Prirucnik Za Volontere

KUNA NEGA I POMO U KUI STARIJIM OSOBAMA

PPRRIIRRUUNNIIKK ZZAA VVOOLLOONNTTEERREE

Novi Sad, januar 2006.g.

Izradu ovog Prirunika je finansijski podrao Fond za socijalne inovacije. Fond za socijalne inovacije je zajedniki program Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike Republike Srbije i Programa za

razvoj Ujedinjenih nacija, finansiran od strane Vlade Republike Srbije i Evropske Unije kroz Evropsku agenciju za rekonstrukciju.

NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR

PRIRUNIK ZA VOLONTERE

1

Starenje i starost Saa kundri, dipl. psiholog Iako se starost i starenje kao fenomen prouava ve vekovima kroz istoriju, ni danas ne postoji jedna, potpuna i jedinstvena definicija starosti niti sveobuhvatno objanjenje procesa starenja. Naziv starenje se u naem jeziku koristi u dva znaenja. U irem smislu, starenje poinje jo od samog zaea i bespovratni je proces koji se sastoji iz dve faze: prva faza je faza rasta i razvoja organizma i funkcija, dok je druga faza obeleena propadanjem organizma i slabljenjem njegovih funkcija. U uem smislu, koji se mnogo ee koristi u svakodnevnom govoru, pod starenjem se podrazumeva samo ova druga faza involucije. U svakom sluaju, vrlo je teko kod oveka odrediti tanu granicu izmeu ove dve faze starenja i odrediti opte objektivne pokazatelje koji pokazuju da je faza razvoja (evolucije) zamenjena fazom pada funkcija (involucije) i da je u ivotu jedne osobe nastupila starost. Definisanje starosti

Postoji nekoliko odreenja starosti kao ivotne dobi koje se zasnivaju na razliitim kriterijumima: Birokratsko-hronoloko odreenje starosti je jedno od najee korienih odreenja u svakodnevnom ivotu, a osnovni kriterijum za odreivanje da li je neko star jesu godine ivota te osobe. Tako, prema pojedinim autorima doba starosti se deli na ranu starost (mladi stari) od 65 do 70 godina, prosenu starost (stari stari) od 76 do 85 godina i poznu starost (veoma stari) preko 85 godina. Ovo odreenje je najpogodnije i za institucije i organizacije koje, recimo, obezbeuju privilegije starim licima (npr. besplatni lekovi ili besplatne autobuske karte). Nauno-akademsko definisanje starosti se vri na osnovu objektivno merljivih pokazatelja stanja i funkcija organizma, najee fiziolokih. Tako su medicinska istraivanja pokazala da veina osoba starijih od 65 godina ima od 1 do 5 hroninih oboljenja. Po ovom kriterijumu, starom osobom bi se mogle nazivati sve osobe koje imaju 2 ili vie hroninih oboljenja. Definisanje starosti preko socijalnih konstrukata se bazira na tumaenju linosti, promene socijalne uloge i socijalnih odnosa pojedinca. Tako se starom osobom moe smatrati ona kojoj je bitno smanjena funkcija adaptacije na promene u okruenju ili osoba ija deca su napustila njihov dom kao svoju primarnu porodicu, osamostalila se i zasnovala svoju sopstvenu porodicu.

GERONTOLOGIJA je nauka koja se bavi starenjem kao procesom, starosti kao stanjem, starim licima kao nosiocima tog stanja, i svim vrstama znaaja ovih fenomena za pojedince, porodicu i drutvo GERIJATRIJA je grana medicine koja se bavi bolestima starosti i starih ljudi i njihovim leenjem.



2

Usluge socijalne zatite koje moemo da pruimo starim osobama su: smetaj u gerontoloki centar, smetaj u dnevnom centru, boravak u dnevnim klubovima za stare, kuna nega, organizovanje drugih drutvenih dogaaj u kojima bi uestvovali stari ljudi. Ko sve moe da pomae starima: gerontoloki centri, centri za socijalni rad, medicinske ustanove, udruenja graana/nevladine organizacije, samoorganizovana udruenja starih osoba, pojedinci....

Jedna grupa autora autora je kao osnovnu zamerku svim prethodnim odreenjima starosti iznela zanemarivanje individualnih razlika meu ljudima, ali i odsustvo posmatranja procesa starenja kao jednog sloenog, viedimenzionalnog procesa. Navedena grupa autora se zalae za samodefinisanje kao osnovni kritrijum odreivanja nekog kao stare osobe. Po njima, stara osoba je ona koja sebe ocenjuje kao staru, a starost se ogleda i definie kroz stanje duha i tela. Dakle, ukoliko je neko fiziki zdrav i vitalnog duha i sa 65 godina i osea se kao mladi ni mi ga neemo smatrati starim.

U savremenoj gerontologiji postoji i podela starenja u odnosu na njegovu dinamiku. Tako fizioloko starenje, koje se jo naziva i normalno ili uspeno starenje oznaava proces harmoninog usporavanja organa, tkiva i elija organizma i njihovih funkcija. Sa druge strane, patoloko starenje je disharmonian proces ubrzanog propadanja organizma koji moe da se pojavi u razliitim ivotnim dobima i vezan je za pojavu neke bolesti ili oteenja organizma koja dovode do prevremene starosti i smrti. Koji su uzroci navedenih promena i procesa i postoji li pravilnost u njihovom ispoljavanju pokuale su da objasne razliite teorije starenja. U narednim redovima prikazaemo neke grupe teorija starenja:

Teorije starenja Antika humoralna teorija starenja je prvi pokuaj objanjenja procesa starenja. U toj teoriji starenje se posmatra kao poremeaj humoralne ravnotee u organizmu, izazvan gubitkom uroene toplote koju svako ivo bie dobija svojim nastankom. U 19. veku pojavile su se razne metabolike teorije koje su starost svodili na postepeno smanjenje intenziteta metabolikih procesa. Ove teorije se mogu posmatrati i kao teorije zamora materijala i gaenja ivotne energije. Adaptaciono-regulacione teorije se nadovezuju na prethodne i prikazuju ivot pojedinca i proces starenja kao borbu dveju oprenih sila: jedna je metaboliko iscrpljivanje organizma, a druga je razvoj mehanizama pojedinca za prilagoavanje sredini i promenama koje nastaju u okruenju, ali i samim procesom starenja. Genetske teorije zagovaraju da je duina ivota genetski predodreena (programirana), a starenje je genetski program elija organizma. Psiholoke teorije posmatraju proces starenja kao jednu od faza razvoja/ivota kroz definisanje stadijuma razvoja linosti. Svaki stadijum razvoja i ivotne dobi podrazumeva kvantitativne promene, ali i kvalitativno drugaije ureenje kognitivne strukture i specifinosti emotivnog razvoja i razvoja psihikih funkcija osobe. Prema jednoj od najpoznatijih psihikih teorija iji autor je E. Erickson, staro doba je period ivota kada se osoba osvre na svoj dotadanji ivot i rezimira ta je u ivotu radio i stvorio i ta iza njega ostaje. Stoga, da li e neko svoje pozne godine iveti spokojno i



3

ZAPAMTITE: Volonter, edukovani laik, nije zamena za strunu osobu (lekar, psiholog, socijalni radnik...). Ukoliko procenite da stara osoba ima ozbiljnijih zdravstvenih ili psihikih problema, obavezno je uputite ili pozovite struno lice.

zadovoljno, ili ne, u velikoj meri zavisi od porodice i porodinih odnosa, profesionalne karijere, razvijenih prijateljstava, itd.

Iz prethodnih redova vidimo da je proces starenja veoma sloen, da ga sainjavaju razliite pojave izazvane razliitim uzrocima koji mogu da budu usko povezani, ali ne moraju. Ono u ta moemo da budemo sigurni jeste da tokom starenja dolazi do nekih bespovratnih (ireverzibilnih) promena kod individue i to na nekoliko ravni. Karakteristike starosti i starenja Promene na telesnom planu koje se deavaju starenjem su oteano funkcionisanje pojedinih sistema u organizmu, oteenje krvnih sudova, problemi u radu srca, povien krvni pritisak, eerna bolest, promene i oteene miinog i kotanog tkiva, slabljenje vida i sluha... Kako moemo pomoi: Treba svaku pritubu stare osobe na sopstveno zdravlje da shvatimo ozbiljno i da podstaknemo ostarelo lice da redovno kontrolie zdravlje i uzima terapije koje je prepisao lekar. Moemo da pozovemo lekara ili da pomognemo staroj osobi da ode kod lekara, nabavi lekove i redovno ih koristi. Promene na psihikom planu koje se pojavljuju kod ostarelih osoba su dobroudna zaborav-nost, neraspoloenje, angrizavost, nespokojstvo, strah, sumnjiavost, neraspoloenje, oseanje usamljenosti i odbaenosti, apatija, depresija... Kako moemo pomoi: Treba da razgovaramo sa starom osobom, da je paljivo sluamo, ne vrednujemo, da je ohrabrujemo, da podstiemo staru osobu da iskae svoja oseanja i razume svoje potrebe. Moemo da pomognemo ostareloj osobi da zadovolji neke neostvarene elje (npr. da napie pismo starom prijatelju, uspostavi kontakt sa rodbinom), moemo da potraimo savet strunjaka psihologa, socijalnog radnika.... Promene na socijalnom planu koje ostarela osoba doivljava su penzionisanje, promena socijalne uloge i mogu gubitak uticaja/autoriteta u porodici i zajednici, proreeni kontakti sa prijateljima, kolegama, komijama, osamostaljivanje dece i odlazak iz porodinog doma (primarne porodice), gubitak branog partnera, dragih osoba.... Kako moemo pomoi: Moemo da organizujemo druenja i posete komija, komijske dece, aktivista udruenja penzionera/starih ljudi, moemo pozvati staru osobu u posetu, povesti je na druenje, ohrabriti je da se ukljui u rad i aktivnosti udruenja starih/penzionera ili neko drugo udruenje, pozvati ih na odlazak u crkvu ili na neka druga mesta sa drutvenim sadrajima...



4

STARI, SLOBODNO VREME, HOBI Odlaskom u penziju, stari ljudi se suoa-vaju sa dodatnim slobodnim vremenom koje je potrebno smisleno popuniti. Prilikom osmiljavanja slobodnog vremena i aktivnosti starih ljudi potrebno je voditi rauna o njihovom zdravstvenom stanju, potrebama i mogunostima. Obino je to neki fiziki laki posao/aktivnost koju stari vole da rade, aktivnost za koju nije potreban precizan vid i sluh, ali moe da bude i posao koji zahteva vee strpljenje, sistematinost, istrajnost, odgovornost. Hobi je veoma dobar nain popunjavanja slobodnog vremena. To moe da bude runi rad, rad u radionicama (drvo, kanap, platno...), gajenje cvea, povra, ivotinja, posete muzejima, bioskopu, fotografisanje, etnja... Jedan od veoma poeljnih naina aktiviranja starih lica je uee u aktivnos-tima udruenja graana - starih lica (penzionera) ili nekim drugim. Na taj nain, stare osobe mogu da doprinesu kvalitetu svog ivota i ivota ljudi oko sebe i da se oseaju korisnim i vanim, a ne odbaenim i zaboravljenim.

Stari ljudi i porodica Porodicu najvei broj naunika smatra za osnovnu i veoma znaajnu eliju drutva. Ona je socijalna zajednica venanih i nevenanih osoba oba pola i razliitih ivotnih dobi. U naem drutvu, u jednom domainstvu esto ive tri generacije. Porodica ima nekoliko funkcija za sve svoje lanove:

a) bioloka funkcija, koja se sastoji od obezbeivanja hrane, produenja vrste/loze;

b) vaspitna, kroz koju se deca formiraju u linosti, stiu socijalne vetine, navike, pravila ponaanja itd.;

c) zatitna funkcija, koja ima za cilj da obezbedi socijalnu sigurnost svojim lanovima, i

d) socijalna funkcija koja se oituje kroz razvijanje socijalnih uloga i odgovornosti.

