prirucnik

ISBN 86-906645-0-5

Priručnik zastečajne upravnike

Milo Stevanović

The new Law on Bankruptcy Procedure is a vital piece of legislation for Ser-bia, helping to bring our economic laws in line with international standards, and strengthening the legal and economic infrastructure – goals critical for attracting foreign investment to Serbia. Just as important is the correct ap-plication of the new law in practice. Clear and well-written, this manual bridges the gap between the plain text of the law and its application by the practitioner. It illuminates newly introduced concepts and procedures, and will no doubt prove useful not only to bankruptcy administrators, but to judges, attorneys, and other professionals involved in the bankruptcy or re-organization process.

— Milan Parivodić, PhD, Minister Ministry of International Economic Relations

BA

NK

RU

PTCY PR

AC

TICE M

AN

UA

L 2005SUGGESTED RETAIL PRICE $39.95

Odabrane teme za praktičnu primenu novog Zakona o stečajnom postupku za stečajne upravnike i druge učesnike u postupku

All necessary knowledge and skills needed for the successful conduct of bankruptcy proceedings are comprehensively presented in this manual. The language used is equally understandable to the bankruptcy administra-tor who will use it in practice, as well as to other participants in bankruptcy proceedings. For this reason, this book presents invaluable contribution to the pragmatic understanding of the essence and importance of all legal and economic aspects of bankruptcy procedure. This is substantiated by professional illustrations and solutions given to all the questions important for efficient sale of financial recovery of the bankruptcy debtor. Therefore, I recommend this manual most sincerely as necessary legal reading mate-rial for every bankruptcy administrator, as well as to all other individuals interested in the course and conclusion of bankruptcy proceedings.

— Judge Dragiša SlijepčevićSupreme Court of the Republic of Serbia

Priručnik zastečajne upravnike

Milo Stevanović

Beograd, 2005

Odabrane teme za praktičnu primenu novog Zakona o stečajnom postupku za stečajne upravnike i druge učesnike u postupku

Izdavač

USAID – Projekat reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije (CCASA) Obilićev venac 18-20/VI, Beograd, Srbija i Crna Gora tel: +381 (0)11 3343 798, 3343 687

Autor

Milo Stevanović

Priprema za štampu

WordHouse, Beograd www.wordhouse.co.yu

Štampa

Publikum, Beograd www.publikum.co.yu

Tiraž

1.000 primeraka

ISBN 86-906645-1-3

Beograd

Januar 2005

© 2005 USAID – Projekat reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije

SVA PRAVA ZADRŽANA. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za skladištenje podataka ili prenesen u bilo kom obliku: elektronski, mehanički, fotokopi-ranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole nosioca autorskih prava.

Zahteve za dozvolu umnožavanja poslati poštom na adresu: CCASA, Obilićev venac 18-20/VI, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora ili e-mailom predstavniku projekta Milu Stevanoviću na adresu: [email protected].

3

SADRŽAJ

ZAHVALNICA 11

PREDGOVOR 15

UVOD 21

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA 27

Ciljevi stečajnog upravnika 27

Osnovne odgovornosti stečajnog upravnika 27

Cilj kod bankrotstva: maksimalno namirenje 28

Cilj kod reorganizacije: usvajanje izvodljivog plana reorganizacije 28

Odluke koje zahtevaju poslovnu procenu 29

Očekivati nered i konfuziju u preduzeću 29

Prvi dani i momenti su najvažniji 29

Sukob interesa 29

Planiranje aktivnosti pre imenovanja stečajnog upravnika 30

Prethodno planiranje - vezano za konkretan slučaj 30

Pribavljanje informacija 31

MERE KOJE SE PREDUZIMAJU PO IMENOVANJU 32

Preuzimanje kontrole nad dužnikom 32

Obaveštavanje zainteresovanih strana o imenovanju 32

Nadzorni organ i uprava 32

Kontrola i zaštita imovine 33

Predstavljanje plana i sastavljanje liste stvari koje treba uraditi 33

Lista stvari nad kojima treba preuzeti državinu i kontrolu 33

Sastanci sa glavnim članovima uprave 42

Podela odgovornosti 42

Zaposleni 43

Stečajni upravnik je uvek pod nadzorom 44

Finansijska pozicija 44

Prethodno izveštavanje 44

FORME ODOBRENJA I SAGLASNOSTI 47

Postupanje bez saglasnosti može da dovede do razrešenja 47

Postoje različite vrste saglasnosti 47

Opšte odredbe 48

Konsultacije 49

POPIS 55

Nacionalni standardi 55

Cilj 55

Prethodna odluka o nastavljanju postupka 56

Planiranje fizičkog popisivanja imovine 56

4

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Angažovanje stručnjaka 58

Nadzor 58

Načini da se proceni količina 59

Osnove utvrđivanja vrednosti inventara 59

Utvrđivanje procenjene vrednosti imovine 60

Naplativa potraživanja 61

Potvrda od strane dužnika 63

Utvrđivanje manjka 63

Imovina stečajnog dužnika pod uslovom 63

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA 69

Procena vrednosti je subjektivna 69

Pozicija kupca je najznačajnija 69

Fer tržišna vrednost: jedina pouzdana procena 70

Metodologije 70

Ključne pretpostavke za procenu vrednosti 71

Drugačija svrha – drugačija vrednost 71

Mesto i vreme 72

Vrednost preduzeća koje funkcioniše nasuprot likvidacionoj vrednosti 72

Uvek proveravati tačnost pretpostavki na kojima se zasniva procena 72

Sadašnja vrednost / diskontovani novčani tokovi 73

Primena na procenu vrednosti preduzeća 76

Obračun diskonta bez vremenskog ograničenja 77

Odnos cena akcija / prihodi (C/P) 77

Intelektualna svojina i bestelesne stvari 78

Odlaganje u postupcima stečaja – gubici realne vrednosti 78

OKONČANJE ZAPOČETIH POSLOVA I NASTAVLJANJE POSLOVANJA 83

Pravni osnov 84

Poslovna odluka 84

Pravni standard: Dobar privrednik 84

Nastavljanje poslovanja 85

Započeti a nezavršeni poslovi 86

Analiza troškova 87

Procena rizika 87

Zaposleni 89

Zakupi 89

Ostala pitanja 89

MORATORIJUM NA RADNJE POVERILACA 93

Svrha moratorijuma 93

Moratorijum u toku prethodnog stečajnog postupka nije automatski 93

Moratorijum koji nastupa pokretanjem stečajnog postupka je automatski 93

Moratorijum je privremen 94

5

Ukidanje moratorijuma 94

Nedonošenje odluke 97

Implikacije od značaja za stečajnog upravnika 98

FINANSIJSKI LIZING 101

Finansijski lizing u kontekstu stečaja primaoca lizinga 101

Bankrotstvo ili reorganizacija 102

Nefinansijski lizing 102

Slučajevi finansijskog lizinga u kojima je davalac lizinga stečajni dužnik 102

ODABIR AKTIVNOSTI ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA 105

Obaveštenje o nastavku obaveze plaćanja 106

Objektivna procena očekivanog iznosa naplate 106

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA 109

Pobijene pravne radnje su deo stečajne mase 110

Pogodovanje poverilaca i prevarne radnje 110

Lica ovlašćena za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika 111

Protiv koga se može podneti tužba 111

Postupak 111

Vremenski raspored i rokovi 111

Računanje rokova 112

Pobijanje izvršne isprave 113

Pobijanje pravnih radnji nakon pokretanja stečajnog postupka 113

Vrste pravnih poslova koji se mogu pobijati 113

Zahtev da je došlo do oštećenja poverilaca 114

Nesposobnost plaćanja dužnika 115

Konkretne radnje pobijanja 116

Odbrana 120

Ostali zakoni koji se mogu primeniti 122

PONIŠTAVANJE NEPOVOLJNIH DVOSTRANIH UGOVORA 125

Ovlašćenja iz člana 74. stav 1. 125

Šteta postaje potraživanje 125

Uslov: neispunjenje obaveza obe ugovorne strane 125

Naknadno kršenje ugovornih obaveza 126

PRODAJA IMOVINE 129

TEHNIČKI ASPEKTI PRODAJE IMOVINE 132

Prodaja javnim nadmetanjem 133

Prodaja neposrednom pogodbom i javnim prikupljanjem ponuda 135

Prodaja kvarljive robe 139

Sredstva ostvarena prodajom 139

PRODAJA PREDUZEĆA KAO CELINE 140

OGRANIČENJE ODGOVORNOSTI 143

SADRŽAJ

6


SLUČAJEVI STEČAJA BEZ IMOVINE 149

Definicija 149

Postupak i praktične posledice 149

Prepoznavanje slučajeva stečaja bez imovine 149

Slučajevi stečaja bez imovine ne podrazumevaju prevaru ili kršenje propisa 150

Primeri – Prepoznavanje stečaja bez imovine 150

POTRAŽIVANJA 155

Vrste potraživanja 155

Redosled namirenja stečajnih poverilaca: isplatni redovi 155

Dospelost potraživanja 156

Konverzija potraživanja 156

Kamate 157

Kamata i ugovorna kazna zbog neispunjenja ugovornih obaveza 157

Zastarela potraživanja 158

Izlučna potraživanja 158

UTVRĐIVANJE VREDNOSTI POTRAŽIVANJA 161

Opšta pitanja o postupku 162

Implikacije postupka 164

Neučestvovanje poverilaca – čest nesporazum 164

Praksa stečajnog upravnika u vezi sa ispitivanjem potraživanja 165

Pogodba stečajnog upravnika 166

Standardizovan formular za dokazivanje potraživanja 167

Rokovi za dostavljanje i posledice 167

Prigovor poverilaca 168

Spisak aktivnosti koje treba preduzeti u postupku utvrđivanja potraživanja 168

ODBOR POVERILACA 171

RAZMATRANJE MOGUĆNOSTI REORGANIZACIJE 177

Glasanje o ukidanju mogućnosti reorganizacije: član 23. stav 5. 178

Faktori za razmatranje 179

Poslovanje preduzeća 179

Uzroci poslovnog neuspeha 180

Odnos priliva novca i dugovanja 181

Procena novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine 182

REORGANIZACIJA: SPAŠAVANJE PREDUZEĆA 187

Cilj: Izvodljiv plan reorganizacije 187

Poželjni sporedni rezultati uspešne reorganizacije 187

Nastaviti sa obavljanjem vitalnih funkcija preduzeća 188

Izbegavanje ometanja u poslu 188

AKTIVNOSTI 189

Zaštita imovine – početni problemi 189

7

Prvobitni problem: Gotov novac neophodan za život preduzeća 192

Priprema za gotovinske isplate 192

PREGOVORI SA POVERIOCIMA 193

Saradnja sa poveriocima: ključna stvar za uspešnu reorganizaciju 193

Pregovori o visini dugovanja – jedan od najtežih zadataka 194

Prodaja imovine kada nije moguć dogovor oko plana reorganizacije 195

Neobezbeđeni poverioci se obično namire u maloj meri ili se ne namire 195

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE 197

Okvir za pregovore 197

Mere za realizaciju plana reorganizacije 197

Reprogramiranje dugova 199

Pretvaranje duga u akcijski kapital 200

Izdavanje garancija i opcije 201

Obnavljanje ugovora 201

TEHNIČKE ODREDBE PLANA REORGANIZACIJE 202

Sadržina plana 202

Ko ima pravo da podnese plan reorganizacije 205

Troškovi sačinjavanja plana reorganizacije 205

Rokovi 205

Glasanje 206

Klase poverilaca 206

Tretman potraživanja u okviru plana 207

Usvajanje plana 208

Neusvajanje plana reorganizacije 208

Promena usvojenog plana reorganizacije 208

Pravne posledice usvajanja 209

Nadzor nad sprovođenjem plana reorganizacije 209

Izuzetak od primene određenih propisa o hartijama od vrednosti 209

Izvršenje plana reorganizacije 210

Nepostupanje po usvojenom planu 210

Nastavak postupka bankrotstvom 211

Unapred dogovoren plan reorganizacije 212

NADZOR NAD SPROVOĐENJEM PLANA REORGANIZACIJE 215

Definisanje obima angažmana stečajnog upravnika 215

Sastavljanje programa nadzora 216

Dostavljanje izveštaja 217

ZAPOSLENI I RADNI ODNOSI 219

Prestanak radnog odnosa po odluci stečajnog upravnika 219

Zadržavanje zaposlenih i zapošljavanje novih lica 219

Neisplaćene zarade zaposlenih pre pokretanja stečajnog postupka 220

Otpremnina i doprinosi 220

SADRŽAJ

8


RADNI ODNOSI U PREDUZEĆU 221

Početni sastanci sa zaposlenima 221

Sporazumi sa sindikatima i radnopravno zakonodavstvo 221

Broj zaposlenih 221

Smanjenje broja zaposlenih 222

FINANSIRANJE STEČAJNOG POSTUPKA 225

Plan za vraćanje 225

Novi zajmodavci 225

Postojeći zajmodavci 226

Kreditiranje od strane snabdevača 227

Prodaja imovine koja nije od ključnog značaja 227

Poverioci čija su potraživanja nastala posle pokretanja stečajnog postupka 227

Savet 228

PROBLEMI U VEZI SA DRŽAVOM I PROPISIMA 231

ODNOSI SA MEDIJIMA 235

Veliki stečajni postupci privlače pažnju medija 235

MEDIJSKA STRATEGIJA I PLAN 235

Medijska strategija: Stečajni upravnik je jedini kontakt 235

Početno saopštenje za štampu 236

Medija plan 236

Otpuštanja u slučajevima koji izazivaju veliko interesovanje 236

PODNOŠENJE IZVEŠTAJA 239

Skraćeni prikaz članova Zakona koji se bave izveštavanjem 239

Početni bilans stanja u stečaju 239

Izveštaji za prvo poverilačko ročište 240

Redovni mesečni izveštaji 241

Izveštaji Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika 242

Izveštavanje poreskih organa 242

Završni račun 242

DEOBA 245

Delimična (privremena) deoba 245

Glavna deoba 246

DODATAK 1: PRIJAVA POTRAŽIVANJA 249

DODATAK 2: OBAVEŠTENJE O OSPORAVANJU POTRAŽIVANJA 251

DODATAK 3: TABELA ROKOVA 253

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU 259

ZAKON O AGENCIJI ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA 309

ZAKON O DOPUNI ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU 313

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA 315

BELEŠKA O AUTORU 441

11

ZAHVALNICA

Ovaj tekst je nastao kao rezultat brojnih predavanja, seminara i stručnih dis-kusija iz oblasti stečajne materije, održanih u poslednjih par godina u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, u regionu i šire, u zemljama u tranziciji. Zahvalju-jem se svima koji su doprineli, ili na bilo koji način učestvovali u pripremi i uređivanju ove knjige, i to:

Izuzetnom Pravnom odeljenju CCASA Programa reforme sudske uprave koji realizuje Booz Allen Hamilton, i to: Tomu Džersildu, Milici Vesović i Katarini Pavićević, kao i Nataši Rašić i Branislavu Čale, koji su dali svoj doprinos ra-dom i sugestijama u finalnoj fazi pripreme ovog priručnika.

Dragani Stanojević, Jeleni Gazivoda i Milanu Samardžiću iz IBM koji su učestvovali u pripremi nacrta priručnika.

Sjajnim konsultantima Bearing Pointa na pokazanom strpljenju i podršci za vreme pisanja ovog priručnika, naročito Ket Vulford i Metu Maselaru.

Veliko hvala i Robertu Gorliju iz Svetske banke koji je bio specijalni savetnik u Ministarstvu za privredu i privatizaciju i koji je veoma doprineo sadržaju ovog priručnika, kao i ostalim članovima tima Svetske banke. Sudijama Čarlsu Kejsu i Semjuelu Bafordu, Vilijamu Felpsu, Robertu Fajdleru, Hju Diksonu, sudiji Dejanu Kostovskom, Vladislavu Tamburkovskom, kao i Danu Ficpatriku i ostalima koji su doprineli svojim sadržajnim materijalima, konstruktivnim diskusijama na temu stečaja i temama na treninzima u poslednjih nekoliko go-dina. Dušanu Nikeziću i Mirku Cvetkoviću hvala na viziji i razumevanju.

Konačno, posebno se zahvaljujem ljudima iz USAID-a, Bilu Fodereru i Maji Piščević na njihovoj veri u ovaj projekat i njegove ciljeve, kao i podršci koju su nam pružili. Mnogo dugujemo njihovoj viziji i entuzijazmu.

Milo Milutin Stevanovich, Esq. Beograd, 2005

13

Dragi čitaoče,

U privredi Srbije, kao i u zakonima koji je regulišu, u toku su velike promene. Novi Zakon o stečajnom postupku, usvojen dana 23. jula 2004. godine („Službe-ni glasnik Republike Srbije”, br. 84/2004) je jedan od takvih zakona.

Finansijski neuspeh je uobičajena pojava, čak i u najrazvijenijim svetskim eko-nomijama. Za rešavanje takvih situacija od ključnog značaja je uspostavljanje transparentnog i pouzdanog pravnog mehanizma koji će omogućiti efikasnu, pravičnu i nepristrasnu reorganizaciju kada je preduzeće moguće spasiti, kao i sprovođenje bankrotstva onda kada to više nije moguće. Novi Zakon o stečaj-nom postupku i prateći propisi obezbeđuju takav pravni mehanizam u Srbiji.

Prema tom zakonu, stečajni upravnik i stečajni sudija imaju ključne uloge. Za-kon redefiniše uloge i odnos stečajnog sudije i stečajnog upravnika. Stečajni upravnik preuzima veću odgovornost u poslovnom aspektu predmeta dok sudi-ja zadržava tradicionalnu ulogu u odlučivanju u spornim situacijama i vršenju nadzora nad sprovođenjem postupka. Da bi preuzeo svoju novu ulogu, stečajni upravnik mora da poznaje i razume način na koji se zakon primenjuje u praksi.

Ovaj priručnik bi stečajnom upravniku trebalo da pruži uvid u primenu srpskog Zakona o stečajnom postupku koji ne pružaju drugi pravni ili računovodstve-ni tekstovi. Mnoge teme, kao što su reorganizacija i ukidanje moratorijuma, nemaju ekvivalente u drugim oblastima i specifične su samo za polje stečaja. Otuda će ovaj priručnik pokušati da podrobnije objasni pojedine teme koje nisu obrađene na drugim mestima. On je osmišljen tako da određene oblasti približi praktičaru – stečajnom upravniku. On ne treba da bude apstraktna rasprava ko-ja će se baviti svakim pojedinačnim poglavljem zakona, već razrada određenih oblasti. Iako je sačinjen polazeći od uloge stečajnog upravnika, priručnik može da bude od koristi i za sudije koje vrše nadzor nad radom stečajnih upravnika kao i za advokate koji se bave ovom oblašću prava.

Nadam se da će Vam ovaj tekst biti koristan i praktičan.

Srdačno,

Beograd, Srbija Milo Stevanovich, Esq. januara 2005

15

PREDGOVOR

Piše: Sudija Semjuel L. Baford

Tržišna ekonomija zasnovana na privatnoj svojini, sa odgovarajućom pravnom regulativom, pokazala se kao najbolji ekonomski sistem za stvaranje i očuvanje bogatstva države i njenih građna. Tržišna ekonomija zahteva određeno pravno okruženje kako bi se ekonomska prava neophodna za njeno efikasno funkcioni-sanje mogla ostvariti i zaštititi. U kontinentalnoj Evropi, to pravno okruženje čine građanski i trgovinski zakonici i drugi relevantni propisi iz oblasti privred-nog prava.

Zakon o stečajnom postupku je važan deo pravnog sistema, neophodan za tržišnu ekonomiju. Efikasan sistem stečaja podstiče preuzimanje rizika od strane preduzetnika, umanjuje ekonomske gubitke, privlači strane investicije i podstiče razvoj i povećanje bogatstva celog društva. Stečajni zakon treba da pomogne da se resursi sa neekonomičnih, neproduktivnih ili neprofitabilnih preduzeća preusmeravaju tamo gde će biti efikasnije upotrebljeni. Njime se po-stavlja sistem u okviru koga može da se izvrši ta relokacija, ali se u isto vreme (u meri u kojoj je to u datim okolnostima moguće) štite obligaciona i stvarna prava različitih strana u postupku, uključujući vlasnike preduzeća, poverioce i radnike. Svaka od ovih grupa mora da snosi deo gubitaka prouzrokovanih stečajem preduzeća i svaka od njih mora da žrtvuje deo svojih interesa preraspo-deli imovine koja nije dovoljna da se svi u potpunosti namire.

Novi Zakon o stečajnom postupku je osmišljen tako da se u pravnom i eko-nomskom sistemu Srbije ova svrha efikasno postigne. Međutim, biće potrebno vreme i iskustvo da se dostigne njegova efikasna primena. Glavni učesnici u stečajnom postupku treba da nauče kako da realizuju svoje uloge na što produk-tivniji način i za to će im biti potrebna saradnja i međusobna pomoć. Takođe, zakon će verovatno biti potrebno dorađivati jer će domaća pravna struktura i ekonomski uslovi postajati bolje definisani i menjaće se kako ekonomski razvoj bude napredovao.

Stečajni upravnik je najvažniji učesnik u stečajnom postupku. U bankrotstvu, stečajni upravnik preuzima imovinu preduzeća prodaje je i sredstva ostvarena prodajom raspoređuje na poverioce. On je dužan da obezbedi prodaju imovine dužnika na odgovarajući način kako bi se postigla najbolja moguća cena na

Sudija Baford je federalni stečajni sudija u Los Anđelesu, država Kalifornija, SAD. On je takođe vanredni profesor Pravnog fakulteta Harvard univerziteta i predavao je na brojnim seminarima za sudije i druge zvaničnike u Istočnoj Evropi i drugim delovima sveta.

16


tržištu u razumnom vremenu posle pokretanja bankrotstva. Takođe je dužan da odluči da li je imovina vredna truda i sredstava koje je potrebno uložiti da bi se ona prodala, ili treba odustati od prodaje jer je njena tržišna vrednost niža od troškova prodaje i njene pripreme.

Stečajni upravnik je, zatim, dužan da pronađe imovinu koja je sakrivena ili na drugi način uklonjena iz poslovnih prostorija, kako bi obezbedio da sva vredna imovina bude locirana i prodata. Stečajni upravnik takođe ima obavezu da čuva imovinu dok ona ne bude prodata i da čuva sredstva ostvarena od prodaje imovine do njihove raspodele poveriocima.

Da bi ostvario ove ciljeve, stečajni upravnik treba da bude upoznat sa relevant-nim domaćim i međunarodnim tržištem, kao i koracima koje je neophodno preduzeti da bi se u konkretnom slučaju prodaja imovine efikasno obavila. Da bi izgradio i razvio ovu veštinu, stečajni upravnik treba da učestvuje u obrazov-nim programima kako bi pratio promene u zakonodavstvu, sistemima i tehnika-ma potrebnim za izvršavanje svojih odgovornosti. Stečajni upravnik, takođe, u svim fazama prikupljanja i prodaje imovine treba da zna koji su to stručnjaci koji bi mu bili od pomoći u efikasnom vršenju njegovog posla.

Stečajni upravnik je dužan obezbediti da se stečajni postupak vodi u skladu sa zahtevima stečajnog zakona i drugim relevantnim propisima. U tom cilju, može mu biti potrebna pravna pomoć kako bi razumeo i pridržavao se odgova-rajućih zakona ili pomoć drugih eksperata, kao što su računovođe, procenitelji, savetnici za investicije i aukcije. U isto vreme, stečajni upravnik ima obavezu da svede na najmanji nivo troškove ovih savetnika i uopšte troškove vođenja postupka, kako bi očuvao sredstva koja treba da se raspodele poveriocima.

Nadalje, stečajni upravnik ima obavezu da organizuje postupak bankrotstva na transparentan način. Transparentnost u ovom kontekstu znači da će se imovina obično prodavati putem javnog nadmetanja na način koji treba da dovede do najbolje moguće ponude, kao i da stečajni upravnik treba u svemu da postupa u skladu sa propisima koji štite učesnike u ovom postupku.

U tranzicionoj privredi, kao što je privreda u Srbiji, stečajni upravnici se su-očavaju sa posebnim izazovima. Tržište često nije potpuno razvijeno i može biti komplikovano naći kupce koji su raspoloženi da plate dobru cenu za imovi-nu koja se prodaje. Mnogo je važnije da stečajni upravnik proda imovinu u što kraćem vremenskom periodu, kako bi ona brzo bila vraćena ne tržište, umesto da čeka da se pojavi anđeo sa više novca u neodređenom vremenskom periodu. Spora prodaja imovine nosi velike troškove, kako za pojedinačno preduzeće, tako i za celu privredu. Stečajni upravnik mora biti spreman i na odluku da se neke stvari, naročito one koje su stare, trošne ili koje su zastarele, bace ili uni-

17

šte, kako bi se prazno zemljište ili sirovine koje ostanu od njih mogle upotrebiti za drugu, ekonomičniju svrhu.

Stečajni upravnik takođe ima obavezu da prouči poslovne knjige i dokumenta-ciju stečajnog dužnika kako bi utvrdio koje pravne poslove zaključene pre otva-ranja stečajnog postupka treba osporiti zbog toga što je došlo do pogodovanja poverilaca, prevare ili ugovaranja preniske cene. Ponekad mora pokrenuti i sud-ski postupak kako bi se ovi pravni poslovi stavili van snage i kako bi se povratila imovina za namirenja poverilaca. U ovom postupku, stečajni upravnik treba da bude dovoljno mudar i proceni koja su od ovih pobijanja ekonomski isplativa, kako bi ignorisao ili odustao od onih koja neće dovesti do povraćaja opipljivih sredstava ili pristao na zaključenje poravnanja koja su finansijski opravdana.

Kod reorganizacije, obaveze stečajnog upravnika su još važnije. Nakon početka postupka reorganizacije, stečajni upravnik treba da sarađuje sa članovima upra-ve i zaposlenima kako bi preduzeće nastavilo da posluje. Pri tome, i stečajni upravnik i uprava treba da nastoje da eliminišu one delatnosti koji dovode do gubitaka i učvrste one koje donose profit preduzeću. Stečajni upravnik mora da ima veliko iskustvo u oblasti poslovanja, ekonomije i finansija kako bi mogao da donese operativne odluke koje će podstaći povratak na profitabilno poslova-nje i obezbediti uslove za održiv plan reorganizacije.

Reorganizacija zahteva restrukturiranje i operativnih i finansijskih poslova preduzeća kako bi bilo konkurentno na tržištu i profitabilno. Plan koji treba da dovede do ovog cilja treba da sačine stečajni upravnik i organ uprave stečaj-nog dužnika zajedno, uz savetovanje sa najvažnijim poveriocima. Ovakav plan mora biti u skladu sa važećim zakonima i sačinjen tako da njegovo usvajanje podrži dovoljno poverilaca. Stečajni upravnik ima naročito značajnu ulogu u pripremi prihvatljivog plana i njegovom vođenju kroz postupak koji će voditi njegovom usvajanju i odobrenju od strane suda.

Nakon što plan reorganizacije bude usvojen, stečajni upravnik može imati dalju obavezu da plan sprovede u skladu sa njegovim odredbama i obezbedi poveri-ocima isplatu iznosa koji je dogovoren tokom pregovoranja plana. Ukoliko dođe do promene ekonomskih uslova u odnosu na one koji su bili predviđeni planom, stečajni upravnik će se suočiti sa izazovom prilagođavanja poslovanja reorganizovanog dužnika novim okolnostima kako bi mogao da ispuni svoje obaveze u skladu sa planom.

Stečajni upravnik, više nego bilo koji učesnik stečajnog postupka, obezbeđuje da taj sistem efikasno funkcioniše, tako da imovina koja se ne iskorišćava na efikasan način može biti iskorišćena u druge svrhe, u korist konkretnog predu-zeća, ali i cele privrede.

PREDGOVOR

18


Ovaj priručnik će, nadam se, biti koristan stečajnim upravnicima prilikom donošenja odluka u toku postupka bankrotstva ili reorganizacije. Takođe bi trebalo da bude od koristi i sudijama, advokatima, revizorima, ekonomistima i drugim licima koja obavljaju profesionalnu delatnost u okviru sistema stečaja. Može da pruži informacije značajne i za upravu kako stečajnog dužnika tako i stečajnih poverilaca, kako bi bolje razumeli prirodu stečajnog postupka i razvili razumna očekivanja u odnosu na njegov tok i ishod.

21

UVOD

Šta obuhvata stečajno pravo

Sistem stečaja je ključna i neophodna komponenta svake tržišne ekonomije. Da bi se preduzeća koja imaju teškoća u poslovanju reorganizovala, kada je to moguće, ili uklonila sa tržišta kada je reorganizacija nemoguća, neophodan je uređen pravni okvir. Efikasan sistem stečajnog postupka obezbeđuje vraćanje imovine i resursa u proizvodne tokove. Ista imovina može biti povoljno kuplje-na od strane drugih lica kao osnovni kapital za novo preduzeće, koje će da za-posli radnike, plaća poreze i doprinese ekonomskom rastu. Zakon o stečajnom postupku podstiče davanje kredita time što se štite prava poverilaca, umanjuje rizik koji se pojavljuje prilikom davanja zajmova a time i povećava dostupnost kredita za finansiranje ekonomskog razvoja.

Svrha Zakona o stečajnom postupku je da se uspostavi mehanizam putem kog neobezbeđeni poverioci mogu da namire svoja potraživanja u najvećoj mogućoj meri. To je mehanizam za namirenje potraživanja svih neobezbeđenih poverila-ca u okviru samo jednog postupka. Ukoliko stečajni dužnik ne može da isplati sva svoja dugovanja prema prvobitno ugovorenim uslovima, umesto uobičajenih prava na namirenje pojedinačnih poverilaca, u okviru drugih postupaka, može se pokrenuti ovaj kolektivni pravni mehanizam. Zakon predviđa utvrđen postupak prikupljanja i raspodele imovine, pošto ona bude unovčena, što sprečava utrkiva-nje poverilaca da stečajnog dužnika rasparčaju na delove. Njime se obezbeđuje pravičan tretman svih poverilaca na osnovu njihovih zakonskih prava i redosleda naplate, koji nije uslovljen time ko je od njih prvi pokrenuo sudski postupak. Bez kolektivnog stečajnog postupka, prvi poverilac koji bi uspeo da ostvari svoja pra-va bi mogao da preuzme celu imovinu, ne ostavljajući ništa za ostale poverioce u istom isplatnom redu. Zakon o stečajnom postupku usvaja princip apsolutnog prioriteta, prema kom prava različitih poverilaca, obezbeđenih i neobezbeđenih, ne mogu biti izmenjena samo zbog toga što je nastupio stečaj.

Šta stečajno pravo ne predstavlja

Zakon o stečajnom postupku nije socijalnog karaktera. Iako stečaj ima so-cijalni aspekt, sam zakon ima ekonomsku, a ne socijalnu funkciju. Socijalna zaštita ne spada u razloge za donošenje Zakona o stečajnom postupku. Cilj ovog zakona nije da se održi zaposlenost radne snage stečajnog dužnika, niti da obezbedi da dužnik nastavi da posluje, niti da se održi postojeća vlasnička struktura. Iako ovo ponekad može biti posledica uspešne reorganizacije, to nije smisao Zakona o stečajnom postupku.

22


Stečajni postupak nije dopuna krivičnog zakonodavstva. Stečajni upravnik nema ulogu policajaca niti tužioca. Stečajni postupak ima ekonomsku funkciju namirenja poverilaca stečajnog dužnika u najvećoj mogućoj meri, a ne kažnja-vanja za greške iz prošlosti. Ipak, Zakon o stečajnom postupku često sadrži brojne odredbe o novčanim kaznama i drugim sankcijama u slučaju da stečajni dužnik onemogućuje sprovođenje stečajnog postupka. Takođe, ukoliko stečajni upravnik sazna da stečajni dužnik ili druga lica preduzimaju radnje koje mogu predstavljati krivično delo, on je dužan da ih prijavi javnom tužiocu i nadležnim organima. Posao stečajnog upravnika nije da se bavi krivičnim gonjenjem.

Stari zakon

Novi Zakon o stečajnom postupku (usvojen 23.07.2004, Službeni glasnik 84/04) treba da ispravi nedostatke starog Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i li-kvidaciji, posebno u delu koji se odnosi na tzv. „radni stečaj”. Prethodni zakon je sadržao krute, teško primenjive odredbe o prinudnom poravnanju, koje su pri-moravale sudije da biraju između širokog tumačenja zakonskih normi kako bi se izvršila reorganizacija, i bankrotstva preduzeća koje bi možda moglo da preživi. Nastavak poslovanja preduzeća bez obzira na pravila o prinudnom poravnanju je bilo poznato kao „radni stečaj”. Radni stečaj je podrazumevao mere koje su prevazilazile okvire starog zakona i bio je dokaz da taj zakon nije omogućavao efi-kasan mehanizam reorganizacije pa je sudovima, dužnicima i poveriocima postao neophodan novi mehanizam koji bi bio u skladu sa potrebama savremenog doba.

Prema starom zakonu, postupak nije uvek bio pokretan na osnovu objektivnih finansijskih kriterijuma. Stečaj je često iniciran na osnovu zakonske odredbe prema kojoj se automatski pokreće postupak ukoliko bude blokiran račun inače solventnog preduzeća. Bankovni računi su često bivali zamrznuti iz razloga koji nisu bili finansijske prirode. Poverioci nisu imali stvarni uticaj na postu-pak. Sudije su bile nadležne za sve aspekte postupka, uključujući i oblasti koje mnogo više odgovaraju ljudima sa poslovnim iskustvom. Stečajni upravnik je imao ulogu službenika suda, bez mnogo prilike da samostalno donosi odluke i pokreće inicijative. Postupci su trajali godinama, neki od njih i više od jedne decenije. Stari zakon se nije oslanjao ni na najbolju domaću praksu ni na među-narodne standarde. Ukratko, taj zakon je trebalo promeniti.

Novi zakon

Novi zakon je bio potreban da bi se dobio efikasan postupak sa jasnim rokovi-ma i pravnim posledicama, dovoljno fleksibilan da omogući dužniku i poveri-ocima da sami osmisle rešenje svog problema, omogući efikasniji mehanizam restrukturiranja i obezbedi usklađivanje sa međunarodnim standardima koji se

23

razvijaju. Takođe je bio od ključne važnosti i za dalji razvoj sistema kreditira-nja koji traži jasan, siguran i stabilan ambijent.

Novi srpski Zakon o stečajnom postupku je osmišljen tako da ispravi nedostat-ke prethodnog zakona. On predviđa:

■ jasna pravila za razrešenje neuspeha u poslovanju, na predvidiv i pravedan način;

■ razne metode za reorganizaciju poslovanja, koje su dovoljno fleksibilne i omogućuju dužniku i poveriocima da osmisle rešenje svog, u suštini ekonomskog, problema;

■ veću nadležnost, naknadu za rad i odgovornost stečajnog upravnika;■ pravila o organizovanom prikupljanju imovine;■ pravila koja regulišu pravičnu raspodelu sredstava poveriocima;■ jasan i vremenski precizan postupak prijavljivanja i usvajanja prijave

potraživanja;■ veći uticaj poverilaca bez opterećivanja i usporavanja postupka;■ uslove za usvajanje potraživanja kojima se eliminišu neadekvatne

prijave potraživanja;■ kazne za podnošenje lažne dokumentacije i prijavljivanje lažnih

potraživanja.

Od svih promena koje su uvedene novim zakonom, najvažnije su one koje se odnose na povećanu odgovornost stečajnog upravnika, a naročito na poboljšan postupak reorganizacije. Novi zakon omogućuje veću fleksibilnost u pogledu mogućnosti koje preduzeće ima prilikom sastavljanja plana reorganizacije, ali u okviru strogih rokova i zahteva da poverioci glasanjem usvoje plan. Zakon tako-đe omogućava poveriocima da podnesu svoje planove reorganizacije, a postoje i odredbe koje omogućavaju finansiranje reorganizacije i unapred pripremljene planove reorganizacije. U novom zakonu se nalaze i međunarodne odredbe o stečaju, iz UNCITRAL-ovog model zakona o stečaju sa inostranim elementom.

Najvažnije od svega, zakon obezbeđuje pravni ambijent za ozbiljne pregovore koji bi omogućili rešavanje sporova vansudskim putem. On sadrži savremene odredbe slične onima koje su prihvaćene u drugim zemljama koje pokušavaju da reformišu i modernizuju svoj sistem stečaja i u skladu je sa standardima Svetske banke i MMF-a.

Povećan značaj uloge stečajnog upravnika

Novi zakon predviđa značajniju ulogu stečajnog upravnika, koja sadrži i pro-širenje njegovog delokruga poslova. Priroda te uloge je sličnija privredniku

UVOD

24


nego službeniku suda. Zakon prepušta sudu tradicionalniju ulogu organa koji rešava sporove, što sudijama obezbeđuje objektivniji položaj onoga ko nadzire postupak. Sud odlučuje o prigovorima koje podnose poverioci i rešava nesu-glasice u vezi sa radnjama stečajnog upravnika. Uopšteno gledano, u odsustvu prigovora poverilaca, stečajni upravnik može samostalno da vodi postupak, ali uvek u okviru zakona. Stečajni upravnik i poverioci slični su igračima u igri sa precizno definisanim pravilima, gde je sudija arbitar koji proverava da li se svi pridržavaju pravila i da li se igra na fer način.

Ovlašćenja stečajnog upravnika jesu znatno veća, ali je zato znatno veća i njego-va odgovornost. Stečajni upravnik mora da postupa u skladu sa strogim rokovi-ma koje predviđa zakon. Prilikom obavljanja svojih dužnosti, stečajni upravnik će se sasvim sigurno suočiti sa različitim problemima, raznovrsnim kao i sama privreda. Neke od dužnosti stečajnog upravnika su navedene u zakonu, neke ni-su jasno određene. Sam zakon ne može precizno da propiše proceduru za svaku situaciju koja može da nastupi u toku upravljanja stečajnim postupkom. Zakon može samo da postavi okvir, niz parametara u okviru kojih stečajni upravnik mora da funkcioniše. Od njega se zahteva da pravilno procenjuje situaciju u svakom konkretnom slučaju.

Svrha ove knjige

Materijali objavljeni u ovom priručniku pripremljeni su kako bi se stečajnom upravniku pomoglo da se suoči sa izazovima i novim odgovornostima koje mu zakon nameće. Ovo izdanje je skup praktičnih beležaka na odabrane teme. One upoznaju čitaoca sa određenim ključnim mehanizmima stečaja, kao i sa njihovom praktičnom primenom. Osmišljene su kako bi pomogle kandidatima za stečajne upravnike da se pripreme za polaganje ispita za licencu za stečajnog upravnika, kao i za kasniju praksu. One su polazna tačka putovanja. Iako je široka baza teoretskog znanja od ključnog značaja za uspešan rad stečajnog upravnika, iskustvo stečeno u praksi je nezamenjivo.

„Mnogo znanja nas ne uči mudrosti.” Heraklit, 5–6 vek p.n.e.

„Što više znam, manje razumem.” Don Henli, Suština stvari, 1989

Nadamo se da će praktičan pristup odabranim temama u ovoj knjizi obezbediti efikasnu vezu između teoretskog znanja i stvarnih problema sa kojima će se stečajni upravnik suočavati u praksi.

27

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA

OPŠTA PITANJA

Ciljevi stečajnog upravnika

Posao stečajnog upravnika razlikuje se od slučaja do slučaja. Njegov cilj se drastično razlikuje u zavisnosti od toga da li će u konkretnom postupku doći do bankrotstva ili do reorganizacije preduzeća. I svoje aktivnosti će prilago-diti tome i pokušati da očuva i restrukturira poslovanje preduzeća u postupku reorganizacije za razliku od situacije u kojoj će prikupljati i prodavati imovinu preduzeća koje je prestalo da posluje.

Međutim, u trenutku pokretanja stečajnog postupka, može biti nejasno u kom smeru će se postupak kretati. Zakon je napisan tako da nema jasne razlike izme-đu prodaje i reorganizacije, sve do momenta podnošenja plana reorganizacije. Na puno mesta u toku postupka može postati jasno da pokušaj reorganizacije neće uspeti, pa se prelazi na bankrotstvo i unovčenje imovine, član 139. i član 109. kao i član 23. stav 5.

Ipak, veliki broj praktičnih koraka koje preduzima stečajni upravnik će u većini slučajeva biti slični. U početnom stadijumu postupka, stečajni upravnik mora da locira, očuva i zaštiti imovinu koja pripada stečajnoj masi bez obzira na to o kojoj vrsti preduzeća se radi i da li će se predmet završiti reorganizacijom ili prodajom. Osim u slučaju kada prethodna uprava dužnika nastavlja da obavlja poslovanje preduzeća, stečajni upravnik je lice koje kontroliše svu imovinu, sa svim ovlašćenjima upravnih organa preduzeća, bez obzira na to ko je sastavio plan reorganizacije. Jedini cilj stečajnog upravnika je da se u najvećoj mogućoj meri namire potraživanja poverilaca.

Osnovne odgovornosti stečajnog upravnika

Ukoliko se generalno rezimiraju, osnovne obaveze stečajnog upravnika su da:

■ Locira, kontroliše, sačuva i zaštiti svu imovinu; ■ Analizira i isplanira najefikasniji metod prodaje imovine;■ Održava ili bar nadgleda javnu prodaju imovine ili druge vrste prodaje; ■ Pažljivo prati sva raspolaganja inovinom, podneske, radnje i raspodele;■ Utvrdi osnovanost prijavljenih potraživanja;■ Izvrši raspodelu poveriocima u skladu sa zakonom;■ Pripremi potpune i precizne izveštaje;

28


■ Da se u svakom trenutku ponaša odgovorno, raspodeli imovinu na transparentan način u skladu sa zakonom i profesionalnim standardima i da se trudi da izbegne bilo kakav utisak da se stečajni postupak vodi na neodgovarajući način.

Praktično sve radnje stečajnog upravnika u postupku bankrotstva dužnika, ima-će za osnovu barem neki od gore navedenih koraka.

Cilj kod bankrotstva: maksimalno namirenje

Jednostavno rečeno, cilj stečajnog upravnika kod bankrotstva je da preduzme sve što je potrebno da se u maksimalnoj mogućoj meri namire potraživanja stečajnih poverilaca. To podrazumeva efikasno prikupljanje imovine i utvrđiv-anje najefikasnijeg metoda prodaje kako bi sredstva ostvarena od prodaje bila što veća.

Cilj kod reorganizacije: usvajanje izvodljivog plana reorganizacije

Glavni cilj. Kod reorganizacije, cilj kome stečajni upravnik treba da teži je stvaranje plana reorganizacije koji će biti apsolutno prihvaćen i izvodljiv i koji postavlja preduzeće na čvrste finansijske osnove. Plan reorganizacije je dokument kojim se vrši pretvaranje postojećih obaveza dužnika prema pov-eriocima u nove obligacije, i kojim se definišu buduće aktivnosti preduzeća, naročito u pogledu toga kako, kada i u kojoj meri će biti isplaćena već dospela dugovanja.

Prethodni cilj. Na početku, cilj stečajnog upravnika je da očuva imovinu, nast-avi poslovanje i održi vrednost preduzeća. Nadalje, stečajni upravnik mora da se trudi da poverioci imaju dovoljno informacija kako bi mogli da odluče da li je reorganizacija bolja strategija za namirenje njihovih potraživanja od bankrotstva.

Naredni cilj. Kada plan bude usvojen, stečajni upravnik mora da obezbedi nj-egovo sprovođenje na dogovoren način, a kada to nije slučaj, poverioci o tome moraju odmah biti obavešteni kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere u cilju zaštite svojih interesa.

Stečajni upravnik obavlja ekonomsku funkciju. On nije niti policajac niti tužilac. Njegov cilj je da u najvećoj mogućoj meri namiri potraživanja poverilaca, a ne da kažnjava za greške iz prošlosti.

KOMENTAR IZ PRAKSE

29

Odluke koje zahtevaju poslovnu procenu

Stečajni upravnik će morati da donosi odluke o tome da li je isplativo koristiti sredstva za:

■ preduzimanje radnji u cilju povraćaja nedozvoljenog ili pogodovanog prenosa imovine do kog je došlo pre otvaranja stečajnog postupka;

■ popravku imovine, finalizaciju proizvodnje i sastavljanje proizvoda pre nego što budu prodati ili prodaju robe u „kakvom-takvom” stanju;

■ nastavak nepovoljnih zakupa ili ugovaranje povoljnijih uslova; ■ naplatu nenamirenih potraživanja od trećih lica;■ pravljenje kompromisa sa dužnicima ili ugovaranje pogodnijih uslova

isplate.

Očekivati nered i konfuziju u preduzeću

Preduzeća sa finansijskim problemima su često u veoma nesređenom stanju. Poverioci stalno zovu dužnika (ili podnose tužbe). Zaposleni napuštaju preduz-eće (ili štrajkuju). Sve to, uz visok stepen rizika da će imovina biti izgubljena ili ukradena. Stečajni upravnik treba da očekuje da će zateći stanje haosa i dezorganizacije kada stupi na dužnost.

Prvi dani i momenti su najvažniji

Prvi dani stupanja stečajnog upravnika na dužnost su najvažniji. Tada se određ-uje način i ritam upravljanja postupkom. Ono što stečajni upravnik preduzme u cilju uspostavljanja kontrole na početku u velikoj meri će odrediti dalji pravac postupka. Sve što uradi biće tumačeno kao najava onoga što može od njega dalje da se očekuje. Takođe će odrediti i nivo saradnje i poštovanja koji će mu biti ukazani.

Sukob interesa

Pre samog imenovanja, ili odmah pošto bude imenovan, stečajni upravnik treba da preduzme sve razumne mere kako bi ustanovio da li postoji sukob interesa ili neko drugo ograničenje zbog koga ne bi mogao da obavlja zadatke navedene u članu 14. i 15. Zakona o stečajnom postupku. To se postiže utvrđivanjem ko su glavni učesnici stečajnog postupka kako bi se videlo da li prethodne poslo-vne aktivnosti stečajnog upravnika predstavljaju razlog za njegovo obavezno ili relativno izuzeće u postupku ili mogu da utiču na njegovu nepristrasnost. U nekim slučajevima, samo iznošenje određenih činjenica stranama u postupku i sudu može rešiti ovaj problem.


30


Kod svakog imenovanja, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika će zahtev-ati od stečajnog upravnika potvrdu da ne postoji sukob interesa i da on poseduje znanje i sposobnosti neophodne za obavljanje ove dužnosti.

Planiranje aktivnosti pre imenovanja stečajnog upravnika

U toku prvih dana stečajnog postupka izgledaće kao da postoji previše stvari koje treba uraditi. Ključna stvar pri preuzimanju uprave je planiranje pre samog preuzimanja, kako bi se postavio sistem koji će omogućiti što lakše obavljanje zadataka. Postoje određene mere koje stečajni upravnik treba da preduzme unapred, kako bi mogao da počne sa radom odmah po imenovanju. Važno je pripremiti kancelarijske poslove i pronaći već postojeće spiskove zaposlenih u računovodstvu, u obezbeđenju i ostalim službama, kako bi stečajni upravnik mogao brzo dobiti pomoć ovih lica, kada mu to bude potrebno.

Neke od mera koje stečajni upravnik može preduzeti pre imenovanja su da:

■ pripremi listu aktivnosti koje treba odmah preduzeti;■ pripremi plan i pravila raspolaganja novcem;■ locira i održi sastanke sa firmama i pojedincima koji mu mogu biti od

pomoći;■ prouči procedure i uslove banaka za otvaranje novih računa; ■ konfiguriše kompjuterski softver za praćenje kretanja postupka;

Efikasno upravljanje u ranim fazama postupka će preduprediti mnoge probleme koji mogu nastati kasnije, čime će doći i do većeg povraćaja sredstava steča-jnim poveriocima.

Prethodno planiranje - vezano za konkretan slučaj

Pre preuzimanja uprave nad dužnikom, stečajni upravnik mora da pribavi info-rmacije o preduzeću i obimu njegove imovine i poslovanja. Ovo podrazumeva pribavljanje svih dokumenata koji su predati sudu, utvrđivanje svih lokacija na kojima se preduzeće odnosno njegovi delovi nalaze, kao i vrsta imovine koje stečajni upravnik može očekivati da će zateći. Ukoliko je u pitanju preduzeće u oblasti rudarstva, stečajni upravnik može očekivati tešku mašineriju. Ukoliko je u pitanju banka ili finansijsko preduzeće, stečajni upravnik može očekivati dokumentaciju i kompjutere. U svakom od ovih slučajeva biće potrebno pre-duzeti različite mere, a može se javiti i potreba za raznim vrstama stručnog znanja. Za preduzeće koje ima više lokacija može biti potrebno da stečajni upravnik na svaku od njih pošalje tim koji će je obezbeđivati. Za efikasno plan-iranje od ključnog značaja je da stečajni upravnik pažljivo prouči o kojoj vrsti

31

preduzeća se radi, gde se nalaze prostorije u kojima se čuva inventar i odakle se vodi posao.

Pribavljanje informacija

U trenutku imenovanja, stečajni upravnik je u lošoj poziciji s obzirom da mu je u ovoj početnoj fazi na raspolaganju vrlo malo informacija. Ipak, uprkos tome, mora brzo da deluje kako bi uspostavio kontrolu nad situacijom. Proces saznavanja i razumevanja objektivne situacije je teži nego što to na prvi pogled deluje i stečajni upravnik u tom cilju mora da koristi sve resurse koji su mu na raspolaganju.

Stečajni upravnik mora prikupiti informacije o preduzeću iz svih raspoloživih izvora. Prvi izvor je postupajući sud, kao i sva dokumentacija na osnovu koje se pokreće postupak. Takođe treba pribaviti i razmotriti sve ostale informacije koje su odmah dostupne.

Neki od mogućih izvora informacija su:

■ dokumentacija koja čini spis predmeta;■ sudija koji postupa po predmetu;■ izveštaji u medijima;■ Agencija za privredne registre koja vodi registar privrednih subjekata;■ Agencija za hartije od vrednosti i i drugi registri;■ javne knjige sa podacima o nepokretnostima (informacije o vlasništvu,

hipotekama i drugim založnim pravima);■ Uprava javnih prihoda;■ glavni poverioci;■ postojeća uprava preduzeća;■ glavni zaposleni;■ privredna komora.

Na prvim sastancima je potrebno saznati sledeće podatke o preduzeću i njeg-ovim proizvodima:

■ proizvodi / lokacije fabrika / baza podataka o zaposlenima / struktura uprave / snabdevači;

■ problemi koji prouzrokuju finansijske poteškoće;■ finansijski izveštaji;■ glavni akcionari / poverioci / nadzorni organi / ostala uticajne strane;■ problemi krivične ili prekršajne prirode.


32


MERE KOJE SE PREDUZIMAJU PO IMENOVANJU

Preuzimanje kontrole nad dužnikom

Imenovanje stečajnog upravnika je prekretnica koju uprava preduzeća i svi zaposleni moraju da razumeju. Stečajni upravnik je ovlašćen da upravlja posl-ovima preduzeća u skladu sa nalozima suda. Iako je stečajni upravnik ovlašćen da upravlja preduzećem, on može delegirati svoja ovlašćenja na generalnog direktora, kada smatra da je to korisno.

Obaveštavanje zainteresovanih strana o imenovanju

Važno je da generalni direktor i svi zaposleni budu obavešteni o imenovanju steč-ajnog upravnika. Stečajni upravnik treba odmah dostaviti nadzornom organu i upravi preduzeća primerak rešenja o svom imenovanju. Stečajni upravnik treba da se upozna sa nadzornim organom i upravom dužnika i da im objasni kako je on od tog trenutka ovlašćen da upravlja preduzećem i da njihovo pravo na upravljanje prestaje (čla-novi 16, 17. i 60.) Stečajni upravnik treba da dostavi svim glavnim člano-vima uprave dužnika kopiju rešenja o imenovanju, kao i kopiju dela zakona kojim se detaljno opisuju ovlašćenja stečajnog upravnika, naročito napred navedene članove. On, takođe, može postaviti kopiju rešenja o imenovanju na mesto vidljivo svim zaposlenima. Stečajni upravnik bi trebalo da dostavi kopiju rešenja i drugim stra-nama koje imaju neki interes u konkr-etnom slučaju.

Nadzorni organ i uprava

Iako stečajni upravnik preuzima prava i obaveze uprave preduzeća, njemu će brzo postati neophodna saradnja sa postojećom upravom preduzeća kako bi brzo preuzeo kontrolu nad preduzećem, locirao i obezbedio imovinu, i utvrdio finansijsko stanje preduzeća. Stečajni upravnik treba da pripremi i formalno dostavi upravi preduzeća pismo u kome objašnjava njihove odgovornosti i oba-veze, kao što je navedeno u članovima 16. i 17. Stečajni upravnik može i

Stečajni upravnik treba da potpiše potvrde za svu preuze-tu gotovinu ili ključeve. To treba da urade i svi članovi uprave ili zaposleni kod kojih je ostalo nešto od imovine preduzeća. Prilikom preuzimanja gotovog novca, vrednosnih papira ili dru-gih predmeta veće vrednosti, uz stečajnog upravnika, potvrdu treba, kao svedok, da potpiše bar još jedno lice koje je prisus-tvovalo brojanju i preuzimanju te imovine. To treba uraditi radi zaštite stečajnog upravnika od eventualnih optužbi za neprop-isno postupanje.

KOMENTAR IZ PRAKSE

33

razmotriti mogućnost da upravi preduzeća dostavi upitnik koji bi oni popunili, kako bi stekao bolji uvid u poslovnu situaciju.

Kontrola i zaštita imovine

Jedan od neposrednih ciljeva imenovanja stečajnog upravnika je da se uspostavi kontrola nad imovinom, kao i da se ona obezbedi i zaštiti. Član 84. Zakona o stečajnom postupku propisuje da stečajni upravnik odmah po pokretanju steč-ajnog postupka mora preuzeti svu imovinu koja spada u stečajnu masu. Naj-češće će biti u pitanju isti dan kada bude pokrenut stečajni postupak. Ovo je naročito važno kada je imovinu dužnika lako transportovati ili prodati. Ukoliko stečajni upravnik ne preuzme imovinu odmah, on rizikuje da bude optužen da je postupao nemarno i da je oštetio poverioce. Kako bi izbegao ovaj rizik, steč-ajni upravnik treba u ovom pogledu da deluje što je brže moguće.

Predstavljanje plana i sastavljanje liste stvari koje treba uraditi

Pri preuzimanju kontrole, izuzetno značajno je imati plan za preuzimanje i saopštiti ovaj plan saradnicima i stručnjacima koji pomažu stečajnom uprav-niku, kao i svim ostalim zaposlenima u preduzeću, kojima nije prestao radni odnos. Vrlo je dobro imati sveobuhvatnu listu radnji koje treba preduzeti, i koju je moguće koristiti u svim dokumentima kako bi se obezbedilo da sva pitanja budu pokrivena. Ova lista će takođe pomoći manje iskusnim praktičarima iz oblasti stečaja da efikasnije obavljaju svoje dužnosti.

Primer koncepta za listu stvari koje treba uraditi je prikazan niže.

Lista stvari nad kojima treba preuzeti državinu i kontrolu

Izuzetno je važno da se što pre preuzme imovina dužnika. Potrebno je odmah identifikovati i obezbediti državinu nad najvrednijim pokretnim stvarima. Ove stvari će se razlikovati u zavisnosti od toga čime se stečajni dužnik bavi, ali najčešće će podrazumevati gotov novac i račune u banci, hartije od vrednosti, inventar velike vrednosti, finansijske knjige, dokumentaciju koja potvrđuje vlasništvo i motorna vozila.

Dole su na uopšten način navedeni neki od koraka koje treba preduzeti i pitanja koja treba imati u vidu kada se preuzima imovina. Na osnovu ovog koncepta može se sastaviti lista stvari koje treba uraditi.


34


I Obaveštavanje o imenovanju

■ Dolazak u prostorije stečajnog dužnika i dostavljanje kopije sudskog rešenja o pokretanju stečajnog postupka i imenovanju stečajnog upravnika.

■ Dostavljanje navedenih rešenja se može izvršiti, u zavisnosti od potrebe u konkretnom slučaju:

◘ Bankama i drugim finansijskim institucijama;◘ Pošti – sa instrukcijama da preusmere svu poštu na stečajnog

upravnika; ◘ Kupcima koji nisu još platili proizvode – sa uputstvom da sve

uplate šalju na stečajnog upravnika;◘ Advokatima, revizorima i drugim stručnim savetnicima predu-

zeća;◘ Osiguravajućem društvu kod koga je stečajni dužnik osiguran

– sa uputstvima da se promeni korisnik osiguranja; ◘ Berzi, ako je potrebno;◘ Dobavljačima;◘ Vlasnicima poslovnog prostora ili zakupcima;◘ Trećim licima koja drže imovinu preduzeća;◘ Trećim licima čija je imovina na čuvanju kod stečajnog dužnika;◘ Lokalnim vlastima; ◘ Javnim komunalnim službama (struja, gas, voda, telefon);◘ Poreskim organima, organima nadležnim za penziono i zdrav-

stveno osiguranje i zapošljavanje;◘ Izdavaocima kreditnih kartice, ako postoje;◘ Određenim službenicima policije.

■ Kad su u pitanju banke, važno je poslati obaveštenje da lica koja su do sada bila ovlašćena za raspolaganje sredstvima to više nisu i da nikakve uplate, transferi niti transakcije više nisu dozvoljeni bez odobrenja stečajnog upravnika;

■ Što se tiče vlasnika poslovnog prostora, može biti potrebno da se rešenje o pokretanju stečajnog postupka postavi na glavna vrata ili kapiju prostorija stečajnog dužnika;

■ Kad se radi o pošti, važno je poslati uputstvo da se od sada sva pošta za preduzeće šalje stečajnom upravniku;

35

■ Za osiguravajuće društvo je važno naznačiti promenu korisnika osiguranja, kada je to potrebno;

■ Što se tiče kupaca koji još uvek nisu platili kupljene proizvode, važno je poslati uputstvo da se od sad sve uplate šalju na ime stečajnog upravnika (ili u sef u banci) i da uplate izvršene bilo kom drugom licu neće imati za posledicu smanjenje iznosa dugovanja;

■ Advokatima, revizorima i drugim stručnim savetnicima je važno naznačiti da svi izveštaji treba da budu adresirani na stečajnog upravnika i da stečajni upravnik od sada upravlja svim parnicama koje su u toku. Takođe, treba zahtevati od ovih lica spisak svih poslova na kojima trenutno rade za stečajnog dužnika.

II Početni sastanak sa upravom

■ Sastati se sa upravom i objasniti da su pokretanjem stečajnog postupka prestala ovlašćenja organa uprave da na bilo koji način raspolažu imovinom dužnika, bez izričitog ovlašćenja stečajnog upravnika.

■ Drugi ciljevi početnog sastanka su:◘ Da se pribave informacije potrebne za odlučivanje o tome da

li preduzeće na kratak rok treba da nastavi sa poslovanjem;◘ Da se obezbedi saradnja sa upravom preduzeća;◘ Da se pribave informacije o tome koja pitanja su najhitnija;◘ Da se uprava obavesti o obavezama i dužnostima koje prois-

tiču iz Zakona o stečajnom postupku

III Fizički obezbediti imovinu

■ Preuzeti gotov novac i male stvari velike vrednosti koje lako mogu biti sakrivene ili ukradene;

■ Preuzeti sve hartije od vrednosti, dokumentaciju koja potvrđuje vlasništvo, registracionu dokumentaciju, licence, najvažnije ugo-vore, posebno one o zakupu;

■ Preuzeti sve pečate, pečate sa potpisom i slične instrumente koji potvrđuju autentičnost;


36


■ Preuzeti ključeve od svih kutija ili sefova, kombinacije za katance sa šifrom, kao i sve drugo što omogućava pristup vrednim stvarima ili važnim informacijama;

■ Razmotriti mogućnost da se zamene sve brave u prostorijama duž-nika. U principu, pametno je promeniti sve brave i tako onemogu-ćiti pristup prostorijama;

■ Locirati sva motorna vozila i preuzeti sve ključeve od njih; ■ Za one ključeve koji se ne mogu vratiti, napraviti spisak ljudi kod

kojih se ključevi nalaze i pozvati ih da potpišu da se ključevi nalaze kod njih;

■ U početku će samo stečajni upravnik i njegovo osoblje imati klju-čeve. Kasnije, kada se stekne poverenje u određene zaposlene, i njima se mogu poveriti ključevi od prostorija;

■ Razmotriti da li članove obezbeđenja treba promeniti ili zaposliti, i ako je potrebno - da li za puno radno vreme ili samo za pola radnog vremena;

■ Utvrditi da li su prostorije stečajnog dužnika opremljene alarmom koji funkcioniše, i ukoliko jesu, obavestiti preduzeće koje je instaliralo alarm da je imenovan stečajni upravnik i promeniti šifru. Ukoliko ne postoji alarm, razmotriti mogućnost njegove instalacije;

■ U određenim slučajevima može biti neophodno da imovina steč-ajnog dužnika bude premeštena na sigurno mesto, na čuvanje kod trećeg lica, ili da službenik suda zapečati imovinu;

■ Organizovati redovnu kontrolu nad svim predmetima koji se iznose iz prostorija. Mora se postaviti lice koje će proveravati da zapos-leni i druga lica ne iznose imovinu preduzeća bez dozvole;

■ Urediti odnose sa komunalnim službama i zakupcima. Što se tiče komunalnih službi, može biti potrebno da se u sudu, kao sredstvo obezbeđenja, deponuju sredstva u visini mesečnog iznosa računa za komunalije;

■ Razmotriti mogućnost da se naprave fotografije ili kamerom snimi imovina na dan njenog preuzimanja;

■ Imati u vidu vrednost onih predmeta sa skrivenom ili potencijalnom vrednošću koja bi se u suprotnom mogla prevideti, kao na primer:

◘ Staro gvožđe;◘ Otpad iz proizvodnje;

37

◘ Nepotreban inventar;◘ Višak materijala;◘ Višak radne snage;◘ Višak proizvodnih kapaciteta;◘ Neiskorišćene sirovine;◘ Neiskorišćen prostor za proizvodnju ili magacinski prostor;◘ Neiskorišćene zgrade i mašine;◘ Cigle i drugi građevinski materijal;◘ Neiskorišćena prava i licence;◘ Patenti / žigovi / logo;◘ Spisak adresa;◘ Prava na korišćenje zemljišta.

IV Imovina koja se nalazi kod trećih lica

■ Obavestiti treća lica koja drže imovinu stečajnog dužnika da je pokrenut stečajni postupak;

■ Treća lica bi trebalo da budu obaveštena što je pre moguće, telefonom ili lično, što treba propratiti i pismenim obaveštenjem. Treba im ukazati da nije dozvoljeno da premeštaju stvari koje pripadaju dužniku niti da na bilo koji način njima raspolažu, bez izričitog pismenog odobrenja stečajnog upravnika;

■ Ukoliko je vrednost ovih stvari materijalne prirode, stečajni upravnik bi trebalo da poseti prostorije trećeg lica kako bi potvrdio da one postoje i proverio u kakvom su stanju, kao i njihovu bezb-ednost. Fotografisanje ili snimanje kamerom će biti od koristi za popunjavanje dokumentacije stečajnog upravnika;

■ Ukoliko treće lice tvrdi da ima potraživanje prema stečajnom dužniku i zadržava imovinu stečajnog dužnika kao obezbeđenje za to svoje potraživanje, stečajni upravnik mora da proveri osnovanost njegovog potraživanja. U skladu sa odgovarajućim zakonom treće lice može imati pravo da zadrži imovinu stečajnog dužnika dok mu dug ne bude plaćen u celosti. Međutim, nema pravo da koristi ili proda imovinu;


38


V Imovina trećih lica

■ Stečajni upravnik bi trebalo da zadrži imovinu koja pripada trećim licima (imovina izlučnih poverilaca) dok oni ne obezbede odgovara-juću dokumentaciju kojom potvrđuju da ne postoji interes stečajne mase usmeren na tu imovinu;

■ Postupak za ovo je izložen u članu 91. Zakona o stečajnom post-upku. Lice koje tvrdi da ima pravo svojine na prostorijama dužnika zahteva povraćaj prostorija; stečajni upravnik na taj zahtev mora da odgovori u roku od 20 dana. Ukoliko stečajni upravnik odbije zahtev, treće lice ima pravo da podnese prigovor stečajnom veću u roku od 5 dana od saznanja za odbijanje;

■ Oprema i druga imovina koja je predmet finansijskog lizinga je re-gulisana članom 75. Usled postojanja moratorijuma, predviđenog odredbom člana 73. zakona, davalac lizinga ne može da preuzme svoju imovinu pre nego što bude doneta odluka o bankrotstvu, osim ukoliko dokaže da trpi štetu usled radnji stečajnog upravnika. U tom slučaju, davalac lizinga bi mogao da izdejstvuje ukidanje moratorijuma na njegovoj imovini ili drugu vrstu zaštite, kao što je navedeno u članu 48.

VI Finansijske knjige

■ Neophodno je obezbediti sve finansijske podatke. Ukoliko je moguće, treba promeniti lozinke za pristup svim kompjuterskim sistemima. Posebno treba obratiti pažnju da se obezbede podaci u kompjuterima, pošto oni mogu biti lako promenjeni ili obrisani od strane uprave ili zaposlenih u preduzeću;

■ Trebalo bi razmotriti potrebu da se obezbedi štampana kopija naj-važnijih podataka sa kompjutera. Takođe, treba proučiti procedure redovnog snimanja podataka koje je koristio stečajni dužnik;

■ Razmotriti onemogućavanje svakog pristupa podacima osim iz kan-celarije, uključujući i pristup podacima putem interneta. Isključiti modeme i telefonske linije iz kompjutera, tako da se onemogući svako dodavanje i brisanje podataka;

■ Dati instrukcije zaposlenima u računovodstvu da ažuriraju podatke u fin-ansijskim knjigama zaključno sa danom pokretanja stečajnog postupka;

39

■ Proučiti računovodstveni sistem i videti da li je adekvatan za pot-rebe stečajnog upravnika (računovodstveni sistem koji se zasniva samo na nacionalnim šiframa računa najverovatnije neće biti dovoljan za izračunavanje visine raznih vrsta marginalnih troškova, a ti su podaci potrebni stečajnom upravniku.

VII Odnos sa zaposlenima

■ Organizovati sastanak sa zaposlenima kako bi oni bili obavešteni o pokretanju stečajnog postupka. Predstavnici sindikata bi trebalo da budu posebno obavešteni o tome koje su obaveze i ovlašćenja stečajnog upravnika;

■ Pokretanje stečajnog postupka se smatralo razlogom za otpuštanje zaposlenih prema zakonodavstvu iz oblasti stečaja i radnih odnosa. Međutim, novim zakonom se ne zahteva momentalno ili automatsko otpuštanje zaposlenih otvaranjem stečajnog postupka. Kako bi se zaštitila imovina dužnika, stečajni upravnik mora da odredi koliki je najmanji broj zaposlenih koji su mu potrebni za rad;

■ Zaposleni koji ostanu zadržani u radnom odnosu moraju biti obavešteni kakve su njihove odgovornosti u toku stečajnog postupka. Stečajni upravnik može da zadrži zaposlene samo na osnovu ugovora zaključenog na određeno vreme;

■ Stečajni upravnik može zahtevati da nadgleda ili da on sam vrši isplatu zarada zaposlenima. Zaposleni treba tom prilikom da pokažu svoju identifikaciju i potvrdu o zaposlenju. Svrha ovoga je da se utvrdi da li na platnom spisku postoji neko ko je fiktivno zaposlen ili ne obavlja rad.

VIII Gotovina i banke

■ Utvrditi gde se nalaze bankovni računi dužnika i telefonom obavestiti banku o imenovanju stečajnog upravnika, zatim to propratiti pismenom potvrdom i kopijom sudskog rešenja o pokretanju stečajnog postupka;

■ Otvoriti novi račun u banci, kao što je objašnjeno u članu 65, ugasiti stare račune stečajnog dužnika i preneti sva sredstva na novi račun;


40


■ Ovlašćenje za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima na novom računu na početku bi trebalo da ima samo stečajni upravnik, a kasnije bi moglo biti prošireno i na neke zaposlene, ako to bude bilo potrebno;

■ Treba preuzeti sav gotov novac, izbrojati ga, potpisati koliko je novca nađeno i deponovati ga na novi račun u banci. Trebalo bi da uvek bude prisutno još jedno lice tokom brojanja novca.

IX Inventar imovine

■ Pribaviti kopiju poslednjeg inventara stvari koje čine imovinu;■ Kada su sve prostorije obezbeđene, treba početi sa fizičkim

identifikovanjem imovine. Član 17. stav 1. tačka 3. propisuje da inventar treba započeti u roku od 10 dana od dana imenovanja stečajnog upravnika i završiti u ga u roku od 30 dana. Kako bi ovaj posao obavio na vreme, stečajni upravnik će veoma često morati da se koncentriše na najvažniju imovinu. Popis koji stečajni upravnik pripremi u ovom stadijumu postupka služiće mu, pre svega, kao osnov za sastavljanje izveštaja za prvo poverilačko ročište. Za ovaj izveštaj važno je da stečajni upravnik može da kaže da li postoji neka imovina koja očigledno nedostaje i da može da uporedi računovodstvenu vrednost najvrednije imovine sa njenom procenjenom vrednošću na tržištu. U ovom stadijumu postupka nije neophodna potpuna preciznost;

■ Upotreba fotografija i video zapisa može biti korisna u ovom ranom stadijumu pravljenja popisa;

■ Pripremiti kompletan spisak iznosa koji dužnici stečajnog dužnika duguju stečajnom dužniku (naplativa potraživanja). Potrebno je obavestiti ih o imenovanju stečajnog upravnika i zahtevati da sva svoja dospela dugovanja isplate njemu. Za svako potraživanje, stečajni upravnik bi trebalo da formira predmet (ukoliko već ne postoji) u kome će se nalaziti sve fakture, ugovori, transportna dokumentacija, prepiska i sve drugo na čemu se zasniva pravo stečajnog upravnika da zahteva isplatu određenog iznosa od strane dužnika stečajnog dužnika. Naročito treba obratiti pažnju na situacije u kojima postoji spor, otvoreni nalozi, kao i na situacije kada je dug o kome se radi deo pogrešno zavedene isplate snabdevača, recimo kao deo kompenzacione šeme sa više učesnika.

41

X Isporuke u toku

■ Treba zabraniti sav ulaz i izlaz robe dok stečajni upravnik ne završi procenu cele situacije;

■ Roba koja je u transportu mora biti uključena u inventar postojeće imovine stečajnog dužnika na dan imenovanja stečajnog upravnika;

■ Pre nego što odobri isporuku robe, stečajni upravnik mora biti siguran da će ona biti plaćena odmah po isporuci ili da je izvršena kredibilnim kupcima. On mora rešiti sva pitanja u vezi sa garancijama, prebijanjima i sl. pre nego što isporuka bude izvršena;

■ Ne treba isporučiti robu ni kupcima koji su platili unapred, sve dok stečajni upravnik ne prihvati ova potraživanja kao razlučna. Da bi tako postupio, on mora utvrditi da je pravo svojine prešlo na kupca u trenutku plaćanja ili najkasnije pre datuma kada je bila planirana isporuka;

■ Moguće je da roba koja je poslata dužniku pre pokretanja stečajnog postupka bude isporučena posle tog datuma. Stečajni upravnik će u ovakvoj situaciji postupati na dva načina: prvo, ukoliko je poverilac (prodavac) obavestio stečajnog upravnika i zamolio ga da vrati robu i ako stečajni upravnik smatra da su ispunjeni uslovi iz čl. 80. st. 1. onda bi on trebalo da vrati robu. Tokom vremenskog perioda potrebnog za procenu situacije, ovu robu treba držati po strani i stečajni upravnik ne bi trebalo da je upotrebljava. Alternativno, ukoliko stečajni upravnik prihvati robu, može se smatrati da je on iskoristio svoja prava na osnovu člana 74. da ispuni dvostranoteretni ugovor. U tom slučaju, stečajni upravnik može da uključi cenu robe u troškove stečajnog postupka, bez obzira na to da li on stvarno može ovu robu da iskoristi.

XI Osiguranje

■ Stečajni upravnik treba da napravi spisak svih ugovora o osiguranju i da ih pregleda kako bi bio siguran da je sva imovina osigurana na odgovarajući način (čl.17. st.1. tač.6.) Ukoliko su potrebne nove polise osiguranja, stečajni upravnik treba da nabavi primerak svake polise i da proveri da li su svi detalji pravilno navedeni. Ukoliko osiguranje više nije potrebno, treba ugovoriti nove premije ili obezbediti povraćaj sredstava. Ukoliko stečajni upravnik, bez obzira na kontinuirana upozorenja da osigura stečajnu masu od štete, to ne uradi, on može biti smenjen (čl.20. st.1. tač.5.)


42


Sastanci sa glavnim članovima uprave

Generalni direktor. Što je pre moguće, stečajni upravnik bi trebalo da se sastane sa postojećim generalnim direktorom i od njega sazna više podataka i postavi osnove za dalje upravljanje i poslovanje preduzeća, kao i za planiranje reorganizacije.

Potrebno je diskutovati o jasnoj raspodeli odgovornosti, osmisliti kako će ona izgledati, pa rezultate ovih aktivnosti dokumentovati i saopštiti zaposlenima. Nemoguće je naglasiti do koje mere je ovo značajno. Malo stvari može biti do te mere kontraproduktivno kao konfuzija među zaposlenima do koje dolazi kada nije jasno ko je za šta zadužen.

Podela odgovornosti

Stečajni upravnik treba da radi sa postojećom upravom preduzeća što je pre to moguće kako bi raspodelio zaduženja. Odgovornost treba podeliti tako da stečajni upravnik zadrži kontrolu nad poslovanjem i da imovina bude sigurna. U principu, sve ključne oblasti treba da budu pod direktnom odgovornošću stečajnog upravnika. Stečajni upravnik će tako obično imati primarnu odgov-ornost i kontrolu nad finansijama, a operativne funkcije će delegirati opera-tivnoj upravi preduzeća. Oblasti koje su delegirane upravi ostaju pod nadzo-rom stečajnog upravnika, tako da on mora osmisliti mehanizam koje će mu omogućiti da ove aktivnosti pažljivo prati.

Tipična situacija u preduzeću koje se bavi proizvodnjom bi bila sledeća:

Odgovornosti stečajnog upravnika:

■ Sve finansijske i računovodstvene funkcije;■ Svi bankovni računi;■ Sve naplate;■ Svi odnosi sa medijima i ostale komunikacije;■ Svi odnosi sa državnim organima bilo kog nivoa;■ Svi pregovori o zakupima ili drugim bitnim nabavkama;■ Svi pregovori sa poveriocima;■ Svi odnosi sa snabdevačima.

Delegirane odgovornosti:

■ Rad postrojenja;■ Prodaja i marketing;■ Manje i rutinske nabavke.

43

Iako generalni direktor može biti odgovoran za proizvodnju, stečajni upravnik treba da nadgleda rezultate proizvodnje, uključujući količinu proizvoda, isko-rišćene resurse, stopu iskorišćenosti radne snage, itd. kako bi utvrdio da li proiz-vodnja ide po planu i da se resursi ne bacaju ili rasipaju. Upoređivanje ključnih statističkih podataka u proizvodnji može da otkrije značajne nesaglasnosti koje treba ispitati. Na primer, ako je upotreba sirovina drastično porasla, a količina proizvedenih dobara ostala ista, to ukazuje na neefikasnost, čak i na krađu.

Samo jedna kontakt osoba. Na svim prvim sastancima, stečajni upravnik treba da objasni kako je on jedina kontakt osoba za:

■ Svaki prijem gotovine;■ Odobravanje velikih nabavki;■ Odobravanje novih ugovora;■ Odobravanje svih velikih isplata gotovog novca.

Stečajni upravnik bi trebalo da odredi visinu transakcije iznad koje je neophod-no pribaviti njegov potpis kao odobrenje.

Ovlašćeno lice za bankovne račune. Stečajni upravnik treba da bude ovlašćeno lice za sve bankovne račune.

Gore navedene stavke su ključni elementi kontrole u preduzeću. U zavisnosti od prirode posla, može ih biti i više. Na primer, u zlatari se nalazi veliki broj malih, ali vrednih predmeta koje je lako sakriti. Treba razviti posebne meha-nizme kontrole kako bi se zaštitili od krađe. Stečajni upravnik treba da razvije mehanizam za nadgledanje ovih ključnih oblasti što je pre moguće.

Zaposleni

Stečajni upravnik treba da izda instrukcije zaposlenima o:

■ Ovlašćenjima stečajnog upravnika;■ Raspodeli odgovornosti za najvažnije funkcije;■ Granicama ovlašćenja zaposlenih;■ Novim merama ili procedurama obezbeđenja;■ Ograničenom izdavanju naloga za nabavku;■ Ograničenom prijemu i otpremi dobara;■ Kontroli dolazeće i odlazeće pošte;■ Proceduri za vršenje inventara;■ Informacijama koje treba izdati kupcima i dobavljačima;■ Mogućoj potrebi da uprava redovno održava sastanke sa stečajnim

upravnikom.


44


Stečajni upravnik je uvek pod nadzorom

Stečajni upravnik je uvek pod nadzorom drugih: generalnog direktora, rukovo-dilaca pojedinačnih organizacionih jedinica preduzeća, akcionara, zaposlenih i, u predmetima od interesa za javnost, medija, političara i šire javnosti. Svoju reputaciju gradi na osnovu onoga što se vidi u javnosti i zato mora da bude sves-tan signala koji šalje i kada se radi o nekim, naizgled nebitnim, postupcima.

Čak i veoma male nepravilnosti u radu će se smatrati za njegovo uobičajeno ponašanje pa ih zato treba potpuno izbeći. Stečajni upravnik treba da nastoji da zaštiti svoju reputaciju.

Finansijska pozicija

Stečajni upravnik će nastojati da brzo utvrdi finansijsku poziciju preduzeća kako bi odredio da li treba nastaviti sa poslovanjem preduzeća još jedan kratak vremenski period, pristupiti prodaji imovine ili izvršiti reorganizaciju. Vidi članove 17., 23., 88. i 109.

Prilikom ispitivanja finansijskog stanja preduzeća stečajni upravnik može:

■ Ispitati kratkoročne tokove novca;■ Proučiti računovodstveni sistem i procedure interne kontrole;■ Napraviti spisak uslovnih obaveza;■ Proveriti da li postoje potraživanja prema glavnim dužnicima koja se

mogu prebiti.

Vidi članove 73., 74., 78., 84., 86. i 87. Vidi odeljak „Izveštavanje”.

Prethodno izveštavanje

Stečajni upravnik će ispitati poslovanje preduzeća i na osnovu toga oformiti svoje mišljenje u kom smeru će se dalje kretati postupak. Stečajni upravnik mora pripremiti izveštaj za poverioce o poslovima, imovini i finansijskom stanju preduzeća, članovi 17., 23. stav 3. i 88. Vidi odeljak „Izveštavanje”.

Ukoliko po završetku navedenog ispitivanja stečajni upravnik ustanovi da postoje realne šanse da neke poslovne aktivnosti budu restrukturirane na način koji će obezbediti veći protok novca kojim će se namiriti potraživanja stečajnih poverilaca, on će uneti ovo mišljenje u svoj izveštaj koji će podneti na prvom poverilačkom ročištu.

47

FORME ODOBRENJA I SAGLASNOSTI KOJE UTIČU NA RAD STEČAJNOG UPRAVNIKA

OPŠTA PITANJA

Postupanje bez saglasnosti može da dovede do razrešenja

U članu 20 navedeni su razlozi za razrešenje stečajnog upravnika. U članu 20. stav 1. tačka 6. navodi se: „Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako: nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim onim slučajevima gde je ovim zakonom predviđena obavezna saglasnost odbora po-verilaca.” Postavlja se pitanje je kako se tumači „saglasnost” u pogledu člana 20. stava 1., tačke 6. a naročito šta predstavlja saglasnost.

Postoje različite vrste saglasnosti

Pod saglasnošću se najčešće podrazumeva izričito odobrenje. Međutim, pri-likom formulacija zakonskih odredaba zakonodavac je nastojao da izbegne situacije u kojima se traži izričita saglasnost poverilaca da u odsustvu odgo-vora poverilaca ne bi dolazilo do zastoja u aktivnostima stečajnog upravnika i samom stečajnom postupku.

Odobrenje i saglasnost. Na puno mesta u zakonu, za neke normalne, uobičaje-ne aktivnosti stečajnog upravnika zahteva se da se za njih „pribavi saglasnost sudije”. Na primer: član 17. stav 1. tačka 2. (priprema plana stečajnog postupka uključujući predračun troškova i vremenski plan); član 17. stav 1. tačka 10. (procena osnovanosti, obima i prioriteta prijavljenih potraživanja, kao i svih obezbeđenja potraživanja); član 17. stav 1. tačka 12. (pripremiti nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrt završnog stečajnog bilansa). Jasno je da „saglasnost” stečajnog upravnika podrazumeva manje od „odobrenja”. Ove aktivnosti su uobičajene i neophodne za stečajnog upravnika; malo je verovat-no da zakon traži „saglasnost” u pogledu odluke da se otpočnu ove radnje, već samo da stečajni upravnik obavesti sudiju o metodu i načinu na koji planira da sprovede ove radnje. Nasuprot tome, delovi zakona u kojima se navodi da je potrebno „odobrenje” stečajnog sudije zahteva se konkretna dozvola da bi se otpočelo obavljanje određenih aktivnosti. Na primer, član 130. stav 2. (produ-ženje roka za podnošenje plana reorganizacije); član 132. stav 5. (uspostavlja-nje posebne klase potraživanja iz administrativnih razloga). Na osnovu ovih primera je jasno da se za „odobrenje” traži više nego za „saglasnost”.

Obaveštavanje poverilaca i mogućnost reagovanja. Na mnogo mesta u Za-konu o stečajnom postupku, dovoljno je samo obavestiti odbor poverilaca i

48


zainteresovane poverioce o određenoj aktivnosti, kako bi oni imali mogućnost da reaguju. Međutim, za neke radnje potrebna je izričita saglasnost odbora poverilaca. Na primer, za zaduživanje bez obezbeđenja ili uz obezbeđenje se u članu 17. stav 2. zahteva izričita saglasnost odbora poverilaca, baš kao i za pro-daju stečajnog dužnika kao pravnog lica ili njegovih delova koji predstavljaju funkcionalnu celinu na osnovu člana 112. stav 1. Za produženje roka za pod-nošenje plana reorganizacije dužeg od 30 dana stečajni sudija mora da pribavi jednoglasnu saglasnost odbora poverilaca, član 130. stav 2. Međutim, ovako visok stepen saglasnosti poverilaca je retkost u zakonu, tako da on predstavlja izuzetak u Zakonu o stečajnom postupku, a ne pravilo.

Mišljenje odbora poverilaca. U određenim članovima zakona, ne traži se čak ni minimalna saglasnost. Umesto toga, navodi se samo mogućnost da se daju komentari ili mišljenje. Na primer: član 27 stav 1. tačka 1. (način unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem); član 27. stav 2. tačka 6. (iznos visine naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika); član 27 stav 2. tačka 4. (manjkovi utvrđeni prilikom inventarisanja). Ove odredbe zakona omogućuju da odbor poverilaca da svoje mišljenje o konkretnom pitanju, ali ne obavezuju stečajnog upravnika da postupi u skladu sa tim mišljenjem. Namera je sigurno bila da se čuje mišljenje poverilaca, ali ne i da se njihova volja namet-ne stečajnom upravniku.

Na primer, prema odredbama člana 27. stav 1. tačka 1. odbor poverilaca može da se sastane i uopšteno razmatra prodaju imovine bez održavanja javnog nad-metanja. Ali, oni u svakom slučaju imaju pravo da se u kasnijem toku postupka suprotstave prodaji određene imovine, pošto bude poslato obaveštenje o proda-ji, ukoliko za to postoji neki od osnova navedenih u članu 111.

Napomena: Tabela potrebnih odobrenja i saglasnosti se nalazi na kraju ovog odeljka.

Opšte odredbe

Zakonom su predviđena pravila za većinu redovnih situacija u toku prosečnog stečajnog postupka, ali može doći do određenih situacija kada stečajni upravnik mora da preduzme radnje od velikog značaja koje nisu posebno regulisane zako-nom. Za te slučajeve postoji opšta odredba kojom se nameće dužnost obavešta-vanja suda i poverilaca o radnjama koje mogu biti od velikog značaja za stečajnu masu. Ove odredbe propisane su članom 18. stavovima 3., 4. i 5. One glase:

„Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja), mogu se preduzeti uz obavešta-vanje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja ove radnje utiču, u skladu sa ovim zakonom.

49

Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, odbor poverilaca i one stečajne poverio-ce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje.

Odbor poverilaca ili bilo koji stečajni poverilac na koga radnja iz stava 3. ovog člana utiče, ima pravo prigovora stečajnom sudiji koji je dužan da donosi odluku po prigovoru.”

Ove odredbe su od izuzetne važnosti. Njima se uspostavlja obaveza stečajnog upravnika da upozori sud, odbor poverilaca i sve zainteresovane poverioce o preduzimanju određene radnje, čak i ako se zakonom ne traži ovakvo obavešta-vanje, ukoliko radnje koje će biti preduzete mogu biti od velikog značaja. Uz odredbe gore navedenog člana 20. stav 1., stečajni upravnik može biti razrešen ukoliko ne pošalje ovo pismeno obaveštenje. U skladu sa tim, ukoliko postoji bilo kakva sumnja u pogledu značaja neke radnje, treba biti oprezan i poslati obaveštenje.

Konsultacije

Prema odredbi člana 18. stav 6. dozvoljava se (i daje se podsticaj) stečajnom upravniku da konsultuje odbor poverilaca i sud o pitanjima od značaja za ste-čajni postupak. Dobar stečajni upravnik neće samo čekati negativan odgovor poverilaca na obaveštenje o aktivnostima u toku stečajnog postupka. Često je bolje razgovarati o ovim pitanjima sa predstavnicima odbora poverilaca, ili sa zainteresovanim poveriocem, kako bi se unapred dobilo njihovo mišljenje i ta-ko umanjila mogućnost da dođe do njihovog suprotstavljanja. Odredbom člana 18. stav 6. se takođe predviđa i mogućnost konsultovanja suda. Međutim, ove konsultacije sa stečajnim sudijom treba vršiti na otvoren i transparentan način, po mogućstvu na ročištu, kako bi se izbegao utisak neregularnosti

FORME ODOBRENJA I SAGLASNOSTI KOJE UTIČU NA RAD STČAJNOG UPRAVNIKA

50


Član RadnjaVrsta potrebne saglasnosti ili odobrenja

17. st. 1. tač. 2.

Sastavljanje plana toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom u roku od 30 dana od dana imeno-vanja.

Saglasnost stečajnog sudije.

17. st. 2. Podizanje kredita bez obezbeđenja ili zaduži-vanje uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti.

Prethodno obaveštavanje stečajnog sudije i saglasnost odbora poverilaca.

17. st. 1. tač. 9, i 63. st. 3.

Utvrđivanje osnovanosti, obima i prioriteta prijavljenih potraživanja prema stečajnom du-žniku, kao i svih obezbeđenja potraživanja.


17. st. 1. tač. 10.

Sastavljanje nacrta rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrta završnog stečajnog bilansa.


17. st. 1. tač. 12.

Sastavljanje nacrta rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrta završnog stečajnog bilansa.


18. st. 3. Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja zna-čajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja).

Obaveštavanje stečajnog sudije i saglasnost odbora poverilaca ili zainteresovanih poverilaca.

18. st. 4. Ako zakonom nije propisan poseban postu-pak dobijanja saglasnosti za radnje od izu-zetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pošalje pismeno obaveštenje, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje.

Prethodno obaveštavanje stečajnog sudije i odbora poverilaca ili zainteresovanih poverilaca.

21. st. 3. i st. 4.

Preliminarna visina naknade i nagrade stečaj-nom upravniku

Određuje stečajni sudija.

51


21. st. 2. Konačna visina naknade i nagrade stečajnom upravniku u vreme zaključenja stečajnog postupka.

Određuje stečajno veće.

27. st. 2. tač. 6.

Visina naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika.

Izjašnjavanje odbora poveri-laca.

27. st. 2. tač. 4.

Priznavanje opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja.

Mišljenje odbora poverilaca.

27. st. 1. tač. 1.

Način unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem.

Mišljenje odbora poverilaca.

84. st. 3. Ulaganje ili način čuvanja imovine stečajnog dužnika, ako se u njoj nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti.

Saglasnost odbora poverilaca.

85. st. 1. Poveravanje procene vrednosti stvari veštaku.


110. st. 5. Prodaja neposrednom pogodbom, bez javnog prikupljanja ponuda.

Prethodno odobrenje odbora poverilaca.

111. st. 1. Dostava obaveštenja o nameri, planu proda-je, načinu prodaje i rokovima prodaje.

Obaveštavanje odboru poveri-laca, poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim licima koja su iskazala interes za tu imovinu (30 dana pre javnog nadmetanja / 15 dana pre zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom).

111. st. 7. Uslovima i cena postignuta izvršenom prodajom.

Obaveštavanje stečajnog sudije, stečajnog veća i odbora poverilaca u roku od 10 dana od izvršene prodaje.

FORME ODOBRENJA I SAGLASNOSTI KOJE UTIČU NA RAD STČAJNOG UPRAVNIKA

52



111. st. 12. Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari koje se uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposred-nom pogodbom.


112. st. 1. Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica ili njegovih delova koji predstavljaju funkcio-nalnu celinu.


123. Polaganje kod suda iznosa koji su izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase.

Saglasnost stečajnog veća.

130. st. 1. Plan reorganizacije podnosi se na odobrava-nje stečajnom sudiji.

Odobrenje stečajnog sudije.

130. st. 2. Produženje roka za podnošenje plana reorga-nizacije do 30 dana.


130. st. 2. Produženje roka za podnošenje plana reorga-nizacije preko 30 dana (preko 120 dana od dana pokretanja stečajnog postupka).

Jednoglasna prethodna sagla-snost odbora poverilaca.

132. st. 1. i st. 4.

Glasanje o usvajanju plana reorganizacije. Pojedinačno glasanje poveri-laca, po isplatnim redovima, srazmerno visini njihovih potraživanja.

132. st. 5. Formiranje posebne klase potraživanja iz administrativnih razloga - ako postoji više od 200 potraživanja čiji iznosi ne prelaze 50.000 dinara i ako sud odobri formiranje takve klase.


55

POPIS

OPŠTA PITANJA

Članom 17, stav 1, tačka 3 Zakona o stečajnom postupku propisano je da fizički popis imovine stečajnog dužnika mora da počne u roku od 10 dana od dana imenovanja stečajnog upravnika, kao i da bude završen u roku od 30 dana od imenovanja. Pored citirane odredbe ova obaveza je propisana i članom 85 istog Zakona. Član 87 takođe propisuje obavezu stečajnog upravnika da sastavi listu dužnika stečajnog dužnika (naplativa potraživanja). Kompletna lista imovine stečajnog dužnika je suštinski element aktive početnog stečajnog bilansa koji stečajni upravnik mora da sastavi u roku od 30 dana od dana pokretanja stečaj-nog postupka.

Kako bi ovu obavezu ispunio u roku, stečajni upravnik treba da se koncentriše na imovinu najveće vrednosti. Stečajni upravnik će morati da se bavi proce-njivanjem. Popis koji stečajni upravnik sastavi u datom trenutku će mu pre svega služiti za sastavljanje izveštaja za prvo poverilačko ročište. Za potrebe ovog izveštaja stečajni upravnik treba da utvrdi da li neka imovina očigledno nedostaje, kao i da uporedi vrednost imovine u finansijskim knjigama stečajnog dužnika sa njihovom približnom tržišnom vrednošću. U ovoj fazi postupka nije potrebna potpuna tačnost i preciznost podataka. Poverioci treba da steknu opšti uvid u situaciju.

Zbog kratkog roka, možda će biti potrebno da stečajni upravnik unajmi profesi-onalno obučena lica koja će mu pomoći da se popis uspešno sprovede. Ovo će naročito biti slučaj ako postoji više lokacija na kojima se imovina nalazi.

Nacionalni standardi

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koju osniva Ministarstvo privrede u skladu sa zakonom koji reguliše njen rad, a na koji upućuje odredba čl. 14., treba da donese nacionalne standarde kojima će se regulisati popisivanje ste-čajne mase. Odredbe nacionalnih standarda se moraju poštovati u potpunosti. Materijali niže navedeni su između ostalog sastavljeni kako bi pomogli stečaj-nom upravniku da ispuni uslove koji će verovatno biti ustanovljeni nacionalnim standardima.

Cilj

Osnovna svrha popisivanje imovine stečajnog dužnika je da se stečajnom uprav-niku pomogne da utvrdi:

56


■ da li postoji dovoljno sredstava za vođenje stečajnog postupka (čl. 4, čl.17 st.1, tač.2, članovi 88, 145)

■ koja imovina je potencijalno raspoloživa za konačnu raspodelu pove-riocima, ili alternativno, da li postoji dovoljno imovine, po kvalitetu i količini, za sastavljanje plana reorganizacije;

■ da li je bilo neovlašćenog uklanjanja imovine stečajnog dužnika koja može biti povraćena u korist poverilaca.

Prethodna odluka o nastavljanju postupka

Jedna od najvažnijih odluka koju stečajni upravnik treba da donese je da li ima dovoljno imovine da bi se uopšte vodio stečajni postupak (vidi odeljak „Sluča-jevi stečaja bez imovine”) U roku od 30 dana od imenovanja, a uz odobrenje stečajnog sudije, stečajni upravnik je obavezan da sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom. Stečajni upravnik tre-ba da sastavi ovaj plan što je pre moguće, pre započinjanja drugih važnih radnji u postupku, uključujući i glavni fizički popis, kojim se bavi ovo poglavlje.

Da bi pripremio pomenuti plan stečajni upravnik mora blagovremeno da:

■ utvrdi najvažnije sastavne delove imovine;■ odredi na kojoj imovini postoje tereti;■ uporedi procenjenu vrednost imovine sa iznosom tereta koji su zabele-

ženi u knjigama dužnika.

Ako ova kalkulacija pokazuje da stečajni poverioci nemaju naplativ finansijski interes na imovini dužnika, i kao rezultat toga stečaj ne može biti finansiran od imovine u stečajnoj masi, stečajni upravnik mora odmah o tome da konsultuje stečajnog sudiju. Ukoliko ima dovoljno imovine da se sprovede stečajni postu-pak, stečajni upravnik će početi sa sastavljanjem detaljnijeg popisa imovine, kao što je opisano niže.

Planiranje fizičkog popisivanja imovine

Popisivanje je blisko povezano sa stupanjem u posed imovine stečajnog dužni-ka, što u početku podrazumeva preuzimanje svega što se može smatrati imovi-nom dužnika, bilo da se ova imovina nalazi u prostorijama dužnika ili van ovih prostorija, odnosno koja se nalazi kod poverilaca. Sledeća faza u popisivanju je identifikovanje prava svojine, zatim količine, osobina i stanja u kome se nalazi imovina koju je stečajni upravnik preuzeo.

Obično se popisivanje organizuje tako da se obavi u jednom danu, kako bi se izbeglo duplo prebrojavanje (ili da neke stvari uopšte ne budu prebrojane) prili-

57

kom unošenja i iznošenja inventara, ili premeštanja u okviru poslovnog prosto-ra dužnika. Idealno je da se inventar na svim lokacijama popiše istog dana i da nema premeštanja između različitih prostorija dužnika za vreme prebrojavanja. Sve isporuke se zaustavljaju i sve radnje se zatvaraju u toku popisa.

U okolnostima stečaja, prebrojavanje bi trebalo obaviti što je pre moguće po pokretanju stečajnog postupka, naročito ako dužnik posluje i ako stečajni uprav-nik nastavlja da prodaje proizvode dužnika.

Međutim, ovo u stečaju neće uvek biti moguće. Stečajni upravnik treba da razmotri mogućnost organizovanja prebrojavanja inventara u fazama, imajući u vidu dinamiku prodaje određene vrste stvari. Kvarljiva roba će biti prva popi-sana i prodata, odmah po obaveštavanju stečajnog sudije. Dalje, stečajni uprav-nik treba na dan svog imenovanja da prebroji raspoložive gotove proizvode, a potom sirovine i materijale koji će biti upotrebljeni ili prerađeni u proizvodnji, gde je ovo primenjivo. (Vidi poglavlje „Okončanje započetih poslova i nasta-vljanje poslovanja stečajnog dužnika”)

Stečajni upravnik je obavezan da sastavi poseban izveštaj o rezultatima svojih aktivnosti kao deo završnog izveštaja. Ovo neće biti moguće ako nije jasno razgraničena imovina koja je bila na raspolaganju na dan pokretanja stečajnog postupka od one imovine koja je naknadno proizvedena ili nabavljena, dakle u periodu u kom je stečajni upravnik obavljao svoju funkciju.

Stečajni upravnik će popisati manje vrednu imovinu pošto je popisao gore na-veden inventar. U velikom broju slučajeva, zgrade, oprema i vozila će najve-rovatnije predstavljati najveći deo vrednosti dužnikove imovine; međutim, u zavisnosti od vrste imovine, takođe je manje verovatno da će oni biti ukradeni ili da će im brzo po pokretanju stečajnog postupka opasti vrednost.

Pošto se različite vrste imovine mogu utvrditi u različitim stadijumima popisiva-nja, i na taj način se može se obaviti zadatak utvrđivanje vrednosti ovih različi-tih vrsta imovine. Nije neophodno čekati da se napravi ceo popis pre nego što se krene sa utvrđivanjem vrednosti različitih vrsta imovine i identifikovanjem postojećih tereta koji su na njima uspostavljeni.

Drugi način organizovanja popisa je da se prvo koncentriše na predmete najve-će vrednosti, i postepeno prelazi na one manje vredne. S obzirom na vrlo stroge rokove i na to da je obično potrebno da prođe vreme da bi se procenila vrednost inventara, pošto je on fizički prebrojan, nema mnogo smisla prebrojavati pred-mete kojih ima u velikoj količini, a koji su male vrednosti, ako nije očigledno da za to ima dovoljno vremena. Prioritetno je da aktivnosti budu obavljene na vreme, a ne apsolutno precizno.

