Privredno Pravo - Skripta za III. kolokvijum

8/7/2019 Privredno Pravo - Skripta za III. kolokvijum

1/22

Hartije od vrednosti

Opsti pojmovi o hartijama od vrednosti

Hov se definisu kao isprave u kojima se njihov davalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na tim

ispravama. Da bi se neka isprava smatrala hov, mora ispunjavati sledece uslove:1. hov uvek predstavljaju pismene isprave, zakonski propisane;

2. hov su isprave koje uvek u sebi sadrze neko imovinsko pravo;3. pravo sadrzano u hov je u veoma tesnoj vezi sa postojanjem pismene isprave.

S obzirom da se hov odnose na neko imovinsko pravo, isprave koje se odnose na neko drugo pravo, naprimer slucaj sa pojedinim uverenjima, izvodima iz javnih knjiga i slicno, ne smatraju se hov. Poseban

znacaj imaju hov u oblasti saobracaja i zbog toga se u ovim granama saobracaja pojavljuju i prevozne

isprave koje imaju svojstvo hov. Takav je npr. tovarni list kao i hov u zeleznickom i pomorskomsaobracaju, unutrasnjoj plovidbi rekama, jezerima, kanalima.

Bitne odbredbe hov, koje moraju postojati kod svakog pojedinacnog pravnog oblika su:

1. da su strogo formalne isprave,2. da uvek sadrze neko strogo imovinsko pravo,

3. da imaju inkorporisano pravo i da su nenosive.

Hov se smatraju menice, akcije, obveznice, blagajnicki zapisi, komercijalni zapisi, drzavni zapisi,certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se trguje na berzi finansijski terminski ugovori i

opcijski ugovori.

Vrste hartija od vrednosti

1. prema prirodi inkorporisanog prava hov delimo:

a) stvarno pravne hov;b) obligaciono-pravne hov;

c) hov sa pravom ucesca tzv. korporacione hov.

2. prema nacinu odredjivanja imaoca prava hov delimo na:

a) hov na ime;b) hov po naredbi;

c) hov na donosioca;

d) alternativne hov;e) mesovite hov.

3.prema nacinu nastanka hov delimo na:

a) konstitutivne;b) nekonstitutivne.

4. prema stepenu povezanosti sa osnovnim poslom hov delimo na:

a) klauzulne hov;b) apstraktne hov.

5. prema roku dospelosti hov delimo na:

a) kratkorocne hov;b) dugorocne hov.

6. prema karakteru potrazivanja hov delimo na:

a) robne hov;

b) novcane hov.


2/22

U praksi srecemo vise vrsta hov koje su karakteristicne za poslovanje subjekata poslovnog prava medju

kojima treba istaci menicu, cek, akcije, obveznice, blagajnicki zapis, komercijalni zapis, certifikat o

depozitu, konosman.

Novcane hartije od vrednosti

Menica

Pod menicom se podrazumeva hov po naredbi na osnovu zakona, kojom se njen izdavalac obavezuje

da ce sam ili po njegovom nalogu, odredjenom trecem licu remitentu o dospelosti biti isplacen menicniiznos i to ne odredjenom mestu od strane lica koje je upucena naredba trasata, ili od strane izdavaoca

menice trasanta.

Menica koja dospeva po vidjenju na osnovu zakona moze biti u cirkulaciji do godinu dana. Zbog toga jemenica kreditno sredstvo, a ne platezno, kao stoje slucaj sa cekom.

Prvobitna uloga menice je bila iskljucivo razmena domaceg u strani novac.

Menica se odlikuje sledecim osobinama:1. to je obligaciono-pravna hov posto je u njoj sadrzano pravo potrazovanja prema duzniku i to samo u

novcanom obliku;

2. to je hov po naredbi sa odredjenim izuzecima koji se ticu klauzule ne po naredbi;3. to je menicna apstraktna hov;

4. to je strogo formalna hov tako da nedostatak nekog bitnog elementa povlaci sa sobom njenu

nevaznost;

5. to je prezentovana hov, jer je menicni poverilac obavezan da menicu u roku dospelosti prezentujeduzniku.

U formalnom smislu menica se zasniva na sledecim menicnim nacelima: nacelo pismenosti,

inkorporacije, fiksne obaveze, strogosti, solidarnosti, samostalnosti i neposrednosti.

Vrste menica:

1. u zavisnosti od menicnih radnji deli se na: protestovane i neprotestovane, akcepticne i neakcepticne i

dr.2. u zavisnosti od osnovnog posla radi kog se izdaju menice delimo na: robne menice koje se izdau u

vezi sa poslovima robnog prota i finansijske menice koje se izdaju u vezi sa prometom novca;

3. u zavisnosti od nacina izdavanja menice razlikujemo: u svoje ime i za svoj racun, i tudje i tudje racuni u svoje ime i za tudj racun;

4. u zavisnosti od forme, menice delimo na: punu menicu koja u trenutrku izdavanja sadrzi sve bitne

elemente i blanko menicu, koja u trenutku izdavanja sadrzi samo propisan cinilac bitnih elemenata;5. u zavisnosti od borja lica u menici razlikujemo: trasiranu i obicnu menicu.

Menicne radnje su:1. izdavanje menica predstavlja prvu menicnu radnju kojom izdavalac menice- trasant jednostranom

izjavom volje uz upocivanje naloga trasatu da o dospelosti plati remitentu odredjeni menicni iznos,

samostalno preuzima menicnu obavezu stavljanjem svojerucnom potpisa na menicu.,2. umnozavanje menice je najcesce dogadjaj kod upotrebe menice u medjunarodnom robno-novcanom

prometu, kada moze da dodje do gubitaka ili unistenja menica

3. akceptiranje menice takva menicna radnja kojom trasat daje neopozivu izjavu na menicnoj ispravi

potvrdjujuci da potpisom prihvata nalog za isplatu menicne svote upucen od strane trasanta,4. prenos menice vrsi se putem indosamenta,


3/22

5. avaliranje menice izjava odredjenog lica sa potpisom koji garantuje da ce odredjeni menicni duznik

ispuniti svoju obavezu,

6. isplata menice spada u najbitniju i najneophodniju menicnu radnju, naravno posle menicne radnjeizdavanja menice,

7. prezentacija menice se treba uciniti od strane imaoca menice koji ima obavezu da pre dospelosti

menice prezentuje istu trasatu na kreditiranje, a kasnije i na isplatu,8. prezentacija menice na akcept podnosenje menice trasatu da akceptira menicu,

9. prezentacija menice za isplatu mora da se izvrsi na dan dospelosti menice ili najkasnije u roku oddva radna dana koji neposredno dolaze posle dana dospelosti menice.