Kod starih osoba, u svim navedenim funkcijama dolazi do, manje-vie, radikalnih promena. Stara osoba vie nije ona koja ima kljunu ulogu u obezbeivanju ispunjenja osnovnih egzistencijalnih potreba lanova

porodice, sve manje se pitaju pri donoenju bitnih odluka, njihov uticaj i autoritet iz dana u dan slabe. Sa druge strane, stare osobe se neminovno suoavaju sa gubitkom sebi dragih osoba kroz smrt suprunika, prijatelja, kolega, ali, delimino, i dece kroz njihovo osamostaljivanje i formiranje sopstvene porodice. Ako je mogue, najbolje je da deca od svojih ostarelih roditelja ive odvojeno, ali u blizini kako bi mogli redovno da ih poseuju, da dovode unuke, da jedni drugima pomau kako i koliko mogu. Ako je udaljenost vea, odnosi i vianja dece sa roditeljima se, najee, svode na slave i praznike. Znaaj porodice je za staru osobu toliko veliki da, koliko god razumeo svoju decu i potrebu za osamostaljivanjem, negde se, intimno, osea odbaenim, a dobro jutro i laku no dojueranjih ukuana nita ne moe u potpunosti da zameni. Uloga osoba koje uestvuju u pruanju podrke starima je da pokuaju da na razliite naine popune prazninu koja je nastala u njihovim ivotima (ali da ne zauzimaju mesto dojuaranjih ukuana) i da pomognu starima da gaje koliko je mogue intenzivnije kontakte sa svojim najdraima.



5

REKLI SU O STAROSTI I STARENJU Svako eli da dugo ivi, ali niko ne eli da bude star. Jonathan Swift (1667-1745),

engleski pisac i satiriar Stariti nije prijatno, ali je to jedini dosad poznat nain da bi se dugo ivelo. Saint-Beuve Augustin Charles (1804-

1869), francuski pesnik

Neko ostari kao zlato i mramor, a neko ostari kao cipela. Jovan Dui (1871-1943), srpski pisac i esejista

Ni jedna granica ne mami na krijumarenje kao granica starosti. Karl Kraus (1874-1936),

austrijski knjievnik

Teko je onom domu gde se staraki glas ne uje i gde staraki tap ne vlada. Marin Dri (1508-1567), hrvatski pesnik i komediograf

Razumevanje potreba starih ljudi Saa kundri, dipl. psiholog Potrebe su nai razlozi (unutranji porivi) zbog kojih neto elimo, traimo, preduzimamo. Kada uinimo napor da te razloge prepoznamo i iskaemo, blizu smo cilja. Potrebe se razlikuju od nagona jer su sloenije i ire uzrokovane (fizioloki, drutveno, individualno) i od elja jer su osnovnije (elje proistiu iz potreba). Abraham Maslov (Abraham Maslow, 1907-1970) jedan od najpoznatijih psihologa humanista je predstavio ljudske potrebe i njihovu strukturu i dinamiku preko modela piramide. Prema ovoj teoriji, postoji hijerarhija potreba. Neke potrebe su osnovnije od ostalih i jedna osoba moe da zadovolji neku viu potrebu samo ukoliko su zadovoljene one osnovnije. Veina starih ljudi se uspeno prilagoava promenama koje im donosi starost. Meutim, ima starih ljudi koji se suoavaju sa dodatnim problemima zdravstvenim, materijalnim i dr. sa kojima ne mogu da se sami nose, ili ne mogu da prihvate uobiajene promene koje donosi starost. Takve osobe moraju da se oslone na pomo i podrku drugih ljudi iz okoline, bilo da su to lanovi porodice, ili drugih ljudi kako bi zadovoljili svoje potrebe, jer: U osnovi ovekovih problema, posebno u poznim godinama, stoje neostvarene potrebe!

Samoispunjenje razvoj sopstvenih sposobnosti i linosti

Pozitivno miljenje o sebi

samopotovanje, status, autoritet

Drutvene potrebe prijateljstvo, pripadanje i prihvaenost

Sigurnost - potreba za zatitom i sigurnou

Fizioloke potrebe - e, glad, toplota, seksualnost Maslovljeva piramida



6

Prikazaemo neke od potreba koje su veoma izraene kod starih osoba, i koje probleme moe da uzrokuje njihovo neostvarivanje:

P O T R E B E

P R O B L E M I

Socijalna sigurnost - da li postoji ekonomska nezavisnost i da li su zadovoljene osnovne egzistecijalne potrebe?

Neadekvatna materijalna obezbeenost i ekonomska nezavisnost moe da prouzrokuje oseanje ponienosti, nesree, beskorisnosti, gubitka dostojanstva..

Stambena obezbeenost - da li uslovi stanovanja odgovaraju fiziolokim promenama stare osobe: umanjenoj sposobnosti kretanja, oslabljenom sluhu i vidu, refleksima?...

Neusklaenost uslova stanovanja sa mogunostima stare osobe moe da izazove oseanje nemoi, beskorisnosti, da dovede do oslabljenih kontakata sa poznanicima i okolinom, neredovne kontrole zdravlja...

Potreba za pripadanjem - da li osoba ima zadovoljenu potrebu kroz kvalitetne kontakte i odnose sa porodicom koja brine o njoj, prijateljima?...

Nezadovoljena potreba za pripadanjem moe da izazove oseanje odbaenosti, usamljenosti, tugu, bes, negativan stav prema ivotu...

Potreba za smislom - da li je osoba prihvatila promenu naputanja svoje profesije, promenu uloge u porodici, telesne promene?...

Nezadovoljenje ove potrebe moe da prouzrokuje potitenost, sumnjiavost, negiranje svega, povien kriticizam...

Koje jo potrebe imamo: Potreba za poverenjem, potreba za adekvatnom ishranom, potreba za radom aktivnou, kulturno-obrazovne potrebe, religiozne potrebe, potreba za potovanjem, potreba za bliskou, potreba za podrkom, potreba za razvojem, potreba za ravnopravnou.... Kako da prepoznamo probleme i utvrdimo potrebe stare osobe? O veini svojih potreba i problema stara osoba e biti voljna da razgovara. Nekada e sam razgovor sa starom osobom pomoi da se ona osea bolje i da sama doe do ideje za reavanje svojih problema. Kroz razgovor i paljivo sluanje moemo da sakupimo potrebne informacije koji e nam pomoi da razumemo staru osobu. Nekada stare osobe nee direktno iznositi probleme koji ih mue i sasvim jasno prepoznati (a kamoli rei) koje su to nezadovoljene potrebe koje ih ine nezadovoljnim. Stoga, treba da se naoruamo strpljenjem i razumevanjem kako bi mogli da na adekvatan nain pruimo podrku starim licima.



7

Empatija sluanje glavom i srcem Saa kundri, dipl. psiholog Empatija je neophodan preduslov uspostavljanja zdravih i konstruktivnih odnosa izmeu vas i stare osobe, odnosa koji se nee pretvoriti u vau neraskidivu vezanost ili, sa druge strane, dovesti do zahlaenja odnosa pri prvom iskuenju. Empatija (u-oseavanje) predstavlja sposobnost doivljavanja oseanja i doivljaja druge osobe kao da su nai sopstveni. U osnovi razvoja empatije stoji sposobnost decentracije, odnosno spremnosti i sposobnosti da uemo u svet druge osobe i tako razumemo njene prob-leme i postupke, ali i da prenesemo nae razumevanje toj osobi. Empatija nije slepa sentimen-talnost (simpatija, saoseanje), ona uvek podrazumeva izvesnu objektivnu distancu, ali uz uvaavanje druge osobe i njenih osobina. Ulazei u svet druge osobe mi ne gubimo sopstveni identitet. Sposobnost empatije pomae nam da ujemo oseanja i elje i brige sagovornika i jasno definiemo potrebe koje se iza njih kriju. Empatski stav karakterie stvarna prisutnost u komunikaciji sa starom osobom, otvorenost i odnos bez procenjivanja, strpljivost, zainteresovanost za sagovornika i njegove probleme i poverenje u proces graenja odnosa i prevazilaenja potekoa. Nekoliko je kljunih taaka po kojima se empatija razlikuje od ostalih, slinih, pojava kao to su simpatija, identifikacija, saaljenje i dr.:

EMPATIJA J E S T E

9 aktivno sluanje druge osobe

9 oseati ta druga osoba osea

9 zamisliti da sam JA - TI u tvojoj situaciji (postoji dva identiteta)

9 razumeti oseanja i potrebe drugih razlikujui pri tome sebe od drugih (postoji jasna granica JA-TI)

9 oseati (razumeti) druge

9 odsustvo svakog linog interesa i vrednovanja

N I J E

8 aktivno stapanje sa drugom osobom

8 misliti ta druga osoba osea 8 zamisliti da sam JA u tvojoj situaciji

(postojanje samo jednog identiteta)

8 razumeti oseanja i potrebe drugih brkajui pri tome sebe i druge (ne postoji jasna granica JA-TI)

8 oseati (razumeti) za druge 8 postojanje linih interesa i vrednovanja



8

Vetine komunikacije Nenad Opai, dipl. psiholog Interpesonalna komunikacija je proces slanja i primanja informacija izmeu dve ili vie osoba i predstavlja jednu od najvanijih komponenti ljudskog razvoja, ali isto tako i jedan od najsloenijih i najosetljivijih prostora meuljudskih odnosa. Zato je komunikacija kao pojava uvek i bila predmet prouavanja kako bi se na najbolji nain prenosile informacije u najrazliitije svrhe (pozitivne i negativne). Danas o komunikaciji postoje mnoga saznanja, a u ovom priruniku emo se dotaknuti nekih vanih stvari koje treba da znaju pomagai kako bi ostvarili dobru komunikaciju sa svojim sagovornicima. U tu svrhu su i ustanovljena odreena "pravila", odnosno tehnike koje omoguavaju da se uspostavi i odrava dobra komunikacija i da korisnici steknu poverenje u pomagae. Neke od najuspenijih tehnika dobre komunikacije, o kojima emo neto vie rei, su aktivno sluanje, objanjavanje, parafraziranje, hvaljenje - podsticanje i sumiranje, JA poruke, slanje i primanje povratnih informacija i nenasilna komunikacija. Aktivno (pravo) sluanje Jedan od najvanijih preduslova za dobro meusobno razumevanje jeste nain na koji sluamo druge. Aktivno sluati sagovornika znai staviti na stranu sve spoljane i unutranje ometajue sadraje (pretpostavke, lina iskustva, oseanja, predrasude, ivotne filozofije...) i otvoriti se prema drugome da bi saznali i razumeli ta on u stvari hoe. Saveti za aktivno sluanje: 9 Potpuno usredsredite panju na sagovornika 9 Kroz razgovor pokaite sagovorniku svoje razumevanje njegove prie 9 Proverite dejstvo oseanja kao i sadraja (npr. pitajte: Kako ste Vi to doiveli?) 9 Dajte povratnu informaciju, ne samo da pokaete da ste razumeli, nego i da bi

sagovornik mogao da uje i razume znaenje svoje prie 9 Ako izjave koje oznaavaju aktivno sluanje nisu dobro primljene, pokuajte ponovo 9 Budite najprecizniji to moete kada izvlaite sutinu prie 9 Proverite beznadenost i bespomonost (npr. pitajte: Tebi to sada sigurno izgleda

beznadeno?) 9 Dozvolite utanje u razgovoru 9 Primetite pokrete tela i reagujte na njih ekanjem

Ono to ometa komunikaciju jesu sledea ponaanja i svakako ih treba izbegavati: 8 Priati o sebi 8 Navoditi line primere 8 Davati savete, dijagnoze, nagovarati, ubeivati, ohrabrivati ili kritikovati 8 Ne razmiljati o tome ta ete sledee rei 8 Ponavljati kao papagaj sagovornikove rei, mm, aha



9

8 Nemojte se pretvarati da razumete ako ne razumete 8 Ne dozvolite da Vas sagovornik odvede na manje znaajnu temu zato to niste pokazali da

razumete 8 Popravljati, menjati ili doterivati ono to je sagovornik rekao 8 Oduprite se tome da popunite prostor svojim prianjem

Objanjavanje Objanjavanje je tehnika komunikacije koja podrazumeva postavljanje pitanja sagovorniku kako bi se pojasnili i izdvojili vani detalji. Postavljajte konkretna pitanja, traite objanjenje i konkretne primere da biste dobili vie detalja i dodatnih informacija, da biste dobro razumeli ono to je reeno i da biste izdvojili ono to je vano medju dobijenim informacijama. Na primer: ) Kakva je bila vaa reakcija, ta se desilo tada? ) Kada se to dogodilo? ) Da li moete detaljnije da opiete tu situaciju? ) Koliko dugo je to trajalo? Parafraziranje Parafraziranje znai ponavljanje reenog sopstvenim reima. Kako? Ponovite izjavu svog sagovornika svojim reima odnosno ukratko izloite ono to ste uli svojim reima. Parafraziranje ne treba da sadri interpretaciju ili reenje nekog problema, ono ne treba da obuhvata nita vie od onog to ste uli. Zato je vano parafraziranje? 9 Zato to pokazuje da sluate i razumete ono o emu se govori 9 Ukazuje na Vae veliko interesovanje za temu razgovora 9 Omoguava Vam da proverite da li dobro razumete namere vaeg sagovornika (ukoliko

ih ne razumete, Va sagovornik ima mogunost da ispravi svoju greku, da jasnije iznese svoje misli)

9 Omoguava Vam da izdvojite vane informacije 9 Ako parafrazirate pitanje, dobijate vie vremena da

osmislite odgovor Na primer: ) Ja razumem da ) Mislite da ) Sudei po onome to kaete ) Ukoliko sam dobro shvatio Vae pitanje ) Mislim da me pitate da li Hvaljenje - podsticanje Podsticanje ili hvaljenje je davanje do znanja Vaem sagovorniku da potujete vanost i znaenje onoga o emu govori. Pokaite sagovorniku da vam je bitno ono to vam govori,

ODLINA IDEJA...