POPIS

58


Gde god je to moguće, stečajni upravnik treba do koristi dokumentaciju ste-čajnog dužnika, naročito onu koja se odnosi na prethodno inventarisanje, kao delimičnu osnovu za inventarisanje koje će sam sprovesti. Malo je verovatno da se imovina koju je dužnik koristio drastično menjala od kraja prethodne go-dine. Kao rezultat toga, najskorija dokumentacija o fizičkom inventaru dužnika će biti izuzetno vredan izvor informacija za stečajnog upravnika. Iz ove doku-mentacije može se videti vrsta i naziv imovine koju treba popisati. Takođe, zna-čajan i očigledan nedostatak određene vrste imovine može ukazati stečajnom upravniku na mogućnost skorašnje krađe ili neovlašćenog umanjenja imovine.

U slučajevima u kojima je to moguće, stečajni upravnik treba da iskoristi pomoć lica koja su bila zaposlena kod stečajnog dužnika prilikom popisivanja, pošto će ona biti upoznata sa detaljnim osobinama imovine. Stečajni upravnik treba da koristi isti metod popisivanja, osim ako taj metod ima očigledne nedostatke.

Angažovanje stručnjaka

Stečajni upravnik može, s vremena na vreme, naići na značajnu imovinu specifič-ne prirode koju je teško precizno odrediti ili joj proceniti vrednost. Ovo mogu biti stvari kao što su ruda gvožđa ili minerali u rudniku, podzemne rezerve nafte ili prirodnog gasa, ili specifični neuobičajeni predmeti kao što su dijamanti, drago kamenje ili retka umetnička dela; intelektualna svojina kao što su patenti; drugi predmeti od vrednosti kao što su posebne licence, dozvole, ugovori o koncesija-ma. U takvim slučajevima, stečajni upravnik treba da utvrdi da li je potrebno unajmiti specijalizovane stručnjake sa sposobnostima i znanjem da sastave tabelu podataka ili procene vrednost ove imovine. Stečajni upravnik treba blagovreme-no da locira i predloži angažovanje geologa ili stručnjaka za procenu vrednosti umetničkih dela ukoliko je to potrebno. Odabrani stručnjak bi trebalo da:

■ bude kvalifikovan i iskusan;■ nema sukob interesa; i■ bude spreman da se obaveže da neće pokušati da pribavi, direktno ili

indirektno, imovinu dužnika ukoliko ona bude ponuđena na prodaju.

Unajmljivanje ovih stručnjaka mora da bude odobreno unapred od strane suda, prema proceduri propisanoj u Zakonu o stečajnom postupku.

Nadzor

Stečajni upravnik ne može da bude svuda u isto vreme. Ukoliko su lokacije prostrane ili ih ima više, stečajni upravnik će možda smatrati da je potrebno da angažuje računovodstvenu firmu ili nekog drugog, da mu pomognu pri samom

59

popisivanju i pravljenju tabela. Ukoliko to uradi, stečajni upravnik i dalje osta-je odgovoran za nezavisnost postupka, približnu tačnost rezultata popisivanja, što nadzor čini veoma bitnom komponentom. Stečajni upravnik treba da ispla-nira postupak popisivanja tako što će odrediti ko će popisivati koje delove i kada. Trebalo bi postaviti druga lica koja nisu prebrojavala imovinu da izvrše ponovno prebrojavanje kako bi potvrdili prvobitan popis. Treba koristiti sistem oznaka i nalepnica kako bi se pratilo šta je prebrojano i provereno tj. kako bi se izbeglo preskakanje, odnosno dvostruko prebrojavanje tj. popisivanje. Stečajni upravnik može izvršiti proveru tako što će nasumično prebrojati određene pred-mete i videti da li se njegovi rezultati slažu sa prvobitnim. Prostorije moraju u toku popisivanja biti obezbeđene, čime bi se onemogućilo da stvari u toku prebrojavanja budu dodavane, odnosno iznošene.

Načini da se proceni količina

Ponekad postoje metode koje se mogu upotrebiti da se proceni količina. Na primer, kada se prebrojavaju predmeti iste vrste u velikoj količini, a male vred-nosti, stečajni upravnik može da izmeri 100 komada, odredi njihovu vrednost, a onda da izmeri ukupnu količinu tih stvari. Ukupna količina se onda množi sa gore navedenom vrednošću da bi se dobila procena ukupne vrednosti.

Slično tome, merenje neke količine predmeta koji su poređani u gomile je još jedan metod. Ako se, na primer, radi o neodređenoj količini uglja ili žitarica na određenoj površini, može da se proceni kolika je vrednost jednog kubnog metra. Stečajni upravnik će onda pomnožiti ovu vrednost sa procenjenom ukup-nom količinom ovih stvari izražene u kubnim metrima, kako bi dobio njihovu ukupnu vrednost. Stečajni upravnik mora da proveri da se na celoj gomili zai-sta nalaze stvari iste vrste, a ne da jedna vrsta stvari samo prekriva neke druge stvari, drugačije vrednosti, koje se nalaze ispod.

Osnove utvrđivanja vrednosti inventara

Kako bi ispunio svoje obaveze, stečajni upravnik mora da proceni vrednost na osnovu bar dve osnove, vrednosti u knjigama i procenjene tržišne vrednosti.

Knjigovodstvena vrednost. Stečajni upravnik će upotrebiti dokumentaciju ste-čajnog dužnika prvo kako bi identifikovao najvažniju imovinu, a onda kako bi utvrdio da li je imovina koja je dokumentovana u knjigama dužnika i dalje deo stečajne mase, odnosno u državini i pod kontrolom stečajnog upravnika. Stečajni upravnik mora da podnese izveštaj odboru poverilaca o bilo kakvom manjku koji je utvrđen prilikom inventarisanja imovine stečajnog dužnika. (Član 27, stav. 2, tačka. 4.) Utvrđivanje ovih računovodstvenih manjkova se izvodi upoređivanjem

POPIS

60


knjigovodstvene vrednosti imovine, navedenoj u poslovnim knjigama stečajnog du-žnika i knjigovodstvene vrednosti do koje se došlo prilikom popisa koji je izvršio stečajni upravnik. Kada knjige nisu ažurne, gotovo sigurno će se pojaviti razlike, naročito kod imovine koju je lako unovčiti ; ovo je uobičajeno i to je situacija koju u izveštaju stečajnog upravnika treba razlikovati od krađe ili neovlašćenog uklanjanja imovine.

Procenjena tržišna vrednost. Član 85. Zakona o stečajnom postupku propisuje da se procena vrednosti stvari koje ulaze u stečajnu masu vrši na osnovu „procene u visini očekivanog unovčenja”, bez daljeg objašnjenja. Kako bi bio od koristi za stečajnog upravnika i poverioce, ova vrednost treba da bude „procenjena trži-šna vrednost”, gde na tržišnu vrednost u velikoj meri utiče činjenica da je dužnik u stečaju. Iako ova vrednost može da varira u zavisnosti od kategorije imovine, termin „procena u visini očekivanog unovčenja” označava „vrednost imovine stečajnog dužnika” u kontekstu popisa stvari koje ulaze u stečajnu masu. Ukoli-ko stečajni upravnik nema iskustva sa procenjivanjem prodajne vrednosti, on bi trebalo da angažuje stručnog procenitelja, uz saglasnost stečajnog sudije.

Stečajni upravnik može takođe da pokuša da odredi vrednost imovine na osno-vu vrednosti „preduzeća koje posluje”, koja će u slučaju stečaja obično biti negde između vrednosti prikazane u poslovnim knjigama stečajnog dužnika i prodajne vrednosti.

Konceptualno, vrednost „preduzeća koje posluje” se definiše kao trenutna trži-šna vrednost tog preduzeća umanjena za popust budućih prihoda koje ono može da ostvari pod pretpostavkom da se prihodi ostvaruju pri obavljanju tekućih po-slova. Praktično posmatrano, vrednost „preduzeća koje posluje” podrazumeva ukupnu imovinu u slučaju kada preduzeće nastavlja sa poslovanjem, ili kada je moguće lako obnoviti poslovanje preduzeća. Malo je verovatno da će stečajni upravnik moći da izvrši procenu imovine preduzeća koje uspešno posluje u okviru roka koji je postavljen za okončanje popisa i početnog stečajnog bilansa, pošto će u tom periodu imati druge, hitnije obaveze.

Precizne vrednosti nisu neophodne. Po definiciji, vrednosti koje se traže nisu precizne; ne postoji tačna „procenjena vrednost”. Količina vremena i troškova potrebna da bi se pribavila potpuno precizna vrednost u najvećem broju slučaje-va neće biti opravdana. Imovina manje vrednosti, koja će verovatno imati mali ili nikakav uticaj na odluku poverilaca, može biti uzeta u obzir kasnije.

Utvrđivanje procenjene vrednosti imovine

Ako stečajni upravnik nije upoznat sa drugačijim konceptom vrednosti, ili s tim kako da izvrši procenu vrednosti imovine stečajnog dužnika po „procenjenoj

61

tržišnoj vrednoti”, potrebno je angažovanje stručnog procenitelja.

Jedna od prvih stvari koju stečajni upravnik treba da shvati je da se prodaja imo-vine stečajnog dužnika najverovatnije neće ostvariti po „uobičajenoj tržišnoj ceni”. Uobičajena tržišna cena je gotovo irelevantna, s obzirom da stečaj ne spada u redovne okolnosti. Činjenica da dužnik može da prestane da postoji znači da potrošači ne mogu da vrate ono što su kupili, da nije moguće osloniti se na garancije ili na popravku robe od strane stečajnog dužnika. Takođe, ste-čajni upravnik će obično morati brzo da pretvori imovinu u novac, ukoliko želi da svede na minimum troškove upravljanja stečajnim postupkom kako bi što je više moguće uvećao količinu sredstava za namirenje poverilaca.

Vrednost imovine kojom se trguje će zavisiti od velikog broja faktora, uključu-jući starost, strukturu i stanje. Na primer, ukoliko određene stvari stoje na lage-ru više od dve godine, to je dobar pokazatelj da ove predmete nije lako prodati i da će biti moguće prodati ih samo po drastično smanjenim cenama. Ako se imovina sastoji od vraćene robe, ili oštećenih predmeta, ona će imati malu ili nikakvu vrednost na tržištu.

Kako bi omogućio procenitelju da lakše odredi „procenjenu tržišnu vrednost” ove imovine, važno je da je fizički popis svih vrsta imovine uključio sve gore pomenute elemente, Zaposleni kod stečajnog dužnika su često veoma važan izvor informacija, pošto mogu da detaljno opišu kada je mašina poslednji put upotrebljena, da li joj nedostaju neki delovi, ili postoje drugi nedostaci koji utiču na vrednost imovine.

Jedna od osobina većine stečajnih dužnika jeste da su u postupku koji pretho-di pokretanju stečajnog postupka već prodali sve što se moglo prodati u očaj-ničkim pokušajima da stvore gotovinska sredstva. To znači da stečajni dužnik raspolaže sa vrlo malo preostale imovine koja se može prodati pod povoljnim uslovima Druga zajednička osobina je da su potrošene zalihe rezervnih delova i imovine potrebne za održavanje Veoma često, deo mašina će morati da bu-de demontiran kako bi bar preostale mašine mogle da funkcionišu nesmetano. Ovako ozbiljno narušavanje kapaciteta mašina je vrlo retko moguće videti u poslovnim knjigama dužnika.

Naplativa potraživanja

Stečajni upravnik ima obavezu da sastavi spisak imovine lica koja su dužnici ste-čajnog dužnika kao deo svojih obaveza koji se odnosi na sačinjavanje početnog stečajnog bilansa. Dugovanja solventnih trećih lica prema stečajnom dužniku kao poveriocu iz njihovog ugovornog odnosa predstavljaju „naplativa potraži-vanja.” Jedna od ključnih mera za očuvanje vrednosti dužnikovih naplativih

POPIS

62


potraživanja (ili njegovih drugih prava) je da se zaštite knjige i dokumentacija kojima se dokazuju ta potraživanja. Ova dokumentacija podrazumeva ugovore, fakture, transportnu dokumentaciju ili dokumentaciju koja potvrđuje isporuku, kao i dokumentaciju o isplati tj. namirenju naplativih potraživanja koju vodi stečajni dužnik. Najveći deo informacija može da se čuva u elektronskom ob-liku u kompjuterima; ove informacije mogu se lako zagubiti ili biti izbrisane ukoliko stečajni upravnik ne preduzme odgovarajuće mere zaštite.

Važno je istaći da se radnje stečajnog upravnika kojima stupa u posed imovine mogu odraziti na naplativost potraživanja kad su u pitanju bestelesne stvari. Ekstreman primer bi bio slučaj u kom stečajni upravnik ne uspe da obezbedi računovodstvenu dokumentaciju stečajnog dužnika. Iznos koji kupci duguju stečajnom dužniku može potpuno izgubiti vrednost ako nema mogućnosti da se to potraživanje naplati zbog toga što je izgubljena osnovna dokumentacija kojom se potvrđuje postojanje potraživanja.

Stečajni upravnik takođe mora da proceni vrednost dospelih potraživanja du-žnika. Na vrednost bilo kog dospelog potraživanja dužnika uticaće, između ostalih, sledeći faktori:

■ starost potraživanja;■ da li je obezbeđeno, odnosno da li postoji garant;■ da li je potvrđeno izvršnom ispravom;■ kvalitet dokumentacije koja dokazuje potraživanje; ■ postojanje bilo kakvih sporova u pogledu isporuke, količine, kvaliteta

odnosno mogućnosti naplate potraživanja;■ postojanje potraživanje koja se mogu prebiti;■ verodostojnost računovodstvenih podataka.

Stečajni upravnik će prepoznati da se ovde javljaju ista pitanja kao i u kod utvr-đivanja potraživanja stečajnih poverilaca prema dužniku.

Iznos koji će se verovatno ostvariti od naplativih potraživanja može biti grubo procenjen u odnosu na njegovu starost i na to koliko su redovne bile prethod-ne isplate. Za starija potraživanja manje je verovatno da će biti naplaćena od potraživanja nastalih u skorije vreme. Što se tiče namirenja potraživanja u ratama, manje je verovatno da će biti namirena ona koja u poslednje vreme nisu isplaćivana redovno u odnosu na ona koja jesu.

U nekim ekonomskim sistemima, postoji neformalan metod procene da je za dug koji je dospeo, a nije isplaćen više od 6 meseci, verovatnoća naplate oko 50%, a da su dugovi koji nisu isplaćeni više od godinu dana verovatno potpu-no nenaplativi. Ovaj vremenski okvir možda nije primenjiv u ekonomijama u

63

tranziciji, ali važi osnovni princip da je manja verovatnoća da će starija potraži-vanja biti naplaćena od onih koja su nastala u skorije vreme.

Potvrda od strane dužnika

U skladu sa Zakonom o stečajnom postupku dužnik nema direktnu obavezu da učestvuje u popisu, niti da potvrdi rezultate popisa. Pošto je procenjivanje vred-nosti subjektivno, dužnik verovatno neće dati svoje mišljenje o vrednosti koju je procenio stečajni upravnik. Međutim, u okviru opšte obaveze koja nalaže ste-čajnom dužniku da sarađuje sa stečajnim upravnikom, stečajni upravnik treba da zahteva od stečajnog dužnika da potvrdi da je popis, sa procenom vrednosti, sadržan u poslovnim knjigama dužnika, potpun i tačan. Ukoliko dužnik odbije da ovo učini, stečajni upravnik bi trebalo da o tome obavesti poverioce u svome izveštaju o finansijskom stanju dužnika.

Utvrđivanje manjka

Stečajni upravnik mora da uporedi procenjenu vrednost popisane imovine na-kon njegovog imenovanja, sa knjigovodstvenom vrednošću koja je bila iskaza-na u poslovnim knjigama i dokumentaciji dužnika. U zavisnosti od okolnosti, ovo može biti upoređivanje sa ažuriranim knjigama dužnika, odnosno sa de-taljno unetim podacima iz poslednjeg popisa fizičke imovine koji je sastavio stečajni dužnik.

Nije neobično da dođe do promena u inventaru stvari kojima se trguje; stečajni upravnik može očekivati da će se ovaj inventar smanjivati u skladu sa pokušaji-ma dužnika da dođe do gotovinskih sredstava i nastavi poslovanje. Međutim, stečajni upravnik treba da uporedi stvarne promene u inventaru sa cenom pro-date robe u izveštaju o prihodima ili u drugoj dokumentaciji. Velika neslaganja mogu da ukažu na to da je neka imovina nepropisno uklonjena, tj umanjena. Ukoliko postoje neobjašnjene promene koje se tiču opreme i vozila (ponekad i zgrada) stečajni upravnik mora da ispita okolnosti.

Bilo kakvo umanjenje, bez obzira da li stečajni upravnik smatra da za njega po-stoji odgovarajuće objašnjenje, potrebno je prijaviti odboru poverilaca. Ovo je neophodno kako bi se dozvolilo odboru da izrazi svoje mišljenje o utvrđenom manjku, kao i da se pribavi mišljenje odbora o odgovarajućim aktivnostima koje je potrebno preduzeti u pogledu tog manjka.

Imovina stečajnog dužnika pod uslovom

Može se desiti da je došlo do velikog prenosa imovine stečajnog dužnika ne-posredno pre nego što je pokrenut stečajni postupak. Osim fizičkog prenosa

POPIS

64


imovine ili sredstava na treće lice, postoji još jedan vid prenosa koji podrazume-va uspostavljanje sumnjive hipoteke na imovini, a zatim pristajanje na izvršne radnje kojima se svojina na imovini prenosi na onu stranu koja se predstavlja kao hipotekarni poverilac. U ovakvim slučajevima, stečajni upravnik mora da sprovede detaljnu istragu, naročito u pogledu vremena zasnivanja hipoteke koja je nastale pod sumnjivim okolnostima, i iznosa za koje se tvrdi da su pozajm-ljeni dužniku i obezbeđeni hipotekom. Stečajni upravnik ispitivanjem treba da utvrdi da li ima osnova za tužbu u cilju povraćaja imovine u stečajnu masu, putem pobijanja pravnih radnji (članovi 98.–103. Zakona o stečajnom postup-ku. Vidi odeljak „Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika”). Ovakvi sporni poslovi bi trebalo da budu jasno navedeni u početnom bilansu kao „imovina pod uslovom”.

Imovina pod uslovom je ona koja u trenutku popisa nije potpuno sigurno utvrđe-na, ali o njoj vredi izvestiti poverioce kako bi oni bili obavešteni o mogućnosti njenog postojanja. Po definiciji, ova imovina je „uslovna”, i zavisi od nastupa-nja nekog događaja. Imovina pod uslovom ne sme ući u procenu o tome da li postoji dovoljno sredstava za vođenje stečajnog postupka.

Inventar hotela

Stečajni upravnik obavlja funkciju u predmetu koji se tiče stečaja jed-nog hotela. Imovina najveće vrednosti je hotelska zgrada od pet sprato-va, i sva imovina koja se u njoj nalazi. Hotel trenutno ne radi i tek od skoro je prestao da posluje. Kako bi pripremio početni stečajni bilans u roku od 30 dana od pokretanja stečajnog postupka, kako je to propisano u članu 17. Zakona o stečajnom postupku, stečajni upravnik je uradio sledeće: Preuzeo je neposrednu kontrolu nad imovinom, uključujući dokumentaciju, računovodstvene podatke, sve ključeve, i naročito ras-položiva gotovinska sredstva i sredstva na računu u banci. Prebrojao je zatečenu gotovinu, naveo iznos kao prvu stavku u početnom bilansu stanja, u kategoriji „aktiva”. Novac na računu u banci je naveo kao drugu stavku, itd.

Pošto je shvatio da su suštinski sva preostala sredstva hotelska zgrada i ono što se u njoj nalazi, počeo je da sastavlja procenu sadržaja i vrednosti zgrade. Procenio je kvadraturu zgrade grubim merenjem - tako što je pešice obišao zgradu – korakom dugačkim otprilike jedan metar. Utvrdio je da je ukupna površina partera oko 1.000 kvadrata. Ovu procenu kva-

PRIMER: Procena vrednosti

65

drature partera je pomnožio sa brojem identičnih spratova – pet – i dobio ukupnu procenu od 5.000 kvadratnih metara. (Dobio potvrdu svoje proce-ne od direktora hotela koji je uspeo da pronađe neke planove zgrade.)

Zatim je trebalo utvrditi prosečnu cenu kvadratnog metra u tom delu grada. Ovo je učinio tako što je razgovarao sa agentom za nekretnine, upravom i osobljem hotela, te uvidom u cene nekretnina u tom delu grada, navedenih u novinama. Procenio je da je prosečna cena u tom delu grada između 1.000 i 1.500 evra po kvadratnom metru, uz odstu-panja u odnosu na starost građevine i stanje u kom se nalazi. Stečajni upravnik je onda pomnožio ukupnu procenjenu površinu sa procenom tržišne vrednosti kvadratnog metra u tom delu grada. Prema tome, on je procenio da sama zgrada vredi između 5.000.000 i 7.500.000 evra.

Nameštaj u svakoj od 120 soba za goste je standardan, i sastoji se od dva kreveta, posteljine, dušeka, dva stola, stolica i radnog stola. Na osnovu stanja u kom se nameštaj nalazi, stečajni upravnik je procenio da njego-va vrednost iznosi 10% od cene koja je plaćena kad je nameštaj kupljen. Dokumentacija o troškovima je pribavljena iz računovodstvene doku-mentacije hotela. Onda je ovaj broj pomnožio sa 120, odnosno ukupnim brojem soba. Radi sopstvene sigurnosti, proverom je ustanovio da se navedeni predmeti zaista tu nalaze. Zatim je napravio tabelu imovine koja se nalazi u predvorju hotela, kancelarijama, sali za ručavanje, i ma-gacinu i procenio vrednost i ove imovine. Dokumentacija o troškovima je pribavljena iz računovodstvene dokumentacije hotela.

Potom je, sa računovođom hotela, a koristeći najskoriju računovod-stvenu dokumentaciju, sastavio deo početnog bilansa koji se odnosi na aktivu, a na osnovu podataka o proceni koje je prikupio, ali i drugih elemenata, kao što su potraživanja prema trećim licima, žigovi, i ostala imovina. Sve ovo se odigralo u toku jednog popodneva, prilikom prvog dolaska stečajnog upravnika u hotel.

(Primedba: Stečajni upravnik je mogao takođe da proceni vrednost imovine i primenom metoda trenutne vrednosti budućih prihoda. Vidi odeljak „Procenjivanje vrednosti”. Može se napraviti procena iznosa uobičajenih poslovnih prihoda, umanjenih za uobičajene troškove, kao i gruba projekcija i analiza prihoda u cilju pristupa proceni vrednosti na osnovu neke druge metode. Međutim, s obzirom da preduzeće ne funk-cioniše, stečajni upravnik je pretpostavio da će ova metoda biti manje precizna od metode koju je on koristio.)

POPIS

66


Sledećeg dana, stečajni upravnik se sastao sa računovođama hotela ka-ko bi utvrdio iznos i status dospelih dugovanja, uključujući tu i status zaloge na pokretnim stvarima ili hipoteka na nepokretnosti. Veći deo ovih podataka već je sadržan u dokumentaciji podnetoj uz predlog za pokretanje stečajnog postupka, a naročito u pratećim izveštajima. Ste-čajni upravnik je istovremeno prikupio i dokumentaciju o izvršenim isplatama, kako bi ustanovio da li se mogu pobijati kao pravne radnje stečajnog dužnika kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca, odnosno kojima se stečajni poverioci oštećuju.

U toku svog dvodnevnog boravka, stečajni upravnik je prikupio dovolj-no podataka da sastavi početni bilans stanja, koji se zahteva zakonom. Naravno, kako postupak teče, biće dostupno više informacija, ali pri-kupljeno je dovoljno osnovnih podataka da se poveriocima obezbedi upotrebljiv početni bilans stanja i da se ispune zakonski uslovi. U ovom početnom stadijumu slučaja poverioci su zainteresovani da znaju sa čime se suočavaju, da li mogu da očekuju bilo kakvo namirenje ili je slučaj takav da je dužnik beznadežno prezadužen. Poverioci imaju do-voljno osnovnih informacija na osnovu kojih mogu da rade i steknu uvid u situaciju. U ovom primeru sa hotelom, čekanje preciznije procene vrednosti verovatno neće rezultirati upotrebljivijim izveštajem posmatra-no iz perspektive poverilaca, tako da se najverovatnije ne isplati čekati, odnosno stvarati dodatne troškove.

69

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA

Procena vrednosti preduzeća kao samostalna tema, mogla bi lako da za-uzme čak dva puta veći prostor od ovog priručnika. Potpuno razumevan-je konkretne problematike prevazilazi nivo priručnika. Ovo poglavlje sadrži osnovne informacije na temu procene vrednosti preduzeća. Ono je pre svega namenjeno upoznavanju onih čitalaca koji nemaju iskustva u biznisu, računovodstvu ili finansijama, sa osnovnim konceptom pro-cene vrednosti, koji bi trebalo da poznaju stečajni upravnik ili sudija, da bi vodili stečajni postupak. U njemu je predstavljen osnovni koncept koji se zasniva na najčešće korišćenim tehnikama poslovnih procena i uključuje najjednostavniji primer procene sadašnje vrednosti. Čitaoci sa finansijskim predznanjem će možda poželeti da preskoče ovaj deo.

Procena vrednosti je subjektivna

Procena vrednosti je jedna od najkomplikovanijih tema, s obzirom da je ap-straktnog karaktera – naime, sama vrednost preduzeća nije opipljiva. Procena vrednosti je, u najvećem delu subjektivne prirode i zavisi od velikog broja unu-trašnjih i spoljašnjih faktora koji utiču na imovinu čija se vrednost procenjuje. Teško je, i uvek će biti teško, da se vrednost odredi sa potpunom preciznošću.

Za veliki broj sredstava koja su predmet procene ne može se matematički preci-zno odrediti vrednost, iako postoje sofisticirane matematičke metode za izraču-navanje vrednosti određenog predmeta ili preduzeća.

Važno je naglasiti da su ove računice, u najboljem slučaju, samo procene. Če-sto se procene i najboljih stručnjaka povodom istog predmet razlikuju. Prili-kom utvrđivanja pretpostavki koje će činiti osnov za obavljanje procene uvek je važno koristiti zdrav razum. Sve procene su uglavnom pokušaji da se odredi najpribližnija vrednost, pod datim okolnostima. Čak će se i ove vrednosti me-njati tokom vremena.

Pozicija kupca je najznačajnija

Važno je shvatiti na koji način potencijalni kupci sagledavaju imovinu. Naš subjektivni utisak nije od značaja.

Sve izračunate vrednosti su samo procene.ZAKLJUČAK 1 >

70


Možemo smatrati da zgrada fabrike, čija je izgradnja pre deset godina koštala 10 miliona evra, danas vredi 9 miliona evra. Vrednost zgrade u finansijskim knjigama može da bude 8,5 miliona evra. To međutim, ne znači da bilo koji od ovih iznosa predstavlja njenu pravu vrednost. Ukoliko potencijalni kupac može da sagradi fabriku u drugoj zemlji za samo 6 miliona evra, on najverovatnije neće hteti da kupi polovnu zgradu za 9 miliona. Uvek se moraju imati u vidu realne alternative koje kupcu stoje na raspolaganju. Kupci imaju mogućnost izbora i oni će odabrati ono što je za njih ekonomski racionalnije.

Fer tržišna vrednost: jedina pouzdana procena

Svaki proizvod, usluga, predmet ili preduzeće imaju svoju tržišnu vrednost. Jedan od načina da se odredi tržišna vrednost imovine je da se ona stavi na tržište radi prodaje. Cena oko koje se saglase kupac i prodavac imovine je njena fer i realna tržišna cena.

Ako izuzmemo stvarnu prodaju, možemo samo pretpostaviti približnu vrednost određene imovine. Za imovinu koja se koristi u komercijalne svrhe, a koja je pri tome na tržištu adekvatno izložena prodaji tako da sve zainteresovane strane imaju mogućnost da daju svoju ponudu, fer tržišna vrednost imovine bi obično bila trenutna najviša neto cena, koja obuhvata priliv novca u budućnosti, koji bi svaki potencijalni kupac očekivao da se od te imovine ostvari. Kao što je opi-sano u daljem tekstu, svaki potencijalni kupac može imati različita očekivanja budućeg priliva gotovine, kao i različite diskontne stope.

Metodologije

Postoji suviše metoda za procenu vrednosti da bi smo se ovde bavili svima nji-ma. Međutim, najveći broj spada u jednu od sledećih kategorija:

Različiti metodi procene vrednosti imovine:

■ Poređenje sa sličnim dobrima / uslugama / imovinom;■ Trenutna vrednost / metoda diskontovanih novčanih tokova;

Staviti se u poziciju potencijalnog kupca.ZAKLJUČAK 2 >

Najčešća definicija fer tržišne vrednosti je:

„Cena za koju bi kupac i prodavac bili voljni da izvrše kupoprodaju na datom mestu i u datom trenutku.”

Jedina sigurna vrednost je fer tržišna vrednost.ZAKLJUČAK 3 >

71

■ Direktna procena od strane specijaliste / stručnjaka■ Organizovana tržišta kapitala gde se objavljuju cene akcija / dobara /

robe;■ Procene u specijalizovanim publikacijama ili pregledima tržišta;■ Cena;■ Cena umanjena za stopu amortizacije;■ Cena uvećana ili umanjena za stopu inflacije;■ Knjigovodstvena vrednost; ■ Troškovi zamene.

Ovi metodi različitog su značaja i stepena upotrebljivosti. Na primer, knjigo-vodstvena vrednost je retko korišćena od strane kupca jer je zasnovana na raču-novodstvenim pravilima koja gotovo nikad ne oslikavaju realnost tržišta. Bolje je izabrati metod koji bi bio najverovatnije korišćen od strane potencijalnog kupca, u vreme i uslovima prodaje.

Ključne pretpostavke za procenu vrednosti

Veliki broj faktora utiče na procenu vrednosti imovine. Mnogi od njih nisu u vezi sa samim karakteristikama imovine, već se tiču spoljnih činilaca koji utiču i na imovinu i na prodavca. Sve metode procene zavise od određenih pretpo-stavki, od kojih veliki broj nije u direktnoj vezi sa imovinom koja se prodaje:

■ Relevantno tržište;■ Svrha (namena) imovine u pitanju;■ Postojanje potencijalnih kupaca;■ Dostupnost sredstava;■ Mesto prodaje;■ Vreme prodaje;■ Visina kamatnih stopa.

Drugačija svrha – drugačija vrednost

Procena vrednosti iste imovine se može razlikovati u zavisnosti od svrhe za koju se ona koristi. Na primer, polovan automobil koji je ispravan može biti procenjen na 3.000 evra, kada se uporedi sa automobilom slične klase, kilome-traže i stanja. Ukoliko bude prodat u delovima, za njega se možda može dobiti i 5.000 evra. Ukoliko se proda kao staro gvožđe, za njega će se verovatno dobiti 200 evra. Takođe, isti automobil će verovatno vredeti više u Londonu nego u Meksiko Sitiju. Konačno, što duže prodavac bude čekao, to će automobil biti stariji i njegova vrednost će biti sve manja.


72


Mesto i vreme

Mesto na kome se imovina nudi na prodaju može bitno uticati na konačnu cenu. Vreme je isto tako od ključnog značaja. Vrednost imovine je relevantna samo u određenom vremenskom trenutku. Imovina koja se proda za 18 meseci može imati znatno manju vrednost nego danas. Potražnja za tim predmetom može se promeniti. Taj predmet će biti 18 meseci stariji, a tehnologija koju koristi može biti zastarela. Preduzeće koje se prodaje u periodu kada je ekonomija jaka će imati veće šanse za postizanje većeg iznosa nego preduzeće koje se prodaje za vreme recesije.

Vrednost preduzeća koje funkcioniše nasuprot likvidacionoj vrednosti

Vrednost preduzeća zavisiće od toga da li ono posluje pa se prodaje kao celina koja funkcioniše, ili ne posluje pa se prodaje deo po deo, kao što je prikazano na primeru automobila.

Ukoliko preduzeće funkcioniše u potpunosti, njegova vrednost će se procenji-vati na osnovu sposobnosti da ostvaruje prihode. Ukoliko preduzeće redovno proizvodi gubitke, ono može imati negativnu vrednost. Ukoliko preduzeće ne funkcioniše i nad njim je otvoren postupak bankrotstva, vrednost preduzeća se procenjuje na osnovu vrednosti njegovih pojedinih delova. U ovom slučaju preduzeće se deli i imovina se prodaje pojedinačno. Ukoliko je mašina pokva-rena, stara i ne može biti popravljena njena odgovarajuća vrednost će najvero-vatnije biti iznos koje će se postići prodajom mašine kao tzv. „staro gvožđe”. Međutim, nepokretnosti u imovini preduzeća mogu vredeti više nego samo preduzeće koje ne posluje.

U stečajnim predmetima obično postoji jedna od sledećih situacija:

Vrsta predmeta Metodologija

Preduzeće posluje Obična procena vrednosti preduzeća kao što je: sadašnja vrednost preduzeća / diskontovani novčani tokovi preduzeća kao celine.

Preduzeće ne posluje (bankrotstvo)

Pojedinačna procena vrednosti imovine (vrednovanje svake pojedinačne stvari ili grupe stvari radi trenutne prodaje).

Uvek proveravati tačnost pretpostavki na kojima se zasniva procena

Procene su tačne samo onoliko koliko su tačne pretpostavke na kojima se zasni-vaju. Vrlo je važno detaljno proveriti sve pretpostavke pošto se često događa da pažljivo pripremljene procene nisu tačne jer se zasnivaju na pogrešnim po-četnim pretpostavkama. Bez obzira na to koliko je sama računica kompleksna

73

ili tehnički precizna, procena neće biti tačna ukoliko se zasniva na pogrešnim polaznim osnovama.

Profesionalno izvršene procene su često odštampane u brošurama koje vrlo do-bro izgledaju, lepo su ukoričene, pune grafikona i mogu da daju lažan utisak pouzdanosti. Stečajni upravnici moraju biti svesni ovih mogućnosti i ne treba previše da veruju impresivnim omotima i pakovanjima ovih brošura

Sadašnja vrednost / diskontovani novčani tokovi

Metod sadašnje vrednosti / diskontovani novčani tokovi, je jedan od najčešće korišćenih metoda za procenu vrednosti imovine koja donosi prihode. Gotovo sva imovina preduzeća koja donosi prihode može biti procenjena na ovaj način.

Kupac je spreman da plati cenu u zavisnosti od očekivanog prihoda od te imovine u budućnosti. Ovom metodom izračunava se sadašnja vrednost prihoda koji će biti stečen u budućnosti. On predstavlja najveći iznos koji bi kupac bio spreman da plati za buduće prihode, imajući u vidu promenu vrednosti novca tokom vremena.

Kupci će, prilikom procene za koju će se od više investicija opredeliti, često ko-ristiti ovaj metod kako bi izračunali kapitalizovanu (uvećanu) vrednost prihoda i tako izvršili poređenje među investicijama. Metod diskontovanih novčanih

Zahtevana je profesionalna procena za deo železničke pruge koji jedno železničko preduzeće treba da kupi od drugog. Prihodi od jednog dela pruge zavise od železničkog saobraćaja na njemu. Napravljeno je neko-liko vrlo lepo pripremljenih procena na osnovu postojećeg železničkog saobraćaja i podataka o saobraćaju iz prethodnih godina na osnovu pretpostavke da će se saobraćaj u budućnosti zadržati na sličnom nivou. Međutim, čim je pruga prodata, prethodni vlasnik je sav svoj saobraćaj preusmerio na drugu rutu. Pošto su vozovi prethodnog vlasnika činili najveći deo saobraćaja na ovoj ruti, očekivani prihodi se nisu ostvarili. Preduzeće kupac je ubrzo podnelo predlog za pokretanje stečajnog postupka i sudski postupak je otpočeo.

PRIMER: Pogrešne procene vrednosti


Uvek razumeti i proveriti ključne pretpostavke.ZAKLJUČAK 4 >

74


tokova/sadašnje vrednosti omogućava lako međusobno upoređivanje prihoda od različitih investicija.

Investitori imaju izbor gde i u šta da investiraju. Investitori traže najveću stopu prihoda u odnosu na rizik, bez obzira na to u šta se investira, kao na primer:

■ Fabrika za proizvodnju guma u Kini;■ Lanac restorana u Amsterdamu; ■ Obveznice kojima se trguje na njujorškoj berzi; ili■ Telefonska kompanija u Beogradu.

Investitori upoređuju investicije na osnovu odnosa između prihoda koji donose i rizika koji ih prate, bez obzira na to gde na svetu se one nalaze. Analiza sada-šnje vrednosti/diskontovanih novčanih tokova olakšava investitorima procenu različitih investicionih mogućnosti.

Metode sadašnje vrednosti su:

■ Objektivne;■ Često korišćene i prihvaćene;■ Zasnovane na univerzalnim principima; ■ Relativno jednostavne za izračunavanje;■ Primenjive na svaki izvor prihoda.

Metode sadašnje vrednosti mogu se primeniti na:

■ Obveznice i druge hartije od vrednosti;■ Dospela potraživanja;■ Deo preduzeća ili zavisno preduzeće;■ Preduzeće kao celinu;■ Svu imovinu koja donosi prihode.

Metod sadašnje vrednosti / diskontovanih novčanih tokova se može primeniti na sve vrste imovine koja donosi prihode. Na ovaj način, mogu se upoređivati i procenjivati investicije različitog tipa. Može se uporediti koliko bi investitor bio spreman da plati za obveznicu sa fiksnom godišnjom kamatnom stopom i koliko bi platio za preduzeće koje donosi određen nivo prihoda. Investitori po-rede investicije prema očekivanim prihodima koje će od njih ostvariti u odnosu na rizik.

Sadašnja vrednost / diskontovani novčani tokovi

Uzmimo priliv od 1.000 evra godišnje, za period od 6 godina, sa kamatnom stopom od 10%:

75

€1.000 + €1.000 + €1.000 + €1.000 + €1.000 + €1.000 = €6.000

Pitanje: Da li je vrednost 6.000 evra?

Odgovor: Ne. Mora biti manja od 6.000 evra.

Vrednost je 4.354 evra (uz kamatnu stopu od 10%). Zašto je vrednost manja? Zbog više spoljnih faktora, kao što su:

■ inflacija■ rizik;■ promena vrednosti novca tokom vremena.

Evro (dolar, dinar, ili bilo koja druga valuta) danas, vredi više od očekivane vrednosti u budućnosti. Inflacija i promene kursa mogu da umanje kupovnu moć evra u budućnosti. Ali, tu je i rizik za slučaj neispunjenja obaveze u budućnosti. Takođe i „promena vrednosti novca tokom vremena”, jer se od investiranog novca zarađuje kamata, a od neinvestiranog ne. Postoji trošak neinvestiranog novca, jer je novac mogao da bude upotrebljen na produktivan način. Ovaj trošak iznosi onoliko koliki je iznos kamate koja je mogla da bude zarađena da je novac investiran.

Drugim rečima, evro danas vredi više nego evro koji treba da bude isplaćen za godinu dana, zato što taj evro danas može biti investiran i vredeti više u budućnosti.

Priliv prihoda, odnosno redovan prihod novca tokom određenog vremena, mo-že biti „diskontovan” odnosno umanjen zbog proteka vremena i kamatne stope, kako bi se uzeli u obzir ovi faktori. Diskontovana suma odražava uticaj ovih faktora.

Kao što je gore navedeno, evro danas vredi više nego evro koji će biti isplaćen za godinu dana. Prema tome, iznos manji od jednog evra bi mogao da bude ulo-žen danas kako bi doneo jedan ceo evro za godinu dana, po određenoj kamatnoj stopi. Ovo se zove „diskontovanje” i razmatra se u daljem tekstu.

Dakle, da bi se dobio jedan evro na kraju godine, mora se staviti iznos manji od jednog evra u banku. Po kamatnoj stopi od 10%, ovaj iznos bi bio 0,909 evra. Ukoliko uložimo 0,909 evra u banku po kamatnoj stopi od 10%, za godinu dana ćemo dobiti tačno 1 evro. Prema tome, 1.000 evra za godinu dana danas vredi 909 evra, i tako dalje. Ukupan priliv prihoda može biti diskontovan i putem njega se može odrediti sadašnja vrednost.

Pitanje: Dakle, koliko danas vredi šestogodišnji prihod od 1.000 evra godišnje? Odgovor: 4.354 evra (uz kamatnu stopu od 10%).


76


Evo zašto:

Godina Iznos Diskont Ukupno

1 €1.000 0,909 €909

2 €1.000 0,826 €826

3 €1.000 0,751 €751

4 €1.000 0,683 €683

5 €1.000 0,621 €621

6 €1.000 0,564 €564

Ukupna sadašnja vrednost €4.354

Primena na procenu vrednosti preduzeća

Regularni prihodi preduzeća mogu biti diskontovani kako bi se uporedili sa drugom imovinom koja donosi pri-hode. Međutim, ova analiza je samo početak. Drugi faktori, kao što je potencijal preduzeća za rast, moraju takođe biti uzeti u obzir.

Ukoliko računamo sadašnju vrednost pri-menjujući višu diskontnu stopu, sadašnja vrednost će biti niža. Na primer, ukoliko na dati primer primenimo diskontnu stopu od 25%, sadašnja vrednost bi bila samo 640.000 evra. To znači da bi kupac platio 640.000 evra za imovinu koja je donosila iste prihode tokom prethodnih 5 godina uz diskontnu stopu od 25%.

U primeru smo koristili prosečan priliv prihoda preduzeća u poslednjih pet go-dina. Ovo bi bilo u redu kad bi poslova-nje preduzeća bilo stabilno, uhodano i kada bi se moglo očekivati da će se odr-žati sličan priliv prihoda u budućnosti. (Ukoliko se ne želi dobiti prosek, može se obračunati diskont i na godišnjem nivou, obračunavanjem diskontne stope na godišnji prihod, kao što je urađeno na primeru šestogodišnjeg proseka.)

Pretpostavimo da je preduzeće imalo sledeći priliv prihoda:

1994: €125.0001995: €200.0001996: €150.0001997: €175.0001998: €180.000

Hronološki gledano, preduzeće je u proseku imalo prihod od 166.000 evra godišnje. Ukoliko pretpostavimo da će preduzeće nastaviti da ostvaruje slične pri-hode, njegov trenutna vrednost bi bila 1.328.640 evra (ukoliko pretpostavimo diskontnu stopu od 12% na 50 godina).

PRIMER

Pitanje: Da li se ova metoda može koristiti za procenu vrednosti preduzeća?

Odgovor: Da. Prosečan priliv pri-hoda preduzeća može na ovaj način biti diskontovan kako bi se izračunala njegova sadašnja vrednost

77

Navedena računica je samo početak

Pretpostavke treba da pokriju sve moguće alternative, u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja. Na primer, prihodi preduzeća mogu biti nestabilni; mogu imati uzlazni ili silazni trend. Investitori možda neće želeti da ulože u preduze-će koje ima stopu povraćaja od samo 12%, ali možda bi hteli da ulože ukoliko bi ova stopa bila viša. Stoga, iznos koji su oni u startu spremni da plate za ovu investiciju bi bio niži. Investitor će obično očekivati viši iznos od onog koji može da ostvari polaganjem sredstava na račun u banci ili ulaganjem u državne obveznice, od kojih može računati na siguran prihod. Takođe, investitor može biti spreman da plati premiju za potencijalni budući rast prihoda, kao što je slu-čaj sa mnogim novoosnovanim preduzećima u oblasti visoke tehnologije koja u početnim godinama svog poslovanja imaju male prihode ili ih uopšte nemaju, ali koji kroz vreme rastu.

Obračun diskonta bez vremenskog ograničenja

Sadašnja vrednost može biti dis-kontovana u nedogled, odnosno tako što se prihod obračunava sa diskontom koji se očekuje za svaku sledeću godinu, bez vre-menskog ograničenja (formula desno). U našem prethodnom primeru, trenutna vrednost bi sa popustom bez vremenskog ograničenja iznosila 1.383.333 evra.

Odnos cena akcija / prihodi (C/P)

Ukoliko je lako odrediti tržišnu vrednost preduzeća, kao što je u slučaju cena akcija koje se slobodno prodaju na berzi, tržišna cena se često poredi sa priho-dom preduzeća, kroz odnos cene i prihoda. Tržišna cena akcija podeljena sa zaradom ostvarenom po jednoj akciji se naziva „odnos C/P”. To je količnik cene akcija preduzeća i prihoda koji ona donosi. Prema tome, odnos C/P od 10 prema 1 znači da je cena akcije preduzeća deset puta veća od godišnjih prihoda ostvarenih po akciji.

Ovaj odnos je brz način da se uporedi isplativost investicije u odnosu na cenu. Preduzeće čije se akcije prodaju na berzi po ceni od po 20 dolara i godišnjim prihodima od 2 dolara po akciji (C/P odnos 10:1) će biti „jeftinije” od preduze-


Trenutna vrednost bez vremenskog ograničenja

Trenutna vrednost =

A = iznos; k = kamatna stopa; n = broj godina Gore naveden iznos je izračunat na osnovu pretpostavljene diskontne stope od 10%.

A ————— (1 + k)n

78


ća čije akcije se prodaju po 8 dolara i godišnjim prihodima od 0,50 dolara po akciji (C/P odnos 16:1). Drugo preduzeće se prodaje za cenu koja je 16 puta veća od njegovih prihoda, a prvo za cenu koja je samo 10 puta veća. Koristeći isti rezon, zgrada koja se nudi na prodaju po ceni od 400.000 evra, koja donosi neto prihode od 4.000 evra mesečno (znači 48.000 evra godišnje), ima C/P odnos od 8,3:1, i za nju se neformalno može reći da se „prodaje za osmostruki iznos svojih prihoda”.

Intelektualna svojina i bestelesne stvari

Verovatno je najteže proceniti vrednost intelektualne svojine. Zbog njenog je-dinstvenog karaktera, vrlo je teško ustanoviti polaznu osnovu cene. Teško je proceniti vrednost patenata, autorskih prava, zaštitnog znaka, žigova, trgovin-skih oznaka, logotipa preduzeća, lista mušterija i poslovnih običaja. Vrednost ovih vrsta intelektualne svojine se često pokazuje kao netačna, ako se ponovo izračunava.

U slučaju ekskluzivne licence, autorskog prava ili patenta, gde je informacija o prihodu preduzeća prikupljena na osnovu licence, autorskog prava ili paten-ta poznata, procena se može izvršiti pomoću korišćenja poznatih vrednosnih tehnika. Na primer, ako se patent za određenu vrstu leka ističe u budućnosti, a podaci o prihodima od tog leka u prošlosti su dostupni, cena tog patenta se može izračunati na osnovu pretpostavljenih prihoda.

Ista vrsta analize može biti primenjena prilikom određivanja vrednosti zakupa, koji još traje. Na primer, dužnik može imati zakup na 30 godina na poslovnim prostorijama, u momentu kada je još 20 godina preostalo do isteka ugovora o zakupu tih prostorija, a nad njime je otvoren stečajni postupak. Ako je zakup ispod tržišne cene (što bi značilo da je ugovorena cena zakupa manja od trenut-ne cene zakupa u nekom drugom objektu na sličnoj lokaciji), tada i sam zakup može imati vrednost. Razlika između ugovorene cene zakupa i cene koju bi trebalo platiti za istu lokaciju, uz popust za dužinu trajanja zakupa (20 godina), biće sadašnja vrednost. Ta sadašnja vrednost može onda biti uzeta kao polazna osnova za pregovore o prenosu prava zakupa na kupca.

Odlaganje u postupcima stečaja – gubici realne vrednosti

Odlaganje u postupcima stečaja, posebno odlaganje konverzije imovine u no-vac, obično smanjuje celokupan povraćaj. Kao što je prikazano u primerima, koristeći analizu sadašnje vrednosti, postoji jedan trošak, koji se manifestuje na taj način što se gotovinska sredstva ne koriste pravovremeno i na taj način se gubi zarada na kamatama. Čekanje na bolju cenu, koja se možda ostvari, a možda i ne, često nije opravdano, jer vrednost koja se dobije može biti manja

79

od one koja je mogla biti dobijena da nije bilo čekanja. Kada se troško-vi usled dodatnog odlaganja uzmu u obzir (tekući troškovi, kamatni troško-vi, skladištenje, održavanje, zaštitne mere i osiguranje) cena odlaganja je čak i veća. Tekući troškovi su skupi i brzo se povećavaju. Ovi troškovi mo-gu smanjiti ili čak eliminisati prihode koji su čekanjem postignuti.

Praksa takođe pokazuje da čekanje ne rezultira uvek višom prodajnom cenom. Sredstva postaju stara i gube na vrednosti ili postaju prevaziđena pošto se novi proizvodi pojavljuju na tržištu. Kupci možda neće biti više zain-teresovani za kupovinu starog proizvoda. ili možda neće više imati mogućnost da plate. Platežna moć potencijalnih kupaca može da se smanji, što će ih učiniti nesposobnim da plate uvećanu cenu.

Dok je odlaganje prodaje imovine skupo, još je skuplje u slučajevima steča-ja, kada se isplaćuju i profesionalne naknade za vreme odlaganja. Potencijalni kupci imovine postaju nezadovoljni odlaganjem i često odustaju. Ovo u širem smislu može dovesti do toga, da se tržište za trgovinu imovinom iz stečaja smanji ili nestane. Šansa da se imovina upotrebi u korisne svrhe, može biti pro-puštena. Nije redak slučaj da se imovina kupljena u toku stečajnog postupka, potencijalno iskoristi od strane kupca za početak novog posla, koji možda bez ovog načina kupovine ne bi započeo.

Što se tiče poverilaca, koji bi verovatno primili manje novca od vrednosti njiho-vih potraživanja (što je slučaj u većini stečajeva), oni bi odlaganjem mogli da izgube mogućnost da i tako umanjene iznose sredstava ulože ili na drugi način uposle svoj kapital. Odlaganje će prouzrokovati da poverilac izgubi čak i više novca prateći i kontrolišući postupak stečaja.

Odlaganje može, ionako preopterećen sudski sistem, dodatno opteretiti sa no-vim započetim a nezavršenim predmetima. Javnost gubi poverenje u moguć-nost sistema da rešava stečajne predmete na efikasan i fer način.

Grafikon 1 prikazuje posledice kašnjenja na smanjenje vrednosti imovine:


Odlaganje ima negativne efekte na sve učesnike u postupku jer se:

• sredstva ne koriste produktivno• sredstva gube vrednost

tokom vremena• sredstva iziskuju dodatne

troškove za čuvanje • menja vrednosti novca tokom

vremena / implicitni troškovi propuštenih investicija

• menjaju uslovi na tržištu• pojavljuju nove tehnologije /

zastarevaju stare• propuštaju eventualne prilike

80


Pod pretpostavkom da se vrednost imovine smanjuje, ona se umanjuje prote-kom vremena, dok tekući troškovi u vezi sa imovinom, naročito kamata na potraživanja obezbeđenih poverilaca, nastavljaju da rastu. U određenom trenut-ku, troškovi će prevazići dodatnu vrednost ostvarenu čekanjem da se postigne bolja prodajna cena.

U najvećem broju slučajeva, ukoliko se prodaja imovine – čak i ispod optimalne vrednosti – obavi brzo, to će doneti bolji ukupan rezultat za sve zainteresovane strane nego kada bi se čekalo da se dobije bolja prodajna cena.

Odlaganje obično nije vredno čekanja.ZAKLJUČAK 5 >

Odlaganje utiče na sve zainteresovane strane

• Dužnik: Imovina je zarobljena u postupku i gubi vrednost, što će dovesti do toga da će ostati manje sredstava za raspodelu poveriocima.

• Potencijalni kupci: Gube strpljenje i odustaju od kupovine; tržišta za prodaju određene robe nestaju; imovina se ne koristi na produktivan način.

• Poverioci: Dolazi do „gubitka vrednosti usled protoka vremena” imovine koja je ionako male vrednosti. Troši se više resursa za praćenje postupka.

• Sudovi: Preopterećeni nerešenim predmetima.

• Javnost: Gubi poverenje u funkcionisanje sistema.

Vrednost imovine i tekući troškovi Vrednost imovine se vremenom smanjuje

vreme

vred

nost

i

V

D

GRAFIKON 1

V = vrednost imovine, D = dug / potraživanje poverioca

83

OKONČANJE ZAPOČETIH POSLOVA I NASTAVLJANJE POSLOVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA

OPŠTA PITANJA

Kod stečaja preduzeća koje se bavi proizvodnjom stečajni upravnik će najvero-vatnije naići na nedovršene poslove sklapanja proizvoda ili tome slične poslo-ve. Stečajni upravnik treba tada da odluči da li će završiti ove poslove ili će ih prekinuti i osloboditi se nedovršenih proizvoda prodajom ili na drugi način. Ova odluka je značajnija nego što na prvi pogled izgleda i u vezi je sa još nekim odlukama koje treba doneti. Takve odluke su: koji deo dužnikovog poslovanja će se nastaviti i do kada, koliko će radne snage dužnika ostati zaposleno, a za-tim, i kolika je verovatnoća da će kupci platiti za dovršene proizvode. Na temu – da li uopšte po pokretanju stečajnog postupka treba nastaviti sa poslovanjem stečajnog dužnika, nezavisno od završavanja započetih a nedovršenih poslova, govori se u tekstu koji sledi, s obzirom da postoje neki rizici i problemi koji su zajednički za ova dva pitanja.

Pravni osnov

Prema Zakonu o stečajnom postupku stečajni upravnik imenovanjem stiče sva prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stečajnog dužnika, član 16. Prema tome, stečajni upravnik ima puno ovlašćenje da donosi odluke kako u vezi sa završavanjem započetih a nedovršenih poslova tako i sa nastavljanjem poslovanja dužnika. To je deo obaveze stečajnog upravnika da štiti imovinu koja ulazi u stečajnu masu. Stečajni upravnik je dužan „da preduzme sve neo-phodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika…”, član 17. stav 1. tačka 1. Naime, zakonom je naročito propisano da je stečajni upravnik dužan da „se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova stečaj-nog dužnika, u cilju zaštite poverilaca, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima stečajnog dužnika...”, član 17. stav 1. tačka 8. Nasuprot tome, stečajni upravnik nije obavezan da završi započete a nedovršene poslove stečajnog dužnika ukoliko to nije potrebno da bi se zaštitili poverioci ili da bi se sprečilo da bude načinjena šteta imovini stečajnog dužni-ka, član 17. stav 1. tačka 8. Stečajni dužnik čak ima obavezu da prestane sa obavljanjem poslova kada je njihov rezultat čist gubitak imovine. Nastavljanje poslovanja uz gubitke može oštetiti poverioce i izložiti stečajnog upravnika ličnoj odgovornosti.

Upravljanje poslovanjem stečajnog dužnika nije posao kojim će se stečajni upravnik baviti zauvek. Poverioci mogu glasati za prodaju imovine stečajnog

84


dužnika na prvom poverilačkom ročištu (40 dana po pokretanju stečajnog po-stupka) ili odbiti predložene planove reorganizacije (otprilike 100 dana po po-kretanju stečajnog postupka).

Poslovna odluka

Odluka o tome da li završiti započete a nedovršene poslove ili uopšte nasta-viti sa poslovanjem stečajnog dužnika je u suštini poslovna odluka. Ona bi trebalo da bude zasnovana na pažljivoj proceni koja mogućnost će više uvećati imovinu stečajnog dužnika. U suštini, ovo znači da dodatna vrednost koja se očekuje od prodaje gotovog proizvoda treba da bude veća od dodatnih troškova završavanja poslova. Ukoliko iznos troškova nije bar isti kao iznos povećanja vrednosti imovine postignutog prodajom, ishod će biti smanjenje imovine ste-čajnog dužnika raspoložive za raspodelu stečajnim poveriocima. Odluka da li završiti započete poslove je odluka između troškova i koristi, pri čemu treba uzeti u obzir sve moguće troškove i rizike.

Pravni standard: Dobar privrednik

U članu 17. stav 1. tačka 8. govori se o nivou pažnje koji stečajni upravnik treba da ima prilikom obavljanja poslova dužnika ili završavanja započetih poslova, koji je opisan „kao dobar privrednik”. Izraz „dobar privrednik” je pravni stan-dard i nije definisan Zakonom o stečaj nom postupku.

Stečajni upravnik će biti obavezan da se ponaša onako kako bi se zamišljeni „dobar privrednik” ponašao u istim ili sličnim okolnostima. On mora da vodi posao na isti način na koji bi ga vodio dobar privrednik. Ovo je objektivan standard. Njime se ne određuje subjektivna namera stečajnog upravnika niti da li su sve odluke stečajnog upravnika ispravne ili nisu, već da li bi njih doneo dobar privrednik. To je standard prema kome se procenjuje da li je pod datim okolnostima stečajni upravnik postupio nepažljivo ili na neodgovarajući način. Imajući u vidu da taj standard nije zakonom definisan, podložan je tumačenju u svakom konkretnom slučaju. Naime, svaki pojedini slučaj ima svoje osobenosti i kako bi to „dobar privrednik” trebalo da postupi takođe se razlikuje od slučaja do slučaja. Ne postoji formula koja bi objedinila sve situacije, tako da sud ovaj standard mora da utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju.

U nedostatku precizne definicije standarda po kome bi trebalo da se ponaša, stečajni upravnik bi trebalo da bude upućen u uobičajenu poslovnu praksu po-našanja i prosuđivanja u svim mogućim situacijama. Iza svake odluke treba da sledi obrazloženje koje će biti od koristi u slučaju eventualnog spora.

85

Nastavljanje poslovanja

Osim što može da nastavi sa poslovanjem u cilju završavanja započetih a nedo-vršenih poslova, stečajni upravnik može odlučiti da dužnik nastavi da posluje još neko kraće vreme kako bi se njegova imovina prodala kao preduzeće koje funkcioniše, čak iako je u pitanju bankrotstvo. Kao što se vidi u odeljku „Pro-cena vrednosti preduzeća”, u nekim situacijama preduzeće koje funkcioniše može da vredi više ako se proda kao celina nego ako se zasebno prodaju delovi imovine tog preduzeća. Nemaju sva preduzeća vrednost preduzeća koje funk-cioniše. Nastupanje stečaja je vrlo značajan pokazatelj da nedostaju bar neki elementi koji daju preduzeću tu vrednost. Nisu ni sva preduzeća adekvatna za nastavljanje poslovanja. Iako nema jasnog kriterijuma za brzu procenu, proiz-vodna preduzeća najčešće mogu da budu podobna za nastavljanje poslovanja, dok su uslužne delatnosti, kao na primer restorani, manje pogodne.

Čak i kada ne postoji namera da se dužničko preduzeće proda kao preduzeće koje funkcioniše, nastavak poslovanja neko kratko vreme može da obezbedi po-većanje vrednosti imovine stečajnog dužnika. Na primer, ukoliko je u pitanju prodavnica, preduzeće može da održi „rasprodaju zbog zatvaranja” sa znatno sniženim cenama kako bi se rasprodala preostala roba. Na ovaj način, stečajni upravnik može da proda dužnikovu robu u maloprodaji, koristeći uobičajeno mesto poslovanja stečajnog dužnika, umesto da robu otpremi na drugo mesto i održi javnu prodaju ili da traži kupca na veliko.

Ovo dodatno vreme poslovanja preduzeća može poslužiti stečajnom upravni-ku da bolje osmisli, organizuje i kontroliše zatvaranje preduzeća što će dove-sti do većih ukupnih prihoda, nego što bi to bio slučaj kod momentalnog ob-ustavljanja poslovanja po preuzimanju dužnosti stečajnog dužnika. Dodatno vreme za poslovanje takođe može povećati verovatnoću namirenja određenog iznosa dugovanja od dužnika stečajnog dužnika. Kada postoji ovakva moguć-nost, pre no što stečajni upravnik donese odluku da nastavi poslovanje, čak i u kratkom vremenskom periodu, treba da proceni sve moguće troškove i eventualne rizike.

Kao i kod odluke o završavanju započetih a nezavršenih poslova, odluka o nastavljanju poslovanja je odluka između koristi i troškova pri kojoj se moraju uzeti u obzir svi potencijalni troškovi i rizici. Ukoliko troškovi koji nastanu pri-likom nastavljanja poslovanja ne budu barem pokriveni odgovarajućim rastom vrednosti stečajne mase, ukupan rezultat će biti smanjenje vrednosti stečajne mase koja će biti na raspolaganju za raspodelu stečajnim poveriocima. Nasta-vljanje poslovanja uz gubitke može se smatrati prouzrokovanjem štete poverio-cima i može izložiti stečajnog upravnika tužbenim zahtevima na osnovu lične odgovornosti, na osnovu člana 19. stav 1.


86


Pri donošenju takve odluke, preporučljivo je da se stečajni upravnik konsultuje sa odborom poverilaca (ili grupom poverilaca sa najvećim delom potraživanja, ukoliko odbor ne postoji) kako bi oni razumeli razloge zbog kojih stečajni upravnik donosi takvu odluku. Time bi se u velikoj meri sprečili eventualne kasnije primedbe poverilaca na rad upravnika.

Započeti a nezavršeni poslovi

Odluka da se dovrše započeti a nezavršeni poslovi mora biti doneta posebno za svaki posao. U svakom slučaju, trebalo bi izvršiti objektivnu analizu kako bi se utvrdilo da li bi ispunjenje ugovora očuvalo ili povećalo iznos koji će biti na raspolaganju za raspodelu stečajnim poveriocima u odnosu na prodaju imovine u njenom trenutnom stanju.

Ne treba zaboraviti da prema Zakonu o stečajnom postupku dvostrano teret-ni ugovori mogu biti ispunjeni ili se njihovo ispunjenje može odbiti, član 74. Neispunjeni ugovori mogu dovesti do potraživanja naknade štete, koja će u stečajnom postupku biti isplaćena kao obična neobezbeđena potraživanja, ali obično samo u svom malom delu. Stečajni upravnik bi trebalo da ima ovo u vidu prilikom pravljenja analize predmeta.

Kao opšte pravilo, pretvaranje postojećih sirovina i započetih a nezavršenih poslova u gotove proizvode će povećati prodajnu vrednost imovine koja ulazi u stečajnu masu, pošto bi imovina ove kategorije inače imala veoma malu pro-dajnu vrednost prilikom njene prodaje u „kakvom-takvom” stanju. Osnovno pitanje je da li će završavanje započetih poslova povećati neto vrednost gotovih proizvoda, kada se uzmu u obzir svi prateći troškovi. Međutim, analiza stečaj-nog upravnika ne bi trebalo ovde da stane. Stečajni upravnik treba takođe da uzme u obzir kolika je mogućnost da proda ove proizvode i koliko je verovatno da će kupci za njih platiti. Prema tome, moraju se uzeti u obzir i drugi faktori, a ne samo troškovi završavanja poslova. Nekoliko ovih dodatnih faktora su razmotreni niže pod naslovom „Procena rizika”.

Što se tiče vremenske granice za nastavljanje poslovanja i završavanje zapo-četih a nezavršenih poslova, stečajni upravnik ne treba da računa na dugačak rok. Odluka da se završe započeti a nezavršeni poslovi ili da se nastavi po-slovanje je kratkoročna. Stečajni upravnik ne treba da preduzima radnje pod pretpostavkom da će poverioci odobriti plan reorganizacije. Na primer, on ne treba, u očekivanju da će se poslovanje nastaviti na dugi rok, da kupi veću količinu sirovina od one koja je potrebna da bi se završili postojeći započeti poslovi. U slučaju bankrotstva, stečajni upravnik će najverovatnije morati da sirovine, kupljene po punoj ceni, proda po nižoj ceni koju će postići pro-dajom u postupku bankrotstva. Ovo će skoro sigurno biti procenjeno kao

87

postupak kojim su oštećeni poverioci i izložiti stečajnog upravnika ličnoj odgovornosti.

Analiza troškova

Dužnici sa kojima će raditi stečajni upravnik najverovatnije neće imati preciznu analizu troškova proizvodnje, tako da će stečajni upravnik morati da napravi grubu procenu. Bilo koji prethodno ustanovljeni proizvodni pokazatelji će ve-rovatno biti suviše optimistični. Stečajni upravnik mora da razmotri odgovara-juće troškove prilikom analiziranja da li da završi započete poslove. On treba da se koncentriše na povećane troškove. To su oni dodatni varijabilni troškovi do kojih će doći zato što je doneta odluka da se završe započeti poslovi. Fiksni troškovi, do kojih će doći bez obzira na to da li će poslovanje biti nastavljeno ili ne, nisu relevantni za analizu.

Nakon što preuzme svoju dužnost stečajni upravnik treba da utvrdi kolika je prodajna vrednost sirovina koje su zatečene i da odluči da li će za stečajnu masu biti postignuta veća vrednost njihovom upotrebom za završavanje započetih a nedovršenih poslova ili trenutnom prodajom. Ukoliko stečajni upravnik mora da kupi nove sirovine kako bi završio započete poslove, onda je relevantan iznos ukupne cene koju treba platiti, pošto ovi troškovi postaju deo troškova stečajne mase.

Procena rizika

Stečajni upravnik bi trebalo da razume i ograniči rizike bilo da se radi o odluci da nastavi poslovanje ili da se završe započeti poslovi. Nemoguće je navesti koji sve rizici postoje, pošto oni obuhvataju sve rizike poslovanja, posebno naglašene činjenicom da je nad stečajnim dužnikom otvoren stečajni postupak. Rizici se razlikuju s obzirom na vrstu posla i proizvoda o kome se radi. Među-tim, može se govoriti o nekim opštim rizicima.

Pretpostavlja se da je stečajni dužnik poslovao sa gubitkom pre nego što je otvo-ren stečajni postupak. S obzirom da je poslovanje stečajnog dužnika novo za stečajnog upravnika, malo je verovatno da će on uspeti da napravi profit kada nije uspela ni prethodna uprava. Neposredno pošto bude postavljen, stečajni upravnik zna manje o preduzeću i njegovom poslovanju i ima manju kontrolu nad situaci-jom nego u kasnijim fazama postupka. Usled toga, može se očekivati da će se troškovi i dalje stvarati i da će se uvećati usled više razloga, uključujući:

■ ostaju i dalje osnovni razlozi za otvaranje stečajnog postupka, s tim što su ukupni troškovi sada veći jer se odnose i na naknadu stečajnog upravnika i troškove upravljanja stečajnom masom;


88


■ povećava se neizvesnost za sve koji su na bilo koji način povezani sa stečajnim dužnikom;

■ radna snaga je nemotivisana usled neizvesnosti;■ nije sigurno ni da će uprava sarađivati takođe zbog neizvesnosti;■ usled pokretanja stečajnog postupka može izostati podrška kupaca;■ snabdevači mogu insistirati na plaćanju u gotovom novcu, ili napraviti

takvu strategiju plaćanja koja će im omogućiti da namire deo svojih potraživanja kao naknadu za to što će nastaviti snabdevanje;

■ stečajni upravnik nema odgovarajuće poznavanje finansijskih aspekata rada tog preduzeća, uključujući neodgovarajuće informacije o cenama;

■ opšta je tendencija da će stvari u stečaju poći naopako, što znači u raču-nici stečajnog upravnika mora postojati puno prostora za nepredviđene događaje.

S obzirom na gore navedeno, stečajni upravnik se suočava sa velikim proble-mom prilikom donošenja odluke o nastavljanju poslovanja.

Uopšteno posmatrano, ispunjenje postojećih neispunjenih naloga i ugovora je manje rizično od nagomilavanja imovine u iščekivanju eventualne prodaje. Po-stojeći kupci koji su obavezani na kupovinu ugovorom su sigurniji od potenci-jalnih kupaca. Postoji određena cena i vremenski raspored za izvršenje svakog ugovora, odnosno za pretvaranje proizvoda u prihod. Međutim, poslovanje u cilju ispunjenja postojećih naloga i ugovora nije bez rizika; kupci možda neće smatrati da je stečajna masa isto što i stečajni dužnik iz puno razloga. Na pri-mer, kupac može biti zabrinut zbog garancija ili drugih budućih obaveza koje su bile deo prvobitnog ugovora.

Stečajni upravnik treba da bude veoma pažljiv prilikom procene da li da završi započete poslove pod sledećim okolnostima:

■ ukoliko sirovine i/ili započeti poslovi predstavljaju manji deo cene gotovog proizvoda (npr. ukoliko je u pitanju ugovor koji se u najvećoj meri odnosi na pružanje usluga, kao što je ugovor o izgradnji);

■ ukoliko postojeće sirovine predstavljaju samo mali deo potrebnih materijala (drugim rečima treba da se nabavi dosta materijala kako bi se povećala vrednost postojeće imovine);

■ ukoliko već postoji dovoljan broj gotovih proizvoda, što dovodi u pita-nje potrebe nastavljanja proizvodnje i vrednosti koja se time ostvaruje;

■ ukoliko se naknada za ovaj proizvod uobičajeno dobija putem trampe ili kompenzacijom, čime se u stečajnu masu unosi imovina koja se opet mora prodati;

89

■ ukoliko je namera da se proizvodi iskoriste kao kompenzacija za ispla-tu dugovanja stečajnom poveriocu.

Zaposleni

Stečajni upravnik treba što pre da otpusti suvišnu radnu snagu. To je od značaja jer smanjenjem radne snage na najmanji nivo potreban da bi ispunio svoje za-datke, stečajni upravnik smanjuje troškove stečajne mase za iznos njihovih za-rada. Stečajni upravnik ima punu kontrolu nad iznosom troškova zarada koji opterećuju stečajnu masu. Ukoliko stečajni upravnik dobrovoljno dozvoli da se nastavi sa gomilanjem troškova zarada koji prevazilaze korist za stečajnu masu, on će naneti štetu stečajnim poveriocima i na taj način može sebe izložiti odgovornosti.

Zakupi

Stečajni upravnik treba da raskine sve ugovore o zakupu zgrada i opreme koji nisu potrebni za završavanje započetih poslova, pod pretpostavkom da se ne pla-nira reorganizacija u kojoj bi oni bili potrebni. Raskinuti zakupi dovode do štete za poverioce, koja će se pretvoriti u potraživanja prema stečajnoj masi. Posebno je pitanje finansijskog lizinga koji se razmatra u odeljku „Finansijski lizing”.

Ostala pitanja

Druga pitanja koja zahtevaju pažnju stečajnog upravnika:

■ Odbor poverilaca. Da li je imenovan odbor poverilaca sa članovima koji mogu pomoći stečajnom upravniku da napravi analizu ili da proce-ni kvalitet informacija na osnovu kojih će dati svoje preporuke?

■ Odlaganje odluke. Da li odluka o nastavljanju poslovanja može ili treba da bude odložena do prve skupštine poverilaca?

■ Nivo ispunjenja. Do koje mere je ugovor već delimično ispunjen?■ Prihvatanje kupaca. Da li je kupac i dalje spreman da prihvati buduće

isporuke od stečajnog upravnika na osnovu ugovora?■ Plaćanje u prošlosti. Kako je kupac plaćao u prošlosti? Da li postoji

rizik da će stečajni upravnik izvršiti isporuku prema ugovoru, a da neće moći naplatiti cenu?

■ Sporovi sa kupcem. Da li postoje nerešeni sporovi između kupca i stečajnog dužnika? Da li u prošlosti postoje sporovi ili neplaćanja koji ukazuju na mogućnost da ovaj kupac neće platiti?

■ Uslovi plaćanja. Kakvi su uslovi plaćanja? Ukoliko je u pitanju kom-penzacija ili trampa, da li to zamena za sirovine ili je to roba u naturi


90


koju stečajni dužnik/stečajni upravnik opet treba da proda? Ukoliko su u pitanju sirovine, kada će one biti upotrebljene i koji drugi resursi su potrebni da bi one mogle da se iskoriste.

■ Efekat na naplatu potraživanja dužnika. Da li će neispunjenje ugovo-ra staviti pod sumnju konačno namirenje potraživanja dužnika?

■ Moguća šteta. Da li će nezavršavanje određenog započetog posla dove-sti do velikih potraživanja naknade štete prema stečajnom dužniku zbog povrede ugovornih obaveza? Kakav će biti efekat ovih potraživanja?

■ Sukobljena obezbeđena potraživanja. Ukoliko postoji više obez-beđenih poverilaca, da li postoje različita, potencijalno sukobljena obezbeđena potraživanja na sirovinama i gotovim proizvodima? Da li će završavanje započetih poslova dovesti do promene obezbeđenih potraživanja nekih od poverilaca?

93

MORATORIJUM NA RADNJE POVERILACA

Svrha moratorijuma

Zakon o stečajnom postupku sadrži odredbe koje privremeno sprečavaju spro-vođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, kao i druge mere radi naplate du-govanja. Svrha ovog moratorijuma u prethodnom stečajnom postupku je da imovina dužnika ostane netaknuta, kako bi ostao najveći broj mogućnosti na raspolaganju. Ako je u toku postupka sprovedeno izvršenje na najvažnijim stva-rima u imovini dužnika, biće izuzetno teško, ako ne i nemoguće, sačiniti plan re-organizacije na osnovu prethodnih poslovnih aktivnosti dužnika. Moratorijum postoji da bi se dužniku dao privremeni period „da se pripremi”, pre nego što poverioci počnu sa preduzimanjem radnji u cilju naplate svojih potraživanja, ili da bi se stečajnom upravniku omogućilo da izvrši pripreme za dobro organizo-vanu prodaju imovine dužnika kada reorganizacija nije moguća.

Moratorijum u toku prethodnog stečajnog postupka nije automatski

Moratorijum u prethodnom stečajnom postupku ne nastupa automatski. Čla-nom 47. stav 2. tačka 4. predviđeno je da stečajno veće tokom prethodnog ste-čajnog postupka može „zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih poverilaca – moratorijum” kao meru obezbeđenja „radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužni-ka”. Iako zakon ne precizira koja to lica mogu podneti zahtev za uspostavlja-nje privremenog moratorijuma, razumno bi bilo pretpostaviti da to mogu biti stečajni dužnik, stečajni upravnik ili poverilac.

Ukoliko predlog za pokretanje stečajnog postupka bude odbijen, moratorijum se ukida, a razlučni poverioci mogu nastaviti sa naplatom svojih potraživanja prema odredbama postupka koje ne reguliše stečajni zakon.

Moratorijum koji nastupa pokretanjem stečajnog postupka je automatski

Pokretanjem stečajnog postupka privremeno se odlaže pravo razlučnih pove-rilaca da se naplate iz vrednosti založene stvari, čak i ako u toku prethodnog stečajnog postupka nije određen moratorijum (član 73. stav 1.) Zapravo, kao i za vreme trajanja moratorijuma zabranjena je svaka radnja usmerena protiv du-žnika ili stečajne mase, bilo da se odnosi na naplatu potraživanja, obezbeđenog ili neobezbeđenog, bilo u neku drugu svrhu.

94


Moratorijum je privremen

U oba slučaja, moratorijum je u zakonu opisan kao privremen. Sud neće zahte-vati od razlučnih poverilaca da se izlažu većem riziku niti da trpe gubitke kako bi se omogućila naplata poverilaca nižeg isplatnog reda. Pravilo prvenstva na-plate podrazumeva da se prava poverilaca višeg isplatnog reda moraju uvek tretirati kao važnija od prava poverilaca nižeg isplatnog reda. Iako ova potraži-vanja poverilaca nastaju pre otvaranja stečajnog postupka, ona se održavaju u stečaju. Ipak, pravo da se oduzme imovina ili na drugi način sprovede izvršenje nad dužnikom se privremeno odlaže na osnovu moratorijuma. Drugi elementi prava, kao što su status potraživanja i prvenstvo naplate, ostaju netaknuti, osim ako su osporeni u postupku utvrđivanja potraživanja.

Ukidanje moratorijuma

Članom 48. stav 1. propisana je dužnost stečajnog upravnika ili dužnika da obezbede „adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni”. Razlučni poverioci mogu u određenim zakonom propisanim okolnostima da podnesu zahtev za ukidanje moratorijuma sudu kako bi mogli da ostvare svoje pravo namirenja iz predmeta obezbeđenja ukoliko ovaj zahtev bude usvojen. Postoje vrlo konkretni uslovi za odobrava-nje ovog zahteva. Oni su detaljno razmotreni niže.

Moratorijum može biti ukinut ukoliko je ispunjen bilo koji od tri uslova iz člana 48. stav 2.: (1) da je fizička bezbednost imovine izložena riziku; (2) da vrednost imovine opada; (3) mala vrednost – imovina nije od ključnog značaja za reorga-nizaciju. Treba imati u vidu da član 48. stav 2. tačka 1. 2. i 3. treba čitati alter-nativno – svaki od ovih uslova pojedinačno je osnov za ukidanje moratorijuma u odnosu na poverioca koji je podneo zahtev.

Prva dva uslova, u članu 48. stav 2. tačka 1. i 2. bave se stvarnim ili potencijal-nim opadanjem vrednosti imovine. Zakon omogućuje razlučnom poveriocu da zahteva zaštitu svoje imovine ukoliko je stečajni upravnik ne štiti na odgovara-jući način ili ukoliko vrednost opterećene imovine iz nekog razloga opada. Po-verilac u ovim slučajevima ima na raspolaganju mogućnosti predviđene članom 48. stav 2. tačka 1. i 2. koji glasi:

„Stečajno veće, na pismeni zahtev razlučnog poverioca, može da donese odlu-ku o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma ako:

1) stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili obezbeđenu imovinu tako da je njena fizička bezbednost izložena riziku;

95

2) vrednost imovine opada, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita

3) je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeđenih potraživanja, ukoliko predmetna imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju”.

Fizička bezbednost imovine. Ukoliko razlučni poverilac ukazuje da je imovina dužnika oštećena tako što je neosigurana a izložena riziku, ili tome slično, u tom slučaju on postupa po osnovu člana 48. stav 2. tačka 1. Ono što je u ovde bitno ustanoviti jeste - da li je imovina oštećena i da li je njena fizička bezbednost izložena riziku. Šta se podrazumeva pod fizičkom bezbednošću imovine zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja, a dužnost suda je da to utvrdi. Druga važna pitanja, iz tačke 1. ovog člana, kao što je pitanje postojanja mogućnosti za reorganizaciju preduzeća i slično, nisu od značaja u ovom trenutku. Problem za stečajnog dužnika ili stečajnog upravnika nastaje ukoliko sud odluči da ukine moratorijum. Međutim, stečajni upravnik će najverovatnije preduzeti sve potreb-ne mere da zaštiti ili osigura imovinu dužnika. Stečajno veće može (a verovatno će tako i postupiti) doneti odluku o nekoj drugoj meri zaštite imovine umesto uki-danja moratorijuma, kao što su mere iz člana 48. stav 4. tačka 1-4. koji glasi:

„Na predlog razlučnog poverioca, stečajno veće može da donese odluku o pred-uzimanju mera adekvatne zaštite imovine koja je predmet obezbeđenja njego-vog potraživanja, koje se odnose na:

1) isplatu redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iz-nos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknadu za stvarne ili predviđene gubitke;

2) zamenu imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine, dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;

3) podelu prihoda dobijenih prodajom, korišćenjem ili otuđenjem imovine koja je predmet obezbeđenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja;

4) popravku, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;

5) druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajno veće smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.”

Ukoliko ni ove mere nisu odgovarajuće, stečajno veće ipak može ukinuti mo-ratorijum.

Nivo oštećenja ili rizika od oštećenja koji je potreban da bi zahtev na osnovu člana 48. stav 2. tačka 2. bio usvojen, ne može biti precizno utvrđen u zakonu;


96


jednostavno ne postoji način da se kvantifikuju vrste rizika ili oštećenja koji mogu da se jave na određenoj vrsti imovine ili pod određenim okolnostima. To je stvar sudske procene i sud će morati da uzme u obzir argumente i dokaze koje podnesu obe strane. Jasan primer takvog rizika je situacija kada istekne osiguranje, a stečajni dužnik / stečajni upravnik ga ne produži. U ovom slučaju, jasno je da je imovina izložena riziku. Još jedan primer je izlaganje osetljive opreme elementarnim nepogodama. Ipak, opasnost od ukidanja moratorijuma, praćena mogućnošću ostvarenja prava razlučnih poverilaca, obično predstavlja jaku motivaciju za stečajnog upravnika ili stečajnog dužnika da produži osigu-ranje ili preduzme dodatne mere obezbeđenja.

Opadanje vrednost imovine. U članu 48. stav 2. tačka 2. postavlja se pitanje – da li dolazi do opadanja vrednosti obezbeđene imovine. Teoretski posmatra-no, poverilac je ovlašćen da očekuje da se vrednost imovine održi na nivou u vreme podnošenja zahteva. Opet na teoretskom nivou, vrednost koja treba da bude očuvana je ona koju ima poveriočevo potraživanje a ne nužno i vrednost čitave imovine. Da bi poverilac bio namiren, vrednost imovine treba da je veća od vrednosti njegovog potraživanja. To zakonom nije eksplicitno rešeno i biće nesumnjivo podložno sudijskom tumačenju.

Ovde se ne razmatra pitanje smanjenja vrednosti imovine pre otvaranja ste-čajnog postupka. Zakon ne određuje početnu vrednost imovine ili procenat smanjenja vrednosti koji mora postojati da bi zahtev bio usvojen. Sud mora po-smatrati i utvrditi potrebne činjenice i okolnosti u svakom konkretnom slučaju. Ukoliko poverilac pruži dokaze veću da vrednost imovine zaista u velikoj meri opada (a stečajni upravnik ili stečajni dužnik nemaju protivargumente), veće može naložiti ili ukidanje moratorijuma ili neku blažu meru, na primer neku od mera zaštite imovine iz člana 48. stav 4. tačka 1-5. (vidi gore). Na osnovu člana 48, stečajno veće može doneti odluku da stečajni dužnik ili stečajni upravnik vrši isplatu redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine, da dodatno obezbedi za-loženu imovinu, da isplati prihode ostvarene korišćenjem imovine, da popravi, osigura, održava i obezbedi imovinu, kao i da preduzme druge neophodne mere da bi se očuvala vrednost založene imovine.

Primer za ovakvu situaciju bi bila povećana upotreba predmeta čija vrednost za-visi od toga koliko je bio korišćen, kao što je motor aviona čija se upotrebljivost meri u broju milja koji je preleteo. Iznos za koji je umanjena vrednost imovine može se izračunati na osnovu cene predmeta ili tržišne cene iznajmljivanja ta-kvog predmeta, koju bi dužnik periodično plaćao za upotrebu.

Mala vrednost – imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju. Dalje, prema članu 48. stav 2. tačka 3, razlučni poverilac može podneti zahtev za ukida-

97

nje moratorijuma sudu, u slučaju da je ukupan iznos svih tereta veći od ukupne vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja i da ova imovina nije potrebna za reorganizaciju. U tom slučaju, nema nikakvog razloga da stečajni dužnik ili stečajni upravnik dalje zadržava imovinu. Mala vrednost podrazume-va da je imovina koja služi za obezbeđenje potraživanja preopterećena založnim pravima jednog ili više razlučnih poverilaca, tako da čak i ako stečajni upravnik proda ovu imovinu, neće ostati dodatnih sredstava za raspodelu neobezbeđenim stečajnim poveriocima kada se namire razlučni poverioci (treba imati u vidu da je u ovu računicu uneta i vrednost kamate na koju razlučni poverilac ima pravo ukoliko je vrednost imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja veća od izno-sa glavnice. Razlog za to je što prema članu 69. stav 2. razlučni poverilac ima pravo da pored glavnice zahteva i kamatu do visine vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja. Kamata se obračunava do momenta prodaje imo-vine, ili do momenta kada vrednost potraživanja i nagomilane kamate prevaziđe vrednost imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja). Ukoliko imovina nije male vrednosti, stečajni upravnik u tom slučaju ima razloga da je čuva i zahtev poverilaca za ukidanje moratorijuma mora biti odbijen, pošto postoji višak vred-nosti koji treba zaštiti kako bi bio raspodeljen ostalim stečajnim poveriocima.

Takođe, ukoliko je imovina koja služi za obezbeđenje potraživanja od ključnog značaja za uspešnu reorganizaciju, ona ne sme biti prodata. I u tom slučaju zahtev poverioca treba da bude odbijen. Moratorijum se ne ukida, imovina ostaje netak-nuta. Zakon o stečajnom postupku povećava šanse za uspeh postupka reorganiza-cije tako što sprečava oduzimanje imovine koja je neophodna za ovaj poduhvat.

Pitanje da li je imovina koja služi za obezbeđenje potraživanja neophodna za reorganizaciju, je još jedno pitanje o kome odlučuje sud. Stečajno veće pri dono-šenju odluke mora da prouči sve činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, kao i dokaze koje podnesu obe strane. Stečajno veće ne bi trebalo da prihvati zahtev za ukidanje moratorijuma čak ni u odnosu na onu založenu imovinu koja samo deluje kao da bi mogla da bude neophodna za plan reorganizacije, pošto postoji velika šansa da reorganizacija bez nje neće uspeti. Za takvu imovinu, sud će najverovatnije naložiti stečajnom upravniku da izvrši plaćanja i da preduzme do-datne mere obezbeđenja propisane članom 48. kako bi se očuvala njena vrednost. Drugim rečima, pretnja da će moratorijum biti ukinut služi kao katalizator koji može dovesti stranke do kompromisnog rešenja, kao što su mere obezbeđenja iz člana 48. stav 4. tačke 1-5.

Nedonošenje odluke

Član 48. stav 3. zakona je neobična zakonska odredba, pošto predviđa da će se, ukoliko sud ne donese odluku o zahtevu razlučnog poverioca u roku od 20


98


dana, smatrati da je moratorijum ukinut, a razlučni poverilac će imati pravo da zahteva sprovođenje izvršenja na imovini. Ovo rešenje je u skladu sa hitnom prirodom stečajnog postupka i sa pretpostavkom da je svako odlaganje štetno za razlučnog poverioca.

Implikacije od značaja za stečajnog upravnika

Stečajnu upravnik ima generalnu obavezu da štiti vrednost imovine koja čini stečajnu masu u korist stečajnih poverilaca. Ovo treba tumačiti kao neto vred-nost imovine, bez troškova održavanja i prodaje. Isplate razlučnom poveriocu učinjene u cilju zaštite vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje njegovog potraživanja su troškovi za stečajnu masu. Kao i sa svim ostalim troškovima, stečajni upravnik mora da vodi računa o tome da ovi troškovi ne budu viši od iznosa sredstava koja ovim putem uđu u stečajnu masu iz koje će se namiriti ostali stečajni poverioci.

Zakon ne predviđa kako će biti određena vrednost imovine koja služi za obezbe-đenje potraživanja u trenutku pokretanja stečajnog postupka, iako je logično da se može krenuti od „pretpostavljene vrednosti” iz početnog stečajnog bilansa. Međutim, ova vrednost nije konačna i može biti osporena ukoliko za to postoje dokazi. Još jedna osnova za izračunavanja ove vrednosti je iznos koji imovini pripisuje razlučni poverilac ukoliko prijavi svoje potraživanje po pokretanju stečajnog postupka. I ovaj iznos se može osporavati. Mogu postojati razlike u mišljenju. Razlučni poverilac može u cilju odobravanja zahteva za ukidanje moratorijuma tvrditi da je došlo do umanjenja vrednosti imovine, član 48. stav 2. tačka 2. ili da je vrednost suviše mala, član 48 stav 2. tačka 3. Međutim, su-protno ovoj tvrdnji, razlučni poverilac će kasnije morati da tvrdi da je vrednost imovine veća, kada stečajni dužnik predloži plan reorganizacije, kako bi imao pravo na veći udeo u raspodeli.

Kada jednom bude doneta odluka o prodaji imovine stečajnog dužnika, prestaju argumenti da imovina poverilaca treba da ostane u stečajnoj masi zbog moguće reorganizacije. Pod ovim okolnostima, razlučni poverilac može uspešno zahte-vati da se ukine moratorijum na imovini koja služi za obezbeđenje njegovog potraživanja. Da li će stečajni upravnik biti protiv ove odluke zavisiće od toga da li je ta imovina ključni deo neke imovinske celine, koja bi mogla biti prodata po znatno višoj ceni ukoliko u njoj ostane založena stvar, nego ukoliko ostale stvari budu prodate pojedinačno. Ovo je slučaj kada se stvari prodaju „en bloc” (kao celina). Ukoliko stečajni upravnik smatra da će ovom strategijom prodaje obezbediti najveću moguću prodajnu vrednost imovine, on mora zaštititi polo-žaj razlučnog poverioca, ili da rizikuje da sud ukine moratorijum i onemogući ovu strategiju prodaje.

101

FINANSIJSKI LIZING

OPŠTA PITANJA

Finansijski lizing je vrsta lizing transakcija koja je osmišljena kao mehanizam za finansiranje kupovine određene imovine. Posao finansijskog lizinga je u suštini po svojoj prirodi sličan finansiranju putem obezbeđenja potraživanja. Zakon o finansijskom lizingu (Službeni glasnik RS br. 55/03) tačno definiše posao finan-sijskog lizinga (prema Međunarodnim računovodstvenim standardima i drugi poslovi lizinga bi se mogli smatrati finansijskim lizingom, iako to nisu prema Zakonu o finansijskom lizingu). Za pravne poslove koji prema ovom zakonu spadaju u poslove finansijskog lizinga predviđene su određene prednosti, kao što je ubrzan postupak izvršenja u slučaju neispunjenja obaveza.

Međutim, u kontekstu stečajnog postupka, finansijski lizing ima sličan tretman kao obezbeđena potraživanja, jer je smisao ovog pravnog posla u suštini sličan finansiranju putem obezbeđenja potraživanja. Odredbe sadržane u članu 75. Zakona o stečajnom postupku u suštini preslikavaju tretman koji u stečajnom postupku imaju obezbeđena potraživanja.

Finansijski lizing u kontekstu stečaja primaoca lizinga

U situaciji kad je nad primaocem lizinga pokrenut stečajni postupak, davalac lizinga zadržava sva prava koja ima na osnovu zakona o lizingu, kao što je pra-vo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga, član 75. stav 1. Međutim, zabrana izvršenja i namirenja (moratorijum) koji stupa na snagu pokretanjem stečajnog postupka sprečava davaoca lizinga da preuzme predmet lizinga, član 75. stav 2. Ovo znači da davalac lizinga ne može prosto uzeti pred-met lizinga na osnovu sporazuma o lizingu i zakona o lizingu ukoliko je u toku stečajni postupak nad dužnikom, usled postojanja moratorijuma regulisanog stečajnim zakonom.

Stečajni upravnik ima opštu obavezu da zaštiti imovinu koja je u njegovoj državini, uključujući imovinu koja je predmet finansijskog lizinga. Davalac finansijskog lizinga može zahtevati ukidanje ili izmenu zabrane i/ili odgovara-juće mere obezbeđenja na osnovu odredaba sadržanih u članu 48. Zakona o ste-čajnom postupku, ukoliko obezbeđena imovina nije zaštićena na odgovarajući način (detaljnije o razlozima ukidanja zabrane, vidi u odeljku „Moratorijum na radnje poverilaca”), član 73. i član 75. stav 3.

Kada moratorijum bude ukinut ili suspendovan davalac finansijskog lizinga ima pravo da zahteva svoja prava prema Zakonu o finansijskom lizingu. Uko-

102


liko moratorijum nije ukinut, sud može alternativno da odredi odgovarajuće mere zaštite navedene u članu 48. stav 4. tačke 1-5.

Bankrotstvo ili reorganizacija

Zakon o stečajnom postupku sadrži odredbe koje predviđaju ubrzano izvršenje koje stupa na snagu kada postane jasno da li se radi o bankrotstvu ili reorgani-zaciji:

Bankrotstvo. U slučaju bankrotstva prema Zakonu o stečajnom postupku, ste-čajni dužnik / stečajni upravnik mora da preda predmet lizinga davaocu lizinga u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva, upućenog posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u slučaju da se davalac lizinga saglasi sa drugačijom odlukom, član 75. stav 4. Ako predmet lizinga ne bude predat u ovom roku, zabrana automatski prestaje i davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odno-sno zakonom, član 75. stav 5.

Reorganizacija. U slučaju reorganizacije stečajni upravnik je dužan da u roku od osam dana od dana prijema pismenog zahteva, obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korišćenjem imovine koja je predmet lizinga, član 75. stav 6. U ovakvim okolnostima, stečajni upravnik je dužan da nastavi da isplaćuje lizing naknadu davaocu lizinga nakon pokretanja stečajnog postupka. Ako to ne uradi, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga, član 75. stav 7.

Dokle god ne bude utvrđeno da li će se sprovesti reorganizacija ili bankrotstvo, davalac lizinga ima pravo iz osnovanih razloga zahtevati od suda da ukine mo-ratorijum, kao što je gore navedeno.

Nefinansijski lizing

Uobičajeni lizing, kao lizing koji nije finansijski, tretira se kao dvostranoteretni ugovor prema članu 74. zakona, član 75. stav 8.

Slučajevi finansijskog lizinga u kojima je davalac lizinga stečajni dužnik

Kada se u poslu finansijskog lizinga prema davaocu lizinga vodi stečajni po-stupak, primenjuju se odredbe člana 74. koje se odnose na dvostrane teretne ugovore, član 75. stav 8.

105

ODABIR AKTIVNOSTI ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA

OPŠTA PITANJA

Potraživanja, ili potencijalna potraživanja dužnika prema trećim licima (dužni-cima stečajnog dužnika) spadaju u imovinu stečajne mase. Parnice započete pre otvaranja stečajnog postupka će u ime i za račun dužnika preuzeti stečajni upravnik, član 72. i 97. Stečajni upravnik je obavezan da se prema ovoj imo-vini odnosi sa pažnjom i da se trudi da je očuva, isto kao i svu ostalu imovinu dužnika, član 17. stav 1. Stečajni upravnik preuzima parnicu u vezi sa potra-živanjem stečajnog poverioca u onom stadijumu u kom se ta parnica nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka, član 97. stav 1. Takođe je obavezan da, pored postojećih potraživanja, ima u vidu i potencijalna potraživanja prema trećim licima. Stečajni upravnik je ovlašćen da započne sudski potupak protiv trećih lica koji su dužnici stečajnog dužnika. Ovo ovlašćenje omogućuje stečaj-nom upravniku da u velikoj meri uveća stečajnu masu tako što će prikupiti i naplatiti potraživanja stečajnog dužnika. Stečajni upravnik ne mora da se bavi svim parnicama koje su započete pre pokretanja stečajnog postupka, ukoliko nije verovatno da će one doprineti uvećanju stečajne mase. Sama činjenica da postoji naplativo potraživanje ne znači automatski da ga u svakom slu-čaju treba aktivirati. Stečajni upravnik treba da napravi analizu troškova i prihoda za svaku parnicu, kao i za sav ostali tekući posao, i da proceni da li je u interesu poverilaca da se u tu parnicu upušta. Stečajni upravnik mora da objektivno proceni realnu situaciju u konkretnom slučaju pre nego što odluči koje aktivnosti dalje da preduzme. Vrlo je moguće da se ne vredi dalje baviti određenim potraživanjem stečajnog dužnika prema nekom od njegovih dužni-ka zato što bi troškovi parnice bili veći od iznosa koji bi se dobio od samog naplaćenog potraživanja. Okolnosti koje treba razmotriti pri donošenju ove odluke su navedene na spisku niže. Stečajni upravnik bi trebalo generalno da bude upoznat sa pravnim postupcima za naplatu potraživanja i da približno zna koliki su uobičajeni troškovi aktivnosti u vezi sa naplatom.

Stečajni upravnik je ovlašćen da potraživanja naplati u manjem iznosu, ili da potpuno odustane od potraživanja. U zavisnosti od visine konkretnog spornog potraživanja i mogućih posledica za stečajnu masu, stečajni upravnik bi treba-lo da nastavak, odnosno odustajanje od parnice razmotri kao „važno pitanje” za koje se zahteva saglasnost odbora poverilaca, u skladu sa članom 18. stav 3. ili 4. ili bar da zatraži konsultacije shodno članu 18. stav 6.

106


Obaveštenje o nastavku obaveze plaćanja

Često je slučaj da treća lica, dužnici, pogrešno smatraju da činjenica da je njihov poverilac u stečaju znači da oni više nemaju obavezu plaćanja. Kako bi se izbegle moguće nejasnoće, potrebno je poslati pismo koje obaveštava dužnika o nastavku obaveze plaćanja i da je stečajni upravnik ovlašćen da primi isplatu. U slučaju da dužnik ne isplati svoj dug, stečajni upravnik će morati da razmotri mogućnost preduzimanja određenih pravnih radnji protiv dužnika radi naplate duga.

Objektivna procena očekivanog iznosa naplate

Kako bi stečajni upravnik brzo ustanovio kako da naplati potraživanje od trećeg lica koje je dužnik stečajnog dužnika, on mora da u tom konkretnom slučaju proceni svoj pravni položaj, kao i pravni položaj trećeg lica. Ukoliko ovo ne uradi, može se desiti da se u cilju naplate potroši velika količina sredstava na neodgovarajuće ili pogrešne aktivnosti.

Sledeće aktivnosti mogu olakšati vršenje ove procene:

A. Ustanoviti osnovanost i visinu potraživanja.

■ Iznos potraživanja / kamate / ugovorne kazne;■ Dan dospeća.

B. Analizirati druge mogućnosti koje bi potencijalno išle u prilog stečaj-nom upravniku.

■ Identifikovati druga potraživanja ili poslove sa trećim licima u cilju mogućeg prebijanja potraživanja;

■ Bona fide odbijanje da se plati / neadekvatnost robe / usluga.

C. Ustanoviti osnovanost i iznos obezbeđenja.

■ Pravna osnovanost sredstava obezbeđenja – ispravna registracija / prioritet;

■ Postojanje sredstva obezbeđenja i njegovo stanje – da li vredi potraživa-ti ovu imovinu;

■ Mogućnost naplate: pravna / praktična;■ Garanti i iznos garancija, ukoliko ih ima.

D. Ustanoviti mogućnost trećeg lica da plati dug.

■ Da li je u pitanju privremen problem likvidnosti?◘ Opadanje valute;◘ Parnica / nepovratni gubitak;

107

◘ Porezi / potraživanja države;◘ Privremeni poremećaj poslovanja.

■ Da li postoji finansijski ili operativni problem?■ Značaj budućeg poslovanja dužnika?■ Da li su drugi poverioci izneli svoja potraživanja?■ Da li treće lice ima imovine?■ Da li je veći deo ili sva imovina trećeg lica opterećena?■ Da li je stečaj neminovan?■ Kakva naplata se može očekivati u slučaju bankrotstva?