Cek

Cek je hov kojom njen izdavalac trasant daje nalog drugom licu trasatu, koji je bankarska organizacija,da o dospelosti isplati iznos korisniku ceka remitentu na teret njegovog pokrica. Cek ima funkciju

sredstva placanja jer se nalazi veoma kratko u cirkulaciji, a dospeva iskljucivo po vidjenju.

Trasant kao izdavalac ceka, za razliku od izdavaoca menice u trenutku njegovog izdavanja mora imatipokrice kod trasata, u protivnom izdavanje ceka bez pokrica predstavlja krivicno delo.

Cek kao i sve druge hov, punovazan je ukoliko sadrzi sledece bitne elemente:

1. oznaku da je to cek;2. bezuslovan nalog za isplatu odredjene svote novca;

3. ime trasata lica koje treba da isplati cekovni iznos;

4. mesto izdavanja ceka;

5. mesto placanja ceka;6. datum izdavanja ceka;

7. potpis trasanta.

Cekovne radnje su slicne menicnim radnjama, s tim sto kod ceka ne postoji akceptiranje ceka,umnozavanje ceka, intervencija ceka i sl.

Vrste cekova

1. s obzirom na nacin kojim je odredjen imalac prava iz ceka razlikujemo:

a) cekove na ime izdaju se kada njihov imalac zeli da ogranici cirkulaciju;

b) cekove po naredbi prenose se putem indosmenta;c) cekove na donosioca prenose se predajom iz ruke u ruku;

d) alternativne cekove sadrze ime remitenta ali i klauzulu da trasat moze izvrsiti isplatu ceka i

donosiocu.2. s obzirom na namenu razlikujemo sledece vrste cekova:

a) isplatne ili gotovinske;

b) obracunske ili vremenske;c) barirane ili precrtane cekove;

d) dokumentarne cekove;

e) putnicke cekove;f) cirkulacione cekove;

g) certificirane cekove.

Akcija


4/22

Akcija je hov koju emituje akcionarsko drustvo na osnovu koje njen imalac ima pravo na ucesce u dobiti

akcionarskog drustva, a to je pravo na dividendu kao i pravo ucesca u upravljanju akcionarskim

drustvom. Po nasim propisima akcije mogu da emituju i mesoviti i privatni subjekti poslovnog prava,samo ako su organizovana kao akcionarsko drustvo ili kao komanditno drustvo na akcije.

Postoje odredjene slicnosti izmedju akcija i obveznica. Slicnost je u tome sto se izdavanjem obveznica

vrsi mobilisanje slobodnih novcanih sredstava u cilju obavljanja neke privredne delatnosti u subjektuposlovnog prava i one vlasniku daju pravo na unapred utvrdjen prihod u vidu kamate. Akcije daju

vlasniku pravo na dividendu koja zavisi od poslovanja akcionarskog drustva. Ako je poslovanjepozitivno onda je dividenda veca.

Akcije glase na jednake novcane iznose. To zapravo znaci da vrednost akcija u jednoj seriji mora bitiista.

Emitovanje akcija

Akcije se emituju prilikom osnivanja subjekta poslovnog prava.

Za razliku od stranih, kod nasih propisa nije odredjen minimalan broj akcija koje moze emitovati jednoakcionarsko drustvo. Zakonom je jedino odredjen minimalan iznos osnovne glavnice za akcionarsko

drustvo.

Prilikom emitovanja akcije se ne mogu prodavati ispod nominalne vrednosti.Odluka o izdavanju akcija narocito sadrzi sledece:

1. poslovno ime i sediste eminenta akcija;

2. ukupan obim emisije i broj akcija;

3. nominalnu vrednost akcije;4. vrstu akcije;

5. nacin objavljivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija prospekta;

6. vreme i nacin placanja;7. prava i obaveze i momenti njihovog ostvarivanja;

8. nacin isplate dividende i snosenje rizika;

9. rok i nacin povracaja uplacenih sredstava

Javni poziv za upis i kupovinu akcija prospekt sadrzi i sledece:1. osnovne podatke o emitentu;

2. podatke o emisiji, poslovnoj i razvojnoj politici emitenta;

3. podatke o mestu i roku trajanja upisa;4. osnovne bilansne pokazatelje, misljenje ovlascenog revizora;

5. broj resenja nadleznog organa;

6. druge podatke koji su bitni za kupca akcija.

Znacaj i vrste akcija

Kupac moze isplatiti akciju odjednom ili u ratama. Ukoliko isplacuje u ratama kupac stice prava iz

akcije srazmerno visini uplacenih rata.

Akcija se sastoji iz dva dela: plasta akcije, u kome moraju biti oznaceni osnovni elementi akcije ikuponskog tabaka, koji sadrzi kupon za naplatu dividende.

Imalac akcije u nacelu stice dva osnovna prava, a to su: ucesce u dobiti i pravo na ucesce u upravljanju

pravnim licem.

Akcije se dele na:1. akcije na ime;

2. akcije na donosioca.


5/22

Po redosledu izdavanja, akcije mogu biti:

1. osnivacke, tj. akcije prve emisije i

2. akcije sledecih emisija.Prema sadrzini prava ucesca u dobiti, akcije mogu biti:

1. obicne ili redovne i

2. prioritetne ili povlascene.a) kumulativne,

b) participativne,c) participativno-kumulativne.

Obicne akcije daju pravo na ucesce u upravljanju akcionarskim drustvom, pravo na ucesce u dobiti ipravo na deo likvidacione mase.

Prioritetne akcije daju pravo na prednost kod isplata odredjenog iznosa ili procenta od nominalne

vrednosti akcija u odnosu na obicne akcije, prednost kod raspodele likvidacione mase i druga pravautvrdjena zakonom kojim se uredjuju hov i statutom. Prilikom izdavanja prioritetnih akcija, akcionarsko

drustvo moze zahtevati od upisnika prioritetnih akcija i posebne novcane doplate.

Svaka akcija daje pravo glasa srazmerno njenoj nominalnoj vrednosti.

Elementi akcije:

Akcija se sastoji iz dva elementa, odnosno iz dva dela: plast akcije i kuponski tabak.