DA VAM KAEM JO NETO...



10

cenite njegov trud, recite mu da Vam je drago to se uputa u diskusiju i nemojte mu govoriti ono iza ega ne stojite. Kada cenite trud i uee, kada se velika vanost pridaje znaeju rei, to ne znai da se slaete sa sagovornikom i da prihvatate njegove ideje, ali timepodravate njegove napore. Zato se ova tehnika koristi? 9 Zato to podstie Vaeg sagovornika da kae neto vie 9 Pokazuje da uzimate za ozbiljno Vaeg sagovornika

Recite, na primer: ) Odlina ideja ) Vidim da Vam je to bitno.. ) Hvala Vam to ste mi skrenuli panju na to ) Drago mi je to ste tako otvoreni, direktni ) Nikad nisam razmiljao o tome na taj nain.. ) Lepo je to ste to pomenuli Kratak pregled - sumiranje Sumiranje treba da obuhvati najznaajnije ideje i oseanja koja su se javila tokom razgovora. Sumirajte i ukratko iznesite najznaajnije teme koje su bile predmet diskusije. Na ovaj nain se vidi napredak postignut u toku razgovora, sakupljaju se vane informacije i injenice, donose se zakljuci i razgovor se dalje razvija. Daje se prilika sagovorniku da nas ispravi ako smo pogreili u sumiranju. Recite, na primer: ) Najznaajnija tema do sada bila je ) ini mi se da je sutina onog to se rekli ) To to ste rekli se moe svesti na nekoliko taaka JA poruke Ovo je tehnika komunikacije koja nam omoguava da otvoreno i jasno izrazimo svoje misli i oseanja i da ostanemo u kontaktu sa sobom (svojim oseanjima, kao i potrebama iz kojih izviru ta oseanja), a da pri tome ne napadnemo, krivimo ili povredimo drugu osobu. Ovakvim nainom saoptavanja svojih potreba olakavamo prevazilaenje zastoja u komunikaciji i time drugoj osobi dajemo do znanja da smo otvoreni za traenje reenja. Zavisno od toga kako druga osoba bude reagovala na ovu nau izjavu, moemo izabrati neko od konstruktivnih ponaanja kao to su: 9 Saoptavanje jo jedne JA poruke 9 Da ponemo zajedniki traiti reenja koja mogu zadovoljiti obe strane 9 Ako se naemo u situaciji da smo mi ti koji nismo sasluani, vano je da omoguimo

sagovorniku da nam saopti svoj razlog zato nas nije sasluao i da to uzmemo u obzir, pa e i na oseaj neprijatnosti to nismo sasluani da se smanji ili ak da nestane.



11

Formula za sastavljanje JA poruke: KORACI U REENICI PRIMER 1. U prvom licu jednine opisati postupak

druge osobe dati objektivan, nepovreujui opis...

Kada vidim da popodne ita novine,

2 ...zatim navesti moju reakciju na to - bez samooptuivanja, pravdanja, nametanja oseanja krivice...

ja se oseam iskljueno ...

3 ... i na kraju navesti predloiti postupak koji vodi eljenom ishodu, ali bez naredbi i bespogovornih zahteva.

i zbog toga bih najvie voleo kada bi ti, umesto da ita novine, razgovarao sa mnom ponekad.

Vetina davanja povratnih informacija Veina ljudi, kada neto radi ili ako je u pitanju neki znaajniji dogaaj, ima potrebu da sazna kako to deluje na druge ljude iz svoje okoline, kako oni procenjuju rezultat naeg rada ili taj dogaaj. Dakle, cilj davanja povratne situacije (u daljnjem tekstu PI) jeste razmena linih doivljaja vezanih za neku konkretnu situaciju ili o ponaanju odreene osobe. PI primaocu omoguuje da neku situaciju potpunije sagleda i olakava mu donoenje odluke o tome da li e raditi kao i pre ili e menjati svoje ponaanje Osmisliti i dati potpunu I korisnu PI je prava vetina. Sledi nekoliko preporuka i sugestija koje je korisno znati kada dajete PI: 9 Imajte na umu cilj davanja PI, ta elite njome rei (Dobro: Ba ti je lepa ta majica, a

ta misli kada bi obukao onu koulju, ona ti tako dobro stoji; Loe: Uvek nosi te majice kao da nema neto drugo da obue)

9 Fokus je na onome to koristi primaocu, a ne onome to koristi Vama (Dobro: Kada bude iao kupiti sladoled dobro pogledaj preko ulice da li idu automobili; Loe: Ne moe sada, ekaj kad ja budem ila u prodavnicu, da te neto ne zgazi)

9 Fokusirajte PI na ponaanje/aktivnost, a ne na osobu. (Dobro: Ovo je suvie opirno, nisam ba shvatila sutinu; Loe: Al me udavi...)

9 Drite se objektivnog opisa datog ponaanja/aktivnosti (Dobro: Kada pone da pria pre nego zavrim misao...; Loe: Ometa me svojim upadicama)

9 Budite konkretni (ne priajte generalno o slinim situacijama ili ponaanjima) 9 Budite koncizni (dajte informacija koliko je slualac spreman da primi, a ne koliko ste Vi

spremni odnosno u stanju da date) 9 Budite konstruktivni (pokuajte da negativne iskaze preformuliite u pozitivne u formi

otvorenih pitanja, alternativnih mogunosti ili novih ideja. Izbegavajte gotove odgovore, savete i reenja, koliko je to mogue.)

9 Govorite direktno i stojte lino iza toga to saoptavate (govorite u prvom licu i izbegavajte okolianje, ulepavanje i preteranu kurtoaziju)

9 Vodite rauna da povratna informacija bude uvremenjena (najbolje odmah posle odreene aktivnosti/dogaaja)

9 Vodite dijalog, a ne monolog (proveriti da li je sagovornik shvatio PI, a ako nije preformuliite to to ste eleli rei)



12

Vana napomena: Sve ono to nam pomae da uspeno damo PI, pomae nam i da je uspeno primimo i adekvatno reagujemo na nju.

9 Vodite rauna o formi PI (poeti sa neim pozitivnim, istaknite pozitivnu stranu u aktivnosti osobe; koristite veznike a, i, a ne ali; dajte konstruktivni predlog za promenu datog ponaanja ili aktivnosti).

Primer: ) Ono to mi se dopada u tvom nastupu je ..., a ono o emu moe da razmisli je da li... Vetina primanja povratnih informacija Kao to je za dobru komunikaciju vano dati korisnu PI, isto tako je vano znati primiti PI. Imajte na umu da: 9 Osoba koja daje PI nije ekspert 9 Prihvatite davaoca PI kao nekog ko nije ovladao vetinom davanja PI. Budite otvoreni i

aktivno sluajte ta osoba eli da vam saopti 9 Imajte na umu da PI govori o davaocu PI bar toliko koliko govori o Vama 9 Probajte da PI primite kao jednu od moguih reakcija, miljenja 9 Ne zaboravite da Vi sami odluujete u kojoj meri

ete uvaiti, a u kojoj odbaciti to to ste uli 9 Prvo proverite kako ste razumeli PI koja Vam je

upuena, i ukoliko oseate potrebu, tek onda reagujte na nju

9 Konstruktivno prihvatajte PI, fokusirajte se na onaj deo Pi koji vam je koristan

Osobi koja je dala PI jako e koristiti ako joj kaete koji deo PI vam je bio znaajan i ta ste time dobili. Primer: ) Meni je jako znaajno to si mi rekao... To mi je pomoglo da...

Nenasilna komunikacija Da li treba reagovati kada se pojavi problem? Da, treba reagovati, ali na adekvatan nain. Ako se ne reaguje posledice se mogu opisati sledecom shemom:

Krug izbegavanja

Javio se PROBLEM

NE REAGUJEMO, mislimo da e se samo reiti

PROBLEM SE PONAVLJA

ESKALACIJA NEGATIVNIH OSEAJA, fokusiramo se na osobu ne na problem, sve to osoba uradi nama ne odgovara GUBLJENJE PERSPEKTIVE

ESKALACIJA PROBLEMA, moe prerasti u nasilni sukob

PROBLEM i dalje postoji



13

O problemu, dakle, treba razgovarati koristei tehnike dobre komunikacije. Svakako ne bi trebalo reagovati na sledei nain: 8 Takvo ponaanje nije prihvatljivo to ne bi smeli da radite. (nema opisa ponaanja, krut

stav...) 8 Nisam zadovoljan sa Vaim izvetajem, morate se potruditi da bolje uradite (treba

navesti ta ne valja u izvetaju, i ta bi to trebalo uraditi da budu bolji) 8 Vi dominirate sastankom (sud fokusiran na osobu i njene osobine, a ne na konkretno

ponaanje kao npr. preglasan govor na sastanku ili esto uzimanje rei) 8 Ponovo ste napravili greku, Vi verovatno ne znate koliko su nam finansijski izvetaji vani

ili ne znate kako se oni rade (zakasnela poruka o ponovnoj greci, nema podataka ta bi trebalo da se radi ni u emu je konkretno greka)

Neverbalna komunikacija Neverbalna komunikacija nije dovoljno odreena i ima razliita znaenja u razliitim kulturama. Ipak, postoje neki opti pokazatelji/izrazi koji su zajedniki za veinu kultura i koji nam omoguavaju da preko neverbalne komunikacije moemo tano odredimo u kakvom je stanju odnosno kakvog je raspoloenja sagovornik. Praenje neverbalne komunikacije je posebno vano kada sagovornik neto eli prikriti zbog neprijatnosti ili nekog drugog, za sagovornika vanog, razloga. Sa druge strane, ljudi postaju uznemireni kada se verbalne i neverbalne poruke ne poklapaju (Npr. kada nekome kaemo da mu verujemo, a pritom ga ne gledamo u oi, ili kada kaemo da se super oseamo a pri tome na licu imamo tuni izraz, sedimo zgureni, tiho priamo i lomimo ruke). Osnovni primeri neverbalnog izraavanja:

9 Gestikulacija (pokreti ruku nogu , itavog tela; simboli - gest rukom koji znai O.K.; znaci emocija izrazi lica; ponaanje koje oznaava ton razgovora)

9 Dodiri (rukovanje, tapanje po ramenu) 9 Izrazi lica (podizanje obrva, grimase) 9 Kontakti oima (gledanje pravo u oi, izbegavanje kontakta oima - dobra komunikacija

je 60-70% praena kontaktom oima)

9 Fizika udaljenost meu sagovornicima: intimna (0-45cm) kod bliskih osoba, ali i pretea kod nepoznatih osoba, lina (45-120cm) svakodnevna, normalna komunikacija, drutvena (120-360 cm) i javna (preko 360 cm) konferencije, mitinzi...