Tek pošto su ispitane sve ili većina ovih okolnosti, stečajni upravnik može da donese adekvatnu odluku o naplati potraživanja.

ODABIR AKTIVNOSTI ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA

109

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA

OPŠTA PITANJA

Jednak tretman poverilaca istog reda je osnovni princip svih stečajnih zakona na svetu. Većina zakona sadrži odredbe kojima se mogu pobijati određene tran-sakcije nastale u periodu neposredno pre stečaja. Razlog za to je sprečavanje njihovog neravnomernog namirenja, pre pokretanja stečajnog postupka. Bez ove mogućnosti pobijanja, stečajni zakon ne bi imao efekta – dužnik bi mogao svom svojom imovinom da isplati jednog poverioca u celosti, a ostali poverioci istog reda bi ostali nenamireni. Ili, što je još gore, dužnik bi mogao da prenese svu svoju imovinu na treće lice, uz malu nadoknadu ili bez ikakve nadoknade, a za poverioce ne bi ostalo ništa. Da bi se sprečili ovaj i drugi mogući ne-ravnopravni ishodi, zakonodavac je Zakonom o stečajnom postupku propisao odredbe kojima se predviđa pobijanje takvih pravnih poslova, kako bi se po-vratila imovina koja je prodata pre pokretanja stečajnog postupka i raspodelila poveriocima u skladu sa zakonom.

Uzmimo u obzir sledeći primer:

Dužnik duguje dvojici poverilaca, A i B, po 1.000 evra. Oba poverioca imaju potraživanja koja su osnovana i dospela. Dužnik ima imovinu u vrednosti od samo 1.000 evra. Mesec dana pre podnošenja zahteva za pokretanje stečajnog postupka. Poverilac A zahteva isplatu svog potraživanja i dužnik mu isplati 1.000 evra, namirivši time njegovo potraživanje u celosti. Poverilac B ne zahte-va ništa i ne dobija ništa i preostala imovina nije dovoljna da se namiri njegovo potraživanje.

Bilans stanja pre isplate Bilans stanja posle isplate

Aktiva Pasiva Aktiva Pasiva

1000 A 1000 0 A 0

B 1000 B 1000

Kao što se može videti, imovina dužnika je u potpunosti potrošena isplatom u korist Poverioca A.

Posledice opisane isplate će zavisiti od principa kojima se rukovodi konkretan zakon i interesa za koje zakonodavac smatra da je potrebno zaštititi. Postoje dva rešenja za gore navedeni primer. Zakon može da obezbedi zaštitu legitim-nog poverioca koji je primio isplatu. Ovakvo rešenje bi podržavalo princip zaštite legitimnih poverilaca i sigurnost pravnog prometa. Poverilac A je zaista imao osnovano potraživanje u iznosu od 1.000 evra koje je primio. Bio je vre-

110


dan i prvi se naplatio. On bi smatrao da je izuzetno nepravedno da se od njega zahteva povraćaj novca koji je primio na ime svog osnovanog potraživanja. Na kraju krajeva, Poverilac A ima legitimno pravo na namirenje.

S druge strane, zakon može da bude osmišljen i tako da štiti princip jednakosti poverilaca – Poverilac B ima ista prava kao i Poverilac A i oni bi trebalo da ima-ju isti tretman. Zakon Republike Srbije, kao i većina drugih modernih zakona o stečajnom postupku, usvaja ovaj drugi pristup koji podržava princip jednakosti namirenja, kojim se derogira obligacionopravna obaveza i dozvoljava povraćaj isplaćenog iznosa kako bi on bio ravnomerno raspodeljen nenamirenim pove-riocima. Po novom zakonu, isplata 1.000 evra poveriocu B bila bi pobijena (najverovatnije po članu 99.) čime bi se omogućila proporcionalna raspodela raspoloživih sredstava (po 50% svakom poveriocu).

Nakon povraćaja i preraspodele, bilans stanja bi izgledao ovako:

Time bi oba poverioca bila namirena u visini od po 50% njihovih potraživanja tj. po 500 evra.

Pobijene pravne radnje su deo stečajne mase

Pobijanje pravnih radnji se u praksi izvodi putem podnošenja tužbe nadležnom trgovinskom sudu, kojom se zahteva da određena pravna radnja nema dejstva prema stečajnoj masi čime se otklanjaju sve posledice koje je prouzrokovala Odredbom člana 106. stav 1. reguliše se pokretanje tog postupka Sve vreme treba imati u vidu da se imovina dužnika mora sačuvati i zaštiti kako bi se omo-gućilo pravedno i proporcionalno namirenje stečajnih poverilaca.

Pogodovanje poverilaca i prevarne radnje

Kao što je slučaj sa najvećim brojem modernih zakona o stečaju, Zakon o ste-čajnom postupku razlikuje dve opšte kategorije pravnih poslova dužnika koji mogu biti predmet pobijanja u okviru stečajnog postupka:

Pogodovanje poverilaca, kao isplata ili prenos izvršen jednom poveri-ocu pre pokretanja stečajnog postupka kojim se taj poverilac stavlja u pogodniji položaj od drugih poverilaca istog reda, iPrevarne radnje, isplata ili prenos imovine dužnika trećem licu za iz-nos niži od pune vrednosti ili sa namerom da se nanese šteta pojedinim poveriocima.

Bilans stanja nakon povraćaja i preraspodele

Assets Liabilities

0 A 500

B 500

111

Odredbe Zakona o stečajnom postupku u glavi VIII , članovi 98-108., regulišu obe navedene kategorije, tako što postavljaju opšte uslove za pobijanje pet raz-ličitih vrsta pravnih poslova i posebna pravila za svaki od njih.

Lica ovlašćena za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Pravne radnje može pobijati stečajni upravnik ili poverilac, u ime i za račun stečajnog dužnika, član 107. stav 1. i 98. stav 1. Pošto je cilj pobijanja povraćaj sredstava koja će se vratiti u stečajnu masu i na pravedan način raspodeliti po stečajnom zakonu, sve radnje se preduzimaju u ime i za račun stečajne mase, bez obzira na to ko je tužilac.

Protiv koga se može podneti tužba

Stečajni zakon omogućava veliku fleksibilnost u cilju povraćaja sredstava od svakog lica u čiju korist je izvršen prenos, član 107. stav 2. i 3. Ovo podrazu-meva poverioca sa kojim je posao zaključen, stečajnog dužnika, kao i bilo kog naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika, član 107. stav 3. Tužba se može podneti i protiv bilo kog drugog pravnog sledbenika ili lica koje je steklo korist, ukoliko su ova lica znala za činjenice koje predstavljaju razlog za pobijanje; ili ukoliko su postali pravni sledbenici bez naknade ili uz neznatnu naknadu, član 107. stav 4. tačke 1. i 2. Uslovi iz člana 107. stav 4 u suštini štite potpuno savesna treća lica od efekta pobijanja pravnih radnji.

Postupak

Pobijanje pravnih radnji se započinje podnošenjem tužbe kojom se pokreće parnica pred trgovinskim sudom. Pravni posao ili pravna radnja stečajnog du-žnika se mogu pobijati i protivtužbom ili prigovorom u parnici u kom slučaju se ne važi rok iz člana 98. stav 4. (Vidi: „Vremenski raspored i rokovi”). Ova odredba se odnosi na situaciju u kojoj već teče parnica između poverioca koji dokazuje postojanje svog potraživanja i stečajnog dužnika. U ovakvim sluča-jevima, stečajni dužnik može ili da stavi prigovor na potraživanje poverioca ili da podnese protivtužbu na osnovu činjenica koje dokazuju da osporeno potraži-vanje ispunjava zakonske uslove za pobijanje pravnih poslova. Prema odredbi člana 106. stav 2. rok predviđen u članu 98. stav 4. u tom slučaju ne važi.

Vremenski raspored i rokovi

Rok za podnošenje tužbe je od presudnog značaja za stečajnog upravnika. Uko-liko stečajni upravnik ne podnese tužbu za pobijanje radnji stečajnog dužnika, to će gotovo sigurno biti protumačeno kao povreda njegove dužnosti i dovesti


112


do njegove lične odgovornosti shodno članu 19. stav 1. Izuzetno je važno da stečajni upravnik dobro razume ove rokove i brzo pregleda sve pravne poslove zaključene pred otvaranje stečajnog postupka kako bi utvrdio koji od njih bi mogli da budu pobijani.

Postoje dve vrste rokova u vezi sa tužbama za pobijanje:

1) rok za podnošenje tužbe, je onaj rok do kog sudu mora biti podneta tužba za pobijanje i,

2) rokovi koji se računaju unazad, predstavljaju vremenski period pre pokretanja stečajnog postupka u kom su zaključeni pravni poslovi koji se mogu pobijati.

Za stečajnog upravnika je važno da razume kako rokovi funkcionišu i koji je značaj svakog od njih, pošto se ove dve vrste rokova često mešaju. Prvi, rok za podnošenje tužbe, je proceduralne prirode kojim se određuje vremenski trenu-tak do kog stečajni upravnik mora da preduzme određenu radnju, tj. da podnese tužbu, ukoliko hoće da ospori neki od pravnih poslova stečajnog dužnika.

Rok za podnošenje tužbe. Član 98. stav 4. Zakona o stečajnom postupku određuje da rok za podnošenje tužbe za sve vrste pobijanja teče od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase. Drugim reči-ma, svaka parnica u kojoj se osporavaju pravni poslovi dužnika mora biti započeta pre održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase. Ukoliko postupak ne počne u ovom roku, stečajni upravnik se izlaže riziku podnošenja tužbe od strane stečaj-nih poverilaca obzirom da je povredio njihova prava time što nije podneo tužbe za pobijanje radnji stečajnog dužnika, što bi dovelo do povraćaja imovine u stečajnu masu. U suštini, to je gubitak imovine koja bi pripadala stečajnoj masi.

Rokovi koji se računaju „unazad” određuju vremenski period pre pokretanja stečajnog postupka, u kome je konkretan pravni posao koji je predmet pobija-nja, zaključen. Rokovi koji se računaju „unazad” su različiti i zavise od kon-kretne vrste pravnog posla koji se pobija i detaljno su analizirani niže. Stečajni upravnik treba da proverava zakonske rokove koji se računaju „unazad” za svaki konkretan pravni posao dok bude ispitivao dužnikovo poslovanje, kako bi utvrdio da li postoji osnov za pobijanje radnji stečajnog dužnika.

Računanje rokova

Rokovi koji važe „unazad” računaju se retroaktivno počev od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranje stečajnog postupka. Ro-kovi koji se odnose na pravne radnje i pravne poslove stečajnog dužnika koji se mogu pobijati tužbom, računaju se od dana u mesecu koji po broju odgovara

113

danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili danu otvaranja stečajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se računa od poslednjeg dana tog meseca. Ovo su opšta pravila za računa-nje rokova koji se nalaze u zakonu o stečaju, član 105. stav 1.

Rokovi za podnošenje tužbi koji se odnose na sve situacije pobijanja pravnih radni stečajnog dužnika teku do dana održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase, član 98. stav 4.

Za potrebe računanja rokova, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost, član 105. stav 2. Ukoliko je za pu-novažnost nekog pravnog posla potreban upis u zemljišnu knjigu ili u registar brodova, vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada je overena izjava volje za upis i kad je zahtev za upis podnet nadležnom organu, član 105. stav 2.

Pobijanje izvršne isprave

Pobijati se mogu i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvršna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvršenja. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvršne isprave prema poveriocima stečajnog dužnika, član 98. stav 3.

Pobijanje pravnih radnji nakon pokretanja stečajnog postupka

Iako su pravni poslovi koji se mogu pobijati obično zaključeni pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, neke radnje posle pokretanja steča-ja mogu biti pobijane na isti način član 99. stav 2. i 101. stav 1. i 2.

Vrste pravnih poslova koji se mogu pobijati

Zakon o stečajnom postupku obuhvata i pogodovanje poverilaca i prevarne rad-nje, koje su podeljene u pet različitih vrsta pravnih poslova:

Pobijanje radnji na osnovu pogodovanja poverilaca:1. Uobičajeno namirenje (član 99.);2. Neuobičajeno namirenje (član 100.);3. Neposredno oštećenje stečajnih poverilaca (član 101.)

Prevarne radnje:4. Namerno oštećenje poverilaca (član 102.);5. Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu (član 103.)


114


Stečajni zakon predviđa posebna pravila kojima se omogućuje pobijanje svake od ovih vrsta radnji, o čemu se detaljno raspravlja u kasnijim poglavljima. Ova pravila obuhvataju različite odredbe koje se odnose na sledeće faktore:

■ Nesposobnost plaćanja i / ili znanje za nesposobnost plaćanja■ Namera dužnika■ Oštećenje poverilaca■ Rok koji se računa unazad

Potrebno je detaljnije objasniti kako funkcionišu ovi faktori. O tome u daljem tekstu.

Zahtev da je došlo do oštećenja poverilaca

U članu 98. stav 1. navode se dve kategorije povrede prava zbog kojih stečajni upravnik ili stečajni poverilac može da ospori pravni posao ili radnju stečajnog dužnika. To su pravni poslovi ili pravne radnje kojima se:

a) narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca (što je nazvano „oštećenje stečajnih poverilaca”) ili

b) pojedini poverioci stavljaju u povoljniji položaj (nazvano „pogodova-nje poverilaca”).

Zakonski uslovi su u suštini jedan opšti uslov da je došlo do oštećenja. Opšti u smislu negativnog efekta na druge poverioce, a ne da je utvrđena posebna vrsta povrede prava pojedinog poverioca.

Zakonski uslov da radnja koja se pobija treba da ima jedan od gore navedenih negativnih efekata se primenjuje na sve pravne poslove koji su predmet pobijanja prema odredbama sadržanim u ovom delu Zakona o stečajnom postupku. Prema tome, poverilac se može odbraniti od tužbe za pobijanje ukoliko dokaže da nije narušeno ravnopravno namirenje drugih poverilaca, u smislu da je isplata izvršena pre pokretanja stečajnog postupka bila iste veličine kao iznos koji bi poverilac do-bio raspodelom u stečajnom postupku. Isto tako, efikasna odbrana za poverioca je da dokaže da nije bilo promene imovinskog stanja dužnika koja bi imala negativan efekat na poverioce, te stoga nema razloga da stečajni upravnik podnosi tužbu.

Na primer, poverilac koji bi u slučaju bankrotstva imao pravo na raspodelu u izno-su od 3.000 evra za potraživanje od 10.000 evra, koje je u potpunosti isplaćeno pre pokretanja stečajnog postupka, u slučaju povraćaja bi morao da vrati samo 7.000 evra. Preostalih 3.000 evra, poverilac bi mogao da zadrži, pošto je to tačno onoli-ko koliko bi dobio raspodelom. To je isti iznos koji bi dobili poverioci istog reda, tako da nije narušeno ravnopravno namirenje isplatom iznosa od 3.000 evra.

115

Slična je situacija u kojoj obezbeđeni poverilac primi isplatu pre pokretanja stečajnog postupka koja verovatno neće biti pobijana. Ukoliko je u korist pove-rioca bilo zasnovano prioritetno založno pravo i primio je isplatu u iznosu koji je jednak ili manji od obezbeđenog potraživanja, poverilac će imati efikasnu odbranu u postupku pobijanja, do tog iznosa. Međutim, ukoliko je poverilac primio veći iznos od onog na koji je imao pravo, moraće da vrati višak. Ovo bi bila situacija u kojoj dug iznosi 100.000 evra, a vrednost imovine kojom se obezbedio u trenutku pokretanja stečajnog postupka je samo 50.000 evra. Uko-liko poverilac primi iznos od 75.000 evra pre pokretanja stečajnog postupka, postoji rizik da će mu biti pobijan iznos od 25.000 evra, ukoliko su ispunjeni svi uslovi za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika. U pogledu viška od 25.000 evra koje je primio, obezbeđeni poverilac ima isti položaj kao obični stečajni poverioci, tako da je potrebno utvrditi da li je ovom isplatom došlo do kršenja odredbi o pogodovanja poverilaca, a naročito člana 99.

Nesposobnost plaćanja dužnika

Neke od radnji pobijanja zahtevaju nesposobnost plaćanja ili znanje da je posto-jala nesposobnost plaćanja. Pošto se pobijanje radnji stečajnog dužnika može preduzeti samo posle pokretanja stečajnog postupka, očigledno je da je u tom trenutku dužnik nesposoban za plaćanje. Međutim, odredbama o pobijanju zah-teva se da je nesposobnost plaćanja dužnika postojala u trenutku kada je pravni posao koji se pobija zaključen, član 99. stav 1., 101. stav 1. tačka 1. i stav 1. tač-ka 2. Ovo je mnogo teže utvrditi jer je potrebno ispitati kojim činjenicama se raspolagalo u prethodnom vremenskom periodu. Takođe, može se pretpostaviti šta je bilo poznato ili je moralo biti poznato u određenom vremenskom periodu. U nekim slučajevima stečaja, u pogledu radnji pobijanja nesposobnost plaćanja se pretpostavlja, član 99. stav 3.

Još jedno pitanje je šta je tačno „nesposobnost plaćanja” u smislu odredaba o radnjama pobijanja. Iako nema izričite definicije u delu koji se bavi radnja-ma pobijanja, definicija „nesposobnosti plaćanja” postoji u drugim oblastima stečajnog zakona. Nejasno je da li će se ove definicije primeniti po analogiji na delove zakona koji se bave pobijanjem. Nesposobnost plaćanja dužnika se definiše u članu 2. i 3. Zakona o stečajnom postupku. Prema članu 2. stav 2., smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako:

■ ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;

■ nije vršio plaćanja neprekidno 30 dana;■ učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni

po dospeću - preteća nesposobnost za plaćanje.


116


Ukoliko je već bilo neuspešnih pokušaja naplate potraživanja od dužnika, pretpo-stavljaće se da je poverilac znao za nesposobnost plaćanja. Gore navedene odred-be prihvataju metod ostvarenih prihoda za utvrđivanje nesposobnosti plaćanja, a ne metod bilansa stanja. Metodom ostvarenih prihoda posmatra se mogućnost dužnika da svoje obaveze ispuni o dospeću kao merilo nesposobnosti plaćanja. Metodom bilansa stanja nesposobnost plaćanja procenjuje se tako što se poredi da li je ukupna aktiva veća od ukupne pasive. Nije jasno koja će definicija „ne-sposobnosti plaćanja” biti primenjena za radnje pobijanja u ovom delu zakona.

U članu 3. postoji pretpostavka nesposobnosti plaćanja ukoliko je postupak po-krenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku nije mogao namiriti svoje potraživanje. U takvim slučajevima, pretpostavlja se da je nesposobnost plaćanja definitivno dokazana i odmah će biti pokrenut ste-čajni postupak, bez sprovođenja prethodnog stečajnog postupka. Nije jasno da li će se ova pretpostavka primenjivati i kod pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika. Pretpostavke su važne u slučajevima u kojima zakon propisuje, kao preduslove za pobijanje, da je poverilac znao da je dužnik nesposoban za plaća-nje ili da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka, član 99. stav 1. i stav 2., 101. stav 1. tačka 1. i stav 1. tačka 2. i član 102.

Konkretne radnje pobijanja

Svaka od pet konkretnih radnji pobijanja u stečajnom zakonu je razmotrena niže u pogledu detaljnih uslova za svaku od njih, uključujući: nesposobnost pla-ćanja i znanje za nesposobnost plaćanja; uticaj na poverioce; namera dužnika; i rok koji se računa unazad.

Pobijanje zbog pogodovanje poverilaca - Uobičajeno namirenje – Član 99.

Član 99. Zakona reguliše pitanje mogućnosti pobijanja isplata koje su izvršene „uobičajenim namirenjem”, što znači da predviđa čak i pobijanje onih pravnih poslova u kojima je poverilac po zakonu u potpunosti je imao pravo da primi isplatu. Dakle, poverilac nije učinio ništa nepropisno. Kod uobičajenog namire-nja, koje podrazumeva „obavljanje redovnih poslova”, postavlja se pitanje onih pravnih poslova u kojima se poverilac namiruje u skladu sa ugovorom: treba zaštiti od povraćaja datog onog poverioca koji je redovno plaćen za ispunjenje ugovorne obaveze isporukom robe ili izvršenjem usluge. Takav poverilac ne umanjuje vrednost stečajne mase na štetu drugih poverilaca pošto nastavlja sa ispunjenjem ugovornih obaveza snabdevanjem robom ili uslugama. S druge strane, svi pravni poslovi zaključeni u kratkom roku pre pokretanja stečajnog postupka bi trebalo da budu predmet osporavanja, u korist svih poverilaca. Ste-čajnim zakonom se pokušava uspostaviti balans između dozvoljavanja pobija-

117

nja uobičajenih pravnih poslova, ali samo ukoliko je poverilac znao ili morao da zna da je dužnik bio nesposoban za plaćanje, član 99.

Nesposobnost plaćanja i znanje o postojanju nesposobnosti plaćanja – Nespo-sobnost plaćanja dužnika i znanje poverioca (ili pretpostavka znanja – „znao ili morao da zna”) o nesposobnosti plaćanja dužnika, kao uslovi su nužni, da bi se pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti na način i u vreme koji su u skladu sa sadržinom njegovog prava (uobičajeno namirenje), i kao takvi mogu biti predmet pobijanja, član 99. stav 1. Cilj ove odredbe je da se uspostavi balans između potrebe da se zaštiti stečajna masa i obezbedi ravnomerno nami-renje svih stečajnih poverilaca, a da se istovremeno ne kazne poverioci koji su obavljali redovne poslove u dobroj veri.

Shodno zakonu, uobičajeno namirenje se može pobijati i nakon podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, član 99. stav 2.

Takođe, član 99. stav 3 predviđa da će se smatrati da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv način može zaključiti da postoji nesposobnost plaćanja i navodi jedan primer: da je znao da je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka. Ovim se obuhvata znanje poverioca o ekonomskim i finansijskim poteškoćama dužnika i o svim činjenicama na osnovu kojih može da se zaključi da dužnik nije u stanju da redovno ispunjava svoje poslovne obaveze.

U praksi, pitanje da li je poverilac znao za nesposobnost plaćanja koje obuhvata interpretaciju reči „nesumnjiv način” i standardne formulacije „znao ili morao da zna”, se poverava sudu na odluku, osim u slučaju kada stečajni upravnik može da se pozove na član 3. Zakona o stečajnom postupku (npr. kada je protiv dužnika već sproveden neuspešan pokušaj izvršenja). Ukoliko je došlo do ta-kvog neuspešnog pokušaja, znanje za nesposobnost za plaćanje će se, u smislu ovog dela zakona, verovatno pretpostaviti.

Uticaj na poverioce. Samo pravni poslovi koji su imali negativan uticaj na po-verioce mogu biti predmet pobijanja na osnovu odredaba u ovom delu zakona. To znači da ukoliko poverilac nastavlja da uvećava stečajnu masu (tako što na-stavlja da dostavlja robu u periodu ili posle perioda u kome je izvršena isplata), prijem isplate nije umanjio vrednost stečajne mase na štetu poverilaca.

Namera dužnika. Namera dužnika nije uslov za ovo ni za druga pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika.

Rok koji se računa unazad. Rok koji se računa „unazad” za osporavanje uobi-čajenog namirenja je tri meseca pre nego što bude podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka, što znači da je uobičajeno namirenje koje se pobija moralo


118


da se dogodi u toku ovog perioda od tri meseca pre podnošenja predloga o pokre-tanju stečajnog postupka, član 99. stav 1. Svako uobičajeno namirenje koje se dogodilo pre više od tri meseca ne može biti predmet pobijanja. Relativno kratak rok je logična posledica potrebe da se zaštite poverioci koji redovno obavljaju svo-je poslove i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa sigurnosti u pravnom prometu.

Pobijanje zbog pogodovanja poverilaca – Neuobičajeno namirenje – član 100.

Odredba člana 100. o neuobičajenom namirenju odnosi se na pravne poslove, radnje ili drugo namirenje koje ne spada u redovno poslovanje. Tu spadaju rad-nje koje primalac uopšte nije imao pravo da traži, ili je imao pravo da traži ali ne na način i u vreme kada su preduzete, član 100. Ova odredba je s namerom široko određena, tako da obuhvata pobijanje radnji koje uopšte nemaju prirodu novčanih plaćanja, kao što je uspostavljanje obezbeđenja.

Neuobičajeno namirenje podrazumeva pravne poslove ili drugo namirenje koje je neobično, „neuobičajeno”, naročito pravne poslove u kojima uopšte nema osnova za namirenje. Član 100. definiše mehanizam kojim se pobija neuobi-čajeno namirenje, bez dokazivanja namere da se oštete poverioci. Osnovna razlika ove dve vrste namirenja je da ima manje uslova za pobijanje neuobiča-jenog namirenja, pa ih je lakše dokazati, a rok koji se računa „unazad” je duži. Neuobičajeno namirenje može biti osporeno ukoliko se dogodilo šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Nesposobnost plaćanja. U slučaju „neuobičajenog namirenja”, ne traži se ne-sposobnost plaćanja dužnika u trenutku namirenja, kao ni da je znao za nespo-sobnost plaćanja, član 100.

Namera dužnika. Kao što je gore navedeno, namera dužnika nije uslov u sluča-jevima pogodovanja poverilaca.

Uticaj na poverioce. Prema ovoj odredbi, mogu biti pobijani samo oni pravni poslovi koji su imali negativan uticaj na poverioce. To znači da ukoliko po-verilac nastavlja da uvećava stečajnu masu (tako što dostavlja robu u periodu kada je ili pošto je izvršena isplata), onda prijem isplate ne umanjuje vrednost imovine stečajne mase na štetu drugih poverilaca.

Rok koji se računa unazad. Neuobičajeno namirenje se može pobijati ukoliko se dogodilo šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog po-stupka, član 100.

119

Pobijanje zbog pogodovanja poverilaca - Neposredno oštećenje stečajnih po-verilaca - član 101.

Ovaj oblik pravnog posla koji se može pobiti ima gotovo identične karakteristi-ke kao uobičajeno namirenja. Ovaj deo se odnosi na pobijanje preduzimanja / propuštanja dužnikovih radnji kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo više ne može ostvariti, član 101. stav 1. tačka 3. kao i pobijanje radnji koje su preduzete posle pokretanja stečajnog postupka.

Nesposobnost plaćanja. Nesposobnost plaćanja dužnika i znanje poverioca da je dužnik bio nesposoban za plaćanje u vreme zaključenja pravnog posla, pred-stavljaju nužne uslove, da bi se mogle pobijati radnje stečajnog dužnika kojima se neposredno oštećuju poverioci, član 101. stav 1. tačke 1. i 2.

Uticaj na poverioce. Prema ovom delu zakona, neophodno je da je nastala neka šteta za poverioce ili „neposredno oštećenje” poverilaca. Međutim, nije jasno šta je tačno „neposredno oštećenje” prema ovoj odredbi i po čemu se ono razlikuje od uslova iz prethodnog dela. Izgleda da se ovom odredbom obuhvata-ju svi pravni poslovi kojima se oštećuje jedan poverilac ili poverioci uopšte.

Namera dužnika. Postojanje namere dužnika da ošteti poverioce nije uslov koji se zahteva za pobijanje ove vrste pravnih poslova i ne mora se dokazivati – sama činjenica da je šteta nastala usled konkretnog pravnog posla je dovoljan razlog za pobijanje.

Rok koji se računa unazad. Rok koji se računa unazad za osporavanje pravnih poslova kojima su neposredno oštećeni stečajni poverioci je tri meseca pre pod-nošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, član 101. stav 1. tačka 1.

Prevarne radnje - Namerno oštećenje poverilaca (prava prevara) – Član 102

Ukoliko je dužnik prodao imovinu sa namerom da prevari poverioce, najveći broj sistema stečaja širom sveta predviđa neki mehanizam kojim se stečajnom upravniku omogućuje da povrati imovinu ili iznos u vrednosti imovine u korist poverilaca bez dokazivanja nesposobnosti plaćanja u vreme zaključenja prav-nog posla. Taj mehanizam predviđen je odredbom člana 102. Princip je da se dužnici odvrate od prevarnog sakrivanja imovine na štetu poverilaca. Rok koji se računa „unazad” je znatno duži nego u drugim slučajevima, ali dokazivanje namere dužnika da ošteti poverioce ostaje ključni uslov.

Nesposobnost plaćanja. Pošto je dužnik nameravao da prevari poverioce, ne zahteva se nesposobnost plaćanja ni znanje da je postojala nesposobnost plaća-nja, član 102.


120


Namera dužnika. Neophodno je da se ustanovi da je saugovarač stečajnog du-žnika znao za njegovu nameru da bi se uspešno pobila pravna radnja dužnika. Međutim, po ovom članu znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci, član 102.

Rok koji se računa unazad. Rok koji se računa unazad sa namerom prevare je znatno duži nego kod drugih radnji – 5 godina od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Tako dug rok je logična posledica potrebe da se omogući otkrivanje namernog oštećenja poverilaca.

Uticaj na poverioce. Ne traži se dokaz oštećenja poverilaca u slučajevima prevarnih radnji. Negativan efekat se pretpostavlja zbog postojanja namere dužnika da ošteti poverioce.

Prevarne radnje - Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu (Pre-vara koja se pretpostavlja) - Član 103.

Pravni posao i pravna radnja stečajnog dužnika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati, shodno članu 103. Prema ovoj odredbi, smatra se da je došlo do prevarne radnje ukoliko je dužnik prodao imovinu znatno ispod njene prave tržišne vrednosti, odnosno bez naknade ili uz neznatnu tj. nepropor-cionalno nisku naknadu, član 103.

Nesposobnost plaćanja. Zakonom se ne zahteva postojanje nesposobnosti pla-ćanja, kao ni znanje da je postojala nesposobnost plaćanja u ovim slučajevima, član 103.

Namera dužnika. Ne zahteva se dokazivanje namere da se prevare poverioci, član 103.

Rok koji se računa unazad. U ovim slučajevima rok koji se računa unazad je dve godine pre podnošenja predloga – tj. pravni posao bez naknade ili uz neznatnu naknadu mora da bude zaključen dve godine pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, član 103.

Uticaj na poverioce. Ne traži se nikakav poseban dokaz da su poverioci ošte-ćeni. Negativan efekat se pretpostavlja pošto dužnik nije primio odgovarajuću nadoknadu za prenos, čime su poverioci oštećeni, jer se smanjila imovina du-žnika, član 103.

Odbrana

U članu 104. navodi se da su izuzete određene radnje koje bi inače mogle da bu-du predmet pobijanja. Na primer, ne mogu se pobijati radnje koje su preduzete

121

prilikom izvršenja odobrenog plana reorganizacije stečajnog dužnika preduzeta pošto je pokrenut stečajni postupak. Takođe, izuzeto je nastavljanje poslova preduzetih pošto je pokrenut stečajni postupak. Dalje, izuzete su isplate po me-nicama ili čekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meničnih odnosno čekovnih obveznika, član 104. stav 3.

Osim zakonskih izuzetaka navedenih u članu 104., poverilac se može braniti od pobijanja na osnovu toga što nisu ispunjeni neki zakonski uslovi. Tu spadaju:

■ Da je tužba podneta po isteku zakonskog roka;■ Da je pravni posao zaključen van navedenih rokova koji se računaju

unazad;■ Da ne postoji nesposobnost plaćanja ili znanje za nesposobnost plaćanja;■ Da nije postojala namera;■ Da ne postoji zahtevani efekat ili oštećenje poverilaca.

Konkretan uslov će zavisiti od toga na kom članu zakona se zasniva tužba za po-bijanje. Na primer, za pobijanje usled pogodovanja poverilaca se prema člano-vima 99., 100. ili 101. traži oštećenje ili negativan uticaj na druge poverioce, uz isunjenje opštih uslova iz člana 98. stav 1. Prema tome, poverilac će se uspešno odbraniti od ove tužbe ukoliko može da dokaže da je nastavio da uvećava ste-čajnu masu, na primer robom ili drugim imovinskim vrednostima, istovremeno kada je primio isplatu, jer onda nije došlo do oštećenja poverilaca.

Ukoliko upotrebimo primer sa početka ovog poglavlja sa poveriocima A i B (gde obojica imaju potraživanje od po 1.000 evra, i poverilac A traži i dobija isplatu, a poverilac B ne dobija ništa), ukoliko je poverilac A prodao dužniku robu vrednu 500 evra u isto ili približno vreme kada je primljena isplata, imo-vina dužnika nije umanjena do visine iznosa jednakog vrednosti pribavljene robe. Poverilac A će osnovano moći da osporava tužbu u visini iznosa od 500 evra. Iznos od 500 evra u gotovini je zamenjen za 500 evra u robi, tako da i dalje postoji imovina od koje će se namiriti ostali poverioci. U ovom slučaju, Poverilac A osnovano će prigovarati za iznos u visini od 500 evra koliko je uneo u stečajnu masu, ali će morati da vrati preostalih 500 evra od ukupno 1000 evra koliko je primio.

Bilans stanja pre isplate Bilans stanja posle isplate

Aktiva Pasiva Aktiva Pasiva

1000 A 1000 500 A 0

B 1000 B 1000


122


Kao što se vidi, sredstva dužnika su umanjena smo za iznos od 500 evra (1.000 evra isplaćenih poveriocu B, manje 500 evra vrednosti u primljenoj robi).

Bilans stanja nakon povraćaja

Aktiva Pasiva

1000 A 500

B 1000

Ostali zakoni koji se mogu primeniti

Pored Zakona o stečajnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima propisuje opšta pravila za pobijanje pravnih radnji dužnika, prema kojima svaki poverilac čije je potraživanje dospelo može pobijati pravne radnje dužnika koje su štetne za njega, Zakon o obligacionim odnosima, član 280–285. Stečajni upravnici bi trebalo da poznaju ove odredbe Zakona o obligacionim odnosima kao i druge zakone koji regulišu njihovu oblast rada, jer oni predstavljaju dodatne korisne instrumente za povraćaj sredstava, gde je to moguće. Posebno je važno da ste-čajni upravnici znaju da je rok za podizanje tužbe za pobijanje, propisan ovim odredbama, godinu dana, član 285. Zakona o obligacionim odnosima.

125

PONIŠTAVANJE NEPOVOLJNIH DVOSTRANIH UGOVORA

OPŠTA PITANJA

Zakon o stečajnom postupku ovlašćuje stečajnog upravnika da se saglasi i ispu-ni postojeće neispunjene ugovore obaveze ili da se ne saglasi i odbije ispunjenje onih koje su nepovoljne ili pod određenim okolnostima isuviše opterećuju ste-čajnu masu. Mogućnost da se raskinu nepovoljni ugovori je dodatno ovlašće-nje u stečajnom zakonu kojim treba da se omogući stečajnom dužniku da se reorganizuje u finansijski održivu celinu.

Ovlašćenja iz člana 74. stav 1.

U članu 74. stav 1. navodi se „ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do po-kretanja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane”. Ovom odredbom se obez-beđuje da stečajni upravnik koji je odgovoran za stečajnu masu ima pravno ovlašćenje da ispuni postojeće ugovore. Ovo pre svega treba da otkloni nedou-micu da je stečajna masa drugačija imovinska celina od stečajnog dužnika pre pokretanja stečajnog postupka, i da ispunjenje ugovora ne bi trebalo da bude dozvoljeno. U članu 74. stav 2. se dalje navodi da „ukoliko stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživa-nje kao stečajni poverilac”. Ova odredba omogućava pravni osnov za neispu-njenje postojećih ugovora i nastupanje posledica povrede ugovornih obaveza.

Šteta postaje potraživanje

Ukoliko ugovor ne bude ispunjen na način predviđen odredbama člana 74., može doći do nastanka štete. Ova šteta će se pretvoriti u potraživanje prema stečajnoj masi, prema odredbi sadržanoj u članu 74. stav 2. Ovo potraživanje se isplaćuje u skladu sa svojim isplatnim redom kao i sva ostala potraživanja u stečaju.

Uslov: neispunjenje obaveza obe ugovorne strane

Kako bi ispunio uslove za stavljanje van snage, ugovor ne sme biti ispunjen; na obe ugovorne strane moraju postojati neke obaveze koje nisu ispunjene. Uko-liko samo jedna strana nije ispunila svoju obavezu, sve što ostaje je da druga strana svoje obaveze ispuni. U takvim slučajevima, kada je jedna strana već ispunila svoju obavezu, ne primenjuju se odredbe člana 74. Ukoliko je saugo-varač stečajnog dužnika već ispunio svoje ugovorne obaveze i sve što preostaje

126


Za zakupljeni poslovni prostor, radnja plaća 4.000 evra mesečno. Tokom dve godine, radnja doživljava finansijske poteškoće. Cene zakupa nekretnina su opale i zakup u okolnim radnjama je pao za 50%. Konkurent koji prodaje slič-nu robu ima radnju u istoj ulici. On je u poziciji da snizi cenu robe koju proda-je, zato što ima niže troškove poslovanja. Jedan od osnovnih razloga što ima niže troškove poslovanja je što plaća znatno manji zakup za prostorije.

Pošto nije konkurentna, radnja podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka i pokušava da se reorganizuje. Jedna od mera koju radnja plani-ra da preduzme kako bi ponovo postala profitabilna je da raskine ugovor

PRIMER: Zakup poslovnog prostora

je da dužnik plati, onda ova isplata predstavlja još jedno stečajno potraživanje, kao i sva ostala. Potpuno ispunjen ugovor ne može biti stavljen van snage. Isto tako, ukoliko je stečajni dužnik izvršio svoju obavezu i samo očekuje isporuku robe, uslugu ili isplatu, nema za šta da se odbije ispunjenje (niti bi stečajni dužnik u ovom trenutku želeo da ugovor stavi van snage, pošto je već izvršio svoje obaveze i to ga ne bi dovelo u povoljniji položaj).

Ugovorna strana koja nije stečajni dužnik može prema članu 74. stav 3. da izdejstvuje od stečajnog upravnika da donese odluku da li će ispuniti ugovornu obavezu li odbija ispunjenje iste. Po ovoj odredbi, stečajni upravnik mora da odgovori u roku od petnaest dana, od dana prijema zahteva. Ova odredba ne određuje da li taj zahtev mora biti u pismenoj formi. Međutim, čini se da se pi-smena forma podrazumeva. U svakom slučaju, preporučuje se da zahtev bude u pismenoj formi za slučaj potrebe dokazivanja. Teško je dokazati zahtev kada je on saopšten usmeno.

Naknadno kršenje ugovornih obaveza

Ukoliko se stečajni upravnik saglasi sa ugovorom, što znači da je pokazao name-ru da ispuni obaveze, a onda to ne učini, šteta koja tako nastane nije obično ste-čajno potraživanje u smislu člana 35. stav 2. tačka 4., već spada u red potraživa-nja sa visokim prioritetom (prvog isplatnog reda u smislu člana 35. stav 2. tačka 1.), u troškove stečajnog postupka. U članu 74. stav 4. se navodi: „ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postupka”. Stečajni upravnik stoga treba da bude pažljiv prili-kom odlučivanja kojih ugovora će se pridržavati, pošto će potraživanja nastala usled naknadnog kršenja ugovornih obaveza biti u istom isplatnom redu kao i nadoknada troškova stečajnom upravniku za vođenje stečajnog postupka.

127

PONIŠTAVANJE NEPOVOLJNIH DVOSTRANIH UGOVORA

o zakupu i pretvori neizvršen ugovor u stečajno potraživanje. Međutim, ova mera možda uopšte nije potrebna. Uzimajući u obzir pravo dužnika da raskine ugovor o zakupu i ostavi zakupodavca bez zakupca u novo-nastalim uslovima na tržištu, zakupodavac će verovatno biti sklon da se dogovori o novim uslovima zakupa i prihvati zakupninu koja je u skladu sa tržišnom. Na ovaj način, stečajni dužnik će dobiti nižu zakupninu što će mu omogućiti da posluje konkurentno, a zakupodavac neće morati da se izlaže riziku da neće moći da izda prostor u zakup i naplati svoja potra-živanja u stečajnom postupku.

129

PRODAJA IMOVINE

OPŠTA PITANJA

Prodaja imovine je jedan od najvidljivijih i najkontroverznijih događaja u ste-čajnom postupku. Zbog toga je od ključnog značaja da stečajni upravnik vodi postupak što je transparentnije moguće, kako bi se izbegli prigovori i kritike. Tokom postupka prodaje imovine, stečajni upravnik mora da pokaže otvorenost kako prilikom preduzimanja određenih radnji, tako i u pogledu onoga što se javnosti prezentuje. Mora biti u stanju da pokaže da je postupao vrlo stručno i pažljivo. Za početak, prodaja cele imovine mora biti izvršena strogo u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i ostalim relevantnim propisima. Međutim, ova pravila se odnose na različite vrste imovine i različite okolnosti, tako da će u praksi ostati dosta prostora za fleksibilnost.

U slučajevima bankrotstva, po novom Zakonu o stečajnom postupku, zarada stečajnog upravnika će biti povezana sa visinom iznosa dobijenim od prodaje imovine dužnika ili povraćaja sredstava u stečajnu masu. Stečajni upravnik koji nije u stanju da proda imovinu, neće biti plaćen. Prema tome, za stečajnog upravnika je veoma značajno da stručno obavi pripreme za prodaju imovine na način na koji će privući najveći broj kvalifikovanih ponuđača. Takođe je veoma značajno da među poveriocima i kupcima stvori reputaciju o profesional-nosti, pouzdanosti i transparentnosti njegovog rada.

Neophodne veštine i sposobnost procenjivanja. Stečajni upravnik može da naiđe na veoma različiti sastav imovine dužnika. Osim opštih obaveza pred-viđenih zakonom, nema posebnih pravila o tome koji je najbolji način prodaje imovine. Metode će zavisiti od vrste imovine u pitanju. Prema tome, teško je u generalnom smislu govoriti o najboljim praktičnim rešenjima. Međutim, posto-ji određen broj važnih sposobnosti koje stečajni upravnik mora da poseduje:

■ sposobnost da podeli ili grupiše imovinu na način koji će privući najve-ći broj kvalifikovanih ponuđača i obezbediti najveću prodajnu cenu;

■ sposobnost da odredi najbolji raspoloživi način prodaje, bez obzira na to da li se imovina prodaje na aukciji ili neposrednom pogodbom;

■ sposobnost da odredi tržište na kome će ponuditi imovinu.

Komercijalni pristup. Stečajni upravnik mora da koristi svoju sposobnost ko-mercijalne procene pri predlaganju određenog načina prodaje. U svakom slu-čaju, stečajni upravnik mora da se ponaša na komercijalno razborit način. Ovo se uopšteno može opisati kao marketing ili prodaja određene imovine na način koji komercijalno odgovara toj vrsti imovine pod datim okolnostima.

130


Ono što komercijalno ima smisla za jednu vrstu, možda nema smisla za neku drugu vrstu imovine. Neki delovi imovine, kao što su alati i farbe, mogu biti relativno neprivlačni, s obzirom da su specifičnog karaktera. Ostali delovi imo-vine, kao na primer, automobili, kamioni i druga vozila, mogu biti korišćeni na razne načine (kao i imati nižu vrednost po komadu) i biće interesantniji većem broju potencijalnih kupaca. Intelektualna svojina može imati vrednost koju nije lako utvrditi i za koju nije lako naći kupca. Patent ili žig ne može se reklamirati ili prodati na isti način kao nekretnine, mašine ili akcije.

Da bi se prilikom prodaje imovine održao integritet stečajnog postupka, kao i da bi postupak bio transparentan za sve učesnike, stečajni upravnik treba da prodaju promoviše što više i u većem broju medija od zakonom predviđenog minimuma u članovima 110. i 111. Ukoliko postoje potencijalni kupci iz ino-stranstva, ili je predmet prodaje visoka tehnologija i postoji ograničen broj po-tencijalnih kupaca, moraju se razmotriti i druge varijante. Stečajni upravnik mora da bude spreman da dostavi direktnu ponudu putem pošte i kontaktira proizvođača predmeta prodaje, ukoliko on još uvek postoji, sve bivše konkuren-te, ili prodavce koji su specijalizovani za određenu vrstu robe. Takođe, postoji sve više internet prezentacija za prodaju imovine u stečaju, uključujući tu i online (direktne) aukcije. Efikasan stečajni upravnik bi trebalo da se upozna sa svim ovim metodama prodaje, pošto one uvećavaju mogućnost da se kontaktira potencijalni kupac.

Brza prodaja. Novi Zakon o stečajnom postupku predviđa da je stečajni postu-pak hitan (član 29. stav 2.) Imovina treba da bude prodata što je pre moguće, ali se pri tome mora voditi računa da promovisanje i postupak prodaje budu izvršeni na odgovarajući način. Stečajni upravnik treba da razvije strategiju ko-ja će obezbediti najveću moguću prodajnu cenu, u ograničenom vremenskom periodu. Kao što je prikazano u odeljku ovog priručnika pod nazivom „Procena vrednosti preduzeća”, držanje imovine košta; što se imovina duže zadržava, veći su ukupni troškovi održavanja. Ovi troškovi spadaju u troškove stečajnog postupka i prvi se isplaćuju, prema redosledu naplate određenom u članu 35. Ukoliko ostvarena vrednost ne bude veća od ovih troškova, ukupan iznos iz stečajne mase, koji će biti na raspolaganju za raspodelu stečajnim poveriocima, će biti manji. Najčešće se vrednost imovine neće povećati protekom vremena. Stečajni upravnik zato brzo mora da utvrdi prirodu i količinu imovine, promo-više je na odgovarajući način i na kraju je proda. Ukoliko stečajni upravnik ne proda imovinu brzo, može biti izložen optužbama da je nepotrebno dozvolio da se smanji ukupna vrednost stečajne mase koja će biti raspodeljena stečajnim poveriocima, jer je dozvolio da se nagomilaju potraživanja višeg prioriteta.

U najvećem broju stečaja, kupci neće platiti cenu koji bi platili prodavcima

131

takve imovine u transakcijama koje se odvijaju u redovnim situacijama. Kupac plaća cenu pod vanrednim okolnostima u koju ne spadaju nikakve garancije. Kupac ne može da vrati stvari ukoliko se pokaže da one imaju nedostatke, niti može kasnije da kupi još stvari iste vrste. Ukoliko je imovina promovisana na odgovarajući način, tako da je se pojavio dovoljno veliki broj potencijalnih kupaca, poverioci ne mogu tvrditi da je postignuta prodajna cena na aukciji ili tenderu bila „previše niska”. Novi zakon predviđa pravila kojima se brzo odbi-jaju neosnovani prigovori da je prodajna cena bila previše niska.

Nije potrebno izvršiti zvaničnu procenu. Osim ako se predlaže prodaja celog preduzeća, Zakon o stečajnom postupku ne zahteva zvaničnu procenu vrednosti pre nego što se imovina stavi na prodaju. Bez obzira na to, stečajni upravnik mo-ra bar okvirno da proceni kolika je fer tržišna vrednost imovine pre nego što poč-ne da razvija strategiju prodaje. Vidi odeljak „Procena vrednosti preduzeća”. Procena vrednosti imovine je neophodna i za početni stečajni bilans. Cena po kojoj je imovina pribavljena ili vrednost koju ona ima u finansijskim knjigama nema uticaja na utvrđivanje strategije prodaje – ona ne odražava pravu tržišnu vrednost imovine. Najčešće se vrednost stvari, koje se koriste u proizvodnji i stvaraju prihode, određuje prema tome kolika je trenutna vrednost budućih prihoda koji mogu da budu ostvareni, a onda se na tu vrednost mogu primeniti razni popusti, što znači da će različiti kupci biti spremni da daju različite ponu-de za istu stvar. Detaljnija razrada ovih pitanja se nalazi u odeljku „Procena vrednosti preduzeća” ovog priručnika.

Zaštita kupaca. Odredbe o prodaji u novom zakonu omogućuju brži postupak prodaje imovine u stečajnom postupku. Osim toga što predviđa otvoren i tran-sparentan postupak, zakon štiti kupce imovine u stečajnom postupku tako što obezbeđuje sigurnost u prodaji. Prenos prava svojine je siguran, a predviđa se i zaštita od mogućih zahteva drugih poverilaca. Član 111. stav 5. predviđa da prigovor poverioca ne utiče na prodaju izvršenu trećem licu, već poverilac može zahtevati eventualnu naknadu štete do koje je došlo radnjama stečajnog upravnika u postupku prodaje, ili čak zahtevati pozivanje na ličnu odgovornost stečajnog upravnika zbog nepravilnosti u vođenju postupka, ali ne može zahte-vati poništavanje prodaje. Član 111. stav 11. predviđa da u trenutku kada kupac plati prodajnu cenu on stiče svojinu na predmetu prodaje, bez ikakvih tereta i založnih prava. Nadalje, ukoliko se radi o prodaji celog preduzeća, član 113. stav 4. navodi da ni stečajni dužnik ni kupac neće biti odgovorni za potraživanja poverilaca prema dužniku koja su nastala pre pokretanja stečajnog postupka. Poverioci, naravno, imaju pravo na namirenje potraživanja iz sredstava ostvare-nih prodajom imovine koja spada u stečajnu masu, a koja se raspodeljuje prema redosledu utvrđenom u članu 35.

PRODAJA IMOVINE

132


Ipak, važno je razjasniti da stečajni upravnik nema obavezu da garantuje za bilo kakve karakteristike prodate imovine, uključujući količinu, kvalitet, ili podob-nost za određenu namenu za koju poverilac želi da je koristi. Stečajni upravnik može da opiše imovinu na uopšten način i objasni kupcima da sami moraju da utvrde karakteristike imovine. Stečajni upravnik treba da potencijalnim kupci-ma jasno stavi do znanja da se imovine nudi u „kakva-takva” stanju bez ikakvih garancija i da je prodaja u stečajnom postupku konačna.

TEHNIČKI ASPEKTI PRODAJE IMOVINE

Pravila o prodaji imovine u stečajnom postupku se nalaze u članovima 110-114. Stečajni upravnik treba dobro da poznaje postupak koji se nalazi u ovim članovima i da se na njega poziva što češće. Nadalje, stečajni upravnik treba da poznaje i razume sve podzakonske propise i Nacionalne standarde za upravlja-nje stečajnom masom, kao i da se u potpunosti ponaša u skladu sa njima kada god je to potrebno.

Nakon donošenja zaključka o unovčenju celokupne imovine ili dela imovine od strane stečajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz stečajne mase vrši stečajni upravnik ili lice koje on ovlasti, član 110. stav 1. Ova odred-ba kojom se zahteva sudska odluka u suštini sprečava prevremenu prodaju imo-vine, ukoliko postoji mogućnost da dođe do reorganizacije. Zakon u potpunosti uspostavlja odgovornost za prodaju imovine na strani stečajnog upravnika. U članu 110. stav 1. navodi se da stečajni postupak treba da sprovede stečajni upravnik ili osoba koju on ovlasti i nadgleda. Dakle, stečajni upravnik u potpu-nosti odgovara za svako lice kojem delegira odgovornost za prodaju imovine, bez obzira na to da li je u pitanju broker, akcionar, ili drugi posrednik. Stečajni upravnik treba da obezbedi da se ispoštuju sve zakonom predviđene procedure, bez obzira na to da li je poverio određene delove postupka prodaje drugim licima.

Osim prodaje celog preduzeća, postoje četiri metode prodaje imovine:

1. Javno nadmetanje;2. Neposredna pogodba (sa ili bez javnog prikupljanja ponuda);3. Stvari koje imaju berzansku, odnosno, tržišnu cenu;4. Kvarljiva roba (ubrzani postupak).

Ove metode su detaljno razmotrene niže.

133

Prodaja javnim nadmetanjem

U članu 110. stav 2. stoji da se „prodaja imovine vrši javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog zakona”, član 110. stav 2. Nije jasno da li ova široka definicija pokazuje da postoje tri odvojena puta za prodaju imovine, ili dva: javno nadmetanje i nepo-sredna pogodba (sa ili bez javnog prikupljanja ponuda). Pravila koja se na njih odnose obrađena su u nastavku teksta.

Pretpostavka je da se drugi zakoni, koji sadrže odredbe o prodaji imovine, kao što je Zakon o izvršnom postupku, primenjuju samo pod tačno određenim okol-nostima, i to na pitanja koja zakon o stečaju ne spominje. Odredbe člana 111. stečajnog zakona će se verovatno smatrati za lex specialis, što znači da su one predviđene posebno za slučaj stečaja i stoga derogiraju druge opšte propise, kao što je Zakon o izvršnom postupku. U suprotnom, drugi zakoni, poput Zakona o izvršnom postupku, bi mogli da budu u suprotnosti sa zakonom o stečaju i spreče primenu postupka koji je zakonodavac nameravao da primeni na hitne situacije karakteristične za stečajni postupak.

Zakon zahteva da se obaveštenje o prodaji javnim nadmetanjem dostavi una-pred, član 111. stav 2. Pre prodaje imovine stečajni upravnik je dužan da ste-čajnom dužniku, odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeđeno potra-živanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje, član 111. stav 1. Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi najkasnije 30 dana pre predloženog datuma javnog nadmetanja, član 111. stav 2. Obaveštenje o proda-ji javnim nadmetanjem mora da sadrži:

■ mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje;■ detaljan opis imovine sa podacima o njenoj nameni;■ početnu cenu i uslove pod kojima će se izvršiti javno nadmetanje.

Vidi član 111. stav 3. Obaveštenje služi samo da bi poverioci bili upozoreni da će se održati javno nadmetanje. To nije poziv poveriocima da daju odobrenje. Zakonom nije predviđeno kao neophodno davanje odobrenja od strane poveri-laca. Postupak predviđen zakonom zahteva samo dostavu obaveštenja i daje mogućnost prigovora.

Prethodne kvalifikacije. Zakon predviđa da stečajni upravnik definiše uslove prodaje. Stoga, stečajni upravnik može da postavi pravila javnog nadmetanja tako da zahteva od zainteresovanih strana da dostave dokaze da imaju finan-sijske mogućnosti da kupe imovinu koja se prodaje. Ovo može biti bilo šta,

PRODAJA IMOVINE

134


od finansijske dokumentacije do depozita, kojim će postati kvalifikovani za davanje ponuda. Uslovi kvalifikacije ne treba da budu suviše strogi kako ne bi obeshrabrili potencijalne ponuđače. Svi uslovi moraju biti u celosti navedeni u obaveštenju, član 111. stav 3.

Prigovori. Stečajni dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na predloženu prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predloženog datuma prodaje ili preno-sa, ako za njega postoji propisan osnov, član 111. stav 6. Prigovor se upućuje stečajnom veću koje o njemu odlučuje. Javno nadmetanje se nastavlja po planu i kad je prigovor podnet. Prigovor ne odlaže javno nadmetanje – ono će se odr-žati kad je zakazano, osim ukoliko stečajni sudija ne odluči drugačije, član 111. stav 6. Takođe, dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na izvršenu prodaju ukoliko za to postoji osnov, član 111. stav 8. Međutim, čak i usvojen prigovor obično neće dovesti do poništavanja zaključene prodaje. Pravni lek bi u ovom slučaju bio tužba za naknadu štete iz stečajne mase, ili čak lično od stečajnog upravnika, ukoliko je to primereno slučaju.

Osnov za prigovor može biti: prevara, pristrasno ponašanje stečajnog upravni-ka, nepotpuno dato obaveštenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je stečajni upravnik vodio postupak prodaje na štetu stečajne mase, član 111. stav 8. Obična tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za podnošenje prigovora, član 111. stav 8. Poverioci imaju pravo da prisustvuju i daju ponude na javnom nadmetanju. Ukoliko je imovina zaista prodata „po preniskoj ceni”, poverilac je mogao da bolju ponudu, kupi imovinu i onda je sam proda po višoj ceni. Poverioci ovo obično ne rade, jer je malo verovatno da bi mogli da postignu značajno višu cenu od one koja je postignuta javnim nadmetanjem.

Ukoliko osnov za prigovor nije jedan od navedenih u članu 111. stav 8. stečajni sudija treba da odbije prigovor. Ukoliko nije bilo prigovora, javno nadmetanje će se održati po planu. Ne sme da dođe do odlaganja stečajnog postupka zbog neosnovanih prigovora na prodaju imovine. Zakon o stečaju je osmišljen tako da omogući brzu prodaju imovine, kako ne bi došlo do smanjenja njene vred-nosti.

Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovi-ma i ceni obavesti stečajnog sudiju, stečajno veće i odbor poverilaca u roku od 10 dana od dana izvršene prodaje, član 111. stav 7.

Pravo razlučnih poverilaca na komentare. Razlučni poverioci mogu da daju svoje komentare na buduće javno nadmetanje. Ukoliko je imovina koja se pro-daje putem javnog nadmetanja predmet obezbeđenja jednog ili više razlučnih poverilaca, razlučni poverioci mogu, u roku od 10 dana od dana prijema oba-

135

veštenja o javnom nadmetanju ili prodaji, predložiti neki povoljniji metod pro-daje, član 111. stav 5. Ovaj predlog je savetodavne prirode – on ne obavezuje stečajnog upravnika. Njime se samo formalno omogućuje da razlučni poverio-ci daju svoje mišljenje o prodaji, naročito o tome da li razlučni poverilac možda ima u vidu nekog drugog kupca za koga stečajni upravnik ne zna, ili ukoliko sam razlučni poverilac želi da kupi imovinu koja se prodaje. Ova odredba je najkorisnija kada stečajni upravnik planira prodaju putem neposredne pogodbe. U slučaju javnog nadmetanja, poverilac sam može prisustvovati nadmetanju i dati ponudu kao bilo koji drugi kvalifikovani ponuđač.

Prodaja neposrednom pogodbom i javnim prikupljanjem ponuda

Zakon o stečajnom postupku omogućuje prodaju imovine neposrednom pogod-bom sa ili bez javnog prikupljanja ponuda. Ova metoda omogućava stečajnom upravniku da direktno pregovara o uslovima prodaje sa kupcem. Međutim, pre zaključenja prodaje, svim zainteresovanim poveriocima se mora dostaviti oba-veštenje u kome su navedeni uslovi prodaje, kako bi im se pružila mogućnost da podnesu prigovor. Ukoliko u zakonskom roku ne bude podnet prigovor, može se zaključiti prodaja, članovi 110. i 111. Posebne odredbe su detaljnije razmotrene niže.

Dijalog sa odborom poverilaca. U članu 27. stav 1. tačka 1. navodi se da odbor poverilaca „daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine”, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem. Ova odredba je savetodavne prirode – stečajni upravnik samo ima obavezu da se sastane i posavetuje sa po-veriocima kako bi lakše došao do zaključka koji je najbolji način da se ostvari najveća moguća prodajna cena, ukoliko oni to od njega traže. Ova odredba ne zahteva da stečajni upravnik pribavi njihovo odobrenje za odabrani način proda-je. Na ovaj način se zakonom formalno daje mogućnost poveriocima da o ovom pitanju ostvare dijalog sa stečajnim upravnikom. Efikasan stečajni upravnik bi u svakom slučaju razgovarao sa odborom poverilaca o ovom pitanju, bez obzira na to da li se to zakonom od njega zahteva. Ovakvim dijalogom se stvara poverenje između poverilaca i stečajnog upravnika i smanjuje broj kasnijih prigovora.

Postoje dve vrste prodaje neposrednom pogodbom: ili sa javnim prikupljanjem ponuda, na osnovu člana 110. stav 3. ili bez prikupljanja ponuda, na osnovu člana 110. stav 5. Ove dve odredbe samo navode prethodne uslove za iznala-ženje potencijalnih kupaca. Kada stečajni upravnik nađe potencijalnog kupca, naknadni postupak za zaključenje prodaje je isti za oba načina prodaje, kao što je objašnjeno niže.

Prethodno prikupljanje ponuda (javno prikupljanje ponuda). Na osnovu člana 110. stav 3. stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje tri

PRODAJA IMOVINE

136


visokotiražna dnevna lista i to u roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana određenog za dostavljanje ponude. Ovom odredbom treba da se obezbedi da stečajni upravnik na ispravan način prikupi ponude i oglasi prodaju imovine pre nego što prihvati jednu ponudu. Ovo je samo postupak za prikupljanje ponuda – ne i za samo zaključenje prodaje.

Bez javnog prikupljanja ponuda (neposredna pogodba). Kao izuzetak od op-šteg pravila o javnom prikupljanju ponuda u članu 110. stav 3., stečajni uprav-nik može u potpunosti da izbegne javno prikupljanje ponuda i krene direktno u neposrednu pogodbu, ali tek pošto pribavi odobrenje odbora poverilaca, član 110. stav 5. Ovaj izuzetak treba da u situaciji, kada se steknu takvi posebni uslovi, omogući stečajnom upravniku da postupa brzo kada se pojavi atrakti-van kupac i izbegne dugačak proces oglašavanja i prikupljanja ponuda. Ovom odredbom zakon predviđa alternativnu zaštitu, tako što zahteva odobrenje od strane odbora poverilaca da se izbegne javno prikupljanje ponuda. Pret-postavlja se da će odbor poverilaca, u svom interesu, prepoznati potrebu da se prodaja obavi brzo kada postoji takav kupac. Ukoliko se odbor poverilaca ne saglasi, stečajni upravnik može da pristupi javnom prikupljanju ponuda, na osnovu člana 110. stav 3. Uskraćivanje odobrenja ni na koji način ne utiče na mogućnost stečajnog upravnika da proda imovinu ili zaključi prodaju neposred-nom pogodbom – to samo znači da stečajni upravnik ne može da izbegne javno prikupljanje ponuda.

Prethodne kvalifikacije. Kao i kod prodaje javnim nadmetanjem, stečajni upravnik definiše uslove prodaje. Prema tome, stečajni upravnik može da de-finiše uslove prodaje tako što će zahtevati od zainteresovane strane da dostavi zadovoljavajuće dokaze o svojim finansijskim mogućnostima da zaključi pro-daju. Stečajni upravnik može da zahteva bilo šta, od finansijske dokumentacije do depozita.

Obaveštenje o budućoj prodaji. Kada se stečajni upravnik odluči za jednog kupca i predloži mu neposrednu pogodbu, kao i kod javnog prikupljanja ponu-da, ili bez (neposrednom pogodbom), primenjuje se isti postupak. Pre nego što bude postignuta pogodba, stečajni upravnik mora da o svojoj nameri da proda imovinu obavesti stečajnog dužnika, odbor poverilaca, poverioce koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje, i sva druga lica koja su iskazala interes za tu imovinu, član 111. stav 1. Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje o prodaji dostavi najmanje 15 dana pre dana zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, član 111. stav 2.

Obaveštenje o prodaji javnim prikupljanjem ponada ili neposrednom pogod-bom mora da sadrži najmanje sledeće podatke:

137

■ mesto i adresa gde se imovina nalazi;■ detaljan opis imovine i njene funkcije;■ procenu vrednosti imovine;■ proceduru i uslove za izbor ponuda;■ podatke o svim prikupljenim ponudama;■ podatke o kupcu koji se predlaže;■ sve uslove prodaje koja se prelaže, uključivši i cenu i način plaćanja.

Vidi član 111. stav 3. Ovim obaveštenjem poveriocima se samo ukazuje na održavanje prodaje – ne traži se odobrenje poverilaca. Zakonom se ne traži odo-brenje poverilaca za samo zaključenje prodaje neposrednom pogodbom. Oni dobijaju obaveštenje o prodaji i pruža im se mogućnost da podnesu prigovore.

Prigovori. Stečajni dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na predloženu prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predloženog datuma prodaje ili preno-sa, ako za njega postoji propisan osnov, član 111. stav 6. Prigovor se dostavlja stečajnom sudiji, koji odlučuje o njemu. Čak i kada je podnet prigovor, prodaja se održava po planu. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako sud ne odluči drugačije, član 111. stav 6. Osnov za prigovor može biti: prevara, pristrasno ponašanje stečajnog upravnika, nepotpuno dato obaveštenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je stečajni upravnik vodio postupak prodaje na štetu stečajne mase, član 111. stav 8. Međutim, obična tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za podnošenje prigovora, član 111. stav 8. Uko-liko osnov za prigovor nije jedan od navedenih u članu 111. stav 8., stečajni sudija treba da odbije prigovor. Ukoliko nije bilo prigovora, prodaja se može zaključiti po planu.

Obezbeđena potraživanja. Ukoliko je imovina koja se prodaje predmet obez-beđenja jednog ili više razlučnih poverilaca, razlučni poverioci mogu, u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja o prodaji, predložiti neki povoljniji metod prodaje. Ovim se samo omogućuje razlučnim poveriocima da daju svoje mišljenje o prodaji, naročito o tome da li razlučni poverilac možda ima u vidu nekog drugog kupca za koga stečajni upravnik ne zna, ili ukoliko sam razlučni poverilac želi da kupi imovinu koja se prodaje.

Efikasni postupak. Ceo postupak za prodaju neposrednom pogodbom je osmi-šljen tako da stečajnom upravniku omogući najveću moguću fleksibilnost da pregovara i prodaje imovinu brzo i sigurno. Najvažnija karakteristika ovog postupka je da stečajnom upravniku nije potrebno odobrenje odbora poverilaca za zaključenje prodaje. Odobrenje je potrebno samo ukoliko stečajni upravnik hoće da izbegne javno prikupljanje ponuda – ne i za samu prodaju. Inače, sve aktivnosti poverilaca su opcione. Glavna zaštitna mera u zakonu je obaveza

PRODAJA IMOVINE

138


stečajnog upravnika da na vreme obavesti poverioce i da im pruži priliku da podnesu prigovor, ukoliko za njega postoji osnov. Efikasno funkcionisanje ovog dela zakona se zasniva na pretpostavci da će se poverioci ponašati u svom interesu, ukoliko su njihova prava povređena. Prema ovim odredbama, neak-tivnost poverilaca ne zadržava postupak zaključenja prodaje imovine, što je od ključnog značaja za brzo okončanje stečajnog postupka.

Donji dijagram ilustruje redosled koraka u postupku prodaje imovine:

* Napomena: Prigovor sam po sebi ne zaustavlja prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije.

Prodaja na regulisanom tržištu

Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje se obično prodaju na tržištu i imaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se po toj ce-ni na odgovarajućoj berzi ili tržištu, član 111. stav 12. Ova odredba omogućuje stečajnom upravniku da proda imovinu na berzi ili tržištu bez održavanja jav-nog nadmetanja ili zaključivanja neposredne pogodbe. Nema smisla zahtevati od stečajnog upravnika da održava javnu aukciju za akcije kojima se trguje na berzi po cenama koje su objavljene. Stečajni upravnik može jednostavno da

Javnoprikupljanje

ponuda

Ro�ište pred sudom

Potencijalnikupci

Odobrenje odbora

poverilaca da se zaobi�eprikupljanje

ponuda

Bez prigovora

Neposredna pogodba

sa potencijalnim

kupcem

Odre�ivanjeuslova ugovora o

prodaji

Prilaže se na uvid poveriocima i daje im se

prilika da se suprotstave

ZAKLJU�UJE SE PRODAJA

Usvojen

Prodaja se ne zaklju�uje

Prigovor *

Odbijen

Obaveštenje poverilaca

Mora da sadrži sve relevantne podatke iz

�lana 111.

Odobreno

Nijeodobreno

139

kontaktira brokera i izda mu instrukcije da proda akcije po trenutnoj tržišnoj ceni. Transparentnost proizilazi iz činjenice da je tržište javno i da su cene objavljene. Tržišnu cenu lako može proveriti svako ko želi da potvrdi koliki je iznos sredstava mogao da bude ostvaren na dan kada je zaključena prodaja.

U suprotnom, ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, Zakonom je propisano da će se one prodati neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca, član 111. stav 12.

Prodaja kvarljive robe

Zakon o stečaju sadrži odredbu koja reguliše ubrzanu prodaju kvarljive robe, član 114. stav 1. tačka 3. Iako nije definisana u Zakonu o stečajnom postupku, kvarljiva roba je bilo koja roba podložna kvarenju ili propadanju u relativno kratkom vremenskom roku (opšta definicija kvarljive robe nalazi se u Zakonu o obligacionim odnosima). Najčešći primer su hrana i mlečni proizvodi. Iako tačan rok kvarenja nije propisan, jasno je da se ove odredbe odnose na predme-te koji ne mogu da izdrže vremenski period potreban za uobičajeni postupak obaveštavanja, a da ne dođe do njihovog propadanja u velikoj meri. U takvim slučajevima, stečajni upravnik može da proda kvarljivu robu pošto obavesti ste-čajnog sudiju o nameravanoj prodaji, bez sprovođenja postupka prodaje iz člana 111., član 114. stav 1. i 3. Ukoliko stečajni sudija u roku od 24 sata od prijema obaveštenja ne obavesti stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe, stečajni upravnik može pristupiti prodaji, član 114. stav 2.

Sredstva ostvarena prodajom

Neobezbeđena imovina. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom odredbom člana 35. shodno članu 111. stav 9.

Obezbeđena imovina. Ako je imovina bila predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca, iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju troškovi prodaje, a iz preostalog iznosa isplaćuju se razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno prodatom imovinom u skladu sa njihovim pra-vom prioriteta, član 111. stav 10. Nije jasno šta spada u „troškove prodaje”. Troškovi prodaje nisu zakonom definisani. Ipak, ovi troškovi se mogu general-no opisati kao konkretni troškovi koji su do te mere direktno i blisko povezani sa prodajom konkretne imovine da bi se pre mogli klasifikovati kao troškovi prodaje nego kao opšti troškovi stečajnog postupka. Ovi troškovi se razlikuju

PRODAJA IMOVINE

140


od slučaja do slučaja i zavise od konkretnih okolnosti. Na primer, honorar ispla-ćen licu koje vodi aukciju ili troškovi reklamiranja imovine, smatrali bi se za troškove prodaje. Međutim, ukoliko su se aukcija ili reklamiranje odnosili na više od jednog predmeta, ove troškove bi trebalo ili podeliti između različitih predmeta, ili ih pripisati opštim troškovima stečajnog postupka. Troškovi opšte prirode, koji nisu tesno povezani sa imovinom ne predstavljaju troškove proda-je. Podeljeni troškovi čuvanja ili založno pravo magacionera verovatno se ne bi smatrali za troškove prodaje, već pre za opšte troškove stečajnog postupka.

Isplata sredstava. Namirenje razlučnih poverilaca mora biti izvršeno u roku od tri dana od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine, član 111. stav 10. Ako posle namirenja razlučnih poverilaca preostanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u stečajnu masu i deli se stečajnim pove-riocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu, član 111. stav 10. Ova odredba se odnosi na isplatne redove definisane u članu 35. Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi imovina bez tereta, član 111. stav 11.

PRODAJA PREDUZEĆA KAO CELINE

Posebna pravila i kada se primenjuju. Posebna pravila se primenjuju kada stečajni upravnik predloži da se jedna poslovna jedinica proda u celini, a ne u delovima. Zakon o stečaju omogućuje stečajnom upravniku da na prodaju ponudi celo preduzeće, jedno ili više postrojenja, ili druge funkcionalne celine. Međutim, zakonom se zahteva odobrenje poverilaca za ovaj vid prodaje, član 112. stav 1. Zakonom se takođe propisuje dužnost stečajnog upravnika da izvrši profesionalnu procenu tržišne vrednosti pravnog lica, odnosno njegovih delova, koji se prodaju, član 112. stav 2. Ove odredbe se primenjuju kada se na prodaju nudi poslovna jedinica. One se ne odnose na situaciju u kojoj se više stvari koje pripadaju dužniku prodaje zajedno, već samo kada se neka funkcionalna opera-tivna celina ili postrojenje kao celina nudi na prodaju. Generalno, ova odredba se primenjuje kada se takva celina može smatrati samostalnim biznisom.

Vrednost preduzeća koje funkcioniše. Kada razmatra mogućnost prodaje preduzeća ili njegovog dela kao celine, stečajni upravnik mora da utvrdi da li ova celina više vredi kao funkcionalna operativna celina – preduzeće koje funkcioniše – nego kao zbir svojih sastavnih delova. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg zakon zahteva procenu vrednosti na propisan način, član 112. stav 2. Osnovno pitanje je da li poslovna jedinica može da ostvari dovoljno prihoda, što je u ovom trenutku čini vrednijom nego kada bi bila prodata u delovima. (Analiza je slična kao ona koja se sprovodi da bi se proverilo da li je preduze-će pogodno za reorganizaciju. Vidi raspravu u odeljcima „Procena vrednosti preduzeća” i „Reorganizacija”.)

141

Prethodna kvalifikacija. Stečajni upravnik određuje uslove prodaje. Kao i kod prodaje javnim nadmetanjem i prodaje neposrednom pogodbom, stečajni upravnik može da odredi uslove prodaje tako što će zahtevati od zainteresovane strane da dostavi odgovarajuće dokaze da joj njeno finansijsko stanje dozvolja-va da kupi imovinu koja se prodaje. Ovi dokazi mogu biti različiti, od finansij-ske dokumentacije do depozita.

Reklamna brošura. Poželjno je da se imovina proda javno, pošto je dugo bila izložena javnosti, i pošto je stečajni upravnik direktno kontaktirao preduzeća koja bi mogla biti zainteresovana za kupovinu imovine. Treba obezbediti što je veću moguću konkurenciju. Preduzeće i imovina preduzeća koje funkcioniše treba intenzivno reklamirati. Ukoliko je to potrebno, može se pripremiti reklam-na brošura i poslati svim zainteresovanim stranama. Mogu se i angažovati uslu-ge investicionih banaka ili drugih agenata. Ukoliko se angažuju ovi agenti, oni će obično pripremiti odgovarajuće brošure i uopšte organizovati marketing.

U slučaju prodaje manjih preduzeća, kada neće biti angažovane reklamne agen-cije, stečajni upravnik se može odlučiti da sam napravi brošuru. Iako tehnike za pripremu ovakve brošure prevazilaze naš priručnik, neki ključni elementi koji se mogu uneti u nju su navedeni niže.

Sadržaj brošure zavisiće od prirode posla i imovine koja se prodaje. Za rekla-mu će biti potreban kratak opis, koji bi pratila sveobuhvatna brošura, na zahtev zainteresovane strane. Neki od elemenata koji bi mogli da budu uneti su:

■ Kratak opis poslovanja;■ Ograničenje odgovornosti (vidi primer na kraju odeljka);■ Kratka istorija preduzeća;■ Prethodni finansijski rezultati;■ Proizvodi i usluge;■ Obim proizvodnje i kapacitet;■ Glavni konkurenti;■ Snabdevači;■ Najvažnije mušterije;■ Distributeri;■ Poslovne prostorije (adresa, u vlasništvu / zakupljene);■ Postrojenje i mašine;■ Poboljšanja koja uvećavaju vrednost nekretnina;■ Najvažniji ugovori o zakupu;■ Inventar;

PRODAJA IMOVINE

142


■ Najvažniji ostali ugovori;■ Ostala imovina: patenti, žigovi, itd.;■ Mapa organizacione strukture;■ Uprava;■ Direktori;■ Zaposleni (broj, opis, lokacija);■ Uslovi za prethodnu kvalifikaciju i postupak izbora;■ Informacije o postupku prodaje u stečaju;■ Prodaja robe „kakva-takva” bez garancija i pravnog leka;■ Kontakt informacije.

Odluka o tome koji predmeti treba da budu uneti i u kojoj meri mora da se donese u zavisnosti od toga šta se prodaje. Informacije treba izdavati pažljivo. Zainteresovanim stranama podatke treba davati selektivno. U ovom pogledu, postavlja se najveći broj istih pitanja kao i kod prodaje preduzeća van stečajnog postupka. Stečajni upravnik treba da unajmi advokata koji će proveriti da u bro-šuri nisu navedene poverljive informacije i da u njoj nema pogrešnih tvrdnji.

Stečajni upravnik mora biti siguran da su u brošuri navedeni samo oni predmeti koji se zaista nude na prodaju. Ne treba navoditi da su žigovi, ime firme, patenti ili licence deo imovine koja se prodaje, ukoliko se ova prava zaista ne prodaju. Iako se očekuje od potencijalnog kupca da proveri pravno i finansijsko stanje preduzeća, stečajni upravnik treba da utvrdi da li su postrojenja preduzeća ili oprema proizvedeni na osnovu licence, ili postoji mogućnost da njima budu povređeni patenti trećih lica.

Stečajni upravnik treba da opiše imovinu na opšti način i jasno objasni poten-cijalnim ponuđačima da sami treba da utvrde karakteristike imovine. Stečajni upravnik treba kupcu da saopšti koje finansijske obaveze, ukoliko postoje, ku-pac preuzima na sebe kupovinom imovine. Ovo treba da uradi u saglasnosti sa relevantnim zakonskim propisima. Međutim, stečajni upravnik takođe treba da objasni da on ne garantuje za bilo koje konkretne osobine, kvalitet, ili pogod-nost za određenu namenu koju potencijalni ponuđač može da ima za imovinu. Treba navesti da se roba prodaje „kakva-takva”, bez garancija i da je prodaja u stečaju konačna, bez mogućnosti za naknadne promene. Stečajni upravnik mora voditi računa da neko od zaposlenih ili neko od bivših zaposlenih kod stečajnog dužnika, daju bilo kakve izjave o tome šta se prodaje, a šta ne. Vidi primer „Ograničenja odgovornosti” u daljem tekstu.

Obratiti pažnju na skrivene interese. Brošure često zahtevaju lica koja imaju neki drugi interes, a ne da kupe imovinu. Ove zainteresovane strane mogu

143

biti, recimo, konkurenti koji traže informacije da bi postali konkurentniji na tržištu, ili druga lica koja nisu ozbiljno zainteresovana za kupovinu. Stečajni upravnik treba da proveri ko je lice koje zahteva brošuru pre nego što mu da informaciju. Podatke o klijentima preduzeća ne treba izdavati sve dok stečajni upravnik ne bude siguran da je potencijalni kupac definitivno zainteresovan. Ovo iz razloga da bi se izbeglo dostavljanje informacija konkurenciji koja bi im omogućila da pribave nove mušterije na štetu preduzeća koje se prodaje i tako mu umanje vrednost. Ukoliko su podaci sadržani u brošuri poverljive prirode, stečajni upravnik može da zahteva da sve zainteresovane strane potpišu ugovor o čuvanju tajne. I u ovom slučaju stečajni upravnik treba da traži savet advoka-ta koji je stručan u ovoj oblasti kako bi izbegao kasnije probleme.

Ograničenje odgovornosti u reklamnoj brošuri. Stečajni upravnik treba u re-klamnu brošuru koju šalje trećim licima da unese ograničenje odgovornosti. Ograničenje odgovornosti mora da bude u skladu sa domaćim zakonima i da štiti stečajnog upravnika i stečajnu masu od odgovornosti. Stečajni upravnik treba da se konsultuje sa advokatima prilikom sastavljanja ograničenja odgovor-nosti. Primer ograničenja odgovornosti:

PRODAJA IMOVINE

OGRANIČENJE ODGOVORNOSTI

Ova brošura je sastavljena u cilju pomoći zainteresovanim licima u donošenju odluke da li da se bave daljim ispitivanjem imovine preduzeća ponuđene na pro-daju radi njegove kupovine. Ova brošura je sačinjena na osnovu podataka koje je dostavila uprava [uneti ime preduzeća] i dostavlja se primaocu bez ikakvih ga-rancija od strane stečajnog upravnika i uprave [uneti ime preduzeća] o njihovoj tačnosti i potpunosti. Iako je brošura sastavljena u dobroj nameri i zasniva se na podacima za koje verujemo da su u trenutku sastavljanja brošure tačni, stečajni upravnik nije izvršio nezavisnu reviziju niti je sam utvrdio tačnost podataka koji su u brošuri navedeni. Stečajni upravnik ne prihvata odgovornost da primaoce ove brošure obavesti o bilo čemu iz brošure ili o onome što im postane poznato nakon njenog prijema, a odnosi se na podatke sadržane u ovoj brošuri.

Svaki primalac ove brošure treba sam da ispita i analizira sve podatke, izjave ili tvrdnje koje se u njoj nalaze, odnosno da se osloni na sopstvenu proveru podataka. Svaki primalac bi trebalo da se nezavisno posavetuje sa odgovara-jućim stručnjacima prilikom donošenja odluke da li da dalje ispituje preduzeće i njegovo poslovanje.

Brošura može da sadrži određene finansijske procene budućeg poslovanja. Ovo su samo procene i ne predstavljaju tvrdnje i garancije o budućem poslova-nju. Procene su zasnovane na velikom broju pretpostavki, na njih utiče veliki broj faktora, i one su podložne različitim neizvesnim uticajima koje su van kon-trole stečajnog upravnika. Ne tvrdi se da će se bilo koja procena iz nje ostvariti. Buduće poslovanje može biti znatno drugačije od predviđenog. Svaki primalac

144


Kontakt informacije. Brošura treba da sadrži detaljne kontakt informacije ka-ko bi zainteresovane strane mogle lako da kontaktiraju stečajnog upravnika. Ta-kođe treba pribaviti detaljne informacije o svim potencijalnim kupcima kako bi i sa njima moglo da se kontaktira. Ove informacije u principu treba da sadrže:

■ Ime / naziv zainteresovane strane;■ Kontakt informacije (adresa, telefon, faks, e-mail);■ Imena i adrese glavnih donosioca odluka;■ Spisak dostavljenih / zadržanih informacija;■ Spisak dodatnih informacija koje su tražene;■ Da li je zaključen ugovor o čuvanju tajne;■ Beleške o razvoju pregovora.

Komunikacija sa drugima. Ukoliko preduzeće nastavlja da funkcioniše, važno je da mušterije, zaposleni i dobavljači budu informisani o svim predlozima za reklamiranje preduzeća koje se prodaje, kako bi se izbegli nesporazumi u vezi sa nastavljanjem poslovanja. Stečajni upravnik treba da obavesti sve ove strane o nameri da proda poslovnu jedinicu, kako bi se izbegle nejasnoće, nagađanja i potencijalni problemi koji se često javljaju kada ove strane saznaju za moguć-nost prodaje poslovne jedinice.

Post-prodajne aktivnosti. Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja, član 113. stav 1. Niti stečajni dužnik, niti kupac nisu odgovorni poveriocima za potraživanja nastala pre obustave stečajnog postupka, član 113. stav 4. U trenutku kada kupac plati prodajnu cenu, on stiče imovinu bez tereta, član 111. stav 11. Ove

brošure treba da izvrši sopstveno ispitivanje u pogledu pretpostavki, neizvesnih uticaja i raznih mogućnosti koje mogu imati uticaja na buduće poslovanje.

Stečajni upravnik ne daje nikakve garancije u pogledu stanja ili osobina bilo koje stvari ili prava iz imovine koja se prodaje. Ona se prodaje „kakva-takva”. Primalac brošure treba sam da ispita prirodu i uslove pod kojima se imovina nudi na prodaju.

Stečajni upravnik neće biti odgovoran za plaćanje bilo kakve provizije, brokerske naknade, ili bio kog drugog novčanog iznosa bilo kom agentu ili brokeru koji ga je upoznao sa kupcem preduzeća, njegovog dela ili njegove imovine. Svaki takav agent ili broker mora sam da dogovori aranžman za isplatu naknade ili troškova koji mu sleduju sa potencijalnim kupcem.

Stečajni upravnik zadržava pravo da zahteva od bilo koje zainteresovane strane da dostave odgovarajuće dokaze o svojoj finansijskoj mogućnosti da kupe pred-uzeće ili njegov deo.

145

odredbe, čitane zajedno, znače da imovina koja spada u prodatu poslovnu ce-linu ne čini deo stečajne mase i ne može biti predmet potraživanja poverilaca. Međutim, sredstva ostvarena prodajom preduzeća, postaju deo stečajne mase i mogu biti predmet potraživanja poverilaca. Stečajni postupak se nastavlja, uključujući utvrđivanje potraživanja i namirenje poverilaca prema zakonom utvrđenom redosledu naplate, član 113. stav 2.

Položaj razlučnih potraživanja. U slučaju kada je stečajni dužnik prodat kao pravno lice ili kada je prodat deo stečajnog dužnika, razlučni poverioci koji su imali razlučno pravo na bilo kom delu prodate imovine imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, član 113. stav 3. To znači da se obezbeđena potraživanja u svakom slučaju namiruju pre neobezbeđenih potraživanja. Međutim, još uvek nije jasno da li to znači da će prioritetna potraživanja obezbeđenih poverilaca biti namirena u iznosu vrednosti predmeta obezbeđenja u okviru prodatog dela stečajnog dužnika, ili će biti namirena u celosti bez obzira na to kolika je vred-nost predmeta obezbeđenja, zakon to očigledno ne definiše. Relativna vrednost može biti izračunata na osnovu vrednosti imovine koja je navedena u proceni koja se zahteva za prodaju poslovne jedinice na osnovu člana 112. stav 2. Kao što je slučaj i sa prodajom druge imovine, iz sredstava ostvarenih prodajom pr-vo će se namiriti troškovi prodaje, a celokupan preostali iznos deli se razlučnim poveriocima po zakonskom redosledu isplate, član 111. stav 10.

PRODAJA IMOVINE

Stečajni upravnik, imenovan u stečajnom postupku preduzeća srednje ve-ličine koje se bavi proizvodnjom, odluči da proda veliku mašinu za metal koja je pet godina ranije nabavljena za 100.000 evra. Pošto je izvršio početno istraživanje, stečajni upravnik je procenio da će mašinu uspeti da proda za iznos između 20.000 i 50.000 evra. Mašina je obezbeđena založnim pravom u visini od 40.000 evra u korist Plave Banke. Stečajni upravnik odluči da ponudi mašinu na prodaju putem javnog nadmetanja i o tome dostavi odgovarajuće obaveštenje, u smislu člana 111., tačno 45 dana pre dana prodaje (zakonski rok je najmanje 30 dana). U obaveštenju su navedeni adresa mesta prodaje, detaljan opis imovine, uslovi prodaje i početna cena od 20.000 evra.

Plava Banka podnosi prigovor 15 dana pre prodaje, tvrdeći da imovina ne može da bude prodata zato što je na njoj ustanovljeno obezbeđenje i da, po pravilima o obezbeđenju potraživanja, Plava Banka kao prioritetni poverilac ima pravo da proda imovinu. Drugo, Plava Banka tvrdi da je

PRIMER: Prodaja imovine

146


početna cena preniska i da imovina sigurno vredi više od 20.000 evra. Treće, Plava Banka tvrdi da stečajni upravnik nije od nje tražio dozvolu da proda imovinu putem javnog nadmetanja, u smislu odredaba u člana 111. stav 1., 5. i 11.

Dalje, Uprava javnih prihoda Ministarstva finansija, podnosi prigovor de-vet dana pred prodaju, tvrdeći da dužnik nije platio porez i da iz stečajne mase moraju, pre svega, biti isplaćena dugovanja po osnovu poreza.

Ovi prigovori su podneti sudu. Koju će odluku doneti sudija? Vidi član 111. stav 8. i stav 10.

Analiza

Sud treba da odbije prigovor Plave Banke po prvom osnovu. Sama či-njenica da je imovina predmet obezbeđenja ili hipoteke nije dovoljan razlog da se stečajnom upravniku zabrani da proda imovinu, član 111. stav 8. Stečajni upravnik može da proda imovinu koja je predmet obez-beđenja prema stečajnom zakonu, član 111. stav 10. Stečajni upravnik iz sredstava ostvarenih prodajom mora prvo namiriti razlučne poverioce (pošto namiri troškove prodaje), ali ovo ne uskraćuje stečajnom upravni-ku pravo da održi prodaju. Sredstva ostvarena preko iznosa obezbeđenog potraživanja spadaju u imovinu stečajne mase koja će biti raspodeljena neobezbeđenim stečajnim poveriocima u skladu sa zakonom. Time što će održati prodaju umesto razlučnog poverioca, stečajni upravnik je u boljem položaju da obezbedi veću prodajnu cenu od razlučnog poverioca koji ima interes samo da namiri svoje obezbeđeno potraživanje.

Po drugom osnovu, sud takođe treba da odbije prigovor Plave Banke, pošto sama tvrdnja da je početna cena preniska nije dovoljan razlog za usvajanje prigovora, član 111. stav 8. Stečajni upravnik može da definiše početnu cenu u onom iznosu za koji on smatra da je odgovarajući. Ništa u zakonu ne sprečava razlučnog poverioca da sam učestvuje u javnom nadmetanju kako bi postigao veću prodajnu cenu, ukoliko smatra da je vrednost imovine veća od iznosa cene koju su ponudili ostali učesnici.

Po trećem osnovu, sud takođe treba da odbije prigovor Plave Banke. Pre-ma Zakonu o stečajnom postupku, stečajni upravnik nema obavezu da pribavi izričito odobrenje razlučnog poverioca. U članu 111. stav 1., stoji samo obaveza da se poverioci obaveste o odabranom načinu prodaje – ne-ma obaveze da se odobri konkretan način prodaje za određenu imovinu.

147

Prema članu 111. stav 5., Plava Banka može da predloži povoljniji način prodaje imovine. Pošto ništa ne ukazuje na to da je Plava Banka ovo uradila, i pošto je ovakav predlog u svakom slučaju samo savetodavne prirode – stečajni upravnik nije po zakonu obavezan da pribavi odobrenje razlučnog poverioca da proda imovinu. Neophodno je samo obaveštava-nje i mogućnost da se stavi prigovor, kao i da je prigovor zasnovan na odgovarajućim razlozima.

Prigovor Uprave javnih prihoda treba odbiti zbog proceduralnih razloga, pošto je podnet posle isteka roka od najmanje deset dana pre dana pro-daje, član 111. stav 6. U svakom slučaju, Uprava javnih prihoda nema pravo da spreči prodaju na osnovu zakona o stečaju. Oni mogu imati pra-vo na isplatu određenih sredstava prema poreskim zakonima, ali ovo je drugo pravno pitanje, koje se bavi njihovim pravima prema Plavoj Banci i drugim poveriocima po vanstečajnim propisima. Sud u ovom trenutku ne treba da se bavi ovim pitanjima.

PRODAJA IMOVINE

149

SLUČAJEVI STEČAJA BEZ IMOVINE

Definicija

Stečajne sudije se često suočavaju sa situacijama u kojima ima malo, ili uopšte nema imovine. Naime, najveći broj slučajeva u zapadnim sistemima stečaja su slu-čajevi u kojima nema imovine. Slučajevi u kojima nema imovine su oni slučajevi u kojima su sve ili većina stvari u državini dužnika pod nekim teretima ili su u tuđem vlasništvu, tako da nema imovine koju bi stečajni upravnik mogao da raspodeli neobezbeđenim stečajnim poveriocima. U najvećem broju ovih slučajeva nema čak ni dovoljno sredstava da se pokriju osnovni troškovi stečajnog postupka.

Postupak i praktične posledice

Kada se utvrdi da se radi o stečaju bez imovine, postupak se obustavlja. Član 4. stav 2. Zakona o stečajnom postupku navodi da se „stečajni postupak pokreće ali se ne sprovodi, već se postupak odmah obustavlja kada je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka”. Praktična posledica ob-ustavljanja je da će se smatrati da ovaj stečajni postupak nikada nije postojao. Poverioci mogu sami da nastave da preduzimaju radnje prema dužniku, u skladu sa ostalim pravima koja imaju po vanstečajnom zakonodavstvu. Jednostavno, ne-ma potrebe za zajedničkim postupkom pred stečajnim sudom, za moratorijumom ili imenovanjem stečajnog upravnika. Ista je situacija i kada stečajni dužnik ima samo jednog poverioca, član 4. stav 1. Slučajevi u kojima postoji samo jedan poverilac su više u duhu dvostranačke parnice u privrednim sporovima, pošto ne postoji kategorija poverilaca koju je potrebno zaštititi. Ovo su jednostavno situa-cije koje ne zahtevaju kolektivno odlučivanje, kao u stečajnom postupku.

Prepoznavanje slučajeva stečaja bez imovine

Slučajevi stečaja bez imovine nisu tako očigledni kao što deluju. Prvi utisak može lako da prevari. U nekim slučajevima, stečajni upravnik može naići na ve-liki broj stvari od velike vrednosti u prostorijama stečajnog dužnika. Međutim, ukoliko su sve ove stvari opterećene raznim teretima, može se desiti uopšte ne bude sredstava koja stečajni upravnik može da raspodeli neobezbeđenim stečaj-nim poveriocima. S druge strane, stečajni upravnik može da naiđe na prazne prostorije, bez ijedne stvari u njima, ali u stečajnoj masi može biti imovine. Ovo je najbolje prikazano u primerima koji slede.

Slučajevi stečaja bez imovine ne podrazumevaju prevaru ili kršenje propisa

Ljudi koji se ne bave ovim poslom najčešće smatraju da je u preduzeću u kome nema imovine došlo do krađe ili prevare. Dok je nedostatak fizičke imovine ne-

150


kad zaista prouzrokovan krađom ili zloupotrebom sredstava, ovo ne mora uvek da bude tako. Ukoliko je imovina legitimno opterećena ili data u zakup, ona stečajnom upravniku neće biti na raspolaganju za prodaju i raspodelu. Moguće je da su sredstva legitimno potrošena na troškove poslovanja. Takođe je mogu-će da je u pitanju običan slučaj poslovnog neuspeha, bez ikakvih nepoštenih radnji vlasnika ili uprave.

Ukoliko ima dokaza da je došlo do prenosa imovine neposredno pred pokretanje stečajnog postupka, krađe, ili pronevere sredstava, sama postojanje mogućnosti podnošenja tužbe za pobijanje radnji dužnika i povraćaj te imovine je od važnosti za poverioce. Ovo nije slučaj stečaja bez imovine, bez obzira na to što nema fi-zičke imovine. Stečajni upravnik treba da odredi koje radnje mogu biti preduzete u cilju povraćaja, ili na osnovu stečajnog zakona ili na osnovu drugih zakona, i koja je verovatnoća da se povrati imovina veće vrednosti od troškova aktivnosti u vezi sa povraćajem. Ukoliko su ove aktivnosti isplative, stečajni upravnik ne bi trebalo da preporuči obustavljanje postupka na osnovu člana 4. stav 2.

Primeri – Prepoznavanje stečaja bez imovine

Primer 1. Stečajni upravnik je postavljen da vodi slučaj stečaja jedne male pro-davnice. Razlučni poverilac ima hipoteku na radnji i pravo zaloge na svom name-štaju, inventaru i ostalim stvarima dužnika na osnovu ugovora o hipoteci i zalozi. Neisplaćeno dugovanje iznosi 325.000 evra, a od tog iznosa 125.000 evra nije obezbeđeno. Vrednost imovine, uključujući radnju i svu ostalu imovinu je otprili-ke 100.000 – 150.000 evra, ali u svakom slučaju ne više od 200.000 evra.

Komentar: Ovo je slučaj stečaja bez imovine. Ne postoji nikakva imovina koju stečajni upravnik može da proda i raspodeli neobezbeđenim poveriocima. Ste-čajni upravnik, pošto potvrdi tačnost gore navedenih činjenica, treba odmah da obavesti sud da je ovo slučaj stečaja bez imovine prema članu 4. stav 2. Zakona o stečajnom postupku i da postupak treba obustaviti.

Primer 2. Stečajni upravnik je postavljen da vodi slučaj stečaja jednog malog preduzeća koje se bavi proizvodnjom. On je stigao na lokaciju i video da ne-ma poslovnih knjiga, mašina, radnika, radnih stolova, stolica – ničega. Sve je nestalo. Nije ostalo ništa. Stečajni upravnik saznaje da je kancelarijski prostor iznajmljen i da su razlučni poverioci oduzeli glavnu imovinu davno pre pokre-tanja stečajnog postupka.

Komentar: Ovo je slučaj stečaja bez imovine. Ukoliko nema dokaza o prevari ni šanse da se povrati imovina od ekonomske vrednosti, ne postoji ništa što stečajni upravnik može da uradi. Nema imovine koju bi mogao da proda i ras-podeli je neobezbeđenim poveriocima. Stečajni upravnik, pošto potvrdi tačnost

151

gore navedenih činjenica, treba odmah da obavesti sud da je ovo slučaj stečaja bez imovine prema članu 4. stav 2. Zakona o stečajnom postupku i da postupak treba obustaviti.

Primer 3. Ista situacija kao u Primeru 2, s tim što je vlasnik poslovnog prostora rekao stečajnom upravniku kako je video da stečajni dužnik i njegov brat utovaru-ju sav inventar i mašine u veliki kamion. Vlasnik poslovnog prostora je zapisao ime špediterskog preduzeća koje je bilo istaknuto na bočnoj strani kamiona.

Komentar: Ovo može biti slučaj stečaja u kom postoji imovina. Stečajni uprav-nik treba da izvrši dalju istragu kako bi utvrdio da li postoji lice od koga pove-rioci mogu da se naplate, i da li je ovo vredno truda. On treba da kontaktira špeditera i ustanovi gde je imovina odneta i od strane koga. Ovo može biti i povod za podnošenje krivične prijave. Važno je imati u vidu da posao stečajnog upravnika nije da vodi krivičnu istragu kako bi stečajni dužnik bio kažnjen. Uloga stečajnog upravnika je ograničena na utvrđivanje činjenica neophodnih da se povrati imovina, ukoliko je to isplativo. Stečajni upravnik treba da bude skoncentrisan na maksimalno moguće namirenje poverioca.

Primer 4. Stečajni upravnik je postavljen da vodi slučaj stečaja propalog in-ternet kafea, koji je registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Kafe je radio samo 10 meseci pre nego što je podnet zahtev za po-kretanje stečajnog postupka. Stečajni upravnik je razgovarao sa vlasnikom i upoznao se sa činjenicama navedenim u zahtevu za pokretanje postupka.