Plast akcije sadrzi:

1. poslovno ime i sediste emitenta;

2. oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije;3. oznaku da je akcija i oznaku vrste akcije;

4. redosled emisije;

5. ukupan obim emisije, nominalnu vrednost akcije i broj akcija;6. poslovno ime, tj. ime kupca akcije ili oznaku na koga akcija glasi;

7. rpava iz akcije;

8. mesto i datum izdavanja akcije;

9. faksimil potpisa ovlascenog lica emitenta i pecat emitenta.Kuponski tabak sadrzi:

1. poslovno ime i sediste emitenta;

2. oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se dividenta isplacuje;3. redni broj kupona za naplatu dividente;

4. godinu za koju se dividenda isplacuje;

5. faksimil potpisa ovlascenog lica emitenta.

Pojam obveznica

Obveznica je hov kojom se njen izdavalac emitent obavezuje da ce licu oznacenom u obveznici ili licu

po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu obveznice osplatiti o dospelosti iznos naveden u obveznici sa

ugovorenom kamatom.Obveznice su dugorocne hov, koje se izdaju na duzi rok, u pisanoj formi, a mogu da glase na ime, po

naredbi i na donosioca.

Imalac obveznice stice u odnosu na zajmoprimca dva osnovna prava:

1. pravo na povracaj nominalnog iznosa, tj. glavnice odobrednog zajma;2. pravo na ugovorenu kamatu.


6/22

Osnovna obaveza imaoca obveznice je placena cena. Cena se moze platiti odjednom ili u ratama, u

skladu sa uslovima iz javnog oglasa.

Izdavanje obveznica

Izdavaoci, tj. emitenti obveznica mogu da budu: subjekti poslovnog prava, drzava i druga pravna lica.Aktom o izdavanju obveznica nadlezni organ izdavaoca utvrdjuje narocito:

1. poslovno ime, odnosno naziv i sediste izdavaoca;2. nominalnu vrednost obveznice i naziv i sediste izdavaoca;

3. obim emisije;4. vrstu obveznice i podatke znacajne za pojedine vrste obveznica;

5. rokove placanja nominalne vrednosti obveznice i kamate;

6. visinu i nacin obracuna i placanja kamate;7. iznos trajnog kapitala emitenta i procenat ucesca emisije u tom kapitalu;

8. izvore sredstava iz kojih ce se isplacivati obaveze po emisiji.

Distribucija obveznica moze da bude direktna i indirektna. Direktna distribucija vrsi se neposrednoizmedju izdavaoca i kupca obveznica. Indirektna distribucija vrsi se posredstvom banke ili neke druge

finansijske organizacije.

Izdavalac moze izdati vise serija obveznica.

Bitni elementi obveznice

Obveznica koja se isplacuje u jednom iznosu sastoji se samo iz jednog dela plasta, u kome su sadrzanisvi njeni bitni elementi. Obveznica koja se isplacuje u vise iznosa anuitetski sastoji se iz dva dela:

1. prvi deo obveznice plast obveznice sadrzi sve bitne elemente obveznice;

2. drugi deo se sastoji od kamatnih kupona.

Privredni znacaj obveznice

1. obveznice sluze kao sredstvo za prikupljanje i mobilizaciju slobodnih novcanih sredstava, namenjenihprvenstveno krupnijim investicionim zahvatima;

2. obveznice se mogu koristiti kao sredstvo placanja, narocito ako glase na donosioca i uz pristanak

poverioca da umesto novca primi obveznicu;3. obveznice se mogu koristiti kao sredstvo obezbedjenja placanja tzv. zalog obveznice;

4. obveznice se mogu koristiti kao sredstvo obezbedjenja kredita, zalog obveznice kod lombardnog

kredita.

Razlika izmedju obveznica i akcija

Obveznice kao i akcije, spadaju u dugorocne hov, sa identicnom funkcijom, a to su instrumenti za

prikupljanje slobodnih novcanih sredstava za potrebe izdavaoca. Obveznicama, kao i akcijama, moze se

trgovati na trzistu kapitala.Akcija daje svom imaocu clansko pravo u akcionarskom drustvu izdavaoca, dok je imalac obveznice

samo poverilac njenog izdavaoca.

Vrste obveznica

Zavisno od kategorije izdavaoca, obveznice se mogu podeliti na:


7/22

1. obveznice javnog sektora;

2. obveznice privatnog sektora.

1. zavisno od toga kako je odredjeno ko je zakoniti imalac obveznice, vrsi se podela na (ova podela je

znacajna zbog nacina prenosa obveznica) :

a) obveznice na ime;b) obveznice po naredbi;

c) obveznice na donosioca.2. zavisno od postojanja odredjenog obezbedjenja isplate, obveznice se dele na:

a) garantovane,b) negarantovane, i

c) hipotekarne zaloznice;

3. zavisno od emisione vrednosti, obveznice se dele na:a) obveznice koje se izdaju po nominalnoj vrednosti koja je oznacena na samoj obveznici, sto je i

najcesci slucac;

b) obveznice koje se izdaju iznad nominalne vrednosti ako je povoljna kamatna stopa, ili se ocekujevelika potraznja i uspesan plasman, ili je u pitanju renomirani izdavalac,

c) obveznice koje se izdaju ispod nominalne vrednosti, npr. radi stimulacije prodaje.

4. zavisno od roka njihove dospelosti, obeznice se dele na:a) kratkorocne obveznice do godinu dana;

b) dugorocne obveznice preko godinu dana.

5. zavisno od monete na koju glasi, obveznice se dele na:

a) obveznice koje glase na dinar;b) obveznice koje glase na stranu valutu.

6. zavisno od fiksiranosti potrazivanja, obveznice se dele na:

a) obveznice sa fiksiranim potrazivanjem (imaju fiksnu kamatu);b) obveznice sa nefiksiranim potrazivanjem (mogu imati razne varijante).

7. zavisno od mogucnosti zamene za druge hov.:

a) zamenjive,

b) nezamenjive;8. zavisno od nacina ostvarivanja prava na povracaj nominalnog iznosa:

a) jednokratne (isplacuju se odjednom u celosti) i

b) anuitetske (isplacuju se jednakim godisnjim kamatnim periodima)9. zavisno od mogucnosti otkupa obveznica od strane izdavaoca, obveznice se dele na:

a) obveznice koje izdavalac moze kupiti i

b) obveznice koje izdavalac ne moze kupiti.

Blagajnicki zapis

Blagajnicki zapis je hov kojom se emitent obavezuje da ce njenom imaocu u roku dospeca platiti

nominalnu vrednost naznacenu na njemu.