9 Dranje (nain na koji stojimo, sedimo ili hodamo: oputeno, stisnuto, drhtanje) 9 Paralingvistiki zvuci (kaalj, zvidanje, pla, smeh, uzdisanje) 9 Nain govora (intonacija, tempo) 9 Spoljanji izgled (lica, kose, tela, odea, boje, mukost, enstvenost) 9 Okruenje (kua, posao, kola, porodica, prijatelj)



14

ta treba izbegavati u komunikaciji Najei opravdani razlozi nesluanja sagovornika su: okupiranost vlastitim problemima, jake emocije vezane za temu koje onemoguavaju da se sa punom panjom prati iskaz sagovornika, razliiti stavovi u vezi odreenih tema, fizika nelagodnost (bolest, fizioloke potrebe, glad, pospanost), nedostatak vremena, priroda odnosa sa sagovornikom, jo neizgraeno poverenje Ono to svakako treba izbegavati su ponaanja koja manifestno predstavljaju sluanje, a u sutini to nisu i deluju vrlo iritirajue na sagovornika: 8 Ne mislite na ono ta Vi elite rei dok sagovornik govori, jer ete tako sigurno izgubiti

sutinu koju Vam sagovornik eli saoptiti, to e se u daljem razgovoru sigurno primetiti 8 Ne upadajte sagovorniku u re i ne postavljajte gomilu pitanja tako da se govornik

osea kao u sudnici: Zato nisi uradioA kad se to desilo ta si mislila kad si to uradila?. Pitanja svakako treba postaviti, ali nain na koji se pitanja postavljaju, vrsta pitanja i broj pitanja u jedinici vremena treba da budu primereni situaciji.

8 Lano sluanje - nemojte obavljati neke druge radnje dok vam se neko obraa ("Da, da, samo ti nastavi priati...", a istovremeno slualac pretura po stvarima, ita, "belo" gleda ...)

8 Jednostrano sluanje - slualac ne obraa panju na neverbalne poruke koje alje osoba koja govori, ve samo na verbalne i zato gubi znaajan deo informacija

8 Selektivno sluanje - slualac prima samo ono to je po njegovim merilima vano, ili se uklapa u njegovu procenu sagovornika (pa omalovaava: Nije to ba toliko vano... ili Nije to ba toliko strano; preuveliava: Pa to je gore nego to misli; etiketira: To je zato to si nesposoban, Ma ti si sada preosetljiv)

8 Otimanje rei - slualac vreba trenutak da preuzme re: (Da uje samo ta se meni desilo, Znam, znam, isto tako je bilo i meni kad sam...")

8 Deljenje saveta - slualac ne slua oseanja i potrebe govornika, ve mu objanjava koji je najbolji nain da se postupi u odreenoj situaciji: Ma sluaj ti mene, najbolje e biti da ti uradi kako ti ja kaem Ne traite reenja za Vaeg sagovornika, ve mu pomozite da on sam doe do njih.

8 Nemojte pretpostavljati da znate ta Va sagovornik eli da kae, nemojte zavravati misli sagovornika koji moda za kratko nije mogao nai pravu re.

8 Ne potcenjujte predmet razgovora ("Moja Milka, kad je to bilo, koga jo zanima kako su to nai stari radili...").

DA, DA, SAMO NASTAVITE ...



15

Na kraju ovog poglavlja o komunikaciji potrebno je istai da je najvanije da pomaga POKAE starijoj osobi da ga ona zanima, da joj stavi do znanja da je eli bolje upoznati, da je iskren u elji da joj pomogne (koliko je u njegovoj moi). To ete najlake postii ako se budete pridravali sledeih principa:

1. Dozvolite drugoj osobi da govori, i sluajte paljivo

2. Nauite da govorite o stvarima koje zanimaju druge ljude

3. Budite oprezni sa kritikama

4. Paljivo iskazujte zahteve

5. Priznajte svoje greke

6. Hvalite ono to je vredno hvale

7. Pokuajte da zamislite sebe u ulozi drugog

8. Izbegavajte svau i ne protivreite

9. Pokaite dobro raspoloenje

Sagorevanje na poslu Nenad Opai, dipl. psiholog Najee negativne psihike posledice koje se javljaju kod pomagaa u radu sa ljudima u nevolji i krizi je sagorevanje na poslu. Mentalno zdravlje pomagaa je ugroeno jer direktna komunikacija sa osobama kojima je potrebna pomo ukljuuje neposredan odnos i uivljavanje u emocionalna stanja drugih. Sluajui njihovu priu, deava se emocionalno preplavljivanje, a sa druge strane pomagai su esto suoeni sa ogranienim izvorima i mogunostima da tim osobama adekvatno pomognu. Pomagai koji imaju visoka oekivanja i pomagai suoeni sa prevelikim zahtevima (nametnuti bilo od samih pomagaa, bilo od strane korisnika ili nadreenih) su podloniji za sagorevanje. Uprkos individualnim razlikama, kod razliitih ljudi koji se bave pomagakim poslovima pojavljuje se niz istih znakova sagorevanja, a najei su: ) oseaj telesne i emocionalne iscrpljenosti ) gubitak oseaja line vrednosti ) negativizam vezan za sebe kao pomagaa, ali i uz posao ) oseaj bespomonosti, beznaa i pesimizam ) razdraljivost, bes, netrpeljivost ) povlaenje u socijalnim odnosima ) komunikacijske tekoe i agresivni ispadi ) izostajanje sa posla ) oseaj opte slabosti, upotreba alkohola... ) uestalo razboljevanje ) telesni simptomi: glavobolje, bolovi u leima, tekoe sa disanjem i spavanjem



16

Jako je bitno znati i prepoznati ove znakove kod sebe i svojih kolega kako bi se na vreme moglo reagovati i spreiti da sagorevanje poprimi vei intenzitet. Sagorevanje se ne javlja naglo ve se razvija i predstavlja proces koji se moe podeliti u nekoliko faza:

Tehnike i vebe za prevenciju sagorevanja na poslu U zavisnosti od toga koji su izvori stresa (izvori koji ovise o samom pomagau, vezani za radne uslove, organizaciju rada, meuljudske odnose unutar organizacije, vrste pomagakog posla,

2. faza: Poetno nezadovoljstvo poslom i pojavljivanje poetnih znakova sagorevanja. U ovoj fazi se primeuju prvi znaci mentalnog i telsesnog

umora, frustriranost i gubitak nekih ideala, smanjen radni moral, dosada...

1. faza: Previsoka oekivanja i idealizacija posla, a karakteristino za ovu fazu su entuzijazam vezan uz posao, potpuna posveenost poslu, visoki

stepen energije, dobro postignue, pozitivni konstruktivni stavovi

3. faza: Povlaenje izolacija i poveanje znakova stresa. Ovu fazu karakteriu ve izraeniji poremeaji u ponaanju i emocionalne potekoe kao to su izbegavanje kontakata sa drugim saradnicima, vee komunikacijske tekoe, neprija-teljstvo prema okolini, negativizam, depresija, dekoncen-

trisanost, telesna i mentalna iscrpljenost, vei broj psihosomatskih potekoa

4. faza: Apatija i gubitak interesa uz ozbiljno produbljivanje znakova stresa je etvrta, zavrna faza sagorevanja u kojoj poremeaji u ponaanju

i emocionalni problemi poprimaju tei oblik, karakterie je nisko lino i profesionalno samopotovanje, hronino izostajanje sa posla, hronino

negativni oseaji o poslu, potpuni cinizam, nesposobnost komuniciranja sa drugima, depresija, naputanje posla...



17

obeleja ljudi kojima se pomae), treba koristiti razliite tehnike i vebe za prevazilaenje sagorevanja: 1. samoopaanje vlastite izloenosti stresu i njegovih posledica 2. struktuiranje vremena 3. postavljanje granica 4. tehnika samoohrabrivanja 5. rekreacija 6. relaksacija

Veba za oputanje: Progresivna miina relaksacija Sedite udobno, uspravnih lea, s rukama oputenim u krilu. Opustite se tako da vam nita ne smeta. Udahnite duboko vazduh kroz nos prvo u stomak, pa u plua, pa u ramena (dok udiete u sebi govorite opusti se). Zatim zadrite vazduh nekoliko sekundi i lagano ga isputajte kroz usta, prvo iz ramena, pa iz plua, i na kraju iz stomaka (smireno). Ponovite to nekoliko puta. Oputanje miia nogu: Pritisnite sa obe noge (stopalima) o pod tako da osetite da su vam se napeli svi miii nogu i stranjice. Drite tako napeto noge nekoliko sekundi, a onda se opustite, zavalite u stolicu i opet izvedite opisanu tehniku disanja. Oputanje lenih miia: Uspravite se jako, zabacite ramena unazad i blago se nagnite napred ... Oputanje trbunih miia: Napnite trbune miie... Oputanje ramenih miia: Podignite miie ramena do uiju i kad osetite da vie ne mogu gore jo malo pokuajte ... Oputanje grudnih miia: Spojite dlanove ispred grudi sa podignutim laktovima i gurajte jedan drugi... Oputanje miia ruke: Ispruite ruke ispred sebe u visini ramena i vrsto stisnite pesnice... Oputanje zadnjih vratnih miia: Stavite aku na elo i gurajte glavu unazad, a glavu gurajte napred... Oputanje prednjih vratnih miia: Isto to, samo aka na potiljak Oputanje miia donje vilice: Jako stisnite zube Oputanje miia lica: Jako stisnite oi i podignite nos na gore Oputanje miia ela: Lagano zatvorite oi i podignite obrve Posle svake grupe miia ponoviti vebe disanja. Pravilnim ponavljanjem ove vebe tokom 15 dana, 3-4 puta dnevno, bie vam potrebno veoma kratko vreme da se opustite, gotovo ve posle poetne vebe disanja.



18

"Volonterizam je i navika srca i graanska vrlina. Re je o aktivnosti duboko ukorenjenoj u ljudskom duhu sa dalekosenim drutvenim i kulturolokim uinkom. Sluanje drugih, briga o potrebama drugih i zadovoljavanje tih potreba dokazuju najveu ljudsku motivaciju. Ljudska bia pomau jedni drugima iz ljubavi i saoseanja. Pa ipak, u svojoj najdubljoj duhovnoj dimenziji i u simbolikom znaenju volonterizam nije samo neto to inimo za druge. Na kocki su nae vlastite vrednosti i naa humanost: Mi jesmo ono to dajemo drugima." (Izvetaj privrednog i socijalnog saveta Ujedinjenih naroda: The Role of Volunteerism in the Promotion of Social Development)

Volonter moe da bude svaka odrasla i odgovorna osoba koja

svesno radi za dobrobit drugoga i koja u volonterskom radu eli i moe posvetiti svoje vreme i

znanje.

Volonterski rad Nenad Opai, dipl. psiholog Volonterizam (ili dobrovoljni rad) je jedan od kamena temeljaca civilnog drutva, jer oivljava najplemenitija stremljenja oveanstva - zauzimanje za mir, slobodu, mogunost izbora, sigurnost i pravednost za sve ljude. Kada je volonterski rad u Srbiji u pitanju, opseno ispitivanje stavova o volonterskom radu, poloaju volontera i njihovih potreba, pravima i obavezama u Srbiji (koju je sprovela radna grupa inicijative IZVoR) pokazuje da volonterski rad u Srbiji nije dovoljno zastupljen, da je potreba za volonterskim radom velika i svi uesnici istraivanja su se sloili da ne postoji dobar pravni okvir za angaovanje i zatitu volontera. Potreba za donoenjem zakona koji bi regulisao poloaj volontera je vie nego oigledna. Zbog injenice da volonterski rad i volonterizam nisu priznati kao pravne kategorije u zakonodavstvu R. Srbije, decembra 2004. godine pokrenuta je Inicijativa za zakonsko regulisanje statusa volontera u Srbiji, Inicijativa IZVoR. ine je predstavnici nekoliko nevladinih organizacija: Novosadski humanitarni centar, Ekumenska humanitarna organizacija, Pokret gorana, Volonterski centar Vojvodine i Udruenje graana "Ukrtanje". Zajedniki imenitelji volonterskog rada su: 9 besplatan rad 9 dobrovoljan rad 9 rad koji traje neko odreeno vreme

(odreen broj sati angaovanja) 9 rad koji je usmeren na ostvarivanje

dobrobiti drugih ljudi (pomo usmerena ka ljudima sa kojima volonter nije u srodstvu)

9 volonterski rad je organizovani rad Motivi za volonterski rad se mogu podeliti u dve kategorije:

1. Lini motivi: line vrednosti i zalaganje za delovanje u skladu sa odreenim vrednostima, elja za napredovanje u karijeri, jer se volonterskim radom mogu stei vetine i znanja

koja se mogu profesionalno upotrebiti upoznavanje novih ljudi, sticanje kontakata i prijateljstva produbljivanje oseaja line vrednosti i samopotovanje



19

"Ubeeni smo da volonterstvo uiva najiru podrku i participaciju. Korist od volonterizma imaju svi, bez obzira na starost, pol, veru, naciju ili socijalni poloaj." "Pekinka deklaracija", usvojena 2002. na Meunarodnoj konferenciji o volonterskom radu