Ovo je kratak pregled podataka koji su na raspolaganju stečajnom upravniku, iznosi su u evrima:

Osnovni kapital 25.000

Dodatni kapital 4.000

Gotov novac 0

Prihodi (10 meseci) 21.000

Troškovi:

Iznajmljivanje prostora 10.000 (1.000 mesečno)

Reklamiranje 7.000 (700 mesečno, u proseku)

Iznajmljivanje kompjutera 9.000 (900 mesečno)

Iznajmljivanje opreme 6.000 (600 mesečno)

Telefon 3.000 (300 mesečno)

Internet veza 5.000 (500 mesečno)

Platni spisak 10.000 (1.000 mesečno)

Kancelarijski materijal 10.000 (1.000 mesečno)

Razni troškovi 2.000 (200 mesečno, u proseku)

Ukupno 62.000

Poverioci 12.000 (Potraživanja neobezbeđenih stečajnih poverilaca)

NO ASSET CASES

152


Komentar: Ovo je slučaj stečaja bez imovine. Internet kafe je zakupio po-slovni prostor i opremu. Telefonske linije i veza sa internetom se takođe iz-najmljuju i plaćaju svakog meseca. Stečajni dužnik nije vlasnik ničega što bi stečajni upravnik mogao da proda i sredstva od prodaje raspodeli stečajnim poveriocima. Poslovne knjige pokazuju koliko je novca uloženo u posao i koji su bili prihodi. Međutim, sva sredstva su potrošena. Iz pribavljenih podataka se vidi da su sredstva potrošena na legitimne poslovne svrhe. Iz finansijske dokumentacije se čak vidi da je vlasnik uložio dodatni sopstveni kapital – nešto što najverovatnije ne bi uradio da je želeo da prevari poverioce. Pošto je uveren da nije bilo prevare i kršenja propisa, stečajni upravnik treba da obavesti sud da je ovo slučaj stečaja bez imovine prema članu 4. stavu 2. Zakona o stečajnom postupku i da postupak treba obustaviti.

155

POTRAŽIVANJA

OPŠTA PITANJA

Vrste potraživanja

Potraživanja poverilaca mogu biti razlučna, stečajna i izlučna.

Razlučni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo ili pravo namirenja na određenim stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri. Takođe, pod razlučnim poveriocima se podrazumevaju i poverioci koji imaju pravo zadržavanja na stvarima koje se nalazi u njihovoj državini, član 38.

Neobezbeđeni poverioci (ili stečajni poverioci) su poverioci koji imaju potra-živanje prema stečajnom dužniku koje nije obezbeđeno određenom stvari, već predstavlja običnu obligaciju preduzeća, član 34. Stečajni poverioci su svrstani u isplatne redove prema redosledu namirenja, kao što je opisano u članu 35.

Izlučni poverioci su lica koja na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava imaju pravo da zahtevaju da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase. Izlučni pove-rilac nije stečajni poverilac, član 37.

Davaoci finansijskog lizinga su lica koja su na osnovu lizinga finansirali na-bavljanje neke robe za dužnika, obično od proizvođača. Davalac lizinga je vlasnik nabavljene opreme i u stečajnom postupku ima skoro isti tretman kao razlučni poverioci, član 75.

Redosled namirenja stečajnih poverilaca: isplatni redovi

Redosled namirenja stečajnih poverilaca prema isplatnim redovima određen je Zakonom o stečajnom postupku.

Zakonom su ustanovljena četiri isplatna reda. Potraživanja višeg isplatnog reda moraju biti namirena u celosti pre isplate bilo kog iznosa poveriocima nižeg is-platnog reda. Poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini svog potraživanja u slučaju da nema dovoljno sredstava da se namiri ceo isplatni red. Na primer, u slučaju delimičnog namirenja poverilaca, poverioci neisplaćenih zarada ne mogu se isplatiti pre no što budu isplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, pošto oba ova potraživanja spadaju u isti isplatni red prema članu 35. stav 2. tačka 2.

Izuzetak od opšteg pravila srazmernog namirenja poverilaca sa sličnim pravima se odnosi na posebnu klasu potraživanja koja se formira iz administrativnih raz-loga u odobrenom planu reorganizacije i odnosi se samo na mala potraživanja, član 132. stav 5.

156


Troškovi stečajnog postupka. Prvi isplatni red obuhvata potraživanja po osno-vu troškova sprovođenja stečajnog postupka u koje ulaze sva potraživanja ko-ja su stečajnim zakonom određena kao ta vrsta troškova. Tu spadaju sudski troškovi, troškovi zarada, zakupa i komunalija posle pokretanja stečajnog po-stupka, kao i nagrade i naknade isplaćene stečajnom upravniku i privremenom stečajnom upravniku (tehnički je neprecizno zakonom definisati imaoce ovih vrsta potraživanja kao „stečajne poverioce” pošto su ovi troškovi, sa izuzetkom troškova koji se odnose na privremenog stečajnog upravnika, nastali posle po-kretanja stečajnog postupka), član 35. stav 2. tačka 1.

Neisplaćene zarade i doprinosi. Drugi isplatni red obuhvata neisplaćene neto zarade zaposlenih u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postup-ka, član 35. stav 2. tačka 2.

Tromesečne poreske obaveze. Treći isplatni red obuhvata potraživanja po osno-vu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih koji spadaju u drugi isplatni red, član 35. stav 2. tačka 3.

Ostala neobezbeđena potraživanja. Četvrti isplatni red obuhvata potraživanja svih ostalih stečajnih poverilaca. U ovaj isplatni red spadaju ostale neisplaćene zarade, neisplaćeni doprinosi i porezi koji ne spadaju u viši isplatni red, kao i deo potraživanja razlučnog poverioca iznad vrednosti založene stvari, član 35. stav 2. tačka 4.

Dospelost potraživanja

Potraživanja prema stečajnom dužniku koja nisu dospela danom pokretanja stečajnog postupka smatraju se dospelim, član 67. Ovo je pravna fikcija koja ubrzava dospevanje potraživanja u ratama (npr. mesečna, šestomesečna, godi-šnja) tako da se smatra da je dospelo celo potraživanje iako pojedinačne rate još nisu dospele. Bez ove odredbe, moglo bi se braniti stanovište da stečajni dužnik nema obavezu da isplati rate koje još nisu dospele po ugovoru.

Konverzija potraživanja

Zakon predviđa tri slučaja konverzije potraživanja: nenovčana potraživanja stečajnog dužnika unose se u stečajnu masu izraženu u novčanoj vrednosti, član 68. stav 1. Potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet povre-mena davanja, postaju jednokratna potraživanja danom pokretanja stečajnog po-

157

stupka. Ovo bi uključilo konverziju obročnih isplata u ukupan iznos, uzimajući za analizu njihovu trenutnu vrednost ili slično, član 68. stav 2. Potraživanja u stranoj valuti unose se u stečajnu masu u toj valuti, ali se obračunavaju u dinar-skoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan pokretanja stečajnog postupka, član 68. stav 3. Cilj navedenih odredaba je da se ukupno potraživanje izrazi u jednom novčanom iznosu.

Kamate

Neobezbeđena potraživanja. Obračunavanje ugovornih kamata za neobezbeđe-na potraživanja u stečajnom postupku prestaje danom podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, član 69. stav 1. Jedini izuzetak od ovog pravila je opisan niže.

Obezbeđena potraživanja. Kamata na obezbeđena potraživanja se obračunava u skladu sa ugovorom o obezbeđenju između dužnika i poverioca, ali samo do visine vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja, bez obzira na to da li je to pre ili posle dana pokretanja stečajnog postupka. Drugim rečima, ukoliko imovina koja služi za obezbeđenje potraživanja ima manju vrednost od obezbeđenog potraživanja, nakon otvaranja stečajnog postupka kamata će na-staviti da se obračunava do onog momenta kada potraživanje dostigne vrednost imovine koja služi za obezbeđenje, i ne više od toga, član 69. stav 2.

Ostale kamate na neobezbeđena potraživanja. U skoro neverovatnom sluča-ju, kada su sva potraživanja namirena u celosti, stečajni sudija može, ali ne mora, odobriti obračunavanje i plaćanje kamate na neobezbeđena potraživa-nja. Do ovoga u najvećem broju slučajeva neće doći, pošto najčešće nema dovoljno sredstava da se sva potraživanja namire u celosti. Ukoliko se to ipak dogodi, kamata se obračunava po zakonom propisanim zateznim kamatnim stopama, član 69. stav 3. i stav 4.

Kamata i ugovorna kazna zbog neispunjenja ugovornih obaveza

Odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza stečaj-nog dužnika odnosno nesposobnosti plaćanja ili u slučaju pokretanja stečajnog postupka predviđaju ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga finansijska kaznena mera, smatraće se ništavim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku, član 69. stav 5. Ukoliko poverilac u svoje potraživanje uključi i određeni iznos po nekom od gore navedenih osno-va, stečajni upravnik treba da stavi prigovor na taj deo potraživanja.

POTRAŽIVANJA

158


Zastarela potraživanja

Za potraživanje koje zastari ne može se tražiti naplata i, prema tome, ne može biti adekvatan osnov za prijavu potraživanja u stečajnom postupku. Do zastare-losti potraživanja dolazi nakon proteka zakonom određenog vremena, u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Pravna pitanja koja se odnose na momenat od koga zastarelost počinje da teče su komplikovanija nego što to na prvi pogled deluje. Ova pitanja treba proučiti uz pomoć kompetentnog advokata.

Dalje, važno je istaći da potraživanje koje nije zastarelo do dana pokretanja stečajnog postupka može i dalje biti osnovano bez obzira na protek roka zasta-relosti tokom stečajnog postupka, član 70. Primena pravila o zastarelosti se ne primenjuju u stečajnom postupku, pošto uspostavljanje moratorijuma na izvr-šenje zakonski sprečava poverioca da preduzme mere u cilju namirenja svog potraživanja.

Izlučna potraživanja

Član 37. definiše izlučnog poverioca kao lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase. U načelu, postoje dve vrste ovih stvari:

1. Stvari koje su poverene dužniku (radi izvršenja određene vrste usluge, na primer – čuvanje, popravka, ili održavanje stvari mušterije.)

2. Stvari za koje snabdevač tvrdi da je na njima zadržao pravo svojine, trajno ili do nastupanja nekog uslova. Jedan primer bi bile sirovine kod ugovora u proizvodnji, gde snabdevač donosi sirovine, i otkupljuje gotov proizvod po završetku proizvodnje ili obrade. Još jedan primer je kada svojina ne prelazi na drugo lice (kupca) dok u potpunosti ne bude isplaćena cena ili neki drugi oblik zadržavanja prava svojine.

Izlučni poverilac nije stečajni poverilac. Pravni osnov za potraživanje izlučnog poverioca jeste pravo svojine odnosno radi se o zahtevu za povraćaj imovine koja ne spada u stečajnu masu.

U prvom primeru, stečajni upravnik može da zahteva od druge strane dokaz o pravu svojine. Čim dobije dokaz o vlasništvu, stečajni upravnik, treba da učini sve što je u njegovoj moći da izlučnom poveriocu stvari stavi na raspolaganje.

Međutim, u drugom slučaju stečajni upravnik treba da izvrši dublje ispitivanje. Prvo, on treba da utvrdi da li postoje osnovani dokazi da je strana koja tvrdi da je izlučni poverilac zaista imalac stvarnih prava iz člana 37. stav 1. Ovo može zahtevati pravnu analizu koja se ne sastoji samo iz uvida u vlasničku dokumen-

159

taciju, već i utvrđivanje da li su ispunjeni i ostali potrebni uslovi sa sticanje prava svojine. Drugo, pravni osnov izlučnog poverioca može biti zasnovan na ugovoru koji može biti stavljen van snage na osnovu relevantnih odredaba ste-čajnog zakona, ili je po svojoj suštini, više jedan oblik obezbeđenja. Stečajni upravnik treba da vodi računa o tome da obezbeđena potraživanja ne budu la-žno predstavljena kao izlučna potraživanja.

Ova potraživanja za koja se tvrdi da su izlučna a čiji status još uvek nije utvrđen od strane stečajnog upravnika niti suda, moraju biti svrstana u posebnu katego-riju „uslovnih” ili „potencijalnih” potraživanja u početnom stečajnom bilansu stečajnog upravnika, sve dok ne bude definitivno utvrđeno vlasništvo i priroda ovih potraživanja.

POTRAŽIVANJA

161

UTVRĐIVANJE VREDNOSTI POTRAŽIVANJA

OPŠTA PITANJA

Po pokretanju stečajnog postupka (ponekad i ranije u toku prethodnog stečaj-nog postupka ukoliko su određene mere obezbeđenja iz člana 47.) poveriocima se zabranjuje da preduzimaju bilo kakve radnje protiv stečajnog dužnika u cilju naplate svojih potraživanja. Stečajni postupak je postupak kolektivnog namire-nja koji zamenjuje pojedinačna prava na namirenje i naplatu koju su poverioci imali pre pokretanja stečajnog postupka. Postupak utvrđivanja stečajnih po-traživanja zamenjuje sve ostale postupke kako bi utvrdila osnovanost, iznos i stanje potraživanja poverilaca. Pokretanje stečajnog postupka za posledicu ima prekid parničnog postupka, kako bi se utvrdila osnovanost, iznos i stanje potra-živanja poverilaca. Ovim se veliki broj potencijalno konfliktnih i neusaglaše-nih radnji protiv dužnika spaja i, radi efikasnosti, rešava u jednom postupku. Jedan od razloga otvaranja stečajnog postupka je i sprečavanje rasparčavanja imovine stečajnog dužnika u kojoj prvi poverilac ili poverioci uzimaju najveći deo imovine stečajnog dužnika, na štetu ostalih poverilaca istog ranga. Organi-zovan postupak utvrđivanja vrednosti potraživanja omogućava fer utvrđivanje potraživanja svih poverilaca i urednu raspodelu, u skladu sa zakonom.

Odgovornost stečajnog upravnika je da obezbedi poveriocima sa utvrđenim potraživanjima da se u najvećoj mogućoj meri naplate. U praksi, to znači da stečajni upravnik treba da olakša postupak utvrđivanja potraživanja, pomogne poveriocima da u najvećoj mogućoj meri utvrde svoja osnovana potraživanja. Takođe da radi na tome da identifikuje koja potraživanja su neosnovana. Da bi ovo uradio na efikasan način, stečajni upravnik mora da kroz podatke o po-traživanjima prođe na način koji mu omogućuje da najefikasnije identifikuje neosnovana odnosno sporna potraživanja.

Utvrđivanje potraživanja u stečajnom postupku može da traje dugo, da zahteva mnogo vremena i truda od strane stečajnog upravnika, ili bez razloga dovede do odugovlačenja postupka. Veliko preduzeće može da ima stotine – čak i hiljade – poverilaca. Međutim, neće sva potraživanja biti neosnovana ili sporna. Po-stupak utvrđivanja potraživanja u Zakonu o stečajnom postupku predviđa da na efikasan način razgraničava broj potraživanja koja se utvrđuju, potraživanja koja su problematična, i tako koncentriše vreme, trud i pažnju svih učesnika u postupku na rešavanje samo onoga što je neophodno potrebno rešavati. Nema razloga da se jedan poverilac dovodi na ročište sa hiljadu drugih poverilaca uko-liko njegovo potraživanje nije osporeno. Drugim rečima, postupak utvrđivanja potraživanja je osmišljen tako da se ne bavi previše onim potraživanjima koja

162


zaista nisu sporna, da bi se sve pažnja usmerila na ona pitanja koja zahtevaju veću pažnju. Ovaj postupak je opisan niže.

Opšta pitanja o postupku

Zakon o stečajnom postupku je odredbama članova 90-97. propisao postupak za utvrđivanje potraživanja. Ovi koraci su tehničke prirode i moraju se poštova-ti u potpunosti. Ukratko, postupak je, u principu, sledeći:

1. Poverioci se pozivaju da dostave pismene dokaze o postojanju svog potraživanja sudu do određenog datuma, uobičajeno 60 dana od dana pokretanja stečajnog postupka, član 56. stav 1. i 2.;

2. Sve prijave potraživanja se dostavljaju stečajnom upravniku odmah nakon isteka roka za prijavu potraživanja, član 92. stav 1.;

3. Stečajni upravnik može osporiti potraživanje u roku od 40 dana od da-na prijema poslednje prijave od suda, u smislu člana 92. stav 2 i člana 94. stav 1. Potraživanje može biti osporeno u celini ili delimično, u kom slučaju stečajni upravnik treba da naznači da deo potraživanja prihvata, a da ostatak osporava. Potraživanje takođe može biti ospo-reno samo u pogledu redosleda naplate.

4. Ukoliko stečajni upravnik ne ospori potraživanje, ono se smatra utvr-đenim u celosti, onako kao što je prijavljeno, član 94. stav 1.

5. Stečajni upravnik mora da istakne listu utvrđenih i osporenih potraži-vanja i obavesti o tome poverioce čija su potraživanja osporena, član 92. stav 3. i 4.

6. Poverilac može da dostavi dodatne dokaze stečajnom upravniku pre ispitnog ročišta kako bi pokušao da ubedi stečajnog upravnika da promeni svoju odluku, član 92. stav 4. Moguće je i da se poverilac ne suprotstavi osporavanju potraživanja od strane stečajnog upravnika.

7. Na ispitnom ročištu, poverioci koji se suprotstavljaju osporavanju po-traživanja mogu da predstave argumente u cilju dokazivanja svojih potraživanja. Stečajni sudija donosi zaključak o listi potraživanja, na koji se može uložiti prigovor, član 94. stav 3., 5. i 6.

8. Stečajni upravnik i stečajni poverioci mogu podneti prigovor protiv ovakvog zaključka, s tim što stečajni poverilac može osporavati za-ključak samo u delu koji se tiče njegovog potraživanja, član 94. stav 5. Prigovor se podnosi stečajnom veću, član 94. stav 5. i 6.

163


9. Stečajno veće donosi zaključak o osporenom potraživanju ili upuću-je stečajnog poverioca čije je potraživanje osporeno na parnicu, član 94. stav 8. Ovaj postupak se obično primenjuje u komplikovanim slučajevima koji zahtevaju dodatna ročišta za dokazivanje.

10. Stečajni poverilac upućen na parnicu na osnovu člana 94. stav 8. mora da pokrene parnicu u roku od osam dana od dana prijema za-ključka, član 96. stav 1. Poverilac je dužan da o pokretanju parnice obavesti stečajno veće, član 96. stav 3.

11. Poverilac takođe može da, u roku od osam dana od dana prijema zaključka, dostavi predlog da o osporenom potraživanju odlučuje stečajni sudija kao arbitar, odnosno arbitražno veće, zavisno od vi-sine spora, član 96. stav 5. Ako se stečajni upravnik ne suprotstavi predlogu poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija, stečajni sudija će, zavisno od visine spora, odlučivati kao ar-bitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara kojim predsedava stečajni sudija, član 96. stav 7.

12. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog ve-ća, nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke, član 96. stav 9.

13. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta, pred-met se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću, član 96. stav 10.

14. Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u parnici na koju je upućen, ima pravo da traži ispravljanje tabele u listi utvrđenih potraživanja, član 94. stav 9.

15. Zakon sadrži i mere za zaštitu budućih isplata neutvrđenih potraži-vanja. Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi, u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe, u pisarnici dokaz da je podneo tužbu, odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu, član 118. stav 1. Iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije bilo osporeno, može biti izdvojen radi kasnije isplate, po zavr-šetku parnice, član 118. stav 2. Stečajni upravnik takođe može da uslovno isplati potraživanje poveriocu ukoliko on položi obezbeđe-nje da će ono što je primio vratiti ukoliko izgubi parnicu, član 119. stav 1. i 2.

164


Implikacije postupka

Kao što je prethodno navedeno, postupak utvrđivanja potraživanja sužava broj potraživanja ukupno prijavljenih radi identifikovanja onih potraživanja koja se zaista osporavaju i izdvajanja onih koja su najkomplikovanija kako bi se razre-šila u parničnom postupku. Teret dokazivanja postojanje potraživanja je prvo na poveriocu, a zatim prelazi na stečajnog upravnika koji ili osporava sva potra-živanja koja nisu osnovana ili ih priznaje, kako su prijavljena. Kada stečajni upravnik ospori potraživanje, teret dokazivanja se vraća na poverioca koji mora da dostavi dodatne dokaze i argumentuje svoj zahtev.

Samo oni poverioci koji su obavešteni da je njihovo potraživanje sporno su obavezni da se dalje angažuju i dostave dokaze o svom potraživanju stečajnom upravniku. Ovo eliminiše dalje angažovanje i troškove poverilaca, čija potra-živanja nisu osporena, u vezi prisustvovanja ročištima i dostavljanju dokumen-tacije, pošto njihova potraživanja budu priznata. Može se očekivati da će do ovog trenutka najveći broj nesaglasnosti biti razjašnjen i rešen. Neformalno ras-pitivanje stečajnog upravnika može biti dovoljno da se razjasne nesaglasnosti.

U bilo kom trenutku u toku postupka, poverilac može da odustane od dela prijavljenog potraživanja. U ovim slučajevima, prigovori stečajnog upravnika će biti usvojeni i potraživanje neće biti utvrđeno u meri u kojoj je osporeno, a neosporni deo potraživanja će biti priznat. (Na primer, poverilac prijavi potraživanje od 100.000 evra, a stečajni upravnik stavi prigovor, sa tvrdnjom da dug iznosi 80.000 evra, osporavajući 20.000 evra. Ukoliko poverilac ne od-govori na obaveštenje stečajnog upravnika o osporavanju, potraživanje će na tabeli utvrđenih potraživanja biti navedeno u iznosu od 80.000 evra. Poveri-lac i dalje ima utvrđeno potraživanje u iznosu od 80.000 evra. Poverilac neće biti sankcionisan ni na koji način.)

Neučestvovanje poverilaca – čest nesporazum

Kao što je prethodno navedeno, dalji angažman se zahteva samo od poverilaca koji su obavešteni o osporavanju njihovog potraživanja. Oni ne moraju da pri-sustvuju ispitnom ročištu, kao ni bilo kom drugom ročištu. Oni mogu samo da sačekaju deobu stečajne mase. Ovaj deo stečajnog postupka je često pogrešno shvaćen, do čega verovatno dovodi čisto teorijsko-pravno shvatanje stečajnog postupka advokata i sudija i automatsko primenjivanje pravila koja se odnose na dvostranački privredni spor, bez razmatranja specifičnosti stečajnog postup-ka. Ovo nažalost dovodi do stava da svi poverioci moraju prisustvovati svim ročištima ukoliko zakon ne propisuje nešto drugo. Jednostavno to nije situacija predviđena novim Zakonom o stečajnom postupku. Poverioci mogu i treba

165

da naprave racionalan ekonomski izbor da ne učestvuju u postupku ukoliko je trošak učešća u postupku veći od koristi za njih. Ovo ne znači da sistem ne funkcioniše, već da radi efikasno. Stečajni postupak postoji u korist poverilaca – ukoliko oni odluče da ne prisustvuju ročištu, to je njihov izbor, koji čine na sopstveni rizik. Poverioci ne treba da budu obavezni da učestvuju u postupku ukoliko im to nanosi ekonomske gubitke. U nekim slučajevima, troškovi po-verioca koje ima usled prisustvovanja svakom ročištu i sastanku će prevazići iznos potraživanja tog poverioca. Nema ekonomskog smisla da se zahteva pri-sustvo poverioca ukoliko to nema nekog direktnog uticaja na njegova prava. (U stvari, odredba člana 93. stav 3. predviđa da će se ispitno ročište održati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraživanja.)

Praksa stečajnog upravnika u vezi sa ispitivanjem potraživanja

Na stečajnom upravniku je da osmisli kako da ispita veliki broj potraživanja za relativno malo vremena. U praksi, ispitivanje stečajnog upravnika verovatno treba da počne od postojeće računovodstvene dokumentacije, a naročito od ta-bele dugovanja koju je stečajni dužnik priložio prilikom pokretanja stečajnog postupka. Stečajni dužnik, i uprava ili zaposleni stečajnog dužnika treba da pomognu stečajnom upravniku prilikom ovog ispitivanja. Stečajni upravnik treba da uključi stečajnog dužnika ili njegovo računovodstvo u ovaj početni stadijum ispitivanja. Ovo naročito važi za potraživanja za neisplaćene zarade, doprinose i potraživanja poreskih organa.

Stečajni upravnik može da uporedi prijavljena potraživanja sa tabelom dugova-nja i bilansom stanja dužnika kako bi ustanovio da li ima nesaglasnosti. U mno-go slučajeva, neslaganje između prijavljenog potraživanja i iznosa navedenog u knjigama dužnika može biti rezultat pogrešno zavedene isplate, ili isporuke koja nije zavedena, ili drugih transakcija koje nisu navedene u knjigama dužni-ka. Neke od njih mogu jednostavno biti pogrešno obračunate ili navedene u pogrešnoj kategoriji.

Mnoge od ovih nesaglasnosti mogu se rešiti neformalnim putem. Ukoliko ste-čajni upravnik ima pitanja ili sumnji u pogledu nekog potraživanja, on treba da preduzme inicijativu i traži od poverilaca dodatne informacije neformalnim kanalima, makar i samo da bi razjasnio nesporazum u pogledu tačnog iznosa po-traživanja. Na ovaj način stečajni upravnik ne mora da ulaže formalni prigovor i štedi vreme. Obe strane imaju interes da se izbegne dugačak i skup postupak kako bi se razrešila mala neslaganja.

Stečajni upravnik takođe treba da pregleda sadržaj priloženih dokaza o postoja-nju potraživanja i proveri da li ima nekih nejasnoća, da li je status potraživanja odgovarajući i da li su podaci kompletni.


166


Stečajni upravnik treba da posebno obrati pažnju da li ima potraživanja u čiju osnovanost se sumnja. Ovo ispitivanje može da se obavi uz pomoć advokata. Sledeća pitanja mogu imati uticaja na pravnu osnovanost potraživanja:

■ potraživanje može biti nenaplativo usled isteka roka zastarelosti;■ potraživanje može biti nenaplativo usled toga što poverilac nije ispunio

svoje ugovorne obaveze;■ određeni deo osnovnog pravnog posla je nezakonit ili ništav usled

narušavanja javnog interesa;■ dokument koji dokazuje postojanje obezbeđenja je nepotpun ili nezakonit;■ dokument koji dokazuje postojanje obezbeđenja nije registrovan ili nije

zaveden;■ dokument koji dokazuje postojanje obezbeđenja je registrovan ili zave-

den na pogrešnom mestu;■ dokument koji treba da dokaže postojanje obezbeđenja ne identifikuje

tačno predmet zaloge;■ predmet zaloge je izuzet i ne može biti podvrgnut postupku obezbeđenja.

Ispitivanje dokumentacije kojom se ustanovljava obezbeđenje ili hipoteka mora se obaviti pažljivo ukoliko su založene stvari velike vrednosti, kao i ugovori o osnovnim pravnim poslovima iz kojih proizilaze velika potraživanja. Naročito treba obratiti pažnju na obračun kamate i ugovornih kazni prilikom izračunava-nja iznosa potraživanja. Iako je to dužnost stečajnog upravnika, često će biti neophodno da uprava stečajnog dužnika, a naročito zaposleni u računovodstvu, ukažu stečajnom upravniku na određena pitanja kako bi on mogao da uloži odgovarajući prigovor.

Pogodba stečajnog upravnika

Kada postane jasno da postoji spor oko potraživanja između poverioca i stečaj-nog upravnika, i čini se da će spor biti upućen na arbitražni postupak, stečajni upravnik može da ponudi rešavanje ovog pitanja putem neposredne pogodbe. Poverilac će možda radije hteti da se nagodi oko visine potraživanja, čak i sa značajnim popustom i drugim ustupcima, nego da ulaže dodatna sredstva u dalji postupak pred sudom u kom je ishod potpuno neizvestan.

Treba imati u vidu da je sporno potraživanje poverioca prema stečajnom du-žniku skoncentrisano na visinu iznosa potraživanja, da se poverilac i stečajni upravnik ne slažu oko visine potraživanja, koje će u daljem toku stečajnog po-stupke biti samo delimično namireno. Naime, ukoliko se očekuje da će deobom biti namireno oko 10-15% potraživanja, spor o potraživanju od 10.000 evra je

167

zapravo spor o najviše 1.000-1.500 evra. U takvom slučaju, nema puno smisla za poverioca ili stečajnog upravnika da troše resurse na spor – stečajni upravnik može da ponudi poveriocu da prihvati namirenje potraživanje u visini od 5.000 evra, što će poverilac verovatno prihvatiti.

Standardizovan formular za dokazivanje potraživanja

Rad stečajnog upravnika prilikom ispitivanja i utvrđivanja prijavljenih potraži-vanja će u biti u velikoj meri olakšan ukoliko poverioci prijave svoja potraži-vanja na standardizovanom formularu. Da bi se ovo uradilo na efikasan način, kada stečajni upravnik dostavi listu poznatih poverilaca sudu, on može od suda zahtevati da se poveriocima dostavi i standardizovan formular za prijavu po-traživanja, zajedno sa detaljnim uputstvima kako se on popunjava. Predlog izgleda formulara za dokazivanje potraživanja priložen je u Dodatku 1.

Rokovi za dostavljanje i posledice

Član 57. Zakona o stečajnom postupku predviđa da će sud dostaviti rešenje o po-kretanju stečajnog postupka svim poveriocima koji su poznati sudu. Ovo rešenje sadrži poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja sudu i stečajnom upravniku u određenom roku, koji ne sme biti duži od 60 dana od pokretanja stečajnog postup-ka. U oglasu o pokretanju stečajnog postupka se navodi i datum održavanja roči-šta za ispitivanje potraživanja, koje mora biti održano od 45 do 60 dana posle roka za prijavu potraživanja, član 57. stav 4. tačka 9. i član 58. stav 2. Svi potencijalni stečajni poverioci, uključujući razlučne poverioce sa predmetom obezbeđenja koji je manje vrednosti od vrednosti njegovog potraživanja, kao i poverioci koji tvrde da pripadaju višem isplatnom redu, moraju da prijave svoje potraživanje.

Potraživanja prijavljena po isteku roka za prijavu potraživanja, da li pre ili u toku održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja, su predmet posebnih pravila i mogu dovesti do većih troškova za poverioca koji kasno prijavi svoje potraži-vanje, član 95. Iz zakona nije jasno da li postoji mehanizam za ispitivanje potra-živanja koja nisu podneta do održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja i da li se ta potraživanja u svakom slučaju od tada zauvek gase. Svi poverioci treba da se potrude da potraživanja prijave precizno i u roku, čak i ukoliko iznos po-traživanja nije, ili ne može biti precizno utvrđen u roku, pre održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja. Ovo se naročito odnosi na poreske organe i organe koji prikupljaju doprinose za penzijsko, socijalno i invalidsko osiguranje, koji možda nisu mogli da dostave svoje procene na vreme. U tim slučajevima, oni mogu prijaviti „zaštitna” potraživanja, koja stečajni upravnik može da ospori na osnovu neodgovarajuće dokumentacije. Iznos može biti korigovan kada se dođe do jasnijih dokaza.


168


Prigovor poverilaca

Kao što je ranije navedeno, stečajni upravnik u periodu od 40 dana treba da is-pita i ukoliko je to prikladno, stavi prigovor na potraživanja koja želi da ospori, član 92. stav 2. Poverioci takođe mogu da stave svoje prigovore u ovom roku. Međutim, nije jasno na osnovu čega bi ovo mogli da urade, pošto oni verovat-no neće biti obavešteni o drugim potraživanjima dok ne bude istaknuta lista potraživanja, ili pre ovoga, do ispitivanja dokumentacije o potraživanjima. U najvećem broju slučajeva poverilac koji stavlja prigovor će nezavisno znati za konkurentno potraživanje, kao što je slučaj sa dve stranke u sporu o isplati duga dužnika, ili poverilaca koji imaju pravo zaloge različitog prioriteta na određe-noj imovini stečajnog dužnika. U principu, stečajni upravnik će imati najbolje izvore informacija za utvrđivanje vrednosti potraživanja, poput dokumentacije preduzeća i knjigovodstvenih stavki.

Ukoliko poverilac stavi prigovor na potraživanje drugog poverioca, a stečajni upravnik ne stavi prigovor, sud će uputiti poverioca na parnicu da bi se utvrdilo postojanje ili nepostojanje tog potraživanja. U ovom slučaju, troškove parnice snosiće poverilac koji je uložio prigovor. Ukoliko poverilac u ovom slučaju ne pokrene parnicu, potraživanje će biti priznato onako kako je prijavljeno. Ni poverioci ni stečajni upravnik neće moći naknadno da ga osporavaju. Predlog izgleda formulara za prigovor na potraživanje priložen je u Dodatku 2.

Spisak aktivnosti koje treba preduzeti u postupku utvrđivanja potraživanja

Na sledećem spisku su navedene neke oblasti na koje treba obratiti pažnju u postupku ispitivanja prijavljenih potraživanja:

■ Da li je formular potpisan od strane ovlašćenog lica i na odgovarajući način overen tamo gde je to potrebno?

■ Da li je odgovarajući poverilac podneo formular? (Ovo se naročito odnosi na potraživanja za doprinose koja treba da budu podneta od strane odgovarajućeg organa.)

■ Da li su popunjena sva neophodna polja?■ Da li iznos prijavljenog potraživanja odgovara iznosu koji je nave-

den u dokumentaciji koja je priložena uz potraživanje?■ Da li se iznos prijavljenog potraživanja poklapa sa iznosima navede-

nim u knjigama dužnika?

169

■ Da li se iznos slaže sa iznosima koje je stečajni upravnik predsta-vio u svom početnom stečajnom bilansu? Ako ne, da li se razlike mogu identifikovati od stavke do stavke?

■ Da li je potraživanje zastarelo? ■ Ukoliko poverilac prijavljuje iznos koji nije zaveden u knjigama

dužnika, da li dokumentacija, uključujući korespondenciju koja je dostavljena uz potraživanje, podržava navedeni iznos?

■ Da li se zahteva ispravan redosled naplate? ■ Ukoliko potraživanje mora da bude određeno po redu naplate među

različitim kategorijama poverilaca, da li je pravilno određeno? ■ Da li je kamata tačno obračunata? Da li potraživanje obuhvata

ugovorne kazne i kamatu zbog neispunjenja obaveza? Član 69. stav 5.

■ Da li je prijavljeni iznos potraživanja već potvrđen u izvršnom postupku?

■ Ako ne, da li postoji odgovarajući pravni osnov za potraživanje? Da li ima dokaza o ugovoru ili sporazumu, dokaza o isporuci, uslo-vima plaćanja, osnovu za izračunavanje cene, itd?


171

ODBOR POVERILACA

OPŠTA PITANJA

Iako poverioci mogu pojedinačnim aktivnostima štititi svoja prava u stečaju, ukoliko postoji veliki broj stečajnih poverilaca koji imaju mala potraživanja, pojedinačne aktivnosti neće biti od velike koristi. Kako se podrazumeva da svaki poverilac ima pravo na sopstvenog advokata, da podnosi prigovore i prisustvuje sastancima, troškovi ovih aktivnosti mogu brzo premašiti vrednost poveriočevog nenamirenog potraživanja. Takođe, tu su i problemi i kašnjenja prouzrokovana mnogobrojnim neorganizovanim nastupima poverilaca, često i povodom istog pitanja. Pošto su prava stečajnih poverilaca u suštini identična, logično je da se oni međusobno organizuju tako što će formirati odbor od neko-liko odabranih predstavnika koji će nastupati u ime svih poverilaca koji su ih izabrali. Novi Zakon o stečajnom postupku predviđa ovu mogućnost i sadrži odredbe koje omogućuju formiranje i funkcionisanje odbora poverilaca. Vidi članove od 25. do 28.

Osnovna uloga odbora poverilaca je da nadgleda aktivnosti u stečajnom postup-ku i podnosi odgovarajuće prigovore, kada je to predviđeno zakonom, na svaki postupak koji bi imao negativne posledice na prava svih stečajnih poverilaca. Takođe, odbor poverilaca daje svoje mišljenje stečajnom upravniku i odobra-va određene radnje stečajnog upravnika u zakonom predviđenim slučajevima. Odbor poverilaca ima pravo da prigovara i daje mišljenja sudu o različitim pitanjima koja se tiču predmeta u toku postupka.

U nekim delovima zakona od stečajnog upravnika se zahteva da određenim radnjama obavesti odbor poverilaca u propisanom roku kako bi poveriocima dao mogućnost da podnesu prigovor i upute predmet sudu na definitivno od-lučivanje. Međutim, za neke radnje stečajni upravnik mora da dobije izričitu saglasnost odbora poverilaca. Tu spadaju: podizanje kredita od strane stečajnog upravnika, pristanak da se rok za podnošenje plana reorganizacije produži preko 90 dana i pristanak da se dužnik kao pravno lice proda kao celina. Vidi odeljak: „Forme odobrenja i saglasnosti koje utiču na rad stečajnog upravnika”.

U tabeli br. 1 koja sledi navedene su odredbe zakona kojima se reguliše odnos stečajnog upravnika i odbora poverilaca.

S obzirom na to da je na osnovu člana 20. stav 1. tačka 6. odbor poverilaca ovlašćen da predloži razrešenje stečajnog upravnika ukoliko „nije tražio sagla-snost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u skladu sa odobrenjem u svim onim slučajevima gde je ovim zakonom predviđena obavezna saglasnost odbo-

172


ra poverilaca”, stečajni upravnik treba da postupa oprezno i da traži saglasnost odbora kada god je to moguće. Stečajni upravnik je ovlašćen da u svako doba konsultuje odbor poverilaca i trebalo bi da tako postupa redovno, kako bi izgra-dio poverenje i izbegao eventualne kasnije njihove primedbe na njegov rad.

U praksi, stečajni upravnik bi trebalo da sarađuje sa odborom poverilaca u što većoj meri. Članovi odbora su svakako bolje upoznati sa poslovanjem i prošlo-šću stečajnog dužnika od stečajnog upravnika koji tek što je imenovan. Iako ste-čajni upravnik po zakonu nema uticaja na izbor članova odbora, on treba da ima u vidu mogućnost da podstakne određene poverioce da uđu u odbor, ukoliko smatra da bi to moglo doprineti efikasnom sprovođenju stečajnog postupka.

Članom 26. stav 4. predviđeno je da stečajni upravnik „na poziv odbora poveri-laca” prisustvuje sednicama tog odbora, bez obzira što nema pravo glasa. Iako je stečajni upravnik ovlašćen da sazove sastanak skupštine poverilaca, on nema pravo da sazove sastanak odbora poverilaca. Ukoliko je stečajnom upravniku hitno potrebna instrukcija odbora poverilaca, on mora zahtevati od predsednika odbora da zakaže sastanak.

Zakon ne govori šta se događa ukoliko skupština poverilaca ne izabere odbor poverilaca. S obzirom na osnovnu svrhu odbora poverilaca, logično je očeki-vati da će u tom slučaja sama skupština poverilaca preuzeti na sebe ovlašćenja odbora poverilaca.

Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za nju glasalo više od polovine svih članova odbora. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući glas je glas predsednika.

Prava i obaveze odbora poverilaca

Tabela 1 – Prava odbora poverilaca

Član Opis

čl. 12. st. 2. Stečajni upravnik, odbor poverilaca i poverioci mogu izjaviti prigovor stečaj-nom veću protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije.

čl. 18. st. 12. Pregledan završni račun dostavlja se odboru poverilaca koji može stečaj-nom veću podneti prigovor na završni račun.

čl. 20. st. 3. Predlog za razrešenje stečajnog upravnika može dati stečajno veće ili odbor poverilaca. (U članu 20. stav 1. tačka 6. navodi se: „Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim onim slučajevima gde je ovim zakonom predviđena obavezna saglasnost odbora poverilaca”.

173

čl. 27. st. 2. Odbor poverilaca ima pravo:• prigovora stečajnom sudiji i stečajnom veću na rad stečajnog upravnika i

pravo prigovora protiv zaključaka stečajnog sudije;• na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije i stečajnog veća, kada

je žalba dozvoljena;• uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečaj-

nom predmetu;• davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom

inventarisanja;• predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja ime-

novanja novog;• izjašnjavanja o visini naknade troškova i nagrade stečajnom upravniku;

čl. 109. st. 1. tač. 3.

Zaključak o unovčenju stečajne mase donosi stečajni sudija ako: „stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispu-njavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona”.

čl. 117. st. 1. Stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca, odnosno poverilaca pojedinačno.

čl. 139. st. 1. tač. 3.

Stečajni sudija donosi rešenje o započinjanju bankrotstva u skladu sa ovim zakonom „ako sud utvrdi da stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravni-kom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenjima”;

čl. 140. st. 3. Na zahtev odbora poverilaca lična uprava se zamenjuje upravljanjem od stra-ne stečajnog upravnika;

čl. 143. st. 1. tač. 1.

Stečajno veće može obustaviti ličnu upravu na predlog odbora poverilaca;

ODBOR POVERILACA

174


Tabela 2 – Nadzor nad radom stečajnog upravnika od strane odbora poverilaca

Član Opis

čl. 17. st. 2. Stečajni upravnik može podizati kredit bez obezbeđenja ili se zadužiti uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio stečajnog sudiju i ako je dobio saglasnost odbora poverilaca;

čl. 18. st. 3. Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnog dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja) mogu se preduzeti uz obaveštava-nje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca;

čl. 18. st. 4. Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, odbor poverilaca i one stečajne poverio-ce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 dana pre preuzimanja radnje;

čl. 84. st. 3. Ako se u imovini stečajnog dužnika nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca;

čl. 110. st. 5. Prodaja [imovine dužnika] neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca;

čl. 111. st. 1. i 2.

Pre prodaje imovine stečajni upravnik je dužan da odboru poverilaca dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje. Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi naj-kasnije 30 dana pre priloženog datuma javnog nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom;

čl. 112. st. 1. Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice ili njegovi delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca;

čl. 18. st. 8. Stečajni upravnik podnosi mesečno pismeni izveštaj o toku stečajnog postup-ka i o stanju stečajne mase ili kad god to zatraži odbor poverilaca;

čl. 27. st. 1. tač. 1-6.

Odbor poverilaca:• daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko

se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem i daje saglasnost u vezi svih pita-nja koje su od izuzetne važnosti za imovinu, kao što je podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slično, u skladu sa ovim zakonom;

• daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika; • razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o

stanju stečajne mase;• pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;• obaveštava skupštinu poverilaca o svom radu ako ona to zatraži;• vrši i druge poslove predviđene ovim zakonom

175

čl. 88. st. 3. Stečajni upravnik je dužan da podnese sudu i odboru poverilaca početni stečajni bilans sa izveštajem o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre da-na održavanja prvog poverilačkog ročišta;

čl. 130. st. 1. i 2.

St.1. Plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stečajnog postupka; St. 2. Rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može da produži najviše za 30 dana. Svako dalje produženje roka za podnošenje plana reorganizacije ste-čajni sudija može da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost članova odbora poverilaca.

ODBOR POVERILACA

177

RAZMATRANJE MOGUĆNOSTI REORGANIZACIJE

OPŠTA PITANJA

Reorganizacija se često smatra za poželjniju alternativu od bankrotstva. Ona nudi mogućnost da se sačuvaju radna mesta, da se obezbede novi poslovi za poverioce, a na nerazvijenim tržištima može da obezbedi veću naplatu od nego što bi se to bankrotstvom postiglo. U najvećem broju slučajeva, reorganizacija neće biti pravo rešenje. Dužnik će najčešće biti insolventan dugo pre pokreta-nja stečajnog postupka, i obično je već potrošio najveći deo imovine koja je potrebna da bi se u budućnosti organizovale profitabilne aktivnosti. Preduzeće je već izgubilo svoje mesto na tržištu, napustili su ga najbolji radnici i nije održavalo i obnavljalo svoju opremu, tako da je postalo prilično neefikasno. Sve ovo znači da će trebati velika količina svežeg kapitala da bi reorganizacija uspela, a on obično neće biti raspoloživ pod uslovima koji odgovaraju stečaj-nim poveriocima. Praksa pokazuje da su retki slučajevi uspešne reorganizacija stečajnog dužnika u kojima on može u velikoj meri da nastavi sa obavljanjem svojih prethodnih aktivnosti.

Reorganizaciju je moguće pokušati samo ako postoji realna mogućnost za finansijski oporavak. Mora postojati stvaran posao, koji funkcioniše, koji je moguće reorganizovati. Situacija u velikom broju slučajeva neće biti ovakva i bankrotstvo će biti bolji put za ostvarivanje maksimalnih sredstava od imovine u stečaju.

Stečajni zakon je strukturiran tako da u okviru definisanog vremenskog roka, i to kratkog, podstiče pripremu plana reorganizacije. Zakon ne propisuje da na samom početku postupka mora da se napravi izbor između bankrotstva i reor-ganizacije – samo je neophodno da dužnik podnese plan do navedenog roka, ukoliko nije donesena odluka da se stečajni postupak okonča bankrotstvom ste-čajnog dužnika. Jedna ovakva situacija je navedena u članu 23. stav 5., prema kom poverioci imaju pravo da ukinu mogućnost reorganizacije glasanjem za okončavanje postupka prodajom stečajnog dužnika, o čemu je detaljnije pisano u odeljku niže. Prag za donošenje ove odluke je namerno postavljen veoma visoko – samo kada za to glasaju poverioci za čija potraživanja se učini verovat-nim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja. Ovo je odredba za trenutno ukidanje mogućnosti reorganizacije u potpuno beznadežnim slučajevima u koji-ma je jasno da su poverioci apsolutno protiv reorganizacije.

Plan reorganizacije je u suštini pisani dokument koji predlaže kako će i kada poverioci biti namireni. Zakon predviđa da će jedna od strana, koja ima pra-vo da pravi plan reorganizacije, to i uraditi. Obično će to biti stečajni dužnik

178


ili stečajni upravnik. Prema odredbama zakona, plan mora biti prihvaćen od strane poverilaca, koji će glasati za ili protiv njegovog usvajanja. Ukoliko se poverioci ne saglase sa planom, tj. ne usvoje ga, to će najverovatnije imati za posledicu okončanje stečajnog postupka prodajom imovine stečajnog dužnika, prema odredbama Zakona o stečajnom postupku. Naravno, da bi dobio podr-šku poverilaca, plan treba da predvidi namirenje poverilaca u većem iznosu od onog koji bi ostvarili prodajom imovine. Prema tome, strana koja predlaže plan treba da posmatra mogućnost uspešne reorganizacije iz ove perspektive.

Plan reorganizacije mora da sadrži detaljan opis kako će poverioci biti isplaćeni: za koji vremenski period, iz prihoda dobijenog od preduzetih aktivnosti, iz sred-stava dobijenih redovnom prodajom imovine, iz sredstava koja se raspoređuju na osnovu zaključenja poravnanja sa poveriocima, ili na neki drugi način. Takođe će se postaviti pitanje da li reorganizacija dužnika može da stvori dovoljno velike prihode od kojih bi se poverioci namirili u dovoljnoj meri da bi prihvatili plan reor-ganizacije. Faktori koji će uticati na odgovor na ovo pitanje su razmotreni niže.

Pokušaj reorganizacije dužnika koji ne može da potvrdi ili izvede plan reorg-anizacije će uzalud trošiti resurse svih učesnika u postupku a neće dovesti do namirenja poverilaca. Stečajni upravnik je obavezan da podnese izveštaj o ek-onomskom i finansijskom stanju dužnika na prvom poverilačkom ročištu, 40 dana po pokretanju postupka, član 23. stav 3. i stav 4, gde će predstaviti svoju procenu o mogućnostima za reorganizaciju, član 23. stav 3. Poverioce će inter-esovati mišljenje stečajnog upravnika o gore navedenim pitanjima.

Glasanje o ukidanju mogućnosti reorganizacije: član 23. stav 5.

Zakon predviđa mehanizam kojim se poveriocima omogućuje da isključe mogućnost reorganizacije u slučajevima u kojima je očigledno da nema realne mogućnosti za reorganizaciju ili je poverioci ne žele. Član 23. stav 5. ovlašćuje poverioce za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% uku-pnih potraživanja da glasaju da se stečajni postupak okonča prodajom imovine stečajnog dužnika. Ovo glasanje, ukoliko se poverioci za njega odluče, odvija se na prvom poverilačkom ročištu.

Ukoliko postoji bilo kakva sumnja o tome koliko procenata ukupnih potraživ-

Priliv sredstava koji se očekuje od poslovanja reorganizovanog preduzeća, mora da dovede do većeg namirenje poverilaca od onog koje bi ostvarili od prodaje imovine.

OPŠTE PRAVILO

179

anja čine potraživanja poverilaca koji su glasali da se odmah otpočne sa prod-ajom imovine, sud bi trebalo da omogući da se postupak odvija uobičajenim tokom. Poverioci će imati drugu priliku da glasaju i da uskrate svoju saglasnost ukoliko plan reorganizacije nije prihvatljiv. U velikom broju slučajeva, neće biti poznato da li će preduzeće moći da napravi plan reorganizacije do trenutka kada on treba da bude završen u predviđenom roku od 90 dana od pokretanja stečajnog postupka član 130. stav 1. Očigledno da je odredba člana 23. stav 5. predviđena za beznadežne slučajeve.

Član 23. stav 1. propisuje da se prvo poverilačko ročište održi najkasnije 40 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Ono predstavlja prvu zvaničnu mogućnost da postupak eventualno krene u pravcu reorganizacije. Na ovom roč-ištu, stečajni upravnik će predstaviti svoj izveštaj o ekonomskom i finansijskom stanju stečajnog dužnika i biće pozvan da diskutuje o svojoj proceni o mogućn-osti reorganizacije. Treba imati u vidu da je mogućnost stvaranja plana reorgan-izacije samo jedan deo izveštaja stečajnog upravnika. Ovaj izveštaj treba da se izjasni i o uzrocima stečaja, radnjama koje je stečajni upravnik u cilju očuvanja i zaštite imovine preduzeo do tog dana, i proceni, napravljenoj na osnovu poče-tnog stečajnog bilansa, o visini namirenja koju poverioci mogu da očekuju.

Faktori za razmatranje

Prilikom procenjivanja da li je dužnik pogodan za reorganizaciju, treba imati u vidu određene faktore:

■ Da li je moguće oživeti poslovanje preduzeća;■ Da li će budući priliv novca u određenom iznosu biti realno dovoljan i

raspoloživ za namirenje poverilaca; ■ Visina postojećih dugovanja (obezbeđena, neobezbeđena, redosled); ■ Procena iznosa sredstava koja će biti ostvarena prodajom imovine; ■ Mogući novi izvori finansiranja.

U najvećem broju slučajeva, podaci o ovim faktorima će postati dostupni u prvih par dana od momenta otvaranja stečaja. U svakom slučaju, do trenutka kada stečajni upravnik preda početni stečajni bilans, steći će predstavu o tome da li postoji realna mogućnost za reorganizaciju.

Poslovanje preduzeća

Da bi reorganizacija na osnovu budućeg priliva sredstava uspela, moraju posto-jati poslovi koji mogu biti reorganizovani. Reorganizacija nije mehanizam koji može da digne preduzeće iz mrtvih. Preduzeće koje mesecima ne funkcioniše


180


ne može biti reorganizovano – u tom slučaju jednostavno nema „vrednosti pre-duzeća koje funkcioniše” koja bi se mogla očuvati, pošto preduzeće više ne posluje. Nema mušterija, linija snabdevanja i distribucije proizvoda, inventar je rasprodat i nema sredstava od kojih bi se mogao kupiti osnovni inventar i mat-erijali da bi se ponovo počelo poslovanje. Gotovo svi slučajevi preduzeća koje ne funkcioniše završavaju se bankrotstvom. (Primedba: Ovo ne znači da je sve izgubljeno. Prodata imovina se opet koristi u proizvodne svrhe, ponekad na isti način u nekom sličnom preduzeću. Kupac imovine može sa njom otpočeti novi posao i, ponekad, zaposliti iste radnike. Međutim, ovo ne nije reorganizacija – to je prodaja imovine koju prati osnivanje novog preduzeća.)

Reorganizaciju treba pokušati samo ukoliko postoje realne mogućnosti finansi-jskog oporavka preduzeća. Uprava dužnika ili stečajni upravnik bi trebalo da pažljivo razmotre da li u okviru preduzeća postoji delatnost koju vredi očuvati radi što boljeg namirenja poverilaca.

Uzroci poslovnog neuspeha

Prilikom razmatranja prva dva faktora, trebalo bi identifikovati glavne probl-eme koji su prouzrokovali finansijski neuspeh. Probleme nije potrebno identif-ikovati iz razloga da bi se utvrdila krivica niti da bi se kažnjavalo za greške iz prošlosti, već kako bi se utvrdilo koje radnje treba preduzeti u budućnosti. Kad je bankrotstvo inače uspešnog preduzeća prouzrokovano privremenim okolnost-ima (šteta od požara, sankcije, velika krađa) ili okolnostima na koje dužnik nije mogao da utiče (popravka opreme, smena loše uprave), moguće je da neka od poslovnih funkcija preduzeća bude očuvana.

Međutim, kada je uzrok neuspeha neki hroničan ili suštinski problem (nema tražnje za određenim proizvodom, nepostojeće tržište) i kada posao već dugo propada, preduzeću možda nema spasa. Utvrđivanje uzroka je korisno samo u meri u kojoj se može identifikovati konkretan problem koji se može popraviti tako da se preduzeće dužnik finansijski povrati. Planovi za reorganizaciju se moraju zasnivati na promenama na koje dužnik ili stečajni upravnik može da utiče. Nema mnogo smisla da stečajni dužnik priprema plan reorganizacije uk-oliko prethodno nije preduzeo bar nešto da reši probleme za koje je znao i koji su preduzeće doveli do propasti.

U toku ovih početnih aktivnosti, stečajni upravnik će identifikovati koji su klju-čni problemi u preduzeću. Najveći broj dužnika u stečaju će pratiti neki od uobičajenih problema:

■ Zastarela – neupotrebljiva tehnologija;■ Loše održavanje opreme i prostorija;

181

■ Neodgovarajući, nepotreban ili neadekvatan inventar;■ Nerazumevanje strukture troškova proizvodnje i šta utiče na proizvodnju;■ Pad učešća na tržištu;■ Neefikasan marketing i distribucija proizvoda;■ Loše razumevanje zahteva tržišta i potrošača;■ Neodgovarajuća količina kapitala;■ Previše zaposlenih;■ Previše menadžera i nadzornika;■ Loša raspodela odgovornosti između zaposlenih;■ Potreba za dodatnom obukom zaposlenih;■ Preveliki kapaciteti;■ Nepovoljni ugovori;■ Preskup zakup;■ Planiranje je loše ili ga nema;■ Loš budžet;■ Potpuna vertikalna integracija proizvodnje (kada je neefikasna);■ Nespremnost da se konkuriše na lokalnom tržištu (naročito državnim

ili društvenim preduzećima);■ Loše upravljanje preduzećem;■ Neodgovarajući mehanizam kontrole finansija i poslovanja;■ Neodgovarajuća opremljenost kompjuterima;■ Korupcija.

Neke od ovih problema je lakše ispraviti nego druge. Nema potrebe detaljno posmatrati svaki od brojnih uzroka – može ih biti mnogo. Mnogo je korisnije utvrditi glavni razlog ili razloge neuspeha kako bi se poveriocima objasnilo da li je reorganizacija uopšte moguća. Ukoliko se pokaže da je moguće rešiti glavne probleme koji su doveli do neuspeha, poverioci će verovatno biti rasp-oloženiji za saradnju u postupku reorganizacije (ili se bar neće aktivno supro-tstavljati) i, na kraju, podržati plan reorganizacije. Otvorenost pri utvrđivanju problema u poslovanju i predlaganje realnih rešenja su prvi koraci u izgradnji poverenja poverilaca koje je sigurno smanjeno za vreme trajanja finansijskih problema koji su doveli do stečaja.

Odnos priliva novca i dugovanja

Na početku postupka treba da se razjasni da li posao može da proizvede prih-ode i otprilike u kom iznosu. Ukupan iznos dugovanje će takođe biti otprilike poznat, na osnovu finansijskih izjava dužnika i na osnovu početnog stečajnog


182


bilansa. Ukoliko neizmirena dugovanja znatno prevazilaze ono što dužnik može da isplati, jasno je da ovakav stečajni dužnik nije dobar kandidat za reo-rganizaciju. (Na primer, ukoliko posao može da donese 50.000 evra mesečno za isplatu duga bez kamata, a dužnik ukupno duguje 250.000.000 evra, bilo bi potrebno 416 godina da se isplate ceo dug bez kamata. Ovo preduzeće očigle-dno nije kandidat za reorganizaciju.)

Stečajni dužnik može da razmotri mogućnost ili smanjenja dugovanja (putem pregovora sa poveriocima) ili povećanja priliva novca (eliminisanjem nekih od gore navedenih faktora), tako što će prodati neku nepotrebnu imovinu. Ipak, mora postoji razumna mogućnost da se namire značajan deo ukupnih dugovanja, inače nema realne mogućnosti za reorganizaciju.

Procena novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine

Zakon o stečajnom postupku zahteva da u okviru plana reorganizacije bude napravljena procena novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u stečajnom postupku. Član 127. stav 3. tačka 10. zakona precizno definiše da plan reorganizacije treba da sadrži „procenu novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u stečajnom postupku, ukoliko je privredno društvo u stečaju”. Koliko će poverioci biti spremni da prihvate plan reorganizacije zavis-iće u velikoj meri od njihove procene kakav će biti ishod rešenja drugačijeg od prodaje imovine. Poverioci će uvek procenjivati različite mogućnosti kako bi utvrdili koja od njih će proizvesti povoljniji ekonomski rezultat za njih. Zbog toga je važno, bez obzira da li je to propisano zakonom, da predlagači plana reo-rganizacije procene vrednost koja će se ostvariti prodajom imovine i uporede ovaj iznos sa ukupnim iznosom dugovanja stečajnog dužnika.

Čak i na osnovu vrlo grube prethodne procene, može se videti da li je vrednost dovoljna da se namire obezbeđena potraživanja i da li će posle toga ostati sre-dstva za raspodelu ostalim poveriocima. Naravno, kada je gotovo sva vredna imovina iznajmljena ili pod obezbeđenjem, neće ostati nikakva imovina koju bi stečajni upravnik mogao da proda i raspodeli sredstva od prodaje stečajnim (neobezbeđenim) poveriocima. Drugim rečima, stečajni poverioci ne bi dobili ništa od prodaje imovine. Imajući ovo u vidu, stečajni dužnik lakše može da proceni koliko će poverilac biti raspoložen da prihvati smanjenje duga u okviru plana reorganizacije. (Na primer, kada je sva imovina iznajmljena ili data kao sredstvo obezbeđenja, postavlja se pitanje da li će stečajni dužnik moći da ostv-ari dovoljno prihoda kako bi isplatio svoje zakupodavce, razlučne poverioce i tekuće troškove, i da mu povrh toga ostane dovoljno sredstava da bi mogao da učini ozbiljnu ponudu za namirenje predstečajnih dugovanja, kako bi poverioci prihvatili plan reorganizacije. Poverilac koji je suočen sa velikom verovatn-

183

oćom da od prodaje imovine neće dobiti ništa od namirenja verovatno će rado prihvatiti plan na osnovu koga mu sleduje bar delimično namirenje.

Da bi se izvršila ova analiza, stečajni upravnik mora da proceni koja je realna vrednost imovine koja je za prodaju i uporedi je sa potraživanjima i njihovim redosledom namirenja. Redosled naplate (nivo naplate stečajnih potraživanja) je prioritet namirenja potraživanja, propisan članom 35. stav 2. zakona, do kog dolazi nakon prodaje imovine preduzeća:

1) troškovi stečajnog postupka;2) neisplaćene neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu

minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka;

3) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i inval-idsko osiguranje zaposlenih;

4) potraživanja ostalih stečajnih (neobezbeđenih) poverilaca.

Sredstva ostvarena prodajom imovine se prvo isplaćuju prvom isplatnom redu poverilaca. Poverioci nižeg reda mogu se namiriti samo pošto se namire poverioci višeg isplatnog reda. Ukoliko postoji dovoljno sredstava da se namiri viši isplatni red, onda se taj isplatni red namiruje u celosti, a preostala sredstva se raspodeljuju poveriocima sledećeg isplatnog reda. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se jedan isplatni red namiri u celosti, onda se svi poverioci u tom isplatnom redu namiruju proporcionalno ili pari passu. Poverioci istog reda se namiruju u skladu sa iznosom njihovog potraživanja. Ukoliko je to slučaj, preostali poverioci ili vlasnici udela u narednom isplatnom redu obično neće dobiti ništa.

Međutim, i pre nego što se postavi pitanje raspodele prema isplatnim redovima, pretpostavlja se da će razlučni poverioci ili dobiti imovinu koja je data u zalogu, ili sredstva ostvarena prodajom te imovine, umanjena za iznos troškova prodaje, dok će preostala sredstva biti raspodeljena prema gore navedenom redosledu

Analiza eventualnog bankrotstva je samo gruba procena. Tehnička preciznost nije neophodna – čak nije ni korisna. Može biti dat okvirni iznos. Cilj je da se dobiju informativni podaci kako bi poverioci i dužnik razumeli šta su posledice neuspešne reorganizacije.

KOMENTAR IZ PRAKSE


184


naplate. Druga varijanta je da razlučnom poveriocu ostane neobezbeđeno potraživanje u onom iznosu za koji mu je umanjeno obezbeđeno potraživanje. Pretpostavlja se da je iznajmljena imovina i imovina koja pripada trećim licima vraćena i da nema nikakvog uticaja na stečajnu masu, osim nenamirenih delova potraživanja i štete koja je prouzrokovana povrednom ugovornih obaveza. Sve ove faktore, ukoliko su značajni, treba razmotriti gore pomenutom analizom eventualnog bankrotstva.

187

REORGANIZACIJA: SPAŠAVANJE PREDUZEĆA

OPŠTA PITANJA

Za razliku od prodaje imovine, reorganizacija podrazumeva spašavanje predu-zeća. Za vreme reorganizacije poslovi se nastavljaju. Preduzeće funkcioniše dok stečajni upravnik obavlja svoj posao. Postrojenja nastavljaju sa proizvod-njom, roba se prodaje, kupuje se inventar i materijal za rad, radnici primaju plate. Najveća vrednost preduzeća je to što nastavlja da posluje.

Za vreme reorganizacije stečajni upravnik (ili uprava stečajnog dužnika, ukoli-ko je reorganizacija poverena samom stečajnom dužniku) se ponaša kao doktor preduzeća. Slično kao doktor, stečajni upravnik mora ponekad preduzeti hitne mere kako bi spasio život pacijentu tj. preduzeću. Napomena: U ovom odeljku će se podrazumevati da stečajni upravnik vodi reorganizaciju. Principi koji se objašnjavaju ovde se jednako odnose na generalnog direktora ili drugo lice koje vodi reorganizaciju.

Cilj: Izvodljiv plan reorganizacije

Plan reorganizacije je dokument kojim se restrukturiraju postojeće obaveze dužnika prema poveriocima u nove obaveze i kojim se definišu buduće aktivnosti preduzeća, a naročito u pogledu toga kako, kada i u kojoj meri će biti isplaćena dugovanja dospela u prošlosti. Ovako odobren plan od strane suda reorganizuje stare obaveze nastale pre stečaja u ono što u suštini predstavlja novi ugovor. Potpuno odobren, sprovodljiv plan reorganizacije koji će dovesti preduzeće u čvr-stu finansijsku poziciju je cilj kome stečajni upravnik treba da teži.

Poželjni sporedni rezultati uspešne reorganizacije

U poželjne rezultate uspešnog postupka reorganizacije spadaju:

■ Opstanak dela preduzeća ili celog preduzeća;■ Očuvanja nekih ili svih radnih mesta;■ Ostanak dela uprave ili cele uprave;■ Zadržavanja vlasništva nad preduzećem od strane nekih ili svih vlasnika.

Obaveze koje nas-tanu u toku reorga-nizacije (znači posle podnošenja zahteva za pokretanje stečajnog postupka) se isplaćuju odmah, od postojećih prihoda, dok preduzeće nastavlja sa poslovan-jem. Ove obligacije su nove. One ne spadaju u isplate koje se vrše u toku reorganizacije.

KOMENTAR IZ PRAKSE

188


Iako su ovi sporedni rezultati poželjni, oni nisu glavni ciljevi reorganizacije. Oni su samo pozitivne posledice uspešne reorganizacije. Osnovni cilj je da se sastavi potpuno odobren, izvodljiv plan reorganizacije koji će dovesti predu-zeće do čvrste finansijske pozicije. To znači da poverioci moraju da se slože sa planom i budu adekvatno namireni od budućih zarada ili od prodaje imovine. U najvećem broju slučajeva, ovo podrazumeva da će delovi preduzeća biti zatvore-ni, da će doći do smanjenja broja zaposlenih, da će biti smenjen deo uprave ili cela uprava i da će se potpuno ili delimično promeniti vlasnička struktura.

Stečajni upravnik mora da ostane skoncentrisan na glavni cilj i izbegne lobi-ranja kao i situaciju u kojoj bi on postao isključivi zastupnik interesa jedne strane ili određene grupe interesa. Kao što dobar doktor ponekad mora da do-nese tešku odluku da amputira neki deo tela, tako stečajni upravnik mora da donosi teške odluke u cilju spašavanja dužnikovog poslovanja. U tipičnom slučaju reorganizacije konačni rezultat formiranja prihvatljivog i izvodljivog plana reorganizacije će se nesumnjivo sastojati i od koristi i od kompromisa za sve učesnike u postupku.

Nastaviti sa obavljanjem vitalnih funkcija preduzeća

U toku reorganizacije, finansijska operacija se obavlja na živom pacijentu. Nastavak svakodnevnih aktivnosti preduzeća za vreme reorganizacije mora biti preduzet kako bi preduzeće koje funkcioniše održalo svoju vrednost. Kao i u medicini, operacija se obavlja, a pacijent se istovremeno održava u životu. Mora se voditi računa da vitalne funkcije preduzeća ostanu aktivne dok ste-čajni upravnik sastavlja plan reorganizacije. Preduzeće nastavlja da posluje: radnje treba da su otvorene, mušterije uslužene, pod uslovom da te aktivnosti ne umanjuju vrednost imovine dužnika.

Izbegavanje ometanja u poslu

Jedna od najvećih poteškoća sa kojom se suočava stečajni upravnik je koliko vre-mena posvetiti „gašenju požara”, odnosno koliko vremena provesti rešavajući

Ključni element uspešne reorganizacije je da se u početnim fazama postupka pridobije poverenje poverilaca, tako da budu naklonjeni usvajanju predloženog plana reorganizacije. Stečajni upravnik mora da ima ovo u vidu dok preduzima radnje na početku stečajnog postupka. Transparent-nost i komunikativnost su od ključnog značaja za uspostavljanje poverenja.

KOMENTAR IZ PRAKSE

189

mnogobrojne probleme koji će svakodnevno neminovno iskrsavati i zahtevati njegovu momentalnu pažnju. Pored problema u vezi sa reorganizacijom, javljaju se i svakodnevni problemi u poslu. Posao se nastavlja sa kupcima, snabdevačima, zaposlenima i državnim organima. Iako će mnogi svakodne-vni problemi zahtevati određenu pažnju stečajnog upravnika, važno je da on ne dozvoli da ga oni ne preopterete na štetu formiranja odgovarajućeg plana reorganizacije. Izuzetno je važno efikasno delegirati zaduženja i iskoristiti sve mehanizme predviđene zakonom. U ovom pogledu, zakonom predviđen moratorijum kojim se poveriocima zabranjuje preduzimanje radnji u cilju prinudne naplate svojih potraživanja funkcioniše u korist stečajnog upravnika. Naime, usled postojanja moratorijuma omogućava se stečajnom upravniku da sastavi plan reorganizacije, bez dodatnog opterećivanja u smislu upuštanja u sudske sporove sa poveriocima ili odgovaranja na njihove stalne pozive.

AKTIVNOSTI

Zaštita imovine – početni problemi

Kao i u svim drugim slučajevima stečaja, bez obzira da li se završe prodajom imovine ili reorganizacijom, isti početni problemi se javljaju. Stečajni upravnik i dalje mora da poštuje odredbe zakona i poštuje rokove, bez obzira da li pre-duzeće ide u pravcu reorganizacije ili prodaje imovine. Isto tako, potrebno je preduzeti sve prethodne radnje, kao što su obezbeđenje imovine, preuzimanje inventara i slično. Ove stvari su detaljnije obrađene u drugom odeljku ovog priručnika. (Vidi „Privremene mere po imenovanju stečajnog upravnika”.)

Prvobitni problem: gotov novac neophodan za život preduzeća

Gotov novac je od velikog značaja za svako preduzeće. Preduzeću je gotov novac neophodan da bi preživelo. Čak i dužnici koji imaju puno imovine ne mogu da prežive ukoliko po otvaranju stečajnog postupka ne mogu da isplate plate, snabdevače i komunalne usluge. Ovo je naročito značajno u reorganizaciji. Količina gotovog novca je na kratak rok od presudnog značaja za preživljavanje preduzeća.

Upravljanje u toku postupka reorganizacije je igra preživljavanja. Bez gotovog novca na kratak rok, može se desiti da ne ostane šta da se reorganizuje. Stečajni upravnik stoga mora brzo da nađe način da stvori najveću moguću količinu gotovog novca kako bi preduzeće na kratak rok preživelo, budući da u suprotnom neće ni opstati. On stoga mora da identifikuje izvore gotovog novca i brzo proceni koliko može da se prikupi.


190


Stečajni upravnik mora brzo da prouči (ili čak uspostavi kontrolu nad):

■ Svim bankovnim računima■ Naplativim potraživanjima i funkcionisanju naplata■ Trenutom prodajom – budućom prodajom■ Raspolaganjem sa imovinom i sredstvima dobijenim od prodaje imo-

vine■ Ugovorima koji prema stečajnom pravu mogu biti pobijani■ Mogućim radnjama u cilju naplate (pogodovanje poverilaca / namerno

oštećenje poverilaca / parnice)■ Smanjenjem ostalih troškova

Bankovni računi. Stečajni upravnik mora da bude glavno ili jedino lice ovlaš-ćeno da raspolaže sredstvima sa bankovnih računa. Treba imati u vidu da stečaj-no pravo podrazumeva zatvaranje starih i otvaranje novih računa u banci.

Naplativa potraživanja i mere u cilju njihove naplate. Izuzetno je važno da stečajni upravnik iskoristi u najvećoj mogućoj meri potencijal za povećanje naplate dugova prema preduzeću. Stečajni upravnik treba da:

■ postavi lice odgovorno za naplatu potraživanja;■ odmah počne sa prikupljanjem starih dospelih potraživanja;■ postavi nova pravila naplate, uključujući mogućnost popusta na iznos

dugovanja koje se odmah isplaćuje ;■ uspostavi sistem po kome on odobrava sva nova zaduženja

Stečajni upravnik treba da preduzme mere kako bi se agresivno nastavilo sa naplatom određenih potraživanja, kao što su:

■ održavanje sastanke na dnevnoj osnovi sa licem odgovornim za naplatu potraživanja;

■ sastavljanje liste poziva koje napravi lice odgovorno za naplatu potraži-vanja u toku dana;

■ pravljenje spiska odgovora na te pozive;■ uspostavljanje plana za povećanje stepena naplate potraživanja;■ praćenje napretka procesa naplate potraživanja putem izveštaja ili

grafikona.Stečajni upravnik mora da obezbedi da su sredstva ostvarena naplatom zaštićena i odmah deponovana na račun pod njegovom kontrolom.

Trenutna prodaja / buduća prodaja. Stečajni upravnik mora brzo ustanoviti potencijal koji može da se ostvari od buduće prodaje. Stečajni upravnik bi

191

trebalo da se sastane sa direktorom marketinga kako bi:

■ utvrdio stanje potencijalnih prodaja koje su skoro ugovorene ili su u toku;

■ ustanovio marketing strategiju;■ utvrdio koje su vrste proizvoda konkurentne u pogledu cene i kvaliteta;■ utvrdio koje proizvode treba ukinuti;■ utvrdio koje su mogućnosti za nastup na novim tržištima;■ utvrdio koji se proizvodi mogu usavršiti.

Raspolaganje imovinom i sredstvima. Stečajni upravnik treba da se sastane sa direktorom proizvodnje kako bi:

■ razumeo proizvodni proces i strukturu troškova;■ utvrdio da li postoji neka neiskorišćena imovina koja može biti pro-

data;■ utvrdio da li postoje dodatni kapaciteti;■ utvrdio da li postoji višak prostora;■ utvrdio da li ima mogućnosti za umanjenje troškova, odnosno za mo-

gućnost štednje na taj način.

Stečajni upravnik odmah treba da ispita mogućnost prodaje sve imovine koja se ne koristi. On mora brzo da utvrdi koja imovina se više neće koristiti ukoliko se neki proizvodi više ne budu proizvodili. Ukidanje proizvoda koji je bio suviše skup za proizvodnju može dovesti do dvostruke uštede ukoliko je moguće pro-dati ili dati nekom drugom preduzeću na lizing mašine koje su služile za nji-hovu proizvodnju. Može biti ostvarena i dodatna ušteda ukoliko ovo rezultira u višku proizvodnog prostora. Tada proizvodnja može biti izmeštena u manje i jeftinije prostorije ili se taj višak prostora može dati u zakup trećim licima. Ovakve trenutne mere za smanjivanje troškova, iako prvenstveno služe za stva-ranje ili uštedu gotovog novca, mogu služiti i kao osnova za reorganizaciju preduzeća.

Ugovori čije se ispunjenje prema stečajnom pravu može izbeći. Stečajni up-ravnik treba da ispita najvažnije ugovore i cenu zakupa i utvrdi da li su profi-tabilni. Ukoliko je, na primer, cena zakupa prostorija iznad tržišne cene, može biti racionalno prekinuti zakup na osnovu odgovarajućih pravila stečajnog prava (prema kojima se neisplaćena dugovanja prema zakupodavcu pretvaraju u neo-bezbeđena potraživanja) i iznajmiti nove prostorije po tržišnoj ceni. Potrebno je pažljivo proučiti relevantne odredbe stečajnog zakona koje govore o raskidu nepovoljnih ugovora kako bi se utvrdilo koje će biti tačne posledice ovakvog poteza. U određenim slučajevima, zakupodavac bi, shvatajući da stečajni


192


dužnik može da raskine ugovor na osnovu stečajnog prava, mogao da bude spreman da ponudi nižu cenu. Ukoliko je zakup niži od tržišne cene, stečajni upravnik treba da razmotri mogućnost izdavanja prostorija u podzakup, ukoliko mu taj prostor nije neophodan za obavljanje poslova, i nastaviti sa plaćanjem zakupnine. Iznos koji dobije na osnovu razlike između cene zakupnine i cene podzakupa ulazi u stečajnu masu koja može biti prodata.

Moguće radnje u cilju naplate (pogodovanje poverilaca / namerno oštećenje poverilaca / parnice). Stečajni upravnik u sklopu svojih redovnih dužnosti mora da ustanovi da li je došlo do pogodovanja poverilaca ili namernog ošte-ćenja poverilaca kao i da li ustanovi da li ova sredstva mogu biti povraćena od trećih lica. Iako su to važni izvori naplate, započinjanje i vođenje ovih aktivnosti zahteva puno vremena i retko predstavlja brz izvor gotovog novca neophodnog za poslovanje. Međutim, može se desiti treće lice prihvati predlog stečajnog up-ravnika da se izbegne dugačak postupak koji će druga strana verovatno izgubiti, naročito ukoliko stečajni upravnik prihvati da primi umanjen iznos kao podsti-cajnu meru za momentalnu isplatu i izbegavanje parnice. Ovo je jedini način da stečajni upravnik u kratkom roku dobije novac koji mu je potreban za predu-zimanje ostalih aktivnosti u postupku.

Smanjenje drugih troškova. Ušteđen novac je kao gotov novac u rukama. Stečajni upravnik treba da ispita potrošnju i poslovanje kako bi pronašao načine da se novac na nekim mestima odmah uštedi. To mogu biti uštede na troškovima za: telefon, transport, nabavke, račune za benzin i sl.

Priprema za gotovinske isplate

Stečajni upravnik treba da napravi plan isplaćivanja gotovog novca. Ovaj budžet ima dvostruku svrhu: 1. planiranje upotrebe gotovog novca; i 2. prip-rema plana reorganizacije.

Planiranje upotrebe gotovog novca. Stečajni upravnik mora znati da li će imati dovoljno novca da plati tekuće operativne troškove. Pitanje koje se postavlja je: Da li će priliv novca biti jednak ili veći od troškova?

Priprema plana reorganizacije. Stečajnom upravniku treba da bude potpuno jasno koliki su redovni troškovi, kako bi mogao da odredi koliko gotovog novca na osnovu plana reorganizacije može da odvoji za isplatu.

Stečajni upravnik u budžetu za isplatu gotovog novca treba da postavi pravila redosleda isplaćivanja. Primedba: ovaj novac neće služiti za isplatu dugova koji su nastali pre pokretanja stečajnog postupka. Dugovi koji su nastali pre pokretanja stečajnog postupka spadaju u potraživanja u postupku utvrđivanja

193

potraživanja. Ona se naplaćuju prema uslovima propisanim odobrenim planom reorganizacije.

Budžet za isplatu gotovog novca treba da sadrži:

■ Zarade za zaposlene koji su zadržani (ne uključujući zarade za pret-hodni period);

■ Nabavka osnovnih materijala i novih sirovina za proizvodnju;■ Naplata osnovnih usluga (popravke, rezervni delovi, benzin za ispo-

ruke);■ Plaćanje najvažnijih komunalnih usluga koje će dospeti;■ Druge stvari od ključnog značaja za nastavak poslovanja.

PREGOVORI SA POVERIOCIMA

Saradnja sa poveriocima: ključna stvar za uspešnu reorganizaciju

Uspešna reorganizacija se u suštini svodi na glasanje poverilaca o odobravanju plana reorganizacije. Plan reorganizacije po zakonu ne može biti odobren bez prethodnog glasanja poverilaca, po klasama. Zbog toga je od ključnog značaja da stečajni upravnik dobro razume iznos i klasifikaciju najvećeg broja potraži-vanja. Kada mu to bude jasno, stečajni upravnik treba da proceni kakav je stav najvećih poverilaca u pogledu tretmana njihovih potraživanja u predloženom planu reorganizacije.

Tri najvažnije stvari koje stečajni upravnik treba da zna pre nego što počne da pregovara o uslovima plana reorganizacije sa poveriocima su:

1. Procena koliko gotovog novca će imati na raspolaganju za isplatu dugova;

2. Procena iznosa, redosleda naplate i klasifikacije postojećih dugovanja;3. Procena sredstava koja bi se verovatno ostvarila prodajom imovine.

Bez procena 1 i 2, stečajni upravnik ne može da napravi efikasan raspored isplate koji bi bio deo plana reorganizacije. Bez procene 3, stečajni upravnik

Što pre utvrditi da li je neki potencijalni investitor izrazio interesovanje da kupi celo preduzeće, ili neki njegov deo, ili neke najvrednije delove imovine. Ukoliko jeste, treba ga kontaktirati i proveriti da li je i dalje zainteresovan.

KOMENTAR IZ PRAKSE: Potencijalni kupci


194


nema podataka o tome šta je alternativa reorganizaciji. Kada zna kolika bi otpri-like sredstva mogla biti ostvarena prodajom imovine, stečajni upravnik može da objasni poveriocima koja je potencijalna dobit za njih ukoliko prihvate plan reorganizacije. Ukoliko stečajni upravnik može verodostojno da objasni da bi poverioci ostvarili više na osnovu predloženog plana reorganizacije, biće veća verovatnoća da će oni podržati reorganizaciju i glasati u korist predloženog plana. Naravno, ukoliko poverioci veruju da će bolje proći prodajom imovine nego u slučaju plana reorganizacije, oni će biti protiv reorganizacije. Ovo je važno imati u vidu prilikom pregovora o smanjivanju dugovanja stečajnog duž-nika sa poveriocima.

Pregovori o visini dugovanja – jedan od najtežih zadataka

Jedan od najtežih zadataka u reorganizaciji je pregovaranje oko srazmernog umanjenja dugovanja. Ona mogu biti u obliku ugovaranja novih uslova (rokovi plaćanja, kamatne stope, moratorijum na isplatu, nagomilavanje kamata), zamene potraživanja za udele, ili akcije preduzeća, ili čak i opraštanje određenog dela duga. Važno je razumeti položaj poverilaca. Teško je ubediti ih da se slože.

Stečajni upravnik bi, ako je moguće, trebalo da utvrdi spremnost poverilaca sa velikim potraživanjima da:

■ Oproste ceo ili deo duga;■ Dogovore nove uslove (rokove isplate, kamatne stope);■ Zamene dugovanja za udele u preduzeću;■ Zamene određenu imovinu za smanjenje duga;■ Odobre druge olakšice.

Treba pitati poverioce za nove poslovne mogućnosti, potencijalne investitore, ili kupce. U velikom broju slučajeva poverilac-snabdevač može imati interes da otkupi preduzeće u stečaju kako bi vertikalno proširio svoje poslovanje i obezbedio tržište za svoje proizvode i usluge.

Treba se od početka potruditi da se obezbedi podrška poverilaca za sređivanje stanja u preduzeću. Potrebno je izgraditi poverenje saopštavanjem finansijskih informacija, kako pozitivnih, tako i negativnih. Takođe je potrebno skrenuti im pažnju na prednosti nastavka poslovanja preduzeća i verovatnoću malog stepena naplate potraživanja ako se sprovede bankrotstvo.

KOMENTAR IZ PRAKSE: Poverioci

195

Postoje dve mogućnosti u toku pregovora sa poveriocima:

1. Ukoliko su poverioci suviše nefleksibilni, oni se suočavaju sa prodajom imovine i velikom količinom neisplaćenih dugovanja.

- ili -2. Ukoliko prihvate plan reorganizacije, poverioci mogu da sarađuju

sa stečajnim upravnikom i stečajnim dužnikom, kako bi se otvorila mogućnost da se smanje dugovanja i da se preduzeće finansijski povrati.

Prodaja imovine kada nije moguć dogovor oko plana reorganizacije

Mogućnost prodaje imovine je glavni faktor koji utiče na sve pregovore o re-strukturiranju dugovanja. Bitno je utvrditi na koliku naplatu poverilac može da računa ukoliko dođe do prodaje imovine preduzeća. Za to je neophodno proceniti prodajnu vrednost raspoložive imovine i ovu vrednost uporediti sa potraživanjima, prema redosledu naplate određenom u članu 35. stav 2. Zakona o stečajnom postupku. Stečajni upravnik može, čak i na osnovu vrlo grube procene, da vidi da li je imovine dovoljne vrednosti da se pokriju obezbeđena pot-raživanja i da li će posle toga nešto ostati da za raspodelu ostalim poveriocima. Tome slično, poverioci će uvek porediti svoj položaj sa onim što bi dobili prodajom imovine, kako bi odredili koji put će im obezbediti veće namirenje. Vidi odeljak „Prodaja imovine”.

Neobezbeđeni poverioci se obično namire u maloj meri ili se ne namire

U najvećem broju slučajeva stečaja, obični (neobezbeđeni) stečajni poverioci – koji se obično isplaćuju poslednji, pre vlasnika udela ili akcija preduzeća – nap-laćuju samo deo svojih potraživanja od prodaje imovine, ako i toliko naplate. U takvim slučajevima neobezbeđeni stečajni poverioci obično gube veoma malo ako pristanu na smanjenje dugovanja prema njima, ukoliko je jasno da će doći do prodaje imovine.


197

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE

Okvir za pregovore

Zakon o stečajnom postupku uvodi kao novinu mehanizam reorganizacije kako bi se pomoglo dužniku da postane solventan ukoliko je to moguće. Zakon propisuje vrlo precizne rokove za pregovore između stečajnog dužnika i nje-govih poverilaca, koji treba da se završe ili usvajanjem plana reorganizacije ili bankrotstvom dužnika. Svi učesnici u postupku znaju da ukoliko ne postignu dogovor u određenom roku nastupa bankrotstvo i sve pravne posledice koje ono povlači. Zakon propisuje smernice u pogledu minimuma informacija koje mora sadržati plan reorganizacije, određuje rokove i pravila za glasanje, kao i mere koje se mogu preduzeti u cilju reorganizacije.

Mere za realizaciju plana reorganizacije

Zakon je izuzetno fleksibilan u tom smislu što dozvoljava stečajnom dužniku i poveriocima da se dogovore o uslovima po kojima će se sprovesti reorganizaci-ja. Članom 128. propisane su neke od mera koje, samostalno ili u kombinaciji sa drugim merama, može preduzeti stečajni dužnik u toku postupka reorgani-zacije. To su instrumenti koje stečajni dužnik ili stečajni upravnik mogu da koriste kako bi sastavili plan reorganizacije.

Neke od mera koje se mogu preduzeti u cilju sprovođenja reorganizacije su:

1) Zadržavanje celokupne imovine iz stečajne mase ili njenog dela;2) Prodaja imovine koja spada u stečajnu masu, sa založnim pravom ili

bez njega, ili prenos takve imovine na ime namirenja potraživanja;3) Prestanak obavljanja neprofitabilnih poslova ili promena delatnosti;4) Raskidanje ili promena uslova opterećujućih ili nepovoljnih ugovora

ili zakupa;5) Odlaganje otplate dugova ili obezbeđivanje otplate u ratama;6) Izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma ili

instrumenata obezbeđenja;7) Oprost dugova u celini ili delimično;8) Izvršenje ili izmena založnog prava;9) Pretvaranje neobezbeđenih zajmova u obezbeđene zajmove; 10) Davanje u zalog neopterećene imovine;11) Pretvaranje duga u akcijski kapital;12) Uzimanje novog kredita;

198


13) Pribavljanje nove investicije;14) Osporavanje i poništenje potraživanja koja nisu pravno valjana;15) Namirenje dospelih potraživanja;16) Otpuštanje zaposlenih;17) Ustupanje neopterećene imovine na ime namirenja potraživanja;18) Izmene i dopune statuta, opštih akata privrednog društva stečajnog

dužnika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju;19) Spajanje ili pripajanje dva ili više pravnih lica;20) Prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili više postojećih ili

novoformiranih subjekata;21) Poništavanje ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane stečaj-

nog dužnika, ili bilo kog novoformiranog subjekta; ili22) Druge mere od značaja za realizaciju plana reorganizacije.

Ova lista nije konačna. Kao što je jasno navedeno u tački 22. mogu se primeniti sve druge mere koje nisu zabranjene zakonom. To znači da su moguće i druge varijante restrukturiranja osim onih koje je zakonodavac imao u vidu u trenutku pisanja zakona, i da ih treba koristiti kada god je to u skladu sa okolnostima kon-kretnog slučaja. Za razliku od prethodnog stečajnog zakona koji je ograničavao mogućnost restrukturiranja na tri varijante prinudnog poravnanja, novi zakon dozvoljava svaku mogućnost, ukoliko stečajni dužnik za nju dobije odobrenje poverilaca u propisanom roku.

Kao što je gore navedeno, ove mere se ne isključuju međusobno i mogu biti korišćene individualno ili kombinovano. Na primer, planom reorganizacije mo-že se predvideti da stečajni poverioci mogu dobiti ili 30% svog potraživanja u roku od tri godine, ili određen broj akcija reorganizovanog preduzeća na ime namirenja svog potraživanja. Takođe, moguće je da se planom reorganizacije predvidi zatvaranje jednog proizvodnog pogona, prodaja imovine koja je deo tog pogona, restrukturiranje dugova i dodatne investicije u kupovinu modernih mašina, renoviranje i popravku glavnog proizvodnog pogona.

Zakon ne ostavlja stečajnom dužniku i njegovim poveriocima, za koje se pret-postavlja da imaju poslovnog iskustva, samo mogućnosti nefleksibilne reor-ganizacije, već im omogućava da u granicama datog zakonskog okvira sami osmisle rešenje za ono što je, u suštini, poslovni problem. Zakon omogućuje stečajnom dužniku i poveriocima da pregovorima dođu do sopstvenog rešenja, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja. Svakako, sve što bude predlože-no planom reorganizacije moraće da bude odobreno glasanjem poverilaca.

Način funkcionisanja nekih mera navedenih u članu 128. je naveden niže.

199

Reprogramiranje dugova

Reprogramiranje dugova je jedan od najčešćih instrumenata koji se koriste u ci-lju restrukturiranja i reorganizacije preduzeća sa finansijskim problemima. Ono podrazumeva reprogramiranje isplata iznosa koji preduzeće duguje poveriocu na osnovu novog rasporeda za koji je verovatnije da će biti ispoštovan, s obzirom na mogućnost preduzeća da ostvari prihode od kojih će moći da vrati dugove. Reprogramiranje dugova se često koristi i u programima restrukturiranja koji nisu u vezi sa postupkom stečaja. Ono nije ograničeno samo na plan reorganizaci-je. Poverioci i grupe poverilaca često dobrovoljno ugovaraju nove ili izmenjene uslove i reprogramiraju dugove kada je preduzeće u finansijskim poteškoćama. Ovako se sprečava da dužnik prekrši svoje obaveze prema poveriocima i padne pod stečaj. Međutim, pošto se odvijaju van stečajnog postupka, ovo su normal-ne promene ugovora koje se ugovaraju dobrovoljno regulisane su obligacionim pravom. One ne mogu obavezati poverioce koji ne žele da ih prihvate.

U stečajnom postupku može biti predloženo reprogramiranje dugova kao deo plana reorganizacije. Plan se stavlja na glasanje svim poveriocima i ukoliko bude usvojen obavezuje sve poverioce, čak i one koji nisu glasali u korist plana. Zbog toga reprogramiranje koje je deo plana reorganizacije predstavlja efikasni-je rešenje od reprogramiranja van stečajnog postupka.

Reprogramiranje dugova može se jednostavno sastojati i u šestomesečnom moratorijumu na isplatu ili u konverziji jednokratnog dospelog potraživanja u dugoročno potraživanje koje će se isplaćivati u ratama na duži rok. S druge strane, ono može podrazumevati i komplikovane pregovore sa velikim brojem poverilaca.

Moratorijum na namirenje. Jedan od najjednostavnijih načina da se dužniku da više vremena i pruži veća fleksibilnost za vreme kratkog perioda insolventnosti je jednostavan moratorijum u kom se poverilac slaže da privremeno odustane od zahteva da se namiri njegovo dospelo potraživanje kako bi se dužnik oporavio od privremenih finansijskih poteškoća. Ovo je u suštini, produženje zakonskog moratorijuma iz Zakona o stečajnom postupku u plan reorganizacije.

Isplata u ratama. U određenoj reorganizaciji koja se zasniva na raspoloživom prihodu dužnik će obično predložiti određenoj kategoriji poverilaca potpuno ili delimično namirenje njihovih potraživanja u ratama u određenom vremenskom periodu. Poverioci će pri donošenju odluke da li da glasaju za predloženi plan proceniti da li im je ovakvo namirenje u interesu u odnosu na trenutnu vrednost potraživanja (vidi odeljak „Procena vrednosti preduzeća”), uključujući u tu procenu i kamatnu stopu koja će se obračunati s obzirom na vreme koje će proteći i rizik koji snose, njihov redosled naplate u odnosu na ostale kategorije


200


poverilaca (vidi „Prioritet klasa poverilaca”, član 134. i „Potpuno namirenje”, član 135.) i očekivani iznos u kome će biti namireni, u poređenju sa onim što bi dobili u slučaju okončanja stečajnog postupka bankrotstvom – član 35. stav 2.

Iako zakon ne precizira rok za trajanje namirenja u toku plana reorganizacije, poverilac verovatno neće biti spreman da prihvati neki veoma dugačak rok. Kao opšte pravilo, plan reorganizacije koji se zasniva na budućim prihodima obično se neće protezati na period duži od pet godina. Razlog za to je što su procene priliva sredstava nepouzdane ne kratak rok a zatim, i zato što je tre-nutna vrednost isplata koje se predlažu za pet godina unapred veoma mala (na primer, ukoliko se pretpostavi popust od 25%, isplata 1 evra za 6 godina ima trenutnu vrednost od 0,256 evra). Međutim, ovo je pitanje koje u krajnjoj liniji treba ostaviti pregovorima između dužnika i poverilaca i predmet je glasanja poverilaca o usvajanju plana.

Pretvaranje duga u akcijski kapital

Pretvaranje duga u akcijski kapital je situacija kada poverilac oprašta dug u zamenu za određeni broj akcija u preduzeću. U suštini, poverilac menja svoje potraživanje prema preduzeću za deo vlasništva u reorganizovanom preduze-ću. Ovo nije razmena između poverioca i preduzeća već između poverioca i vlasnika preduzeća, koji deo svog učešća u vlasništvu menjaju za neisplaćene dugove preduzeća kako bi popravili njegov bilans. Poverioci ovim praktično prihvataju da budu svrstani u nižu kategoriju poverilaca menjajući svoje fiksno potraživanje glavnice i kamate za vlasnički udeo sa svim rizicima ali i mogućim prihodima koji prate reorganizaciju. Kao što je navedeno u članu 128., ovo je samo jedan od instrumenata za restrukturiranje poslovanja preduzeća u toku stečajnog postupka.

Preduzeća-dužnici koja se mogu odlučiti za ovu meru su ona u kojima su vla-snici spremni da se odreknu određenog stepena kontrole nad preduzećem kao i prava na eventualne dividende, zarad smanjenja duga preduzeća. U stečajnom postupku dužnik ima ozbiljne finansijske probleme i moguće je da će hteti da menja vlasnička prava za mogućnost da se preduzeće spasi.

Poverioci koji bi mogli biti zainteresovani za ovakav pristup su oni čija potraži-vanja čine veliki deo ukupnog duga preduzeća. Otklanjanje tog duga je važno za odlučivanje da li da se otpočne bankrotstvo ili da se nastavi sa poslovanjem. Dodatno, za pretvaranje duga u akcijski kapital mogli bi biti zainteresovani i poverioci koji žele da se strateški razviju, putem vertikalne integracije ili na drugi način (npr. postrojenje za skladištenje nafte oprostiće dug preduzeću koje je vlasnik lanca benzinskih pumpi u zamenu za vlasnički udeo u lancu).

201

Izdavanje garancija i opcije

Osim gore navedenih mogućnosti, preduzeće-dužnik može ponuditi poverioci-ma garancije koje se mogu zameniti za akcije dužničkog preduzeća ili u opciju za kupovinu dužnikovih akcija po unapred određenoj fiksnoj ceni, kako bi se poboljšala ponuda poveriocima u zamenu za zahtevano smanjenje duga.

Međutim, vrednost ovakvih garancija i opcija je diskutabilna ukoliko se dužnik suočava sa finansijskim problemima koji dovode u pitanje njegov opstanak. U svakom slučaju, njihovu vrednost je teško proceniti čak i kada preduzeće koje ih izdaje nema nikakvih finansijskih problema.

Garancije i opcije se obično koriste zajedno sa drugim instrumentima reprogra-miranja dugova, kao što su obveznice. One su posebno adekvatne za situaciju kada dužničko preduzeće proizvodi proizvode ili pruža usluge koji imaju izu-zetno veliki potencijal za rast. Konvertibilne hartije od vrednosti su jedan od načina da se strpljenje koje je poverilac ukazao u trenucima velikih finansij-skih problema nadoknadi učešćem u raspodeli profita dužnika ukoliko on u budućnosti ostvari veliki poslovni uspeh. Primena ovog instrumenta se može očekivati ukoliko preduzeće poseduje neatestiranu tehnologiju ili patente koji imaju veliki potencijal.

Obnavljanje ugovora

Stečajni zakon propisuje da stečajni dužnik, odnosno stečajni upravnik ima pra-vo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kojem je on zaklju-čen pre pokretanja stečajnog postupka, a u cilju izvršenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije, član 69. stav 6. Dalje, odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza odnosno nesposobnosti plaćanja ili po-kretanja stečajnog postupka predviđa ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera smatraju se ništavnim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku, član 69. stav 5. Ove dve odredbe su važne zato što se njima poništavaju negativni efekti ugovornih odredaba koje predviđaju visoke kazne u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza ili pokreta-nja stečajnog postupka, koje praktično čine postupak reorganizacije nemogu-ćim. Stečajni upravnik ili dužnik, u cilju sprovođenja reorganizacije preduzeća, bi trebalo da budu upoznati sa navedenim odredbama i da iskoriste prednosti koje one pružaju, kada je to potrebno.


202


TEHNIČKE ODREDBE PLANA REORGANIZACIJE

Sadržina plana

U članu 127. stav 3. je navedeno šta sve treba da sadrži plan reorganizacije. Svi ovi elementi su navedeni niže, zajedno sa komentarima.

1) Kratak uvod, koji u opštim crtama opisuje poslovanje dužnika i okolnosti koje su ga dovele u finansijske poteškoće, na ne više od jedne strane;

Komentar: Ovaj zahtev je samo uvod u delatnost kojom se dužnik bavi i krat-ko objašnjenje osnovnog uzroka finansijskog neuspeha. Traži se samo kratko objašnjenje prirode problema. Na primer: proizvodi su neupotrebljivi; zastare-le mašine i oprema koje prouzrokuju nekonkurentnost; nemogućnost pristupa inostranom tržištu zbog ekonomskih sankcija; glavno postrojenje uništeno u požaru. Na ovaj način sačinjeni tekst treba da bude od koristi za poverioca. Predugačko objašnjenje nije korisno odnosno, ono ne treba da bude disertacija o poslovima stečajnog dužnika.

2) Popis mera i sredstava za realizaciju plana i način na koji će se reorga-nizacija sprovesti;

Komentar: Ovde se zahteva davanje opisa kako će reorganizacija biti sprove-dena. U tom smislu trebalo bi ukratko opisati na kojim pretpostavkama će se zasnivati reorganizacija, nakon što se utvrdi koje će se od mera predloženih u odredbi člana 128. preduzeti, te da li će doći do reprogramiranja dugova ili pre-tvaranja dugova u akcijski kapital, da li će biti prodato ili zatvoreno neko postro-jenje, da li će doći do investiranja novog kapitala ili će se primeniti neke druge mere. Osoba koja čita plan bi trebalo da razume koji su osnovni mehanizmi za reorganizaciju dužnika. U planu bi trebalo da bude naveden i detaljan opis načina na koji će biti sproveden, ako ga već nema u ovom kratkom pregledu.

3) Visina novčanih iznosa ili imovina koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje prema isplatnom redu, uključujući i obezbeđene i neobezbeđene poverioce, kao i postupak za izmirenje potraživanja i vremensku dinamiku tih plaćanja;

Komentar: Ovo je suština plana reorganizacije. U ovom delu moraju biti jasno naznačene sve klase potraživanja i mora biti precizirano kakav će tretman ima-ti. Drugim rečima, koji će iznos i kada biti isplaćen. Na primer, planom može biti predviđeno da razlučnom poveriocu A treba da bude isplaćeno 10.000 za godinu dana; 25.000 za dve godine; 25.000 za tri godine; i 35.000 za četiri godi-ne, a da će svako od ovih potraživanja dospeti 15. januara u godini. Planom se može predvideti da će svi „troškovi vođenja postupka biti u celosti isplaćeni na

203

dan stupanja plana reorganizacije na snagu”. Njime se može predvideti i da će „sva neobezbeđena potraživanja biti namirena u iznosu od 5% u prvoj godini; 10% u drugoj godini; 20% u trećoj godini; 25% u četvrtoj godini, i da će svako od ovih potraživanja dospeti 1. decembra u godini.”