Mogu ga emitovati Narodna banka Srbije, banke i druge finansijske organizacije.Blagajnicki zapis se izdaje na rok koji ne moze biti duzi od godine dana. Predstavlja siguran oblik

prikupljanja slobodnih novcanih sredstava. Veoma je slican stednoj knjizici.

Blagajnicki zapis je strogo formalna hov, pa se s toga sa pravnog aspekta smatra punovaznom ukoliko

sadrzi propisane bitne elemente:1. oznaka da je blagajnicki zapis;

2. poslovno ime, odnosno naziv i sediste emitenta;


8/22


9/22

3. poslovno ime i sediste deponenta, odnosno ime i prezime;

4. nominalnu vrednost certifikata;

5. rok na koji su sredstva deponovana;6. visinu i nacin obracunavanja i placanja kamate;

7. datum i mesto izdavanja;

8. oznaku serije sa kontrolnim brojem;9. posebna prava iz certifikara;

10. potpis ovlascenog lica emitenta i pecat emitenta.

Vrste depozitnih certifikata

1. prema rocnosti:

a) kratkorocni ib) dugorocni;

2. prema nacinu ugovaranja

a) na fiksni rok s klauzulomb) bez klauzule obnavljana

c) na otkazni rok;

3. prema prinosu:a) s fiksnom i

b) varijabilnom kamatom.

Robne hartije od vrednosti

Hov kod kojih je obaveza robnog karaktera, tj. odnosi se na robu, je robna hov. U robne hov spadaju:

1. skladisnica;2. teretnica odnosno konosman;

3. tovarni list i dr.

Skladisnica

Skladisnica je robna hov koju izdaje skadistar kao dokaz da je primio robu na cuvanje.

Skladisnica ima dva dela i to su priznanica i zaloznicaPriznanica je dokaz o vlasnistvu na uskladistenoj robi i sluzi za prenos vlasnistva ili prava raspolaganja

na uskladistenoj robi, odnosno sluzi kao legitimacija za podizanje robe iz skladista.

Zaloznica sluzi za zalogu uskladistene robe, kao garancija i dokaz zaloznog prava skladistara na robi uskladistu na iznos na koji zaloznica glasi ili koji je na njoj naznacen.

Indosiranje je radnja kojom se skladisnica prenosi sa njenog zakonskog imaoca na novog imaoca; izjava

volje dosadasnjeg imaoca skladisnice da je prenosi na drugo lice je ondosament. Lice koje prenosi hovzove se indosant, a lice na koje se prenosi hov zove se indosator.

Konosman

Konosman ili teretnica predstavlja hov kojom brodar potvrdjuje korisniku, na osnovu ugovora o prevozu

robe pomorskim putem ili unutrasnjim vodenim putevima, prijem robe, tj. tovara na brod i preuzima

obavezu da po zavrsenom prevozu tereta istu isporuci imaocu ove hov.Konsman ili putnica kao posebna hov predstavlja pre svega:

1. stvarno pravnu hov;


10/22

2. tradicionalnu hov;

3. kauzalnu hov;

4. prezentacionu hov.Konosman je strogo formalna hov, pa stoga da bi se smatrala punovaznom mora posedovati sledece

elemente:

1. naziv i sediste brodara;2. ime i druge podatke o identitetu broda;

3. poslovno ime i sediste krcatelja;4. luku pristaniste odredista;

5. kolicinu tereta prema broju komada, tezini, zapremini;6. vrstu tereta;

7. stanje tereta ili omota prema spoljnom izgledu;

8. odredbe o vozarini.

Vrste konosmana

1. prema vrsti prevoza razlikujemo:

a) konosman u pomorskom prevozu robe;

b) konosman u prevozu robe unutrasnjim vodama, koji se izdaje u jednom primerku;2. prema vremenskom trenutku izdavanja konosmana razlikujemo:

a) konosman primljeno na ukrcaj;

b) konosman ukrcano;

3. prema mogucnosti prigovora na pakovanje robe razlikujemo:a) cisti konosman;

b) necisti konosman;

4. prema nacinu odredjivanja imaoca prava iz konosmana razlikujemo:a) konsman na ime;

b) konosman po naredbi;

c) konosman na donosioca.

Tovarni list

Tovarni list po pravilu predstavlja pismenu ispravu kojom poverilac potrvrdjuje posiljku ili naruciocuprevoza da je primio robu na prevoz.

Tovarni list ili potvrda o prijemu robe na prevoz treba da sadrzi sledece elemente:

1) poslovno ime ili ime posiljaoca sa punom adresom;2) kolicinu, vrstu i sadrzinu posiljke;

3) vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari ako se radi o njihovom prevozu;

4) mesto opredeljenja posiljke;5) iznos naknade za prevoz;

6) oznacenje primaoca posiljke;

7) oznacenje da je naknada placena unapred ili da je treba platiti primalac;8) ako je posiljka opterecena onda oznacenje svote sa kojom je posiljka opterecena, mesto i datum

izdavanja tovarnog lista, a moze i odredbu o nacinu prevoza, putnom pravcu posiljke, placanju carine i

dr.

Prenosivi tovarni list kao hov javlja se u:1) zeleznickom saobracaju;

2) drumskom saobracaju;


11/22

3) vazdusnom saobracaju.

Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom, a prenosivi tovarni list na donosioca

predajom.

Legitimacioni papiri i znaci

Pojam legitimacionih papira

Legitimacioni papiri su pismene isprave koje su veoma slicne hov.

Ovim ispravama se smatraju:1. zeleznicke karte;

2. pozorisne i druge ulaznice;

3. bonovi;4. stedne knjizice i druge njima slicne isprave.

Legitimacioni papiri sluze za legitimisanje poverioca u jednom pravnom odnosu.

Fundamentalne razlike izmedju legitimacionih papira i hartija od vrednosti

Lagitimacioni papir ne mora da ima sve one elemente koje mora da sadrzi hov, na osnovu toga se mozereci da one predstavljaju nepotpune hov.

Ove isprave ne sadrze detalje o obavezi izdavaoca, jer to sto je upisano nije od velikog znacaja.

Legitimacioni znaci su garderobni ili slicni znaci koji se sastoje iz komada hartije ili nekog drugogmaterijala na kojima je utisnut neki broj koji obicno ne sadrzi nesto odredjeno o obavezi njihovog

izdavanja i sluzi samo da pokaze ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom cijeg nastanka su

izdati.

Kreditne i novcane kartice

Pojam kreditne kartice

Kreditna kartica predstavlja pismenu ispravu na osnovu koje njen vlasnik moze nabavljati robu ili

koristiti razne usluge kod njegovog izdavaoca. Ona sluzi kao kreditno sredstvo, tako da ima i tu ulogukao kratkorocni potrosacki kredit, ali koriscenje pomocu kreditne kartice je puno lakse.