2. Altruizam / empatija Altruizam je ponaanje koje je uzrokovano eljom za dobrobit drugoga, bez oekivanja nagrade iz spoljanjih izvora, a empatija se moe definisati kao sposobnost doivljavanja

emocionalnog stanja drugih. Osnovni motivi ove grupe su potreba za drutveno korisnim radom i potreba da se pomogne onima koijima je ta pomo potrebna. Iz svega do sada reenog, moemo izdvojiti osobine dobrog volontera kao to su otvorenost, senzibilnost, tolerancija, humanost, jaka motivacija, spremnost da se ui, usavrava i razvija na linom planu, portvovanost, zainteresovanost za problem, tenja ka promenama na bolje, posveenost, iskrenost u nastojanjima, spremnost da se radi bez materijalne nadoknade, ali isto tako i odgovornost, profesionalizam. Drutveni znaaj volonterizma je nemerljiv. Od volonterizma koristi imaju svi. Volonterizam poboljava kvalitet ivota, menja svest ljudi,

menja stavove ljudi prema graanskom angaovanju, predstavlja jedan od oblika participacije graana, doprinosi razvoju stabilnog drutva, doprinosi razvoju civilnog drutva, razvija solidarnost, ekonomska korist od volonterizma za dravu i lokalnu zajednicu je velika... Volonter pomaga Volonter pomaga nastoji podrati druge ljude, to nije lako jer nema sloenijeg stroja od ljudske osobe. Volonter pomaga je uvek izloen riziku da nee na pravi nain odgovoriti potrebama osobe kojoj eli pomoi. Uz najbolje namere dogodi se da se nau razliiti ljudi u suprostavljenim pozicijama. Onaj koji pomae ima vie odgovornosti za krajnji rezultat. A eljeni rezultat je zadovoljstvo osobe kojoj se pomae, i pomagaa. Da biste uspeno pomagali drugim ljudima dobro je znati ta im treba i ta ih tera na razliita ponaanja. Na takva su pitanja psiholozi nali brojne odgovore, od kojih je veina tana. Ovdje nudimo jednu jednostavniju teoriju, za koju se nadamo da ete je lako proveriti u praksi. U podlozi ljudskog ponaanja su potrebe: fizioloke i psiholoke. O fiziolokima znamo dosta iz svog iskustva. Relativno jednostavno ih je shvatiti jer se veina ljudi na slian nain ponaa kad je edno, gladno ili kad im se spava. Druga je pria s psiholokim potrebama.Tu je razliitost jako velika, a svest o tome to nam nedostaje vrlo mutna.

Psiholoke potrebe, prema W.Glasseru su: Pripadanje Mo Sloboda Zabava ljubav vanost izbora razonoda bliskost ugled igra zajednitvo uticaj izazov

Sve psiholoke potrebe su jednako vane i esto su u meusobnom sukobu. Ako neku zanemarite na due vreme, na svim nivoima ete to osetiti. Pojavie se brojni psihiki i fiziki



20

Primer iz prakse: Pomaga u prihvatnom centru pomae tienicima. Procenjuje da neki od njih nemaju dovoljno potrebne odee i odluuje se za kupovinu pantalona za svakog od njih (pokuava ih spasiti). Privatna novana pomo je dovoljna za kupovinu kvalitetnih pantalona i volonter pomaga bira one koje inae kupuje i za lanove svoje porodice. Ali, poklon nije dobro prihvaen. Korisnici imaju niz primedbi na kvalitet, model i boju. Pomaga se pravda i objanjava sve prednosti tog izbora. Korisnici ne veruju i jo dodatno optuuju pomagaa da je imao i neku linu korist od takve kupovine. (rtve proganjaju spasioca.) Pomaga se vrea i otvoreno ljuti. Postaje kritian prema svojim korisnicima i kanja-va ih hladnoom, odbacivanjem i uskraiva-njem drugih oblika pomoi. (Spasilac posta-je progonitelj.)

znakovi da neto nije u redu. Vano ih je primetiti i na vreme potraiti odgovore. Sigurno se sedi samo ako su sve etiri noge stolice jednako duge. Ljudi kojima pomaete ne mogu uspeno i usklaeno zadovoljavati svoje potrebe. Nekog mui samoa, nekog nedostatak potovanja ili dostojanstva, neko je razapet svojim nainom ivota, neko nema prostora za svoje kreacije i razonodu. Nedostatke e na razne naine izraziti: neko povlaenjem, neko preteranom drueljubivou, neko osornou, neko agresivnou, neko boleu Naii ete na vrlo razliite reakcije zbog nedostatka ispunjavanja istih potreba.

Osoba s kojom radite i elite joj pomoi, sama e Vas dovesti do potrebe koja je nezadovoljena. Kad to saznate, mnoge dileme ete znatno lake reiti.

Zamka Zamke za volontere pomagae Osnovna je zamka za pomagaa upravo njegova potreba da pomae tj.da spaava. Onaj kome se pomae trai podrku drugih, jer je rtva odreenih okolnosti. Da bi pojasnila svoje potrebe, rtva e pomagau predstaviti najgori deo njene stvarnosti. Volonter pomaga, osetljiv na tue sudbine, pokuae spasiti rtvu. Spasilac rtve e uloiti znatne napore u spaavanje. Nada se pozitivnoj promeni i zahvalnosti rtve. rtva ne voli svoj poloaj. Nakon to primi pomo, pokuae umanjiti svoju raniju bespomonost, ali i doprinos svog pomagaa, tj.spasitelja. Ako spasilac ne dobije zahvalnost za svoje spaavanje, bie razoaran. Pitae se emu toliki trud zbog takve osobe. Ljutie se na rtvu i izraziti nezadovoljstvo. Na kritike spasitelja rtva e burno reagovati i time ga povrediti. Povreeni i razoarani spasilac besni na rtvu i postaje njen progonitelj. Progonitelj postaje i biva rtva koja ne pristaje na kritike svog biveg spasioca. Ujedno poinje prigovarati spasitelju i zbog naina spaavanja.

2 Ovakve neuspehe je mogue izbei ako ste svesni rizika spaavanja. Pomaganje treba uvek biti proces saradnje u kojoj se koriste i snage same rtve. (U navedenom primeru je bilo dobro pitati korisnike to im je potrebno i ukljuiti ih u kupovinu.) Odgovornost je podeljena izmeu pomagaa i osobe u potrebi. Pomaga nije sam odgovoran za rezultat, ali jest odgovoran za svoje ponaanje. Pomaga e izbei zamku i odgovorno se poneti ako uoi da previe emocionalno reaguje na osobu kojoj pomae. Oprezan je prema porivu da nekog spasi. Kad mu stvari izmaknu kontroli volonter pomaga treba da trai pomo svog supervizora ili savetnika. Odgovoran volonter pomaga koristi svaku priliku da neto naui o ljudskom ponaanju i tehnikama pomaganja. 33 Osim znanja o ljudskim potrebama i ponaanju dobar volonter pomaga koristi i dobar alat u komunikaciji. Mnogi su uvereni da su vetine komunikacije prirodni talenti, to nikako ne stoji.



21

Sve se ui, a komunikacija svakodnevno, tokom celog ivota. Nije svejedno hoete li se na pravi nain sporazumeti s vaim korisnikom, ili ne. Odgovornost je obostrana, ali znatno je vea Vaa, pomagaka. Krajnji rezultat komunikacije je sporazumevanje ili razumevanje. Vano je ono to ste rekli ali je znatno vanije ta je razumeo va sagovornik. Vano je i sluati, ali je jo vanije razumeti. Da bi se otvorio put komunikacije, dobro dou poneki saveti:

Alat pomagaa Budite svesni jezikih i fizikih barijera (dijalekt, terminologija, buka, oteenja sluha,

govorne smetnje) Po mogunosti nain govora prilagodite osobi s kojom razgovarate Aktivno sluajte ono to sagovornik govori, kako to ini i s kojom namerom Pratite govor rei i govor tela Proverite sa sagovornikom jeste li se razumeli, razgovarajte o nainu kako komunicirate

Verujte, ima smisla raditi na nainu svog komuniciranja. to u tome budete vetiji, uticaj vaih dobrih namera bie snaniji.

Suicid (samoubistvo) Nenad Opai, dipl. psiholog Prema zvaninoj statistici (kada islednik oznai smrt kao samoubistvo), u toku godine u svetu jedan milion ljudi izvri samoubistvo, ili 2740 u toku dana, ili 114 u toku jednog sata ili dva samoubistva svake minute. Pretpostavlja se da je broj samoubistava vei za 25%, jer se neke smrti ne zakljuuju kao samoubistvo iz raznih razloga. to se tie pokuaja samoubistava, ne postoje zvanini podaci jer se ti pokuaji najee ne prijavljuju, ali veruje se da je taj broj oko 30 puta vei od stope izvrenih samoubistava. Poznato je da je Vojvodina jedna od vodeih regija u Evropi po broju samoubistava. Ta pojava je kod nas postala veliki drutveni problem o kome treba priati i raditi na prevenciji, kako bi se ta nepoeljna drutvena pojava svela na minimum. Znajui to, a uz injenicu da pomagai radei svoj posao mogu doi u situaciju da rade sa suicidalnim osobama, miljenja smo da treba da se upoznaju i sa ovom temom kako bi mogli prepoznati eventualne suicidalne namere svojih korisnika i adekvatno reagovati u tim situacijama. U ovom poglavlju e biti rei o razlozima zato ljudi pokuavaju da se ubiju, o faktorima rizika, o pokazateljima koji ukazuju na to da je neka osoba suicidalna, o nekim zabludama i injenicama o samoubistvu. Zato ljudi pokuavaju da se ubiju; iz kakvih namera? Razlozi zato se neko odluio da izvri samoubistvo su veoma razliiti. Ono to je veoma vano i to se mora svakako uzeti u obzir je to da je za neku osobu neki konkretni dogaaj, pojava ili neto slino sasvim dovoljan razlog da se odlui za ovaj korak, a za neku drugu osobu taj isti razlog moe biti "smean" i da uopte ne reaguje na njega kao na neto uznemirujue. Ovde emo navesti najee, ali svakako ne sve, razloge zato se ljudi odluuju da izvre ili pokuavaju da izvre samoubistvo: pla za pomo, da privuku panju, da izbegnu promenu, umorni su od pokuaja prevladavanja tekoa, bekstvo, da dokau da imaju kontrolu nad situacijom, da pokau kako su oajni, jer



22

ne veruju da je smrt konana, samokanjavanje, samortvovanje, jer se povinuju glasovima koji im govore da se ubiju, da dokau da su beznaajni, da pokau da su tuni, da se prikljue

bliskoj osobi koja je umrla, kao metod prevladavanja, da izbegnu pretnju odvajanja ili gubitka, da se oslobode od nepodnoljive uznemirenosti, da se uvere da bar neko brine, da

iznude promenu, da se kockaju sa smru, zbog krivice, da uine da bol prestane, radi emocionalne ucene, da budu spaeni, da sauvaju obraz ili da pomognu da ga drugi sauvaju, da prestanu da razmiljaju, da nateraju druge da preuzmu odgovornost, da prkose smrti, da

ga ozbiljno shvate, da dobiju ljubav ili naklonost, da testiraju vezu...

PROCENA STEPENA SUICIDALNOG RIZIKA

0 Ne razmilja o samoubistvu

1 Ima suicidalne misli, ali ne zna kako ili kada namerava da to uradi. Ne mogu dalje ili Voleo bih da sam mrtav. Da bi pomogli ovim licima potrebno je pruiti emotivnu podrku, koristiti tehnike aktivnog sluanja i druge tehnike dobre komunikacije

2 Ima suicidalne misli i plan, ali kae da ne namerava da se odmah ubije. Sauvau ove tablete za spavanje, pa ako ne bude bolje.... U radu sa ljudima koji se nalaze u ovom stepenu suicidalnog rizika treba postupiti kao i u prethodnom stepenu, ali isto tako treba i uputiti korisnika na konsultacije sa strunim licima, ili ako korisnik da dozvolu, da se obavesti struno lice ili neka institucija.