4) Opis postupka prodaje imovine, uz navođenje imovine koja će se proda-vati, sa ili bez založnog prava, kao i namenu prihoda od takve prodaje;

Komentar: U planu treba da bude navedeno na koji način će imovina biti proda-ta ukoliko je obuhvaćena planom i ko će je prodati. Prodaja imovine u suštini treba da bude odobrena unapred od strane poverilaca i ne bi trebalo da bude predmet prigovora iz člana 111. koji propisuje postupak prodaje. Čak i ako je obuhvaćena planom, stečajni upravnik bi morao da poštuje postupak propisan članom 111.

5) Rokove za izvršenje plana reorganizacije i rokove za realizaciju glav-nih e lemenata plana reorganizacije, ako ih je moguće odrediti;

Komentar: Zakon ne precizira rokove za namirenje poverilaca prema planu reorganizacije. Ovo pitanje je predmet dogovora između dužnika i poverilaca, i u krajnjoj liniji predmet njihovog glasanja o usvajanju plana. Međutim, pove-rioci verovatno neće prihvatiti namirenje koje se proteže kroz dug vremenski period. Opšte pravilo je da plan reorganizacije ne bi trebalo da se proteže na period duži od pet godina, najviše deset godina. Objašnjenje je u tome što procene postaju nepreciznije što je vremenski rok kraći, dok bi, podjednako važno, trenutna vrednost isplata koje se predlažu za pet godina bila unapred veoma mala (na primer, ukoliko se pretpostavi popust od 25%, isplata 1 evra za 6 godina ima trenutnu vrednost od 0,256 evra).

6) Spisak članova organa upravljanja i iznos njihovih naknada;

Komentar: Navođenje članova uprave je veoma važno s obzirom da će poverio-ci pridati veliki značaj tome ko je određen da vodi preduzeće prilikom odlučiva-nja da li da glasaju za plan reorganizacije. Moguće je da su u prošlosti postojali sukobi sa članovima uprave i da će se poverioci suprotstaviti njihovom učešću u postupku reorganizacije. Isto tako, od uticaja može biti i visina naknade za izvršioce reorganizacije. Poverioci mogu biti protiv visokih zarada za ova lica i glasati protiv plana u kome su takve zarade predložene. U suštini, to su sred-stva koja bi inače bila upotrebljena za namirenje potraživanja poverilaca. Ovo je jedna mera obezbeđenja protiv zloupotreba koje bi se inače mogle javiti kada ne se ne bi znalo ko su članovi uprave.

7) Spisak stručnjaka koji će biti angažovani i iznos naknada za njihov rad kao i iznos naknade za rad stečajnog upravnika;


204


Komentar: Slično kao u prethodnom slučaju, poverioci mogu biti protiv anga-žovanja nekih stručnjaka i visokih naknada za njihov rad. Ovo je takođe mera obezbeđenja protiv zloupotreba koje bi se inače mogle javiti kada ne se ne bi znalo ko su ova lica.

8) Godišnje finansijske izveštaje za prethodnih pet godina;

Komentar: Osim što prikazuju strukturu i stanje pasive stečajnog dužnika, zna-čaj prethodnih finansijskih izveštaja je u njihovoj sposobnosti da prikažu nivo aktivnosti preduzeća koji je prethodio stečaju. Oni su korisni pri procenjivanju da li su predloženi iznosi u projekcijama realni. Ukoliko projekcije pokazuje veliki porast prihoda bez odgovarajućeg objašnjenja, poverioci mogu dovesti u pitanje mogućnost uspešne reorganizacije.

9) Finansijske projekcije, uključujući projektovani bilans uspeha, bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima za narednih pet godina;

Komentar: Projekcije su od ključnog značaja pošto one moraju da prikažu da li će dužnik moći da ostvari dovoljno visoke prihode da bi namirio poverioce prema planu. Upoređivanjem sa podacima iz starih finansijskih izveštaja, može se ustanoviti da li su ove projekcije previše optimistične.

10) Procena novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u stečajnom postupku, ukoliko je privredno društvo u bankrotstvu;

Komentar: Ovo je zahtev samo za grubom procenom sredstava koja bi dužnik ostvario ukoliko bi sva imovina bila prodata u postupku bankrotstva, tako da poverioci mogu da uporede da li bi se u većoj meri namirili u postupku reorgani-zacije ili okončanjem postupka bankrotstvom. Ovo treba posmatrati sa aspekta koristi za poverioca. Razumna procena bi trebalo da bude dovoljna. Vrlo de-taljna, možda i precizna analiza izvršena kasnije je manje korisna od ove brze procene u trenutku razmatranja plana reorganizacije.

11) Datum početka primene plana reorganizacije.

Komentar: Dan stupanja na snagu je trenutak u kome plan počinje da proizvodi pravno dejstvo i od koga se njegove odredbe moraju poštovati. Ovaj datum je obično dan za koji se vezuju sve isplate i drugi rokovi u okviru plana reorgani-zacije.

Jasno je da je namera navođenja svih elemenata u članu 127. stav 3. tačke 1-11. da se obezbedi prisustvo odgovarajućih i korisnih podataka na osnovu kojih po-verilac može da se odluči da li da glasa za ili protiv plana reorganizacije. Ove odredbe obuhvataju samo najosnovnije podatke koje svaki plan reorganizacije mora da sadrži. Čak i ako su prisutni svi propisani podaci, zakonom predviđeni

205

kao potrebni minimum, poverilac se može suprotstaviti planu ukoliko podaci nisu dovoljno jasni, naročito u pogledu vremena i načina isplate poverilaca. U svakom slučaju, poverilac koji ne može na osnovu plana ustanoviti u kojoj meri će biti namiren verovatno neće glasati u korist plana.

Ko ima pravo da podnese plan reorganizacije

Plan reorganizacije mogu podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, poverio-ci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja kao i lica koja su vlasnici naj-manje 30% kapitala stečajnog dužnika, član 129. stav 1. Plan će najverovatnije podneti stečajni dužnik ili stečajni upravnik jer su oni u najboljem položaju da formulišu i podnesu plan reorganizacije s obzirom da dužnik zna i ima više po-dataka o svom poslovanju i ima veći interes da posao opstane od pojedinačnih poverilaca. U najvećem broju slučajeva kada poverilac podnese plan reorgani-zacije ili najavi da će ga podneti, on to radi da bi obezbedio za sebe povoljnije uslove u planu reorganizacije koji je prvobitno predložio stečajni dužnik ili stečajni upravnik. Retko kada će poverilac podneti plan sa predlogom da on vodi preduzeće na duži rok.

Troškovi sačinjavanja plana reorganizacije

Troškove sačinjavanja i podnošenja plana reorganizacije snosi podnosilac plana reorganizacije. Troškovi u vezi sa sačinjavanjem i podnošenjem plana reorganizacije koje predlaže stečajni upravnik ili stečajni dužnik obračunavaju se na teret stečajne mase, član 129. stav 2.

Rokovi

Plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana po-kretanja stečajnog postupka, član 130. stav 1. Ovaj rok stečajni sudija može da produži najviše za 30 dana. Svako dalje produženje roka za podnošenje plana reorganizacije stečajni sudija može da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost članova odbora poverilaca, član 130. stav 2.

Stečajni sudija zakazuje ročište za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnošenja plana reorganizaci-je, član 131. stav 1. Obaveštenje o zakazivanju ročišta dostavlja sud ili predla-gač plana, na način koji odobri sud, stečajnom dužniku, stečajnom upravniku, svim stečajnim poveriocima i svim drugim oštećenim licima, najkasnije 10 da-na pre dana održavanja ročišta, član 131. stav 2. Plan reorganizacije dostavlja se stečajnom upravniku, stečajnom dužniku, svim poveriocima koji su poznati


206


sudu i svim vlasnicima, ili im se omogućava dostupnost planu najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta. Shodno članu 131. stav 2. razlog zbog koga nije neophodno fizički dostaviti plan reorganizacije, leži u tome što isti može biti prilično opširan i velik da bi bio poslat poštom. U tom smislu, obaveštenje o njegovom postojanju, sa indikacijom na koji način se može doći do njega, je sasvim dovoljno. Takođe, sud izdaje obaveštenje o glasanju za plan reorgani-zacije koje se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”. U ovom obaveštenju se navodi ime stečajnog dužnika, ime lica koje predlaže plan, dan i mesto održavanja ročišta i postupak glasanja, član 131. stav 3.

Glasanje

Pravo glasa o usvajanju plana reorganizacije imaju svi poverioci srazmerno visi-ni svojih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno, stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja, član 132. stav 1. Zakon priznaje poveriocu to svojstvo, čak i pre nego što bude definitivno utvrđe-no da je njegovo potraživanje osnovano. Poveriocu se neće uskratiti pravo da učestvuje u ključnim fazama postupka, kao što je glasanje, samo zato što postu-pak utvrđivanja potraživanja nije završen. Iznos potraživanja naveden u doku-mentaciji dužnika ili u poveriočevoj prijavi potraživanja biće za potrebe glasanja dovoljni. Međutim, ukoliko postoji pravi spor u pogledu iznosa ili postojanja određenog potraživanja, sud može iskoristiti svoje ovlašćenje iz člana 132. stav 1. i održati ročište ili preduzeti druge mere kako bi se procenio iznos potraživa-nja u svrhu glasanja. Neki poverioci će imati potraživanja u dva isplatna reda, i biće ovlašćeni da glasaju u oba. Na primer, deo potraživanja po osnovu poreza spada u prioritetna shodno članu 35. stav 2. tačka 3., dok preostali deo spada u obična neobezbeđena potraživanja, shodno članu 35. stav 2. tačka 4.

Kada se glasanje obavlja u odsustvu (in absentia), pravna lica moraju podneti sudu glasačke listiće koji su overeni njihovim pečatom, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju podneti glasačke listiće koje overava nadležni sud odnosno ovlašćeni organ ili lice, član 132. stav 2. Pre početka gla-sanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima glasanja u odsustvu, član 132. stav 6. Ovom odredbom se dozvoljava glasanje putem pisma.

Ako se podnese više od jednog plana reorganizacije, o svim podnetim planovi-ma se glasa na istom ročištu, član 132. stav 3.

Klase poverilaca

Potraživanja se dele na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava priori-teta njihovih potraživanja, član 132. stav 4. Ove klase u principu odgovaraju

207

isplatnim redovima definisanim u članu 35. stav 2., kao i posebnim klasama obezbeđenih potraživanja. Kako su obezbeđena potraživanja po svojoj prirodi različita od neobezbeđenih, u planu reorganizacije im pripada poseban tretman.

Sud može odobriti formiranje dodatne klase potraživanja ukoliko su stvarne i suštinske karakteristike potraživanja takve da je opravdano formiranje posebne klase, kao što je posebna klasa potraživanja koja se formira iz „administrativnih razloga” kako bi se lakše obradio veliki broj malih potraživanja. Formiranje ovakve klase biće gotovo automatski odobreno ukoliko postoji preko 200 potra-živanja čiji iznosi ne prelaze 50.000 dinara, član 132. stav 4. i 5. Prednost ovog mehanizma je u tome što planom može biti predloženo potpuno namirenje klase formirane iz administrativnih razloga bez kršenja pravila o redosledu naplate.

Tretman potraživanja u okviru plana

Odredbe o prioritetu klasa poverilaca, član 134. i odredbe o potpunom nami-renju poverilaca, član 135. pružaju pravni osnov za prigovor poverioca ili po-verilaca koji su u predloženom planu tretirani na nefer način. Ove odredbe sprečavaju da klasa višeg ranga ne bude namirena u dovoljnoj meri zbog preve-likog namirenja klase nižeg ranga, kao i da klasa višeg ranga bude namirena u prevelikoj meri na štetu klase nižeg ranga.

Prioritet klasa poverilaca. U svakom planu reorganizacije poverioci iz niže klase mogu primiti sredstva iz deobne mase odnosno zadržati određena prava samo ako su sva potraživanja poverilaca iz više klase u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali u skladu sa planom reorganizacije da se tretiraju kao da su poverioci niže klase, član 134. Ovo u suštini znači da je priznat status obezbeđenih potraživanja i redosled potraživanja definisan u članu 35. stav 2. i da on ostaje na snazi i u toku reorganizacije. Poverioci iz više klase mogu glasati za plan koji predviđa i namirenje onih iz niže klase.

Potpuno namirenje. Planom reorganizacije može se predvideti namirenje u iznosu većem od nominalnog iznosa prvobitnog potraživanja, kao nadoknada za produženje rokova isplate, a u cilju ekvivalentnog namirenja, član 135. stav 1. Ova odredba izričito omogućava mogućnost obračunavanja kamate ili neki drugi mehanizam kojim bi se nadoknadilo zakašnjenje u namirenju potraživanja, pošto namirenje u budućnosti vredi manje od trenutnog namirenja. (Vidi odeljak „Procena vrednosti preduzeća”.) Ali, kako bi se sprečila mogućnost prevelikog namirenja poverilaca više klase na štetu poverilaca niže klase, zakon propisuje da poverioci više klase mogu primiti sredstva čiji iznos premašuje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potraživanja samo ako su sva potraživanja poveri-laca niže klase u potpunosti namirena, ili ako su ti poverioci glasali za drugačiji tretman, u skladu sa planom reorganizacije, član 135. stav 2.


208


Nije uvek jasno šta predstavlja preveliko namirenje. Pravila u tom pogledu ni-su uvek potpuno jasna. Preveliko namirenje može biti prikriveno u prevelikim kamatnim stopama ili drugim uslovima isplate (na primer, suviše niska cena akcija prilikom pretvaranja duga u akcijski kapital). Ova odredba samo pruža pravni osnov za prigovor poveriocu niže klase i ukazuje drugim poveriocima na postojanje prevelikog namirenja. Ukoliko poverioci bez obzira na ovo odluče da glasaju u korist plana, plan će biti usvojen.

Iako to zakon izričito ne predviđa, poverioci u okviru jedne klase moraju imati jednak tretman. Plan reorganizacije definiše treman poverilaca prema klasama. Poverilac koji ne bude namiren prema usvojenom planu ima pravo da podnese su-du obaveštenje o neprimenjivanju plana u skladu sa odredbom člana 138. stav 1.

Usvajanje plana

Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase poverilaca i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona. Plan reorgani-zacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorgani-zacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi, član 132. stav 7. Klasa poverilaca či-ja potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen, član 132. stav 7., 8. i 9. Iako zakon jasno propisuje da sve klase moraju prihvatiti plan reorganizacije da bi on bilo usvojen, plan obavezu-je i onu manjinu poverilaca koja je glasala protiv plana u klasi koja je prihvatila plan reorganizacije. Usvojen plan obavezuje sve poverioce, član 133. stav 1.

Neusvajanje plana reorganizacije

Ukoliko predlagač plana reorganizacije ne dobije potreban broj glasova ili pod-nese plan reorganizacije koji na drugi način ne ispunjava uslove za usvajanje ili iz drugih razloga nije u skladu sa ovim zakonom, sud može odobriti predlagaču plana reorganizacije rok od 30 dana da podnese izmenjeni plan reorganizacije. Sud o ovome mora da pošalje obaveštenje i zakaže ročište u skladu sa ovim zakonom, član 132. stav 11.

Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan reorganizacije, nad stečajnim dužnikom se sprovodi bankrotstvo (prodaja imovine), član 132. stav 11.

Promena usvojenog plana reorganizacije

Usvojeni plan reorganizacije može se menjati pod istim uslovima i na isti način na koji je i donet, član 132. stav 12. To znači da predlagač mora da podnese

209

izmenjen plan, mora se zakazati novo ročište i za njega mora da glasa određen broj poverilaca.

Pravne posledice usvajanja

Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i dru-gih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, član 133. stav 1. Ovo znači da potraživanja poverila-ca sada moraju biti namirena u skladu sa usvojenim planom reorganizacije, bez obzira na to da li su oni plan prihvatili ili ne.

Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvoje-nim planom reorganizacije, član 133. stav 2. Stečajni dužnik je dužan da predu-zme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije, član 133. stav 3.

Stečajni upravnik vrši nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obaveštavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije, član 133. stav 5.

Takođe, usvajanjem plana reorganizacije u firmi odnosno nazivu stečajnog du-žnika briše se oznaka „u stečaju”, član 133. stav 6.

Nadzor nad sprovođenjem plana reorganizacije

Prema Zakonu o stečajnom postupku, stečajni upravnik vrši nadzor nad prime-nom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obaveštavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganiza-cije, član 133. stav 5.

Međutim, pošto se plan smatra novim ugovorom, od poverilaca se može očeki-vati da istaknu prigovor ukoliko nisu namireni po planu. U takvim slučajevima, poverilac može na osnovu člana 138. stav 1. podneti obaveštenje o neprimenji-vanju usvojenog plana reorganizacije i zahtevati od suda preduzimanje odgova-rajućih mera. (Vidi odeljak „Nepostupanje po usvojenom planu”.)

Izuzetak od primene određenih propisa o hartijama od vrednosti

Na hartije od vrednosti koje se postojećim učesnicima u reorganizaciji izdaju ili poništavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na emisiju akcija jav-nom ponudom, član 136. Ova odredba konstatuje da hartije od vrednosti, kao što su akcije reorganizovanog preduzeća izdate poveriocima na ime potpunog


210


ili delimičnog namirenja njihovih potraživanja, nisu hartije od vrednosti koje se nude opštoj investitorskoj javnosti i kod kojih se moraju poštovati pravila o podacima koji moraju biti stavljeni na uvid javnosti prema propisima koji regulišu oblast hartija od vrednosti. Poverioci već posluju sa dužnikom i svesni su okolnosti u kojima se nalazi. Podaci koji se pružaju na uvid javnosti u planu reorganizacije ipak treba da budu odgovarajuća varijanta podataka koji se na uvid javnosti stavljaju prilikom emisije akcija javnim ponudom.

Izvršenje plana reorganizacije

Uspešno izvršenje plana reorganizacije nastupa kada stečajni dužnik ispuni sve obaveze predviđene planom.

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, vlasnici akcijskog kapitala stečajnog dužni-ka ponovo stiču vlasnička prava na kapitalu i prestaju sva potraživanja pove-rilaca iz stečajnog postupka, član 137. stav 1. i 2. Značaj odredbe člana 137. stav 2. je u tome što dolazi do prestanka ovih obligacija. Samo posle uspešno sprovedenog plana reorganizacije dolazi do otpuštanja preostalog duga. Ukoli-ko usvojeni plan reorganizacije ne bude izvršen i postupak bude nastavljen ban-krotstvom stečajnog dužnika, iznos potraživanja koji poverilac može zahtevati je pun iznos potraživanja koji je postojao pre usvajanja plana reorganizacije, umanjen za iznos koji je dobijen u okviru plana reorganizacije.

Nepostupanje po usvojenom planu

Svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes može protestovati u sluča-ju da se dužnik ne ponaša u skladu sa planom reorganizacije. Poverilac treba samo da podnese sudu Obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorga-nizacije u skladu sa odredbom člana 138. stav 1. Sud mora da zakaže raspravu o obaveštenju u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja. Sud, takođe, prosleđuje obaveštenje stečajnom dužniku i stečajnom upravniku u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja, član 138.

Ukoliko utvrdi da stečajni dužnik ne postupa po odredbama plana reorganizaci-je, sud je ovlašćen da odredi mere različitog intenziteta. Prema članu 138. stav 2. sud može naložiti:

1) stečajnom dužniku da u određenom roku postupi po planu, kao i da otkloni posledice prethodnog nepostupanja po planu;

2) stečajnom upravniku da preuzme kontrolu nad stečajnim dužnikom;3) nastavak postupka bankrotstvom stečajnog dužnika; ili

211

4) preduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja posledica nepostupanja po planu reorganizacije, u skladu sa ovim zakonom.

Smisao ovih odredbi je da se sudu omogući preduzimanje konkretnih mera u skladu sa načinom nepoštovanja plana reorganizacije. Sud neće narediti nasta-vak postupka bankrotstvom stečajnog dužnika ukoliko on ne plati jednu meseč-nu ratu jednom od poverilaca (niti bi poverioci ovo tražili). Međutim, ukoliko se duži vremenski period ne vrše isplate većem broju poverilaca, sud može doneti odluku da se postupak nastavi bankrotstvom stečajnog dužnika u skladu sa odredbama člana 138. stav 2. i člana 139. stav 2.

Nastavak postupka bankrotstvom

Na osnovu člana 139. sud donosi rešenje o započinjanju bankrotstva (prodaji imovine) ako utvrdi da stečajni dužnik:

1) primenjuje plan reorganizacije čije je usvajanje izdejstvovao na preva-ran ili nezakonit način;

2) postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predložene zado-voljavajuće mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupa-nja po planu;

3) ne sarađuje sa stečajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenjima;

4) ne ispunjava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća.

Sud je dužan da pre donošenja rešenja o započinjanju bankrotstva zatraži mišlje-nje odbora poverilaca. To je propisano da bi se sprečilo započinjanje postupka bankrotstva nad dužnikom na zahtev jednog od poverilaca, ukoliko bi taj postu-pak negativno uticao na ostale poverioce. Na ovaj način obezbeđuje se da se ovo bitno pitanje razmatra na ozbiljan način.

U članu 109. stav 1. navedene su dodatne okolnosti na osnovu kojih stečajni sudija može doneti zaključak o okončanju reorganizacije i započinjanju bankrot-stva, i to ako:

1) je očigledno da stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorgani-zaciju ili ličnu upravu;

2) na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona;

3) stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona;


212


4) stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća;5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme održavanja ročišta.

Kao što smo već videli, u članovima 139. i 109. navode se situacije u kojima se reorganizacija obustavlja, kako pre tako i posle usvajanja plana reorganizacije, a imovina dužnika biva prikupljena i prodata. Prema tome, opasnost od mogu-će likvidacije traje tokom celog postupka i postoji u svakom trenutku. To je glavni mehanizam pritiska u zakonu koji obezbeđuje da stečajni dužnik poštuje rokove i druge zakonske odredbe prilikom sačinjavanja plana reorganizacije.

Unapred dogovoren plan reorganizacije

Plan reorganizacije se može podneti istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog zakona, član 127. stav 2. Ova mogućnost se koristi kada je dužnik već obavestio poverioce o svojim finansijskim poteškoćama i sa većinom poveri-laca se dogovorio oko uslova restrukturiranja duga. Rezultati ovog dogovora će biti uneti u plan reorganizacije koji mora da sadrži sve zakonom propisane elemente. U takvim slučajevima, sud će, kao i za svaki drugi plan reorganiza-cije, zakazati ročište za glasanje u skladu sa zakonskim rokovima. Unapred do-govoren plan reorganizacije postoji kada je unapred postignut detaljan dogovor sa velikom većinom poverilaca i kada su sva važna pitanja razjašnjena. Time se omogućuje brzo sprovođenje postupka reorganizacije, sa minimalnim preki-danjem poslovanja preduzeća i negativnim publicitetom, i doprinosi očuvanju vrednosti preduzeća do najvećeg mogućeg nivoa.

215

NADZOR NAD SPROVOĐENJEM PLANA REORGANIZACIJE

OPŠTA PITANJA

Kao što je navedeno u prethodnom odeljku, usvojen plan reorganizacije je sli-čan ugovoru kojim se regulišu obaveze dužnika u reorganizaciji prema poveri-ocima. U slučaju nepostupanja po planu reorganizacije, postupak se nastavlja odlaskom u dužnika u bankrotstvo Osnovni nadzor nad sprovođenjem plana reorganizacije vrše poverioci, koji će staviti prigovor ukoliko ne budu namireni prema planu. Članom 138. Zakona o stečajnom postupku propisano je da bilo koji poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes može podneti sudu obavešte-nje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije. Sud zakazuje raspravu o obaveštenju u roku od 10 dana od prijema obaveštenja. Ukoliko utvrdi da stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije, sud je ovlašćen da naloži neku od mera propisanih članom 138. stav 2. Zakona o stečajnom postupku.

Osim što se može osloniti na obaveštenja poverilaca, stečajni upravnik može biti pozvan i da lično nadgleda sprovođenje plana. Zakon u ovom pogledu pruža značajna ovlašćenja stečajnom poveriocu. Shodno članu 133. stav 5. „stečajni upravnik vrši nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora i obaveštavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije”. Ovo obaveštenje je u skladu sa članom 138. Zakona o stečajnom postupku gde je propisano zakazivanje ročišta u roku od 10 dana od njegovog podnošenja. Na osnovu člana 139., u razloge za donošenje rešenja o započinjanju bankrotstva od strane suda spadaju radnje stečajnog dužnika i to: pod tačkom 2. kada „postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predložene zadovoljavajuće mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu”; pod tačkom 3. kada „ne sarađu-je sa stečajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenjima”. Član 109. stav 1. tačka 3. Zakona o stečajnom postupku takođe propisuje da će se prekinuti sa reorga-nizacijom i otpočeti sa bankrotstvom ukoliko stečajni dužnik „ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zah-teva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona”. Navedene odredbe sve zajedno, daju stečajnom upravniku značajna ovlašćenja u nadzoru nad sprovođenjem plana reorganizacije.

Definisanje obima angažmana stečajnog upravnika

Zakon ne precizira minimalne obaveze stečajnog upravnika, niti njegova ovlašće-nja, osim prava na prigovor iz člana 133. stav 4. Obaveze stečajnog upravnika

216


će se razlikovati od slučaja do slučaja. Svaka reorganizacija je drugačija, pa se tako i uprave dužnika razlikuju po stručnosti. Ne postoji praktičan način na koji bi se Zakonom o stečajnom postupku mogao definisati tačan obim učešća stečaj-nog upravnika u nadzoru nad sprovođenjem usvojenog plana. Takođe, možda će postojati neki specifični elementi koji će zahtevati nadzor stečajnog upravnika pošto plan reorganizacije bude odobren kao što su posebni slučajevi odvajanja sredstava za namirenje potraživanja po ispunjenju određenog uslova, a nakon usvajanja plana, ili prodaja određene imovine nakon usvajanja plana koju mora izvršiti stečajni upravnik. Stečajni upravnik mora da odredi koliki stepen njego-vog učešća je potreban i da u plan reorganizacije unese detaljan spisak svojih obaveza i ovlašćenja zajedno sa odgovarajućom obavezom dužnika da sarađuje kako ne bi bilo nesporazuma. Ukoliko ovi elementi ne budu uneti u plan reor-ganizacije, stečajni upravnik ih može poslati u obliku sporazuma sa dužnikom koji je potvrđen od strane suda. Plan bi takođe trebalo da sadrži osnove i izvore finansiranja rada stečajnog upravnika.

Dužnik ne priprema sve planove reorganizacije; neke od njih će verovatno pripremiti i stečajni upravnik. Ovi planovi ne moraju biri odobreni od strane uprave dužnika, i dužnik im možda neće biti u potpunosti posvećen. U takvim slučajevima, potrebno je jasno naznačiti da je stečajni upravnik odgovoran za sprovođenje plana.

Sastavljanje programa nadzora

Na samom početku stečajni upravnik treba da napravi program za nadzor poslovanja stečajnog dužnika i da ga posavetuje u pogledu toga šta može da predstavlja nepostupanje po planu ili bitnu promenu okolnosti. Sve aktivnosti treba da na odgovarajući način isplanira i izvrši stečajni upravnik, a ukoliko su zaposleni pomoćnici, oni moraju da budu pod odgovarajućim nadzorom.

Prilikom sastavljanja programa nadzora, stečajni upravnik bi trebalo da:

■ se sastane sa zaposlenima stečajnog dužnika kako bi ih obavestio o svo-joj ulozi u pogledu nadzora i podnošenja izveštaja, da zahteva njihovu pomoć pri vršenju ove uloge i da obezbedi pristup svoj dokumentaciji koja mu je neophodna da bi izvršio obaveze;

■ odredi koje su najznačajnije pretpostavke na koje se oslanja plan reorga-nizacije, a koje bi mogle da naprave ozbiljne probleme ukoliko se ne ispune;

■ odredi koji bi još faktori mogli da imaju veliki negativan uticaj na finansijsku situaciju dužnika;

■ se dogovori o tome koliko često treba da podnosi izveštaj sudu i odbo-

217

ru poverilaca o najvažnijim elementima postupka (najmanje svakih šest meseci), i češće u slučaju nastupanja nekih posebnih okolnosti;

■ utvrdi u kojoj meri može da se osloni na upravu i finansijski sistem u preduzeću, u cilju blagovremenog pribavljanja neophodne informacije;

■ prouči stvarne rezultate u uporedi ih sa bilansom plaćanja i drugim finansijskim izveštajima;

■ prouči spisak učinjenih isplata i uporedi ga sa usvojenim planom reor-ganizacije; i

■ izvrši odgovarajuće provere na osnovu kojih će biti uveren da prijavlje-ni rezultati daju realnu sliku o poslovanju stečajnog dužnika.

Dostavljanje izveštaja

Sadržaj izveštaja koji se podnosi sudu i odboru poverilaca će se razlikovati od slučaja do slučaja, ali će se u njemu uvek nalaziti:

1. progres stečajnog dužnika po svakoj od obaveza koju je preduzeo na osnovu plana reorganizacije;

2. okolnosti koje su nastupile nakon usvajanja plana reorganizacije koje čine verovatnim da plan neće biti u potpunosti sproveden.

Situacija navedena pod stavkom 1. može da nastupi onda kada dužnik ne uspe da stvori dovoljno prihoda od poslovanja ili ne uspe da obezbedi finansijska sredstva za nastavak poslovanja. Stečajni upravnik, obavljajući svoju nadzornu funkciju treba da ima uvid u to da li rezultati koje preduzeće postiže u najmanju ruku dostižu nivo koji je predviđen planom reorganizacije. U svim slučajevima kada poverioci treba da budu isplaćeni od prihoda koji će nastati u budućnosti, stečajni upravnik će možda sam morati da procenjuje nivo tih prihoda stečajnog dužnika kako bi utvrdio da li plan reorganizacije i dalje može biti uspešan.

Da bi navedeno efikasno izvršio, stečajni upravnik mora imati nesmetan pristup knjigama i dokumentaciji stečajnog dužnika, kao i svim prostorijama. Ukoliko stečajnom upravniku bude uskraćen pristup, on treba odmah da iskoristi svoje pravo na prigovor, po osnovu toga što je sprečen da obavlja svoju dužnost.

NADZOR NAD SPROVOĐENJEM PLANA REORGANIZACIJE

219

ZAPOSLENI I RADNI ODNOSI

OPŠTA PITANJA

Prestanak radnog odnosa po odluci stečajnog upravnika

Za razliku od prethodnog stečajnog zakona, prema novom Zakonu o stečajnom postupku ne dolazi automatski do prestanka radnog odnosa zaposlenih po po-kretanju stečajnog postupka. Prema novom zakonu, stečajni upravnik može u svakom trenutku u toku postupka odlučiti da zaposlenima da otkaz, član 63. stav 2. Članom 63. stav 1. je propisano da je „pokretanje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koje je stečajni dužnik zaključio sa zaposleni-ma”. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa odredbama starog zakona prema kome svim zaposlenima po samom zakonu prestaje radni odnos danom otvaranja stečajnog postupka. On mora o otkazu obavestiti nadležni organ, odnosno or-ganizaciju zapošljavanja na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika, član 63. stav 2.

Zadržavanje zaposlenih i zapošljavanje novih lica

Stečajni upravnik odlučuje kojim zaposlenima neće dati otkaz. Stečajni uprav-nik može da zaposli nova lica i odredi njihovu zaradu uz saglasnost stečajnog sudije, član 63. stav 3. i 4. „Saglasnost” nije definisana zakonom. Zarade is-plaćene nakon pokretanja stečajnog postupka se smatraju troškovima stečajnog postupka i samim tim spadaju u prvi isplatni red po redosledu isplate u smislu člana 35. stav 2. tačka 1. i člana 63. stav 4. Naime, ovaj status se odnosi na sve zarade isplaćene posle pokretanja stečajnog postupka, bez obzira na to da li su to zarade za nove zaposlene ili zaposlene koji su zadržani od strane stečaj-nog upravnika. To znači da sve zarade zaposlenih posle pokretanja stečajnog postupka zauzimaju isto mesto u redosledu naplate kao i zarada i troškovi ste-čajnog upravnika. Ova činjenica, zajedno sa zahtevom za saglasnost od strane stečajnog sudije, sprečava da stečajni upravnik neadekvatno ili prekomerno zapošljava ili plaća lica posle pokretanja stečajnog postupka.

Važno je imati u vidu da se troškovi koji se gomilaju tokom stečajnog postupka direktno odražavaju na verovatnoću kreiranja prihvatljivog plana reorganizaci-je. S obzirom na to da ovi troškovi spadaju u prvi isplatni red, oni moraju biti isplaćeni pre nego što bude učinjena bilo kakva isplata poveriocima. Što su troškovi postupka veći, to su manje šanse da se isplate ostali poverioci; produ-žava se vreme potrebno da bi se ostvarili prihodi koji su dovoljni za namirenje potraživanja poverilaca; smanjuje se trenutna vrednost namirenja što umanjuje

220


šanse da poverioci prihvate plan reorganizacije. Činjenica da stečajni dužnik možda priprema plan reorganizacije koje je zasnovan na zadržavanju velikog dela zaposlenih ne oslobađa stečajnog upravnika od odgovornosti da zaštiti i očuva vrednost stečajne mase, tj. vrednost imovine koja je na raspolaganju za raspodelu poveriocima.

Neisplaćene zarade zaposlenih pre pokretanja stečajnog postupka

Važno je razlikovati tekuće zarade zaposlenih posle pokretanja stečajnog postup-ka od neisplaćenih zarada od pre pokretanja stečajnog postupka. Neisplaćene zarade od pre pokretanja stečajnog postupka se smatraju potraživanjima u stečaj-nom postupku koja se isplaćuju kao potraživanja neobezbeđenih stečajnih pove-rilaca. Međutim, deo neisplaćenih zarada od pre pokretanja stečajnog postupka mogu spadati i u drugi isplatni red, prema članu 35. stav 2. tačka 2. Ove zarade su ograničene na iznose neisplaćenih neto zarada zaposlenih kod stečajnog du-žnika za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka, član 35. stav 2. tačka 2. U ovaj isplatni red spadaju i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i inva-lidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka, član 35. stav 2. tačka 2. Sve neisplaćene zarade iz perioda posle po-kretanja stečajnog postupka koje ne spadaju u viši isplatni red , tretiraće sa kao potraživanja ostalih neobezbeđenih stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 35. stav 2. tačka 4. Iako se isplatnim redovima prvenstveno utvrđuje koja potraži-vanja poverilaca prema Zakonu o stečajnom postupku imaju prioritetni tretman u isplati, na osnovu njih se određuju i kategorije prema kojima poverioci imaju pravo da glasaju o usvajanju plana reorganizacije. Prema tome, moguće je da će neki poverioci neisplaćenih zarada moći da glasaju delimično kao prioritetni poverioci, a delimično kao obični stečajni poverioci.

Otpremnina i doprinosi

Zakon o radu sadrži izuzetak od obaveze da se zaposlenom isplati otpremnina / doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu u slučaju otkaza koji je prouzrokovan pokretanjem stečajnog postupka. Prema članu 98. stav 1. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS” br. 70/01, 73/01), „za-poslenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom”, što predstavlja slučaj kada radni odnos pre-staje po samom zakonu, nezavisno od volje poslodavca ili zaposlenog, i čini izuzetak od obaveze plaćanja zaposlenom otpremnine / doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kao što je ranije navedeno, u članu 63. stav 1. Zakona o stečajnom postupku navodi se da je pokretanje stečajnog postupka razlog za

221

otkaz ugovora o radu, nezavisno od toga kada će tačno u toku postupka radni od-nos prestati. U početku se smatralo se da je neophodno da do prestanka radnog odnosa dođe danom otvaranja stečajnog postupka da bi se ovaj slučaj mogao kvalifikovati kao izuzetak. Međutim, ni na jednom mestu u Zakonu o radu se ne zahteva da prestanak radnog odnosa nastupi u određenom trenutku.

RADNI ODNOSI U PREDUZEĆU

Neka od pitanja kojima će se stečajni upravnik baviti na početku postupka jesu sporovi u oblasti radnih odnosa, isplata zarada i otpuštanje zaposlenih. Kako bi se upoznao sa situacijom u oblasti radnih odnosa, stečajni upravnik treba da prikupi i prouči neke početne informacije:

1. Sporazume sa sindikatima i zakonodavstvo iz oblasti radnih odnosa;2. Organizacionu mapu i strukturu upravljanja;3. Broj zaposlenih i opis radnih mesta;4. Odnos broja članova uprave i zaposlenih;5. Broj produktivnih u odnosu na neproduktivne zaposlene.

Početni sastanci sa zaposlenima

Kao što je ranije navedeno, stečajni upravnik treba da održi sastanak sa zaposle-nima kako bi ih obavestio o pokretanju stečajnog postupka i objasnio im svoje obaveze i ovlašćenja. Posebno je važno obavestiti predstavnike sindikata o obavezama i ovlašćenjima stečajnog dužnika.

Sporazumi sa sindikatima i radnopravno zakonodavstvo

Stečajni upravnik treba da prouči sve sporazume sa sindikatima i zakone u obla-sti radnih odnosa. Može i da zatraži savet lokalnih advokata koji su stručnjaci u oblasti radnog prava. Za tek postavljenog stečajnog upravnika nije jedino bitno da ustanovi koja su to prava preduzeće, kao poslodavac ima, već je naročito važno da zna kako da ih efektivno iskoristi kada je to potrebno.

Broj zaposlenih

Od ključnog značaja za stečajnog upravnika je utvrdi da li preduzeće ima pre-više ili premalo zaposlenih i u kojim sektorima. Treba prebrojati zaposlene po sektorima i po funkcijama. Stečajni upravnik treba da utvrdi koji je trenutni odnos broja zaposlenih i da li on odgovara trenutnim okolnostima. Izuzetno je važno da stečajni upravnik što pre utvrdi koliki je najmanji potreban broj zapo-slenih kako bi se, u kratkom roku, nastavilo sa najvažnijim poslovima. Onima

PITANJA VEZANA ZA ZAPOSLENE I RADNE ODNOSE

222


koji su zadržani na radu moraju se objasniti njihove odgovornosti u toku stečajnog postupka. Stečajni upravnik može da pristane samo na kratkoročne ugovore sa zaposlenima koji ostanu u preduzeću, imajući u vidu samu prirodu stečajnog postupka.

Smanjenje broja zaposlenih

Smanjenje broja zaposlenih je uvek teško. To je obično najteži deo posla ste-čajnog upravnika. Niko, naravno, nije srećan što mora nekim zaposlenim dati otkaz. Niko ne voli da otpušta ljude. Međutim, ovo je često potrebno kako bi se spasila firma koja i dalje funkcioniše i kako bi se zaštitila i očuvala imovina koja spada u stečajnu masu. Kao što je već rečeno, stečajno pravo nije instru-ment socijalne politike i od stečajnog upravnika ne treba očekivati da rešava pitanje nezaposlenosti u društvu. Stečajni upravnik treba što pre da sastavi plan smanjenja broja zaposlenih i počne sa njegovom primenom. Stečajni upravnik treba da pokuša da obezbedi saglasnost sindikata u vezi sa otpuštanjem zaposle-nih, ali ne sme da se povuče na kraju. Treba da objasni da on teži da zadrži rad-na mesta, a ne da otpušta zaposlene. Da bi to uradio na efikasan način, on može da predstavi finansijsko stanje preduzeća i na taj način objasni kako neće biti dovoljno novca da se poslovanje nastavi ukoliko se ne preduzmu ove mere.

Stečajni upravnik nikoga neće usrećiti odlukom o smanjenju broja zaposlenih. Stoga treba da:

1. napravi program smanjenja broja zaposlenih u pismenom obliku i pridr-žava ga se;

2. primenjuje kriterijume na fer način;3. predloži i smanjenje broja članova uprave i zaposlenih;4. bude iskren i otvoren u razgovorima sa sindikatima i sa zaposlenima;5. odlučno otpusti sve oni koji nisu produktivni.

Ove mere služe kako bi se problemi koji mogu nastati usled velikog smanjenja broja zaposlenih sveli na najmanju moguću meru.

1. Plan u pismenom obliku

Potrebno je imati racionalan i organizovan plan smanjenja broja zaposlenih, kao i jasan i precizan plan budućih aktivnosti. Iz ovako sačinjenog plana treba da se vidi da su sve odluke razumno donete. Stečajni upravnik mora imati u vidu uticaj svojih odluka na zaposlene koji su ostali u preduzeću posle otpuštanja.

223

2. Fer primena kriterijuma

Zaposleni treba da budu odabrani na osnovu nekih objektivnih kriterijuma. Kri-terijume treba primenjivati konzistentno, jednako i na fer način. Odluku doneti nakon otvorenog i neposrednog razgovora sa upravnim odborom preduzeća i radničkim sindikatima.

3. Smanjenje i broja članova uprave i zaposlenih

Davanje otkaza i članovima uprave i zaposlenima pokazuje da ni jedan organi-zacioni nivo preduzeća nije pošteđen. Time se smanjuje mogućnost stvaranja klime „mi protiv njih” između zaposlenih i članova uprave.

4. Iskrenost u razgovorima

Treba da bude jasno saopštena poruka da je otpuštanje neophodno da bi se spasilo preduzeće i, zajedno sa njim, preostala radna mesta kao i da će sva radna mesta biti ugrožena ukoliko se ne preduzmu drastične mere. U ovom cilju, može biti korisno prikazati finansijske izveštaje kako bi se dokazalo da je otpuštanje neophodno.

5. Odlučno otpuštanje neproduktivnih radnika

Stečajni upravnik mora odlučno otpustiti zaposlene koji su neproduktivni. Oni koji su produktivni razumeće ovu neophodnost (verovatno ne javno). Standar-di po kojima se procenjuje produktivnost moraju činiti deo ranije spomenutih objektivnih kriterijuma.

PITANJA VEZANA ZA ZAPOSLENE I RADNE ODNOSE

225

FINANSIRANJE STEČAJNOG POSTUPKA

OPŠTA PITANJA

Zakon o stečajnom postupku omogućuje stečajnom upravniku da podigne kre-dit bez obezbeđenja ili da se zaduži uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio stečajnog sudiju i ako je do-bio saglasnost odbora poverilaca, član 17. stav 2. Ovaj dug smatra se troškom stečajnog postupka i spada u prvi isplatni red, član 17. stav 3.

Međutim nije uvek moguće pribaviti finansijska sredstva. Naime, u najvećem broju slučajeva će to biti malo verovatno. Po definiciji, preduzeće postaje insol-ventno zato što u prošlosti nije moglo da ispuni svoje dospele obaveze. Jedan od razloga zašto bi neko uopšte dao novi kredit preduzeću pod stečajem je taj što novi dug ima prioritet i prvi se vraća (znači pre drugih običnih dugovanja). Međutim, postojeći poverioci će, razume se, biti zabrinuti što se bilo koji poverilac naplaćuje pre njih. Zbog toga, da bi dužnik dobio novi kredit, potrebna je saglasnost odbora poverilaca. Teoretski, nova finansijska sredstva u vidu duga jednako uvećavaju ak-tivu i pasivu stečajnog dužnika, bez negativnog efekta na bilans stanja postojećih poverioca. Postojeći poverioci bi trebalo da budu voljni da odobre svaki novi dug ukoliko on omogućuje da se dužnik reorganizuje i ponovo postane profitabilan, kako bi se povećale šanse za njihovo namirenje. Međutim, dužnik koji nastavi sa gubicima može brzo da utroši i ova nova sredstva, ostavljajući veliko potraži-vanje višeg isplatnog reda od potraživanja postojećih poverilaca i ugrožavajući mogućnost naplate poveriocima i naknade za rad stečajnog upravnika.

Plan za vraćanje

Prvo pitanje svakoga ko daje zajam stečajnoj masi (ili stečajnom upravniku) će biti kako da bude siguran da će moći da namiri svoje potraživanje iz stečajne mase i da li će to biti po dogovorenim uslovima. Stečajni upravnik treba da pri-premi realnu projekciju prihoda koja jasno prikazuje kako i kada će kredit biti vraćen. Zajmodavac će takođe želeti da zna koji je status stečajnog postupka i da bliže ispita razloge zbog kojih se traži dug. Zbog potencijalnog uticaja na postojeće stečajne poverioce, odbor poverilaca će insistirati da mu se pruži na razmatranje i odobravanje svako dodatno finansiranje dužnika o kome stečajni upravnik pregovara, i neće dati svoju načelnu saglasnost.

Novi zajmodavci

U principu, legitiman zajmodavac će biti zainteresovan samo za finansiranje privremenih nesaglasnosti u dinamici priliva i odliva finansijskih sredstava.

226


On neće finansirati gubitke, čak i ako ima prioritetan položaj pri namirenju iz preostale imovine iz stečajne mase.

Zajmodavci u Srbiji redovno traže obezbeđenje na imovini koja je višestruko vrednija od iznosa duga. Primarni cilj ovoga je da se zajmodavac zaštiti od troškova kašnjenja ukoliko mora da posegne za merama izvršenja protiv zajmo-primca. Ovakva politika zajmodavca u slučaju stečaja preduzeća zasigurno se neće promeniti. On će i dalje moći da predloži pokretanje postupka izvršenja protiv stečajne mase, ukoliko njegovo potraživanje ne bude namireno u skladu sa ugovorom o obezbeđenju, međutim, postupak izvršenja može trajati duže od redovnih predmeta izvršenja. Nijedan zajmodavac ne želi da bude u takvoj situaciji. Zbog ovog dodatnog rizika, zajmodavci praktikuju da kao sredstvo obezbeđenja svog potraživanja traže više kamatne stope.

Malo je verovatno da stečajni upravnik moći da uzme kredit ukoliko u stečajnoj masi nema odgovarajućeg imovine na kojoj ne postoje tereti koja bi mogla da se založi. Treba imati u vidu da obezbeđeni poverioci u stečajnom postupku zadržavaju svoj obezbeđen položaj i svaki novi zajmodavac će dobiti poziciju u redosledu naplate u skladu sa već postojećim založnim pravima ili hipotekama. Iako zakon dozvoljava druge vrste finansiranja, zajmodavci najradije obezbe-đuju svoja potraživanja nepokretnostima. Ukoliko dužnik nema nepokretnu imovinu, ili ukoliko su već nepokretnosti potpuno opterećene, stečajni upravnik najverovatnije neće moći da dobije kredit od finansijskih institucija.

Postojeći zajmodavci

S obzirom na finansijski neuspeh u prošlosti, biće teško pronaći novog zajmoda-vca koji će hteti da pozajmi novac stečajnoj masi. Verovatnije je da će postojeći zajmodavac koji poznaje dužnika, njegovu imovinu i poslovanje, biti spreman da obezbedi dodatna sredstva. Nažalost, takav zajmodavac će tražiti za to na-knadu – ne samo što će novi dug biti skuplji od prethodnih (zbog većeg rizika), nego će zajmodavac obično pokušati da iskoristi svoju jaču pregovaračku po-ziciju da ispravi nedostatke ili perfektuira sredstvo obezbeđenja za prethodna dugovanja, dogovori novu cenu za ceo dug (kako onaj nastao pre, tako i dug nastao posle pokretanja stečajnog postupka), ili da na drugi način poboljša svoj položaj u odnosu na druge stečajne poverioce. Ovo se često zove obostrano obezbeđenje, kada postojeći zajmodavac pokušava da obezbedi svoja potra-živanja nastala pre pokretanja stečajnog postupka kroz obezbeđivanje novog kredita. Drugi poverioci će ovakvom ponašanju hteti da se suprotstave, pošto ono predstavlja nepravedno poboljšanje položaja zajmodavca u odnosu na nje-govu staru poziciju (koju je imao pre pokretanja stečajnog postupka) u pogledu potraživanja drugih poverilaca koja su, takođe, nastala pre pokretanja stečajnog

227

postupka. Samo nova sredstva koja su data u toku stečajnog postupka trebalo bi da imaju bolji položaj u odnosu na ostale poverioce.

Kreditiranje od strane snabdevača

Stečajni upravnik možda može da pregovara sa svojim snabdevačima u smislu postizanja uslova iz ugovora o kreditu, umesto sa finansijskim institucijama. Ovo može biti bez obezbeđenja ili uz zadržavanje prava svojine na isporučenoj robi dok ona ne bude u potpunosti isplaćena. Često, snabdevač, koji je istovremeno i stečajni poverilac, će nastojati da poveća cenu robe ili usluga koje treba da isporuči kako bi namirio neki deo svog potraživanja koje je nastalo pre pokretanja stečaj-nog postupka, pre drugih stečajnih poverilaca. Da li će poverilac ovo uspeti ili ne zavisiće od toga da li je stečajni upravnik imao bilo kakvog izbora ili pregovaračke snage. Ukoliko jeste, stečajni upravnik treba da proveri da li će sa predloženom cenom nove robe ova aktivnost i dalje biti isplativa – moguće je da neće biti.

Prodaja imovine koja nije od ključnog značaja

Ukoliko nova finansijska sredstva nisu na raspolaganju, što će često biti slučaj, stečajni upravnik će pokušati da sredstva pribavi prodajom neiskorišćene imo-vine koja nije značajna za poslovanje dužnika i koja verovatno neće biti potreb-na za reorganizaciju. Stečajni upravnik mora jasno da razdvoji ekspeditivnu prodaju imovine, kako bi se smanjio gubitak stečajnih poverilaca, i prodaju imovine po bilo kakvoj ceni, samo da bi se finansirali troškovi koje stečajni upravnik nije uspeo da iskontroliše (npr. finansiranje nekontrolisanih stalnih gubitaka). Drugim rečima, svrha prodaje imovine nije da se finansiraju gubici, već da se povrate sredstva koja na kraju mogu biti raspodeljena stečajnim pove-riocima. Nije jasno da li nastavljanje sa poslovanjem podrazumeva pravo da se proda imovina osim imovine kojom dužnik trguje. Ovo ograničava mogućnosti stečajnog upravnika da finansira troškove poslovanja povremenom prodajom različitih tipova imovine.

Poverioci čija su potraživanja nastala posle pokretanja stečajnog postupka – moratorijum se ne primenjuje

Stečajni upravnik mora imati u vidu da se moratorijum na radnje poverilaca ne primenjuje na poverioce koji tek isporučuju robu i usluge u stečajnu masu. Ukoliko stečajni upravnik ne može da servisira ove dugove i poverioci stečajne mase preduzmu mere u cilju izvršenja, može se pretpostaviti da su oni oštećeni. Razume se, ako stečajni upravnik ne može da servisira trenutni dug, onda je ma-lo verovatno da je vodio poslove na način kojim se povećava vrednost imovine u stečajnoj masi.

FINANSIRANJE STEČAJNOG POSTUPKA

228


Savet

U stečajnom postupku stvari retko idu po planu. Prihodi su manji, troškovi veći, i sve obično traje duže nego što je bilo planirano. Priliv finansijskih sred-stava može čak povećati troškove preduzeća u stečaju (imajući u vidu kamate koje ih prate). Ovi troškovi spadaju u troškove stečajnog postupka u skladu sa odredbom člana 35. stav 2. tačka 1. Stečajni upravnik mora da pristupi svakoj mogućnosti za pozajmicu sa velikom pažnjom, pošto će ona verovatno nositi sa sobom ozbiljan rizik, ne samo za stečajnu masu već i u pogledu potencijalne lične odgovornosti stečajnog upravnika.

231

PROBLEMI U VEZI SA DRŽAVOM I PROPISIMA

OPŠTA PITANJA

Problemi koji mogu da se jave u vezi sa određenima propustima u oblasti zakon-ske regulative a koji nisu na vreme identifikovani, mogu dovesti do neuspeha inače uspešnog pokušaja reorganizacije. Zbog toga je važno da stečajni uprav-nik na početku stečajnog postupka utvrdi da li postoje neke neizmirene obaveze prema državi, naročito u vezi sa porezima, zaštitom životne sredine, zdravstve-nom zaštitom i bezbednošću, kako bi se ovi problemi na vreme rešili. U nekim zemljama, obaveze u vezi sa zaštitom životne sredine mogu dostići milionske iznose i dovesti do situacije u kojoj je postupak reorganizacije nemoguć. Držav-ni organi i tela (u daljem tekstu „organi”) su naoružane zakonima koji im daju značajna ovlašćenja i omogućuju im da obezbede poštovanje ovih propisa. U slučaju kršenja ovih propisa predviđene su novčane kazne. U ostalim slučajevi-ma, ti organi mogu doneti odluke koje zahtevaju sprovođenje određenih radnji. Kršenje propisa može dovesti i do krivičnog gonjenja odgovornih lica.

Od uprave preduzeća, stečajni upravnik mora da sazna kakvo je trenutno stanje. Ukoliko na osnovu toga ne može da stekne utisak o trenutnoj situaciji, stečajni upravnik može pregledati korespondenciju ili drugu dokumentaciju u kojoj su prikupljena obaveštenja i dopisi od državnih organa. Takođe, treba kontaktirati pravnika u preduzeću kako bi se, ukoliko je to moguće, utvrdilo da li postoje neki problemi na kojima je on radio i koji je njihov status. Pre toga, stečajni upravnik može i da pregleda fakture advokata, kako bi ustanovio da li je u protekloj godini rađeno na konkretnim pravnim problemima u vezi sa nepošto-vanjem propisa.

Stečajni upravnik može da imenuje za svog predstavnika jednog člana uprave preduzeća kako bi se uspostavio dijalog sa odgovarajućim državnim organima – ali, ta osoba ne bi trebalo da donosi odluke niti preduzima bilo kakve radnje. Stečajni upravnik je taj koji treba da donosi sve odluke i obavlja sve radnje. Nje-gov predstavnik, imajući napred opisanu ulogu, može zadovoljiti birokratsku potrebu za pružanjem obaveštenja o preduzetim radnjama prilikom rešavanja konkretnih problema.

U odnosu sa ovim organima stečajni upravnik ili njegov predstavnik treba da preduzmu određene korake kako bi objasnili prirodu stečajnog postupka, a na-ročito:

■ da je otvoren stečajni postupak i da je upravljanje nad stečajnim dužni-kom u potpunosti preuzeo stečajni upravnik;

232


■ da se i stečajni upravnik i državni organi moraju pridržavati odredbi Zakona o stečajnom postupku;

■ da se kazne za neizvršenje zakonskih obaveza, koje su određene pre pokretanja stečajnog postupka, smatraju za stečajna potraživanja;

■ dejstvo moratorijuma i činjenicu da sprečava izvršenje radi naplate potraživanja nastalih pre pokretanja stečajnog postupka, ali samo onih protiv dužnika, a ne i protiv članova njegove uprave;

■ da se po odredbama stečajnog zakona zabranjuje pravnim licima koja vrše usluge od opšteg interesa obustavljanje vršenja ovih usluga stečaj-nom dužniku (ukoliko je to primenjivo u konkretnom slučaju);

■ da stečajni upravnik želi da sarađuje sa državnim organima, ali da mu je potrebno vreme da razume situaciju i razmotri moguća rešenja;

■ mogućnost reorganizacije i učinak koji će ona imati na potraživanja državnih organa, kao i na eventualno nastavljanje sa neispunjavanjem obaveza, u budućnosti;

■ mogućnost bankrotstva i posledice koje će ono imati na njihova potraži-vanja.

Minimum koji bi stečajni upravnik trebalo da utvrdi odnosi se na sledeće:

■ prirodu i stepen kršenja propisa; ■ iznos dugovanja (pre i nakon otvaranja stečajnog postupka);■ da li se nastavlja sa neispunjavanjem obaveza;■ koje radnje državni organi predlažu u cilju rešavanja problema;■ vremenski okvir u kom se očekuje da ove radnje budu preduzete;■ kada će biti izvršena sledeća inspekcija, revizija, procena ili poseta.

Može da se desiti da stečajni upravnik ustanovi da je predstavnik državnog or-gana neprijateljski nastrojen, neraspoložen za saradnju, ili možda još uvek ljut zbog odnosa sa prethodnom upravom preduzeća. Stečajni upravnik se mora truditi da ga ubedi da sada sarađuje sa novom upravom i da može očekivati bolju saradnju.

Ukoliko stečajni upravnik smatra da je stav predstavnika tog organa pogrešan, on može odlučiti da mu se suprotstavi, ukoliko je to isplativo. Ovo može uraditi ili indirektno, tako što će u postupku utvrđivanja potraživanja osporiti potraži-vanje tog organa, ili direktno, podnošenjem tužbe u skladu sa odgovarajućim propisima. U svakom slučaju, stečajni upravnik treba imati u vidu da odluka državnog organa da se bori za priznanje svog potraživanja neće imati ekonom-ske motive kao što bi imala takva odluka običnog preduzeća.

235

ODNOSI SA MEDIJIMA

OPŠTA PITANJA

Veliki stečajni postupci privlače pažnju medija

Pokretanje stečajnog postupka izaziva pažnju javnosti. Utisak javnog mnjenja je da se fabrike zatvaraju, da se veliki broj radnika otpušta, da se istražuje da li je bilo protivpravnih radnji, bez obzira na postojanje osnovanog razloga za to. Ste-čajni postupak je često pogrešno shvaćen i negativno predstavljen u medijima. U pitanja koja mogu izazvati pažnju medija spadaju:

■ otkrivanje prevara / korupcija;■ štrajk zaposlenih;■ sukobi ili dogovori sindikata;■ likvidacija ili otpuštanje iz preduzeća;■ zatvaranje postrojenja;■ plan reorganizacije;■ mogući investitor ili kupac;■ napad i pokusaj da se umanji kredibilitet stečajnog upravnika;■ prigovori od strane stečajnog dužnika da je stečajni upravnik suviše

rigidan;■ percepcija da je stečajni upravnik „čvrsta ruka”;■ izjave državnih zvaničnika ili političara iz opozicije.

Većina stečajnih upravnika nije navikla da sarađuju sa medijima. Izloženost me-dijima na više načina predstavlja rizik za stečajnog upravnika, a ne donosi mu veliku korist. Iako je za stečajnog upravnika najčešće bolje rešenje da izbegne medijsku pažnju, u nekim situacijama to neće biti moguće. Važno je da stečajni upravnik bude svestan pitanja koja su interesantna za medije, po mogućstvu pre nego što pitanje bude postavljeno.

MEDIJSKA STRATEGIJA I PLAN

Medijska strategija: Stečajni upravnik je jedini kontakt

U trenutku preuzimanja uprave nad preduzećem ili vrlo brzo posle toga, stečajni upravnik treba da utvrdi strategiju odnosa sa medijima. Ona bi u svakom slučaju trebalo da sadrži instrukciju po kojoj će stečajni upravnik biti jedini izvor informa-cija za medije, odnosno naznačenje osoba koju stečajni upravnik posebno odredi za ovu svrhu. Ovu instrukciju treba proslediti svim zaposlenima u preduzeću.

236


Početno saopštenje za štampu

Na početku slučaja visokog profila rizika ili slučaja sa političkim implikacija-ma, stečajni upravnik će možda hteti da izda saopštenje za štampu. Saopštenje treba da sadrži opis preduzetih radnji i mere koje će biti uspostavljene.

Medija plan

U slučajevima koji izazivaju veliko interesovanje javnosti ili politički osetlji-vim slučajevima treba pripremiti medijski plan. U nekim slučajevima bi treba-lo zaposliti stručnjaka ili firmu za odnose sa javnošću. Medija plan treba da u najmanju ruku sadrži kontakt informacije za osobu koja je zadužena da odgova-ra na pitanja u vezi sa preduzećem i trenutnom situacijom. Pisana saopštenja za štampu treba da budu pisana jasno. Treba iznositi samo činjenice. Stečajni upravnik treba da izbegava pretpostavke i špekulacije o budućnosti. Kao i sa drugim aspektima upravljanja, stečajni upravnik treba da se trudi da u najvećoj mogućoj meri kontroliše događaje. Kao opšte pravilo, stečajni upravnik treba da izbegava konferencije za štampu, kao i da odnose sa medijima vodi putem pismenih saopštenja. Ne bi trebalo brzopleto da odgovara na provokacije koje će se povremeno pojavljivati u štampi i treba da se trudi da svede odnose sa me-dijima na najniži mogući nivo, osim ako hoće da postigne neki konkretan cilj. Prilikom svakog kontakta treba da se ponaša profesionalno, da iznosi javnosti činjenice, koristeći informativan manir.

Otpuštanja u slučajevima koji izazivaju veliko interesovanje

Kada se preduzimaju mere kao što su otpuštanje zaposlenih ili zatvaranje po-strojenja ili odseka, može biti od pomoći da se javnosti stave na uvid razlozi za te radnje. Stečajni upravnik treba u prvi plan da stavi razloge koji opravdavaju ovakve mere, a naročito okolnosti koje predstavljaju glavne uzroke finansijske propasti preduzeća, kao što su:

■ loši finansijski rezultati u prošlosti;■ loši proizvodi i usluge – nekonkurentnost;■ loši rezultati prodaje – trend smanjenja prodaje;■ manji udeo na tržištu i položaj preduzeća;■ smanjenje ukupne potražnje na tržištu;■ loše cene u odnosu na konkurenciju;■ visoke cene proizvodnje robe u poređenju sa konkurencijom na tržištu;■ prevare, trošenje resursa na neadekvatan način (neefikasnost);■ drugi problemi.

237

Stečajni upravnik treba da:

■ ima pripremljenu medijsku strategiju od prvog dana;■ prosledi ovu strategiju kroz organizaciju na svim nivoima;■ stavi svima do znanja da će svako kršenje postavljenih pravila

dovesti do otpuštanja;■ odredi jednog portparola za sve odnose sa medijima;■ razume principe prevencije i kontrolisanja nastanka štete;■ može da reaguje brzo, ali ne ishitreno i nepromišljeno;■ brzo dolazi do činjenica;■ koristi izjave koje su sažete i koje ne mogu lako i pogrešno biti

protumačene.

ODNOSI SA MEDIJIMA

239

PODNOŠENJE IZVEŠTAJA

OPŠTA PITANJA

Podnošenje izveštaja od strane stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka je od ključnog značaja, pošto je ovo način na koji poverioci, sud i upravni organi vrše nadzor nad sprovođenjem postupka. Osim toga što je zakonom propisano, ono je glavni instrument komunikacije između stečajnog upravnika i poverilaca. Ono je takođe jedan od načina da stečajni upravnik stekne pove-renje poverilaca. U najvećem broju stečaja poverioci su u lošim odnosima sa stečajnim dužnikom i prisutna je atmosfera opšteg nepoverenja. Do podnoše-nja predloga za pokretanje stečajnog postupka je obično već došlo do prekida komunikacije. Stečajni upravnik mora da počne da radi u takvim uslovima. Blagovremeni i jasni izveštaji, profesionalno sačinjeni, jedan su od najboljih načina da se ponovo počne sa pridobijanjem poverenja poverilaca.

Izveštaji treba da budu razumljivi, i u najmanju ruku da budu u skladu sa zako-nom i Nacionalnim standardima koji će biti doneti. Međutim, vredno je truda da stečajni upravnik uradi i više od ovog minimuma kada je to korisno, kako bi stvorio atmosferu otvorenosti i poverenja.

Skraćeni prikaz članova Zakona koji se bave izveštavanjem

Stečajni upravnik treba da napravi kratak pregled članova zakona koji se bave podnošenjem izveštaja a to su: član 17. stav 1. tačke 4. 7. i 14.; član 18. stavovi 8-11.; član 23. stav 3.; član 24. stav 1. tačka 3; član 53. stav 2.; član 88. stav ovi 1. i 3.; član 126. stav 4.; član 142. stav 2. Sve to u cilju da bude upoznavanja sa raznim vrstama izveštaja, neophodnim podacima i rokovima u kojima treba da budu dostavljeni.

Početni bilans stanja u stečaju

Prema članu 17. stav 1. tačka 4., stečajni upravnik mora da sastavi početni bilans stanja stečajnog postupka („početni bilans”) i poreski bilans. Stečajni upravnik mora da uskladi početni i završni račun, u skladu sa propisima o pore-zima, kao i da blagovremeno dostavi ove bilanse poreskim organima zajedno sa poreskim izveštajem.

Početni bilans poveriocima obezbeđuje procenu iznosa njihovih potraživanja od strane stečajnog upravnika, ako je moguće po isplatnim redovima, počevši od dana pokretanja stečajnog postupka, kao i očekivanu vrednost imovine koja se može realizovati. Svrha ovog izveštaja je da se poveriocima olakša da pro-

240


cene kakve su im šanse da namire svoja dospela potraživanja u postupku ban-krotstva ili reorganizacije. Kao takav, on bi trebalo da ukratko prokomentariše osnovne razloge za finansijski neuspeh stečajnog dužnika (kao što je skrivanje imovine) koji mogu imati uticaja na odluku poverilaca da odobre sprovođenje plana reorganizacije dužnika.

Ovaj izveštaj daje poveriocima početnu sliku stečaja i opštu ideju da li pove-rioci treba uopšte da očekuju bilo kakvo namirenje. To nije potpuna procena konačnog namirenja koju poverioci mogu da očekuju, i on ne uključuje procenu troškova postupka. Kako bi bio od koristi stečajnom upravniku i poveriocima, ovim početnim bilansom vrednost imovine treba procenjivati na osnovu one vrednosti za koju se očekuje da će biti ostvarena prodajom.

Stečajni upravnik je obavezan da sastavi početni stečajni bilans u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava stečajnog dužnika, član 88. stav 1. i član 17. stav 1. tačka 4. U ovom izveštaju će navesti i uporediti aktivu i pasivu ste-čajnog dužnika i njihove procenjene vrednosti. Što se tiče dela ovog izveštaja koji se odnosi na aktivu, on će u velikoj meri zavisiti od popisivanja imovine stečajnog dužnika, iz člana 17. stav 1. tačka 3. Za primere kako se ovo obavlja vidi odeljak „Popis”.

Rok od 30 dana je čvrst, međutim, stečajni upravnik može tražiti od stečajnog sudije da odobri produženje roka za dodatnih deset dana, ali ne i duže od toga, član 88. stav 2. Stečajni upravnik mora da podnese sudu i odboru poverilaca početni bilans sa izveštajem o ekonomskom i finansijskom stanju dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre održavanja prvog poverilačkog ročišta, član 88. stav 3. Procena mogućnosti reorganizacije je detaljno obrađena u odeljku pod nazivom „Razmatranje mogućnosti reorgani-zacije”. Svrha ovog izveštaja je da stečajni upravnik poveriocima da svoje mi-šljenje o tome da li je stečaj neminovan ili ima realne šanse za reorganizaciju. Poštena procena da dužnik nije podoban za reorganizaciju predstavlja veoma korisnu informaciju za poverioce.

Izveštaji za prvo poverilačko ročište

Prvo poverilačko ročište je važan događaj za određivanje daljeg toka postup-ka. Poverioci takođe imaju mogućnost da izaberu odbor poverilaca na ovom ročištu. Nadalje, postoji mogućnost da će dužniku biti uskraćena mogućnost reorganizacije i da će odmah početi bankrotstvo (međutim, ovo će verovatno biti redak slučaj, s obzirom na odredbe kojima se zahteva da visok procenat poverilaca, za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukup-nih potraživanja, glasa da se odmah otpočne sa prodajom stečajnog dužnika, član 23. stav 5.)

241

Članom 23. stav 1. propisuje se da je stečajni sudija dužan da zakaže prvo po-verilačko ročište najkasnije u roku od 40 dana od pokretanja stečajnog postup-ka. Stečajni upravnik mora da podnese početni stečajni bilans sa izveštajem o ekonomskom i finansijskom stanju dužnika najkasnije pet dana pre održavanja prvog poverilačkog ročišta, član 88. stav 3. Iako zakon zahteva da ovaj izveštaj bude podnet i odboru poverilaca, ovo nije moguće pošto će odbor poverilaca najranije biti izabran na prvom poverilačkom ročištu.

Na prvom poverilačkom ročištu, stečajni upravnik mora da podnese izveštaj o finansijskom stanju stečajnog dužnika, kao i svoje mišljenje o mogućnosti uspe-šne reorganizacije, član 23. stav 3. i 4. Na osnovu ovog izveštaja, poverioci će odlučiti da li će se stečajni postupak okončati bankrotstvom stečajnog dužnika ili treba preduzeti mere radi podnošenja plana reorganizacije. Za potrebe ovog izveštaja, „uspešna” reorganizacija znači plan reorganizacije za koji je verovat-no da će obezbediti da se poverioci namire u većoj meri nego što bi se namirili prodajom imovine stečajnog dužnika. Vidi poglavlje „Reorganizacija”.

Zbog značaja ovog ročišta, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika bi tre-balo da izda Nacionalne standarde u kojima se navode uslovi u pogledu (i) mini-malne sadržine izveštaja stečajnog upravnika za početno poverilačko ročište, i (ii) forme početnog bilansa, koja je sastavni deo izveštaja stečajnog upravnika.

Redovni mesečni izveštaji

Prema članu 18. stav 8., stečajni upravnik mora da podnosi mesečne pismene izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase odboru poverilaca, skupštini poverilaca, stečajnom veću, stečajnom sudiji i Agenciji za licencira-nje stečajnih upravnika. U članu 18. stav 9. tačka 1-5. propisano je da pisani mesečni izveštaj mora da sadrži:

■ spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi način otuđena;■ spisak gotovinskih priliva i odliva učinjenih u toku prethodnog meseca;■ početno i krajnje stanje na računu stečajnog dužnika;■ spisak obaveza stečajnog dužnika;■ spisak angažovanih stručnjaka i iznosa koji su im isplaćeni

Stečajni upravnik mora da podnese i druge izveštaje na zahtev relevantnih orga-na. U slučaju reorganizacije, pored mesečnog izveštaja, stečajni upravnik pod-nosi i finansijske izveštaje, uključujući bilans stanja, izveštaj o finansijskom stanju i izveštaj o poslovanju, član 18. stav 8.

PODNOŠENJE IZVEŠTAJA

242


Izveštaji Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika

Kao što je ranije navedeno, stečajni upravnik mora da podnosi mesečne pisme-ne izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, član 18. stav 8. U ovom delu se ovlašćuje Agencija da zahteva i druge izveštaje.

Izveštavanje poreskih organa

Stečajni upravnik mora da sastavi poreski bilans stanja na dan pokretanja stečaj-nog postupka i na dan njegovog okončanja, kao i da podnese ove bilanse stanja nadležnim poreskim organima, član 17. stav 1. tačka 4.

Poreski obveznik protiv kog je pokrenut stečajni postupak mora da podnese bilans stanja (na zvaničnom formularu) poreskom organu, koji sadrži:

■ Bilans na dan pokretanja stečajnog postupka – ne više od 15 dana od dana pokretanja stečajnog postupka; i

■ Bilans stanja na dan okončanja stečajnog postupka – ne više od 15 dana od dana prijema odluke o okončanju stečajnog postupka.

Vidi: Relevantne odredbe Zakona o porezu na dobit preduzeća i druge poreske zakone.

Treba imati u vidu da stečajni upravnik ima obavezu da obavlja svoje dužno-sti i po okončanju stečajnog postupka, po prestanku svoje funkcije. Stečajni upravnik mora da pripremi konačni poreski izveštaj u isto vreme kada bude pripremao završni račun stečajnog postupka.

Završni račun

Stečajni upravnik, po prestanku dužnosti, podnosi završni račun stečajnom su-diji i odboru poverilaca, član 18. stav 10. Stečajni sudija će pregledati završni račun stečajnog upravnika i svojim potpisom potvrditi da ga je pregledao, član 18. stav 11. Kada ga sud pregleda, završni račun će biti dostavljen odboru po-verilaca, član 18. stav 12. Odbor poverilaca može stečajnom veću da podnese prigovor na završni račun, član 18. stav 12. Ostaje nejasno na kojim osnovama taj prigovor može biti zasnovan, i koji pravni lek stečajno veće može povodom njega da primeni.

245

DEOBA

Delimična (privremena) deoba

Član 115. Zakona o stečajnom postupku omogućuje stečajnom upravniku da izvrši delimičnu deobu kada za to postoje sredstva. Dobra poslovna praksa zahteva da stečajni upravnik održi deobu čim bude imao dovoljno sredstava. On nema pravo da zadržava gotovinska sredstva koja mu nisu potrebna za vođe-nje stečajnog postupka. Štaviše, kada bi stečajni upravnik održavao delimičnu deobu kad god je to moguće, stekao bi kredibilitet i naklonost poverilaca. U zavisnosti od dinamike priliva gotovinskih sredstava u stečajnu masu, stečajni upravnik može da održi više delimičnih deoba.

Stečajno veće odlučuje da li će moći da se održi delimična deoba, u zavisnosti od projekcije priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika. Ono odlučuje na preporuku stečajnog upravnika, koji podnosi predlog. Nije jasno da li odbor poverilaca može zahtevati od suda da naredi stečajnom upravniku da održi de-limičnu deobu, zbog toga što je on propustio da to učini. U pogledu ovoga ne postoji jasno zakonsko rešenje.

Zakon o stečajnom postupku ne zahteva da odbor poverilaca izričito odobri predlog za održavanje delimične deobe. Međutim, pošto je deoba krajnji cilj stečajnog postupka, odbor poverilaca i stečajni upravnik mogu razmotriti mo-gućnost da se održavanje delimične deobe podvede pod „radnje od izuzetnog značaja” u smislu člana 18. stav 3. i člana 27. stav 1., za koje se zahteva sagla-snost odbora poverilaca.

Stečajni upravnik treba da ima u vidu sledeća opšta pitanja kada odlučuje da li ima dovoljno raspoloživih sredstava za održavanje delimične deobe:

■ Svaka računica o raspoloživosti sredstava se pravi bez postojećih i pret-postavljenih troškova stečajne mase. Drugim rečima, stečajni upravnik mora uvek da zadrži dovoljno raspoloživih sredstava kako bi bio siguran da će moći da isplati poverioce višeg isplatnog reda pre nego što pred-loži održavanje deobe za poverioce nižeg ranga. Prilikom pravljenja ove računice, stečajni upravnik ne sme da se oslanja na pretpostavljeni budući prihod, pošto njega možda neće biti; stečajni upravnik treba da počne od raspoloživih sredstava, i od njih oduzme sve neisplaćene i pretpostavljene buduće troškove stečajne mase.

■ Stečajni upravnik može da izvrši delimičnu deobu samo jednom (naj-višem) isplatnom redu stečajnih poverilaca. Na primer, može da održi delimičnu deobu za neisplaćene doprinose za minimalne zarade zaposle-

246


nih i penzijsko i invalidsko osiguranje, član 35. stav 2. tačka 2., ali bez isplate poverilaca trećeg i četvrtog isplatnog reda iz člana 35.

■ Stečajni upravnik ne može održati deobu za poverioce nižeg isplat-nog reda sve dok u potpunosti ne budu isplaćeni svi poverioci višeg isplatnog reda. U slučaju da je jedno ili više ovih potraživanja višeg ranga predmet spora, sredstva za namirenje ovih poverilaca moraju biti izdvojena ukoliko sporovi budu rešeni u njihovu korist. Isplata poveri-laca nižeg isplatnog reda bi sigurno prouzrokovala prigovore poverilaca višeg isplatnog reda.

■ Stečajni upravnik ne može da održi deobu samo za deo potraživanja poverilaca istog isplatnog reda. On ne može, na primer, da održi deobu za potraživanja po osnovu neisplaćenih minimalnih zarada, a da ne održi deobu za neisplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, ko-ja spadaju u isti isplatni red kao i neisplaćene minimalne zarade prema odredbi sadržanoj u članu 35. stav 2. tačka 2.

■ Poverioci čija su osporena potraživanja naknadno potvrđena - od dana kada je izvršena poslednja deoba, imaju pravo da „sustignu” ostale poverioce, tj. da im budu isplaćena sredstva koja su od prethodnih deoba za njih izdvojena dok se parnica ne završi. Posle toga, oni učestvuju u aktuelnoj delimičnoj deobi kao i svi ostali poverioci tog isplatnog reda.

Glavna deoba

Pre glavne deobe stečajne mase stečajni upravnik sastavlja nacrt rešenja za glav-nu deobu deobne mase, član 116. stav 1. Nacrt rešenja za glavnu deobu mora da sadrži konačnu listu potraživanja, iznos svakog od njih, isplatni red svakog potraživanja, i iznos novca ili drugih sredstava iz stečajne mase koja će se raspo-deliti stečajnim poveriocima, kao predložen procenat njihovog namirenja, član 116. stav 2. tačke 1-4. Stečajni upravnik je dužan da dostavi nacrt za glavnu deobu odboru poverilaca na izjašnjavanje, član 116. stav 3. Stečajno veće dono-si rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta.

Kao što je navedeno u prethodnom primeru, određena sredstva se izdvajaju radi eventualne naknadne isplate uslovnih, odložnih ili spornih potraživanja. Ova sredstva će biti oslobođena na naknadnoj deobi kada spomenuta potraživanja budu bila utvrđena.

Stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog veća, a za račun zainteresovanih lica, položiti kod suda iznose koji su izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase, član 123. Ovi iznosi se odnose se na deobu na kojoj će biti isplaćena potraživanja koja nisu bila utvrđena u vreme održavanja glavne deobe.

247

Stečajni upravnik može da podnese predlog za naknadnu deobu, ukoliko se pronađe imovina koja ulazi u stečajnu masu ili ako nastupe uslovi ili se sazna za nastupanje uslova za isplatu uslovljenih potraživanja, član 126. Protiv rešenja o određivanju deobe po zaključenju stečajnog postupka žalbu stečajnom veću mogu izjaviti stečajni upravnik i bilo koji poverilac, član 126. stav 2. Treba imati u vidu da stečajni upravnik potencijalno zadržava svoja ovlašćenja i po zaključenju stečajnog postupka.

Stečajni upravnik podnosi dopunski završni račun o unovčenju i deobi naknad-no pronađene imovine, član 126.

Računica o utvrđivanju iznosa raspoloživih sredstava za raspodelu poveriocima

Raspoloživa gotovinska sredstva 1000

Manje: Neisplaćeni troškovi stečajne mase (50)

Jednako: Neto potencijalno raspoloživih sredstava 950

Manje: Pretpostavljeni troškovi upravljanja stečajnim postupkom do njegovog okončanja (100)

Jednako: Sredstva koja su potencijalno raspoloživa za delimičnu deobu 850

Manje: Ukupna vrednost (uključujući osporena potraživanja) prior-itetnih potraživanja na osnovu čl. 35. st. 2. tač. 2.

(200)

Manje; Prethodne delimične deobe i odvajanje sredstava za osporena potraživanja na osnovu čl. 35. st. 2. tač. 2.

200

Jednako: Neisplaćena / odvojena potraživanja iz čl. 35. st. 2. tač. 2. (0)

Jednako: Raspoloživa sredstva za raspodelu poveriocima nižeg ranga iz čl. 35. st. 2. tač. 2. 850

Manje: Ukupna vrednost (uključujući osporena potraživanja) prior-itetnih potraživanja na osnovu čl. 35. st. 2. tač. 3.

(150)

Manje; Prethodne delimične deobe i odvajanje sredstava za osporena potraživanja na osnovu čl. 35. st. 2. tač. 3.

150

Jednako: Neisplaćena / odvojena potraživanja iz čl. 35. st. 2. tač. 3. (0)

Jednako: Raspoloživ iznos za potraživanja iz čl. 35. st. 2. tač. 4. 850

Manje: Isplate odvojeneod prethodnih deoba koje su sada isplative poveriocima iz čl. 35. st. 2. tač. 4. jer su im potraživanja od poslednje delimične deobe potvrđena

(25)

Jednako: Raspoloživ iznos za delimičnu raspodelu poveriocima iz čl. 35. st. 2. tač. 4. (uključujući sredstva koja su odvojena za sva neisplaćena osporena potraživanja)

825

PRIMER

DEOBA

249

TRGOVINSKI SUD U

� ORIGINALNA � IZMENJENA

PRIJAVA POTRAŽIVANJA

Naziv ste�ajnog dužnika

UKUPAN IZNOS

Ime ste�ajnog poverioca (pravno ili fizi�ko lice kome dužnik duguje novac ili imovinu)

Naziv i adresa na koju se mogu slati obaveštenja

Telefon:

Telefaks: E-mail adresa:

��Nazna�iti ako Vam je poznato da je još neko podneo prijavu potraživanja u vezi sa vašim potraživanjem. Priložite primerak izjave sa detaljnijim objašnjenjem.

��Nazna�iti ako nikada niste primali bilo kakva obaveštenja od trgovinskog suda u vezi sa ovim slu�ajem.

��Nazna�iti ako se ovde navedena adresa razlikuje od adrese na koverti koju ste primili od suda.

SAMO ZA SUDSKU UPOTREBU

Broj ra�una ili druga karakteristika na osnovu koje poverilac odre�uje svoje potraživanje

Ova prijava potraživanja je:

Ukoliko je izmenjena, ova prijava se podnosi umesto prethodne prijave od: __________________________

Osnov potraživanja:

� Prodata roba�� Izvršene usluge � Zarada�� Drugo (kratko opisati): _________________________�

Broj predmeta

Ime i zvanje štampanim slovima

Datum nastanka potraživanja

Datum sudske odluke (ukoliko je doneta)

ISPLATNI RED POTRAŽIVANJA: Sva potraživanja su prema Zakonu o ste�ajnom postupku klasifikovana u jedan od slede�ih isplatnih redova: (1) Obezbe�ena ; (2) Prioritetna, ili (3) Neobezbe�ena. Primedba: Mogu�e je da potraživanje delimi�no spada u jedan, a delimi�no drugi isplatni red. OBELEŽITI KVADRAT(E) PORED ODGOVARAJU�IH ISPLATNIH REDOVA KOJI NAJBLIŽE OPISUJU VAŠE POTRAŽIVANJE. OBAVEZNO NAVESTI IZNOS POTRAŽIVANJA.

� OBEZBE�ENO POTRAŽIVANJE Iznos: ______________________________

�� Nepokretnosti (Priložiti dokaz)

�� Pokretne stvari

Kratak opis: _____________________________________________________

Isplatni red potraživanja:�

Primedba: Potraživanje je neobezbe�eno ako nije ustanovljena zaloga ili drugo sredstvo obezbe�enja na pokretnoj ili nepokretnoj imovini ste�ajnog dužnika u cilju delimi�nog ili potpunog obezbe�enja potraživanja. Potraživanje može biti delimi�noobezbe�eno ukoliko je vrednost imovine koja služi za obezbe�enje manja od iznosa potraživanja. Preostali deo potraživanja nije obezbe�en.

� NEOBEZBE�ENO POTRAŽIVANJE Iznos:____________________________

� PRIORITETNO POTRAŽIVANJE Iznos: ____________________________

�� Neispla�ene neto zarade zaposlenih (za poslednjih godinu dana). Vidi: �lan 35 st. 2 ta�. 2

�� Neispla�eni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (za poslednje

dve godine. Vidi: �lan 35 st. 2 ta�. 2

�� Neispla�eni javni prihodi (u poslednja tri meseca) Vidi: �lan 35 st. 2. ta�. 2��

� Zajam � Porez�� Naknada zbog

povrede na radu�

IZNOS POTRAŽIVANJA:

__________________________ + ___________________________ + ___________________________ = ____ ____________________ NEOBEZBE�ENOOBEZBE�ENO PRIORITETNO

� Nazna�iti ukoliko iznos potraživanja uklju�uje dodatne iznose preko osnovnog iznosa potraživanja. Priložiti izjavu u kojoj se navode svi dodatni iznosi.�

DOKAZI. Priložiti primerke svih dokumenata kao što su ugovori, sporazumi o zajmu, fakture, spiskovi teku�ih nabavki, sudske presude, ili dokaze o obezbe�enju. Ukoliko dokumentacija nije raspoloživa, molim Vas objasnite. Ukoliko je dokumentacija obimna, molimo Vas priložite rezime.

PRIMERAK SA DATUMOM. Da bi primili potvrdu da ste prijavili potraživanje, priložite kovertu sa svojom adresom i pla�enom poštarinom i kopiju ove prijave.

DatumPotpis i, ako postoji, poverioca ili druge osobe ovlaš�ene da podnese ovu prijavu.

Sankcija za podnošenje lažnog potraživanja: Kazna u iznosu do 800.000 CSD i kazna zatvora od 1 do 3 godine. Vidi: �lan 180. Zakona o ste�ajnom postupku

DODATAK 1: PRIJAVA POTRAŽIVANJA

251

DODATAK 2: OBAVEŠTENJE O OSPORAVANJU POTRAŽIVANJA

TRGOVINSKI SUD U OBAVEŠTENJE O OSPORAVANJU POTRAŽIVANJA

Ime ste�ajnog dužnika

UKUPAN IZNOS

Ime ste�ajnog upravnika

Adresa ste�ajnog upravnika na koju se mogu poslati odgovori

Kao ste�ajni upravnik ste�ajnog dužnika, osporavam Vaše ste�ajno potraživanje (ili prioritetno potraživanje) u celini (ili u iznosu od DIN_______), na osnovu �lana 92 Zakona o ste�ajnom postupku po slede�im osnovima:

Ukoliko se ne slažete sa ovim osporavanjem, na osnovu �lana 92 stav 4 Zakona o ste�ajnom postupku imate pravo da pre održavanja ispitnog ro�išta podnesete dodatne dokaze i zahtev za ponovno pregledanje prijave potraživanja sa dodatnim dokazima. Ste�ajni sudija �epo završetku ispitnog ro�išta doneti zaklju�ak o listi potraživanja na osnovu �lana 94 stav 4. Ukoliko do tog dana ne bude rešen spor o vašem potraživanju, bi�e Vam dostavljen primerak zaklju�ka o osporavanju Vašeg potraživanja. U ovom slu�aju, imate pravo da u roku od osam dana od dana prijema ovog zaklju�ka: (i) dostavite predlog ste�ajnom sudiji da o osporenom potraživanju odlu�i ste�ajni sudija kao arbitar, ili arbitražno ve�e, ili (ii) pokrenete parnicu radi utvr�ivanja osporeno potraživanja pred sudom pred kojim se vodi ste�ajni postupak. U suprotnom, Vaše potraživanje �ebiti umanjeno za iznos u kome je osporeno.

SAMO ZA SUDSKU UPOTREBU

Broj ra�una ili druge karakteristike na osnovu kojih poverilac odre�uje ovo potraživanje

Broj predmeta

Ime i zvanje štampanim slovima

Naziv i adresa poverioca

OBAVEŠTENJE O OSPORAVANJU POTRAŽIVANJA OD STRANE STE�AJNOG UPRAVNIKA

Na osnovu �lana 92 st. 4 Zakona o ste�ajnom postupku.

NOVI IZNOS POTRAŽIVANJA: _________________________ + ________________________ + ____________________ = _______________________

NEOBEZBE�ENOBEZBE�EN PRIORITET

DatumPotpis ste�ajnog upravnika

Sankcija za podnošenje lažnih potraživanja: Kazna u iznosu do 800.000 CSD i kazna zatvora od 1 do 3 godine. Vidi: �lan 180. Zakona o ste�ajnom postupku

Iznos prijavljenog potraživanja DIN____________________

Iznos potraživanja osporen u smislu iznosa ili prioriteta DIN____________________

Utvr�en iznos potraživanja DIN____________________

Telefon:

Telefaks: E-mail adresa:

253

Događaj Vreme Rok počinje Član

Insolventnost dužnika (smatra se nesposobnim za plaćanje)

45 dana od dana dospelosti, ili u periodu od 30 dana

Od dana dospelosti plaćanja Član 2. stav 2. tačke 1. i 2.

Izrada plana toka stečajnog postupka od strane stečajnog upravnika

30 dana Od dana imenovanja Član 17. stav 1. tačka 2.

Započinjanje popisa imovine 10 dana Od dana imenovanja Član 17. stav 1. tačka 3.

Okončanje popisa imovine 30 dana Od dana imenovanja Član 17. stav 1. tačka 3.

Pismeno obaveštavanje od strane stečajnog upravnika vezano za značajne radnje koje se tiču stečajne mase

Ne manje od 10 dana

Pre preduzimanja predloženih radnji

Član 18. stavovi 3. i 4.

Ograničenja u vezi zahteva za naknadu štete

3 godine Od saznanja oštećenog za štetu odnosno u roku od 3 godine od pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka

Član 19. stav 4.

Razrešenje stečajnog upravnika

po proteku jedne godine

Od ročišta za ispitivanje potraživanja

Član 20. stav 1. tačka 4.

Inicijalno poverilačko ročište 40 dana Od dana pokretanja stečajnog postupka

Član 23. stav 1.

Prigovori na rad stečajnog sudije i stečajnog upravnika

5 dana Od dana saznanja za radnju, odnosno od dana saopštavanja zaključka predsedniku odbora poverilaca

Član 27. stav 3.

Odluka stečajnog veća po prigovoru

5 dana Od dana prijema prigovora Član 27. stav 3.

DODATAK 3: TABELA ROKOVA

254



Podnošenje prigovora 5 dana Od dana objavljivanja zaključka, a ako zaključak nije objavljen, ovaj rok počinje da teče od dana dostavljanja zaključka

Član 31. stav 2.

Odluka po prigovoru 5 dana Od dana prijema prigovora Član 31. stav 3.

Podnošenje žalbe 8 dana Od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli sudu ili od dana objavljivanja rešenja u „Službenom glasniku RS”

Član 32. stavovi 2. i 3.

Odluka po žalbi 30 dana Od dana prijema žalbe Član 32. stav 5.

Korekcija ili otklanjanje nedostataka predloga

Ne duže od 8 dana

Od dana obaveštenja o nedostacima

Član 42. stav 1.

Avans na ime troškova stečajnog postupka

10 dana Od dana dobijanja sudskog naloga

Član 44. stav 1.

Nadoknada svih troškova 8 dana Od dana dobijanja naloga od suda

Član 44. stav 4.

Rešenje o pokre-tanju prethodnog stečajnog postupka ili Rešenje o odbijanju predloga

3 dana Od dana dostavljanja predloga Član 45. stav 1.

Odluka o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma

20 dana Od dana prijema zahteva Član 48. stavovi 2. i 3.

Dužina trajanja prethodnog stečajnog postupka

Ne više od 30 dana

Od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka od ovlašćenog predlagača

Član 53. stav 1.

Prethodno ročište: Rasprava o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka ako je prethodni postupak započet

30 dana Od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka

Član 54. stav 1.

Prethodno ročište: Rasprava o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka ako prethodni postupak nije započeo

10 dana Od prijema predloga za pokretanje postupka

Član 54. stav 2

255


Odluka o pokretanju stečajnog postupka

2 dana Od zaključenja ročišta o pokre-tanju stečajnog postupka

Član 55. stav 1.

Podnošenje prijava potraživanja

60 dana Od objavljivanja u Službenom glasniku RS

Član 56. stav 1. tačka 6. i stav 2.

Zakazivanje ispitnog ročišta 45-60 dana Od dana isteka roka za prijavljivanje potraživanja

Član 58.

Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka

Odmah Danom isticanja-oglašavanja o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda

Član 59.

Obaveza stečajnog upravnika da saugovarača stečajnog dužnika pismeno obavesti da li namerava da ispuni ugovor

15 dana Od dana prijema poziva Član 74. stav 3.

Obaveza stečajnog up-ravnika da predmet lizinga preda davaocu lizinga

30 dana U od dana prijema pismenog zahteva, koji može biti upućen posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u slučaju da se davalac lizinga saglasi sa drugačijom odlukom

Član 75. stav 4.

Sastavljanje početnog stečajnog bilansa

30 dana + dodatnih 10 dana

Od dana preuzimanja imovine Član 88. stavovi 1. i 2.

Podnošenje početnog stečajnog bilansa

5 dana Pre održavanja prvog poverilačkog ročišta

Član 88. stav 3.

Obaveza stečajnog up-ravnika da obavesti poveri-oca da li prihvata zahtev za izlučenje i da precizira rok za povraćaj stvari izlučnom poveriocu.

20 dana Od dana prijema zahteva Član 91. stav 2.

Priznanje zahteva izlučnog poverioca

10 dana Od dana prihvatanja zahteva izlučnog poverioca

Član 91. stav 3.

TABELA ROKOVA

256



Podnošenje prigovora poveri-oca stečajnom veću protiv odluke stečajnog upravnika da odbije da izluči stvari iz stečajne mase

5 dana Od prijema obaveštenja od stečajnog upravnika

Član 91. stav 4.

Stečajni upravnik utvrđuje valjanost potraživanja

40 dana 40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda

Član 92. stav 2.

Stečajni upravnik objavljuje listu potraživanja

5 dana 40 dana from receipt of the claims from court

Član 92. stav 3.

Upućivanje na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja

8 dana Od dana prijema zaključka Član 96. stav 1.

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Do održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase

Od dana otvaranja stečajnog postupka

Član 98. stav 4.

Objavljivanje o javnom prikupljanju ponuda

30 dana Od dana određenog za dostavljanje ponuda

Član 110. stav 3.

Obaveštenje o proceduri prodaje

30 dana Pre predloženog datuma javnog nadmetanja ili 15 dana pre zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom

Član 111. stav 2.

Predlog za povoljniji način unovčenja imovine razlučnih poverilaca

10 dana Od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji

Član 111. stav 5.

Prigovor na predloženu prodaju

10 dana Pre predloženog datuma prodaje ili prenosa

Član 111. stav 6.

Obaveštavanje o uslovima prodaje i postignutoj ceni

10 dana Od dana izvršene prodaje Član 111. stav 7.

Namirenje razlučnih poverilaca

3 dana Od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine

Član 111. stav 10.

257


Prodaja kvarljive robe 24 sata Od prijema obaveštenja stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe

Član 114. stav 2.

Rešenje o glavnoj deobi 15 dana Od dana prijema nacrta za glavnu deobu

Član 117. stav 1.

Podnošenje dokaza o pokrenutoj parnici

15 dana Od dana izlaganja nacrta glavne deobe

Član 118. stav 1.

Završno ročište 8 – 30 dana Od dana objavljivanja poziva za njegovo održavanje

Član 122. stav 3.

Podnošenje Plana reorga-nizacije

90 dana (uz mogućnost dodatnih 30 dana)

Od dana pokretanja stečajnog postupka

Član 130.

Ročište za razmatranje Plana reorganizacije

20 dana Od dana podnošenja Plana reorganizacije

Član 131. stav 1.

Obaveštenje o zakazivanju ročišta

Ne manje od 10 dana

Pre dana održavanja ročišta Član 131. stav 2.

Dostavljanje Plana reorga-nizacije

Ne manje od 10 dana

Pre dana održavanja ročišta Član 131. stav 2.

Podnošenje izmenjenog Plana reorganizacije

30 dana U roku od 30 dana od naloga stečajnog sudije

Član 132. stav 11.

Obaveštenje o neprimen-jivanju usvojenog plana reorganizacije

5 dana Od dana prijema obaveštenja Član 138. stav 1.

Zakazivanje rasprave o neprimenjivanju plana reorganizacije

10 dana Od dana prijema obaveštenja Član 138. stav 1.

TABELA ROKOVA

259

I. OSNOVNE ODREDBE

PredmetČlan 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i na-čin pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka.

Stečajni postupak, u smislu ovog zako-na, obuhvata bankrotstvo odnosno reorga-nizaciju.

Pod bankrotstvom se podrazumeva na-mirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika.

Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslo-vima određenim planom reorganizacije.

Nesposobnost plaćanjaČlan 2.

Bankrotstvo stečajnog dužnika ili nje-gova reorganizacija se sprovode nad ste-čajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje.

Smatra se da je stečajni dužnik nespo-soban za plaćanje ako:

1) ne može odgovoriti svojim obave-zama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;

2) je potpuno obustavio svoja plaća-nja u periodu od 30 dana;

3) učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću - preteća nespo-sobnost za plaćanje.

Pretpostavka nesposobnosti plaćanjaČlan 3.

Ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku nije mogao namiriti

svoje potraživanje, prethodni stečajni po-stupak se neće sprovoditi, niti će se doka-zivati da je stečajni dužnik prezadužen, već će se odmah pokrenuti stečajni postu-pak.

Posebni slučajevi pokretanja stečajnog postupka

Član 4.Stečajni postupak se pokreće ali se ne

sprovodi, već se odmah zaključuje kada stečajni dužnik ima samo jednog poveri-oca.

Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se postupak odmah obusta-vlja kada je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog po-stupka.

Izuzetno, sud će stečajni postupak spro-vesti i u slučaju iz stava 2. ovog člana, na zahtev poverioca, ako poverilac kod nad-ležnog organa položi sredstva za troško-ve stečajnog postupka.

Shodna primena Član 5.

U stečajnom postupku shodno se pri-menjuju odredbe zakona kojim se uređu-je parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Slučajevi na koje se zakon ne primenjuje

Član 6.Stečajni postupak se ne sprovodi pre-

ma: Državnoj zajednici Srbija i Crna Go-ra; Republici Srbiji; jedinicama teritori-jalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima čiji je osnivač Državna zajednica Srbija i Crna Gora, Re-

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU

„Službeni glasnik RS”, 84/04

260


publika Srbija, jedinica teritorijalne auto-nomije i lokalne samouprave, a koji se isključivo ili pretežno finansiraju iz bu-džeta Državne zajednice Srbija i Crna Go-ra, republičkog budžeta odnosno budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na stečajni postupak banaka i osigura-vajućih organizacija, osim odredaba koji-ma se uređuju pitanja koja nisu uređena posebnim zakonom.

Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači odnosno čla-novi.

II. NADLEŽNOST I ORGANI STEČAJNOG POSTUPKA

Nadležnost

Stvarna nadležnostČlan 7.

Stečajni postupak sprovodi sud odre-đen zakonom kojim se uređuje sudska nadležnost.

Mesna nadležnostČlan 8.

Stečajni postupak sprovodi sud na či-jem području je sedište stečajnog dužni-ka.

Organi postupka

Vrste organaČlan 9.

Organi stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

Stečajno veće i stečajni sudija iz stava 1. ovog člana su organi stečajnog postup-ka pri nadležnom sudu.

Organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu

Sastav stečajnog većaČlan 10.

Stečajno veće se sastoji od troje sudija od kojih je jedan predsednik veća.

Stečajni sudija ne može biti član stečaj-nog veća.

Delokrug stečajnog većaČlan 11.