Funkcije kreditne kartice

Kreditna kartica je, pre svega, instrument placanja, ali i instrument kratkorocnog kreditiranja potrosaca i

korisnika usluga od strane proizvodjaca na osnovu njihovog ugovora sa izdavaocem ovih kartica.U novije vreme upotrebljavaju se kao posebna vrsta konto kartice za male kredite od strane samog

izdavaoca kartice.

Izdavaoci kreditnih kartica

Od samog nastanka kreditnih kartica, kao njihovi izdavaoci su se javljale banke i druge finansijske

institucije, a pored njih se danas javljaju i specijalizovana drustva kreditnih kartica (Diners Club,American Express Company...), kao i industrijski trgovacki subjekti.


12/22

Vrste kreditnih kartica

1. prema kriterijumu funkcija kreditne kartice:a) kartice placanja;

b) kartice kredita;

c) kartice garancije ceka (kartica EUROCHEQUE);d) kartice povlacenja novca iz distributera i automatskih saltera;

e) kartice sa vise funkcija.2. prema kriterijumu broja ucesnika u pravnom odnosu.

a) specijalne kreditne kartice;b) univerzalne kreditne kartice.

Priroda kreditnih kartica

Kreditna kartica po prirodi spada u legitimacione papire, a ne samo u hov.

Novcane kartice

Vlasnik ove kartice mora da ima pokrice kod banke ili kod neke druge finansijske organizacije, ako zelida dobije i upotrebljava novcanu karticu. Ona je instrument bezgotovinskog nacina placanja, a ne

instrument kreditiranja. Novcana kartica moze glasiti na ime i ne moze se prenositi.

Ugovorno poslovno pravo

Pojam ugovora u privredi

U pravnoj teoriji za ugovore poslovnog prava korisceni su razliciti izrazi:

1) poslovi prometa robom;2) ugovori robnog prometa;

3) poslovi robnog prometa;

4) provredno pravni poslovi.Prema zakonu o obligacionim odnosima ugovori u privredi su oni koje subjekt poslovnog prava

zakljucuje medju sobom u obavljanju svoje delatnosti.

Kroz tu zakonsku definiciju ogledaju se:1) subjektivni (zato sto ih zakljucuju privredni subjekti);

2) objektivni kriterijumi (objektivni zato sto su to ucinili obavljajuci svoje poslovanje).

Najvazniji ugovori privrednog prava su:1) ugovor o kupovini i prodaji robe, odnosno, ugovor o kupoprodaji,

2) ugovor o prevozu,

3) ugovor o posredovanju,4) ugovor o osiguranju,

5) ugovor o kontroli robe,

6) ugovor o spediciji i drugi.

Osobine ugovora u privredi


13/22

Ugovorne strane privredni ugovori su oni ugovori koje zakljucuju privredni subjekti i druga pravna

lica koja obavljaju privrednu delatnosti.

Predmet ugovora u privredi je promet roba i usluga. Pod robom se smatraju prizvodi koji su namenjenitrzistu, a usluge predstavljaju odredjene aktivnosti za zadovoljenje potreba ucesnika ugovora.

Masovnost zakljucivanja ugovora u privredi ugovori u privredi se zakljucuju svakodnevno, u velikom

broju.Neformalnost zbog velikog znacaja ugovora u privredi, drzava vrsi odredjeni uticaj tako sto je

liberalizovala nacin njihovog zakljucenja.Dvostranost i teretnost ugovora ova karakteristika ugovora u privredi se ogleda u cinjenici da su

ugovori u privredi dvostrano obavezni, odnosno, da se povodom svakog ugovora stvaraju prava iobaveze za obe ugovorne strane.

Pojacana odgovornost u odnosu na ugovore gradjanskog prava ugovorne strane kod ugovora u privredi

imaju pojacanu odgovornost, narocito u slucaju neizvrsenja ili nepotpunog izvrsenja obaveza.Kraci rokovi zastarelosti za odnose ugovornih strana u privredi, karakteristicno je da su rokovi

zastarelosti potrazivanja po pravilu kraci nego u gradjanskom pravu.

Pojacana odgovornos u odnosu na ugovore gradjanskog prava ugovorne strane kod ugovora u privrediimaju pojacanu odgovornost, narocito u slucaju neizvrsenja ili nepotpunog izvrsenja obaveza.

Kraci rokovi zastarelosti za odnose ugovornih strana u privredi, karakteristicno je da su rokovi

zastarelosti potrazivanja po pravilu kraci nego u gradjanosm pravu.Trgovinski sudovi intervencija drzave se ogleda kroz resavanje eventualno nastalih sporova iz ugovora

u privredi. Nadlezni su trgovinski sud i arbitraze.

Prenos prava i stvari i kod ugovora u privredi najcesce se vrsi na simbolican nacin.

Zakljucivanje ugovora u privredi

Obavlja se u nekoliko faza:1. pregovori predstavljaju radnje koje prethode zakljucivanju ugovora u privredi;

2. ponuda za zakljucenje ugovora predstavlja izjavu volje jednog lica kojom poziva drugu stranu da

zakljuce ugovor. Da bi se jednostrana izjava volje jednog lica smatrala ponudom, mora imati odredjene

karakteristike:a) ponuda mora da sadrzi bitne elemente buduceg ugovora;

b) iz sadrzine ponude mora nedvosmisleno da proizilazi namera za zakljucenje ugovora;

c) ponuda mora da dolazi licno od lica koje zeli da zakljucu ugovor;d) ponuda mora biti upucena odredjenom licu s kojim se namerava zakljuciti ugovor;

e) ponuda mora da ima odredjeno vreme do kojeg vazi, odnosno svoj rok trajanja.

3. prihvat ponude je izjava volje ponudjenog o prihvatanju ponude. Da bi izjava volje o prihvatanjuponude proizvela pravno dejstvo, potrebno je da prihvat ponude zadovolji odredjene kriterijume:

a) prihvat ponude mora u potpunosti da odgovara ponudi;

b) prihvat ponude mora da sadrzi jasnu i nedvosmislenu izjavu volje ponudjenog za zakljucenjeugovora;

c) prihvat ponude mora doci od lica kome je ponuda upucena;

d) prihvat ponude mora da bude blagovreman.