3 Neposredno pred pokuaj samoubistva (ima no ili tablete pored sebe) ili u toku samog ina (ve je upotrebio/la no ili popio/la tablete). Ovaj se stepen suicidalnog rizika tretira kao hitno medicinsko stanje i obavezno treba obavestiti nadlene institucije

Faktori rizika Postoje odreeni dogaaji i stanja u kojima se nalaze osobe, koji svakako doprinose da neko uopte pone da razmilja o samoubistvu ili ak da pokua i izvri samoubistvo.Suicidalni rizik je vei tamo gde postoji: problemi u odnosima ili raskidi sa suprugom, partnerom, roditeljima, prijateljem gubici bliskih osoba, posla (penzionisanje/otputanje), dela tela, zdravlja socijalna izolacija fizika izolacija (podruja sa najveim brojem ljudi su i podruja sa najveom stopom

suicida) brige zaposlenih ili nezaposlenih finansijski problemi bolesti koje su bolne, neizleive ili praene invaliditetom seksualno zlostavljanje prekomerna upotreba ili ovisnost o alkoholu ili drogi prethodni suicidalni pokuaji (posebno prve godine nakon pokuaja) raniji suicidi u porodici depresija i dr. psihiki poremeaji



23

pol (pokuaji suicida mukaraca su daleko smrtonosniji od pokuaja koje ine ene; ene mnogo ee pokuavaju ali mukarci mnogo ee i uspevaju; sredstva koje koriste mukarci su nasilnija)

uzrast (starije osobe su najrizinija grupa, a stariji mukarci posebno kako se uzrast poveava)

homoseksualnost profesija (poljoprivrednici, veterinari, doktori, osobe koje pruaju medicinsku i socijalnu brigu

i pomo) suicidalno oseanje, posedovanje plana i dostupnost sredstava kojima e se izvriti suicid

(pilule, oruje itd.) Periodi koji su najriziniji, odnosno periodi u kojima su do sada najee deavana samoubistva su na poetku bolesti (posle suoavanja osobe da ima odreenu teku i neizleivu bolest i pre no to je uopte primila pomo odnosno terapiju), kada se osoba oporavlaja (kada skupi snage koja je potrebna da se osoba ubije) i na prolee i rano leto (pretpostavlja se zbog porasta energije u to doba godine). Osobe esto pokazuju svoja suicidalna oseanja tako to: ) se povlae u sebe i ne komuniciraju sa drugima ) imaju ve gotove ideje o tome kako da izvre samoubistvo; govorei kako zavravaju

poslove i obaveze za ivota ) pruaju i ostale pokazatelje da planiraju samoubistvo ) priaju kako se oseaju izolovano i usamljeno ) izraavaju oseanja neuspenosti, beskorisnosti, potitenosti, beznaa i gubitka samopotovanja ) stalno se zadravaju na problemima za koje ne postoje reenja ) izraavaju gubitak osnovne ivotne filozofije, poput vere

INJENICE I ZABLUDE O SAMOUBISTVU Velika veina ljudi ne poseduje informacije, tj. injenice o samoubistvu, zatvaraju oi pred tom pojavom i izbegavaju takve teke teme, a pri tome imaju mnogo predrasuda i zabluda. Evo nekih najkarakteristinijih zabluda o samoubistvu koje su rasprostranjene meu ljudima. ZABLUDA: Osobe koje priaju da e se ubiti ne izvravaju samoubistvo. INJENICA: Od deset osoba koje se ubiju, osam daje definitivna upozorenja o svojim suicidalnim namerama. ZABLUDA: Samoubistva se deavaju bez prethodnih upozorenja. INJENICA: Istraivanja pokazuju da suicidalne osobe daju mnoge znake i upozorenja

u vezi sa svojim suicidalnim namerama, samo te znakove treba znati prepoznati.

ZABLUDA: Suicidalne osobe su potpuno reene da umru. INJENICA: Mnoge suicidalne osobe su neodlune u vezi sa ivljenjem ili umiranjem, kockaju se sa smru, preputajui drugima da ih spaavaju. Skoro niko ne izvrava samoubistvo a da drugima ne stavi do znanja kako se osea.



24

ZABLUDA: Ako jednom oseti suicidalne porive, osoba e uvek biti suicidalna. INJENICA: Osobe koje hoe da se ubiju suicidalne su samo u toku odreenog

vremenskog perioda. ZABLUDA: Poboljanje posle suicidalne krize ukazuje da vie nema suicidalnog rizika. INJENICA: Veina samoubistava se javlja oko 3 meseca posle poboljanja, kada osoba sakupi snagu da svoje misli i oseanja sprovede u delo. ZABLUDA: Samoubistva se mnogo ee javljaju meu bogatim ljudima, ili suprotno, javljaju se skoro iskljuivo meu siromanima. INJENICA: Samoubistvo nije ni usud siromanih, niti je bolest bogatih. Vrlo je demokratsko i proporcionalno zastupljeno u svim slojevima drutva. ZABLUDA: Samoubistvo se nasleuje i zbog toga je neizbeno. INJENICA: Samoubistvo se ne nasleuje, ali ako osoba veruje da je nasledno onda je suicidalni rizik vei. ZABLUDA: Sve osobe koje su suicidalne su duevno bolesne i samoubistvo je uvek akt psihotine (lude) osobe. INJENICA: Istraivanja stotina pravih suicidalnih poruka ukazuju da, iako su ove

osobe izuzetno nesrene, one nisu samim tim i duevno bolesne.

Na kraju ovog poglavlja o samoubistvu, moemo konstatovati i ujedno dati sugestiju pomagaima sledeom reenicom:

NE POSTOJE JEDNOSTAVNI ODGOVORI NA SUICIDALNA OSEANJA,

ALI MOE BITI OD POMOI KADA SE O NJIMA PRIA SA NEKIM KO STVARNO SLUA!



25

Osnovi kune nege i pomoi u kui starim osobama Dr med. Danijela Kora-Mandi

Kuna nega i pomo u kui veoma su vaan oblik socijalne zatite starih osoba, nerazdvojan od zdravstvene zatite. Ovakva podrka starijoj osobi omoguava da ostane u sopstvenom domu, umesto da bude smetena u neku od ustanova za smetaj. esto stare osobe nisu u stanju da same obave poslove vezane za osnovne ivotne potrebe, a porodica i okruenje nisu u mogunosti da im pomognu. U takvi sluajevima smetaj u dom se namee kao reenje, ali se tome starije osobe najee snano protive; iskustvo je pokazalo da je i psihofiziko zdravlje starijih osoba koje ive u svom domu znatno bolje nego kod onih koji se smeste u dom za stare. Ne treba zaboraviti da kuna nega i pomo, kao oblik socijalne zatite, nisu isto to i kuno leenje. Iako ova dva oblika podrke esto idu zajedno, ne treba ih poistoveivati. Kuno leenje je organizovani vid zdravstvene zatite, u kome lekar i ostalo medicinsko osoblje lee pacijenta u njegovom stanu. Ovakve usluge se pruaju u skladu sa medicinskim indikacijama onim pacijentima koji nisu za smetaj u bolnicu, a ne mogu se iz razliitih razloga leiti ambulantno. Ostarela lica su esto korisnici ovog vida zdravstvene zatite. ta sve obuhvata kuno leenje? Izmeu ostalog, u zavisnosti od potreba, ono podrazumeva kune posete lekara i medicinske sestre, pregled, snimanje EKG-a kod kue, uzimanje krvi za razne laboratorijske analize, davanje lekova, injekcija, stavljanje katetera, specijalistike konsultacije... U kunom leenju, iako ga sproodi medicinsko osoblje, treba da sarauju i prue podrku i slube socijalne zatite, slube za kunu negu i pomo u kui, Crveni krst, klubovi za stare itd. Kuna nega i pomo u kui su oblik otvorene socijalne zatite. Smatra se da je skoro polovina svih osoba starijih od 65 godina nedovoljno sposobna da sama sebi pomogne. Od preostalih 50% polovina je potpuno nezavisna pa im kuna nega i pomo nisu potrebni, a druga polovina potpuno zavisna od tue pomoi, pa im ovaj vid podrke nije dovoljan. ta sve spada u domen usluga kune nege i pomoi u kui?

1. Socijalno-zatitne usluge Upoznavanje sa socio-ekonomskim statusom i problemima stare osobe, procena stanja i, u skladu sa potrebama, pruanje usluga vezanih za ostvarivanje prava na penziju, socijalnu zatitu, podsticanje dobrosusedskih i dobrih porodinih odnosa, druenje, razgovor i ohrabrivanje stare osobe, podrka u ouvanju mentalnog zdravlja, itd.

2. Higijensko-zdravstvene usluge Pomo u odravanju line higijene, ishrane, spreavanje komplikacija razliitih bolesti i stanja (npr. dekubitusa zbog nepokretnosti), nabavke lekova, uspostavljanje i odravanje kontakta sa zdravstvenim slubama, zdravstveno-vaspitni rad, pomo pri kretanju i rehabilitaciji itd.



26

3. Servisne usluge Odravanje higijene stana, priprema obroka, pranje vea, peglanje, pranje posua, loenje vatre, nabavka namirnica i drugih potreptina, plaanje rauna itd. Sve navedene usluge moe pruati obueni volonter uz strunu podrku saradnika Centra za socijalni rad i Doma zdravlja, a vreme koje je potrebno utroiti zavisi od pojedinanih potreba svake stare osobe; u proseku jedna poseta traje 1-2 sata, a korisnik se obilazi najmanje jednom nedeljno. Ne treba zaboraviti da se u svakom segmentu rada, bio on profesionalni ili volonterski, treba insistirati na angaovanju ukuana i to veoj samostalnosti i angamanu same stare osobe. Takoe, volonter bi trebalo da podstie dobrosusedstvo pomo komiji, kad god je to mogue. Ovo je vaan vid podrke za stare osobe koje ive same, a esta je slika, naroito u gradovima, da se komije ne poznaju meusobno, pa ponekad ni ne znaju da pored njih ivi stara osoba kojoj je potrebna podrka. I samo saznanje da se mogu pouzdati u komiluk u sluaju potrebe veoma je znaajno za usamljenu stariju osobu. Znaaj procene stanja i potreba korisnika Da bi se planski pristupilo pruanju adekvatne pomoi staroj osobi, neophodno je u prvim kontaktima sveobuhvatno proceniti stanje korisnika, a zatim sainiti plan aktivnosti i usluga koje e se pruati u narednim mesecima. Gerijatrijska procena je sveobuhvatna procena stanja starih osoba u okviru sedam oblasti:

Funkcionalni status je procena sposobnosti stare osobe da obavlja aktivnosti u svakodnevnom ivotu. Iz ugla pojedinca, fiziko funkcionisanje je vano da bi se zadrala nezavisnost od tue pomoi i omoguilo puno uee u porodinim i drutvenim aktivnostima. Iz ugla zajednice, ovaj status odreuje potrebu pojedinca za zdravstvenim i socijalnim uslugama i servisima. Funkcionalnu sposobnost u glavnim crtama odreuje pokretljivost osobe, sposobnost obavljanja fizikih aktivnosti vanih za samozbrinjavanje (hranjenje, oblaenje, odravanje line higijene) i instrumentalnih aktivnosti vanih za funkionisanje u domainstvu i zajednici (npr. kupovina, kuvanje, ienje, uzimanje lekova...). Sledeom skalom se okvirno moe proceniti kakav je funkcionalni status stare osobe:

DOBAR kada osoba bez problema obavlja sve svakodnevne aktivnosti, osim eventualno tekih fizikih poslova

OGRANIEN osoba ima tekoe pri pri obavljanju jednog ili vie sledeih poslova: kretanje van kue, penjanje i silazak niz stepenice, hodanje na 400m ili due, noenje tereta, pranje i kupanje, spremanje obroka, seenje noktiju na nogama i laki kuni poslovi.

LO osoba ima tekoe pri obavljanju jednog ili vie sledeih poslova: kretanje po stanu, odlazak i upotreba toaleta, oblaenje i svlaenje, ustajanje iz kreveta, odlazak u krevet, uzimanje lekova.

Upravo je oteenje funkcionalnog statusa i zavisnost o drugih vaan faktor rizika za nastanak brojnih komplikacija, a ne godine starosti ili mentalni status!



27

Mentalno zdravlje Najei problemi sa mentalnim zdravljem u starosti su demencija, delirijum i depresija. Procenom mentalnog zdravlja, koja obuhvata procenu kognitivnih funkcija i emocionalnog statusa, bave se strunjaci. Ipak, volonter paljivim posmatranjem, sluanjem i uvidom u stanje moe da stekne utisak o mentalnom zdravlju korisnika i da, ukoliko primeti da se ono pogorava, zatrai podrku strunog lica.