Stečajno veće:

1) odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka;

2) utvrđuje postojanje razloga za pokretanje stečajnog postupka;

3) odlučuje o pokretanju stečajnog postupka;

4) imenuje i razrešava stečajnog sudiju;

5) imenuje i razrešava stečajnog upravnika;

6) odlučuje o prigovorima protiv odlu-ka i zaključaka stečajnog sudije;

7) odlučuje o prigovorima protiv radnji stečajnog upravnika;

8) daje ovlašćenja stečajnom dužni-ku-preduzetniku o ličnoj upravi, pod uslovima propisanim zako-nom;

9) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

Stečajni sudijaČlan 12.

Stečajni sudija:

1) dobrava troškove stečajnog postup-ka pre njihove isplate;

2) uvodi u dužnost stečajnog upravni-ka;

3) određuje preliminarnu naknadu i nagradu stečajnom upravniku;

4) odobrava nacrt plana reorganizaci-

261


je stečajnog dužnika;5) odobrava nacrt rešenja o glavnoj

deobi stečajne mase;6) donosi odluke i preduzima druge

radnje po pitanjima koja nisu u delokrugu stečajnog veća;

7) vrši nadzor nad radom stečajnog upravnika;

8) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

Protiv odluka i zaključaka stečajnog su-dije, stečajni upravnik, odbor poverilaca i poverioci mogu izjaviti prigovor stečaj-nom veću.

Stečajni upravnik

ImenovanjeČlan 13.

Stečajni upravnik se imenuje rešenjem o pokretanju stečajnog postupka.

Stečajni upravnik može biti imenovan rešenjem o pokretanju prethodnog stečaj-nog postupka, ako je stečajno veće odredi-lo mere obezbeđenja stečajnom dužniku.

Uslovi za imenovanjeČlan 14.

Za stečajnog upravnika može biti ime-novano lice koje je dobilo licencu za oba-vljanje poslova stečajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca), koje ima status privatnog preduzetnika i koje ima tri go-dine radnog iskustva, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Licencu može da dobije lice koje ima visoku stručnu spremu i koje je položilo stručni ispit za dobijanje licence.

Licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja or-ganizuje i sprovodi stručni ispit iz stava 2. ovog člana, vrši nadzor nad radom ste-čajnih upravnika i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju po-

ložaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Licenca se obnavlja, na zahtev stečaj-nog upravnika, po isteku roka od tri go-dine od dana izdavanja, ako je stečajni upravnik savesno obavljao poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom ma-som i kodeksom etike.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika može oduzeti licencu pre iste-ka roka iz stava 4. ovog člana u slučaju da stečajni upravnik ne obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom ma-som i kodeksom etike.

U slučaju neobnavljanja licence i u slu-čaju oduzimanja licence, Agencija za licen-ciranje stečajnih upravnika je dužna da po pravnosnažnosti rešenja izbriše stečajnog upravnika iz Imenika stečajnih upravnika.

Stečajnom upravniku kome je oduzeta licenca iz razloga predviđenih u stavu 5. ovog člana ne može da se izda nova licen-ca za obavljanje poslova stečajnog uprav-nika u roku od pet godina od dana pravno-snažnosti rešenja o oduzimanju licence.

Ministar nadležan za poslove privrede, na predlog Agencije za licenciranje ste-čajnih upravnika, donosi nacionalne stan-darde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike.

U postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj držav-noj odnosno društvenoj svojini, za stečaj-nog upravnika stečajno veće će imenova-ti specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom, koja mora imati za-poslena lica koja imaju licencu iz stava 1. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove privrede bli-že propisuje uslove, program i način polaga-nja stručnog ispita iz stava 2. ovog člana.

262


Ograničenje u izboruČlan 15.

Za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je:

1) osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za položaj stečaj-nog upravnika;

2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj lini-ji do četvrtog stepena, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug nekog od članova stečajnog veća, stečajnog sudije i direktora stečajnog dužnika;

3) solidarni dužnik sa stečajnim dužni-kom;

4) bilo član upravnog odbora ili nad-zornog odbora stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre pokreta-nja stečajnog postupka;

5) bilo zaposleno kod stečajnog dužnika dve godine pre pokretanja stečajnog postupka;

6) poverilac stečajnog dužnika ili je zaposleno kod poverioca stečajnog dužnika;

7) dužnik stečajnog dužnika;8) konkurent stečajnom dužniku ili je

zaposleno kod konkurentskog prav-nog subjekta, odnosno koje ima bilo koji sukob interesa u odnosu na stečajnog dužnika;

9) radilo kao savetnik stečajnog dužnika u poslovima vezanim za imovinu stečajnog dužnika u po-slednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka.

Pravni položajČlan 16.

Stečajni upravnik ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stečajnog dužnika, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Delokrug poslovaČlan 17.

Stečajni upravnik je dužan naročito da:

1) preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika, uključujući i sprečavanje prenosa imovine, njeno pečaćenje ili oduzi-manje ukoliko je to neophodno;

2) u saglasnosti sa stečajnim sudijom, u roku od 30 dana od dana imeno-vanja, sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom;

3) započne popisivanje imovine ste-čajnog dužnika u roku od 10 dana od dana imenovanja i da okonča popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;

4) sastavi početni stečajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i na dan okončanja postupka stečaja, u skladu sa po-reskim propisima, i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadležnom poreskom organu u propisanim rokovima;

5) bez odlaganja obavesti o stečajnom postupku sve banke preko kojih stečajni dužnik posluje, radi spre-čavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika bez propisanog odobrenja;

6) u dogovoru sa stečajnim sudijom, na teret stečajne mase, osigura imovinu u celini ili delimično, ako je to potrebno radi zaštite imovine stečajnog dužnika;

7) podnosi mesečni izveštaj o toku ste-čajnog postupka i o stanju stečajne mase;

8) se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju zaštite poverilaca, kao i poslova

263


koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima stečajnog dužnika;

9) zapošljava lica uz saglasnost ste-čajnog sudije i da vrši nadzor nad radom zaposlenih;

10) u saglasnosti sa stečajnim sudijom, utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih obezbeđenja potraživanja;

11) unovči stvari i prava stečajnog dužnika u skladu sa odredbama ovog zakona;

12) u saglasnosti sa stečajnim sudijom, sastavi nacrt rešenja za glavnu deo-bu stečajne mase i nacrt završnog stečajnog bilansa;

13) izvrši isplatu poveriocima na osno-vu rešenja o glavnoj deobi;

14) dostavlja završni račun;15) po potrebi, saziva sastanke poveri-

laca; 16) zastupa stečajnog dužnika u pokre-

tanju i vođenju upravnih i drugih sporova;

17) podnese predlog odgovarajućim organima uprave ili pravosudnim organima u inostranstvu, kao zvanično ovlašćeni zastupnik stečajne mase stečajnog dužnika, kojim zahteva plenidbu, oduzima-nje, zaštitu ili povraćaj imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu;

18) obavesti odgovarajuće registre o stečajnom postupku, ako je to predviđeno zakonom;

19) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

Stečajni upravnik može podizati kredit bez obezbeđenja ili se zadužiti uz obezbe-đenje na imovini na kojoj ne postoje pret-hodni tereti, ako je prethodno obavestio

stečajnog sudiju i ako je dobio saglasnost odbora poverilaca.

Kredit ili dug iz stava 2. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka.

Odnosi sa drugim organima stečajnog postupka

Član 18.Stečajni upravnik obavlja svoje poslove

samostalno i s pažnjom dobrog stručnja-ka, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Stečajni upravnik u obavljanju poslo-va iz svoje nadležnosti može da angažu-je stručna pravna i fizička domaća ili stra-na lica.

Radnje koje preduzima stečajni uprav-nik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i pro-daja značajnijeg dela imovine i dr. (u da-ljem tekstu: radnje od izuzetnog znača-ja), mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverila-ca na čija potraživanja ove radnje utiču, u skladu sa ovim zakonom.

Ako ovim zakonom nije propisan po-seban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, od-bor poverilaca i one stečajne poverioce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 da-na pre preduzimanja radnje.

Odbor poverilaca ili bilo koji stečajni poverilac na koga radnja iz stava 3. ovog člana utiče, ima pravo prigovora stečaj-nom sudiji koji je dužan da donosi odlu-ku po prigovoru.

Stečajni upravnik može u svako doba da konsultuje odbor poverilaca ili sud o radnjama od izuzetnog značaja i drugim pitanjima vezanim za stečajni postupak.

Ako se stečajni upravnik i stečajni su-dija ne mogu saglasiti o pojedinim radnja-

264


ma i pitanjima dužni su da bez odlaganja o tome obaveste stečajno veće, koje o tim pitanjima i radnjama donosi odluku.

Stečajni upravnik podnosi mesečne pi-smene izveštaje o toku stečajnog postup-ka i o stanju stečajne mase odboru pove-rilaca, skupštini poverilaca, stečajnom veću, stečajnom sudiji i Agenciji iz člana 14. stav 3. ovog zakona. Stečajni uprav-nik podnosi i druge izveštaje na zahtev organa, a u slučaju reorganizacije, pored mesečnog izveštaja, podnosi i finansijske izveštaje, uključujući bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima.

Mesečni izveštaj iz stava 8. ovog čla-na sadrži:

1) spisak imovine koja je prodata, pre-nesena ili na drugi način otuđena;

2) spisak gotovinskih priliva i odliva učinjenih u toku prethodnog mese-ca;

3) početno i krajnje stanje na računu stečajnog dužnika;

4) spisak obaveza stečajnog dužnika;5) spisak angažovanih stručnjaka i

iznosa koji su im isplaćeni.Stečajni upravnik, po prestanku dužno-

sti, podnosi završni račun stečajnom sudi-ji i odboru poverilaca.

Stečajni sudija će pregledati završni ra-čun stečajnog upravnika i svojim potpi-som potvrditi da ga je pregledao.

Završni račun iz stava 10. ovog člana stečajni upravnik dostavlja odboru pove-rilaca. Odbor poverilaca može stečajnom veću da podnese prigovor na završni ra-čun.

Odgovornost za štetuČlan 19.

Kod odgovornosti za štetu stečajni upravnik ima status preduzetnika i odgo-vara neposredno svojom ličnom imovi-

nom za sve štete nanete svim učesnicima u postupku, ako je do štete došlo namer-no ili krajnjom nepažnjom.

Ako je šteta nastala zbog radnje stečaj-nog upravnika koja je izvršena po nalogu stečajnog veća ili stečajnog sudije, stečaj-ni upravnik nije odgovoran za nastalu šte-tu, osim ako je nalog dat na osnovu njego-vih nesavesnih radnji ili predloga.

Za štetu koju učine lica koja je zapo-slio stečajni upravnik, stečajni upravnik odgovara ako je šteta nastala usled propu-štanja stečajnog upravnika da izvrši nad-zor nad njihovim radom.

Zahtev za naknadu štete zastareva u ro-ku od tri godine od saznanja oštećenog za štetu, odnosno u roku od tri godine od pravnosnažnosti rešenja o zaključenju ste-čajnog postupka.

RazrešenjeČlan 20.

Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni uprav-nik:

1) ne ispunjava svoje obaveze; 2) ne poštuje rokove određene ovim

zakonom;3) postupa pristrasno u odnosu na

pojedine poverioce;4) po proteku jedne godine od ročišta

za ispitivanje potraživanja, nije napravio zadovoljavajući napredak u unovčenju imovine koja ulazi u stečajnu masu, osim kada je unov-čenje bilo sprečeno višom silom ili nepredvidivim okolnostima;

5) nije osigurao imovinu za slučaj nastupanja štete posle dva upozo-renja stečajnog sudije ili odbora poverilaca;

6) nije tražio saglasnost ili nije postu-pio po dobijenoj saglasnosti u svim onim slučajevima gde je ovim

265


zakonom predviđena obavezna saglasnost odbora poverilaca.

Pre donošenja odluke o razrešenju, ste-čajno veće će omogućiti stečajnom uprav-niku da se izjasni o razlozima za razreše-nje.

Predlog za razrešenje može dati stečaj-ni sudija i odbor poverilaca.

Stečajni upravnik se razrešava i na lič-ni zahtev, ako ne postoje razlozi iz stava 1. ovog člana.

Nagrada za rad i naknada troškovaČlan 21.

Stečajni upravnik ima pravo na nagra-du za svoj rad i naknadu stvarnih troško-va (u daljem tekstu: nagrada i naknada).

Konačnu visinu nagrade, kao i nakna-de, određuje stečajno veće u vreme za-ključenja stečajnog postupka, uzimajući u obzir obim poslova, vrednost stečaj-ne mase i poslovne rezultate stečajnog upravnika, u skladu sa osnovama i meri-lima koje propisuje ministar nadležan za poslove privrede.

Do određivanja konačne visine nagra-de i naknade, stečajni sudija rešenjem koje se dostavlja stečajnom upravniku i odboru poverilaca određuje preliminar-nu visinu naknade i nagrade stečajnom upravniku. Protiv rešenja o preliminarnoj visini naknade i nagrade, odbor poverila-ca i stečajni poverioci pojedinačno mogu podneti prigovor stečajnom veću u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Stečajni upravnik može u toku stečaj-nog postupka, a pre konačne isplate na-grade i naknade, tražiti da mu se unapred isplati deo naknade i/ili nagrade. Stečajni sudija može odobriti mesečni iznos nagra-de i naknade stečajnom upravniku, koji mora biti srazmeran dužnostima i rezulta-tima rada stečajnog upravnika.

Visinu iznosa nagrade odnosno nakna-

de iz stava 4. ovog člana određuje reše-njem stečajni sudija.

Nagrada iz stava 4. ovog člana se mo-že unapred odrediti u procentu od ukupne vrednosti stečajne mase. Ako se naknad-no, s obzirom na dalji tok stečajnog po-stupka, pokaže da je iznos nagrade, koja je unapred određena u procentu od ukup-no unovčene stečajne mase, nesrazmerno visok ili nizak, stečajni sudija može na predlog stečajnog upravnika ili odbora poverilaca smanjiti ili povećati unapred određeni procenat.

Naknada iz stava 4. ovog člana se odre-đuje prema stvarnim troškovima koje je stečajni upravnik imao u obavljanju po-slova.

Skupština poverilaca

Formiranje i rad skupštine poverilacaČlan 22.

Skupština poverilaca formira se najka-snije na prvom poverilačkom ročištu.

Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci.

Razlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini samo do visine potraživanja za koju učine verovatnom da će se pojavi-ti kao stečajni poverioci. Procenu osnova i visine potraživanja u tom slučaju može vršiti stečajni sudija, za potrebe glasanja na prvom poverilačkom ročištu.

Prva sednica skupštine poverilaca zaka-zuje se na predlog:

1) stečajnog upravnika;2) stečajnih poverilaca čija su ukupna

potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca.

Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine i čla-nova odbora poverilaca.

266


Zakazivanje i vođenje sednica skupšti-ne, kao i obaveštavanje o njima i određi-vanje dnevnog reda, vrši predsednik skup-štine na predlog stečajnih poverilaca.

Stečajni poverioci se o održavanju skupštine i o dnevnom redu obaveštavaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda ili oglasom u „Službenom glasniku Republike Srbije”, ukoliko se ne dogovo-re o drugačijem načinu obaveštavanja.

Na skupštini se glasa srazmerno visini potraživanja.

Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih poverilaca osim u slučaju iz čla-na 23. stav 5.

Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od pet, skupština poverilaca ima položaj odbora poverilaca.

Prvo poverilačko ročišteČlan 23.

Ako se prva skupština poverilaca održa-va na prvom poverilačkom ročištu, skup-štinu zakazuje stečajni sudija u roku od tri dana od dana prijema početnog stečajnog bilansa, a najkasnije u roku od 40 dana od dana pokretanja stečajnog postupka.

Ako stečajni sudija odbije da zakaže skupštinu u roku iz stava 1. ovog člana, o tome donosi rešenje protiv koga podno-silac predloga ima pravo prigovora stečaj-nom veću. Ako ima više predlagača pra-vo prigovora ima svaki od njih.

Na ročištu iz stava 1. ovog člana raspra-vlja se o izveštaju o ekonomsko-finansij-skom položaju stečajnog dužnika i proceni stečajnog upravnika da li postoji moguć-nost reorganizacije stečajnog dužnika.

Stečajni poverioci na osnovu dobije-nog izveštaja razmatraju da li će se ste-čajni postupak okončati bankrotstvom stečajnog dužnika ili treba preduzeti me-re radi podnošenja plana reorganizacije u stečajnom postupku.

Ako na ročištu stečajni poverioci za či-ja potraživanja se učini verovatnim da iz-nose više od 70% ukupnih potraživanja odluče da se stečajni postupak okonča bankrotstvom stečajnog dužnika, stečajno veće donosi odluku o započinjanju postup-ka prodaje imovine stečajnog dužnika.

Delokrug skupštineČlan 24.

Skupština poverilaca:

1) donosi odluke da li će se stečajni postupak sprovoditi u cilju nastav-ka rada i reorganizacije stečajnog dužnika ili će stečajni postupak voditi bankrotstvu, prestankom rada stečajnog dužnika i prodajom imovine u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona;

2) bira i opoziva odbor poverilaca;3) razmatra izveštaje stečajnog uprav-

nika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

4) razmatra izveštaje odbora poverila-ca;

5) vrši druge poslove određene ovim zakonom.

Odbor poverilaca

Izbor odbora poverilacaČlan 25.

Skupština poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilačkom ročištu bira od-bor poverilaca.

Broj članova odbora poverilaca određu-je skupština, s tim što taj broj ne može bi-ti veći od devet članova i što uvek mora biti neparan.

Članovi odbora poverilaca mogu biti ste-čajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraživanja. Zaposleni kod stečajnog du-žnika ne mogu se birati u odbor poverilaca.

Članovi odbora poverilaca biraju pred-sednika odbora.

267


Člana odbora razrešava skupština pove-rilaca ili stečajno veće ukoliko ne izvršava svoje obaveze određene ovim zakonom.

Ako odbor poverilaca razreši člana od-bora ili član da ostavku na članstvo u od-boru, odbor može da kooptira novog čla-na odbora kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine na kojoj će se izabrati novi član odbora.

Način odlučivanja odbora poverilacaČlan 26.

Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora koji zakazuje sednice odbora.

Predsednik odbora je dužan da zakaže sednicu kada to traži više od polovine čla-nova odbora.

Odluka odbora poverilaca se smatra do-netom kada je za tu odluku glasalo više od polovine svih članova odbora. U slu-čaju jednakog broja glasova odlučujući glas je glas predsednika.

Sednicama odbora poverilaca prisu-stvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca. Stečajni upravnik nema pra-vo glasa.

Stečajni sudija ne može da prisustvuje sednicama odbora poverilaca.

Umesto člana odbora poverilaca sedni-cama može prisustvovati i učestvovati u donošenju odluka njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoćja.

Delokrug poslova i prava odbora poverilaca

Član 27.Odbor poverilaca:

1) daje mišljenje stečajnom upravni-ku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem i daje saglasnost u vezi sa svim pitanjima koja su od izuzetne važnosti za imovinu, kao

što je podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slično, u skladu sa ovim zakonom;

2) daje mišljenje o nastavljanju zapo-četih poslova stečajnog dužnika;

3) razmatra izveštaje stečajnog uprav-nika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

4) pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumenta-cije;

5) izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine;

6) vrši i druge poslove predviđene ovim zakonom.

Odbor poverilaca ima pravo:

1) prigovora stečajnom sudiji i stečajnom veću na rad stečajnog upravnika i pravo prigovora protiv zaključaka stečajnog sudije;

2) na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije i stečajnog veća, kada je žalba dozvoljena;

3) uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečaj-nom predmetu;

4) davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja;

5) predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog;

6) izjašnjavanja o visini naknade troškova i nagrade stečajnom upravniku.

Prigovore na zaključke i radnje stečaj-nog sudije i stečajnog upravnika, odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za radnju, odnosno od da-na saopštavanja zaključka predsedniku odbora poverilaca, a stečajno veće je du-žno da se o prigovoru izjasni u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

268


Odbor poverilaca je dužan da na zah-tev skupštine poverilaca skupštini podne-se pismeni izveštaj o toku stečajnog po-stupka i o stanju stečajne mase.

Članovi odbora poverilaca odgovara-ju za štetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim stečajnim poveriocima na-merno ili krajnjom nepažnjom.

Naknada nužnih troškovaČlan 28.

Predsednik i članovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih i nužnih troškova koje određuje stečajni sudija.

Naknada iz stava 1. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka.

Svaki stečajni poverilac pojedinačno sno-si svoje troškove u stečajnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

III. OSNOVNE PROCESNE ODREDBE, STRANKE I UČESNICI

U POSTUPKU

Osnovne procesne odredbe

Pravila postupkaČlan 29.

Stečajni postupak se pokreće predlo-gom ovlašćenih predlagača.

Stečajni postupak je hitan.Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se

davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U stečajnom postupku ne može se traži-ti povraćaj u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti se može podneti pred-log za ponavljanje postupka.

Činjenice koje su od značaja za vođe-nje stečajnog postupka sud utvrđuje po službenoj dužnosti.

Odluke se mogu donositi i bez usme-ne rasprave.

Akti u stečajnom postupkuČlan 30.

U stečajnom postupku donosi se reše-nje i zaključak.

Rešenjem se odlučuje u stečajnom po-stupku.

Zaključkom se izdaje nalog službenom licu ili organu koji sprovodi stečajni po-stupak za izvršenje pojedinih radnji.

PrigovoriČlan 31.

Protiv zaključka se može podneti prigo-vor u skladu sa ovim zakonom.

Rok za podnošenje prigovora je pet da-na od dana objavljivanja zaključka, a ako zaključak nije objavljen, rok za podnoše-nje prigovora počinje da teče od dana do-stavljanja zaključka, osim ako ovim zako-nom nije drugačije određeno.

Odluka po prigovoru donosi se u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

Prigovor ne zadržava izvršenje zaključ-ka.

ŽalbaČlan 32.

Protiv rešenja se može izjaviti žalba stečajnom veću ukoliko je ovim zako-nom određena apelaciona nadležnost ste-čajnog veća, odnosno drugostepenom sudu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Rok za žalbu iznosi osam dana, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Rok za žalbu teče od dana objavlji-vanja rešenja na oglasnoj tabli suda ili od dana objavljivanja rešenja u „Službe-nom glasniku Republike Srbije”, ako ovim zakonom nije drugačije određe-no.

269


Kada je ovim zakonom određeno da re-šenje mora biti dostavljeno određenim li-cima, rok za žalbu teče od dana dostavlja-nja rešenja.

Odluka po žalbi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Žalba protiv rešenja ne zadržava izvr-šenje rešenja, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Stranke i drugi učesnici u postupku

Stečajni dužnik i primena zakona Član 33.

Stečajni dužnik u smislu ovog zakona je pravno lice i preduzetnik.

Stečajni postupak se sprovodi i nad jav-nim preduzećem, ako zakonom nije dru-gačije određeno.

Stečajni poverilacČlan 34.

Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobe-zbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.

Redosled namirenja stečajnih poverilacaČlan 35.

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplat-ne redove. Stečajni poverioci nižeg isplat-nog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Stečajni poverioci istog isplatnog re-da namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.

Utvrđuju se sledeći isplatni redovi:

1) u prvi isplatni red spadaju potraži-vanja po osnovu troškova stečajnog postupka u koji ulaze sva potraživa-nja koja se po ovom zakonu smatra-ju troškovima stečajnog postupka;

2) u drugi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu mi-nimalnih zarada za poslednjih go-dinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka;

3) u treći isplatni red spadaju potraži-vanja po osnovu svih javnih priho-da dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;

4) u četvrti isplatni red spadaju potraži-vanja ostalih stečajnih poverilaca.

Sticanje svojstva strankeČlan 36.

Stečajni poverilac stiče svojstvo stran-ke u stečajnom postupku od dana kada je prijava njegovog potraživanja primljena u stečajnom sudu.

Stečajni poverioci na osnovu svojih ne-naplaćenih potraživanja mogu da učestvu-ju u stečajnom postupku i pre podnošenja prijave potraživanja stečajnom sudu u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izlučni poverilacČlan 37.

Izlučni poverilac je lice koje, na osno-vu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pra-vo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase.

Izlučni poverilac nije stečajni poveri-lac.

Stvar iz stava 1. ovog člana ne ulazi u stečajnu masu.

Ako je stečajni dužnik neovlašćeno otuđio stvar iz stava 1. ovog člana, izluč-ni poverilac ima pravo da, kao stečajni po-verilac, traži srazmerno namirenje iznosa koji odgovara tržišnoj vrednosti stvari.

270


Razlučni poverilacČlan 38.

Poverioci koji imaju založno pravo ili pravo namirenja na stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu.

Razlučni poverioci imaju pravo nami-renja iz sredstava stečenih prodajom imo-vine na kojoj su stekli razlučna prava. Ostvarivanje tih prava može biti privre-meno odloženo u slučajevima iz čl. 47. i 73. ovog zakona.

Poverioci koji imaju državinu i pravo zadržavanja stvari nisu dužni da predaju stvar stečajnom dužniku dok im se ne is-plati njihovo razlučno potraživanje.

Poverioci iz st. 1. i 2. ovog člana nisu stečajni poverioci. Ako je visina njiho-vog potraživanja veća od visine iznosa dobijenog unovčenjem stvari ili prava na kojima postoji razlučno pravo, pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju kao ste-čajni poverioci.

Razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana pokretanja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja pre-staju da važe i takvi poverioci nisu razluč-ni poverioci.

Razlučni poverioci imaju pravo na sra-zmerno namirenje iz stečajne mase, kao stečajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje raz-lučno potraživanje. Pismenu izjavu o od-ricanju od statusa razlučnog poverioca razlučni poverioci podnose stečajnom su-diji i stečajnom upravniku.

Treća licaČlan 39.

U stečajnom postupku mogu da uče-stvuju lica koja su solidarni dužnici, jem-

ci i slično, na način određen ovim zako-nom.

Lica iz stava 1. ovog člana mogu kao stečajni poverioci zahtevati da im se vra-ti ono što su za stečajnog dužnika platili pre ili posle dana pokretanja stečajnog po-stupka, ako imaju regresno pravo prema stečajnom dužniku.

Lica iz stava 1. ovog člana mogu tra-žiti da se u deobnoj masi za njih izdvoji iznos koji će platiti za stečajnog dužnika srazmerno iznosu koji bi im pripao kao stečajnim poveriocima.

IV. POKRETANJE STEČAJNOG POSTUPKA I PRETHODNI

STEČAJNI POSTUPAK

Predlog za pokretanje stečajnog postupka

Ovlašćeni predlagači i ispraveČlan 40.

Stečajni postupak se pokreće predlo-gom poverioca ili stečajnog dužnika.

Poverilac može da podnese predlog ako učini verovatnim postojanje svog po-traživanja i ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje.

Uz predlog za pokretanje stečajnog po-stupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se može utvrditi po-stojanje i visina njegovog potraživanja.

Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka stečajni dužnik podnosi spisak imovine, bez obzira gde se ona nalazi, spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa na-vođenjem visine iznosa i osnova potraži-vanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužni-ka odgovaraju svojom imovinom.

Nadležno javno pravobranilaštvo u ime pravnih lica koja zastupa po zako-nu, a koja su poverioci, ima pravo da pod-

271


nese predlog za pokretanje stečajnog po-stupka.

Nadležni javni tužilac može da pokre-ne stečajni postupak ako učini verovat-nim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost plaćanja povezana sa izvršenjem krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Poreska uprava ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa zakonom.

Forma i sadržina predlogaČlan 41.

Predlog se podnosi nadležnom sudu u pismenom obliku.

Predlog sadrži:

1) naziv suda kojem se predlog podno-si;

2) firmu ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postup-ku ovlašćeno za prijem pismena i za zastupanje predlagača;

3) ime ili firmu stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi;

4) činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac;

5) spisak dokumenata priloženih uz predlog.Postupanje sa neurednim i

nepotpunim predlogomČlan 42.

Ako predlog ne sadrži sve propisane elemente, stečajni sudija će o tome oba-vestiti predlagača i odrediti rok, koji ne može biti duži od osam dana, u kom je predlagač dužan da predlog uredi i da ne-dostatke otkloni.

Ako predlagač ne postupi po nalogu su-da iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija

će predlog odbaciti rešenjem. U slučaju iz stava 2. ovog člana troško-

ve postupka snosi predlagač.

Povlačenje predlogaČlan 43.

Predlog se može povući do isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, odnosno pre dono-šenja rešenja o odbacivanju ili o odbija-nju predloga.

Ako predlagač povuče predlog, stečaj-no veće obustavlja postupak, a troškove postupka snosi predlagač.

Naknada troškovaČlan 44.

Predlagač je dužan da u roku od 10 da-na od dana dobijanja naloga od suda upla-ti avans na ime troškova stečajnog po-stupka, koji obuhvataju troškove oglasa i troškove stečajnog upravnika, u visini koju odredi stečajno veće.

Ako predlagač u propisanom roku ne uplati sredstva iz stava 1. ovog člana, ste-čajni sudija će odbaciti predlog.

Ako stečajni sudija utvrdi da je pred-log neosnovan i da ne postoje uslovi za pokretanje stečajnog postupka, nastali tro-škovi, po nalogu suda, izmiruju se iz upla-ćenih sredstava iz stava 1. ovog člana.

Ako su nastali troškovi veći od uplaće-nih sredstava iz stava 1. ovog člana, pred-lagač čiji je predlog odbijen dužan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlagač u ostavljenom roku ne uplati dopunske troškove, stečajni su-dija će doneti rešenje da se postupak ob-ustavlja, a troškove postupka snosi pred-lagač.

Ako stečajni postupak bude pokrenut, u troškove tog postupka ulaze i troškovi prethodnog stečajnog postupka.

272


Pokretanje prethodnog stečajnog postupka

Rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka

Član 45.Stečajno veće u roku od tri dana od da-

na dostavljanja predloga za pokretanje stečajnog postupka donosi rešenje o po-kretanju prethodnog stečajnog postupka i određuje stečajnog sudiju. Prethodni stečajni postupak pokreće se radi utvrđi-vanja razloga za pokretanje stečajnog po-stupka.

Protiv rešenja o pokretanju prethod-nog stečajnog postupka nije dozvoljena žalba.

Stečajno veće je dužno da pokrene ste-čajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka u sledećim slučajevi-ma:

1) ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima;

2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga;

3) u slučaju pretpostavke nesposob-nosti plaćanja iz člana 3. ovog zakona.

Obaveza stečajnog dužnika da pruži potrebne podatke

Član 46.Ovlašćena lica stečajnog dužnika i li-

ca koja za stečajnog dužnika vrše finan-sijske poslove obavezna su da organima stečajnog postupka, na njihov zahtev i bez odlaganja, pruže sve podatke i oba-veštenja.

Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na članove upravnog i nadzornog od-

bora stečajnog dužnika kojima je prestala dužnost pokretanjem stečajnog postupka.

Stečajni sudija može rešenjem, protiv kojeg nije dozvoljena žalba, narediti ste-čajnom dužniku, kao i licima iz stava 1. ovog člana da, u određenom roku, preda-ju pismeni izveštaj o ekonomsko-finansij-skom stanju stečajnog dužnika.

Lica iz stava 1. ovog člana odgovorna su poveriocima za naknadu štete koju su prouzrokovali uskraćivanjem podataka i obaveštenja, kao i nesavesno sastavlje-nim izveštajem o ekonomsko-finansij-skom stanju stečajnog dužnika ili uskra-ćivanjem tog izveštaja.

Lica iz stava 1. ovog člana odgovara-ju krivično za davanje netačnih ili nepot-punih podataka i obaveštenja, zbog netač-nog prikazivanja podataka u izveštaju o ekonomsko-finansijskom stanju stečaj-nog dužnika, kao i za davanje lažnog is-kaza u sudskom postupku.

Mere obezbeđenjaČlan 47.

Stečajno veće će rešenjem o pokreta-nju prethodnog stečajnog postupka odre-diti mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu odno-sno uništiti dokumentaciju do pokretanja stečajnog postupka.

Stečajno veće može izreći jednu ili vi-še mera iz stava 1. ovog člana, i to:

1) postaviti privremenog stečajnog upravnika koji će preuzeti sva ili deo ovlašćenja organa stečajnog dužnika;

2) zabraniti isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije;

3) zabraniti raspolaganje imovinom

273


stečajnog dužnika ili odrediti da stečajni dužnik može raspolagati svojom imovinom samo uz prethod-no pribavljenu saglasnost stečajnog sudije ili stečajnog upravnika;

4) zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečaj-nom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razluč-nih poverilaca - moratorijum.

U slučaju povrede zabrane raspolaga-nja iz stava 2. tačka 3. ovog člana prime-njuju se odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaga-nja posle pokretanja stečajnog postupka.

Ukidanje i izmena mera obezbeđenjaČlan 48.

U slučaju određivanja mera obezbeđe-nja iz člana 47. stav 2. ovog zakona ili u slučaju zabrane izvršenja i namirenja iz člana 73. ovog zakona, stečajni upravnik ili stečajni dužnik obezbeđuju adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigu-rati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.

Stečajno veće, na pismeni zahtev raz-lučnog poverioca, može da donese odlu-ku o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma ako:

1) stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili obezbeđenu imovinu tako da je njena fizička bezbednost izložena riziku;

2) vrednost imovine opada, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita;

3) je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbe-đenih potraživanja, ukoliko pred-metna imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju.

O zahtevu iz stava 2. ovog člana stečaj-no veće odlučuje u roku od 20 dana od dana prijema zahteva. Ako stečajno veće u propisanom roku ne odluči po zahtevu, smatra se da je moratorijum privremeno ukinut u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno za ostvarivanje prava razlučnog poverioca na imovini koja je predmet obezbeđenja njegove imovine u skladu sa zakonom.

Na predlog razlučnog poverioca, stečaj-no veće može da donese odluku o predu-zimanju mera adekvatne zaštite imovine koja je predmet obezbeđenja njegovog potraživanja, koje se odnose na:

1) isplatu redovnih novčanih nadok-nada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili na-doknadu za stvarne ili predviđene gubitke;

2) zamenu imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;

3) podelu prihoda dobijenih proda-jom, korišćenjem ili otuđenjem imovine koja je predmet obezbe-đenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja;

4) popravku, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;

5) druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajno veće smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.

Javnost mera obezbeđenjaČlan 49.

Rešenje kojim se određuju mere obez-beđenja iz člana 47. stav 2. ovog zakona objavljuje se na oglasnoj tabli suda i do-stavlja se sudu ili drugom organu odno-

274


sno organizaciji koja vodi registar prav-nih lica ili preduzetnika, koji su dužni, bez odlaganja, da upišu izrečene mere u registar.

Ako se rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje mera zabrane isplate sa računa, rešenje se dostavlja i finansijskoj organi-zaciji ili banci koja vrši platni promet za stečajnog dužnika i sudu koji sprovodi iz-vršenje.

Pružanje usluga od opšteg interesaČlan 50.

Pravna lica koja stečajnom dužniku pružaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke električne energije, ga-sa ili drugog energenta (u daljem tekstu: usluge od opšteg interesa) ne mogu obu-staviti vršenje tih usluga po osnovu nepla-ćenih računa nastalih pre podnošenja pred-loga za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni dužnik ili stečajni upravnik su dužni da redovno vrše plaćanja za teku-će obaveze po osnovu usluga iz stava 1. ovog člana, od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Na pismeni zahtev pravnog lica iz sta-va 1. ovog člana stečajni sudija može da naloži stečajnom dužniku da kod suda de-ponuje deo svojih sredstava u cilju obez-beđenja plaćanja usluga tog pravnog lica za tekuće obaveze nastale posle podnoše-nja predloga za pokretanje stečajnog po-stupka. Iznos deponovanih sredstava ne može biti veći od jednomesečne uplate za usluge od opšteg interesa koje se dužni-ku pruže u toku kalendarskog meseca ko-ji prethodi danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni upravnik u prethodnom stečajnom postupku

Član 51.Za stečajnog upravnika u prethodnom

stečajnom postupku može se imenovati

lice koje ispunjava uslove za stečajnog upravnika.

Ako je izrečena mera obezbeđenja za-brane raspolaganja imovinom, ovlašće-nje raspolaganja imovinom stečajnog dužnika prelazi na stečajnog upravnika, koji je dužan da zaštiti i održava imovinu i da nastavi sa vođenjem poslova stečaj-nog dužnika, osim ako stečajno veće ne odredi mirovanje poslova.

Izjava o preuzimanju dugaČlan 52.

Ako sud odredi ročište radi izjašnjava-nja o predlogu za pokretanje stečajnog postupka, pre donošenja rešenja o pokre-tanju prethodnog stečajnog postupka, na ročištu se može dati izjava o preuzima-nju duga stečajnog dužnika. Stečajno ve-će oceniće datu izjavu, proveriti je i zatra-žiti odgovarajuće jemstvo u kom slučaju može da odloži ročište.

Ako se utvrdi da je izjava o preuzima-nju duga bez valjanog pokrića ili ako se odgovarajuće jemstvo ne položi u odre-đenom roku, davalac izjave odgovara za prouzrokovanu štetu i za troškove postup-ka.

Ako stečajno veće odobri preuzimanje duga, davalac izjave i njegovi jemci, soli-darno sa stečajnim dužnikom, odgovara-ju za njegove obaveze nastale do davanja izjave o preuzimanju duga.

Protiv rešenja kojim se odobrava preu-zimanje duga, predlagač i stečajni dužnik mogu izjaviti žalbu.

Kada rešenje kojim se odobrava preuzi-manje duga postane pravnosnažno, stečaj-no veće će rešenjem obustaviti postupak.

Ako sud ne odredi posebno ročište za izjašnjavanje o predlogu za pokretanje stečajnog postupka, o izjavi o preuzima-nju duga sud će odlučivati na ročištu na kom se raspravlja o razlozima za pokre-

275


tanje stečajnog postupka, u skladu sa čla-nom 54. ovog zakona.

Rok prethodnog stečajnog postupkaČlan 53.

Prethodni stečajni postupak može traja-ti najduže 30 dana od dana prijema pred-loga za pokretanje stečajnog postupka od ovlašćenog predlagača.

Stečajni upravnik koji je imenovan u prethodnom stečajnom postupku podnosi izveštaj o svom radu sa podacima o eko-nomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika i rezultatima rada u prethodnom stečajnom postupku.

V. POKRETANJE STEČAJNOG POSTUPKA

Ročišta pre pokretanja stečajnog postupka

Rasprava o pokretanju stečajnog postupka

Član 54.Ako je pokrenut prethodni stečajni po-

stupak, stečajno veće će odrediti ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za pokretanje stečajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana pri-jema predloga za pokretanje stečajnog po-stupka.

Ako sud nije doneo rešenje o pokreta-nju prethodnog stečajnog postupka, ste-čajno veće će odrediti ročište radi raspra-vljanja o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka u roku od 10 dana od dana prijema predloga za pokretanje ste-čajnog postupka.

Na ročište na kom se raspravlja o po-stojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka pozivaju se predlagač, stečajni dužnik i stečajni upravnik, ako je bio ime-novan u prethodnom stečajnom postup-ku.

Na ročištu se ispituje izjava o preuzi-manju duga ukoliko o njoj nije odlučeno u prethodnom stečajnom postupku.

Odlučivanje o pokretanju stečajnog postupka

Član 55.Odluku o pokretanju odnosno odluku

o odbijanju predloga za pokretanje stečaj-nog postupka stečajno veće donosi na ro-čištu o pokretanju stečajnog postupka, a najkasnije u roku od dva dana od zaklju-čenja tog ročišta.

Odluku iz stava 1. ovog člana stečajno veće donosi u formi rešenja.

U rešenju o odbijanju predloga za po-kretanje stečajnog postupka određuje se ko snosi troškove prethodnog stečajnog postupka.

Rešenje o pokretanju stečajnog postupka

Sadržina rešenjaČlan 56.

Rešenje o pokretanju stečajnog postup-ka sadrži:

1) naziv i sedište suda koji je doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka;

2) firmu odnosno ime i sedište odno-sno adresu stečajnog dužnika;

3) postojanje stečajnog razloga;4) odluku o imenovanju stečajnog

upravnika, njegovo ime, prezime i adresu;

5) ime, prezime i sedište stečajnog sudije;

6) rok za prijavu potraživanja;7) poziv poveriocima da prijave svoje

obezbeđeno potraživanje;8) poziv dužnicima stečajnog dužnika

da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.

276


Rok iz stava 1. tačka 6. ovog člana ne može biti duži od 60 dana od dana obja-vljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka.

Pokretanje stečajnog postupka upisuje se u odgovarajući registar na osnovu reše-nja o pokretanju stečajnog postupka.

Dostavljanje rešenja i objavljivanje oglasa

Član 57.Rešenje o pokretanju stečajnog postup-

ka dostavlja se stečajnom dužniku, ovla-šćenom predlagaču, poveriocima koji su poznati sudu, finansijskoj organizaciji ili banci kod koje stečajni dužnik ima račun i odgovarajućim registrima, a drugim li-cima ako sud proceni da za tim postoji potreba.

Oglas o pokretanju stečajnog postupka izrađuje stečajni sudija.

Oglas iz stava 2. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a može se ob-javiti i u domaćim i međunarodnim sred-stvima informisanja.

Oglas o pokretanju stečajnog postupka sadrži:

1) naziv suda koji je doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka;

2) izvod iz rešenja o pokretanju stečaj-nog postupka;

3) firmu odnosno ime i sedište odno-sno adresu stečajnog dužnika;

4) postojanje stečajnog razloga;5) ime i sedište stečajnog sudije;6) ime i adresu stečajnog upravnika;7) poziv poveriocima da prijave svoja

potraživanja u određenom roku;8) poziv dužnicima stečajnog dužnika

da izmire svoje obaveze;9) datum, vreme i mesto održavanja

ročišta za ispitivanje potraživanja i

razmatranje finansijskog izveštaja;10) datum, vreme i mesto održavanja

poverilačkog ročišta;11) dan isticanja oglasa na oglasnoj

tabli suda.

Ročišta posle pokretanja stečajnog postupka

Zakazivanje ispitnog i poverilačkog ročišta

Član 58.Rešenjem o pokretanju stečajnog po-

stupka, stečajno veće određuje ročište za ispitivanje potraživanja i razmatranje fi-nansijskog izveštaja (u daljem tekstu: is-pitno ročište) i poverilačko ročište.

Ispitno ročište će se održati u roku ko-ji nije kraći od 45 dana i duži od 60 dana od dana isteka roka za prijavljivanje po-traživanja.

Prvo poverilačko ročište će se održati u skladu sa odredbama iz člana 23. ovog zakona.

Vreme nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka

Osnovno praviloČlan 59.

Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja ogla-sa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Posledice pokretanja stečajnog postupka po stečajnog dužnika

Prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika

Član 60.Danom pokretanja stečajnog postup-

ka prestaju prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

277


Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle pokre-tanja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaga-nja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz ste-čajne mase kao stečajni poverilac.

Punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju pokretanjem ste-čajnog postupka.

Podela imovine pravne zajedniceČlan 61.

Pravna zajednica, u smislu ovog zako-na, jeste susvojina, ortakluk i dr. stečaj-nog dužnika sa trećim licem.

Ako je stečajni dužnik u pravnoj zajed-nici, razvrgnuće zajednice sprovodi se shodnom primenom pravila vanparnič-nog i izvršnog postupka. Zajedničar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u pravnoj zajednici.

Ako je privremeno ili trajno bilo zabra-njeno razvrgnuće zajednice iz stava 1. ovog člana, danom pokretanja stečajnog postupka zabrana prestaje da važi.

Naslednička izjavaČlan 62.

Ako je stečajni dužnik stekao nasled-stvo posle pokretanja stečajnog postup-ka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik.

Prestanak radnog odnosaČlan 63.

Pokretanje stečajnog postupka je raz-log za otkaz ugovora o radu koji je stečaj-ni dužnik zaključio sa zaposlenima.

Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. ovog člana i o otkazu obaveštava nadležni organ odno-

sno organizaciju zapošljavanja na čijoj te-ritoriji se nalazi sedište stečajnog dužni-ka.

Stečajni upravnik može, pored zaposle-nih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okonča-nja započetih poslova ili radi vođenja ste-čajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije.

Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog člana, koja određuje stečajni uprav-nik, uz saglasnost stečajnog sudije, nami-ruju se iz stečajne mase kao trošak stečaj-nog postupka.

Firma stečajnog dužnikaČlan 64.

Uz firmu stečajnog dužnika, pri potpi-sivanju, dodaje se oznaka „u stečaju”, sa naznačenjem novog računa preko kojeg se vrši poslovanje stečajnog dužnika.

Računi stečajnog dužnikaČlan 65.

Danom pokretanja stečajnog postupka gase se računi stečajnog dužnika i presta-ju prava lica koja su bila ovlašćena da ras-polažu sredstvima sa računa stečajnog du-žnika.

Finansijska organizacija odnosno ban-ka, koja vrši platni promet za stečajnog dužnika, na zahtev stečajnog upravnika, otvoriće novi račun preko kojeg će se vr-šiti poslovanje stečajnog dužnika.

Novčana sredstva sa ugašenih računa stečajnog dužnika prenose se na novi ra-čun.

Posledice pokretanja stečajnog postup-ka na potraživanja

Potraživanja poverilacaČlan 66.

Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju sa-mo u stečajnom postupku.

278


Pokretanjem stečajnog postupka raz-lučno pravo se ostvaruje isključivo u ste-čajnom postupku.

Izlučni poverioci mogu svoje potraži-vanje ostvarivati u svim sudskim postup-cima.

Dospelost potraživanjaČlan 67.

Danom pokretanja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.

Konverzija potraživanjaČlan 68.

Nenovčana potraživanja stečajnog du-žnika koja nisu dospela smatraju se do-spelim i unose se u stečajnu masu izraže-nu u novčanoj vrednosti.

Novčana i nenovčana potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet povremena davanja, postaju jed-nokratna potraživanja danom pokretanja stečajnog postupka.

Potraživanja u stranoj valuti unose se u stečajnu masu u toj valuti, ali se obraču-navaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvrđuje Na-rodna banka Srbije na dan pokretanja ste-čajnog postupka.

KamateČlan 69.

Za neobezbeđena potraživanja u stečaj-nom postupku, obračunavanje ugovorenih kamata prestaje danom podnošenja predlo-ga za pokretanje stečajnog postupka.

Na obezbeđena potraživanja u stečaj-nom postupku obračunava se kamata, ako je ugovorena, ali samo do visine vred-nosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja.

Ako posle izmirenja svih ostalih po-traživanja postoje raspoloživa sredstva

za isplatu, stečajni sudija može odobriti obračunavanje i plaćanje kamate i posle podnošenja predloga za pokretanje stečaj-nog postupka.

Kamata iz stava 3. ovog člana obraču-nava se po propisanim zateznim kamat-nim stopama.

Odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza stečaj-nog dužnika, odnosno nesposobnosti pla-ćanja ili pokretanja stečajnog postupka predviđa ugovorna kazna, povećana ka-matna stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se ništavnim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečaj-nom postupku.

Stečajni dužnik odnosno stečajni uprav-nik ima pravo da ostane pri ispunjenju pr-vobitnog ugovora u obliku u kom je on zaključen pre pokretanja stečajnog po-stupka, a u cilju izvršenja ugovornih oba-veza u postupku reorganizacije.

ZastarelostČlan 70.

Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postoji prema stečajnom dužniku.

Zastarelost potraživanja stečajnog du-žnika prema njegovim dužnicima prekida se danom pokretanja stečajnog postupka i ne teče godinu dana od dana pokretanja stečajnog postupka.

Uslovna potraživanjaČlan 71.

Poveriocu čije je potraživanje vezano za odložni uslov obezbeđuju se odgovara-juća sredstva iz stečajne mase.

Ako odložni uslov ne nastupi do prav-nosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečaj-ne mase, potraživanje vezano za odložni uslov se gasi, a sredstva se raspoređuju na ostale poverioce, srazmerno visini nji-hovih potraživanja.

279


Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe stečaj-ne mase ako poverilac pruži obezbeđenje da će vratiti ono što je primio iz stečaj-ne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosna-žnosti rešenja o konačnoj deobi stečajne mase, smatra se da taj uslov nije ni po-stojao.

Procesnopravne posledice pokretanja stečajnog postupka

Preuzimanje parniceČlan 72.

Parnice o imovini koja ulazi u stečaj-nu masu, koje su postojale na dan pokre-tanja stečajnog postupka, preuzima ste-čajni upravnik u ime i za račun stečajnog dužnika.

Zabrana izvršenja i namirenjaČlan 73.

Od dana pokretanja stečajnog postup-ka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odre-diti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bi-lo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog po-stupka.

Postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku prekidaju se.

Upisi prava na odvojeno namirenje u javne knjige i registre mogu se odobriti i sprovesti i posle pokretanja stečajnog postupka, ako su uslovi za upis nastupi-li pre dana pokretanja stečajnog postup-ka, osim ako ovim zakonom nije drugači-je određeno.

Zabrana iz stava 1. ovog člana može bi-ti ukinuta ili izmenjena pod uslovima i na način propisan članom 48. ovog zakona.

Posledice pokretanja stečajnog postupka na pravne poslove

Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora

Član 74.Ako stečajni dužnik i njegov saugo-

varač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvo-stranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečaj-nog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispu-njenje od druge strane.

Ako stečajni upravnik odbije ispunje-nje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac.

Ako saugovarač stečajnog dužnika po-zove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužni-ka, u roku od 15 dana od dana prijema po-ziva, pismeno obavesti o tome da li name-rava da ispuni ugovor.

Ako stečajni upravnik ostane kod ispu-njenja ugovora pa u toku stečajnog postup-ka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplat-ni red, kao trošak stečajnog postupka.

Finansijski lizingČlan 75.

Ako se stečajni postupak pokrene nad primaocem lizinga, davalac lizinga ima pravo na odvojeno namirenje i pravo pri-oriteta na predmetu lizinga.

Zabrana izvršenja i namirenja iz člana 73. ovog zakona, shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana.

Davalac lizinga može zahtevati ukida-nje ili izmenu mera obezbeđenja, odno-sno primenu mera zaštite, iz člana 48. st. 3. i 4. ovog zakona.

280


U slučaju bankrotstva stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da preda predmet lizinga davaocu lizinga u roku od 30 dana od dana prijema pisme-nog zahteva, koji može biti upućen posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u slučaju da se davalac lizinga sagla-si sa drugačijom odlukom.

Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne preda predmet lizinga u ro-ku iz stava 4. ovog člana, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

U slučaju reorganizacije, stečajni du-žnik odnosno stečajni upravnik je dužan da u roku od osam dana od dana prijema pismenog zahteva, pismeno obavesti da-vaoca lizinga o nameri da nastavi sa kori-šćenjem imovine koja je predmet lizinga.

Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korišćenjem predme-ta lizinga u roku iz stava 6. ovog člana, odnosno ne plaća u ugovorenom roku, davalac lizinga ima pravo da zahteva po-vraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga, u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

Na slučajeve pokretanja stečajnog po-stupka protiv davaoca lizinga, kao i na ugovore o operativnom lizingu, primenju-ju se odredbe člana 74. ovog zakona.

Fiksni posloviČlan 76.

Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fik-snog ugovora nastupilo posle pokretanja stečajnog postupka, saugovarač stečaj-nog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunje-nja, kao stečajni poverilac.

Naknada zbog neispunjenja određuje se u visini razlike između ugovorene i tr-

žišne cene koja u mestu ispunjenja važi za fiksne ugovore na dan pokretanja ste-čajnog postupka.

Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom

Član 77.Odredbe čl. 74 - 76. ovog zakona shod-

no se primenjuju i na pravne poslove ako su predmet ugovora činidbe, kao što su: predaja hartija od vrednosti, isporuka ple-menitih metala, novčane činidbe koje se ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugo-voreno vreme ili rok ispunjenja su nastu-pili posle pokretanja stečajnog postupka.

Nalozi i ponudeČlan 78.

Nalog koji je izdao stečajni dužnik gu-bi dejstvo danom pokretanja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odlu-či drugačije.

Ponude učinjene stečajnom dužniku ili ponude koje je učinio stečajni dužnik ko-je nisu prihvaćene do dana pokretanja ste-čajnog postupka prestaju da važe danom pokretanja stečajnog postupka, ako stečaj-ni upravnik ne odluči drugačije.

ZakupČlan 79.

Zakup nepokretnosti ne prestaje pokre-tanjem stečajnog postupka.

Prava koja su nastala u vreme pre po-kretanja stečajnog postupka prema stečaj-nom dužniku, saugovarač stečajnog du-žnika može ostvarivati samo kao stečajni poverilac.

Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu štete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne može biti viši od iznosa po-lugodišnje zakupnine.

281


Saugovarač stečajnog dužnika ne mo-že otkazati zakup zbog kašnjenja zakupni-ne ili zbog pogoršanja imovinskog stanja stečajnog dužnika posle podnošenja pred-loga za pokretanje stečajnog postupka.

Ako ugovor o zakupu ostane na snazi stečajni dužnik je u obavezi da uredno plaća ugovorenu zakupninu, a potraživa-nje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postup-ka.

Ako je stečajni postupak pokrenut pre nego što je stečajni dužnik ušao u nepo-kretnost kao zakupac, stečajni upravnik i saugovarač stečajnog dužnika mogu odu-stati od ugovora o zakupu.

Roba u prevozuČlan 80.

Saugovarač stečajnog dužnika odno-sno prodavac ili njegov komisionar, ko-me cena nije isplaćena u celosti, može tra-žiti da mu se vrati roba koja je poslata stečajnom dužniku, a do dana pokretanja stečajnog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od stečajnog dužnika - pravo na potragu.

Ako je stečajni dužnik preuzeo robu ko-ja je stigla u mesto opredeljenja pre po-kretanja stečajnog postupka samo na ču-vanje, prodavac nema pravo na potragu, ali može ostvariti svoja prava kao izlučni poverilac po opštim pravilima.

VI. STEČAJNA MASA

Obim i sastav stečajne mase

Pojam stečajne maseČlan 81.

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stek-ne tokom stečajnog postupka.

Izlučna prava, naknada za izlučna prava

Član 82.Ako je izlučno pravo upisano u zemlji-

šnu ili u drugu javnu knjigu ili registar, te-ret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u stečajnu masu pada na stečajnog dužnika.

Ako je stvar na kojoj postoji izlučno pravo stečajni dužnik neovlašćeno otuđio pre pokretanja stečajnog postupka, izluč-ni poverilac može zahtevati da se na nje-ga prenese pravo na protivčinidbu ako ona još nije izvršena, a ako je izvršena, može tražiti naknadu štete kao stečajni poverilac.

Troškovi stečajnog postupkaČlan 83.

Troškovi stečajnog postupka obuhva-taju: sudske troškove, troškove zakupa posle pokretanja stečajnog postupka, na-grade i naknade stečajnom upravniku, privremenom stečajnom upravniku, kao i druge izdatke za koje je zakonom pred-viđeno da se namiruju kao troškovi stečaj-nog postupka.

Upravljanje imovinom i pravima

Preuzimanje stečajne maseČlan 84.

Pokretanjem stečajnog postupka stečaj-ni upravnik uzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njo-me upravlja.

Ako se odbije predaja stvari koje ula-ze u imovinu stečajnog dužnika, stečajni upravnik će od stečajnog suda zatražiti da sprovede prinudno izvršenje na osno-vu pravnosnažnog rešenja o pokretanju stečajnog postupka. Uz nalog za preda-ju stvari, stečajni sud može prema stečaj-nom dužniku ili trećem licu odrediti i me-re prinude radi sprovođenja izvršenja.

282


Ako se u imovini stečajnog dužnika na-đu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja ili ulaganja uz sa-glasnost odbora poverilaca.

Popis i pečaćenjeČlan 85.

Stečajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz naznačenje nji-hove procene u visini očekivanog unovče-nja. Ako je to potrebno, stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, proce-nu vrednosti stvari poveriti veštaku.

Stečajni upravnik može, pošto je pre-uzeo stečajnu masu, pre popisa stvari ili posle njega, prema okolnostima, zatražiti da službeno lice stečajnog suda zapečati prostorije u kojima se nalaze stvari stečaj-nog dužnika.

Stečajni dužnik obaveštava stečajnog sudiju i odbor poverilaca o pečaćenju i skidanju pečata.

Lista poverilacaČlan 86.

Stečajni upravnik je dužan da sastavi li-stu svih poverilaca za koje je saznao iz po-slovnih knjiga i ostale dokumentacije ste-čajnog dužnika, iz drugih podataka, kao i iz prijave potraživanja.

U listi iz stava 1. ovog člana posebno se evidentiraju razlučni i izlučni poverio-ci i zaposleni kod stečajnog dužnika za iz-nose neisplaćenih zarada.

Za svakog poverioca u listi se navode podaci o:

1) firmi odnosno imenu i sedištu odnosno prebivalištu sa kontakt adresom;

2) iznosu potraživanja, sa određiva-njem glavnog duga i obračunom kamata;

3) pravnom osnovu potraživanja;

4) stvarima na kojima postoji razluč-no ili izlučno potraživanje.

Popis dužnika stečajnog dužnikaČlan 87.

Stečajni upravnik je dužan da sastavi li-stu dužnika stečajnog dužnika, sa podaci-ma iz člana 86. stav 3. ovog zakona.

Pripremni pregled imovine i obaveza stečajnog dužnika i izveštaj o

ekonomskom položajuČlan 88.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i pra-va stečajnog dužnika sastavi početni ste-čajni bilans u kom će navesti i uporediti aktivu i pasivu stečajnog dužnika.

Na predlog stečajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može produžiti iz opravdanih razloga, ali najvi-še za 10 dana.

Stečajni upravnik je dužan da podnese sudu i odboru poverilaca početni stečaj-ni bilans sa izveštajem o ekonomsko-fi-nansijskom položaju stečajnog dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre dana održavanja prvog poverilačkog ročišta.

Poslovne knjige i poreske obavezeČlan 89.

Poslovne knjige stečajnog dužnika po-sle pokretanja stečajnog postupka vodi stečajni upravnik ili lice koje on odredi.

Pokretanjem stečajnog postupka sma-tra se da je počela nova poslovna godina.

Stečajno veće može da postavi revizo-ra za ocenu završnog računa odnosno po-četnog stečajnog bilansa.

283


VII. UTVRĐIVANJE POTRAŽIVANJA

Prijavljivanje potraživanjaČlan 90.

Poverioci podnose prijave potraživa-nja pismeno stečajnom sudu. U prijavi se naročito mora naznačiti:

1) firma odnosno ime i sedište odnosno prebivalište poverioca sa kontakt adresom;

2) pravni osnov potraživanja;3) iznos potraživanja, i to posebno

iznos glavnog potraživanja sa obračunom kamate;

4) stvar na kojoj je poverilac stekao razlučno pravo ukoliko se radi o obezbeđenom potraživanju i iznos njegovog potraživanja koji nije obezbeđen, ako njegovo potraživa-nje nije u celini obezbeđeno;

5) određeni zahtev poverioca, shodno odredbama člana 186. zakona ko-jim se uređuje parnični postupak.

Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potra-živanja.

Ako se prijavljuju potraživanja o koji-ma se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa ozna-kom spisa.

Solidarni sadužnici i jemci stečajnog dužnika mogu, kao stečajni poverioci, tra-žiti da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili posle dana pokretanja ste-čajnog postupka, ako prema stečajnom dužniku imaju pravo regresa.

Izlučno potraživanjeČlan 91.

Izlučni poverilac podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od 20 dana od dana prijema zahteva oba-

vesti poverioca da li prihvata zahtev za iz-lučenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom će omogućiti povraćaj stvari izlučnom poveriocu.

Rok iz stava 2. ne može biti duži od 10 dana od dana prihvatanja zahteva iz-lučnog poverioca, osim u slučaju da ste-čajni sudija iz opravdanih razloga odobri produženje ovog roka.

Ako stečajni upravnik odbije da izluči stvar iz stečajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo prigovora stečajnom veću u roku od pet dana od prijema obave-štenja od stečajnog upravnika.

Ako stečajno veće ospori pravo na iz-lučenje stvari, poverilac svoje pravo mo-že ostvarivati u drugim sudskim postup-cima.

Postupak utvrđivanja potraživanja i lista potraživanja

Član 92.Posle isteka roka za prijavljivanje ste-

čajni sudija istovremeno dostavlja sve pri-jave potraživanja stečajnom upravniku.

Upravnik utvrđuje valjanost, obim i is-platni red svakog potraživanja i o tome sa-činjava listu priznatih i osporenih potraži-vanja u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog člana, istakne listu potraživanja na oglasnoj tabli suda ili, ukoliko je lista nesrazmerno velika, da na oglasnoj tabli istakne obaveštenje o mestu gde se lista nalazi.

Stečajni upravnik je dužan da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poverio-cima čija su potraživanja osporena. Na zahtev poverioca čije je potraživanje osporeno, stečajni upravnik je dužan da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i

284


da posle toga odluči konačno da li će pri-znati ili osporiti potraživanje.

Ako stečajni upravnik posle ponovnog pregleda prijave promeni svoju odluku, dužan je da ispravi listu iz stava 2. ovog člana.

Ispitno ročišteČlan 93.

Konačna lista o svim prijavama potra-živanja sačinjava se na ispitnom ročištu.

Na ispitno ročište se poziva stečajni upravnik, a mogu se pozvati stečajni du-žnik i poverioci, kao i lica koja su obavlja-la poslove kod stečajnog dužnika, a mo-gu da pruže podatke o postojanju i visini potraživanja, kao i revizori koji su vršili pregled poslovanja stečajnog dužnika.

Ispitno ročište će se održati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prija-vili svoja potraživanja.

Poverioci mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako po-verioci nisu osporavali potraživanja dru-gih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.

Utvrđena potraživanjaČlan 94.

Potraživanje se smatra utvrđenim ako nije osporeno od strane stečajnog uprav-nika ili od strane stečajnih poverilaca u roku od 40 dana od prijema poslednje pri-jave.

Stečajni sudija će usvojiti konačnu ta-belu na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik, i na osnovu iz-mena unetih na ročištu. Konačna tabela sa-drži podatke o svim prijavljenim potraži-vanjima, o tome ko ih je osporio i u kom iznosu su utvrđena, odnosno osporena.

Na osnovu ove tabele, stečajni sudija donosi zaključak o listi potraživanja i za-ključak o osporenim potraživanjima.

Zaključak o listi potraživanja dostavlja se stečajnom upravniku i svakom stečaj-nom poveriocu, i objavljuje se na ogla-snoj tabli suda.

Protiv zaključka iz stava 4. ovog čla-na prigovor može podneti stečajni uprav-nik i stečajni poverilac, s tim što stečaj-ni poverilac može osporavati zaključak samo u delu koji se tiče njegovog potra-živanja.

Prigovor iz stava 5. ovog člana podno-si se stečajnom veću.

Pravnosnažna odluka kojom se utvrđu-je potraživanje i njegov isplatni red oba-vezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce.

Zaključak o osporenom potraživanju dostavlja se stečajnom upravniku i sva-kom stečajnom poveriocu čije je potraži-vanje osporeno i koji je upućen na parni-cu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u parnici na koju je upućen, ima pravo da traži ispravljanje tabele u li-sti utvrđenih potraživanja.

Naknadne prijaveČlan 95.

Na ispitnom ročištu ispituju se i potra-živanja prijavljena posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja, ako su prija-ve podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili nepo-sredno na ročištu.

Ako stečajni upravnik ili neki od pove-rilaca stavi prigovor, tražeći da se naknad-no prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu, ili ako potraživanje bu-de prijavljeno tek posle ispitnog ročišta, stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odredi-ti dopunsko ispitno ročište.

Na dopunskom ispitnom ročištu ne mo-gu se osporavati potraživanja utvrđena

285


na ranijim ispitnim ročištima.U postupku ispitivanja naknadno prija-

vljenih potraživanja shodno se primenju-ju odredbe čl. 90 - 93. ovog zakona.

Osporena potraživanjaČlan 96.

Poverilac čije je potraživanje ospore-no upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može da po-krene u roku od osam dana od dana prije-ma zaključka iz člana 94. ovog zakona.

Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane ste-čajnog upravnika, upućuje se na parnicu, u skladu sa stavom 1. ovog člana. Ospore-no potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje dru-gog poverioca ne pokrene parnicu u zako-nom propisanom roku.

Poverilac koji je upućen na parnicu du-žan je da o pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana obavesti stečajno veće.

Ako poverilac iz stava 1. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parni-ce, odgovoran je za troškove i štetu prou-zrokovanu propuštanjem.

Poverilac osporenog potraživanja mo-že, umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. ovog člana, da u roku od osam da-na od dana prijema zaključka iz člana 94. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odlu-či stečajni sudija kao arbitar, odnosno ar-bitražno veće, zavisno od visine spora.

Predlog iz stava 5. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar odnosno arbitražno ve-će, zahtev i činjenice na kojima se zah-tev zasniva, kao i dokaze u vezi sa zah-tevom.

Ako se stečajni upravnik ili stečajni du-žnik saglasi sa predlogom poverioca da

o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija, stečajni sudija, zavisno od visine spora, odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara kojim predsedava stečajni sudija. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac, drugog stečajni dužnik, a pred-sednik veća je stečajni sudija.

Arbitražni postupak se sprovodi po od-redbama zakona kojim se uređuje parnič-ni postupak.

Protiv odluke stečajnog sudije kao arbi-tra odnosno arbitražnog veća, nezadovolj-na stranka ima pravo žalbe drugostepe-nom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako odluka arbitra odnosno arbitra-žnog veća bude ukinuta, predmet se vra-ća arbitru odnosno arbitražnom veću.

Postupak o osporenom potraživanjuČlan 97.

Ako u vreme pokretanja stečajnog po-stupka teče parnica o potraživanju, stečaj-ni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka.

Ako se parnica iz stava 1. ovog člana ne vodi pred stečajnim sudom, sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postu-pak, a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i pred-met ustupiti stečajnom sudu. Protiv reše-nja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba.

Pravnosnažna odluka o osporenom po-traživanju ima dejstvo prema stečajnom dužniku i prema svim poveriocima stečaj-nog dužnika.

286


VIII. POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEČAJNOG DUŽNIKA

Opšti usloviČlan 98.

Pravne poslove i druge pravne radnje zaključene odnosno preduzete pre pokreta-nja stečajnog postupka, kojima se naruša-va ravnomerno namirenje stečajnih pove-rilaca ili oštećuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodni-ji položaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati stečajni uprav-nik, u ime stečajnog dužnika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Propuštanje zaključenja pravnog posla odnosno propuštanje preduzimanja rad-nje, u pogledu pobijanja, izjednačava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom.

Pobijati se mogu i pravni poslovi i prav-ne radnje za koje postoji izvršna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvršenja. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvršne isprave prema poveriocima stečajnog dužnika.

Pobijanje se može vršiti od dana otvara-nja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase.

Uobičajeno namirenjeČlan 99.

Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednja tri meseca pre pod-nošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje na način i u vreme koji su u skladu sa sadr-žinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobičajeno namirenje), mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti stečajni dužnik bio nesposoban za plaćanje, a po-verilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaćanja.

Pravni posao ili druga pravna radnja uobičajenog namirenja mogu se pobija-ti i kada su preduzeti posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postup-ka, ako je poverilac znao ili je morao zna-ti da je stečajni dužnik nesposoban za pla-ćanje ili je znao da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Smatraće se da je poverilac znao ili mo-rao znati za nesposobnost plaćanja stečaj-nog dužnika ili za predlog za pokretanje stečajnog postupka ako je znao za okolno-sti iz kojih se na nesumnjiv način može zaključiti da postoji nesposobnost plaća-nja, odnosno da je stavljen predlog za po-kretanje stečajnog postupka.

Neubičajeno namirenjeČlan 100.

Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje koje on uopšte nije imao pravo da traži ili je imao pravo da traži ali ne na način i u vreme kada je preduzeto, mogu se pobijati ako su preduzeti u posled-njih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Neposredno oštećenje stečajnih poverilaca

Član 101.Pravni posao stečajnog dužnika kojim

se poverioci neposredno oštećuju može se pobijati ako je:

1) preduzet u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, a u vreme zaključenja posla stečajni dužnik je bio nesposoban za plaća-nje i ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za njegovu nesposob-nost plaćanja;

2) posao zaključen posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a saugovarač stečajnog dužnika je znao ili je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za

287


plaćanje ili da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka;

3) u pitanju preduzimanje ili propu-štanje preduzimanja pravne radnje stečajnog dužnika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo više ne može ostvariti.

Namerno oštećenje poverilacaČlan 102.

Pravni posao odnosno pravna radnja zaključeni odnosno preduzeti u posled-njih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili po-sle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za na-meru stečajnog dužnika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečaj-nog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se rad-njom oštećuju poverioci.

Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu

Član 103.Pravni posao i pravna radnja stečajnog

dužnika bez naknade ili uz neznatnu na-knadu mogu se pobijati ako su zaključeni odnosno preduzeti u poslednje dve godi-ne pre podnošenja predloga za pokreta-nje stečajnog postupka.

Nemogućnost pobijanjaČlan 104.

Ne mogu se pobijati pravni poslovi za-ključeni odnosno pravne radnje preduze-te radi:

1) izvršenja odobrenog plana reorgani-zacije stečajnog dužnika preduzeta posle pokretanja stečajnog postupka;

2) nastavljanja poslova preduzetih po-sle pokretanja stečajnog postupka;

3) isplate po menicama ili čekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo

na regres protiv ostalih meničnih odnosno čekovnih obveznika.

RokoviČlan 105.

Rokovi koji se računaju unazad, a od-nose se na pravne radnje i pravne poslo-ve stečajnog dužnika koji se mogu pobija-ti tužbom, računaju se od dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postup-ka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se računa od po-slednjeg dana tog meseca.

Smatra se da je pravni posao zaključen onda kada su ispunjeni uslovi za njego-vu punovažnost, a ako je za punovažnost nekog pravnog posla potreban upis u ze-mljišnu knjigu ili u registar brodova, va-zduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada je ove-rena izjava volje za upis i kad je zahtev za upis podnet nadležnom organu.

Radnje pobijanjaČlan 106.

Pravni posao ili pravna radnja stečaj-nog dužnika pobijaju se tužbom.

Pravni posao ili pravna radnja stečaj-nog dužnika mogu se pobijati i podnoše-njem protivtužbe ili prigovora u parnici, u kom slučaju ne važi rok propisan u čla-nu 98. stav 4. ovog zakona.

Stranke u postupku pobijanjaČlan 107.

Tužioci mogu biti poverilac i stečajni upravnik, u ime i za račun stečajnog du-žnika.

Tužba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen, odnosno pre-ma kome je pravna radnja preduzeta (u daljem tekstu: protivnik pobijanja) i pro-tiv stečajnog dužnika, ako u njegovo ime tužbu nije podneo stečajni upravnik.

288


Tužba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje može se podneti i protiv na-slednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika pobijanja.

Tužba se može podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika pobijanja ako je:

1) pravni sledbenik znao za činjeni-ce koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji njegovog prethodnika;

2) ono što je stečeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji se pobijaju pravnom sledbeniku ustu-pljeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu.

Dejstva pobijanjaČlan 108.

Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosna-žno usvojen, pobijeni pravni posao odno-sno pravna radnja nemaju dejstva prema stečajnoj masi, a protivnik pobijanja je dužan da u stečajnu masu vrati svu imo-vinsku korist stečenu na osnovu pobije-nog posla ili druge radnje.

Protivnik pobijanja, pošto vrati imovin-sku korist iz stava 1. ovog člana, ima pra-vo da ostvaruje svoje protivpotraživanje kao stečajni poverilac.

IX. UNOVČENJE I DEOBA STEČAJNE MASE, NAMIRENJE I ZAKLJUČENJE STEČAJNOG

POSTUPKA

Unovčenje stečajne mase

Odluka o bankrotstvu i unovčenju imovine

Član 109.Zaključak o unovčenju stečajne mase

donosi stečajni sudija ako:

1) je očigledno da stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorgani-zaciju ili ličnu upravu;

2) na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečaj-nih poverilaca, u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona;

3) stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odbo-rom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona;

4) stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća;

5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;

6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme održavanja ročišta.

Protiv zaključka stečajnog sudije, ste-čajni upravnik i odbor poverilaca mogu izjaviti prigovor stečajnom veću u roku iz člana 31. ovog zakona.

Po donošenju zaključka o unovčenju imovine, stečajni upravnik će obustaviti poslovanje stečajnog dužnika i bez odla-ganja započeti postupak unovčenja.

Način unovčenjaČlan 110.

Po donošenju zaključka o unovčenju celokupne imovine ili dela imovine od strane stečajnog sudije, prodaju celokup-ne imovine ili dela imovine iz stečajne mase vrši stečajni upravnik ili lice koje on ovlasti.

Prodaja imovine vrši se javnim nadme-tanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog zakona.

Ako se prodaja vrši javnim prikuplja-njem ponuda, stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje tri visokoti-ražna dnevna lista i to u roku koji ne mo-

289


že biti kraći od 30 dana od dana određe-nog za dostavljanje ponuda.

Oglas naročito sadrži uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje.

Prodaja neposrednom pogodbom mo-že se izvršiti isključivo ako je takav na-čin prodaje unapred odobren od strane od-bora poverilaca.

Postupak prodajeČlan 111.

Pre prodaje imovine stečajni upravnik je dužan da stečajnom dužniku, odboru po-verilaca, poveriocima koji imaju obezbeđe-no potraživanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obaveštenje o nameri, planu proda-je, načinu prodaje i rokovima prodaje.

Stečajni upravnik je dužan da obavešte-nje iz stava 1. ovog člana dostavi najkasni-je 30 dana pre predloženog datuma javnog nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana za-ključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom.

Ako se prodaja vrši javnim nadmeta-njem, obaveštenje stečajnog upravnika mora da sadrži:

1) mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje;

2) detaljan opis imovine sa podacima o nameni imovine;

3) početnu cenu i uslove pod kojima će se izvršiti javno nadmetanje.

U slučaju prodaje javnim prikuplja-njem ponuda ili neposrednom pogod-bom, obaveštenje mora da sadrži:

1) mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi;

2) detaljan opis imovine i njene funk-cije;

3) procenu vrednosti imovine;4) proceduru i uslove za izbor ponu-

da;5) podatke o svim prikupljenim ponu-

dama;6) podatke o kupcu koji se predlaže;7) sve uslove prodaje koja se

predlaže, uključivši i cenu i način plaćanja.

Kada je imovina koja se prodaje pred-met obezbeđenja potraživanja jednog ili vi-še razlučnih poverilaca, razlučni poverilac može u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji da pred-loži povoljniji način unovčenja imovine.

Stečajni dužnik i poverioci mogu pod-neti prigovor na predloženu prodaju naj-kasnije u roku od 10 dana pre predlože-nog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov. O prigovo-ru odlučuje stečajni sudija. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako stečajni sudi-ja ne odluči drugačije.

Posle izvršene prodaje stečajni uprav-nik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslo-vima i ceni obavesti stečajnog sudiju, ste-čajno veće i odbor poverilaca u roku od 10 dana od dana izvršene prodaje.

Poverioci mogu staviti prigovor na iz-vršenu prodaju ukoliko za to postoji os-nov. Prigovor ne utiče na izvršenu proda-ju, već utiče na eventualnu štetu do koje je došlo radnjama stečajnog upravnika u postupku prodaje. Osnov za prigovor mo-že biti: prevara, pristrasno ponašanje ste-čajnog upravnika, nepotpuno dato obave-štenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je stečajni upravnik vodio postupak prodaje na štetu stečajne mase. Obična tvrdnja da je postignuta cena pre-niska nije dovoljan osnov za podnošenje prigovora.

Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze

290


u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom.

Ako je imovina bila predmet obezbeđe-nja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju troškovi prodaje a iz preosta-log iznosa isplaćuju se razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno proda-tom imovinom u skladu sa njihovim pra-vom prioriteta. Namirenje razlučnih pove-rilaca mora biti izvršeno u roku od tri dana od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine. Ako posle namirenja razlučnih poverilaca preo-stanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u stečajnu masu i deli se stečajnim poveriocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu.

Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi imovina bez tereta.

Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju ber-zansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se po toj ceni na odgovarajućoj berzi ili trži-štu. Ako dragoceni metali, minerali, harti-je od vrednosti i druge slične stvari koje se uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju ber-zansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca.

Prodaja stečajnog dužnika ili delova stečajnog dužnika

Član 112.Predmet prodaje može biti stečajni du-

žnik kao pravno lice ili njegovi delovi ko-ji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca.

Pre nego što izloži prodaji stečajnog dužnika kao pravno lice, odnosno njego-ve delove, stečajni upravnik je dužan da na propisani način izvrši procenu njihove vrednosti.

Posledice prodaje stečajnog dužnikaČlan 113.

Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odno-su na stečajnog dužnika obustavlja.

Novac dobijen prodajom stečajnog du-žnika ulazi u stečajnu masu i stečajni po-stupak se u odnosu na ovako dobijenu stečajnu masu nastavlja namirenjem ste-čajnih poverilaca.

U slučaju kada je stečajni dužnik pro-dat kao pravno lice ili kada je prodat deo stečajnog dužnika, razlučni poverioci ko-ji su imali razlučno pravo na bilo kom de-lu te imovine imaju pravo prioriteta u deo-bi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom.

Za potraživanja prema stečajnom du-žniku koja su nastala do obustave stečaj-nog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima.

Prodaja kvarljive robeČlan 114.

Stečajni upravnik će izložiti prodaji stvari podložne lakom kvarenju, uz oba-veštavanje stečajnog sudije o namerava-noj prodaji.

Ukoliko stečajni sudija u roku od 24 sata od prijema obaveštenja ne obavesti stečajnog upravnika o donošenju zaključ-ka o unovčenju kvarljive robe, stečajni upravnik može pristupiti prodaji.

Stečajni upravnik kod ove prodaje ni-je dužan da sprovede postupak prodaje iz člana 111. ovog zakona.

Deoba

Opšta pravilaČlan 115.

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine: nov-

291


čana sredstva stečajnog dužnika na dan pokretanja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započe-tih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog du-žnika, kao i potraživanja stečajnog dužni-ka naplaćena u toku stečajnog postupka.

Deoba sredstava radi namirenja stečaj-nih poverilaca vrši se prema dinamici pri-liva gotovinskih sredstava stečajnog du-žnika.

Na osnovu predloga stečajnog uprav-nika, a u zavisnosti od priticanja goto-vinskih sredstava stečajnog dužnika, stečajno veće odlučuje da li će odobriti održavanje delimične deobe.

Odluku o deobi po zaključenju stečaj-nog postupka donosi stečajni sudija.

Nacrt rešenja za glavnu deobuČlan 116.

Pre glavne deobe stečajne mase, stečaj-ni upravnik je dužan da sastavi nacrt reše-nja za glavnu deobu deobne mase (u da-ljem tekstu: nacrt za glavnu deobu).

Nacrt iz stava 1. ovog člana sadrži sle-deće podatke:

1) konačnu listu svih potraživanja iz člana 93. ovog zakona;

2) iznos svakog potraživanja; 3) isplatni red svakog potraživanja; 4) iznos stečajne mase koji će se

raspodeliti stečajnim poveriocima, kao predloženi procenat namirenja stečajnih poverilaca.

Nacrt za glavnu deobu stečajni uprav-nik je dužan da dostavi odboru poverila-ca, a odbor je dužan da obavesti stečajne poverioce da se nacrt za glavnu deobu na-lazi na oglasnoj tabli suda odnosno u pi-sarnici u određenoj prostoriji.

Nacrt za glavnu deobu će se učiniti do-stupnim učesnicima postupka objavljiva-

njem na oglasnoj tabli suda odnosno izla-ganjem na uvid u pisarnici suda.

Rešenje o glavnoj deobiČlan 117.

Stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca odnosno po-verilaca pojedinačno.

Ako odbor poverilaca odnosno poveri-oci pojedinačno podnesu prigovore na na-crt za glavnu deobu, stečajno veće će odr-žati ročište i na njemu doneti rešenje o glavnoj deobi.

Rešenje o glavnoj deobi objavljuje se na oglasnoj tabli i dostavlja se odboru po-verilaca, poveriocu koji je izjavio prigo-vor i stečajnom upravniku.

Stečajni upravnik i poverioci imaju pra-vo žalbe protiv rešenja o glavnoj deobi.

Žalba iz stava 4. ovog člana izjavljuje se drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Osporena potraživanjaČlan 118.

Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi, u roku od 15 dana od dana iz-laganja nacrta glavne deobe, u pisarnici dokaz da je podneo tužbu, odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, iz-nos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno, izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja par-nice.

Potraživanja vezana za uslovČlan 119.

Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa raskidnim uslovom, ono će se uzeti u obzir ako stečajni poverilac

292


položi obezbeđenje da će ono što je pri-mio vratiti ako se ispuni raskidni uslov.

Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa odložnim uslovom, ispla-tiće mu se srazmerni deo potraživanja ako odložni uslov nastupi do ročišta za glavnu deobu.

Glavna i naknadna deobaČlan 120.

Deobi stečajne mase odnosno namire-nju stečajnih poverilaca pristupa se posle pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi.

Naknadnoj deobi pristupa se prema pri-livu novčanih sredstava u deobnu masu.

Završna deobaČlan 121.

Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa.

Završna deoba se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe.

Završno ročišteČlan 122.

Stečajno veće rešenjem određuje zavr-šno ročište na kom se:

1) raspravlja o završnom računu stečajnog upravnika;

2) raspravlja o konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova;

3) podnose prigovori na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada;

4) odlučuje o neraspodeljenim delovi-ma deobne mase;

5) odlučuje o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli suda, kao i u „Službe-

nom glasniku Republike Srbije”.Rok za održavanje završnog ročišta ne

može biti kraći od osam dana odnosno du-ži od 30 dana od dana objavljivanja pozi-va za njegovo održavanje.

Posle zaključenja stečajnog postupka, preduzetnik može biti oslobođen obave-ze izmirenja onog dela duga u odnosu na koji potraživanja u stečajnom postupku nisu namirena.

Polaganje zadržanih iznosaČlan 123.

Stečajni upravnik će, uz saglasnost ste-čajnog veća, a za račun zainteresovanih li-ca, položiti kod suda iznose koji su izdvoje-ni prilikom završne deobe stečajne mase.

Postupak sa viškom deobne maseČlan 124.

U slučaju da se u postupku završne de-obe mogu u punom iznosu namiriti po-traživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da preostali višak de-obne stečajne mase preda akcionarima ili vlasnicima.

Ako je preostala imovina u društvenoj ili državnoj svojini, prodaja i raspodela te imovine vršiće se u skladu sa propisima o privatizaciji.

Zaključenje stečajnog postupka

Rešenje o zaključenju stečajnog postupka

Član 125.Stečajno veće donosi rešenje o zaklju-

čenju stečajnog postupka na završnom ro-čištu.

Rešenje iz stava 1. ovog člana objavlju-je se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a dostavlja se sudu ili drugom nadležnom organu koji vodi registar prav-nih lica ili preduzetnika nad kojima je okončan stečajni postupak.

293


Deoba po zaključenju stečajnog postupka

Član 126.Stečajni sudija će, na predlog stečaj-

nog upravnika ili nekog od poverilaca, odrediti postupak deobe po zaključenju stečajnog postupka, ako se po zaključe-nom postupku:

1) pronađe imovina koja ulazi u stečaj-nu masu;

2) ako nastupe uslovi ili se sazna za nastupanje uslova za isplatu uslovljenih potraživanja.

Protiv rešenja o određivanju deobe po zaključenju stečajnog postupka žalbu ste-čajnom veću mogu izjaviti stečajni uprav-nik i bilo koji poverilac.

Rešenje kojim se određuje deoba po za-ključenju stečajnog postupka dostavlja se stečajnom upravniku, koji naknadno pro-nađenu imovinu unovčuje i deli na osno-vu rešenja o glavnoj deobi, uključujući i stečajne poverioce kod kojih je nastupio odložni uslov.

O unovčenju i deobi stečajni upravnik dostavlja dopunski završni račun stečaj-nom sudu.

X. REORGANIZACIJA

Plan reorganizacije

Sadržina planaČlan 127.

Stečajni postupak koji obuhvata reorga-nizaciju sprovodi se prema planu reorgani-zacije koji se sačinjava u pismenoj formi.

Plan reorganizacije se može podneti istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka, pod uslo-vom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog zakona.

Plan reorganizacije sadrži:

1) kratak uvod, ne duži od jedne stranice, u kojem su uopšteno objašnjeni delatnost koju stečajni dužnik obavlja i okolnosti koje su dovele do finansijskih teškoća;

2) popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i način na koji će se reorganizacija sprovesti;

3) visinu novčanih iznosa ili imovinu koja će služiti za potpuno ili deli-mično namirenje prema isplatnom redu, uključujući i obezbeđene i neobezbeđene poverioce, kao i postupak za izmirenje potraživanja i vremensku dinamiku tih plaćanja;

4) opis postupka prodaje imovine, uz navođenje imovine koja će se prodavati sa založnim pravom ili bez njega i namenu prihoda od takve prodaje;

5) rokove za izvršenje plana reorga-nizacije i rokove za realizaciju glav-nih elemenata plana reorganizacije, ako ih je moguće odrediti;

6) spisak članova organa upravljanja i iznos njihovih naknada;

7) spisak stručnjaka koji će biti anga-žovani i iznos naknada za njihov rad, kao i iznos naknade za rad stečajnog upravnika;

8) godišnje finansijske izveštaje za prethodnih pet godina;

9) finansijske projekcije, uključujući projektovani bilans uspeha, bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovi-ma za narednih pet godina;

10) procenu novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u stečajnom postupku, ukoliko je privredno društvo u stečaju;

11) datum početka primene plana reorganizacije.

294


Mere za realizaciju plana reorganizacije

Član 128.Mere za realizaciju plana reorganizaci-

je su:

1) zadržavanje celokupne imovine iz stečajne mase ili njenog dela;

2) prodaja imovine iz stečajne mase, sa založnim pravom ili bez njega ili prenos takve imovine na ime namirenja potraživanja;

3) zatvaranje neprofitabilnih pogona ili promena delatnosti;

4) raskid ili izmena opterećenih ili nepovoljnih ugovora ili zakupa;

5) odlaganje otplate dugova ili obez-beđivanje otplate u ratama;

6) izmena rokova dospelosti, kamat-nih stopa ili drugih uslova zajma ili instrumenata obezbeđenja;

7) oprost dugova u celini ili delimično;8) izvršenje ili izmena založnog

prava;9) pretvaranje neobezbeđenih zajmo-

va u obezbeđene zajmove;10) davanje u zalog neopterećene

imovine;11) pretvaranje duga u akcijski kapital;12) uzimanje novog kredita;13) pribavljanje nove investicije;14) osporavanje i poništenje potraživa-

nja koja nisu pravno valjana;15) namirenje dospelih potraživanja;16) otpuštanje zaposlenih;17) ustupanje neopterećene imovine na

ime namirenja potraživanja;18) izmene i dopune statuta, opštih

akata privrednog društva stečajnog dužnika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju;

19) spajanje ili pripajanje dva ili više pravnih lica;

20) prenos dela ili celokupne imovine

na jednog ili više postojećih ili novoformiranih subjekata;

21) poništavanje ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane stečajnog dužnika, ili bilo kog novoformiranog subjekta;

22) druge mere od značaja za realizaci-ju plana reorganizacije.

Podnosilac plana i troškovi podnošenja plana reorganizacije

Član 129.Plan reorganizacije mogu podneti ste-

čajni dužnik, stečajni upravnik, poverio-ci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja, stečajni poverioci koji ima-ju najmanje 30% neobezbeđenih potraži-vanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika.

Troškove sačinjavanja i podnošenja plana reorganizacije snosi podnosilac pla-na reorganizacije. Troškovi u vezi sa sači-njavanjem i podnošenjem plana reorgani-zacije koji predlože stečajni upravnik ili stečajni dužnik obračunavaju se na teret stečajne mase.

Rok za podnošenje planaČlan 130.

Plan reorganizacije podnosi se stečaj-nom sudiji najkasnije 90 dana od dana po-kretanja stečajnog postupka.

Rok iz stava 1. ovog člana stečajni su-dija može da produži najviše za 30 dana. Svako dalje produženje roka za podnoše-nje plana reorganizacije stečajni sudija može da odobri samo uz jednoglasnu sa-glasnost članova odbora poverilaca.

Rasprava o planu reorganizacijeČlan 131.

Stečajni sudija zakazuje ročište za raz-matranje plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnošenja plana reorganizacije.

295


Obaveštenje o zakazivanju ročišta do-stavlja sud ili predlagač plana, na način koji odobri sud, stečajnom dužniku, ste-čajnom upravniku, svim stečajnim pove-riocima i svim drugim oštećenim licima, najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta. Plan reorganizacije dostavlja se stečajnom upravniku, stečajnom dužni-ku, svim poveriocima koji su poznati su-du i svim vlasnicima, ili im se omoguća-va dostupnost planu najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta.

Sud izdaje obaveštenje o glasanju za plan reorganizacije koje se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”. U ovom obaveštenju se navodi ime stečaj-nog dužnika, ime lica koje predlaže plan, dan i mesto održavanja ročišta i postupak glasanja.

Glasanje i usvajanjeČlan 132.

Pravo glasa imaju svi poverioci sra-zmerno visini njihovih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno, stečajni sudija može izvršiti procenu visi-ne potraživanja u svrhu glasanja.

Kada se glasanje obavlja putem pisma (u odsustvu), pravna lica moraju da pod-nesu sudu glasačke listiće koji su overe-ni njihovim pečatom, a fizička lica i su-bjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju da podnesu glasačke listiće koje overava nadležni sud odnosno ovlašćeni organ ili lice.

Ako se podnese više od jednog plana reorganizacije, o svim podnetim planovi-ma se glasa na istom ročištu.

Glasanje se vrši u okviru klasa poveri-laca. Potraživanja poverilaca dele se na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja. Stečajni sudija može odobriti formiranje jedne ili više dodatnih klasa u sledećim slučajevima:

1) ako su stvarne i suštinske karak-teristike potraživanja takve da je opravdano formiranje posebne klase;

2) ako su sva potraživanja u okvi-ru predložene posebne klase u značajnoj meri slična, izuzimajući klase formirane iz administrativnih razloga u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Posebna klasa potraživanja može biti for-mirana iz administrativnih razloga, odno-sno ako postoji više od 200 potraživanja či-ji iznosi ne prelaze 50.000 dinara i ako sud odobri formiranje takve klase. Po dobija-nju sudskog odobrenja, takva potraživanja iz administrativne klase mogu biti izmire-na po ubrzanoj proceduri, ako je potrebno umanjiti administrativno opterećenje koje je svojstveno velikom broju malih potraži-vanja. Ova potraživanja mogu biti plaćena samo ako je očigledno da će biti dovoljno raspoloživih sredstava za isplatu svih prio-ritetnih i glavnih potraživanja.

Pre početka glasanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima gla-sanja putem pisma (u odsustvu).

Plan reorganizacije se smatra usvoje-nim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odno-su na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi.

Klasa poverilaca čija potraživanja pre-ma planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena ne glasa za plan reor-ganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen.

Plan reorganizacije se smatra usvoje-nim ako ga na propisani način prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako se izglasa više od jednog plana re-organizacije, stečajni sudija usvaja plan

296


reorganizacije podnet od strane stečajnog dužnika.

Ako predlagač plana reorganizacije ne dobije potreban broj glasova ili podnese plan reorganizacije koji na drugi način ne ispunjava uslove za usvajanje ili iz dru-gih razloga nije u skladu sa ovim zako-nom, stečajni sudija može odobriti predla-gaču plana reorganizacije rok od 30 dana da podnese izmenjeni plan reorganizaci-je i zakaže ročište u skladu sa ovim zako-nom. Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan reorganizacije, nad stečajnim dužnikom se sprovodi bankrotstvo.

Usvojeni plan reorganizacije može se menjati pod istim uslovima i na isti način na koji je i donet.

Pravne posledice usvajanjaČlan 133.

Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i dru-gih lica i obaveze stečajnog dužnika od-ređene planom reorganizacije uređuju se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovo-rom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

Poslovi i radnje koje preduzima stečaj-ni dužnik moraju biti u skladu sa usvoje-nim planom reorganizacije.

Stečajni dužnik je dužan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom re-organizacije.

Tokom sprovođenja usvojenog plana reorganizacije prava zaposlenih se ostva-ruju u skladu sa propisima koji regulišu radne odnose, osim ako je ovim zakonom drugačije uređeno.

Stečajni upravnik vrši nadzor nad pri-menom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obaveštava-nja suda i poverilaca o postupanjima ko-

ja su suprotna usvojenom planu reorgani-zacije.

Usvajanjem plana reorganizacije u fir-mi odnosno nazivu stečajnog dužnika bri-še se oznaka „u stečaju”.

Prioritet klasa poverilacaČlan 134.

Po svakom planu reorganizacije, pove-rioci iz niže klase mogu primiti sredstva iz deobne mase, odnosno zadržati određe-na prava, samo ako su sva potraživanja poverilaca iz više klase u potpunosti izmi-rena ili ako su ti poverioci glasali, u skla-du sa planom reorganizacije, da se tretira-ju kao da su poverioci niže klase.

Potpuno namirenjeČlan 135.

Planom reorganizacije može se predvi-deti namirenje u iznosu većem od nomi-nalnog iznosa prvobitnog potraživanja, kao nadoknada za produženje rokova is-plate, a u cilju ekvivalentnog namirenja.

Poverioci više klase mogu primiti sred-stva čiji iznos premašuje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potraživa-nja ako su sva potraživanja poverilaca ni-že klase u potpunosti namirena ili ako su ti poverioci glasali za drugačiji tretman, u skladu sa planom reorganizacije.

Izuzetak od primene propisa o hartijama od vrednosti

Član 136.Na hartije od vrednosti koje se postoje-

ćim učesnicima u reorganizaciji izdaju ili poništavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odno-si na emisiju akcija javnom ponudom.

Izvršenje plana reorganizacijeČlan 137.

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze

297


predviđene planom reorganizacije, vlasni-ci akcijskog kapitala stečajnog dužnika ponovo stiču vlasnička prava na kapitalu.

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, presta-ju sva potraživanja poverilaca iz stečaj-nog postupka.

Posle izvršenja plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve oba-veze predviđene planom reorganizacije, vrši se prodaja društvenog odnosno dr-žavnog kapitala stečajnog dužnika u skla-du sa propisima kojima je uređena priva-tizacija.

Nepostupanje po usvojenom planuČlan 138.

U slučaju da stečajni dužnik ne postu-pa po odredbama usvojenog plana reor-ganizacije, svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes može podneti su-du obaveštenje o neprimenjivanju usvoje-nog plana reorganizacije. Sud prosleđuje obaveštenje stečajnom dužniku i stečaj-nom upravniku u roku od pet dana od da-na prijema obaveštenja, i zakazuje raspra-vu o obaveštenju u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja.

Ako sud utvrdi da stečajni dužnik ne postupa po odredbama plana reorganiza-cije, može naložiti:

1) stečajnom dužniku da u određe-nom roku postupi po planu, kao i da otkloni posledice prethodnog nepostupanja po planu;

2) stečajnom upravniku da preuzme kontrolu nad stečajnim dužnikom;

3) nastavak postupka bankrotstvom stečajnog dužnika;

4) preduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja posledica nepostupanja po planu reorganizacije, u skladu sa ovim zakonom.

Obustavljanje primene planaČlan 139.

Stečajni sudija donosi rešenje o zapo-činjanju bankrotstva, u skladu sa ovim zakonom, ako sud utvrdi da stečajni du-žnik:

1) primenjuje plan reorganizacije čije je usvajanje izdejstvovao na prevaran ili nezakonit način;

2) postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predlože-ne zadovoljavajuće mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu;

3) ne sarađuje sa stečajnim upravni-kom, odborom poverilaca ili su-dom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenji-ma;

4) ne ispunjava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća.

Stečajni sudija je dužan da pre donoše-nja rešenja iz stava 1. ovog člana zatraži mišljenje odbora poverilaca.

Lična uprava preduzetnika

Uslovi za ličnu upravuČlan 140.

Stečajno veće može rešenjem o pokre-tanju stečajnog postupka ovlastiti stečaj-nog dužnika - preduzetnika da sam upra-vlja i raspolaže stečajnom masom ako:

1) se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak;

2) stečajni dužnik to sam predloži;3) je verovatno da određivanje lične

uprave neće dovesti do oštećenja interesa poverilaca ni do produža-vanja stečajnog postupka.

Ako je stečajni postupak pokrenuo nad-ležni javni tužilac, lična uprava se ne mo-že odobriti.

298


Na zahtev odbora poverilaca lična upra-va se zamenjuje upravljanjem od strane stečajnog upravnika.

Položaj stečajnog upravnikaČlan 141.

Rešenjem o pokretanju stečajnog po-stupka kojim je određena lična uprava stečajnog dužnika postavlja se stečajni upravnik.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana stečaj-no veće određuje poslove za čiju punova-žnost je potrebna prethodna saglasnost stečajnog upravnika.

Ograničenje iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na poslove raspolaganja za ko-ja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige.

U slučaju nepostupanja po odredbi iz stava 2. ovog člana, druga strana ima pra-vo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.

Obaveza podnošenja izveštajaČlan 142.

Stečajni dužnik sastavlja popis imovi-ne koja ulazi u stečajnu masu, popis pove-rilaca i pregled imovine, u skladu sa po-stupkom propisanim ovim zakonom.

Stečajni upravnik uvek može pregleda-ti popis i pismeno obavestiti stečajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delo-ve popisa stečajni poverioci mogu da izja-ve prigovor.

Obustava lične upraveČlan 143.

Stečajno veće može obustaviti ličnu upravu na predlog:

1) odbora poverilaca;2) poverioca koji je pokrenuo stečajni

postupak;3) stečajnog dužnika;4) stečajnog upravnika i

5) stečajnog sudije.Pre donošenja odluke o obustavi lične

uprave, stečajno veće će saslušati stečaj-nog dužnika.

Protiv rešenja kojim se odlučuje o obu-stavi postupka može se izjaviti žalba.

Žalbu mogu izjaviti stečajni dužnik, od-bor poverilaca, poverilac koji je pokrenuo stečajni postupak i stečajni upravnik.

Posle donošenja rešenja o obustavi lič-ne uprave, stečajni upravnik preuzima stečajnu masu i vrši sve radnje propisane ovim zakonom.