Vreme zakljucenja ugovora

Kada je rec o trenutnku zakljucenja ugovora izmedju odsutnih stranaka, mogu se razlikovati tri vazneteorije:


14/22

1. po teoriji izjave smatra se da je ugovor zakljucen u trenutku kada je ponudjeni poslao izjavu o

prihvatanju ponude ponudiocu;

2. po teoriji saznanja smatra se da je ugovor zakljucen kada je ponudilac saznao za sadrzaj primljeneizjave o prihvatanju ponude;

3. po teoriji prijema smatra se da je ugovor zakljucen onog trenutka kad je ponudilac primio izjavu

ponudjenog kojom ga ovaj obavestava da prihvata ponudu za zakljucenje ugovora. U nasem pravuprihvacena je ova teorija.

Mesto zakljucenja ugovora ima veliki pravni znacaj. Prema njemu se odredjuje mesto izvrsenja

ugovora.

Oblik zakljucenja ugovora ugovore u privredi karakterise njihova neformalnost.

Posebni nacini zakljucivanja ugovora zbog neophodnosti svakodnevnog zakljucivanja ugovora i

omogucavanja njihovog brzog zakljucivanja, sve vise se koriste savremena sredstva veza. Tako se

ugovori u privredi zakljucuju preko telefona, putem telegrama, preko teleprintera i neposredno radiovezom. Sve prisutnije je zakljucivanja ugovora preko punomocnika i ugovora po pristupu.

Obezbedjenje ugovora u privredi

U slucaju da jedna od ugovornih strana ne ispuni svoju obavezu ugovorom utvrdjenu, ili je neuredno

izvrsi, drugoj ugovornoj strani stoji na raspolaganju tuzba kao opste sredstvo za ostvarenje i zastitu

prava.Najznacajnija sredstva za obezbedjenje izvrsenja ugovora su:

1. kapara odredjeana suma novca koju daje jedna ugovorna strana drugoj ugovornoj strani prilikom

zakljucenja ugovora i koja sluzi kao sredstvo za obezbedjenje izvrsenja ugovora;2. jemstvo je takvo sredstvo za obezbedjenje ispunjenja ugovorne obaveze gde se trece lice koje nije

stranka u ugovoru, obavezuje da ce poveriocu ispuniti dospelu obavezu duznika, ako je duznik ne

ispuni;

3. ugovorna kazna je ugovorom odredjeni iznos novca ili druga imovinska korist, koju je jednaugovorna strana duzna isplatiti, odnosno pribaviti drugoj ugovornoj strani za slucaj da svoju obavezu ne

ispuni ili je ispuni sa zadocnjenjem;

4. penali su odredjena suma novca ili neka druga imovinska vrednost koji je ugovorna strana duznaplatiti za slucaj da dodje do neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju ugovorne obaveze, za sta je ona

odgovorna;

5. odustanca je odredjena suma novca ili neka druga imovinska korist koju po ugovoru jedna stranadaje drugoj strani u slucaju da jednostranom izjavom zeli da odustane od ugovora pre njegovog

ispunjenja;

6. zaloga nastaje u slucaju kad duznik ili neko trece lice poveriocu preda odredjenu stvar na kojojpostoji pravo svojine, kako bi poverilac iz njene vrednosti mogao da naplati svoje potrazivanje u slucaju

da to duznik ne ucini po njegovoj dospelosti;

7. pravo pridrzaja ili retencija je pravo poverioca da zadrzi duznikove stvari koje se kod njega nalaze,dok mu duznik ne namiri potrazivanje koje je vec dospelo;

8. predujam;

9. zatezna kamata placa se u novcu u slucaju da duznik nije na vreme izvrsio svoju novcanu obavezu;

10. odricanje od prava na prigovor sastoji se u tome sto se jedna ugovorna strana unapred ugovoromobaveze da protiv druge ugovorne strane nece koristiti prigovor na koji bi inace imala pravo, kada joj ta

druga strana zatrazi ispunjenje obaveza.


15/22

Promene u ugovorima u privredi

Promeniti se mogu:

1. ugovorne strane;

2. sadrzina ugovora.

Promena ugovora zbog promenjenih okolnosti

Pretpostavke koje moraju biti ispunjene:1. potrebno je da su posle zakljucenja ugovora nastale nove okolnosti, a koje ugovorna strana nije mogla

izbeci ili savladati;

2. kada je ispunjenje obaveza jedne ugovorne strane postalo otezano ili se ne moze ostvariti svrhaugvora usled takvih okolnosti;

3. da sve okolnosti moraju nastupiti pre roka koji je odredjen za ispunjenje ugovorne obaveze.

Ispunjenje ugovora u privredi

Potrebno je razlikovati sledece sprecificnosti:1. subjekte ispunjenja su one strane ugovora u privredi koje su ugovor zakljcile;

2. predmete ispunjenja ono sto cini obavezu u ugovoru;

3. vreme ispunjenja ono vreme u kome je duznik u obavezi da izvrsi svoju obavezu;

4. mesto ispunjenja najcesce se utvrdjuje ugovorom, u nekim slucajevima pozitivnim propisima.

Odgovornost za povredu ugovora u privredi:

1. docnja duznika;2. docnja poverioca.

Prestanak ugovora u privredi:

1. prestanak ugovora ispunjenjem;2. prestanak ugovora sporazumom strana;

3. prestanak ugovora voljom jedne strane;

4. prestanak ugovora zbog nemogucnosti ispunjenja;5. prestanak ugovora zbog propasti predmeta ugovora;

6. prestanak ugovora zbog ponistenja;

7. prestanak ugovora prestankom ugovorne strane;8. prestanak ugovora kompenzacijom;

9. prestanak ugovora fuzijom;

10. prestanak ugovora depozitom;11. prestanak ugovora otpustom duga.

Tumacenje ugovora poslovnog prava

Potreba za tumacenjem narocito je neophodna u postupku ispunjenja ugovora kada nastupe nesporazumi

izmedju ugovornih strana u pogledu pravnog znacenja pojedinih ugovornih odredbi. Tumacenjem

ugovora odredjuje se njegov pravi smisao, odnosno ono sto su stranke stvarno htele, sta je bila njihovazajednicka namera radi koje su stupile u odredjeni ugovorni odnos.


16/22

Ugovori poslovnog i trgovinskog prava

Ugovor o prodaji u privredi je takav ugovor kojim se jedna strana prodavac, obavezuje da stvar koju

prodaje isporuci drugoj ugovornoj strani kupcu, i da mu prenese pravo svojine, a kupac se obavezujeda prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar.