Fiziko zdravlje Fiziko zdravlje se meri objektivnim pokazateljima, kao to su znaci bolesti, postavljene dijagnoze, terapija koju korisnik uzima, onesposobljenost itd., ali i kroz subjektivnu procenu zdravlja, koja u znatnoj meri odreuje i funkcionalnu sposobnost osobe. Na primer, neko ko je objektivno bolestan od nekoliko hroninih bolesti moe to svoje stanje prihvatiti kao normalno za svoje godine i funkcionisati bolje u svakodnevnom ivotu, nego neko ko je objektivno 'manje bolestan' od njega.

Socijalni izvori U ovom segmentu se procenjuje postojanje i kvalitet kontakata stare osobe sa porodicom i prijateljima, te resursi za eventualnu pomo sa te strane, ako zatreba. Ovo je vaan faktor za procenu da li stara osoba moe da ivi samostalno i u kojoj meri joj je potrebna pomo volontera.

Ekonomski izvori U ovo spada vlasnitvo nad kuom ili stanom, zanimanje i izvor prihoda (penzija, pomo sa strane, vlastiti prihodi itd.), te da li su ovi izvori dovoljni i u kojoj meri za ivot.

Uslovi okoline Procena uslova okoline podrazumeva uvid u uslove stanovanja lokacija, blizina i pristupanost raznih servisa kao to su zdravstvena ustanova, pota, prodavnica..., te njihov utican na ouvanje nezavisnosti.

Optereenost osoba koje pruaju negu U veini sluajeva, o onesposobljenoj staroj osobi brinu se lanovi njenog domainstva. Ti lanovi su neretko pod velikim stresom i preoptereeni obavezama, ali takoe i nedovoljno obueni i podrani u svom poslu. Stoga postoji realan rizik da nega koju oni pruaju nije adekvatna, dovoljna, ili da ak moe nakoditi korisniku. Isto tako, i sami pomagai su u riziku da podlegnu sindromu sagorevanja na poslu, da se povrede ili na drugi nain otete svoje zdravlje itd. U svakom sluaju, procena vrste i kvaliteta nege koju stara osoba prima vana je u odreivanju ukupnog stanja i potreba za pomoi.

Na osnovu svih navedenih pokazatelja, za svakog korisnika pojedinano moe se zakljuiti o prioritetnim potrebama i postojeim resursima kako korisnika tako i okoline, te sainiti plan daljeg rada. Stanje korisnika treba nastaviti pratiti u narednim mesecima, kako bi se procenjivali efekti rada i pravovremeno pravile promene u pristupu i sadraju rada. Zadaci volontera kune nege i pomoi u kui Osnovni princip u radu volontera sa starom osobom treba da bude ouvanje i podsticanje aktivnosti stare osobe, koliko je god to mogue. Volonter ne treba da radi sve umesto korisnika, ve da mu pomogne oko obavljanja onih aktivnosti koje objektivno ne moe da izvede sam.



28

PRINCIPI U RADU VOLONTERA

9 ne nakoditi korisniku 9 sauvati ljudski ivot, ublaiti

patnje i unaprediti zdravlje 9 visok stepen odgovornosti 9 potovanje korisnika, njegove

verske i nacionalne pripadnosti itd.

9 stei odreena znanja i vetine neophodne za rad

9 saraivati i odravati skladne odnose sa kolegama

9 racionalno troiti raspoloiva sredstva

9 uvati profesionalnu tajnu i razvijati poverenje izmeu sebe, korisnika i njegove porodice

9 strunost, savesnost, istrajnost...

Zadaci volontera u oblasti kune nege i pomoi u kui su: 1. praenje stanja korisnika i uoavanje promena 2. pomo korisniku u odravanju line higijene i

oblaenju 3. pomo korisniku pri hranjenju 4. pomo u odravanju higijene postelje i stana,

higijene vea, posua 5. nabavka namirnica, lekova, plaanje rauna 6. druenje, razgovor, informisanje 7. pomo pri kretanju i promeni poloaja tela 8. kontrola sigurnosti u kui 9. zdravstveno-vaspitni rad sa korisnikom i

njegovim okruenjem Praenje zdravstvenog stanja U okviru svog rada volonteri mogu da prate ukupno zdravstveno stanje korisnika merenjem vitalnih funkcija, uoe i prepoznaju promene koje bi zahtevale strunu pomo. U smislu pravovremenog uvida i prevencije komplikacija bolesti, ovaj segment rada volontera je veoma vaan. Ovaj segment rada volontera obuhvata posmatranje, sluanje i merenje vitalnih funkcija. 1. Posmatranje Posmatranjem se mogu uoiti vane promene u zdravstvenom stanju korisnika. U svakom kontaktu sa korisnikom volonter treba da obarti panju na sledee:

- Ukupan izgled i utisak o korisniku (boja koe da li je bleda, uta, oznojana, crvena, suva i naborana itd.; uhranjenost da li je osoba gojazna, normalno uhranjena ili mrava, da li se desila neka nagla promena u uhranjenosti; urednost da li je osoba u istoj odei, iste koe, ili je neuredna, da li je dolo do naglih promena u smislu urednosti; i dr.)

- Glava: urednost kose, izraz lica, boja koe, boja beonjaa, prohodnost nosa, istoa une koljke, boja i vlanost usana, te vlanost i boja jezika (i eventualno postojanje naslaga).

- Poloaj: da li je se korisnik kree samostalno i bez napora, ili se kree samo uz tuu pomo ili uz pomo tapa i drugih pomagala, ili korisnik zauzima neki prinudni poloaj koji mu olakavaju disanje ili smanjuju bol.

O svemu to posmatranjem uoite kao neobino, novo (od skora prisutno), a naroito sve nagle promene, treba da se konsultujete sa strunim saradnicima. Na primer, paljivim posmatranjem moe se uoiti odnedavno nastala asimetrinost lica ili tekoe u kretanju koje mogu da ukau na laki modani udar, kojeg starija osoba ne mora da bude svesna, a koji zahteva odreenu medicinsku pomo. 2. Merenje vitalnih (ivotnih) funkcija U vitalne funkcije spadaju telesna temperatura, puls (ili srana frekvencija), disanje i arterijski krvni pritisak. Kontrolom ovih funkcija dobija se uvid u opte zdravstveno stanje korisnika.



29

Temperatura tela se meri kunim toplomerom na nekom od mesta za merenje temperature (najee je to pazuna jama), tako to se deo toplomera sa rezervoarom ive postavi ispod pazuha i ostavi tako 5 minuta. Digitalne toplomeri zvunim signalom oznaavaju kad je merenje zavreno. Normalna temperatura tela merena pod pazuhom iznosi 36 37oC. Nalaz se upisuje u karton korisnika na sledei nain: t = 37,5OC (trideset sedam sa pet stepeni Celzijusa)

Merenjem pulsa meri se uestalost sranih otkucaja u minuti kao i njihov kvalitet (ritminost, jaina). Da li izmerili puls potreban nam je sat sa sekundarom. Korisnik se postavi u miran, sedei ili leei poloaj, a zatim se jagodicama kaiprsta i srednjeg prsta na spoljanjoj strani runog zgloba (iznad korena palca) puls pronae i izbroje otkucaji u toku 60 sekundi. Normalan puls u mirovanju iznosi 60 90 otkucaja u minuti, ravnomeran je i dobro punjen. Nalaz se upisuje u karton korisnika na sledei nain: Puls = 65/min. (ezdeset pet otkucaja u minuti) Disanje se meri posmatranjem grudnog koa korisnika i brojanjem udisaja ili izdisaja u jednoj minuti. Pre merenja korisnik treba da miruje 10-tak minuta. Merenje se vri najee dok se volonter priprema da meri puls, bez najavljivanja korisniku ta nameravamo da merimo, jer to moe da promeni uestalost i kvalitet disanja. Takoe se posmatra i slua da li je disanje ritmino (istog ritma), ujno, ubrzano, oteano, povrno i sl. Normalan broj udisaja u mirovanju u jednij minuti iznosi 16 20, a upisuje se na sledei nain: Disanje = 18/min. (osamnaest respiracija u minuti)

Arterijski krvni pritisak se meri upotrebom meraa krvnog pritiska i slualica (stetoskopa). Korisnik treba da bude u mirnom stanju 10-tak minuta pre poetka merenja, a samo merenje izvodi se tako to korisnik sedi u udobnom poloaju, a ruku na kojoj merimo pritisak oslanja na sto tako da ona bude u visini srca. Svejedno je da li se pritisak meri na desnoj ili levoj ruci, to jest, izmerene vrednosti su iste na obe ruke ukoliko ne postoje patoloke promene. Na par centimetara iznad lakatnog prevoja postavlja se donja ivica manetne meraa, manetna se zategne, zatvori ventil i uduvava vazduh u manetnu do

vrednosti od oko 160mmHg. Zatim se ventil lagano otvara tako da kazaljka meraa pone da 'pada', a slualicama se na samom lakatnom prevoju sluaju tonovi (otkucaji): onog trenutka kada ujemo prvi ton, kazaljka pokazuje vrednost 'gornjeg' pritiska, a onog trenutka kad prestanemo da ujemo tonove, kazaljka pokazuje vrednost 'donjeg' pritiska. Odmah nakon to smo odredili vrednost ''donjeg'' pritiska, ventil treba otvoriti do kraja kako bi izaao preostali vazduh, a manetnu skinuti. Normalne vrednosti arterijskog krvnog pritiska iznose: Sistolni ('gornji') od 90 do 140 mmHg Dijastolni ('donji') od 60 do 90 mmHg Izmerene vrednosti upisuju se na sledei nain: TA = 140 / 70 mmHg (sto etrdeset sa sedamdeset milimetara ivinog stuba)



30

3. Sluanje Paljivim sluanjem korisnika moe se mnogo saznati o njegovom stanju. Najee se korisnici ale na bol, prilikom ega ih treba pitati da opiu njegovu jainu (slab, jak, veoma jak, neizdriv), kvalitet (otar, tup), mesto javljanja (traimo da pokae rukom, pa obratimo panju da li pokazuje na odreenu taku ili na ire podruje), trajanje (koliko traje, da li je stalan ili se javlja povremeno), te da li se iri u neki deo tela. Takoe, od korisnika moemo uti da se ali na slabost, nesvesticu, zujanje u uima, nedostatak apetita, muninu i gaenje, itd. Korisnika treba pitati o eventualnim problemima koje ima vezano za fizioloke potrebe mokrenje i stolicu. Vano je znati koliko esto korisnik ima potrebu da ide u toalet, da li je pranjenje debelog creva ili mokrane beike praeno bolom ili postoji promena u boji i izgledu telesnih izluevina. Po povratku kui, volonter sve uoene potrebe treba da zapie u belenicu i eventualno konsultuje druga lica, npr. nadlenog lekara o naenim nalazima i pogoranju zdravstvenog stanja, uoenim promenama koje se ine vanim i sl. Na osnovu svega toga sastavlja se plan nege za sledeu posetu i planiraju aktivnosti. Pomo u odravanju line higijene Svakodnevna higijena obuhvata pranje vodom i sapunom ruku, lica, rata i eljanje kose. Pranje ostalih delova tela je poeljno da bude svakodnevno, ali nije neophodno. Ako osoba nije u stanju sama da se umije, volonter joj moe pomoi tako to e je odvesti do kupatila i pomoi pri umivanju, ili vlanim komadiima iste vate oistiti oi (pokretima od spoljnjeg ka unutranjem uglu oka), a zatim i lice. Treba paziti da se koa ne ogrebe i oteti. Pomoi staroj osobi da se oelja. Kupanje, pranje kose i higijenu intimnih delova tela treba po mogunosti obavljati u kupatilu, toplom vodom iz tua, i podsticati stariju osobu da, uz predostronost da ne doe do klizanja i pada, sama obavi ovaj deo line higijene, barem jednom nedeljno. Veoma vano je da se proveri temperatura vode pre kupanja, da ne bi dolo do opekotina. Stariju osobu ne ostavljati bez nadzora ne treba da se zakljuavaju vrata od kupatila. Ako treba, koristiti stolicu u kadi prilikom tuiranja. Ukoliko je osoba vezana za postelju, kupanje se obavlja u krevetu. Opta su pravila da se dobije pristanak od stare osobe da se kupanje obavi, da se ono obavlja u zagrejanoj prostoriji i da se koristi odgovarajua oprema (gumirano platno, veliki bokal sa toplom vodom, sapun ili ampon, vata ili suner, pekiri, makazice ili grickalica za nokte). Pranje se vri namakanjem pekira u istu vodu, sapunjanjem koe, a zatim njenim prebrisavanjem mokrim pekirom i suenjem suvim pekirom. Pranje se vri deo po deo tela; pone se od glave i vrata, preko trupa, ruku i nogu, a na kraju se kupaju intimni delovi tela. Intimni delovi se peru tako to