Shodna primena odredaba ovog zakonaČlan 144.

Stečajni postupak nad stečajnim dužni-kom - preduzetnikom kome je odobrena lična uprava sprovodi se po odredbama ovog zakona.

Odredbe ovog zakona shodno se prime-njuju na postupak likvidacije preduzeća ako zakonom kojim je uređen pravni po-ložaj preduzeća nije drugačije propisano.

U postupku iz stava 2. ovog člana neće se primenjivati odredbe stečajnog postup-ka kojim se uređuju reorganizacija, skup-ština i odbor poverilaca, razlučni poveri-oci, pobijanje pravnih radnji i ročište za glavnu deobu.

XI. STEČAJNI POSTUPAK MALE VREDNOSTI

Posebna pravila postupkaČlan 145.

Stečajni postupak male vrednosti spro-vodi se kada je knjigovodstvena vrednost imovine stečajnog dužnika manja od 5.000.000 dinara.

U stečajnom postupku male vrednosti postupak vodi i odluke donosi stečajni su-dija.

299


U stečajnom postupku male vrednosti ne obrazuje se odbor poverilaca.

XII. STEČAJNI POSTUPAK SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI

Primena odredaba o stečajnom postupku sa elementom inostranosti

Član 146.Stečajni postupak sa elementom ino-

stranosti sprovodi se kada:

1) strani sud ili strani predstavnik zatraži pomoć u vezi sa postupkom koji se vodi u stranoj državi;

2) strana država zatraži pomoć u vezi sa postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zako-nom;

3) se postupak u stranoj zemlji vodi istovremeno sa postupkom koji se u Republici Srbiji vodi na osnovu ovog zakona;

4) poverioci ili druga lica iz strane države koja imaju pravni interes, zahtevaju pokretanje postupka ili učestvuju u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.

Značenje izrazaČlan 147.

Pojedini izrazi imaju sledeće znače-nje:

1) „strani postupak” označava sudski ili upravni postupak u stranoj drža-vi, uključujući i prethodni postupak, u skladu sa propisom kojim se uređuje stečajni postupak. Predmet ovog postupka su imovina i poslovi stečajnog dužnika nad kojima strani sud vrši kontrolu ili nadzor u svrhu reorganizacije ili bankrotstva;

2) „glavni strani postupak” označava postupak koji se vodi u državi u kojoj je središte glavnih interesa stečajnog dužnika;

3) „sporedni strani postupak” označa-va postupak koji se vodi u državi u kojoj stečajni dužnik ima sedište;

4) „strani predstavnik” označava lice ili organ, uključujući i one koji su privremeno imenovani, koji su u stranom postupku ovlašćeni da vode reorganizaciju ili bankrot-stvo nad imovinom ili poslovima stečajnog dužnika ili da deluju kao predstavnici stranog postupka;

5) „strani sud” označava organ nad-ležan za kontrolu ili sprovođenje stranog postupka;

6) „sedište” označava mesto u kojem stečajni dužnik kontinuirano oba-vlja privrednu delatnost.

Merodavno pravoČlan 148.

Na stečajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo države u kojoj je ste-čajni postupak pokrenut, ako ovim zako-nom nije drugačije uređeno.

Ako se stvari i prava na kojima postoji izlučno ili razlučno pravo nalaze na terito-riji države u kojoj se traži priznanje stra-ne odluke o pokretanju stečajnog postup-ka, onda se na ta prava primenjuje pravo države priznanja.

Za dejstvo stečajnog postupka na ugo-vore o radu primenjuje se pravo koje je merodavno za ugovor o radu.

Međunarodne obaveze Republike SrbijeČlan 149.

Ako su odredbe o stečajnom postupku sa elementom inostranosti u suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuze-tim međunarodnim multilateralnim spora-zumom, primeniće se taj sporazum.

Nadležnost sudaČlan 150.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na priznanje stranih postupaka i saradnju

300


sa stranim sudovima primenjuje nadležni sud, u skladu sa zakonom.

Ovlašćenje stečajnog upravnika da preduzima radnje u stranoj državi

Član 151.Stečajni upravnik koji je imenovan u

skladu sa odredbama ovog zakona ovla-šćen je da preduzima radnje u stranoj dr-žavi, ako je to dopušteno stranim zako-nom.

Izuzetak u slučajevima suprotnim javnom poretku

Član 152.Sud može da odbije da preduzme rad-

nju propisanu ovim zakonom, ako bi ta-kva radnja bila u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije.

Pomoć u skladu sa drugim zakonimaČlan 153.

Sud ili stečajni upravnik mogu da pru-žaju i drugu pomoć stranim predstavnici-ma u skladu sa ovim i drugim zakonima Republike Srbije.

TumačenjeČlan 154.

Odredbe o stečaju sa elementom ino-stranosti tumače se u skladu sa međuna-rodnim standardima, u cilju njegove jed-noobrazne primene.

Pravo neposrednog pristupaČlan 155.

Strani predstavnik ima pravo neposred-nog obraćanja sudovima u Republici Sr-biji.

Nadležnost u slučaju podnošenja zahte-va od strane stranog predstavnika

Član 156.Podnošenjem zahteva sudu u Republi-

ci Srbiji od strane stranog predstavnika, u skladu sa ovim zakonom, uspostavlja se nadležnost suda u Republici Srbiji sa-

mo za odlučivanje o zahtevu stranog pred-stavnika.

Obraćanje stranog predstavnika radi pokretanja postupka na osnovu ovog

zakonaČlan 157.

Strani predstavnik ima pravo da podne-se predlog za pokretanje postupka u skla-du sa odredbama ovog zakona.

Učestvovanje stranog predstavnika u postupkuČlan 158.

Posle priznanja stranog postupka, stra-ni predstavnik ima pravo da učestvuje u postupku koji se prema dužniku vodi na osnovu ovog zakona.

Učestvovanje stranih poverilaca u postupkuČlan 159.

Strani poverioci imaju ista prava kao i poverioci iz Republike Srbije u vezi sa pokretanjem i učestvovanjem u postup-ku, u skladu sa ovim zakonom.

Obaveštavanje stranih poverilaca o postupku koji se sprovodi na osnovu

ovog zakonaČlan 160.

U svim slučajevima u kojima ovaj za-kon propisuje obaveštavanje poverilaca u Republici Srbiji, takvo obaveštenje se dostavlja i poznatim poveriocima koji ne-maju adresu u Republici Srbiji. Sud mo-že naložiti da se i prema poveriocima čija adresa nije poznata preduzmu odgovara-juće radnje radi obaveštavanja.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana do-stavlja se pojedinačno, osim ako sud sma-tra da je, s obzirom na određene okolno-sti, potreban drugi način obaveštavanja. Dostavljanje se vrši na uobičajeni način i nije dozvoljeno dostavljanje posred-stvom diplomatskog predstavništva ili drugo slično dostavljanje.

301


Kad se obaveštenje o pokretanju po-stupka dostavlja stranim poveriocima, obaveštenje sadrži:

1) razumni rok za podnošenje prijava potraživanja sa naznačenjem mesta na kojem se podnose;

2) naznačenje da li poverioci čija su potraživanja obezbeđena moraju da prijavljuju svoja potraživanja;

3) druge podatke koje takvo obave-štenje treba da sadrži, u skladu sa ovim zakonom ili po nalogu suda.

Zahtev za priznanje stranog postupkaČlan 161.

Strani predstavnik može sudu da pod-nese zahtev za priznanje stranog postup-ka u kojem je imenovan.

Uz zahtev za priznanje prilaže se:

1) overena kopija odluke o pokretanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika;

2) potvrda stranog suda o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika;

3) bilo koji drugi dokaz o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika za koji sud smatra da je prihvatljiv, a u odsu-stvu dokaza označenih u tač. 1. i 2. ovog stava.

Uz zahtev za priznanje prilaže se i izja-va u kojoj se navode svi strani postupci u vezi sa dužnikom koji su poznati stranom predstavniku.

Sud može zahtevati da mu se dokumen-ta koja se prilažu dostave i na jeziku na kojem se vodi postupak pred tim sudom.

Uslovi za priznanjeČlan 162.

Ako odluka ili potvrda iz člana 161. stav 2. ovog zakona pruža dokaz da stra-ni postupak ima obeležja postupka iz čla-

na 147. tačka 1. i da je strani predstavnik lice ili organ sa obeležjima iz člana 147. tačka 4. ovog zakona, sud može te činje-nice smatrati utvrđenim.

Sud može da prihvati da su dokumen-ta koja su podnesena uz zahtev za prizna-vanje autentična, bez obzira na to da li su overena.

Ako se ne dokaže suprotno, smatra se da je sedište stečajnog dužnika ili njego-vo prebivalište ako se radi o fizičkom li-cu, središte njegovih glavnih interesa.

Odluka o priznanju stranog postupkaČlan 163.

U skladu sa članom 162. ovog zakona, strani postupak se priznaje ako:

1) ima obeležja postupka iz člana 147. tačka 1. ovog zakona;

2) je strani predstavnik koji podnese zahtev za priznanje lice ili organ koji ima obeležja iz člana 147. tačka 4. ovog zakona;

3) zahtev ispunjava uslove iz člana 161. stav 2. ovog zakona;

4) je zahtev podnet nadležnom sudu, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Strani postupak se priznaje kao:

1) glavni postupak, ako se vodi u državi u kojoj je središte glavnih interesa stečajnog dužnika;

2) sporedni postupak, ako stečajni dužnik ima sedište u stranoj državi, u smislu člana 147. tačka 6. ovog zakona.

O zahtevu za priznanje stranog postup-ka odlučuje se po hitnom postupku.

Odluka o priznanju stranog postupka može se preinačiti ili ukinuti ako se posle njenog donošenja utvrdi da su osnovi za njeno donošenje pogrešni ili da su presta-li da postoje, u skladu sa zakonom.

302


Obaveza obaveštavanjaČlan 164.

Posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka, strani predstavnik je dužan da bez odlaganja obavesti sud o:

1) svakoj bitnoj promeni statusa pri-znatog stranog postupka ili statusa imenovanog stranog predstavnika;

2) svakom drugom stranom postupku u vezi sa istim stečajnim dužnikom o kojem strani predstavnik ima saznanja.

Pomoć koja se pruža posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka

Član 165.Sud može, od momenta podnošenja

zahteva za priznanje do odlučivanja o tom zahtevu, na zahtev stranog predstav-nika pružiti potrebnu pomoć u slučaju da je ta pomoć hitno potrebna radi zašti-te imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca.

Pomoć iz stava 1. ovog člana uključuje izricanje i sledećih mera:

1) obustavljanje postupka izvršenja nad imovinom stečajnog dužnika;

2) poveravanje upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi zaštite i očuvanja vrednosti imovine kojoj, zbog njene prirode ili drugih okolnosti, kvarljivosti ili osetljivosti, preti opasnost od gubljenja vrednosti ili je ugrožena na drugi način;

3) druge mere u skladu sa zakonom.Pomoć koja se pruža na način propisan

ovim članom prestaje kada sud donese od-luku o zahtevu za priznanje, ako ovim za-konom nije drugačije uređeno.

Sud može odbiti da pruži zatraženu po-moć ako bi takva pomoć ometala vođenje glavnog stranog postupka.

Pravno dejstvo priznanja glavnog stranog postupka

Član 166.Posle priznanja glavnog stranog po-

stupka:

1) obustavljaju se započete ili nasta-vljene pojedinačne pravne radnje ili pojedinačni postupci u vezi sa imovinom, pravima, obavezama ili odgovornostima stečajnog dužni-ka;

2) obustavlja se izvršenje na imovini stečajnog dužnika;

3) privremeno se zabranjuje pravo prenosa, konstituisanja tereta ili na drugi način raspolaganja imovinom stečajnog dužnika.

Primena, kao i izmena i okončanje prekida i privremene zabrane iz stava 1. ovog člana, uređena je odredbama čl. 47, 48. i 73. ovog zakona.

Odredba iz stava 1. tačka 1. ovog čla-na ne predstavlja smetnju za preduzima-nje pojedinačnih pravnih radnji ili za po-kretanje postupka, ako je to neophodno, radi zaštite potraživanja poverioca prema dužniku.

Odredba iz stava 1. ovog člana ne pred-stavlja smetnju za podnošenje zahteva za pokretanje postupka u Republici Srbiji, na osnovu ovog zakona, ili za prijavljiva-nje potraživanja u takvom postupku.

Pomoć koja se pruža posle priznanja stranog postupka

Član 167.Posle priznanja stranog postupka, bilo

glavnog ili sporednog, ako je to neophod-no radi zaštite imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca, sud može, na zah-

303


tev stranog predstavnika, pružiti odgova-rajuću pomoć, uključujući i:

1) obustavljanje pojedinih pravnih radnji ili pojedinih postupaka, pra-va, obaveza ili odgovornosti, ako već nisu obustavljene u skladu sa članom 166. stav 1. tačka 1. ovog zakona;

2) obustavljanje izvršenja na imovini stečajnog dužnika, ako nije obusta-vljeno na osnovu člana 166. stav 1. tačka 2. ovog zakona;

3) privremenu zabranu prenosa, opterećenja ili drugog raspolaganja imovinom stečajnog dužnika, ako takva zabrana nije sprovedena u skladu sa zakonom;

4) izvođenje dokaza, saslušanje sve-doka ili pružanje podataka u vezi sa imovinom stečajnog dužnika ili poslovima, pravima, obavezama ili odgovornostima;

5) poveravanje stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji;

6) nastavljanje pružanja pomoći iz člana 165. stav 1. ovog zakona;

7) ukazivanje svake druge pomoći koju sud ili stečajni upravnik može da pruži na osnovu ovog i drugih zakona.

Posle priznanja stranog postupka, bilo da se radi o glavnom ili sporednom po-stupku, sud može, na zahtev stranog pred-stavnika, poveriti raspodelu imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom pred-stavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi odgovarajuće zaštite interesa poveri-laca u Republici Srbiji.

Prilikom pružanja pomoći predstavni-ku stranog sporednog postupka u skladu sa ovim članom, sud mora da utvrdi da se pomoć koja se ukazuje u skladu sa ovim ili drugim zakonom odnosi na imovinu kojom se upravlja u stranom sporednom postupku ili na podatke koji se zahtevaju u tom postupku.

Zaštita poverilaca i drugih zainteresovanih lica

Član 168.Prilikom donošenja odluke o pružanju

ili odbijanju pomoći, u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, o izmeni načina pružanja pomoći ili o uskraćivanju po-moći u skladu sa stavom 3. ovog člana, sud mora da utvrdi da su interesi poveri-laca i drugih zainteresovanih lica, uklju-čujući i stečajnog dužnika, zaštićeni na odgovarajući način.

Sud može usloviti pružanje pomoći u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, kako bi obezbedio zaštitu interesa iz sta-va 1. ovog člana.

Sud može, na zahtev stranog predstav-nika, lica čiji bi interesi bili ugroženi pru-žanjem pomoći na osnovu čl. 165. ili 167. ovog zakona ili po službenoj dužno-sti, izmeniti način pružanja pomoći ili us-kratiti pomoć.

Tužba za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Član 169.Posle priznanja stranog postupka, stra-

ni predstavnik ima pravo da podnese tu-žbu za pobijanje pravnih radnji, u skladu sa članom 98. ovog zakona.

Kada se radi o sporednom stranom postupku, sud mora utvrditi da se pod-nesena tužba odnosi na imovinu kojom se, u skladu sa zakonom Republike Sr-bije, upravlja u stranom sporednom po-stupku.

304


Učešće stranog predstavnika u postupku koji se vodi u Republici Srbiji

Član 170.Posle priznanja stranog postupka, stra-

ni predstavnik može, u skladu sa zako-nom Republike Srbije, biti učesnik u sva-kom postupku u kojem je stečajni dužnik stranka.

Saradnja između sudova u Republici Srbiji i stranih sudova ili stranih pred-

stavnikaČlan 171.

U slučajevima iz člana 146. ovog za-kona, sud je dužan da u najvećoj mogu-ćoj meri sarađuje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima, neposredno ili preko stečajnog upravnika.

Sud ima pravo da neposredno sarađu-je, odnosno da neposredno zatraži podat-ke ili pomoć od stranih sudova ili stranih predstavnika.

Saradnja između stečajnog upravnika i stranih sudova ili stranih predstavnika

Član 172.U slučajevima iz člana 146. ovog zako-

na, stečajni upravnik, u izvršavanju svo-jih dužnosti i pod nadzorom suda, u naj-većoj mogućoj meri sarađuje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima.

Stečajni upravnik ima pravo da, u izvr-šavanju svojih dužnosti i pod nadzorom suda, neposredno sarađuje sa stranim su-dovima i stranim predstavnicima.

Oblici saradnjeČlan 173.

Saradnja iz čl. 171. i 172. ovog zakona uključuje sve oblike saradnje u skladu sa zakonom, a naročito:

1) imenovanje lica ili organa koji preduzima radnje po nalogu suda;

2) razmenu podataka na način za koji sud smatra da je odgovarajući;

3) koordinaciju upravljanja i nadzora nad imovinom i poslovima stečaj-nog dužnika;

4) odobravanje i primenu sporazuma o saradnji postupaka od strane sudova;

5) ostvarivanje saradnje u postupcima koji se istovremeno vode prema istom stečajnom dužniku.

Pokretanje postupka na osnovu ovog zakona posle priznanja glavnog stranog

postupkaČlan 174.

Posle priznanja glavnog stranog postup-ka, postupak u skladu sa ovim zakonom može se pokrenuti samo ako stečajni du-žnik ima imovinu u Republici Srbiji.

Postupak iz stava 1. proizvodi pravno dejstvo samo u odnosu na imovinu stečaj-nog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji, u meri koja je neophodna za ostva-rivanje saradnje u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, kao i na drugu imovi-nu stečajnog dužnika kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u tom postupku.

Koordinacija postupka koji se vodi na osnovu ovog zakona i stranog postupka

Član 175.Kada se strani postupak i postupak ko-

ji se vodi na osnovu ovog zakona vode istovremeno prema istom stečajnom du-žniku, sud će tražiti saradnju i koordina-ciju u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, na sledeći način:

1) kada se postupak u Republici Srbiji vodi u vreme kada je već podnet zahtev za priznanje stranog postupka:a) svaka pomoć koja se pruža u

skladu sa članom 165. ili 167. ovog zakona mora biti u skladu sa postupkom koji se vodi u

305


Republici Srbiji;b) član 166. ovog zakona se ne pri-

menjuje ako je strani postupak priznat u Republici Srbiji kao glavni strani postupak;

2) kada je postupak koji se vodi u Republici Srbiji započet posle pri-znanja ili posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka:a) svaku pomoć koja se pruža u

skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona ispitaće sud i izmeniti način njenog pružanja, odnosno uskratiće dalju pomoć, ako njeno pružanje nije skladu sa propisima Republike Srbije kojima je taj postupak uređen;

b) ako se radi o glavnom stranom postupku, prekid i privremena zabrana shodno članu 166. stav 1. ovog zakona izmeniće se ili ukinuti na osnovu člana 166. stav 2, ako nije u skladu sa pro-pisima Republike Srbije kojima je taj postupak uređen.

Kod pružanja, dopune ili izmene nači-na pružanja pomoći predstavnicima spo-rednog stranog postupka, sud mora da utvrdi da se pomoć odnosi na imovinu ko-jom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u stranom sporednom po-stupku ili da preispita podatke koji se zah-tevaju u tom postupku.

Postupanje u slučaju postojanja više stranih postupaka

Član 176.Kada se u odnosu na istog stečajnog du-

žnika vodi više stranih postupaka, sud će zatražiti pomoć i saradnju, koja se u skla-du sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, ostvaruje na sledeći način:

1) pomoć koja se pruža u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, predstav-niku stranog sporednog postupka,

posle priznanja glavnog stranog postupka, mora biti u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom;

2) ako je odluka o priznanju glavnog stranog postupka doneta posle priznanja sporednog stranog po-stupka ili posle podnošenja zahteva za priznanje sporednog stranog postupka, sud ispituje pomoć koja se pruža na osnovu čl. 165. ili 167. ovog zakona, a ovlašćen je i da donese odluku o izmeni ili uskraćivanju pružanja pomoći, ako takva pomoć nije u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom;

3) ako, posle priznanja sporednog stranog postupka, bude doneta od-luka o priznanju drugog sporednog stranog postupka, sud je ovlašćen da pruži, izmeni ili uskrati pomoć, u cilju obezbeđivanja koordinacije postupaka.

Pretpostavka nesposobnosti za plaćanje koja se zasniva na priznanju glavnog

stranog postupkaČlan 177.

Ako se ne dokaže suprotno, prizna-njem glavnog stranog postupka smatra se da je dokazana nesposobnost za plaćanje stečajnog dužnika, što je uslov za pokre-tanje postupka koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.

Namirenje poverilaca u postupcima koji se vode istovremeno

Član 178.Stečajni poverilac koji je delimično is-

plaćen u postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak u stra-noj državi, ne može da primi od istog ste-čajnog dužnika isplatu na ime istog potra-živanja u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom, sve dok su isplate osta-lim stečajnim poveriocima iste klase pro-porcionalno manje od iznosa koji je pove-rilac već primio.

306


XIII. KAZNENE ODREDBE

Krivična dela

Podnošenje falsifikovane dokumentacije

Član 179.Ko podnese dokumentaciju u postupku

koji se vodi na osnovu ovog zakona u koju su uneti podaci sa neistinitom sadržinom, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Prijavljivanje lažnog potraživanjaČlan 180.

Ko sudu u stečajnom postupku koji se vodi po ovom zakonu prijavi lažno potra-živanje podnošenjem lažnih dokumenata ili na drugi način, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Umanjenje stečajne maseČlan 181.

Ko u smislu odredaba ovog zakona umanji stečajnu masu time što stečajnom upravniku ili licu u svojstvu stečajnog upravnika ne preda celokupnu imovinu stečajnog dužnika kako bi izbegao postu-panje po ovom zakonu, kazniće se zatvo-rom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Nesavestan rad u stečajnom postupkuČlan 182.

Odgovorno lice u stečajnom postupku koje svesnim kršenjem ovog zakona ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u poslovanju, vođenju stečajnog postupka ili u pogledu korišćenja imovine iz stečaj-ne mase i ako je bilo svesno ili je bilo du-žno i moglo biti svesno da usled toga za poverioca može nastupiti šteta, pa takva šteta i nastupi u iznosu većem od 50.000 dinara, kazniće se novčanom kaznom do 200.000 dinara ili zatvorom do tri godine.

Raspolaganje imovinom stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog

postupkaČlan 183.

Ko posle pokretanja prethodnog stečaj-nog postupka, dok stečajni upravnik ne stupi na dužnost, raspolaže stvarima i pra-vima iz stečajne mase, kazniće se zatvo-rom do pet godina i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

P r e k r š a j i

Podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka iz neopravdanih

razlogaČlan 184.

Ako je predlog za pokretanje stečajnog postupka podnet iz neopravdanih razloga ili u nameri da se obmane sud ili poveri-lac, sud može podnosiocu predloga izreći novčanu kaznu, i to:

- do 1.000.000 dinara ako je podnosi-lac predloga pravno lice;

- do 500.000 dinara ako je podnosi-lac predloga preduzetnik;

- do 50.000 dinara ako je podnosilac predloga fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu.

XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 185.Stečajni postupci i postupci prinudnog

poravnanja, kao i postupci likvidacije, po-krenuti po Zakonu o prinudnom poravna-nju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ” broj 84/89 i „Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96) u kojima, do dana stupa-nja na snagu ovog zakona, sud nije doneo odluku o unovčenju imovine ili u kojima nije zaključeno prinudno poravnanje, na-staviće se po odredbama ovog zakona.

Stečajni postupci i postupci prinudnog

307


poravnanja, kao i postupci likvidacije, po-krenuti po Zakonu o prinudnom poravna-nju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ” broj 84/89 i „Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96) u kojima je doneta odlu-ka o unovčenju imovine ali u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona nije prodato više od 50% od knji-govodstvene vrednosti imovine, nastavi-će se po odredbama ovog zakona.

Ostali stečajni postupci i postupci pri-nudnog poravnanja, kao i postupci likvi-dacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službe-ni list SFRJ” broj 84/89 i „Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96) do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po od-redbama zakona po kom su i započeti.

Član 186.Stečajni upravnici mogu obavljati tu

dužnost bez licence najduže tri meseca od dana početka izdavanja licenci iz čla-na 14. stav 2. ovog zakona.

Član 187.Danom početka primene ovog zakona

prestaje da važi Zakon o prinudnom po-ravnanju, stečaju i likvidaciji („Službe-ni list SFRJ” broj 84/89 i „Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96).

Član 188.Ovaj zakon stupa na snagu osmog da-

na od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od da-na stupanja na snagu.

309

OsnivanjeČlan 1.

Ovim zakonom osniva se Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (u da-ljem tekstu: Agencija).

Status Agencije Član 2.

Agencija ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom.

Agencija posluje u skladu sa propisi-ma o javnim službama.

Sedište Agencije je u Beogradu. Agencija ima račun.

Poslovi AgencijeČlan 3.

Agencija obavlja sledeće poslove:

1) izdaje, obnavlja i oduzima licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika, u skladu sa zakonom;

2) organizuje i sprovodi stručni ispit za stečajnog upravnika;

3) vodi imenik stečajnih upravnika;4) vrši nadzor nad radom i prati raz-

voj profesije stečajnog upravnika; 5) prati primenu propisa kojima se

uređuje stečajni postupak; 6) prikuplja i obrađuje statističke i

druge podatke od značaja za spro-vođenje stečajnog postupka;

7) predlaže nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike, koji se donose u skla-du sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak

8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom.

Poslove iz stava 1. tač. 1), 2), i 4) ovog člana Agencija obavlja kao poverene po-slove.

Član 4.U okviru nadzora nad radom stečajnih

upravnika Agencija proverava da li ste-čajni upravnik obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni po-stupak, nacionalnim standardima za upra-vljanje stečajnom masom i kodeksom eti-ke.

Nadzor iz stava 1. ovog člana Agenci-ja obavlja uvidom u pismene izveštaje stečajnog upravnika, stečajnog sudije i u drugu dokumentaciju vezanu za rad ste-čajnog upravnika u stečajnom postupku.

Obavljanje pojedinih stručnih poslova Član 5.

Za obavljanje pojedinih stručnih poslo-va iz svoje nadležnosti Agencija može an-gažovati domaća ili strana pravna ili fizič-ka lica.

Sredstva za osnivanje i rad AgencijeČlan 6.

Sredstva za osnivanje Agencije obezbe-đuju se iz:

1) budžeta Republike Srbije; 2) donacija, priloga i sponzorstva

domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.

Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz:

1) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti;

2) donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;

ZAKON O AGENCIJI ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA

„Službeni glasnik RS”, br. 84/04

310


3) drugih izvora, u skladu sa zako-nom.

Organi AgencijeČlan 7.

Organi Agencije su upravni odbor, di-rektor i nadzorni odbor.

Upravni odborČlan 8.

Upravni odbor čine predsednik i četiri člana, koje imenuje i razrešava Vlada Re-publike Srbije, na predlog ministra nadle-žnog za poslove privrede.

Mandat predsednika i članova uprav-nog odbora traje četiri godine.

Upravni odbor obavlja sledeće poslo-ve:

1) donosi statut;2) donosi godišnji finansijski plan;3) usvaja završni račun;4) usvaja izveštaj o poslovanju;5) donosi akt o organizaciji i sistemati-

zaciji;6) donosi i druge opšte akte;7) donosi poslovnik o radu;8) obavlja i druge poslove u skladu sa

zakonom i statutom.

Nadzorni odborČlan 9.

Nadzorni odbor čine predsednik i dva člana, koje imenuje i razrešava Vlada Re-publike Srbije, na predlog ministra nadle-žnog za poslove privrede.

Mandat predsednika i članova nadzor-nog odbora traje četiri godine.

Nadzorni odbor obavlja sledeće poslo-ve:

1) vrši nadzor nad zakonitošću rada upravnog odbora i direktora;

2) pregleda završni račun i izveštaje o poslovanju i utvrđuje da li su

sačinjeni u skladu sa zakonom i drugim propisima;

3) donosi poslovnik o radu;4) obavlja i druge poslove u skladu sa

zakonom i statutom.

DirektorČlan 10.

Direktora imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede.

Mandat direktora traje četiri godine.Direktor obavlja sledeće poslove:

1) zastupa Agenciju;2) organizuje i rukovodi poslovanjem

Agencije;3) predlaže i organizuje pripremu

akata koje donosi upravni odbor;4) izvršava odluke upravnog odbora i

preduzima mere za njihovo sprovo-đenje;

5) stara se i odgovara za zakonitost rada, korišćenje i raspolaganje sredstvima Agencije;

6) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom.

Statut i drugi opšti aktiČlan 11.

Opšti akti Agencije su statut i drugi ak-ti kojima se na opšti način uređuju pita-nja od značaja za rad Agencije.

Statut sadrži odredbe o:

1) nazivu i sedištu;2) delatnosti odnosno poslovima;3) organima, delokrugu, odgovornosti

i načinu odlučivanja;4) zastupanju i odgovornosti za obave-

ze;5) opštim aktima i načinu njihovog

donošenja;6) postupku izmene statuta;7) pravima, obavezama i odgovorno-

311

stima zaposlenih;8) unutrašnjoj organizaciji;9) drugim pitanjima od značaja za rad

i poslovanje Agencije.Na Statut Agencije saglasnost daje Vla-

da Republike Srbije.

Nadzor nad radom AgencijeČlan 12.

Ministarstvo nadležno za poslove pri-vrede obavlja poslove nadzora nad ra-dom Agencije.

Agencija najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaje o poslovanju ministar-stvu iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo nadležno za poslove pri-vrede izveštaj o izvršenom nadzoru dosta-vlja Vladi Republike Srbije.

Prelazne i završne odredbeČlan 13.

Vlada Republike Srbije imenovaće predsednika i članove upravnog odbora, direktora, predsednika i članove nadzor-nog odbora u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 14.Upravni odbor je dužan da u roku od

15 dana od dana imenovanja donese sta-tut.

Član 15.Ovaj zakon stupa na snagu osmog da-

na od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

ZAKON O AGENCIJI ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA

313

Član 1.U Zakonu o Agenciji za privatizaciju

(„Službeni glasnik RS”, broj 38/01), u članu 6. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Agencija za privatizaciju obavlja i po-slove stečajnog upravnika, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postu-pak.”

Član 2.Ovaj zakon stupa na snagu narednog

dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

ZAKON O DOPUNI ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU

„Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 135/04

315

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA

ZAKON O RADU 317

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU 321

ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI 331

ZAKON O VISINI STOPE ZATEZNE KAMATE 333

ZAKON O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR 334

ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA 338

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA 339

ZAKON O FINANSIJSKOM LIZINGU 343

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU 345

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU i PORESKOJ ADMINISTRACIJI 364

ZAKON O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA 368

ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA 371

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU 375

ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST 379

ZAKON O UREĐENJU SUDOVA 382

ZAKON O IZVRŠNOM POSTUPKU 384

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE 390

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA 399

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA 409

ZAKON O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA 413

OSNOVNI KRIVIČNI ZAKON 417

ZAKON O PRIVATNIM PREDUZETNICIMA (ZAKON O LIČNOM RADU) 419

ZAKON O PRIVATIZACIJI 420

ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA 421

ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU 422

ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA 425

ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU 427

ZAKON O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI 428

ZAKON O MENICI 432

ZAKON O ČEKU 435

ZAKON O PLATNOM PROMETU 437

ZAKON O NASLEĐIVANJU 439

317

Značenje pojedinih pojmovaČlan 4.

Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće ili strano pravno ili fizičko lice.

***

Osnovna prava, obaveze i odgovornostiČlan 11.

Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zaštite života i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, organizacijom rada, pravima i obaveza-ma koje proizilaze iz propisa o radu i bez-bednosti i zaštite zdravlja na radu.

***

Uslovi za zasnivanje radnog odnosaČlan 13.

Radni odnos može da se zasnuje sa li-cem koje ima opštu zdravstvenu sposob-nost, najmanje 15 godina života i ispu-njava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene odgovarajućim ak-tom poslodavca.

Aktom iz stava 1. ovog člana utvrđuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi po-sebni uslovi za rad na tim poslovima.

Radni odnos sa licem mlađim od 18 go-dina života može da se zasnuje uz pisme-

nu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zakonom zabranjen.

Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim za-konom, ako posebnim zakonom nije dru-gačije uređeno.

***

Član 15.Strani državljanin ili lice bez državljan-

stva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i po-sebnim zakonom.

***

Ugovor o raduČlan 16.

Radni odnos zasniva se ugovorom o ra-du.

Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.

Zaposleni je dužan da, prilikom zasni-vanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunje-nost uslova za rad.

***

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Član 25Radni odnos može da se zasnuje i za

rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno vreme ili određeno vreme.

***

Član 26.Zaposleni koji radi sa nepunim radnim

vremenom ima pravo na obavezno soci-

ZAKON O RADU

„Službeni glasnik RS” br. 70/01, 73/01

318


jalno osiguranje i sva prava iz radnog od-nosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije za-konom, opštim aktom ili ugovorom o ra-du drukčije određeno.

***

ZaradaČlan 81.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zako-nom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zaposlenom se garantuje jednaka za-rada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uvećana zarada, naknada zarade i druga primanja, osim naknade troškova iz čla-na 89. ovog zakona i drugih primanja iz člana 90. stav 1. ovog zakona.

Opštim aktom ili ugovorom o radu utvrđuju se elementi za određivanje zara-de i način utvrđivanja zarade.

***

Uvećana zaradaČlan 83.

Zarada iz člana 81. ovog zakona ispla-ćuje se u rokovima utvrđenim opštim ak-tom ili ugovorom o radu, a najmanje je-danput mesečno.

Zarada se isplaćuje samo u novcu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Minimalna zaradaČlan 84.

Zaposleni ima pravo na minimalnu za-radu za standardni učinak i puno radno vreme.

Minimalnu zaradu utvrđuju sporazum-no Vlada Republike Srbije i reprezenta-tivni sindikat i reprezentativno udruženje

poslodavaca, organizovani za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Ako se ne postigne sporazum iz stava 2. ovog zakona, u roku od 10 dana od da-na početka dogovora, minimalnu zaradu utvrđuje Vlada Republike Srbije.

Pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od: troškova živo-ta, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope ne-zaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tr-žištu rada i opšteg nivoa ekonomske raz-vijenosti Republike.

Minimalna zarada utvrđuje se po rad-nom času, za period od najmanje šest me-seci i objavljuje se u „Službenom glasni-ku Republike Srbije“.

***

Naknada troškovaČlan 89.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro-škova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu u ze-mlji, u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zaposleni ima pravo na naknadu troško-va za vreme provedeno na službenom pu-tu u inostranstvu pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima.

Druga primanjaČlan 90.

Poslodavac može zaposlenom da ispla-ti otpremninu pri odlasku u penziju, soli-darnu pomoć, jubilarnu nagradu i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana nje-gove uže porodice, u visini utvrđenoj op-štim aktom ili ugovorom o radu.

Članovima uže porodice, u smislu sta-va 1. ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

Opštim aktom ili ugovorom o radu mo-že da se utvrdi pravo i na druga primanja.

319


***

Zaštita zarade i naknade zaradeČlan 92.

Poslodavac može, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosnažne odluke suda, potraživanje prema zaposle-nom naplatiti obustavljanjem od zarade.

Na osnovu pravosnažne odluke suda poslodavac može zaposlenom da odbije od zarade najviše do jedne trećine zara-de, odnosno naknade zarade, ako zako-nom nije drugačije određeno.

***

Prestanak radnog odnosaČlan 98.

Zaposlenom prestaje radni odnos neza-visno od njegove volje i volje poslodav-ca:

1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravosna-žnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti,

2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno po pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravosnažne odluke,

3) ako zbog izdržavanja kazne zatvo-ra mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne,

4) ako mu je izrečena mera bezbed-nosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjiva-nja te mere,

5) usled stečaja, likvidacije, odnosno

u svim drugim slučajevima prestan-ka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

***

Član 106.Do dana prestanka radnog odnosa po-

slodavac je dužan da izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja.

***

Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa

Član 123.Sva novčana potraživanja iz radnog od-

nosa smatraju se obročnim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

***

Radna knjižicaČlan 128.

Zaposleni ima radnu knjižicu, koju pre-daje poslodavcu prilikom zasnivanja rad-nog odnosa.

Radna knjižica je javna isprava.Radnu knjižicu izdaje nadležni organ

opštinske uprave.Poslodavac je dužan da zaposlenom

vrati uredno popunjenu radnu knjižicu na dan prestanka radnog odnosa.

U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

321

Član 3.Obaveznim penzijskim i invalidskim

osiguranjem obezbeđuju se prava za slu-čaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja.

* * *

Član 5.Prava iz penzijskog i invalidskog osi-

guranja stiču se i ostvaruju zavisno od du-žine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalid-sko osiguranje i uz primenu načela soli-darnosti.

Prava iz penzijskog i invalidskog osi-guranja stiču se, ostvaruju i koriste pod uslovima i na način utvrđen ovim zako-nom.


guranja su lična prava i ne mogu se preno-siti na druga lica.

Prava iz penzijskog i invalidskog osi-guranja ne zastarevaju, osim prava na po-traživanja dospelih a neisplaćenih iznosa u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

* * *

II. OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Član 10.Obavezno osigurana lica (u daljem tek-

stu: osiguranici), u smislu ovog zakona, jesu:

1) zaposleni (u daljem tekstu: osigura-nik zaposleni),

2) lica koja samostalno obavljaju de-latnost (u daljem tekstu: osiguranik samostalnih delatnosti),

3) poljoprivrednici (u daljem tekstu: osiguranik poljoprivrednik).

Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova iz stava 1. ovog člana, osnov osiguranja se određuje na taj način što postojanje osnova osigura-nja po prethodnoj tački isključuje osnov osiguranja iz naredne tačke.

Obaveze plaćanja doprinosa po osno-vu osiguranja utvrđuju se u skladu sa ovim zakonom.

Član 11.Osiguranici zaposleni jesu:

1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samoupra-ve ili kod fizičkih lica (u daljem tekstu: poslodavac), izuzev lica iz člana 12. stav 1. tačka 2) ovog zakona,

2) civilna lica na službi u Vojsci ili vojnim jedinicama i vojnim ustano-vama,

3) izabrana i postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno naknadu zarade,

4) lica koja su u skladu sa propisima o radu, u radnom odnosu odnosno zaposlena van prostorija poslodavca,

5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u preduzeću koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno,

6) domaći državljani koji su na terito-

ZAKON O PENZIJSKOM i INVALIDSKOM OSIGURANJU

„Službeni glasnik RS“ br. 34/03, 64/04, 84/04

322


riji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili međunarodnih organiza-cija ili ustanova, stranih diplomat-skih i konzularnih predstavništava ili kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnih ugovorom nije drugačije određeno,

7) domaći državljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osigura-nja, po propisima te države, ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije,

8) strani državljani i lica bez državljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom,

9) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu,

10) lica koja u skladu sa zakonom oba-vljaju privremene i povremene po-slove preko omladinskih zadruga a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju,

11) lica za čijim je radom prestala po-treba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvida-cije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju.

* * *

Član 14.Svojstvo osiguranika stiče se danom

početka a prestaje danom prestanka za-poslenja, obavljanja samostalne ili poljo-privredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova.

Svojstvo osiguranika utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave osiguranja, u skladu sa ovim za-konom.

Svojstvo osiguranika ne može se steći pre navršenih 15 godina života.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog čla-na, svojstvo osiguranika poljoprivredni-ka može mirovati najduže pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolest i porodilj-sko odsustvo), s tim što to ne može biti uzastopnih pet godina.

* * *

III. DOBROVOLJNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Član 16.Dobrovoljnim penzijskim i invalid-

skim osiguranjem osiguranici mogu, u skladu sa posebnim zakonom, obezbedi-ti sebi i članovima svoje porodice veći obim, kao i drugu vrstu prava od prava utvrđenih ovim zakonom.

Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu, dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem, u skladu sa posebnim zakonom, sebi i čla-novima svoje porodice obezbediti prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osi-guranje mogu organizovati i sprovoditi pravna lica, u skladu sa posebnim zako-nom.

Posebnim zakonom u smislu ovog člana podrazumeva se zakon kojim se uređuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osigu-

323


ranje, kao i organizacija i poslovanje inve-sticionih fondova koji sprovode dobrovolj-no penzijsko i invalidsko osiguranje.

IV. LICA KOJIMA SE OBEZBEĐU-JU PRAVA ZA SLUČAJ INVALID-NOSTI I TELESNOG OŠTEĆENJA PROUZROKOVANIH POVREDOM NA RADU ILI PROFESIONALNOM

BOLEŠĆU

Član 17.Prava za slučaj invalidnosti i telesnog

oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću ostvaru-ju:

1) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadru-ga do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju;

2) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organi-zacija nadležna za zapošljavanje;

3) učenici i studenti kada se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;

4) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privred-noj jedinici ustanove za izdrža-vanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada;

5) lica koja, u skladu sa propisima, obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.

V. PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA

Član 18. Prava iz penzijskog i invalidskog osi-

guranja, jesu:

1) za slučaj starosti - pravo na staro-snu penziju;

2) za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju;

3) za slučaj smrti:(1) pravo na porodičnu penziju;(2) pravo na naknadu pogrebnih

troškova;4) za slučaj telesnog oštećenja prou-

zrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću - pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje.

VI. USLOVI ZA STICANJE PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG

OSIGURANJA

Starosna penzijaČlan 19.

Osiguranik stiče pravo na starosnu pen-ziju:

1) kad navrši 63 (muškarac), odnosno 58 (žena) godina života i najmanje 20 godina penzijskog staža;

2) kad navrši 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja; i

3) kad navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života.

Član 20.Osiguraniku kome se staž osiguranja

računa sa uvećanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu pen-ziju, utvrđena u članu 19. tač. 1) i 2) ovog zakona, snižava se zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:

1) za svakih šest godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;

2) za svakih pet godina provedenih

324


na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;

3) za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;

4) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Starosna granica iz stava 1. ovog čla-na može se snižavati najviše do 53 godi-ne života.

Invalidska penzijaČlan 21.

Invalidnost postoji kad kod osigurani-ka nastane potpuni gubitak radne sposob-nosti zbog promena u zdravstvenom sta-nju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otklo-niti lečenjem ili medicinskom rehabilita-cijom.

Član 22.Povredom na radu, u smislu ovog zako-

na, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzroč-noj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzroko-vana neposrednim i kratkotrajnim meha-ničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, izne-nadnim opterećenjem tela ili drugim pro-menama fiziološkog stanja organizma.

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspore-đen, ali koji obavlja u interesu poslodav-ca kod koga je zaposlen.

Povredom na radu smatra se i povre-da prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik pretrpi na re-dovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvrša-vanja službenih poslova i na putu predu-zetom radi stupanja na rad, kao i u dru-gim slučajevima utvrđenim zakonom.

Povredom na radu smatra se i obolje-nje osiguranika koje je nastalo neposred-no ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osigu-ran ili u vezi s njim.

Povredom na radu smatra se i povre-da prouzrokovana na način iz st. 1. do 4. ovog člana, koju osiguranik pretrpi u ve-zi s korišćenjem prava na zdravstvenu za-štitu po osnovu povrede na radu i profesi-onalne bolesti.

Član 23.Povredom na radu smatra se i povreda

prouzrokovana na način predviđen u čla-nu 22. ovog zakona koju osiguranici pre-trpe učestvujući:

1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesre-ća;

2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom;

3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);

4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa.

Član 24.Profesionalne bolesti, u smislu ovog za-

kona, jesu određene bolesti nastale u to-ku osiguranja, prouzrokovane dužim ne-posrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

325


Profesionalne bolesti, radna mesta, od-nosno poslovi na kojima se te bolesti po-javljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osi-guranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog fonda.

Član 25.Osiguranik kod koga nastane potpuni

gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju:

1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesional-nom bolešću;

2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrše-nja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1) ovog zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja;

3) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrše-nja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 2) ovog zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja, pod uslovom da ne ispunjava uslove za sticanje prava na starosnu penziju iz člana 19. tačka 1) ovog zakona.

Član 26.Osiguranik kod koga je invalidnost,

prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, nastala pre navršene 30 godine živo-ta stiče pravo na invalidsku penziju:

1) kad je invalidnost nastala do navr-šene 20 godine života - ako ima godinu dana staža osiguranja;

2) kad je invalidnost nastala do navršene 25 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staža osiguranja;

3) kad je invalidnost nastala do navršene 30 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri godine staža osiguranja.

* * *

OSTVARIVANJE I KORIŠĆENJE PRA-VA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG

OSIGURANJA

1. Ostvarivanje prava iz penzij-skog i invalidskog osiguranja


guranja ostvaruju se kod fonda kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran.

Fond kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran nadležan je i kad se pra-va iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju po osnovu međunarodnih ugo-vora.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, osiguranik odnosno korisnik pra-va, kao i član njegove porodice može na svoj zahtev ostvariti pravo na penziju kod fonda kod koga je navršen, odnosno utvrđen pretežan deo staža osiguranja.

Pravo izbora fonda iz stava 3. ovog čla-na može se koristiti samo jedanput.

Zahtev za ostvarivanje prava na penzi-ju podnosi se fondu kod koga je osigura-nik poslednji put bio osiguran.

Član 83.Prava za slučaj invalidnosti i smrti pro-

uzrokovanih povredom na radu ostvaruju se kod fonda kod koga je osiguranik bio osiguran u času nastanka te povrede.

Prava za slučaj invalidnosti i smrti prouzrokovanih profesionalnom bolešću

326


ostvaruju se kod fonda kod koga je osi-guranik bio osiguran u vreme oboljenja od profesionalne bolesti, a ako u to vre-me nije bio osiguran, ta prava ostvaruju se kod fonda kod koga je poslednji put bio osiguran.


guranja ostvaruju se od dana podnetog zahteva, a najranije šest meseci pre tog dana.

Prava iz penzijskog i invalidskog osi-guranja koja se ostvaruju u fondu obez-beđuju se u postupku predviđenom za-konom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukči-je uređeno.

Akt donet u postupku pokrenutom su-protno odredbi člana 82. ovog zakona, ni-štav je.

Član 85.Penzijski staž i zarade, naknade, ugo-

vorne naknade, odnosno osnovice osigu-ranja, kao i druge činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava, osim nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja, uzi-maju se u obzir pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, bez obzira na to kod kog fonda su utvrđeni, na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji.

Staž osiguranja utvrđuje fond kod ko-ga je taj staž navršen.

Penzijski staž se ne može utvrđivati na osnovu izjava svedoka.

Član 86.Ako je penzijski staž utvrđen kod dva

ili više fondova, oni nadoknađuju deo penzije fondu kod koga je ostvareno pra-vo na penziju.

Naknada dela penzije u smislu stava 1. ovog člana odgovara srazmeri između

staža koji je osiguraniku utvrđen kod dru-gog fonda i ukupnog penzijskog staža.

Pri utvrđivanju srazmere između utvr-đenog staža i ukupnog penzijskog staža, od ukupnog penzijskog staža odbijaju se periodi posebnog staža.

Naknada dela penzije iz stava 2. ovog člana obuhvata i srazmerni deo naknada, koja korisniku pripadaju po osnovu pen-zijskog i invalidskog osiguranja, kao i sra-zmerni deo obaveznih doprinosa koji se plaćaju na penzijska primanja.

Naknada srazmernog dela penzije obra-čunava se i isplaćuje mesečno, ako ugo-vorom između fondova nije drugačije od-ređeno.

Odredbe ovog člana odnose se i na or-ganizaciju za osiguranje vojnih osigurani-ka za staž navršen u svojstvu vojnog osi-guranika posle 1. januara 1973. godine.

Član 87.Ako je invalidnost odnosno smrt osi-

guranika prouzrokovana povredom na ra-du ili profesionalnom bolešću, invalidska odnosno porodična penzija ostvarena po tom osnovu u celosti pada na teret fonda kod koga je pravo ostvareno.

Član 88.Postupak za ostvarivanje prava iz pen-

zijskog i invalidskog osiguranja i za utvr-đivanje penzijskog staža pokreće se na zahtev osiguranika, odnosno na zahtev člana porodice za ostvarivanje prava na porodičnu penziju.

U postupku iz stava 1. ovog člana fond je dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć.

Korisnik prava je dužan da fondu bla-govremeno prijavi promenu koja je od uti-caja na pravo odnosno obim korišćenja tog prava.

327


Član 89.Lica iz čl. 15. i 17. ovog zakona pra-

va iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju u fondu za penzijsko i invalid-sko osiguranje zaposlenih.

Fond na teritoriji Republike kod koga je korisnik starosne penzije ostvario pra-vo, nadležan je za ponovno određivanje penzije u slučaju da se korisnik penzije zaposli, odnosno obavlja samostalnu de-latnost.

* * *

Član 91.Činjenice koje se, u skladu sa zako-

nom, ne utvrđuju u matičnoj evidenciji, a koje su od značaja za ostvarivanje pra-va iz penzijskog i invalidskog osiguranja, utvrđuju se u postupku rešavanja o tim pravima.

Član 92.U postupku za ostvarivanje prava iz

penzijskog i invalidskog osiguranja u fon-du obezbeđuje se dvostepenost.

Član 93.Kada je za rešavanje o pravu iz pen-

zijskog i invalidskog osiguranja potreb-no utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobno-sti za rad i nesposobnosti za samostalan život i rad, fond utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način ra-da uređuje opštim aktom fonda.

Nalaz, mišljenje i ocena iz stava 1. ovog člana podleže kontroli koju vrši or-gan fonda utvrđen opštim aktom iz stava 1. ovog člana.

Na akt iz stava 1. ovog člana sagla-snost daje ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i mi-nistar nadležan za poslove zdravlja.

U obavljanju kontrole iz stava 2. ovog člana, može se dati saglasnost ili primed-ba. Primedba kojom se ukazuje na uoče-ne nedostatke i daje uputstvo za njihovo otklanjanje, obavezna je za organe koji su vršili veštačenje.

Član 94.Postupak za ostvarivanje prava po

osnovu invalidnosti pokreće fond na zah-tev osiguranika na osnovu predloga za utvrđivanje invalidnosti, u skladu sa op-štim aktom fonda.

Predlog iz stava 1. ovog člana daje iza-brani lekar, u skladu sa zakonom, a sagla-snost na predlog daje lekarska komisija u zdravstvenoj ustanovi.

Komisiju iz stava 2. ovog člana imenu-je ministarstvo nadležno za poslove zdra-vlja.

Ako ne postoji saglasnost komisije iz stava 2. ovog člana, troškove postupka snosi osiguranik koji je podneo zahtev.

Naknadu troškova za rad komisije iz stava 2. ovog člana, sporazumno uređuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadle-žan za poslove zdravlja.

Član 95.Postupak za ostvarivanje prava na nov-

čanu naknadu za telesno oštećenje po-kreće se na zahtev osiguranika odnosno korisnika prava, na osnovu medicinske dokumentacije.

Postupak za ostvarivanje prava na nov-čanu naknadu za telesno oštećenje pokre-će se i po službenoj dužnosti na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prili-kom veštačenja o invalidnosti, u skladu sa opštim aktom fonda.

Član 96.Promene u stanju invalidnosti koje su

od uticaja na pravo na invalidsku penziju

328


priznatu pravosnažnim rešenjem, utvrđu-ju se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, odnosno po službenoj du-žnosti.

Fond određuje obavezan kontrolni pre-gled korisnika prava, najkasnije u roku od tri godine od dana utvrđivanja invalid-nosti, osim u slučajevima predviđenim opštim aktom fonda.

Na akt iz stava 2. ovog člana saglasnost sporazumno daju ministar nadležan za po-slove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja.

Član 97.Kao dan nastanka invalidnosti i tele-

snog oštećenja uzima se dan kada je na osnovu pregleda dat nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja u prvostepenom postupku, odnosno neki raniji dan za ko-ji postoji odgovarajuća medicinska doku-mentacija.

Član 98.Rešenje o pravima iz penzijskog i in-

validskog osiguranja i o penzijskom sta-žu donosi organ fonda određen opštim ak-tom fonda.

Prvostepeno rešenje iz stava 1. ovog člana podleže prethodnoj kontroli koju vrši organ utvrđen opštim aktom fonda.

Član 99.Protiv prvostepenog rešenja može se iz-

javiti žalba organu određenom opštim ak-tom fonda u roku od 15 dana od dana pri-jema rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja osim ako se njom pobija utvrđena invalidnost.

Član 100.Prvostepeno rešenje fonda podleže re-

viziji koju vrši organ određen opštim ak-tom fonda.

Revizijom se može ispitati i pravilnost nalaza, mišljenja i ocene koje daju orga-

ni veštačenja.Revizija ne odlaže izvršenje rešenja.

Član 101.Ako je protiv prvostepenog rešenja iz-

javljena žalba, o reviziji i žalbi rešava se istim rešenjem.

Ako protiv prvostepenog rešenja nije izjavljena žalba, a revizija ne bude izvrše-na u roku od tri meseca od dana isteka ro-ka za žalbu, smatra se da je revizija izvr-šena i data saglasnost na to rešenje.

Član 102.U vršenju revizije na prvostepeno reše-

nje može se dati saglasnost, odnosno pr-vostepeno rešenje može se izmeniti, poni-štiti ili ukinuti.

Ako je prvostepeno rešenje poništeno ili ukinuto, revizijom se ispituje samo da li je novo rešenje u skladu sa razlozima zbog kojih je ranije prvostepeno rešenje poništeno ili ukinuto.

Član 103.Protiv rešenja fonda donetog po žalbi,

odnosno u vršenju revizije o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i pro-tiv konačnog rešenja o podacima utvrđe-nim u matičnoj evidenciji, može se pokre-nuti upravni spor kod nadležnog suda.

Član 104.Protiv konačnog rešenja fonda, u sluča-

jevima kada nisu ispunjeni uslovi za po-navljanje postupka po zakonu kojim je uređen opšti upravni postupak, ili su pro-tekli rokovi za ponavljanje postupka po tom zakonu, postupak se može ponoviti:

1) ako se sazna za nove činjenice, odnosno nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi sami, ili u vezi sa već upotreblje-nim dokazima, mogli dovesti do drugačijeg rešenja;

2) kada je propušteno da se u ranijem

329


postupku iznese neka činjenica, odnosno dokaz koji može dovesti do drugačijeg rešenja.

Ponavljanje postupka pokreće se na predlog osiguranika ili po službenoj du-žnosti.

Ako je predlog za ponavljanje postup-ka podnet, odnosno postupak ponavlja-nja pokrenut u roku od pet godina od da-na dostavljanja rešenja osiguraniku, u ponovljenom postupku primenjuju se pro-pisi koji su važili u vreme donošenja reše-nja po kome se postupak ponavlja. Ako je predlog podnet, odnosno postupak po-navljanja pokrenut po isteku tog roka, u ponovljenom postupku primenjuju se pro-pisi koji važe u vreme podnošenja pred-loga za ponavljanje postupka, odnosno u vreme pokretanja tog postupka po službe-noj dužnosti.

Na osnovu podataka pribavljenih u ra-nijem i ponovljenom postupku, nadležni organ novim rešenjem može ranije reše-nje koje je bilo predmet ponavljanja osta-viti na snazi ili ga zameniti novim reše-njem kojim se ukida ranije rešenje.

Član 105.Pravosnažno rešenje fonda može se iz-

meniti novim rešenjem ako je njime po-vređen zakon ili opšti akt fonda na štetu osiguranika odnosno korisnika prava ili ako je o nekom pravnom pitanju docnije zauzeto pravno shvatanje povoljnije za osiguranika.

Novo rešenje će se doneti i ako se sa-zna za činjenice koje su od uticaja na pra-vo osiguranika, a koje su nastale posle do-nošenja rešenja.

Prava utvrđena rešenjem donetim u po-stupku izmene pripadaju od prvog dana narednog meseca od dana podnošenja zah-teva za izmenu rešenja, odnosno od dana donošenja rešenja u postupku za izmenu pokrenutom po službenoj dužnosti.

Kod ponovnog rešavanja o pravu osi-guranika odnosno korisnika prava, prema stavu 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili u času donošenja konačnog rešenja. Ako se rešava o pravu prema sta-vu 2. ovog člana primeniće se propisi ko-ji važe u vreme pokretanja postupka.

Član 106.U sporovima sukoba nadležnosti u po-

stupku za ostvarivanje prava iz penzij-skog i invalidskog osiguranja do kojih dođe između fondova odnosno fonda i poslodavaca, nadležan je Vrhovni sud Sr-bije.

* * *

XIII. FINANSIRANJE

Član 169. Prihod fonda čine sredstva:

1) doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;

2) za penzijsko i invalidsko osigu-ranje koje se u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom obezbeđuju u budžetu;

3) od imovine kojom raspolaže fond;4) drugih fondova za penzijsko i

invalidsko osiguranje kod kojih je navršen deo staža osiguranja;

5) od kamata ostvarenih plasmanom slobodnih sredstava poslovnom bankarstvu, na tržištu novca ili kupovinom obveznica čiji emitent je država;

6) subvencija i donacija;7) ostvarena prodajom društvenog

kapitala, društvenih i javnih predu-zeća ili njihovih delova, u skladu sa zakonom;

8) dividende na akcije po osnovu rani-jih ulaganja sredstava za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom;

330


9) iz drugih izvora.Pokrajinski fond, u skladu sa zakonom

i statutom, ima podračun preko koga se vr-še uplate i isplate sredstava republičkog fonda na teritoriji autonomne pokrajine.

* * *

Član 171.Sredstva za penzijsko i invalidsko osi-

guranje koriste se samo za namene odre-đene zakonom, i to za:

1) isplatu penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osigura-nja;

2) troškove za rad organa fonda i za obavljanje upravnih, analitičkih, finansijskih, administrativnih, tehničkih i drugih poslova za spro-vođenje penzijskog i invalidskog osiguranja;

3) druge obaveze utvrđene zakonom.

Član 172.Sredstva fonda koja ostaju po izmire-

nju obaveza iz člana 171. ovog zakona ko-riste se za ulaganja u hartije od vrednosti, za plasman kod poslovnih banaka i druge namene, radi ostvarivanja dobiti.

Član 173.Republika je garant za obaveze fonda

za ostvarivanje prava po osnovu obave-znog penzijskog i invalidskog osiguranja (državna garancija).

Član 174.Doprinos plaća i osiguranik koji ostva-

ruje ugovorenu naknadu po osnovu ugo-vora iz člana 12. stav 1. tačka 3) ovog za-kona i kada nema svojstvo osiguranika po tom osnovu.

Doprinos plaća i osiguranik zaposleni koji obavlja poslove iz člana 12. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona i poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu, pred-viđenim posebnim zakonom.

331

Sloboda poslodavca u zapošljavanjuČlan 19.

Poslodavac samostalno odlučuje o iz-boru lica za zasnivanje radnog odnosa između onih koje ponudi Nacionalna slu-žba ili agencija i drugog lica koje se ne-posredno obratilo poslodavcu radi zasni-vanja radnog odnosa.

Poslodavac ima pravo da zaposli lice bez posredovanja Nacionalne službe ili agencije.

* * *

Obavezno osiguranjeČlan 104.

Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti i to:

1) novčana naknada,2) zdravstveno osiguranje i penzijsko

i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom,

3) druga prava u skladu sa ovim za-konom i opštim aktom Nacionalne službe.

Obavezno osiguranje, u smislu ovog zakona, je obavezno učešće zaposlenog, poslodavca i lica koje samostalno oba-vlja delatnost u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje prava po osnovu nezapo-slenosti.

Član 105.Obavezno osigurano lice za slučaj ne-

zaposlenosti kod Nacionalne službe je:

1) zaposleni koji u skladu sa pro-pisima o radu ostvaruje zaradu odnosno naknadu zarade,

2) lice koje obavlja privremene ili povremene poslove, osim lica iz

člana 5. stav 1. ovog zakona,3) izabrano ili imenovano lice koje

za svoj rad prima platu, odnosno naknadu plate,

4) fizičko lice koje u skladu sa zako-nom samostalno obavlja privrednu ili drugu delatnost kao osnovno zanimanje (u daljem tekstu: predu-zetnik),

5) osnivač, odnosno suosnivač predu-zeća.

* * *

Pravo na novčanu naknaduČlan 108.

Obavezno osigurana lica iz člana 105. ovog zakona imaju pravo na novčanu na-knadu ako su bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u po-slednjih 18 meseci.

Neprekidnim osiguranjem iz stava 1. ovog člana smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana.

Član 109.Nezaposleni ima pravo na novčanu na-

knadu u slučaju:

1) prestanka potrebe za obavljanjem poslova, u skladu sa zakonom,

2) stečaja, likvidacije i u svim drugim slučajevima prestanka rada poslo-davca, u skladu sa zakonom,

3) neostvarivanja predviđenih rezultata rada, odnosno utvrđene nesposobnosti za rad, u skladu sa zakonom,

4) premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima,

5) ako je bilo zaposleno u inostran-stvu, u skladu sa zakonom.

ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU i OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

„Službeni glasnik RS“, br. 71/03, 84/04

332


Pravo na novčanu naknadu pripada i nezaposlenom koji je bio u radnom odno-su na određeno vreme ili je obavljao pri-vremene i povremene poslove, osim lica iz člana 5. stav 1. ovog zakona.

Nezaposleni kome je radni odnos pre-stao na osnovu pismenog sporazuma sa poslodavcem na inicijativu zaposlenog ili otkaza ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima od strane zaposlenog ili otkazom ugovo-ra o radu ili ugovora o privremenim i po-vremenim poslovima od strane poslodav-ca ako postoji opravdan razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog u skladu sa propisima o radu, nema pravo na nov-čanu naknadu.

Nezaposleni koji je dobrovoljno osigu-ran ima pravo na novčanu naknadu u vi-sini, pod uslovima i na način utvrđen op-štim aktom Nacionalne službe.

333

Član 1.Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem

novčane obaveze plaća zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate, po stopi utvrđenoj ovim zakonom.

Član 2.Stopa zatezne kamate sastoji se od:

1) mesečne stope rasta cena na malo,2) fiksne stope od 0,5 % mesečno.

Član 3.Obračun duga uvećanog za zateznu ka-

matu vrši se tako da se fiksna stopa od 0,5 % množi iznosom glavnog duga uve-ćanog za kamatu po stopi iz člana 2. tač-ka 1. ovog zakona, primenom konformne metode.

Za mesec za koji nije poznata stopa ra-sta cena na malo, primenjuje se poslednja objavljena mesečna stopa rasta cena na malo.

Za mesec za koji je stopa rasta cena na malo jednaka nuli ili je negativna, meseč-na stopa zatezne kamate jednaka je fiksnoj stopi iz člana 2. tačka 2. ovog zakona.

Član 4.Za mesece u kojima je zbog jednokrat-

ne korekcije cena stopa rasta cena na ma-lo najmanje za 10 procentnih poena veća od eskontne stope Narodne banke Jugo-slavije, za stopu iz člana 2. tačka 1. ovog zakona uzima se aritmetička sredina iz-među eskontne stope Narodne banke i stope rasta cena na malo.

Član 5.Odredbe ovog zakona ne primenjuju

se na dužničko-poverilačke odnose za ko-je je visina stope zatezne kamate utvrđe-na drugim saveznim zakonima.

ZAKON O VISINI STOPE ZATEZNE KAMATE

„Službeni list SRJ“ br. 9/01

334

Predmet zakonaČlan 1.

Ovim zakonom uređuje se zaloga, bez predaje u državinu, pokretnih stvari i pra-va radi obezbeđenja potraživanja pove-rioca, ugovor o zalozi, prava i obaveze ugovornih strana, upis založnog prava u registar, namirenje založnog poverioca i prestanak založnog prava.

Pokretne stvari i prava zalažu se upi-som založnog prava u registar koji se ustanovljava u skladu sa ovim zakonom.

Na pravne odnose koji nisu uređeni ovim zakonom primenjuju se propisi ko-jima se uređuju obligacioni i svojinsko-pravni odnosi.

Ugovor o zaloziČlan 2.

Ugovorom o zalozi obavezuje se zalo-godavac prema poveriocu da mu pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje ta-ko što će se poveriočevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava (u daljem tekstu: Registar zaloge).

Zalogodavac može biti dužnik ili tre-će lice.

Ugovorom o zalozi uređuju se prava i obaveze zalogodavca i poverioca.

* * *

Pravno dejstvo založnog pravaČlan 6.

Poverilac čije je založno pravo upisa-no u Registar zaloge može se naplatiti iz vrednosti založnog prava pre ostalih po-verilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti.

Pravo iz stava 1. ovog člana ima dej-

stvo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava pribavilo od zalogodav-ca, kao i prema docnijim pribaviocima predmeta založnog prava.

Potraživanje koje se obezbeđujeČlan 7.

Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti.

Založnim pravom obezbeđuje se odre-đen iznos glavnog potraživanja, dužna ka-mata i troškovi ostvarenja naplate potra-živanja.

Založnim pravom mogu se obezbediti i buduća, kao i uslovna potraživanja.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, u Re-gistar zaloge upisuje se najviši iznos glav-nog potraživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje uslovna ili buduća potraživa-nja.

Pravno dejstvo u stečajuČlan 8.

U slučaju stečajnog postupka nad imo-vinom zalogodavca, na namirenje iz vred-nosti predmeta založnog prava primenju-ju se pravila zakona kojim se uređuje stečaj.

Pokretne stvariČlan 9.

Predmet založnog prava može biti indi-vidualno određena stvar kojom zalogoda-vac može slobodno raspolagati.

Založiti se mogu i pokretne stvari odre-đene po vrsti, ako je ugovorom o zalozi određena količina ili broj i način na koji se mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste.

ZAKON O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR

„Službeni glasnik RS“, br. 57/03

335


Predmet založnog prava može biti i zbir pokretnih stvari, kao što je roba u od-ređenom skladištu ili prodavnici, inven-tar koji služi za obavljanje privredne de-latnosti i drugo, u skladu s ugovorom o zalozi.

Pravo potraživanja i druga pravaČlan 10.

Predmet založnog prava može biti i pra-vo potraživanja zalogodavca prema du-žniku i u slučaju da je založni poverilac dužnik zalogodavca, osim potraživanja či-ji je prenos zabranjen zakonom i onih ko-ja su vezana za ličnost ili se ne mogu pre-nositi na drugog.

Založno pravo na potraživanju se stiče upisom u Registar zaloge.

Predmet založnog prava mogu biti i druga imovinska prava kojima njihov imalac može slobodno raspolagati.

Odredbe o stvarnoj zalozi primenjuju se i na zalogu potraživanja i drugih pra-va, ako za njih nije propisano što drugo.

* * *

Suvlasnički udeoČlan 12.

Suvlasnički udeo pokretne stvari ili zbi-ra pokretnih stvari može biti predmet za-loge.

Idealni deo imovinskih prava može se založiti.

* * *

Primena drugih propisaČlan 14.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zalogu brodova i vazduhoplova, za koje su ustanovljeni registri prema poseb-nim propisima.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zalogu hartija od vrednosti, za koje je ustanovljen registar prema posebnim

propisima u koji se upisuju prava trećih lica na hartijama od vrednosti.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zalogu prava intelektualne svojine, a zalo-ga na tim pravima upisuje se u registar za-voda nadležnog za intelektualnu svojinu, i to registar žigova, registar patenata, regi-star malih patenata, registar modela, regi-star uzoraka, registar geografskih oznaka porekla i registar topografija.

* * *

Pravo prvenstva naplateČlan 29.

Založni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom predmeta založnog prava naplati svoje potraživanje pre osta-lih poverilaca zalogodavca, osim ako nije drugačije određeno ovim zakonom.

Red prvenstvaČlan 30.

Ako je jedan predmet založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen nekolicini poverilaca, red po kome se is-plaćuju njihova potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema trenutku upisa njihovih založnih prava u Registar zaloge.

Red prvenstva različitih založnih pravaČlan 31.

Red prvenstva između založnog pra-va upisanog u Registar zaloge i založnog prava koje nastaje predajom založene stvari u državinu poveriocu, određuje se prema vremenu nastanka odgovarajućeg založnog prava.

Ako upis u Registar zaloge prethodi prodaji u državinu, upisano založno pra-vo uživa prvenstvo.

Ako je zalogodavac prvo predao stvar u državinu poveriocu, a zatim tražio upis založnog prava u Registar zaloge u korist drugog poverioca, poverilac u čijoj drža-

336


vini se nalazi založena stvar uživa prven-stvo.

Založno pravo stečeno predajom u dr-žavinu uživa prvenstvo u odnosu na doc-nije založno pravo upisano u registar za-loge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zaključen u pismenoj formi i ove-ren u sudu ili drugom organu ovlašćenom za overavanje potpisa.

* * *

Sudska prodaja predmeta založnog prava

Član 43.Posle izvršenog upisa namirenja u Re-

gistar zaloge, založni poverilac može zah-tevati od suda odluku da se predmet zalo-žnog prava proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili ber-zansku cenu.

Ako bi troškovi javne prodaje bili ne-srazmerno veliki prema vrednosti pred-meta založnog prava, sud može odluči-ti da ga založni poverilac proda po ceni utvrđenoj procenom stručnjaka, ili da ga, ako hoće, zadrži za sebe po toj ceni.

Vansudska prodajaČlan 44.

Založni poverilac može pristupiti van-sudskoj prodaji predmeta založnog prava po isteku roka od 30 dana od upisa počet-ka namirenja u Registar zaloge.

Dužnik može punovažno ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta založnog prava.

U tom roku zalogodavac može, iako ni-je dužan, ispuniti obavezu dužnika.

* * *

Javna prodaja putem nadmetanjaČlan 46.

Založni poverilac može pristupiti van-sudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja

ako je takav način predviđen ugovorom o zalozi.

Izuzetno, kad je zalogodavac fizičko li-ce koje ugovor o zalozi zaključuje izvan okvira privredne delatnosti, založni pove-rilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja ako su se za-ložni poverilac i zalogodavac o tome spo-razumeli u trenutku dospelosti poverioče-vog potraživanja.

Založni poverilac može poveriti spro-vođenje javne prodaje stručnom licu koje se redovno bavi takvom delatnošću.

Prodaja po tržišnoj ili berzanskoj ceniČlan 47.

Založni poverilac može prodati pred-met založnog prava po tržišnoj ili berzan-skoj ceni ako je takav način prodaje pred-viđen u ugovoru o zalozi.

Izuzetno, kad je zalogodavac fizičko li-ce koje ugovor o zalozi zaključuje izvan okvira privredne delatnosti, to je moguće ako su se založni poverilac i zalogodavac o tome sporazumeli u trenutku dospelosti poveriočevog potraživanja.

Tržišna cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari redovno prodaju pod uobiča-jenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava.

Ako u mestu i u vreme prodaje pred-meta založnog prava stvar nema tržišnu cenu, uzima se u obzir cena na najbližem tržištu.

Berzanska cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari prodaju na najbližoj ber-zi.

Ako predmet založnog prava nema trži-šnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to uči-nio razuman i pažljiv čovek, čuvajući in-terese dužnika i zalogodavca.

Založni poverilac može poveriti licu

337


koje se bavi davanjem zajmova uz zalo-gu kao zanimanjem ili licu koje se bavi prodajom takvih stvari kao zanimanjem, da u njegovo ime i za njegov račun proda predmet založnog prava.

Založni poverilac i lice kome je pove-rena prodaja založnog prava solidarno su odgovorni zalogodavcu ako mu prouzro-kuju štetu prilikom prodaje.

* * *

Sticanje prava svojine na javnoj prodaji i drugim vrstama prodaje

Član 50.Savesno lice koje kupi predmet zalo-

žnog prava na sudskoj ili vansudskoj jav-noj prodaji, stiče pravo svojine bez tere-ta.

Pravo svojine koje je savesni kupac ste-kao ne može se osporavati zbog eventual-nih propusta u postupku prodaje.

Pravila iz st. 1. i 2. ovog člana prime-njuju se i na prodaje u postupku namire-nja, ako je lice kupilo predmet založnog prava po tržišnoj ili berzanskoj ceni ili po ceni po kojoj bi ga prodao razuman i pa-žljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca.

Isplata i drugi načini prestanka potraživanja

Član 51.Ako potraživanje založnog poverioca

prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz Regi-stra zaloge na zahtev založnog poverio-ca, dužnika ili zalogodavca, kad to nije isto lice.

Ali založni poverilac se može namiri-ti iz vrednosti predmeta založnog prava i posle zastarelosti njegovog potraživanja.

Propast stvariČlan 52.

Založno pravo prestaje i briše se iz Re-

gistra zaloge kada predmet založnog pra-va propadne.

Ako je predmet založnog prava bio osi-guran, založno pravo se uspostavlja, po samom zakonu, na potraživanju iznosa (ili naknade) osiguranja.

ProdajaČlan 53.

Založno pravo prestaje na osnovu jav-ne prodaje i druge prodaje predmeta zalo-žnog prava, izvršene radi namirenja potra-živanja založnog poverioca.

Po pravosnažnosti sudske odluke o na-mirenju sud će rešenjem odrediti da se za-ložno pravo briše iz Registra zaloge.

U slučaju vansudske prodaje založni poverilac je dužan da izda ispravu na osnovu koje zalogodavac može zahtevati brisanje založnog prava.

Pravo da zahteva od založnog poverio-ca da izda ovakvu ispravu ima i kupac ko-ji je predmet založnog prava pribavio na vansudskoj prodaji.

Ostali slučajeviČlan 54.

Brisanje založnog prava iz Registra zaloge može se tražiti i kada se založni poverilac odrekne založnog prava u pi-smenoj formi, kada se svojstvo založnog poverioca stekne u istom svojstvu sa svoj-stvom dužnika, kao i kada založni poveri-lac stekne pravo svojine na predmetu za-ložnog prava.

338

Pravo zalogeČlan 61.

Pravo zaloge može postojati na pokret-nim stvarima, nepokretnostima i pravima.

Pravo zaloge nastaje na osnovu prav-nog posla, sudske odluke i zakona.

* * *

Član 63.Radi obezbeđenja određenog potraživa-

nja nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipote-ka) koji je ovlašćen na način predviđen zakonom, da traži namirenje svog potraži-vanja iz vrednosti te nepokretnosti pre po-verioca koji na njoj nema hipoteku, kao i pre poverioca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti.

Hipoteka se odnosi na celu nepokret-nost, na njene plodove dok su neodvoje-ni, kao i na druge njene sastavne delove i pripatke.

Za obezbeđenje jednog potraživanja može se zasnovati hipoteka na više nepo-kretnosti (zajednička hipoteka).

Založena nepokretnost u celini obezbe-đuje potraživanje poverioca do potpunog namirenja tog potraživanja bez obzira na kasniju podelu nepokretnosti (nedeljivost hipoteke).

Član 64.Na osnovu pravnog posla ili sudske

odluke hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način od-ređen zakonom.

Na osnovu zakona hipoteka se stiče u trenutku kada su ispunjeni uslovi određe-ni zakonom.

* * *

Član 66.Hipoteka se može preneti na drugog sa-

mo zajedno sa prenosom potraživanja ko-je je tom hipotekom obezbeđeno.

Hipotekarni poverilac može zasnovati hipoteku na postojećoj hipoteci u korist trećeg lica bez pristanka hipotekarnog du-žnika (nadhipoteka).

Član 67.Ako hipotekarni dužnik smanjuje vred-

nost nepokretnosti opterećene hipotekom ili na drugi način pogoršava njeno stanje, hipotekarni poverilac može tražiti da sud naloži hipotekarnom dužniku da se uzdr-ži od takvih radnji, a ako on to ne učini, može zahtevati prinudnu naplatu potraži-vanja obezbeđenog hipotekom i pre nje-gove dospelosti.

Član 68.Prestanak hipoteke se može tražiti:

• kada hipotekarni dužnik plati potra-živanje obezbeđeno hipotekom,

• kada se hipotekarni poverilac od-rekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadležnog organa koji vodi javnu knjigu u koju je upisana hipoteka,

• kada je isto lice steklo pravo svoji-ne i hipoteke na istoj nepokretno-sti,

• kada propadne nepokretnost op-terećena hipotekom, ako ne bude obnovljena.

ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA

„Službeni list SFRJ“, br. 6/80, 36/90; „Službeni list SRJ“, br. 29/96

339

Ponašanje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava

Član 18.Strana u obligacionom odnosu je du-

žna da u izvršavanju svoje obaveze postu-pa sa pažnjom koja se zahteva u odgova-rajućoj vrsti obligacionih odnosa (pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja do-brog domaćina).

Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje pro-fesionalne delatnosti postupa s poveća-nom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka).

Strana u obligacionom odnosu dužna je da se u ostvarivanju svog prava uzdrži od postupka kojim bi se otežalo izvršenje obaveze druge strane.

* * *

Kada je ugovor zaključenČlan 26.

Ugovor je zaključen kada su se ugovor-ne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

* * *

Kakav mora biti predmet obavezeČlan 46.

Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju, činjenju, nečinjenju ili trpljenju.

Ona mora biti moguća, dopuštena i od-ređena, odnosno odrediva.

* * *

Dopušten osnovČlan 51.

Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov.

Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.

Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

* * *

PretnjaČlan 60.

Ako je ugovorna strana ili neko tre-će lice nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, druga strana može tražiti da se ugovor poništi.

Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život , telo ili drugo značajno do-bro ugovorne strane ili trećeg lica.

Bitna zabludaČlan 61.

Zabluda je bitna ako se odnosi na bit-na svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s ob-zirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.

Strana koja je u zabludi može tražiti po-ništaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zaključenju ugovora nije postupa-la s pažnjom koja se u prometu zahteva.

U slučaju poništaja ugovora zbog za-blude, druga savesna strana ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete bez obzira na to što strana koja je u zabludi nije kri-va za svoju zabludu.

Strana koja je u zabludi ne može se na nju pozivati ako je druga strana spremna

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

„Službeni list SFRJ“. br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89; „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99, 44/99

340


da izvrši ugovor kao da zablude nije ni bilo.

* * *

NesporazumČlan 63.

Kada strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predme-tu obaveze, ugovor ne nastaje.

* * *

PrevaraČlan 65.

Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u na-meri da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati po-ništaj ugovora i onda kada zabluda nije bitna.

Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete.

Ako je prevaru učinilo treće lice, preva-ra utiče na sam ugovor ako je druga ugo-vorna strana u vreme zaključivanja ugo-vora znala ili morala znati za prevaru.

Ugovor bez naknade može se poništi-ti i kada je prevaru učinilo treće lice, bez obzira na to da li je druga strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala zna-ti za prevaru.

* * *

Uslovi i njihovo dejstvoČlan 74.

Ugovor je zaključen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od ne-izvesne činjenice.

Ako je zaključen pod odložnim uslo-vom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zaključenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proističe nešto drugo.

Ako je zaključen pod raskidnim uslo-vom, ugovor prestaje važiti kada se us-lov ispuni.

Smatra se da je uslov ostvaren ako nje-govo ostvarenje, protivno načelu savesno-sti i poštenja, spreči strana na čiji je teret određen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protino načelu save-snosti i poštenja, prouzrokuje strana u či-ju je korist određen.

Nedopušten ili nemoguć uslovČlan 75.

Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinud-nim propisima, javnom poretku ili do-brim običajima.

Ugovor zaključen pod nemogućim od-ložnim uslovom je ništav, a nemoguć ras-kidni uslov smatra se nepostojećim.

Obezbeđenje uslovnog pravaČlan 76.

Ako je ugovor zaključen pod odložnim uslovom, poverilac čije je pravo uslovlje-no može zahtevati odgovarajuće obezbe-đenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroženo.

Računanje vremenaČlan 77.

Rok određen u danima počinje teći pr-vog dana posle događaja od koga se rok računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka.

Rok određen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom na-stanka događaja od koga rok počinje da teče, a ako takvog dana nema u posled-njem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.

Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi, kao po-slednji dan roka računa se sledeći radni dan.

341


Početak meseca označava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - po-slednji dan u mesecu, ako što drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.

* * *

NištavostČlan 103.

Ugovor koji je protivan prinudnim pro-pisima, javnom poretku ili dobrim običa-jima je ništav ako cilj povređenog pravi-la ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propi-suje što drugo.

Ako je zaključivanje određenog ugovo-ra zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku obave-zu snosiće odgovarajuće posledice.

* * *

RušljivostČlan 111.

Ugovor je rušljiv kada ga je zaključi-la strana ograničeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zaključenju bilo ma-na u pogledu volje strana, kao i kada je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno.

* * *

Opšte pravilo o pobijanju dužnikovih pravnih radnji

Član 280.Svaki poverilac čije je potraživanje do-

spelo za isplatu, i bez obzira kad je na-stalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu pove-rilaca.

Smatra se da je pravna radnja preduze-ta na štetu poverilaca ako usled njenog iz-vršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja.

Pod pravnom radnjom podrazumeva se i propuštanje zbog koga je dužnik iz-gubio kakvo materijalno pravo ili kojom je za njega nastala kakva materijalna oba-veza.

* * *

Opšte pravilo o zastarelostiČlan 360.

Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.

Zastarelost nastupa kada protekne za-konom određeno vreme u kome je poveri-lac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.

Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

* * *

Opšti rok zastarelostiČlan 371.

Potraživanja zastarevaju za deset godi-na, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

* * *

Stopa ugovorne kamateČlan 399.

Stopa ugovorne kamate između fizič-kih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju.

U pogledu najviše ugovorene kamatne stope između pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona.

Ako je kamata ugovorena, ali nije odre-đena njena stopa ni vreme dospevanja, iz-među fizičkih lica važi kamatna stopa ko-ja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju, a između pravnih lica važi kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaća, odnosno ugovara za takvu ili sličnu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za određe-ni slučaj nije predviđeno što drugo.

342


Ako je ugovorena kamata veća od do-zvoljene, primeniće se najveća dozvolje-na stopa kamate.

* * *

Pojam zakupaČlan 567.

Ugovorom o zakupu obavezuje se za-kupodavac da preda određenu stvar za-kupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.

Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukčije ugovoreno ili uobičajeno.

* * *

Otkaz ugovora o zakupuČlan 597.

Ugovor o zakupu čije trajanje nije od-ređeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih običaja prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok.

Ako dužina otkaznog roka nije određe-na ugovorom ili zakonom ili mesnim obi-čajima, ona iznosi osam dana, s tim da ot-kaz ne može biti dat u nevreme.

Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka, čak i ako je u času zaključenja ugovora to znao.

Zakupac se ne može odreći prava iz sta-va 3. ovog člana.

343

Posao finansijskog lizingaČlan 2.

Posao finansijskog lizinga, u smislu ovog zakona, je posao u kome davalac li-zinga:

1) sa isporučiocem predmeta lizinga određenim od strane primaoca li-zinga zaključuje ugovor na osnovu koga stiče pravo svojine na pred-metu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava prima-lac lizinga (u daljem tekstu: ugovor o isporuci);

2) sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu ko-jim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizin-ga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama (u daljem tekstu: ugovor o lizingu).

Trajanje ugovora o lizinguČlan 3.

Minimalni rok na koji se ugovor o lizin-gu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora.

Predmet lizingaČlan 4.

Predmet finansijskog lizinga je pokret-na nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.).

* * *

Određenje subjekataČlan 9.

Subjekti u poslu finansijskog lizinga su: davalac lizinga, primalac lizinga i is-poručilac predmeta lizinga.

Davalac lizingaČlan 10.

Davalac lizinga je lice koje, uz zadrža-vanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu na-knadu.

Davalac lizinga, u smislu ovog zako-na, je privredno društvo koje obavlja po-slove finansijskog lizinga u skladu sa pro-pisima države u kojoj je osnovano i čiji je minimalni uplaćeni novčani deo osnov-nog kapitala 100.000 evra.

Primalac lizingaČlan 11.

Primalac lizinga, u smislu ovog zako-na, je pravno ili fizičko lice na koga da-valac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovore-no vreme i uz ugovorenu naknadu.

Isporučilac predmeta lizingaČlan 12.

Isporučilac predmeta lizinga (u daljem tekstu: isporučilac), u smislu ovog zako-na, je pravno ili fizičko lice koje na da-vaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu na-knadu.

* * *

ZAKON O FINANSIJSKOM LIZINGU


344


Obaveza pribavljanja predmeta lizingaČlan 14.

Davalac lizinga je dužan da prema spe-cifikaciji primaoca lizinga pribavi pred-met lizinga od isporučioca koga je odre-dio primalac lizinga.

Zaštita u slučaju stečaja primaoca lizinga

Član 15.U slučaju stečaja primaoca lizinga, da-

valac lizinga ima pravo na izdvajanje pred-meta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase primaoca lizinga, u skladu sa zako-nom kojim se uređuje stečajni postupak.

Primalac lizinga i sud nadležan za spro-vođenje stečajnog postupka, dužni su da bez odlaganja obaveste davaoca lizinga o pokretanju stečajnog postupka.

345

Mesna nadležnost

a) Opšta mesna nadležnostČlan 39.

Ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda, za suđenje je nadležan sud koji je opšte me-sno nadležan za tuženog.

U slučajevima predviđenim u ovom za-konu za suđenje je pored suda opšte me-sne nadležnosti nadležan i drugi određe-ni sud.

Član 40.Za suđenje je opšte mesno nadležan

sud na čijem području tuženi ima prebi-valište.

Ako tuženi nema prebivalište ni u Re-publici Srbiji niti u kojoj drugoj državi, opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi ima boravište.

Ako tuženi pored prebivališta ima i bo-ravište u nekom drugom mestu, a prema okolnostima može se pretpostaviti da će tu duže vreme boraviti, opšte mesno nad-ležan je i sud boravišta tuženog.

* * *

Sporazum o mesnoj nadležnostiČlan 64.

Ako zakonom nije određena isključi-va mesna nadležnost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom ste-penu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadle-žan.

Ovaj sporazum važi samo ako je pisme-no sastavljen i ako se tiče određenog spo-ra ili više sporova koji svi proističu iz od-ređenog pravnog odnosa.

Ispravu o sporazumu tužilac mora pri-ložiti uz tužbu, a tuženi uz prigovor nena-dležnosti ili odgovor na tužbu.

* * *

Član 88.Obim punomoćja određuje stranka.Stranka može ovlastiti punomoćnika

da preduzima samo određene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku.

Punomoćnika koji je advokat može za-menjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju.

Član 89.Ako je stranka izdala advokatu puno-

moćje za vođenje parnice, a nije bliže od-redila ovlašćenja u punomoćju, advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen:

1) da vrši sve radnje u postupku, a naročito da podnese tužbu, da je povuče, da prizna tužbeni zahtev ili da se odrekne tužbenog zahteva, da zaključi poravnanje, da podnese pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da zah-teva izdavanje privremenih mera obezbeđenja.

2) da podnosi predlog za izvršenje ili obezbeđenje i da preduzima po-trebne radnje u postupku povodom takvog zahteva;

3) da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku.

Advokatu je uvek potrebno posebno punomoćje za podnošenje predloga za po-navljanje postupka.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU

„Službeni glasnik RS“ br. 125/04

346


Član 90.Ako stranka u punomoćju nije bliže

odredila ovlašćenja punomoćnika, puno-moćnik koji nije advokat može na osno-vu ovakvog punomoćja da preduzima sve radnje u postupku ali mu je uvek potreb-no izričito ovlašćenje za povlačenje tu-žbe, za priznanje ili za odricanje od tužbe-nog zahteva, za zaključenje poravnanja, za povlačenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenošenje punomoćja na drugo lice.

Član 91.Stranka izdaje punomoćje u pismenom

obliku.Ako posumnja u istinitost pismenog

punomoćja, sud će rešenjem naložiti pu-nomoćniku da podnese overeno puno-moćje. Protiv ovog rešenja nije dozvolje-na žalba.

Član 92.Punomoćnik je dužan da prilikom pred-

uzimanja prve radnje u postupku podne-se punomoćje.

Sud je dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao pu-nomoćnik ovlašćeno za zastupanje. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzi-manje određene radnje, ukinuće parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te rad-nje stranka nije naknadno odobrila.

Član 93.Stranka može u svako vreme opozvati

punomoćje, a punomoćnik ga može u sva-ko vreme otkazati.

Opozivanje, odnosno otkaz punomoć-ja mora se saopštiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na za-pisnik.

Opozivanje, odnosno otkaz punomoć-ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od časa kada joj je saopšteno.

Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izda-lo punomoćje ako je potrebno da od nje-ga otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati.

Član 94.Punomoćje prestaje smrću fizičkog li-

ca.Ako je punomoćniku dato ovlašćenje

da može preduzimati sve radnje u postup-ku, a stranka, odnosno njen zakonski za-stupnik umre ili postane poslovno nespo-soban, ili ako zakonski zastupnik bude razrešen dužnosti, punomoćnik je ovla-šćen da preduzima radnje u postupku ko-je ne trpe odlaganje.

U slučajevima navedenim u stavu 2. ovog člana punomoćniku koji nije advo-kat uvek prestaju ovlašćenja koja se u punomoćju moraju izričito navesti (član 90).

Član 95.Prestankom pravnog lica prestaje i pu-

nomoćje koje je ono izdalo.Izuzetno od odredaba stava 1. ovog

člana, punomoćnik je dužan da još mesec dana preduzima radnje koje ne trpe odla-ganje.

* * *

PODNESCI

Član 100.Tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i

pravni lekovi podnose se u pismenom ob-liku (podnesci).

Podnesci moraju biti razumljivi i mora-ju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naro-čito treba da sadrže: označenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalište ili bo-ravište, odnosno sedište stranaka, njiho-

347

vih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu iz-jave i potpis podnosioca.

Ako izjava sadrži kakav zahtev, stran-ka treba u podnesku da navede činjenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.

Član 101.Podnesci koje treba dostaviti protivnoj

stranci predaju se sudu u potrebnom bro-ju primeraka za sud i protivnu stranku. Ta-ko treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi.

Ako je na protivnoj strani više lica ko-ja imaju zajedničkog zakonskog zastupni-ka ili punomoćnika, za sva ta lica podne-sci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku.

Član 102.Isprave koje se prilažu podnesku pod-

nose se u izvorniku ili prepisu.Ispravu priloženu u izvorniku sud će

zadržati, a protivnoj stranci dozvoliće da se upozna sa njenom sadržinom. Kad pre-stane potreba da se izvornik isprave drži u sudu, vratiće se podnosiocu na njegov zahtev. Sud može naložiti podnosiocu da spisima priloži prepis isprave.

Ako je isprava priložena u prepisu, sud će na zahtev protivne stranke naložiti pod-nosiocu da podnese sudu ispravu u izvor-niku, a protivnoj stranci dozvoliće da se upozna sa njenom sadržinom. Kad je to potrebno, sud će odrediti rok u kome se is-prava mora podneti u izvorniku ili u ove-renom prepisu, odnosno pregledati.

Protiv ovih rešenja nije dozvoljena žal-ba.

Član 103.Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sa-

drži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema

punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije dru-gačije određeno. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odrediće rok za ponovno podnošenje podneska.

Ako podnesak vezan za rok bude ispra-vljen, odnosno dopunjen i predat sudu u roku određenom za dopunu ili ispravku, smatraće se da je podnesen sudu onog da-na kad je prvi put bio podnesen.

Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom ro-ku, a ako bude vraćen bez ispravke, odno-sno dopune, odbaciće se.

Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propu-stila obavezu.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se ako stranka ima punomoćnika koji je advokat. Kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odba-citi.

Član 104.Novčanom kaznom do 30.000 dinara

parnični sud kazniće lice koje u podne-sku vređa sud, stranku ili drugog učesni-ka u postupku.

Izrečena kazna po stavu 1. ovog člana ne utiče na izricanje kazne za krivično de-lo.

Ako se novčana kazna nije mogla na-platiti ni prinudnim putem, novčana ka-zna, odnosno njen preostali deo koji nije plaćen, zameniće se zatvorom, čije traja-nje odmerava sud srazmerno visini izre-čene kazne, ali koje ne može biti duže od deset dana.

Odredba stava 3. ovog člana primeniće se u svim slučajevima kad sud izriče nov-čanu kaznu (čl. 247, 254. i 319).


348


* * *

DOSTAVLJANJE PISMENA i RAZMA-TRANJE SPISA

Način dostavljanjaČlan 127.

Pismena se dostavljaju, po pravilu, pre-ko pošte, a mogu se dostavljati preko od-ređenog lica zaposlenog u sudu, preko nadležnog organa opštine, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, neposredno u sudu ili na dru-gi način određenim posebnim zakonom.

Član 128.Dostavljanje državnim organima, orga-

nima lokalne samouprave i organima teri-torijalne autonomije vrši se predajom pi-smena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovlašćenom za primanje pismena.

Dostavljanje javnom tužiocu ili jav-nom pravobranilaštvu vrši se predajom pismena njegovoj pisarnici. Kao dan do-stavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici.

Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena u prostorijama prav-nog lica, licu ovlašćenom za primanje pi-smena.

Dostavljanje po odredbama st. 1. i 3. ovog člana vrši se i kad su stranke navede-ne u tim stavovima za svog punomoćnika odredile lice koje je kod njih zaposleno.

* * *

Član 133.Dostavljanje advokatu kao punomoćni-

ku može se izvršiti i predajom pismena li-cu koje je zaposleno u njegovoj advokat-skoj kancelariji.

Dostavljanje advokatu može se izvršiti i predajom pismena odraslom članu poro-dičnog domaćinstva, ako svoju delatnost obavlja u stanu.

* * *

Član 136.Tužba, platni nalog, vanredni pravni

lek, presuda i rešenje protiv kog je dozvo-ljena posebna žalba dostaviće se lično stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku. Ostala pismena dostaviće se lično kad je to ovim ili drugim zako-nom izričito određeno, ili kad sud smatra da je zbog priloženih isprava potrebna ve-ća opreznost.

Ako se lice kome se pismeno mora lič-no dostaviti ne zatekne tamo gde se dosta-vljanje ima izvršiti, dostavljač će se oba-vestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. st. 1. i 2. ovog zakona pismeno obaveštenje da ra-di primanja pismena bude u određeni dan i sat u svom stanu odnosno na svom rad-nom mestu. Ako i posle toga dostavljač ne zatekne lice kome se pismeno ima do-staviti, postupiće se po odredbama člana 135. ovog zakona, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako pismeno iz stava 1. ovog člana treba dostaviti državnim organima i prav-nim licima, dostavljanje se vrši po odred-bama člana 128. ovog zakona.

Član 137.Ako se utvrdi da je lice kome se pisme-

no ima dostaviti odsutno i da mu lica na-vedena u članu 135. st. 1. i 2. ovog zako-na ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti sudu uz naznačenje gde se odsutni nalazi.

* * *

TUŽBA

Član 186.Parnični postupak pokreće se tužbom.

349


Sadržina tužbeČlan 187.

Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traže-nja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove či-njenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki pod-nesak (član 100).

Tužilac koji ima boravište ili prebiva-lište, odnosno sedište u inostranstvu du-žan je da u tužbi imenuje punomoćnika za prijem pismena. Ukoliko ne označi pu-nomoćnika za prijem pismena sud će tu-žbu odbaciti.

Kad nadležnost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tužbenog zahte-va nije novčani iznos, tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora.

Sud će postupiti po tužbi i kad tužilac nije naveo pravni osnov tužbenog zahte-va, a ako je tužilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.

Tužba za utvrđenjeČlan 188.

Tužilac može u tužbi tražiti da sud sa-mo utvrdi postojanje, odnosno nepostoja-nje nekog prava ili pravnog odnosa, ili isti-nitost, odnosno neistinitost neke isprave.

Ovakva tužba može se podići kada je to posebnim propisima predviđeno, kad tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog od-nosa ili istinitost odnosno neistinitost ne-ke isprave, ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes.

Zahtev za utvrđenje u toku parniceČlan 189.

Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos

koji je u toku parnice postao sporan, tuži-lac može, pored postojećeg zahteva istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos po-stoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za ta-kav zahtev.

Isticanje zahteva u smislu stava 1. ovog člana neće se smatrati preinače-njem tužbe.

Tužba sa više tužbenih zahtevaČlan 190.

Tužilac koji u tužbi traži da mu se do-sudi ispunjenje dugovane činidbe može predložiti da tuženi umesto dugovane či-nidbe plati određeni novčani iznos ili da ispuni neku drugu činidbu.

Sud nije dužan da ispituje da li novčani iznos koji je tužilac voljan da primi ume-sto dugovane nenovčane činidbe odgova-ra vrednosti nenovčane činidbe.

Član 191.U jednoj tužbi tužilac može istaći više

zahteva protiv istog tuženog kad su svi zahtevi povezani istim činjeničnim i prav-nim osnovom. Ako zahtevi nisu poveza-ni istim činjeničnim i pravnim osnovom, oni se mogu istaći u jednoj tužbi protiv istog tuženog samo kad je isti sud stvar-no nadležan za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve određena ista vrsta postupka.

Tužilac može dva ili više tužbenih zah-teva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tu-žbi, i tako da sud usvoji sledeći od tih zah-teva ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan.

Zahtevi se mogu po stavu 2. ovog čla-na istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka.

Ako o nekim od zahteva istaknutih u istoj tužbi treba da sudi veće a o drugim

350


sudija pojedinac istog suda, o svim zahte-vima sudiće veće.

ProtivtužbaČlan 192.

Tuženi može do zaključenja glavne rasprave pred sudom podneti kod istog suda protivtužbu, ako je zahtev protivtu-žbe u vezi s tužbenim zahtevom, ili ako se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako se pro-tivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili ne-postojanja zavisi u celini ili delimično od-luka o tužbenom zahtevu.

Protivtužba se ne može podići ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste.

Protivtužba se može podići i kada o zahtevu iz protivtužbe treba da sudi isti sud u drugom sastavu.

Preinačenje tužbeČlan 193.

Tužilac može do zaključenja glavne rasprave preinačiti tužbu.

Posle dostavljanja tužbe tuženom, za preinačenje tužbe potreban je pristanak tuženog. Sud može dozvoliti preinačenje i kad se tuženi tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za konačno rešenje odnosa među strankama i ako oceni da postupak po preinačenoj tužbi neće znat-no produžiti trajanje parnice. Smatraće se da postoji pristanak tuženog na preinače-nje tužbe ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a ni-je se pre toga protivio preinačenju.

Ako je parnični sud za preinačenu tu-žbu stvarno nenadležan, ustupiće pred-met nadležnom sudu koji će, ako se tu-ženi protivi preinačenju, odlučiti da li je preinačenje dozvoljeno.