Osnovne karakteristike ugovora o prodaji su:1. imenovan,

2. dvostrano obavezan,3. teretan,

4. komutativan,

5. kauzalan,6. neformalan.

Bitni elementi ugovora o prodaji su oni njegovi sastojci radi kojih se ugovor zakljucuje i bez kojih nema

ugovora, a to su:1. predmet ugovora i

2. cena.

Osnovna obaveza prodavca je da kupcu preda prodatu stvar u vreme i u mestu predvidjenom ugovorom,a ako vreme i mesto predaje stvari nisu predvidjeni ugovorom, onda u vreme i u mestu koji su odredjeni

zakonom.

Osnovne kupceve obaveze su da plati cenu za kupljenu stvar i da preuzme kupljenu stvar.

Posebne vrste ugovora o prodaji:

1. ugovor o kupoprodaji na probu;

2. ugovor o kupoprodaji sa specifikacijom;3. ugovor o kupoprodaji po uzorku;

4. ugovor o kupoprodaji sa isporukama.

Ugovor o trgovinskom zastupanju je ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se zastupnikobavezuje da se stalno stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, a nalogodavac

se obavezuje da mu za svaki zakljuceni ugovor isplati odredjenu naknadu.

Bitni elementi ugovora o trgovinskom zastupanju su:

1. predmet zastupanja i

2. obim ovlascenja.

Osnovna obelezja ugovora o trgovinskom zastupanju su:

1. dvostrano obavezan;2. formalni;

3. teretni;

4. dolazi do izrazaja odnos licnog poverenja.

Osnovne opste obaveze zastupnika su da se stara o interesima nalogodavca i da postupa sa paznjom

dobrog privrednika u svim poslovima koje preduzima za nalogodavca.

Obaveze nalogodavca su da zastupniku stavi na raspolaganje odredjeni materijal ili dokumentaciju, damu daje odredjena obavestenja i da mu isplati naknadu i posebne troskove.


17/22

Ugovor o komisionu je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana

komisionar obavezuje da u svoje ime i za racun svog kimitenta obavi jedan i li vise poslova robnog

prometa, a druga ugovorna strana nalogodavac se obavezuje da za to plati odredjenu naknadu.

Dve vrste komisionog posla su:

1. komisiona prodaja i2. komisiona kupovina.

Obaveze ugovornih strana:

Osnovna obaveza komisonara je da za racun komitenta obavi ugovoreni posao i da pri tome stiti interesekomitenta.

Osnovne obaveze komitenta su da komisionaru isplati naknadu za obavljeni komisioni posao i da mu

nadoknadi troskove koji su bili potrebni i korisni za izvrsenje toga posla.

Subjektivni razozi prestanka komisionog posla su:

1. sporazum ugovornih strana;2. prestanak subjekata ugovora,

3. opoziv naloga od strane komitenta i

4. otkaz komisionara.

Objektivni razlozi prestanka komisionog posla su:

1. ispunjenje ugovora i

2. nemogucnost ispunjenja.

Ugovor o spediciji je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana

otpremnik obavezuje da radi prevoza odredjene stvari zakljuci u svoje ime, a za racun nalogodavcaugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza, kao i da obavi ostale uobicajene

poslove i radnje, a druga ugovorna strana nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.

Postoji nekoliko vrsta i posebnih oblika spedicije, i to su:1. fiksna,

2. zbirna i

3. del credere spedicija.

Obaveze speditera prava komitenta:

1. upozorenje na nedostatke naloga;2. upozorenje na nedostatke pakovanja;

3. cuvanje interesa komitenta;

4. postupanje po uputstvima komitenta;5. odgovornost za druga lica;

6. carinske radnje i placanje carine;

7. osiguranje posiljke;8. polaganje racuna.

Obaveza komitenta prava speditera:

1. naknada za obavljeni posao je protivvrednost usluge koju je spediter izvrsio za komitenta;2. komitent je duzan da spediteru naknadi potrebne i korisne troskove;


18/22

3. spediter ima pravo zaloge na stvari koje otprema, kojim se obezbedjuju njegova potrazivanja naknade

i troskova za izvrsenje usluge.

Ugovor o prevozu je ugovor kojim se jedna ugovorna strana prevozilac, obavezuje da neku stvar ili

neko lice preveze na odredjeno mesto, a posiljalac stvari, odnosno putnik se obavezuje da prevoziocu za

izvrseni prevoz isplati odredjenu naknadu.

Predmet ugovora je prevoz stvari ili putnikaBitni elementi ovog ugovora su:

1. predmet ugovora i2. naknada za prevoz.

Vrste ugovora o prevozu:1. ugovor o prevozu putnika;

2. ugovor o prevozu prtljaga;

3. ugovor o prevozu robe morem;4. ugovor o prevozu robe vazdusnim putem.

5. ugovor o prevozu robe zeleznicom:

a) medjunarodni i domaci,b) javni i nejavni,

c) linijski i slobodni,

d) redovni prevoz i prevoz u sigurnom roku, itd.;

6. ugovor o prevozu robe drumom;7. ugovor o kombinovanom prevozu robe.

Jedna ugovorna strana, odnosno posrednik, preuzima ugovorom na sebe obavezu da zbog interesa svognalogodavca, odnosno druge strane komitenta nalazi treca lica i dovodi ih u vezu sa komitentom kako

bi pregovarali o zakljucenju odredjenog posla, dok se druga ugovorna strana obavezuje da za takvu

uslugu (dovodjenje u vezu) plati posredniku odredjenu naknadu, tj. proviziju.

Ugovor o prevozu je:

1. dvostrano obavezan;

2. imenovan;3. neformalan;

4. teretan.

Bitni elementi ugovora o prevozu su:

1. odredjenje predmeta ugovora povodom kojeg se angazuje posrednik;

2. cena

Ugovor o kontroli privrednopravni subjekti cesto pristupaju zakljucenju jedne posebne vrste ugovora

koji ima za cilj da buducim, ili vec postojecim ucesnicima jednog privrednog odnosa obezbedi dokaze iisprave o adekvatnom kvalitetu ili drugim vaznim karakteristikama predmeta nekog od ugovora u

privredi.

Ugovor o uskladistenju je takav ugovor u kome se jedna ugovorna strana, tj. skladistar, kao lice kojeradi i vodi poslove u domenu skladistenja, obavezuje da primi odredjenu robu u skladistenje i da


19/22


20/22

industrijske svojine, znanja, opreme i dodatnih sadrzaja vezanih za jednostavniju realizaciju takvog

oblika privrednog iskoriscavanja, dok korisnik licenca za to placa odredjenu naknadu.