31

Volonter treba da nosi gumene rukavice za jednokratnu upotrebu kad god dolazi u kontakt sa nekom od telesnih tenosti korisnika, i u drugim adekvatnim prilikama. Ovo je naroito vano ukoliko volonter na rukama ima posekotine, ogrebotine ili neko od konih obolenja. U sluaju da je volonter bolestan od neke lako prenosne zarazne bolesti (npr. grip, respiratorne infekcije), preporuuje se da izbegava kontakt sa korisnikom dok ne ozdravi.

se ispod donjeg dela tela postavi gumirano platno i lopata, jednom rukom se voda iz bokala poliva, a drugom rukom se koa brie u jednom smeru, odozgo na dole. Koa se potom dobro osui pekirom. Pranje intimnih delova tela se moe raditi i nezavisno od kupanja, pri svakoj

promeni pelena, na primer, i potrebno je svakodnevno. Kou posle kupanja namazati neutralnom kremom, a u pregibe staviti talk, te obui ist ve i pidamu. Presvlaenje odee i rublja se radi svakodnevno. Starijoj osobi moemo pomoi i podsticati je da se presvue, a leee bolesnike treba presvui u celosti, vodei raluna da odea koju obuemo bude dovoljno topla da leeem pacijentu ne bude hladno. Mokro rublje odmah oprati. Higijena postelje obuhvata presvlaenje, pranje i peglanje posteljine i brigu o tome da postelja bude udobna, sigurna, zategnutog arava, suva i ista. Ako treba, postelja se mora zatititi gumiranim

platnom, koje se stavlja preko osnovnog arava, ali da ne bi dolo u direktan dodir sa koom prekriva se jo jednim, poprenim aravom. Starija osoba, naroito ona koja je vezana za postelju, ne sme doi u dodir sa naborima, dugmadima na posteljini, porubima i slinim to moe da naulja, ogrebe i na drugi nain oteti kou. Higijena prostorija je neto o emu volonter treba da vodi rauna, i da pomogne starijoj osobi

da je odrava. To podrazumeva odgovorajuu temperaturu vazduha (od 18 do 22 stepena Celzijusa), redovno provetravanje, dobro osvetljenje (prirodno i vetako), da nema buke, promaje, da su prostorije iste i lepo ureene. Volonter moe pomoi oko brisanja praine, pranja prozora i zavesa, podova, usisavanja, pranja posua, ienja i dezinfekcije radnih povrina u kuhinji i pranja i dezinfekcije kupatila i WC-a.

Smetaj teko pokretne ili nepokretne osobe Za udoban smetaj nepokretne osobe potrebno je obezbediti sledee uslove: svetla, ista, topla i prozrana prostorija, bez

promaje, koja nije izolovana od ostalih prostorija u kui

leaj postavljen tako da mu se moe lako prii sa sve tri strane (uzglavljem prislonjen uz zid), sa duekom na visini od oko 70cm

posteljina ista, suva, dobro zategnuta da ne pravi nabore i bez avova koji mogu da uljaju



32

Prilikom smetaja nepokretne osobe, da bi se spreile neke od komplikacija koje prate nepokretnost, koriste se razliita pomona sredstva:

- vie jastuka razliitih veliina (veih i manjih), - valjci za prevenciju dekubitusa (postavljaju se ispod mesta na telu koja trpe najvei

pritisak pri leanju, tako da podignu i rasterete ta mesta), - podupirai za stopala, - nepromoive komprese za zatitu posteljine i dueka od kvaenja, - druga sredstva.

Pomo pri kretanju Starost esto prate razliiti problemi sa kretanjem. Reumatske bolesti, razna druga oboljenja i zatvorenost u kui esto su razlozi zbog kojih stara osoba mnogo vremena provodi u leeem ili poluleeem poloaju, a upravo je mobilnost veoma vano zadrati u starom dobu. Slaba pokretljivost nosi sa sobom brojne rizike od obolenja i komplikacija bolesti, zbog ega je veoma korisno pruiti podrku i pomo staroj osobi da se proeta i motivisati je da se sama vie kree. Osnovni principi prilikom pruanja pomoi pri kretanju (ustajanja iz leeeg ili sedeeg poloaja, sedanja, okretanja u krevetu i sl.):

) bezbednost za korisnika i za volontera (kako bi se izbegle povrede pomagaa ili korisnika)

) racionalno koritenje snage (pomaga treba da koristiti snagu nogu, a ne lea ili ruku, te da lea dri u ravnom poloaju)

) koritenje raspoloivih pomonih sredstava (trake za pomo pri podizanju, tapovi, take, hodalice...)

) ako je mogue, angaovanje dve osobe ) saradnja sa korisnikom i kontakt sa njim prilikom

promene poloaja (pitati da li se dobro osea, da li ima nesvesticu, da li ima druge tegobe i sl.)

Pomo pri hodanju Pomaga bi trebalo da stoji sa one strane korisnika koju on smatra ''slabijom'' ili bolesnom (na toj strani je bolesna noga, ili je ta strana bila oduzeta nakon modanog udara). Sa rukom bliom korisniku treba ga vrsto obuhvatiti i pridravati oko struka, najbolje tako to se uhvati kai ili pojas pantalona. Drugom rukom se pridrava korisnikova ruka. Koraci pomagaa potom treba da budu usklaeni sa koracima korisnika i brzini kojom on hoda. Vano je da se pri tom obua koju nosite i Vi i Va korisnik ne klie (da su onovi od neklizajueg materijala).



33

Pomo pri ustajanju iz sedeeg poloaja esto je staroj osobi potrebna pomo prilikom ustajanja iz sedeeg poloaja. Pri tom ne treba, kao to se to esto ini, osobu podizati povlaenjem za ruke ili pokuavati da se naglim trzajem i povlaenjem osoba uspravi na noge. Pravilan postupak, pri kojem neete povrediti ni korisnika ni sebe, je sledei: pomozite najpre korisniku da sedne na ivicu sedita. Zatim postavite Vaa kolena sa obe strane njegovih kolena, sagnite se i oko struka obuhvatite korisnika, a da pri tom Vaa lea budu ravna. Zamolite ga da se svojim rukama uhvati za Vas (tako to e obuhvatiti Va struk, a svoju glavu nasloniti na Vae rame). Kada je sve spremno, ljuljajui se napred-nazad i brojei do tri, podignite korisnika u momentu kad izgovorite ''tri'', i kada ljuljanjem dobijete dovoljan zamah za podizanje. Pri tom ne pomerajte noge, samo ispravite kolena i uspravite lea. Pre nego to pustite korisnika, uverite se da je stabilan i da se osea dobro. Podizanje osobe iz kreveta Korisnika najpre treba polako podii u sedei poloaj i saekati malo da se navikne na taj poloaj. Sve vreme treba razgovarati sa njim i pitati kako se osea, da li ima vrtoglavicu i sl. Nakon toga, korisniku treba spustiti potkolenice preko ivice postelje, a zatim pomoi pridravanjem pri ustajanju i ne udaljavati se od njega.

Podizanje korisnika nakon pada Ako stara osoba padne, ali je u stanju da se pokree i nije povreena, podie se na sledei nain: kleknite pored osobe, jednu ruku stavite na njegov kuk, a drugu na njegovo rame (sl.1). Zamolite da da se uhvati za gornji deo Vaeg tela. U nekoliko pokreta ljuljanja (napred-nazad) iskoristite zamah, pritisnite njegov kuk na dole, a Vi se nagnite unazad (sl.2). Na ovaj nain postaviete osobu u sedei poloaj. Zatim stavite stabilnu stolicu ili manji sto ispred korisnika i recite mu da se osloni na njega i tako doe u kleei poloaj (sl.3). Nakon ovoga, osoba bi trebalo da se sama, postepeno, uspravi.

Pomo pri penjanju i silaenju niz stepenice Pri penjanju i silaenju niz stepenice, veoma je vano da se korisnik pridrava za rukohvat i da stoji tako da mu je rukohvat na domak ruke. Volonter treba da stoji dve stepenice ispod korisnika (iza korisnika ako se ovaj penje, a ispred ako silazi), kako bi korisnikov struk bio u visini njegovih ruku. Pomo se prua tako to se korisnik pridrava za pojas. Volonter treba da sa obe noge stabilno stoji na jednoj stepenici, dok se

23

1



34

korisnik penje ili sputa. Premetanje na drugu stepenicu volonter vri tek kad korisnik stabilno stoji na jednoj od stepenica.

Bezbednost u kui i spreavanje povreda Povrede u kui su veoma est oblik traumatizma kojem su naroito podlone osobe loeg zdravstvenog stanja, tee pokretljivosti, slabijeg vida ili sluha, a meu njima svakako i stare osobe. Povrede nastaju zbog nepanje, neprilagoenosti kue, kunih aparata i nametaja stanju i potrebama starije osobe, te zbog neispravnosti ureaja i instalacija u kui. Najee povrede koje pri tom nastaju su:

- opekotine - ozlede zglobova i kostiju - posekotine

Spreavanje povreda i unapreenje bezbednosti u kui podrazumeva uoavanje potencijalnih opasnosti i adapaciju kue ili stana potrebama starije osobe koja tu ivi. Cilj ovih promena je da omogue starijoj osobi da se lako kree po kui i dvoritu, da sama moe obaviti veinu poslova a da pri tom ne postoji rizik od povreivanja bilo koje vrste. OPTI SAVETI

1. Ne ostavljajte bilo kakve predmete na podu kako bi izbegli saplitanje i pad. Strujne i telefonske kablove zalepite za pod lepljivom trakom.

2. Podne prostirke (manje tepihe, ponjave i sl.) uklonite sa poda ili ih fiksirajte tako da ne mogu da se izmaknu ispod nogu. Ako starija osoba slabije vidi, ove bi prostirke trebalo da budu jednobojne i intenzivnih boja.

3. Za osobu u invalidskim kolicima obezbedite lako kretanje uklanjanjem pragova izmeu prostorija i drugih prepreka, te postavljanjem ina na stepenice (ili adaptacijom stepenica) kako bi kolica mogla da preu preko njih.

4. Za otvaranje prozora i pomeranje zavesa obezbedite mehanizme pomou kojih se starija osoba ne mora istezati ili penjati na stolicu da bi otvorila prozor.

5. Uvoenje interfona je veoma korisno za osobe koje se teko kreu, kako bi mogle uti i videti ko je na vratima, i takoe

otvoriti ulazna vrata iz svoje sobe. HODNIK I STEPENICE

1. Obezbedite dobro osvetljenje celog hodnika i stepenica (ako postoje). 2. Na ivice stepenica postavite gumene trake koje e preiti klizanje, ili stepenice obloite

neklizajuim materijalom (naroito vai za stepenice pokreivene keramikim ploicama).



35

3. Hodnik bi trebalo da ima to manje nametaja i drugih predmeta koji bi mogli da smetaju kretanju. Postojei nametaj treba da bude stabilan kako bi mogao da poslui kao oslonac pri kretanju.

4. Na odgovarajuim mestima i na odgovarajuoj visini trebalo bi na zid fiksirati metalne ipke za koje se starija osoba moe uhvatiti i osloniti pri kretanju.

5. Na stepenicama treba postaviti ogradu (ako ve ne postoji) sa adekvatnim rukohvatom.

DNEVNA SOBA

1. Stolica ili fotelja u kojoj osoba provodi najvie vremena treba da bude postavljena na odgovarajue mesto u prostoriji. Idealno bi bilo da bude uz prozor, tako da je zatiena od direktnog svetla. Ispred stolice trebalo bi postaviti tabure ili slina predmet za odmor nogu.

2. Stolica ili fotelja treba da imaju visok i udoban naslon i oslonce za ruke. Postavite stonu ili podnu lampu pored stolice, kao i stoli za knjigu, novine, olju...

3. Daljinski upravljai za televizor i drugu tehniku, beini telefon i slino veoma su korisni za teko pokretne stare osobe.

Prirucnik Za Volontere

Documents