Po kriterijumu nacina upotrebe postoje:

1. prodajna i

2. proizvodna licenca.Po kriterijumu pravnog posla razlikujejo:

1. ugovornu licencu i2. zakonsku licencu:

a) obavezna,b) sluzbena.

U odnosu na prostornu ogranicenost ugovor o licenci moze biti:

1. prostorno ogranicen i2. prostorno neogranicen.

Po kriterijumu vremena na koje se ustupaju i prenose prava privrednog iskoriscavanja prava industrijske

svojine, mozemo govoriti o:1. vremenski ogranicenoj i

2. vremenski neogranicenoj licenci.

Ugovor o inzinjeringu ugovorom o inzinjeringu nastaje pravni odnos ciji predmet i sadrzinu u najvecoj

meri opredeljuje pruzanje usluga intelektualnog karaktera vezanih za gradjevinske radove.

Pored obaveza saradnje i posotvanja pravila struke, privredni subjekti koji se bave konsaltinginzinjeringom imaju i neka osnovna prava kao sto su:

1. pravo na naknadu;

2. autorska prava na idejnim i strucnim projektima i predlozima koje su ponudili.

Ugovor o turistickim uslugama ugovorom o turistickim uslugama jedna strana iz ugovora ili davalac

usluge se obavezuje na pruzanje odredjene usluge drugoj ugovornoj strani korisniku usluge dok ce ova

za to platiti cenu takve usluge.

Najznacajniji ugovori o turistickim uslugama su:

1. ugovoro organizovanju putovanja i2. ugovor o alotmanu:

a) alotmanu s pravom opcije,

b) ugovor o alotmanu s pravom odustanka,c) ugovor o alotmanu bez prava na odustanak.

Ugovor o faktoringu je specifican vid finansiranja privrednih subjekata tako sto faktor kupuje pravo napotrazivanje poverioca prema duzniku.

U faktoring poslovima ucestvuje najmanje tri subjekta i to su:1. vlasnik potrazivanja, koji je u ovom slucaju prodavac robe;

2. davalac kredita, a naziva se klijent;

3. faktor.

Vecina autora kroz teoriju vidi dve vrste faktoringa i to su:

1. otvoreni,


21/22

2. zatvoreni.

Ugovor o faktoringu je:1. neimenovani,

2. dvostrano obavezni,

3. teretni,4. formalni,

5. po pristupu,6. sa trajnim prestacijama,

7. aleatorni,8. mesoviti ugovor.

Ugovor o forfetingu ugovorom o forfetingu klijent prodaje forfeteru svoja nedospela prava napotrazivanje prema kupcima, sa obavezom banke i druge finansijske organizacije koja se moze pojaviti

u ulozi forfetera, da isplati klijentu dogovorenu cenu, uz odredjeno snizenje i uz odricanje prava na

regres prema prodavcu ukoliko potrazivanje ne bude naplaceno od duznika u korist forfetera.

Kod medjunarodnog ugovora o forfetingu ucesnici su sledeci:

1. klijent, koji je u stvari domaci izvoznik odnosno prodavac nedospelog prava na potrazivanje;2. forfeter, koji je najcesce banka ili neka druga finansijska instirucija koja otkupljuje trazbeno pravo od

klijenta;

3. duznik koji se javlja u ulozi objekta prema kojem glasi trazbeno pravo koje je predmet ugovora o

forfetingu i koji bi svoju obavezu sada, umesto klijentu trebalo da plati forfeteru.

Ugovor o forfetingu je:

1. mesovit ugovor,2. formalan,

3. dvostrano obavezni.

Ugovor o lizingu predstavlja specifican oblik posla ciji je predmet zakup trajnih dobara pa i celihsistema, pogona i fabrika, na odredjeno vreme, uz ugovaranja naknade, sa mogucnoscu produzetka ili

otkupa ili vracanja lizing kompaniji predmeta ugovora po isteku ugovorenog roka.

Ucesnici u pravnom poslu lizinga prvenstveno su:

1. davalac lizinga i

2. korisnik lizinga.

Pravna teorija i praksa razlikuje vise podela lizinga. Najznacajnije su:

1. poznat je lizing kod kojeg davalac lizinga preuzima obavezu da nakon isteka ugovora vrati predmetlizinga i revolving lizinga ovlascen da po isteku ugovora najcesce zamenu predmeta lizinga novim;

2. postoji net lizing kod kojeg davalac lizinga ne preuzima obavezu popravke, osiguranja i odrzavanja

predmeta lizinga i gross lizing, kod kojeg davalac lizinga ugovorom izricito preuzima sve te obaveze;3. razlikuje se lizing opreme koji moze biti samo jednog dela ili pak kompletnih postrojenja za

proizvodni proces;

4. postoji razlika i izmedju lizinga pokretnih i lizinga nepokretnih stvari;

5. posebna vrsta jesu sale and lease back kod kojih vlasnik prodaje lizing preduzecu odredjeno dobro,a lizing preduzece u to isto investiciono dobro daje nazad na lizing;


22/22

6. u odnosu na duzinu trajanja u praksi srecemo kratkorocni lizing, koji se jos i naziva servisni i

dugorocni lizing ciji je predmet najcesce investiciona oprema.

Klasicna prodaja ugovora o lizingu svodi se na:

1. direktni;

2. indirektni.

Bitni elementi lizinga su:1. predmet lizinga je ustupanje prava koriscenjem odredjenih stvari;

2. cena je pravo davaoca, a obaveza primaoca predmeta lizinga i predstavlja zakupninu ili nadoknadu;3. vreme zakupa tj. period koriscenja opreme date na lizing;

4. rokovi i nacini placanja cene lizing aranzmana.

Ugovor o fransizingu predstavlja dugorocni pravni posao kojim se jedna strana obavezuje da vrsi

sukcesivne isporuke robe i pritom pruza odredjene usluge prenosa znanja i iskustava u poslovanju, u

ovom slucaju davalac fransize, na drugu stranu koja je primalac freansize i koja je u obavezi da za toplati odredjenu naknadu.

Pravna teorija i praksa poznaju tri tipa ugovora o fransizingu i to su:1. robni;

2. u lancu;

3. procesni.

Ugovor o fransizingu je:

1. neimenovani ugovor;

2. formalan;3. dvostrano obavezan;

4. komutativan;

5. teretan;

6. ugovor sa trajnim prestacijama.

Privredno Pravo - Skripta za III. kolokvijum

Documents