Kad sud dozvoli preinačenje tužbe, du-žan je da ostavi tuženom vreme potrebno da se može pripremiti za raspravljanje po

preinačenoj tužbi, ako za to nije imao do-voljno vremena. Ako je tužba preinačena na ročištu na kome tuženi nije prisutan, sud će odložiti ročište i dostaviti tuženom prepis zapisnika sa tog ročišta.

Protiv rešenja kojim se dopušta ili od-bija preinačenje tužbe nije dozvoljena po-sebna žalba.

Član 194.Preinačenje tužbe je promena istovet-

nosti zahteva, povećanje postojećeg ili is-ticanje drugog zahteva uz postojeći.

Ako tužilac preinačuje tužbu tako što usled okolnosti koje su nastale posle podi-zanja tužbe, zahteva iz istog činjeničnog osnova drugi predmet ili novčani iznos, tuženi se takvom preinačenju ne može protiviti.

Tužba nije preinačena ako je tužilac promenio pravni osnov tužbenog zahte-va, ako je smanjio tužbeni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedi-ne navode, tako da usled toga tužbeni zah-tev nije promenjen.

Član 195.Tužilac može sve do zaključenja glav-

ne rasprave svoju tužbu preinačiti i tako što će umesto prvobitno tuženog tužiti drugo lice.

Za preinačenje tužbe u smislu stava 1. ovog člana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tuženog, a ako se tuženi već upustio u raspravlja-nje o glavnoj stvari, potreban je i prista-nak tuženog.

Ako se tuženi upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tužioca može da stupi u parnicu novi tužilac samo ako na to pristane tuženi.

Lice koje stupa u parnicu namesto tuže-nog mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.

351


Povlačenje tužbeČlan 196.

Tužilac može povući tužbu bez pristan-ka tuženog pre nego što se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.

Tužba se može povući i docnije, sve do zaključenja glavne rasprave, ako tuže-ni na to pristane. Ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlače-nju tužbe ne izjasni o tome, smatraće se da je pristao na povlačenje.

Povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podnesena i može se ponovo podneti.

Postojanje parniceČlan 197.

Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom.

U pogledu zahteva koji je stranka po-stavila u toku postupka, parnica počinje da teče od časa kad je o tom zahtevu oba-veštena protivna stranka.

Dok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me-đu istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu odbaciti.

Sud će u toku celog postupka paziti da li već teče druga parnica o istom zahtevu među istim strankama.

Član 198.Ako koja od stranaka otuđi stvar ili pra-

vo o kome teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši.

Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica može stupiti u parnicu namesto tužioca, odnosno tuženog samo ako na to pristanu obe stranke.

* * *

Učešće umešačaČlan 208.

Lice koje ima pravni interes da u par-nici koja teče među drugim licima jedna

od stranaka uspe, može se pridružiti ovoj stranci.

Umešač može stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu, kao i u to-ku postupka nastavljenog izjavljivanjem vanrednog pravnog leka.

Izjavu o stupanju u parnicu umešač može dati na ročištu ili pismenim podneskom.

Podnesak umešača dostavlja se obema parničnim strankama, a ako je izjava ume-šača data na ročištu, prepis odnosnog de-la zapisnika dostaviće se samo onoj stran-ci koja je sa ročišta izostala.

Član 209.Svaka stranka može osporiti umešaču

pravo da učestvuje u postupku i predloži-ti da se umešač odbije, a sud može i bez izjašnjenja stranaka odbiti učešće umeša-ča ako utvrdi da ne postoji pravni interes umešača.

Do pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija učešće umešača, umešač može učestvovati u postupku i njegove parnič-ne radnje ne mogu se isključiti.

Protiv odluke suda kojom prihvata uče-šće umešača nije dozvoljena posebna žal-ba.

Član 210.Umešač mora primiti parnicu u onom

stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad se umeša u parnicu. U daljem toku parni-ce on je ovlašćen da stavlja predloge i da preduzima sve ostale parnične radnje u ro-kovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridružio.

Ako je umešač stupio u parnicu do prav-nosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu, ovlašćen je da izjavi i vanredni pravni lek.

Ako umešač izjavi pravni lek, prime-rak njegovog podneska dostaviće se i stranci kojoj se pridružio.

352


Parnične radnje umešača imaju za stran-ku kojoj se pridružio pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama.

Po pristanku obeju parničnih stranaka umešač može stupiti u parnicu kao stran-ka umesto stranke kojoj se pridružio.

Član 211.Ako pravno dejstvo presude treba da

se odnosi i na umešača, on ima položaj je-dinstvenog suparničara (član 204).

Umešač s položajem jedinstvenog su-parničara može da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupanja prav-nosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu nije učestvovao kao umešač, kao i da uče-stvuje u postupku povodom zahteva za za-štitu zakonitosti.

Imenovanje prethodnikaČlan 212.

Lice koje je tuženo kao držalac neke stvari ili korisnik nekog prava, a tvrdi da stvar drži ili pravo vrši u ime trećeg lica, može najdocnije na pripremnom ročištu, a ako ovo nije održano, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u rasprav-ljanje o glavnoj stvari, pozvati preko su-da to treće lice (prethodnika) da umesto njega stupi kao stranka u parnicu.

Pristanak tužioca da na mesto tuženog u parnicu stupi prethodnik potreban je sa-mo ako tužilac protiv tuženog ističe i ta-kve zahteve koji ne zavise od toga da li tuženi u ime prethodnika drži stvar ili vr-ši pravo.

Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne dođe na ročište ili odbije da stupi u parnicu, tuženi se ne može protiviti da se upusti u parnicu.

Obaveštenje trećeg lica o parniciČlan 213.

Ako tužilac ili tuženi treba da neko tre-će lice obavesti o otpočetoj parnici da bi

se time zasnovalo izvesno građanskoprav-no dejstvo, oni mogu, sve dok se parnica pravnosnažno ne dovrši, to učiniti podne-skom preko parničnog suda, u kome će navesti razlog obaveštenja i u kakvom se stanju nalazi parnica.

Stranka koja je treće lice obavestila o parnici ne može zbog toga tražiti prekid otpočete parnice, produženje rokova ili odlaganje ročišta.

PREKID I ZAOSTAJANJE U POSTUPKU

Član 214.Postupak se prekida:

1) kad stranka umre;2) kad stranka izgubi parničnu sposob-

nost;3) kad zakonski zastupnik stranke

umre ili prestane njegovo ovlašće-nje za zastupanje;

4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada;

5) kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvi-dacije;

6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu;

7) kad je to drugim zakonom određe-no.

Član 215.Osim slučajeva posebno predviđenih u

ovom zakonu, prekid postupka sud može odrediti:

1) ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12);

2) ako se stranka nalazi na području koje je zbog vanrednih događaja (poplava i sl.) odsečeno od suda.

353


Član 216.Prekid postupka ima za posledicu da

prestaju teći svi rokovi određeni za vrše-nje parničnih radnji.

Za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, ali ako je prekid nastupio po-sle zaključenja glavne rasprave, sud mo-že na osnovu te rasprave doneti odluku.

Parnične radnje koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka ne-maju prema drugoj stranci nikakvo prav-no dejstvo. Njihovo dejstvo počinje tek pošto postupak bude nastavljen.

Član 217.Postupak koji je prekinut iz razloga na-

vedenih u članu 214. tač. 1. do 5. ovog zakona nastaviće se kad naslednik ili sta-ralac zaostavštine, novi zakonski zastup-nik, stečajni upravnik ili pravni sledbeni-ci pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Ako je sud prekinuo postupak iz razlo-ga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred su-dom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.

U svim ostalim slučajevima prekinuti postupak nastaviće se na predlog stranke čim prestanu razlozi prekida.

Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku počinju za zainteresova-nu stranku teći u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi rešenje o nastavljanju postupka.

Stranci koja nije stavila predlog za na-stavljanje postupka rešenje o nastavlja-nju postupka dostavlja se po odredbama člana 136. ovog zakona.

Član 218.Protiv rešenja kojim se utvrđuje (član

214) ili određuje (član 215) prekid po-stupka dozvoljena je posebna žalba.

Ako je sud na ročištu odbio predlog za prekid postupka i odlučio da se postupak odmah nastavi protiv tog rešenja nije do-zvoljena posebna žalba.

Član 219.Sud će zastati sa postupkom kad je to

izričito predviđeno zakonom ili kad u to-ku postupka oceni da je to celishodno.

Sud donosi rešenje o zastajanju sa po-stupkom po službenoj dužnosti kad odlu-či da zastane sa postupkom da bi sačekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku.

U rešenju o zastajanju sa postupkom sud određuje i koliko će zastajanje traja-ti.

Protiv rešenja o zastajanju sa postup-kom nije dozvoljena posebna žalba.

Sud nastavlja postupak po službenoj dužnosti čim prestanu razlozi koji su iza-zvali zastajanje sa postupkom.

Kad sud zastane sa postupkom može da preduzima samo one radnje za koje po-stoji opasnost od odlaganja.

Zastajanje sa postupkom ne utiče na ro-kove za preduzimanje parničnih radnji.

* * *

DOKAZIVANJE

Opšte odredbeČlan 220.

Svaka stranka dužna je da iznese činje-nice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika.

354


Član 221.Dokazivanje obuhvata sve činjenice

koje su važne za donošenje odluke.Sud odlučuje koji će se dokazi izvesti

radi utvrđivanja bitnih činjenica.

Član 222.Ne dokazuju se činjenice koje je stran-

ka priznala pred sudom u toku parnice. Sud može odlučiti da se dokazuju i pri-znate činjenice ako smatra da stranka nji-hovim priznanjem ide za tim da raspola-že zahtevom kojim ne može raspolagati (član 3. stav 3).

Sud će, uzimajući u obzir sve okolno-sti, oceniti da li će uzeti za priznatu ili osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodava-njem drugih činjenica.

Ne dokazuju se činjenice koje su opšte-poznate. Smatra se da su opštepoznate i one činjenice za koje je sud saznao u vr-šenju sudske funkcije ukoliko ih je sud sa-opštio na raspravi strankama.

Član 223.Ako sud na osnovu izvedenih dokaza

(član 8) ne može sa sigurnošću da utvrdi ne-ku činjenicu, o postojanju činjenice zaključi-će primenom pravila o teretu dokazivanja.

Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukčije određeno.

Stranka koja osporava postojanje ne-kog prava, snosi teret dokazivanja činjeni-ce koja je sprečila nastanak ili ostvariva-nje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drukčije od-ređeno.

Član 224.Ako se utvrdi da stranci pripada pravo

na naknadu štete, na novčani iznos ili na

zamenljive stvari, ali se visina iznosa, od-nosno količina stvari ne može utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmer-nim teškoćama, sud će visinu novčanog iznosa, odnosno količinu zamenljivih stvari odrediti po slobodnoj oceni.

Član 225.Dokazi se izvode na glavnoj raspravi.Sud može odlučiti da se određeni do-

kazi izvedu pred drugim sudom (zamolje-ni sud). Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoljenim sudom pročitaće se na glavnoj raspravi.

Zamolnica za izvođenje dokaza sadrži podatke iz predmeta. Sud će posebno na-značiti o kojim okolnostima treba voditi računa prilikom izvođenja dokaza.

O ročištu za izvođenje dokaza pred za-moljenim sudom obavestiće se stranke.

Zamoljeni sud ima prilikom izvođenja dokaza sva ovlašćenja koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi.

Protiv rešenja suda kojim se izvođenje dokaza poverava zamoljenom sudu nije dozvoljena posebna žalba.

Član 226.Sud će u rešenju o izvođenju dokaza

odrediti rok do kog će se čekati izvođenje dokaza, ako se prema okolnostima može pretpostaviti da neki dokaz neće moći da se izvede ili da neće moći da se izvede u primerenom roku, ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu.

Kad određeni rok protekne, rasprava će se sprovesti bez obzira što određeni do-kaz nije izveden.

* * *

Član 232.Stranka je dužna da sama podnese is-

pravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda.

355


Uz ispravu sastavljenu na stranom jezi-ku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom.

Ako se isprava nalazi kod državnog or-gana ili preduzeća ili druge organizacije kojima je povereno vršenje javnog ovla-šćenja, a sama stranka ne može izdejstvo-vati da se isprava preda ili pokaže, sud će po službenoj dužnosti pribaviti ovu is-pravu.

* * *

Član 234.Sud može narediti trećem licu da pod-

nese ispravu samo kad je ono po zakonu dužno da je pokaže ili podnese, ili kad je reč o ispravi koja je po svojoj sadržini za-jednička za to lice i stranku koja se pozi-va na ispravu.

Sud će pozvati treće lice da se o tome izjasni pre nego što donese rešenje kojom trećem licu nalaže da podnese ispravu.

Kad treće lice osporava svoju dužnost da podnese ispravu koja se kod njega na-lazi, sud će odlučiti da li je treće lice du-žno da podnese ispravu.

Kad treće lice poriče da se isprava na-lazi kod njega, sud može radi utvrđivanja ove činjenice da izvodi dokaze.

Treće lice ima pravo na naknadu tro-škova koje je imalo u vezi sa podnoše-njem isprava. Odredbe člana 248. ovog zakona shodno će se primenjivati i u ovom slučaju.

* * *

Pripremno ročišteČlan 286.

Sud će po pravilu zakazati pripremno ročište posle prijema odgovora na tužbu.

Ako tuženi nije dostavio odgovor na tu-žbu a nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja, sud će pripremno roči-šte zakazati i održati najkasnije u roku do

30 dana od dana kada je istekao rok za do-stavljanje odgovora na tužbu.

Član 287.Pripremno ročište je obavezno, osim

kad sud po prijemu tužbe i odgovora na tužbu utvrdi da među strankama nema spornih činjenica, ako je spor jednosta-van ili kada je zakonom to predviđeno.

Član 288.U pozivu za pripremno ročište naloži-

će se strankama da na ročište donesu sve isprave koje im služe za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu.

Ako je potrebno da se za pripremno roči-šte pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog držav-nog organa ili preduzeća ili druge organiza-cije kojima je povereno vršenje javnog ovla-šćenja, sud će narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave.

Poziv za pripremno ročište dostavlja se najkasnije osam dana pre ročišta.

Član 289.Ako na pripremno ročište ne dođe tuži-

lac, a uredno je pozvan, smatraće se da je tužba povučena, osim ako tuženi ne zah-teva da se ročište održi.

Član 290.Pripremno ročište počinje izlaganjem

tužbe, a potom tuženi iznosi svoj odgo-vor na tužbu.

Kad je potrebno sud će zatražiti od stra-naka razjašnjenje u pogledu njihovih na-voda ili predloga.

Član 291.Posle izlaganja tužbe i odgovora na tu-

žbu raspravljaće će se o pitanjima koja se odnose na smetanje za dalji tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno.

Sud će po prigovoru stranke ili po slu-žbenoj dužnosti odlučivati o pitanjima iz

356


člana 279. ovog zakona, ako ovim zako-nom nije drugačije određeno.

Odluku o prigovoru o procesnim smet-njama sud će doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadležnosti.

Protiv odluke iz stava 3. ovog člana ni-je dozvoljena posebna žalba.

Član 292.U daljem toku pripremnog ročišta ras-

pravljaće će se o predlozima i zahtevima stranaka i činjeničnim navodima kojima stranke obrazlažu svoje predloge i zahte-ve.

Član 293.Sud će odlučiti koja će dokazna sred-

stva izvesti na glavnoj raspravi.Sud će predloge koje ne smatra bitnim

za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana ni-je dozvoljena posebna žalba.

U daljem toku parnice sud nije vezan donetim rešenjima o upravljanju parni-com.

Zakazivanje ročišta za glavnu raspravuČlan 294.

Sud zakazuje ročište za glavnu raspra-vu.

Sud će na ročište pozvati stranke, kao i svedoke i veštake koje je na pripremnom ročištu odlučio da pozove na glavnu ras-pravu. Odredbe člana 288. ovog zakona primeniće se i prilikom zakazivanja roči-šta za glavnu raspravu.

GLAVNA RASPRAVA

Tok glavne raspraveČlan 295.

Sud otvara glavnu raspravu i objavlju-je predmet raspravljanja, utvrđuje da li su

došla sva pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.

Član 296.Ako sa prvog ročišta za glavnu raspra-

vu izostane tužilac ili ako na to ročište ne dođe tuženi, uredno su pozvani, , raspra-va će se održati sa prisutnom strankom.

Ako na ročištu za glavnu raspravu neo-pravdano izostanu i tuženi i tužilac, tužba se smatra povučenom.

Član 297.Sud će na predlog stranke izuzetno od-

ložiti ročište za glavnu raspravu ako ne-uka stranka nema punomoćnika, a nije u stanju da se jasno i određeno izjasni o predmetu o kome se raspravlja.

Član 298.Ako nije prethodno održano priprem-

no ročište prvo ročište za glavnu raspra-vu počinje izlaganjem tužbe, a posle toga tuženi odgovara na navode tužbe.

Ako je pre glavne rasprave održano pripremno ročište, predsednik veća upo-znaće veće s tokom i rezultatima ovog ročišta. Stranke mogu dopuniti izlaganje predsednika veća.

U daljem toku rasprave raspravljaće se o predlozima stranaka i činjeničnim na-vodima kojima stranke obrazlažu svoje predloge, odnosno pobijaju predloge pro-tivnika, kao i o dokazima ponuđenim sa njihove strane, izvodiće se dokazi i pretre-saće se rezultati njihovog izvođenja.

Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spo-ra.

Kad je u ovom zakonu predviđeno da stranka može staviti određeni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu par-ničnu radnju dok se tuženi na glavnoj ras-pravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj

357


stvari, takav prigovor odnosno predlog tu-žilac može staviti, odnosno drugu parnič-nu radnju preduzeti dok ne završi izlaga-nje po tužbi, a tuženi dok ne završi svoj odgovor na tužbu.

Član 299.Sud će se postavljanjem pitanja i na

drugi celishodan način starati da se u to-ku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se označe ili do-pune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka, i uopšte, da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo či-njenično stanje važno za odluku.

Član 300.Svaka stranka treba u svojim izlaganji-

ma da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih na-voda kao i da se izjasni o navodima i po-nuđenim dokazima protivne stranke.

Stranke mogu u toku cele glavne ras-prave da iznose nove činjenice i da pred-lažu nove dokaze.

Stranke mogu i u toku glavne rasprave da upućuju podneske, u kojima će nave-sti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu, kao i dokaze čije izvođenje na-meravaju da predlože.

Član 301.Izvođenje dokaza određuje sud reše-

njem u kome će se naznačiti sporna činje-nica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo.

Predložene dokaze koje ne smatra va-žnim za odluku sud će odbiti i u rešenju naznačiti razlog odbijanja.

Protiv rešenja kojim se određuje ili od-bija izvođenje dokaza nije dozvoljena po-sebna žalba.

Sud nije u daljem toku parnice vezan za svoje ranije rešenje o izvođenju doka-za.

* * *

SUDSKO PORAVNANJE

Član 322.Stranke mogu u toku celog postupka

pred parničnim sudom prvog stepena da zaključe poravnanje.

Poravnanje može da se odnosi na ceo tužbeni zahtev ili na jedan njegov deo.

Sud će u toku postupka ukazati stranka-ma na mogućnost sudskog poravnanja i pomoći im da zaključe poravnanje.

Pred sudom se ne može zaključiti po-ravnanje u pogledu zahteva kojima stran-ke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3).

Kad sud donese rešenje kojim ne do-zvoljava poravnanje stranaka, zastaće se s postupkom dok ovo rešenje ne postane pravnosnažno.

Član 323.Sporazum stranaka o poravnanju unosi

se u zapisnik.Poravnanje je zaključeno kad stranke

posle pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik.

Strankama se izdaje overen prepis zapi-snika u kome je sadržano poravnanje, ko-je ima isto dejstvo kao i sudska presuda.

Član 324.Sud u toku celog postupka po službe-

noj dužnosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije bilo zaključeno sudsko poravnanje i ako utvrdi da se par-nica vodi o predmetu o kome je već za-ključeno sudsko poravnanje, odbaciće tu-žbu.

358


Član 325.Sudsko poravnanje može se pobijati sa-

mo tužbom.Sudsko poravnanje je ništavo ako je za-

ključeno u pogledu zahteva kojima stran-ke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3.)

Ako sudsko poravnjanje bude ponište-no postupak se nastavlja kao da u parni-ci o tužbenom zahtevu nije ni bilo zaklju-čeno.

Član 326.Lice koje namerava da podigne tužbu

može preko nižeg suda prvog stepena na čijem području protivna strana ima pre-bivalište da pokuša da postigne poravna-nje.

Sud kome je ovakav predlog upućen pozvaće protivnu stranu i upoznaće je s predlogom o poravnanju.

Troškove ovog postupka snosi podno-silac predloga.

Član 327.Kad sud oceni ili stranke saglasno pred-

lože da bi spor mogao da se uspešno re-ši posredovanjem (medijacijom) uputiće stranke na postupak posredovanja i zasta-ti sa postupkom. U ovom postupku je is-ključena javnost.

Predsednik suda bira posrednike iz re-dova istaknutih stručnjaka (sudija, advo-kata i dr.) koji su dobrovoljno prihvatili da budu posrednici (medijatori).

Posrednik (medijator) se određuje pre-ma vrsti spora sa spiska iz stava 2. ovog člana koji sačinjava predsednik suda.

Član 328.U postupku posredovanja stranku mo-

že da zastupa njen punomoćnik.Postignuti sporazum predstavlja van-

sudsko poravnanje koje posrednik (medi-jator) dostavlja sudu radi zaključenja sud-skog poravnanja.

Predlozi i izjave stranaka i njihovih pu-nomoćnika datih u postupku posredova-nja (medijacija) ne smeju se koristiti u po-stupku pred sudom.

Sud će zakazati ročište za glavnu ras-pravu ukoliko stranke ne reše spor putem posredovanja (medijacije) po proteku ro-ka od 30 dana.

Član 329.Postupak posredovanja (medijacije) je

dobrovoljan, poverljiv i hitan.

PRESUDA

Član 330.Presudom sud odlučuje o zahtevu koji

se tiče glavne stvari i sporednih traženja.Ako postoji više zahteva, sud će o

svim tim zahtevima, po pravilu, odlučiti jednom presudom.

Ako je više parnica spojeno radi zajed-ničkog raspravljanja, a za konačnu odlu-ku je sazrela samo jedna parnica, može se doneti presuda samo u pogledu te par-nice.

Član 331.Sud može da naloži tuženom da izvrši

određenu činidbu samo ako je ona dospe-la do zaključenja glavne rasprave.

Ako sud usvoji zahtev za izdržavanje, za naknadu štete u vidu rente zbog izgu-bljene zarade ili drugih prihoda po osno-vu rada ili zbog izgubljenog izdržavanja, može naložiti tuženom i činidbe koje ni-su dospele.

Presuda kojom je tuženom naloženo da preda ili preuzme stvari date u zakup, mo-že se doneti i pre prestanka tih odnosa.

Član 332.Ako je tužilac u tužbi tražio da se dosu-

di izvesna stvar ili tuženom naloži ispu-njenje neke činidbe, a istovremeno je u tužbi ili do zaključenja glavne rasprave iz-

359


javio da je voljan da umesto stvari primi neku drugu činidbu ili novčani iznos, sud će, ako usvoji tužbeni zahtev, izreći u pre-sudi da se tuženi može osloboditi od dava-nja stvari ili činidbe čije mu je ispunjenje naloženo ako plati taj novčani iznos ili is-puni tu drugu činidbu.

Član 333.Kad se stranci u presudi nalaže izvrše-

nje kakve činidbe, odrediće se i rok u ko-me je ovu činidbu dužna da izvrši.

Ako posebnim propisima nije drukčije određeno, rok za izvršenje činidbe izno-si 15 dana. Sud može odrediti duži rok za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju. U meničnim i čekovnim sporovi-ma ovaj rok iznosi osam dana.

Rok za izvršenje činidbe počinje da te-če prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvrše-nje.

* * *

Donošenje i objavljivanje presudeČlan 339.

Presuda se donosi i objavljuje u ime na-roda.

Kad se glavna rasprava održava pred većem, presudu donose predsednik veća i članovi veća koji su učestvovali na ro-čištu na kome je glavna rasprava zaklju-čena. Odmah po zaključenju glavne ras-prave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik veća.

U složenijim predmetima sud može da odloži donošenje presude za osam dana od dana zaključenja glavne rasprave. U takvom slučaju presuda se neće objaviti, već će sud prepis presude dostaviti stran-kama.

U slučaju iz člana 305. stav 2. ovog za-kona, presuda će se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spi-

sa, odnosno zapisnika. Ova presuda se ne-će objavljivati.

Član 340.Kad se presuda objavljuje, predsednik

veća će javno pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge presude.

Prilikom objavljivanja presude može se saopštiti da je sud odlučio da se o od-meravanju troškova naknadno odluči. U takvom slučaju odmeravanje troškova vr-ši sudija, a odluka se unosi u pismeni sa-stav presude.

Ako je javnost na glavnoj raspravi bila isključena, izreka presude će se uvek jav-no pročitati, a sud će odlučiti da li će se i ukoliko isključiti javnost prilikom obja-vljivanja razloga presude.

Svi prisutni saslušaće čitanje izreke presude stojeći.

* * *

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

1. Žalba protiv presude

Pravo na žalbuČlan 355.

Stranke mogu izjaviti žalbu protiv pre-sude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa pre-sude, ako u ovom zakonu nije određen drugi rok. U meničnim i čekovnim sporo-vima ovaj rok iznosi osam dana.

Blagovremeno izjavljena žalba spreča-va da presuda postane pravnosnažna u de-lu koji se pobija žalbom.

O žalbi protiv presude odlučuje drugo-stepeni sud.

Član 356.Stranka se može odreći prava na žalbu

od časa kad je presuda objavljena, a ako presuda nije obavljena, onda od časa kad joj prepis presude bude dostavljen.

360


Do donošenja odluke drugostepenog suda stranka može povući već izjavljenu žalbu.

Stranka ne može opozvati svoju izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izja-vu o povlačenju žalbe.

Sadržina žalbeČlan 357.

Žalba mora da sadrži:

1) označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;

2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu;

3) razlog žalbe;4) potpis podnosioca žalbe.

Član 358.Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne

može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žal-ba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalio-ca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom pod uslovima predviđe-nim odredbama člana 103 ovog zakona.

Ako žalilac u određenom roku ne po-stupi po nalogu suda, sud će rešenjem od-baciti žalbu kao nepotpunu.

Ako žalba po svom sadržaju ima dru-gih nedostataka, prvostepeni sud će žal-bu dostaviti drugostepenom sudu ne po-zivajući žalioca da je dopuni, odnosno ispravi.

Član 359.U žalbi se mogu iznositi nove činjeni-

ce i predlagati novi dokazi samo ako žali-lac učini verovatnim da ih bez svoje krivi-ce nije mogao izneti, odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. Sud će prema potrebi sprovesti izviđaj radi pro-vere istinitosti navoda žalioca.

U žalbi se ne mogu iznositi prigovor za-starelosti i kompenzacioni prigovor.

Žalilac koji nije učinio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku položi iznos po-treban za podmirenje troškova povodom izvođenja predloženog dokaza (član 148. stav 4) ne može u žalbi predložiti da se taj dokaz izvede.

Prigovor radi prebijanja koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne može se iz-nositi u žalbi.

Ako su usled iznošenja novih činjenica i predlaganja novih dokaza, nastali troško-vi u postupku povodom žalbe, ove troško-ve će nezavisno od ishoda spora naknadi-ti onaj žalilac koji ih je predložio.

Razlozi zbog kojih se presuda može pobijati

Član 360.Presuda se može pobijati:

1) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka;

2) zbog pogrešno ili nepotpuno utvr-đenog činjeničnog stanja;

3) zbog pogrešne primene materijal-nog prava.

Presuda zbog propuštanja ne može se pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvr-đenog činjeničnog stanja.

Presuda na osnovu priznanja i presu-da na osnovu odricanja mogu se pobija-ti zbog bitne povrede odredaba parnič-nog postupka ili zbog toga što je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili pre-vare.

Član 361.Bitna povreda odredaba parničnog po-

stupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje za-konite i pravilne presude.

361


Bitna povreda odredaba parničnog po-stupka uvek postoji:

1) ako je sud bio nepropisno sasta-vljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi;

2) ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16);

3) ako je odlučeno o zahtevu po tužbi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka;

4) ako je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste, sud druge vrste (član 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno nadležan;

5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3);

6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propuštanja, presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja;

7) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propušta-njem dostavljanja, nije data moguć-nost da raspravlja pred sudom;

8) ako je protivno odredbama ovog zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku upotrebljava svoj jezik i pismo;

9) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno

punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odo-breno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu;

10) ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presu-đeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica;

11) ako je protivno zakonu bila isklju-čena javnost na glavnoj raspravi;

12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni, ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.

Član 362.Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činje-

nično stanje postoji kad je sud neku bitnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio.

Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi (član 359).

Član 363.Pogrešna primena materijalnog prava

postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da pri-meni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.

362


* * *

Zahtev za zaštitu zakonitostiČlan 413.

Javni tužilac može podići zahtev za za-štitu zakonitosti protiv pravnosnažne sud-ske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca.

Rok za podizanje zahteva za zaštitu za-konitosti iz stava 1. ovog člana računa se:

1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavljena žalba - od dana kad se ta odluka više nije mogla pobijati žalbom;

2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavljena revizija - od dana kad je ta odluka dostavljena onoj stranci kojoj je docnije dostavljena.

Protiv odluke iz stava 1. ovog člana do-nesene u drugom stepenu, protiv koje su stranke izjavile reviziju, javni tužilac mo-že podići zahtev za zaštitu zakonitosti sa-mo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavljena revizija one stranke čija mu je revizija ranije dostavljena (član 402. stav 1).

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije do-zvoljen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za zaštitu zakonito-sti doneo sud nadležan da odlučuje o tim pravnim lekovima (član 396).

Član 414.Protiv pravnosnažne odluke donesene

u sporu koji se odnosi na ugovor o pro-metu nepokretnosti, javni tužilac može u roku od godinu dana podići zahtev za za-štitu zakonitosti zbog toga što je ugovor po svojoj sadržini ili cilju protivan prinud-nim propisima, javnom poretku i pravili-ma morala. Ovaj rok računa se od dana pravnosnažnosti odluke, a ako je protiv odluke bila izjavljena revizija - od dana

donošenja odluke revizijskog suda ko-jom je postupak završen.

Član 415.O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlu-

čuje Vrhovni sud Srbije.

Član 416.Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv od-

luke iz člana 413. ovog zakona podiže javni tužilac određen zakonom.

Član 417.Javni tužilac može podići zahtev za za-

štitu zakonitosti zbog bitnih povreda od-redaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona.

Član 418. Ukoliko javni tužilac ne podigne zah-

tev za zaštitu zakonitosti u rokovima pred-viđenim zakonom, stranka koja je podne-la predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da jav-ni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

Član 419.Ako su protiv iste odluke podneseni i

revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, Vr-hovni sud Srbije će odlučiti o tim prav-nim lekovima jednom odlukom.

Član 420.O sednici na kojoj će sud odlučiti o zah-

tevu za zaštitu zakonitosti obavestiće se podnosilac zahteva.

Na sednicu na kojoj će sud odlučiti o zahtevu za zaštitu zakonitosti neće se po-zivati stranka koja nije stavila predlog za izjavljivanje ovog pravnog leka.

Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva, raspravljaće se o izjavljenom pravnom leku i odlučiti.

Sednica počinje izveštajem izvestioca koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti izjavljenog prav-

363


nog leka. Posle toga pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavlje-ni pravni lek, a po potrebi i zapisnici iz spisa. Zatim će podnosilac zahteva obra-zložiti izjavljeni pravni lek.

Član 421.Kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zako-

nitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosi-lac zahteva.

Ako u čl. 413-420. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povo-dom zahteva za zaštitu zakonitosti shod-no će se primenjivati odredbe člana 397, čl. 400-406, 410. i 411. ovog zakona.

364

Ispunjenje poreske obaveze u slučaju likvidacije ili stečaja

Član 20.Poresku obavezu pravnog lica u likvi-

daciji ispunjava likvidacioni upravnik iz novčanih sredstava pravnog lica, uključu-jući prihode od prodaje imovine.

Poresku obavezu poslovne jedinice pravnog lica u likvidaciji neposredno is-punjava pravno lice čiji je deo ta jedini-ca, a ako je u likvidaciji i pravno lice, poresku obavezu ispunjava likvidacioni upravnik.

Ako pravno lice u likvidaciji nema do-voljno novčanih sredstava da ispuni pore-sku obavezu u celosti, uključujući i priho-de od prodaje imovine, preostali poreski dug platiće osnivači, odnosno članovi pravnog lica, ako su, u skladu sa zako-nom, statutom ili osnivačkim aktom prav-nog lica solidarno odgovorni za obaveze pravnog lica.

Ispunjenje poreske obaveze u slučaju stečaja poreskog obveznika uređeno je za-konom kojim se uređuje stečaj.

Ispunjenje poreske obaveze u slučaju statusnih promena

Član 21.Poresku obavezu pravnog lica koje pre-

staje da postoji u statusnoj promeni ispu-njava pravni sledbenik, bez obzira da li je pre okončanja postupka statusne pro-mene znao da pravni prethodnik nije is-punio, delimično ili u potpunosti, svoju poresku obavezu.

Sporedna poreska davanja u vezi sa ne-ispunjenom poreskom obavezom pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj pro-meni padaju na teret pravnog sledbenika.

Rok za ispunjenje poreske obaveze prav-nog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni ne menja se ako je ispunjenje te obaveze prešlo na pravnog sledbenika.

Pravni sledbenik na kojeg je prešla po-reska obaveza jednog ili više pravnih lica koja prestaju da postoje u statusnoj pro-meni je:

1) u slučaju spajanja - pravno lice ko-je je nastalo spajanjem dva ili više pravnih lica, poreskih obveznika;

2) u slučaju pripajanja - pravno lice kome se jedno ili više pravnih lica, poreskih obveznika pripojilo;

3) u slučaju podele - pravna lica nasta-la deobom poreskog obveznika.

Ako postoji više pravnih sledbenika, svi su oni neograničeno solidarno odgo-vorni za poresku obavezu pravnog pret-hodnika.

Promena organizacionog ili svojinskog oblika pravnog lica ne utiče na ispunjenje poreske obaveze.

* * *

Obaveze organa i organizacija nadležnih za upis u registar

Član 29.Sud nadležan za upis u sudski registar

dužan je da u roku od pet dana od dana izvršenog upisa, Poreskoj upravi dosta-vi obaveštenje o upisu u sudski registar (osnivanje, podela, spajanje, pripajanje, prinudno poravnanje, likvidacija, stečaj i sl.), kao i o svakom drugom rešenju ko-jim se vrše promene osnivača, oblika or-ganizovanja, naziva, delatnosti, visine osnivačkog uloga i mesta sedišta, ili ko-jim se vrši bilo koja druga promena od značaja za utvrđivanje poreza.

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU i PORESKOJ ADMINISTRACIJI

„Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04

365


Sud, organ lokalne samouprave, advo-katska komora, profesionalna udruženja, kao i drugi organ ili organizacija nadle-žni za upis u odgovarajući registar lica koja obavljaju određenu delatnost dužni su da, u roku od pet dana od dana izvrše-nog upisa, Poreskoj upravi dostave oba-veštenje o upisu, poništavanju upisa i bri-sanju iz registra, kao i o svakom drugom rešenju kojim se vrši promena od značaja za utvrđivanje poreza.

Organ koji vodi evidencije o mestu pre-bivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, dužan je da u roku od pet dana od dana prijave ili odjave prebivališta, rođenja ili smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, obavesti Poresku upravu o poda-cima od značaja za utvrđivanje poreza.

Postupak, sadržaj i način dostavljanja obaveštenja iz st. 1-3. ovog člana bliže uređuje ministar.

* * *

Prekid postupka prinudne naplate poreza

Član 79.Postupak prinudne naplate prekida se:

1) ako Poreska uprava pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika u smislu člana 112. ovog zakona;

2) ako Poreska uprava odobri odla-ganje plaćanja poreza iz člana 73. ovog zakona;

3) ako se utvrdi postojanje greške kod obračuna poreske obaveze koja ima za rezultat znatno niži porez, do ispravke utvrđivanja;

4) u slučaju iz člana 147. stav 2. ovog zakona.

Postupak prinudne naplate može se prekinuti ako, po isteku roka iz člana 71. stav 1. ovog zakona, poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje naplate, pod

uslovima iz čl. 73. i 74. ovog zakona.U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Po-

reska uprava donosi zaključak o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dosta-vlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa.

Prekid iz st. 1. i 2. ovog člana ne utiče na založno pravo, ni na posebnu taksu iz člana 83. stav 1. ovog zakona.

Obustava postupka prinudne naplateČlan 80.

Postupak prinudne naplate obustavlja se:

1) ako je poreska obaveza poništena;2) ako poreski obveznik naknadno

plati dugovanu obavezu, uključuju-ći nastale troškove i posebnu taksu iz člana 83. stav 1. ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zalo-žno pravo prestaje, u skladu sa ovim zako-nom, mere unovčavanja se ukidaju i imo-vina vraća poreskom obvezniku.

U slučaju iz stava 1. ovog člana Pore-ska uprava izdaje rešenje o obustavi po-stupka prinudne naplate, koje se dosta-vlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa.

Načela postupka prinudne naplate poreza

Član 81. U postupku prinudne naplate poreza

Poreska uprava primenjuje radnje uređe-ne ovim zakonom, vodeći računa o eko-nomičnosti postupka.

Postupak prinudne naplate neće biti po-krenut ako je očigledno da poreski obve-znik nema imovinu iz koje naplata može da bude izvršena, što ne isključuje mo-gućnost prinudne naplate od drugih pore-skih obveznika ili poreskih dužnika.

Naplata se ne vrši iz predmeta prinud-ne naplate ako su troškovi prinudne napla-

366


te veći od vrednosti predmeta prinudne naplate.

Prinudna naplata se vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja.

U izvršavanju prinudne naplate poreza Poreska uprava je obavezna da poštuje dostojanstvo poreskog obveznika.

Izuzimanje od prinudne naplate porezaČlan 82.

Predmet prinudne naplate ne mogu biti stvari i primanja fizičkih lica, izuzeti od prinudne naplate po zakonu kojim se ure-đuje izvršni postupak.

Troškovi postupka prinudne naplate poreza i troškovi poresko-prekršajnog po-stupka

Član 83. Poreska obaveza uvećava se za poseb-

nu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate.

Troškovi prinudne naplate padaju na te-ret poreskog obveznika.

Visinu troškova prinudne naplate iz sta-va 2. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra.

Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinud-ne naplate, ne oslobađa se plaćanja jedno-kratne takse i nastalih troškova prinudne naplate iz st. 1. i 2. ovog člana.

Troškovi, u smislu stava 2. ovog člana, ne uključuju troškove nastale greškom Poreske uprave.

Troškove poresko-prekršajnog postup-ka određuje Poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara.

Troškovi poresko-prekršajnog postup-

ka padaju na teret kažnjenog lica.

Predmeti prinudne naplateČlan 84.

Naplata poreza, u postupku prinudne naplate, sprovodi se na:

1) novčanim sredstvima poreskog obveznika;

2) novčanim potraživanjima poreskog obveznika;

3) nenovčanim potraživanjima i dru-gim pravima poreskog obveznika;

4) gotovom novcu i hartijama od vrednosti;

5) pokretnim stvarima;6) Nepokretnostima.Prinudna naplata se može sprovesti na

jednom ili više predmeta u isto vreme.Predmeti prinudne naplate određuju se

rešenjem.

Prava trećih licaČlan 85.

Treće lice, osim člana domaćinstva po-reskog obveznika, koje tvrdi da ima pra-vo na stvari koja je predmet postupka prinudne naplate poreza a koje bi spreči-lo prodaju imovine, može podneti nadle-žnom sudu izlučnu tužbu.

Sud može da naloži prekid ili obusta-vljanje sprovođenja određene mere u to-ku postupka prinudne naplate na stvari iz stava 1. ovog člana.

Ako lice iz stava 1. ovog člana pru-ži dokaz da ima pravo na stvari koja je predmet prinudne naplate poreza, Pore-ska uprava može da prekine, odnosno obustavi primenu mera prinudne naplate nad tim predmetom.

IV. ZALOGA

Obezbeđenje poreskog potraživanja u prinudnoj naplati

367


Član 86. Radi obezbeđenja poreskog potraživa-

nja u prinudnoj naplati poreza na stva-rima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava se za-konsko založno pravo u korist poreskog poverioca.

Poreski poverilac je, u smislu ovog za-kona, Republika.

Zaloga traje do namirenja poreskog du-ga ili poništenja poreskog rešenja.

* * *

Proglašenje nesolventnostiČlan 112.

Kada se u postupku prinudne naplate utvrdi da poreski obveznik nema imovi-nu iz koje se poreski dug prinudnom na-platom može namiriti, odnosno da mu je imovina koja se predaje Republici po vrednosti manja od poreskog duga, Po-reska uprava će rešenjem konstatovati njegovu privremenu nesolventnost i po-krenuti stečajni postupak, u svojstvu po-verioca, u skladu sa zakonom, ako je po-reski obveznik pravno lice.

Ako poreski obveznik ponovo postane solventan, Poreska uprava stavlja van sna-ge rešenje o proglašenoj nesolventnosti i nastavlja postupak prinudne naplate.

368

Vrste poreskih obveznikaČlan 1.

Poreski obveznik poreza na dobit pred-uzeća (u daljem tekstu: poreski obveznik) je preduzeće organizovano u jednom od sledećih oblika:

1) akcionarsko društvo;2) društvo sa ograničenom odgovor-

nošću;3) ortačko društvo;4) komanditno društvo;5) društveno preduzeće;6) javno preduzeće.Poreski obveznik je i zadruga koja

ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.

Poreski obveznik je, u skladu sa zako-nom, i drugo pravno lice koje nije organi-zovano u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.

* * *

PORESKI TRETMAN LIKVIDACIJE i STEČAJA OBVEZNIKA

Član 34.Dobit utvrđena u postupku likvidacije

obveznika podleže oporezivanju.Dobit obveznika u toku likvidacije se

utvrđuje kao pozitivna razlika imovine obveznika sa kraja i sa početka likvidaci-onog postupka.

Obveznik nad kojim se otvara postu-pak likvidacije dužan je da nadležnom poreskom organu podnese prijavu i pore-ski bilans, i to:

1) sa stanjem na dan otvaranja postupka likvidacije - u roku od 15 dana od dana otvaranja postupka likvidacije;

2) sa stanjem na dan okončanja postupka likvidacije - u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja o okončanju postupka likvidacije.

Period za koji se utvrđuje osnovica iz stava 2. ovog člana odgovara stvarnom trajanju postupka likvidacije, ali ne može biti duži od jedne godine, s tim što, uko-liko se postupak prenese u narednu godi-nu, obveznik sastavlja i poreski bilans sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godi-ne, koji se podnosi u roku od 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnoše-nje finansijskih izveštaja.

Član 35.Ostatak imovine likvidacione mase po-

sle podmirenja poverilaca (likvidacioni višak) iznad vrednosti uloženog kapitala, smatra se kapitalnim dobitkom.

Član 36.Ako je vrednost uloženog kapitala ve-

ća od likvidacionog viška, ostvaruje se kapitalni gubitak.

Član 37.Odredbe člana 34. ovog zakona shod-

no se primenjuju i u postupku stečaja.

Član 38.Poreski period za koji se obračunava

porez na dobit je poslovna godina.Poslovna godina je kalendarska godi-

na, osim u slučaju prestanka ili otpočinja-nja obavljanja delatnosti u toku godine, uključujući i statusne promene.

ZAKON O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA

„Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04

369


DEO V PORESKA STOPA

Član 39.Stopa poreza na dobit preduzeća je pro-

porcionalna i jednoobrazna.Stopa poreza na dobit preduzeća izno-

si 10%.

Član 40.Na prihode koje ostvari nerezidentni

obveznik od rezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti u prav-nom licu, autorskih naknada, kamata, ka-pitalnih dobitaka i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 20%, ako međunarodnim ugo-vorom o izbegavanju dvostrukog oporezi-vanja nije drukčije uređeno.

Porez po odbitku ne obračunava se i ne plaća ako se prihod iz stava 1. ovog čla-na isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici ne-rezidentnog obveznika iz člana 4. ovog zakona.

Član 40aKod obračuna poreza po odbitku na pri-

hode nerezidenta, isplatilac prihoda pri-menjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta dr-žave sa kojom je državna zajednica Srbi-ja i Crna Gora zaključila ugovor o izbe-gavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda.

Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostru-kog oporezivanja u smislu stava 1. ovog člana, nerezident dokazuje kod isplatio-ca prihoda potvrdom ili drugim odgova-rajućim dokumentom overenim od nadle-žnog organa druge države ugovornice čiji je rezident.

Ako isplatilac prihoda primeni odred-be ugovora o izbegavanju dvostrukog

oporezivanja, a nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana, što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, dužan je da plati razliku između plaćenog poreza i du-govanog poreza po ovom zakonu.

Nadležni poreski organ, na zahtev nere-zidenta, dužan je da izda potvrdu o pore-zu plaćenom u Republici.

* * *

Obračunavanje i plaćanje porezaČlan 66.

Poreski obveznik je dužan da u pore-skoj prijavi obračuna porez na dobit za poreski period za koji se prijava podno-si.

Ako je obveznik poreza u vidu akonta-cije platio manje poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, dužan je da razliku upla-ti najkasnije do podnošenja poreske pri-jave.

Uz poresku prijavu poreski obveznik je dužan da podnese dokaz o uplati razli-ke poreza iz stava 2. ovog člana.

Ako je obveznik poreza u vidu akon-tacije platio više poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, više plaćeni porez uraču-nava se kao akontacija za naredni period ili se obvezniku vraća na njegov zahtev.

Član 67.Poreski obveznik tokom godine porez

na dobit plaća u vidu mesečnih akontaci-ja, čiju visinu utvrđuje na osnovu pore-ske prijave za prethodnu godinu u kojoj iskazuje i podatke od značaja za utvrđiva-nje visine akontacije u tekućoj godini.

Mesečna akontacija poreza na dobit plaća se do 15-og u mesecu za prethod-ni mesec.

Plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa poreskom prijavom iz stava 1. ovog

370


člana vrši se od prvog dana narednog me-seca u odnosu na mesec u kome je prija-va podneta.

Do početka plaćanja mesečne akontaci-je u skladu sa stavom 3. ovog člana, ob-veznik u tekućoj godini plaća mesečnu akontaciju u visini koja odgovara meseč-noj akontaciji iz poslednjeg meseca pret-hodnog poreskog perioda.

Na iznos mesečnih akontacija koje ni-su plaćene u roku utvrđenom u stavu 2. ovog člana, poreski obveznik dužan je da obračuna i plati kamatu u skladu sa zako-nom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Član 68.Ako u tekućoj godini dođe do značaj-

nih promena u poslovanju obveznika, promene poreskih instrumenata ili dru-gih okolnosti koje bitno utiču na visinu mesečne akontacije poreza, poreski ob-veznik može podneti poresku prijavu sa poreskim bilansom, u kojoj će iskazati podatke od značaja za izmenu mesečne akontacije i obračunati njenu visinu, naj-kasnije u roku od 30 dana po isteku perio-da za koji se sastavlja poreski bilans.

Poreski obveznik može započeti plaća-nje akontacije u skladu sa poreskom prija-vom iz stava 1. ovog člana od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.

Član 69.Ako obveznik poreza ne podnese pore-

sku prijavu ili ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava ne-potpuna, da sadrži netačne podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, Poreska uprava utvrđuje poresku obave-zu za poreski period, odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postu-pak i poreska administracija.

Član 70.U slučaju pokretanja postupka likvida-

cije i stečaja, likvidacioni, odnosno ste-čajni upravnik dužan je da najdocnije u roku od 15 dana od dana pokretanja po-stupka obezbedi obračun dospelih pore-skih obaveza radi naplate iz likvidacione, odnosno stečajne mase, i da o tome oba-vesti nadležni poreski organ.

Nadležni poreski organ donosi rešenje kojim se utvrđuje visina poreske obaveze u roku od 30 dana od dana prijema pore-ske prijave iz člana 34. stav 3. ovog za-kona.

371

Član 1.Porez na dohodak građana plaćaju, u

skladu sa odredbama ovog zakona, fizič-ka lica koja ostvaruju dohodak.

Oporezivanje dohotka građana uređuje se isključivo ovim zakonom.

Poreska oslobođenja i olakšice mogu se uvoditi samo ovim zakonom.

DohodakČlan 2.

Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.

Oporezivi prihod predstavlja razliku iz-među bruto prihoda koji je po nekom od osnova predviđenih u članu 3. ovog zako-na ostvario poreski obveznik i troškova ko-je je imao pri njihovom ostvarivanju i oču-vanju, ako je to propisano ovim zakonom.

Dohodak predstavlja zbir oporezivih prihoda iz stava 2. ovog člana, ostvare-nih u kalendarskoj godini.

Prihodi koji podležu oporezivanjuČlan 3.

Porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda:

1) zarade,2) prihodi od poljoprivrede i šumar-

stva,3) prihodi od samostalne delatnosti,4) prihodi od autorskih prava, prava

srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine,

5) prihodi od kapitala,6) prihodi od nepokretnosti,7) kapitalni dobici,8) ostali prihodi.

Prihodi iz stava 1. ovog člana oporezu-ju se bilo da su ostvareni u novcu, u natu-ri, činjenjem ili na drugi način.

* * *

Poreski obveznikČlan 6.

Poreski obveznik je fizičko lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da pla-ti porez (u daljem tekstu: obveznik).

Izuzimanja iz dohotka za oporezivanjeČlan 9.

Ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu :

1) propisa o pravima ratnih invalida,2) roditeljskog i dečijeg dodatka,3) naknada za tuđu pomoć i negu i

naknada za telesno oštećenje,4) naknada za vreme nezaposlenosti,5) materijalnog obezbeđenja u skladu

sa zakonom,6) naknada iz zdravstvenog osigura-

nja, osim naknade zarade (plate),7) naknada iz osiguranja imovine,

izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist, kao i naknada iz osiguranja lica kojima se nadokna-đuje pretrpljena šteta, ukoliko ona nije nadoknađena od štetnika,

8) naknada materijalne i nemateri-jalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade za izosta-lu zaradu (platu),

9) pomoći u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzioni-sanog radnika – do 30.000 dinara,

10) pomoći zbog uništenja ili ošteće-nja imovine usled elementarnih

ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

„Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04

372


nepogoda ili drugih vanrednih događaja,

11) organizovane socijalne i humanitar-ne pomoći,

12) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 4.500 dinara,

13) naknade za ishranu – hranarine koju sportistima amaterima ispla-ćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – u mesečnom iznosu do 4.500 dinara,

14) naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivič-nih dela u kazneno-popravnim ustanovama,

15) naknada i nagrada za rad pacijena-ta u psihijatrijskim ustanovama,

16) naknada za rad lica u organima za sprovođenje izbora ili za popis stanovništva,

17) penzija i invalidnina,18) otpremnine kod odlaska u penziju

– do iznosa dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,

19) otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi – do iznosa koji je utvrđen tim zakonom,

20) jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u procesu restruktu-riranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju, u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u

procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije („Službeni glasnik RS“, broj 12/2002) – do iznosa utvrđenog tim programom, a za lica starija od 50 godina života – bez ograničenja iznosa,

21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici;

22) naknada koje, u skladu sa propi-sima koji uređuju Vojsku Srbije i Crne Gore, nadležni državni organ isplaćuje vojnicima (na služenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj službi), studentima vojnih akademi-ja, učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škola za rezervne vojne oficire;

23) naknada koje se, u skladu sa propisima koji uređuju unutrašnje poslove, isplaćuju učenicima sred-nje škole unutrašnjih poslova;

24) premija, subvencija i regresa iz budžeta Republike, kao i PDV nadoknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koje se isplaćuju na poseban namenski račun otvoren kod poslovne banke, obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno poljopri-vrednicima, upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa posebnim propisima

Ostvarivanje prava na poresko oslobo-đenje za primanja iz stava 1. tač. 10) do 13) ovog člana bliže uređuje ministar fi-nansija i ekonomije.

* * *

Predmet oporezivanjaČlan 13.

Pod zaradom u smislu ovog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po

373


osnovu radnog odnosa, definisana zako-nom kojim se uređuju radni odnosi i dru-ga primanja zaposlenog.

Zaradom, u smislu ovog zakona, sma-traju se i ugovorena naknada i druga pri-manja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaključenog preko omladinske ili student-ske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja.

Član 14.Zaradom u smislu ovog zakona smatra-

ju se i primanja u obliku bonova, novča-nih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodno-sti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadokna-dom ili neposrednim plaćanjem.

Osnovicu poreza na zaradu iz stava 1. ovog člana predstavlja:

1) nominalna vrednost bonova, novča-nih potvrda i akcija,

2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu,

3) naknada koja bi se postigla na trži-štu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku,

4) novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećane za obaveze javnih prihoda koje iz zarade plaća zaposleni.

Visinu cene, visinu naknade, odnosno novčanu vrednost iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana utvrđuje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vrši.

Ako nadležni poreski organ oceni da je utvrđena cena, odnosno naknada iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana niža od one ko-

ja se može postići na tržištu, utvrdiće tu cenu, odnosno naknadu u visini koja bi se mogla postići na tržištu.

Osnovica poreza na zarade utvrđena na način iz st. 2. do 4. ovog člana umanju-je se za novčana plaćanja koja zaposleni vrše poslodavcu u vezi sa ostvarenim pri-manjem iz stava 1. ovog člana.

Član 14aPrimanjima po osnovu činjenja ili pru-

žanja pogodnosti u smislu člana 14. stav 1. ovog zakona, smatraju se naročito:

1) korišćenje službenog vozila i dru-gog prevoznog sredstva u privatne svrhe;

2) korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje za-kupnine ili bez plaćanja zakupnine, osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u dr-žavnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava.

Vrednost primanja iz stava 1. tačka 1) ovog člana mesečno, za svaki započeti ka-lendarski mesec korišćenja vozila, pred-stavlja iznos u visini 1% tržišne vredno-sti službenog vozila i drugog prevoznog sredstva koje se koristi u privatne svrhe, prema podacima nadležne organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini u kojoj se to vozilo koristi u privatne svrhe.

Vrednost primanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana čini iznos zakupnine prema tr-

374


žišnim cenama u mestu u kome se stam-bena zgrada ili stan nalaze.

Kod utvrđivanja osnovice poreza po osnovu primanja iz ovog člana primenju-ju se odredbe člana 14. st. 2. do 5. ovog zakona.

Član 14bZaradom u smislu čl. 13. i 14. ovog za-

kona smatraju se i premije svih vidova do-brovoljnog osiguranja, koje poslodavac plaća za zaposlene - osiguranike uključe-ne u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osigu-ranje, nezavisno od toga iz kojih sredsta-va se ove premije plaćaju, osim u sluča-ju kada poslodavac plaća premiju za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osigura-nje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slu-čaj težih bolesti i hirurških intervencija..


Obveznik poreza na zarade je fizičko li-ce koje ostvaruje zaradu.

Poreska stopaČlan 16.

Zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje se po stopi od 14% na osnovi-cu koju čini isplaćena, odnosno ostvare-na zarada.

375

Član 1.Porezima na imovinu, u smislu ovog

zakona, smatraju se:

1) porez na imovinu,2) porez na nasleđe i poklon,3) porez na prenos apsolutnih prava.

Član 2. Porez na imovinu plaća se na sledeća

prava na nepokretnosti:

1) pravo svojine,2) pravo plodouživanja,3) pravo upotrebe i pravo stanovanja,4) pravo vremenskog korišćenja

(tajm-šering),5) pravo zakupa stana ili stambene

zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodre-đeno vreme,

6) pravo korišćenja gradskog građevinskog odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari.

Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stam-bene i poslovne zgrade, stanovi, poslov-ne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

U slučaju kad na nepokretnosti posto-ji neko od prava iz stava 1. tač. 2) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.

* * *


Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizič-ko lice koje je imalac tih prava na nepo-kretnosti koje se nalaze na teritoriji Repu-blike Srbije.

Ako više pravnih ili fizičkih lica ostva-ruje jedno od prava iz člana 2. ovog za-kona na istoj nepokretnosti, poreski ob-veznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.

U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno predu-zeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika, odnosno preduze-će i druga organizacija ulaganjem držav-nog kapitala, u državnoj svojini, u skla-du sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obve-znik je korisnik nepokretnosti.

Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.

U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit preduzeća, a u po-gledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na doho-dak građana.

Poreska osnovicaČlan 5.

Osnovica poreza na imovinu kod ne-pokretnosti, osim poljoprivrednog i šum-skog zemljišta, gde poreski obveznik ne vodi poslovne knjige, je tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra godi-ne koja prethodi godini za koju se utvrđu-

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU

„Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04

376


je i plaća porez na imovinu, ako ovim za-konom nije drukčije uređeno.

Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje nadležni poreski organ, s tim što se ona svake godine umanjuje za amorti-zaciju po stopi od 1,5% primenom pro-porcionalne metode, a najviše do 70%.

Za nepokretnost izgrađenu u toku go-dine, za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, osnovica poreza je tržišna vred-nost odgovarajuće nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godi-ni za koju se utvrđuje porez na imovinu.

* * *

Poreske stopeČlan 11.

Stope poreza na imovinu iznose:

1) na prava na nepokretnosti pore-skog obveznika koji vodi poslovne knjige – 0,40%;

2) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige:

Na poresku osnovicu

Plaća se na ime poreza

do 6.000.000 dinara

0,40%

od 6.000.000 do 15.000.000 dinara

24.000 dinara + 0,80% na iznos preko 6.000.000 dinara

od 15.000.000 do 30.000.000 dinara

96.000 + 1,50% na iznos preko 15.000.000 dinara

preko 30.000.000 dinara

321.000 + 3% na iznos preko 30.000.000 dinara

* * *

Predmet oporezivanjaČlan 23.

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu:

1) stvarnih prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona,

2) prava intelektualne svojine,3) udela u pravnom licu i hartija od

vrednosti,4) prava svojine na upotrebljavanom

motornom vozilu, upotrebljava-nom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog,

5) prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog, građevinskog zemljišta nezavisno od njegove površine,

6) prava na eksproprisanoj nepo-kretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata.

Član 24.Prenosom uz naknadu, u smislu člana

23. ovog zakona, smatra se i:

1) sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa,

2) prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidaci-je ili stečaja,

3) prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost,

4) prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište.

377


Član 24aPrenosom uz naknadu, u smislu ovog

zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.


Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona.

U slučaju iz člana 23. tačka 5) ovog za-kona, obveznik poreza na prenos apsolut-nih prava je lice kome se daje na korišće-nje građevinsko zemljište.

U slučaju iz člana 23. tačka 7) ovog za-kona, obveznik poreza na prenos apsolut-nih prava je korisnik eksproprijacije.

Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržava-nju, obveznik poreza je davalac izdržava-nja.

U slučaju iz člana 24. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnog prava je lice na koje se preno-si apsolutno pravo.

Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni između dva li-ca, obveznik poreza je prenosilac prava veće tržišne vrednosti.

Poreska osnovicaČlan 27.

Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku na-stanka poreske obaveze, ukoliko nije ni-ža od tržišne vrednosti.

Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u roku od 20 dana od dana pri-jema poreske prijave podnete u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. ovog zakona, odnosno od dana saznanja nadležnog po-

reskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti.

Ako poreski organ u roku iz stava 2. ovog člana ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti, poresku osnovi-cu čini ugovorena cena.

U slučaju iz člana 23. tač. 4) i 5) ovog zakona, poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ.

U slučaju iz člana 23. tačka 7) ovog za-kona, poresku osnovicu čini naknada za eksproprisanu nepokretnost.

U slučaju prenosa apsolutnog prava ko-ji nije obuhvaćen odredbama st. 1. do 5. ovog člana, poresku osnovicu čini tržišna vrednost apsolutnog prava, koju utvrđuje nadležni poreski organ.

Nastanak poreske obavezeČlan 29.

Poreska obaveza nastaje danom zaklju-čenja ugovora o prenosu apsolutnih pra-va.

Kad je predmet ugovora iz stava 1. ovog člana nepokretnost kao buduća stvar, poreska obaveza nastaje primopre-dajom, odnosno stupanjem u posed nepo-kretnosti.

Kad nije sačinjen punovažan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, u smislu za-kona kojim se uređuje promet nepokret-nosti, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom kada je kupac, odnosno učesnik u razmeni stupio u posed nepo-kretnosti.

Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržava-nju, poreska obaveza nastaje danom smr-ti primaoca izdržavanja, odnosno danom smrti saugovarača ako je doživotno izdr-žavanje ugovoreno u korist trećeg lica, a ugovorom nije određeno da svojina prela-

378


zi na davaoca izdržavanja u trenutku smr-ti trećeg lica.

Ako se prenos apsolutnog prava vrši na osnovu odluke suda, odnosno rešenja nadležnog upravnog organa, poreska oba-veza nastaje danom pravosnažnosti te od-luke, odnosno danom konačnosti tog re-šenja.

Ako ugovor o prenosu apsolutnog pra-va ili odluka suda, odnosno rešenje nadle-žnog upravnog organa nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos.

Poreske stopeČlan 30.

Stope poreza na prenos apsolutnih pra-va su proporcionalne i iznose:

1) na prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti iz člana 23. tačka 3) ovog zakona – 0,3%,

1b) na prenos prava iz člana 23. tač. 1) i 7) ovog zakona na poljoprivred-nom i šumskom zemljištu – 2,5%;

1b) na prenos prava svojine na upo-trebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduho-plovu – 2,5%;

2) na prenos ostalih apsolutnih prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona – 5%.

379

I. UVODNE ODREDBE

Član 1. Ovim zakonom uvodi se porez na do-

datu vrednost (u daljem tekstu: PDV) u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Repu-blika).

PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku doba-ra i pružanje usluga, u svim fazama pro-izvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Član 2. Prihod od PDV pripada budžetu Repu-

blike.

II. PREDMET OPOREZIVANJA

Član 3.Predmet oporezivanja PDV su:

1) isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti;

2) uvoz dobara u Republiku. * * *


Poreski obveznik (u daljem tekstu: ob-veznik) je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi dobra, u okviru obavljanja delatnosti.

Delatnost iz stava 1. ovog člana je traj-na aktivnost proizvođača, trgovca ili pru-žaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije pri-

rodnih bogatstava, poljoprivrede, šumar-stva i samostalnih zanimanja.

Smatra se da obveznik obavlja delat-nost i kada je vrši u okviru poslovne je-dinice.

Obveznik je lice u čije ime i za čiji račun se vrši isporuka dobara, pružanje usluga ili uvoz dobara.

Obveznik je lice koje vrši isporuku do-bara, odnosno pružanje usluga u svoje ime, a za račun drugog lica.

Član 9. Republika i njeni organi, organi terito-

rijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom u ci-lju obavljanja poslova državne uprave, ni-su obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga iz delo-kruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave.

Republika, organi, odnosno pravna li-ca iz stava 1. ovog člana obveznici su, ako obavljaju promet dobara i usluga iz-van delokruga organa, odnosno van oba-vljanja poslova državne uprave, a koji su oporezivi u skladu sa ovim zakonom.

Poreski dužnikČlan 10.

Poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je:

1) obveznik iz člana 8. i člana 9. stav 2. ovog zakona;

2) poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici;

3) primalac dobara i usluga, ako

ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST

„Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04

380


strano lice iz tačke 2) ovog stava ne odredi poreskog punomoćnika;

4) lice koje u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun (u daljem tekstu: račun) iskaže PDV, a u skladu sa ovim zakonom nije dužan da obračuna i plaća PDV;

5) lice koje uvozi dobro.Ako je poreski dužnik iz stava 1. tač.

2) i 3) ovog člana i obveznik, dužan je da ispuni obaveze koje su ovim zakonom propisane za obveznika, osim izdavanja računa.

* * *

Nastanak poreske obavezeČlan 16.

Poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih rad-nji:

1) promet dobara i usluga; 2) naplata ako je naknada ili deo

naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga;

3) nastanak obaveze plaćanja carin-skog duga, kod uvoza dobara, a ako te obaveza nema, danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.

* * *

Izmena poreske osnovice Član 21.

Ako se izmeni osnovica za promet do-bara i usluga koji podleže oporezivanju, obveznik koji je isporučio dobra ili uslu-ge dužan je da iznos PDV, koji duguje po tom osnovu, ispravi u skladu sa izme-nom.

Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na lica iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona.

Ako se osnovica naknadno izmeni zbog vraćanja dobara ili poništenja ugo-

vora, obveznik koji je izvršio promet do-bara i usluga može da ispravi iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen pro-met dobara i usluga izmeni odbitak pret-hodnog PDV i ako o tome pismeno oba-vesti isporučioca dobara i usluga.

Obveznik može da izmeni osnovicu za iznos naknade koji nije naplaćen samo na osnovu pravnosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku ili pri-nudnom poravnanju.

Ako obveznik koji je izmenio osnovi-cu u skladu sa stavom 4. ovog člana pri-mi naknadu ili deo naknade za isporučena dobra i usluge u vezi sa kojima je dozvo-ljena izmena osnovice, dužan je da na pri-mljeni iznos naknade obračuna PDV.

Izmena osnovice iz st. 1 - 4. ovog čla-na vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena.

Ako se u skladu sa carinskim propisi-ma izmeni osnovica za uvoz dobara ko-ja podležu PDV, primenjuju se odredbe ovog zakona.

* * *

Poreska stopa Član 23.

Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.

Po posebnoj stopi PDV od 8% opore-zuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to:

1) hleba, mleka, brašna, šećera, jesti-vog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jesti-ve masnoće životinjskog i biljnog porekla;

2) svežeg i rashlađenog voća, povrća, mesa, ribe i jaja;

3) lekova koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju

381


na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju;

4) ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava - pro-izvoda koji se hirurški ugrađuju u organizam;

5) materijala za dijalizu;6) đubriva, sredstava za zaštitu bilja,

semena za reprodukciju, sadnog materijala i priplodne stoke;

7) udžbenika i nastavnih sredstava;8) dnevnih novina;9) monografskih i serijskih publikaci-

ja;10) ogrevnog drveta;11) usluga smeštaja u hotelima, mote-

lima, odmaralištima, domovima i kampovima;

12) komunalnih usluga;13) prirodnog gasa koji se isporučuje

individualnim potrošačima preko gasne distributivne mreže.

Ministar bliže uređuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tač. 1) i 4) - 12) ovog člana.

382

Sudovi Republike SrbijeČlan 10.

Sudska vlast u republici Srbiji pripada sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima.

Sudovi opšte nadležnosti jesu opštin-ski sudovi, okružni sudovi, apelacioni su-dovi i Vrhovni sud Srbije.

Posebni sudovi su trgovinski sudovi, Viši trgovinski sud i Upravni sud.

Ostali sudovi republičkog rangaČlan 12.

Viši trgovinski sud i Upravni sud osni-vaju se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu.

Opštinski, okružni, apelacioni i trgovinski sudovi

Član 13.Opštinski sud osniva se za teritoriju

jedne ili više opština, a okružni sud za te-ritoriju više opština.

Apelacioni sud osniva se za područje više okružnih sudova.

Trgovinski sud osniva se za teritoriju više opština.

Osnivanje, sedišta i područja opštin-skih, okružnih, apelacionih i trgovinskih sudova i odeljenja opštinskih sudova ure-đuje se posebnim zakonom.

Neposredno viši sudČlan 14.

Vrhovni sud Srbije je neposredno viši sud za apelacione sudove, Viši trgovinski sud i Upravni sud.

Viši trgovinski sud je neposredno viši sud za trgovinski sud, a apelacioni sud je neposredno viši sud za okružni i za op-štinski sud.

U odnosu na pitanja unutrašnjeg uređe-nja sudova i primene Zakona o sudijama neposredno viši sud za opštinski sud jeste okružni sud.

* * *

Nadležnost trgovinskog sudaČlan 24.

Trgovinski sud u prvom stepenu sudi:

1. u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od strana fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva,

2. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi prona-lazaka, modela, uzoraka, žigova i geografskih oznaka porekla kad na-stanu između subjekata iz tačke 1. ovog stava; u sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja odluka trgovinskih sudova, a u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. ovog stava,

3. u sporovima koji proizilaze iz primene Zakona o preduzećima ili primene drugih propisa o organiza-ciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji,

4. u sporovima o strnim ulaganjima, o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se

ZAKON O UREĐENJU SUDOVA

„Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04

383


primenjuje plovidbeno i vazduho-plovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika, o narušavanju konkurencije, zloupotrebi mono-polskog i dominantnog položaja na tržištu i zaključenju monopoli-stičkih sporazuma, o zaštiti firme, povodom upisa u sudski registar, povodom stečaja i likvidacije.

Trgovinski sud u prvom stepenu vodi postupak za upis preduzeća, drugih prav-nih lica i subjekata u sudski registar; vodi postupak stečaja, prinudnog poravnanja i likvidacije; određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka trgovinskih sudo-va, a odluka izabranih sudova samo kada su donete u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; odlučuje o priznanju i iz-vršenju stranih sudskih i arbitražnih odlu-ka donetih u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; određuje i sprovodi izvrše-nje i obezbeđenje na brodovima i vazdu-hoplovima; vodi vanparnične postupke koji proizilaze iz primene Zakona o pred-uzećima.

Trgovinski sud u prvom stepenu odlu-čuje o provrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zaštitne mere ili pravne posledice osude.

Trgovinski sud vrši i druge poslove od-ređene zakonom.

Nadležnost Višeg trgovinskog sudaČlan 25.

Viši trgovinski sud odlučuje o žalbama na odluke trgovinskih sudova, a u prvom stepenu u stvarima određenim zakonom.

Viši trgovinski sud odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti trgovinskih sudova, utvrđuje pravne sta-vove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti trgovinskih sudova i vrši dru-ge poslove određene zakonom.

384

Izvršenje na pokretnim stvarima

Izvršne radnjeČlan 71.

Izvršenje na pokretnim stvarima spro-vodi se popisom i procenom stvari, proda-jom stvari i namirenjem izvršnog poverio-ca od iznosa dobijenog prodajom.

Predlogom za izvršenje može se zahte-vati da se sprovedu samo popis i procena, ali u tom slučaju izvršni poverilac dužan je da u roku od tri meseca od dana izvr-šenog popisa, odnosno procene, podnese predlog za prodaju stvari.

Ako izvršni poverilac u tom roku ne podnese predlog za prodaju, izvršenje će se obustaviti.

2. POPIS I PROCENA POKRETNIH STVARI

Obaveštenje o popisuČlan 72.

Sudski izvršitelj će, neposredno pre ne-go što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvaće ga da plati iznos za koji je određeno izvrše-nje, zajedno sa kamatom i troškovima.

Ako izvršnom dužniku rešenje o izvrše-nju nije moglo da se preda prilikom popi-sa, dostaviće mu se naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju.

O vremenu i mestu popisa obavestiće se izvršni poverilac, ako je to tražio.

Odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu.

O izvršenom popisu obavestiće se stranka koja nije prisustvovala popisu.

Predmet popisaČlan 73.

Popisuju se stvari koje se nalaze u drža-vini izvršnog dužnika, kao i njegove stva-ri koje se nalaze u državini izvršnog po-verioca.

Ako treće lice ne obavesti sud o svojim pravima na pokretnoj stvari u posedu izvr-šnog dužnika, koja je predmet izvršenja, niti dokaže svoja prava na njima, smatra se da takva prava trećeg ne postoje i da je izvršni dužnik vlasnik stvari koja se nala-zi u njegovom posedu.

Stvari izvršnog dužnika u državini tre-ćeg lica popisuju se samo sa pristankom tog lica.

Ako treće lice ne pristane na popis, sud će zaključkom na izvršnog poverioca, a na njegov predlog, preneti pravo izvr-šnog dužnika na predaju stvari, radi spro-vođenja izvršenja po pravilima o prenosu radi naplate.

Za potrebe popisa, smatra se da su brač-ni drugovi ili vanbračni supružnici suvla-snici na jednakim delovima svih pokret-nih stvari koje se zateknu u njihovoj kući, stanu, poslovnoj prostoriji ili drugoj nepo-kretnosti.

* * *

Zabrana raspolaganja popisanim stvarima

Član 78.Svim licima koja poseduju ili imaju

kontrolu nad popisanim stvarima zabra-njuje se da raspolažu tim stvarima bez sudskog naloga.

* * *

ZAKON O IZVRŠNOM POSTUPKU


385


Član 80.Istovremeno sa popisom stvari izvršiće

se njihova procena.Procenu vrši sudski izvršitelj, a ako je

to potrebno stručno lice ili veštak koga odredi sud.

Procena se vrši na osnovu tržišne cene takve stvari u mestu popisa. Sud može od-lučiti i da se procena izvrši na osnovu pri-bavljenih izveštaja o ceni od odgovaraju-ćih organizacija i institucija.

Izvršni poverilac i izvršni dužnik mo-gu sporazumno utvrditi vrednost stvari.

Stranka može predložiti da procenu obavi veštak iako to sud nije odredio. Ako sud prihvati taj predlog, troškove ve-štačenja dužan je da predujmi predlagač u roku koji sud odredi. Ako predujam ne bude položen u roku smatraće se da je predlagač odustao od svog predloga.

O predlogu iz stava 3. ovog člana sud odlučuje zaključkom.

Troškove veštačenja iz stava 3. ovog člana snosi predlagač, bez obzira na is-hod izvršnog postupka.

Stranka može u roku od tri dana od dana izvršene procene predložiti sudu da utvrdi nižu odnosno višu vrednost popisanih stva-ri od procenjene ili da odredi novu proce-nu, izuzev ako je procenu obavio veštak. O predlogu sud odlučuje zaključkom.

* * *

Vreme prodajeČlan 83.

Prodaja popisanih stvari sprovodi se po pravosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako izvršni dužnik predloži ili na predlog izvršnog poverioca pristane da se prodaja izvrši ranije, ili ako su u pitanju stvari ko-je su podložne brzom kvarenju ili ako po-stoji opasnost od znatnog smanjenja cene popisanih stvari.

Između dana popisa i dana prodaje mo-ra proteći najmanje 15 dana.

Prodaja se može sprovesti i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana ako izvršni dužnik na to pristaje da se prodaja obavi pre tog roka, ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju, ako posto-ji opasnost od znatnog smanjenja njihove cene ili ako izvršni poverilac položi jem-stvo za štetu koju bi bio dužan nadoknadi-ti izvršnom dužniku u slučaju da rešenje o izvršenju bude ukinuto.

* * *

Način prodajeČlan 84.

Prodaja stvari se vrši putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom po-godbom. Način prodaje određuje zaključ-kom sud, pazeći na to da se postigne naj-povoljnije unovčenje stvari.

Prodaja putem nadmetanja odrediće se ako su u pitanju stvari veće vrednosti, a može se očekivati da će se stvari prodati po ceni većoj od procenjene vrednosti.

Ugovor o prodaji neposrednom pogod-bom zaključuje se između kupca s jedne strane i sudskog izvršitelja ili lica koje oba-vlja komisione poslove, s druge strane.

Sudski izvršitelj pokretne stvari proda-je u ime i za račun izvršnog poverioca, a lice koje obavlja komisione poslove u svoje ime a za račun izvršnog poverioca.

Prodaja stvari objaviće se na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta za javnu prodaju.

Izvršnog poverioca i izvršnog dužnika sud će obavestiti o mestu, danu i času pro-daje.

* * *

386


Namirenje kada je jedan izvršni poverilac

Član 88.Ako se iz prodajne cene namiruje sa-

mo jedan izvršni poverilac, sud će, bez održavanja ročišta, rešenjem odrediti da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari na-mire redom: troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni u izvršnoj ispravi, ka-mata do dana unovčenja stvari i glavno potraživanje.

Višak prodajne cene, koji ostane po na-mirenju, predaće se izvršnom dužniku, ako za to nema smetnji.

Namirenje kada ima više izvršnih poverilaca

Član 89.Ako se u izvršnom postupku namiruje

više izvršnih poverilaca, odnosno ako se pored izvršnih poverilaca namiruju lica čija prava prestaju predajom stvari, oni se uz shodnu primenu odredaba o prven-stvu namirenja u vezi sa prodajom nepo-kretnosti iz prodajne cene namiruju onim redom kojim su stekli založno ili drugo pravo koje prodajom prestaje, ako zako-nom za određena potraživanja nije drukči-je propisano. Izvršni poverioci istog reda koji se iz prodajne cene ne mogu potpu-no namiriti, namiruju se srazmerno izno-sima svojih potraživanja.

Pri donošenju rešenja o namirenju, sud će uzeti u obzir samo ona potraživanja za koja je rešenje o izvršenju postalo pravo-snažno do dana donošenja rešenja o nami-renju.

Višak prodajne cene koji ostane pri namirenju predaće se izvršnom dužniku ako za to nema smetnji.

* * *

IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI

Izvršne radnjeČlan 99.

Izvršenje na nepokretnosti sprovodi se zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretno-sti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom.

Dokaz o svojini izvršnog dužnikaČlan 100.

Uz predlog za izvršenje na nepokretno-sti potrebno je da izvršni poverilac pod-nese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svo-jina izvršnog dužnika.

Ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano u javnoj knjizi na drugo lice a ne na izvršnog dužnika, izvr-šni poverilac je dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine iz-vršnog dužnika.

U slučaju iz stava 2. ovog člana upis će izvršiti po službenoj dužnosti sud kome je podnesen predlog za izvršenje, odno-sno po njegovom zahtevu organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost.

* * *

Prodaja nepokretnosti

Način prodajeČlan 120.

Prodaja nepokretnosti vrši se putem usmenog javnog nadmetanja.

Ročište za prodaju nepokretnosti održa-va se u sudskoj zgradi, ako sud nije druga-čije odredio.

Ročište za prodaju održava se pred su-dijom pojedincem.

Stranke i založni poverioci mogu se u svako doba sporazumeti da se prodaja ne-

387


pokretnosti izvrši u određenom roku ne-posrednom pogodbom.

Ugovor o prodaji neposrednom pogod-bom zaključuje se u pismenom obliku i ovaj ugovor proizvodi dejstvo od dana pravosnažnosti rešenja o dosuđenju.

* * *

Namirenje poverilaca

Kada se pristupa namirenjuČlan 138.

Sud pristupa namirenju po pravosna-žnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu.

Lica koja se namiruju i srazmera nami-renja

Član 139.Iz prodajne cene namiruju se izvršni

poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje, založni poverioci i kad nisu pri-javili svoja potraživanja i lica koja imaju pravo na naknadu za lične službenosti.

Višak prodajne cene koji preostane na-kon namirenja lica iz stava 1. ovoga čla-na predaće se izvršnom dužniku, ako za to nema smetnji.

Ako prodajna cena nije dovoljna za potpuno namirenje, više potraživanja ko-ja imaju isti red namiruju se srazmerno vi-sini tih potraživanja.

Prvenstveno namirenjeČlan 140.

Iz iznosa dobijenog prodajom namiru-ju se prvenstveno, i to sledećim redom:

1) troškovi izvršnog postupka,2) potraživanja po osnovu zakonskog

izdržavanja, ako se dokazuju izvr-šnom ispravom i ako su prijavljena najdocnije na ročištu za prodaju.

* * *

Fizička deobaČlan 232.

Fizičku deobu suvlasničke stvari sud će odrediti ako je takva deoba predviđe-na izvršnom ispravom.

Pojedine radnje sprovođenja fizičke de-obe preduzima, prema okolnostima sluča-ja, sudija ili, po njegovom ovlašćenju, su-dijski pomoćnik ili sudski izvršilac.

Sud će pozvati učesnike da prisustvuju sprovođenju deobe.

U slučaju potrebe sud će odrediti i ve-štačenje.

Deoba prodajomČlan 233.

Ako na osnovu izvršne isprave suvla-sničku stvar treba prodati radi njene de-obe, prodaja će se sprovesti na način propisan ovim zakonom za izvršenje na pokretnoj odnosno nepokretnoj stva-ri, ako se stranke o pojedinim pitanjima drukčije ne sporazumeju.

* * *

IZVRŠENJE U TRGOVINSKIM STVARIMA

1. Osnovna pravila

Svojstvo izvršnog dužnikaČlan 242.

Pravila ove glave zakona primenjuju se u trgovinskim stvarima, kada je izvr-šni dužnik pravno lice ili preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sti-canja dobiti i ima otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu.

Pravila ove glave zakona primeniće se na izvršenje odluka trgovinskih sudo-va i kada se ne radi o licima iz prethod-nog stava, ako izvršni poverilac predlaže izvršenje na akcijama ili udelima, ili ako se predlaže skraćeni izvršni postupak na

388


osnovu verodostojnih isprava predviđe-nih u članu 253. ovog zakona.

* * *

SKRAĆENI IZVRŠNI POSTUPAK

Svojstvo stranakaČlan 252.

Skraćeni izvršni postupak se može sprovesti ako su izvršni poverilac i izvr-šni dužnik pravna lica, preduzetnici, fizič-ka lica koja obavljaju delatnost radi stica-nja dobiti i imaju otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu, kao i fi-zička lica u svojstvu dužnika iz ugovora o komercijalnom kreditu.

Verodostojna isprava na osnovu koje se može sprovesti skraćeni izvršni postupak

Član 253.Skraćeni izvršni postupak se može

sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se na nesumnjiv način do-kazuje postojanje, iznos i dospelost pove-riočevog potraživanja, a naročito:

1) menica i ček sa protestom i povrat-nim računom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja;

2) obveznice i druge hartije od vred-nosti koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti;

3) dospela bezuslovna bankarska garancija;

4) dospeli bezuslovni akreditiv;5) overena izjava izvršnog dužnika ko-

jom ovlašćuje izvršnog poverioca na prenos novčanih sredstava;

6) javna isprava koja konstituiše izvršnu novčanu obavezu;

7) svaki ugovor u privredi.Verodostojna isprava iz stava 1. tačka

7) je ugovor sačinjen u pisanoj formi na kome su potpisi ovlašćenih lica overeni od strane nadležnog suda, odnosno dru-

gog organa ovlašćenog zakonom.Skraćeni izvršni postupak se ne može

sprovesti na osnovu strane isprave.

Predlog za sprovođenje skraćenog izvršnog postupka

Član 254.Izvršni poverilac koji želi da se na

osnovu verodostojnih isprava iz prethod-nog člana sprovede skraćeni postupak iz-vršenja, dužan je da u predlogu za izvrše-nje to izričito naznači.

Ako izvršni poverilac ne označi da se radi o izvršenju na sredstvima plaćanja od-nosno da se radi o skraćenom postupku izvršenja, izvršenje će se sprovesti po od-redbama ovog zakona predviđenim za iz-vršenje na osnovu verodostojne isprave.

Dozvola izvršenjaČlan 255.

Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi za skraćeni izvršni postupak, sud će doneti rešenje o izvršenju u skladu sa odredbom člana 52. ovog zakona.

Protiv rešenja kojim se odbija ili odba-cuje predlog za dozvolu izvršenja po skra-ćenom postupku dozvoljena je žalba.

PrigovorČlan 256.

Protiv rešenja o izvršenju po skraće-nom postupku izvršni dužnik ima pravo prigovora.

Prigovor se može izjaviti iz sledećih razloga:

1) da je u ispravu iz člana 253. ovog zakona unet neistinit sadržaj;

2) da je isprava potpisana od neovla-šćenog lica;

3) da je obaveza iz isprave izvršena;4) da obaveza iz isprave nije dospela;5) da istovremeno dospela obaveza

poverioca iz isprave nije ispunjena.

389


Prigovor se može izjaviti u roku od tri dana od prijema rešenja o izvršenju po skraćenom postupku.

Dokazi uz prigovorČlan 257.

Izvršni dužnik je obavezan da uz prigo-vor podnese dokaze, i to:

1) pravosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđena neistinitost isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti, ako tvrdi da je ispra-va neistinita;

2) izvod iz registra o licu ovlašćenom za zastupanje u momentu izdava-nja isprave, ako tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlašćenog lica;

3) nalog za plaćanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvršen prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena.

U slučaju prigovora nedospelosti oba-veze iz isprave, nedospelost mora da pro-izilazi iz same isprave.

U slučaju da izvršni dužnik istakne pri-govor neispunjenja istovremeno dospele obaveze poverioca iz same isprave, sud će ostaviti rok od tri dana poveriocu da podnese dokaz o ispunjenju svoje obave-ze.

Ako poverilac dokaže ispunjenje isto-vremeno dospele obaveze, sud će done-ti rešenje o izvršenju protiv izvršnog du-žnika.

Postupak po prigovoruČlan 258.

O prigovoru odlučuje veće sastavljeno od troje sudija suda koji je doneo rešenje o izvršenju po skraćenom izvršnom po-stupku.

Ako sud nađe da je prigovor osnovan, ukinuće rešenje o izvršenju po skraće-

nom postupku u delu u kome je određeno izvršenje i predmet dostaviti parničnom sudu na dalji postupak, kao u postupku iz-vršenja na osnovu verodostojne isprave.

Sud je obavezan da rešenje o prigovo-ru donese u roku od osam dana od dana prijema prigovora u sudu.

Prigovor odlaže izvršenje rešenja o iz-vršenju.

ŽalbaČlan 259.

Protiv rešenja kojim se prigovor odba-cuje ili odbija izvršni dužnik ima pravo žalbe.

Rok za izjavljivanje žalbe iz stava 1. ovog člana je tri dana.

Žalba ne zadržava izvršenje.Odluka po žalbi donosi se u roku od

osam dana od dana prijema predmeta u drugostepenom sudu.

Drugostepeni sud povodom žalbe mo-že da ukine rešenje veća ili da ga potvr-di.

Ako ukine rešenje kojim je odbačen prigovor predmet se vraća veću prvoste-penog suda na ponovno odlučivanje po-vodom prigovora.

Ako drugostepeni sud ukine rešenje kojim je prigovor odbijen, staviće van snage rešenje o izvršenju doneto u skra-ćenom postupku u delu kojim je određe-no izvršenje, a postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

390

Obaveze subjekataČlan 5.

U ostvarivanju sistema zaštite životne sredine Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fi-zička lica odgovorna su za svaku aktiv-nost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini, odno-sno za nepreduzimanje mera zaštite život-ne sredine, u skladu sa zakonom.

Pravna i fizička lica dužna su da u a; uračunavanje troškova zaštite životne sre-dine u okviru investicionih i proizvodnih troškova, primenu propisa, odnosno pred-uzimanje mera zaštite životne sredine, u obavljanju svojih delatnosti obezbede: ra-cionalno korišćenje prirodnih bogatstava u skladu sa zakonom.

* * *

Načela zaštite životne sredineČlan 9.

Osnovna načela zaštite životne sredi-ne jesu:

* * *2) Načelo prevencije i predostrožno-

sti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da: prouzrokuje naj-manju moguću promenu u životnoj sredi-ni; predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji optereće-nje prostora i potrošnju sirovina i energi-je u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; uključi mogućnost reciklaže; spreči ili ograniči uticaj na životnu sredi-nu na samom izvoru zagađivanja.

Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu i ko-rišćenjem najboljih raspoloživih i dostup-nih tehnologija, tehnika i opreme.

Nepostojanje pune naučne pouzdano-sti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sre-dine u slučaju mogućih ili postojećih zna-čajnih uticaja na životnu sredinu.

* * *5) Načelo odgovornosti zagađivača i

njegovog pravnog sledbenika - pravno ili fizičko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagađenja životne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom.

Zagađivač je odgovoran za zagađiva-nje životne sredine i u slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća ili drugih pravnih li-ca, u skladu sa zakonom.

Zagađivač ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagađenja i posledice direktnog ili indirektnog zaga-đenja životne sredine.

Promene vlasništva preduzeća i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svoji-ne obavezno uključuju procenu stanja ži-votne sredine i određivanje odgovornosti za zagađenje životne sredine, kao i nami-renje dugova (tereta) prethodnog vlasni-ka za izvršeno zagađivanje i/ili štetu na-netu životnoj sredini.

6) Načelo „zagađivač plaća” - zaga-đivač plaća naknadu za zagađivanje ži-votne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opte-rećenje životne sredine, odnosno ako pro-izvodi, koristi ili stavlja u promet sirovi-nu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu.

Zagađivač, u skladu sa propisima, sno-si ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja koji uključuju

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

„Službeni glasnik RS”, br. 135/04

391


troškove rizika po životnu sredinu i tro-škove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.

7) Načelo „korisnik plaća” - svako ko koristi prirodne vrednosti dužan je da pla-ti realnu cenu za njihovo korišćenje i re-kultivaciju prostora.

* * *

Obaveze korisnikaČlan 16.

Pravno i fizičko lice koje koristi prirod-ne resurse, odnosno dobra dužno je da, u toku izvođenja radova i obavljanja aktiv-nosti, kao i po njihovom prestanku, pla-nira i sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine.

Ko degradira životnu sredinu dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi na-čin sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Na projekte iz stava 2. ovog člana Mini-starstvo daje saglasnost.

Ministar propisuje metodologiju za utvrđivanje prioriteta za sanaciju životne sredine.

* * *

Zaštita voda* * *

Član 23.Vode se mogu koristiti i opterećivati,

a otpadne vode ispuštati u vode uz prime-nu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za pri-rodne procese ili za obnovu kvaliteta i ko-ličine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.

Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površin-skih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita,

obalnih područja i slivova, u skladu sa po-sebnim zakonom.

Mere zaštite voda obezbeđuju spreča-vanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materi-ja, praćenje i ispitivanje kvaliteta površin-skih i podzemnih voda, kao i kvaliteta ot-padnih voda i njihovo prečišćavanje.

Zaštita vazduhaČlan 24.

Zaštita vazduha ostvaruje se preduzi-manjem mera sistematskog praćenja kva-liteta vazduha, smanjenjem zagađivanja vazduha zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i predu-zimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praćenjem uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Mere zaštite vazduha obezbeđuju očuvanje at-mosfere u celini sa svim njenim procesi-ma i klimatskim obeležjima.

Zaštita i očuvanje šumaČlan 25.

Radi zaštite i unapređivanja šumskih ekosistema šumama se gazduje tako da se obezbeđuje racionalno upravljanje šu-mama, očuvanje genetskog fonda, pobolj-šanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija šuma.

Državni organi, vlasnici i korisnici šu-ma dužni su da preduzimaju potrebne me-re za očuvanje i održivo korišćenje šuma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapređivanja, kao i kontrole i zaštite šu-ma u slučaju prekograničnog zagađiva-nja.

* * *

Opasne materijeČlan 29.

Upravljanje opasnim materijama, od-nosno zaštita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima, kao i pla-

392


niranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbe-đuje smanjenje rizika od udesa i pružanje adekvatnog odgovora na udes.

Pravno i fizičko lice koje upravlja opa-snim materijama ili koje primenjuje teh-nologije štetne po životnu sredinu, dužno je da preduzima sve potrebne zaštitne i si-gurnosne mere kojima se rizik od opasno-sti po životnu sredinu i zdravlje ljudi svo-di na najmanju moguću meru.

Upravljanje otpadomČlan 30.

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupa-nja sa otpadom u okviru sistema saku-pljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim ak-tivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog za-tvaranja.

Vlasnik otpada dužan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju spreča-vanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje se-kundarnih sirovina i korišćenje otpada kao energenta, odnosno odlaganje otpada.

Zaštita od buke i vibracijaČlan 31.

Korisnik izvora buke može stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisa-nih mera zaštite kojima se smanjuju emi-sije buke, odnosno upotreba postrojenja, uređaja, mašina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku.

Zaštita od vibracija sprovodi se predu-zimanjem mera kojima se sprečava i ot-klanja ugrožavanje životne sredine od dejstva mehaničkih, periodičnih i pojedi-načnih potresa izazvanih ljudskom delat-nošću.

Zaštita od zračenjaČlan 32.

Zaštita od zračenja sprovodi se prime-nom sistema mera kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine i zdravlje lju-di od dejstva zračenja koja potiču iz joni-zujućih i nejonizujućih izvora i otklanja-ju posledice emisija koje izvori zračenja emituju ili mogu da emituju.

Pravno i fizičko lice može proizvoditi, vršiti promet i koristiti izvore jonizujućih i nejonizujućih zračenja po propisanim uslovima i na propisan način.

* * *

Procena opasnosti od udesaČlan 38.

Pravno i fizičko lice koje obavlja ak-tivnosti u kojima je prisutna ili može bi-ti prisutna jedna ili više opasnih materi-ja u količinama koje su jednake ili veće od propisanih, a koje mogu izazvati udes dužno je da u postupku procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno pri-bavljanja integrisane dozvole, izradi pro-cenu opasnosti od udesa.

Procena opasnosti od udesa izrađuje se na osnovu posebne metodologije koju propisuje ministar, po pribavljenom mi-šljenju drugih organa i organizacija i sa-drži uslove za upravljanje rizikom koji se odnose na:

1) sprovođenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes;

2) preduzimanje mera otklanjanja posledica udesa, odnosno sanacije.

Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo.

* * *

393


Uključivanje u sistem upravljanja i kon-trole zaštite životne sredine

Član 44.U Republici primenjuju se domaći i

međunarodni standardi i propisi za upra-vljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Pravno i fizičko lice može sertifikova-ti sistem upravljanja zaštitom životne sre-dine prema JUS-ISO 14001, u skladu sa zakonom.

Pravno i fizičko lice može registrova-ti sertifikovan sistem upravljanja zašti-tom životne sredine radi uključivanja u sistem upravljanja i kontrole zaštite život-ne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

* * *

Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine

Član 51. Na teritoriji Republike može se prime-

njivati domaća ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju propi-sane standarde zaštite životne sredine, od-nosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, polu-proizvod ili sirovina nije zabranjena u ze-mlji izvozniku.

Ministarstvo može, u slučaju sumnje, naložiti da se tehnologija, proces, proiz-vod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog člana oceni u odnosu na štetan uti-caj na životnu sredinu i kada je snabde-ven propisanom ispravom.

Ocenu tehnologije, procesa, proizvo-da, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2. ovog člana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana struč-na organizacija ili stručna lica za pojedi-ne oblasti.

Uređaji koji služe za uklanjanje ili pre-čišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlašćena stručna organizacija.

Ministarstvo može zabraniti proizvod-nju i promet određenih proizvoda i vrše-nje određenih aktivnosti, na određeno vreme ili na delu teritorije Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi spre-čavanja ugrožavanja životne sredine ili zdravlja ljudi.

* * *

Upozorenje na deklaracijiČlan 52.

Proizvođač ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zagađenje život-ne sredine i štetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati.

Upozorenje mora sadržati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sa-stojcima i njegovim pakovanjem u proiz-vodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa važećim standardima i propisima za ruko-vanje.

* * *

Supstance koje oštećuju ozonski omotač

Član 56.Na teritoriji Republike zabranjuje se

proizvodnja supstanci koje oštećuju ozon-ski omotač.

Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci ko-je oštećuju ozonski omotač, odnosno pro-izvoda koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora.

394


Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korišćenih proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, zabranjen je, izuzev za posebne namene.

Supstance koje oštećuju ozonski omo-tač, čiji promet, odnosno korišćenje ni-je zabranjen, kao i proizvodi koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač a služe za posebne namene, mogu se uvo-ziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva.

Uvoz, izvoz i tranzit otpadaČlan 57.

Zabranjen je uvoz opasnog otpada.Otpad se može uvoziti samo ako ne mo-

že da se obezbedi u Republici, a neopho-dan je u proizvodnji kao sekundarna siro-vina.

Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpa-da izdaje Ministarstvo u skladu sa zako-nom i drugim propisima.

Obaveze pravnog i fizičkog licaČlan 58.

Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredi-na, obezbede i preduzmu mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom.

Pravno i fizičko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerađu-je, skladišti ili odlaže opasne materije du-žno je da:

1) izradi plan zaštite od udesa i da najmanje svake tri godine vrši njegovo ažuriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, uključujući i proveru pripravnosti za njegovo sprovođenje;

2) sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zaštite od udesa;

3) izradi izveštaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da naj-manje svakih pet godina, kao i u slučaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vrši revizi-ju izveštaja o stanju sigurnosti.

Lice iz stava 2. ovog člana vodi evidenci-ju o vrstama i količinama opasnih materija.

U slučaju kvara na postrojenjima ili ure-đajima za zaštitu životne sredine usled če-ga nastaje prekoračenje graničnih vred-nosti emisije, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da bez odlaganja o tome obave-sti Ministarstvo, nadležni organ autonom-ne pokrajine, odnosno organ jedinice lo-kalne samouprave.

Prevoznik opasnih materija dužan je da pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa po-sebnim zakonom.

Odgovor na udesČlan 59.

U slučaju udesa pravno ili fizičko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi plani-rane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa iz-rađenim planom zaštite od udesa uklju-čujući i obavezu obaveštavanja Ministar-stva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadležnog za po-slove zaštite od požara, proizvodnju i pro-met eksplozivnih materija, zapaljivih teč-nosti i gasova i druge nadležne organe, u skladu sa zakonom.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana oba-vezno sadrži: okolnosti udesa, mesto, vre-me, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredi-nu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se sprečilo ponavljanje udesa.

395


Obaveza dostavljanja obaveštenjaČlan 60.

Pravno i fizičko lice iz člana 58. ovog zakona, za postojeće i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja Ministarstvu, orga-nu autonomne pokrajine, odnosno orga-nu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište, obaveštenje o:

1) novim postrojenjima najmanje tri meseca pre početka gradnje ili puštanja u rad;

2) postojećem postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sa-drži podatke o:

1) vrsti aktivnosti i radu postrojenja, lokaciji i neposrednoj okolini postrojenja;

2) identifikaciji, količini i fizičkom obliku opasnih materija, kao i njihovoj kategorizaciji;

3) stanju sigurnosti;4) sprovedenim preventivnim

merama za sprečavanje udesa i ograničavanje posledica;

5) merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u slučaju udesa.

* * *

Monitoring zagađivačaČlan 72.

Pravno i fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje pred-stavlja izvor emisija i zagađivanja ži-votne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, orga-nizacije ili ovlašćene organizacije:

1) obavlja monitoring emisije;2) obezbeđuje meteorološka merenja

za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu

ili jedinicu lokalne samouprave;3) učestvuje u troškovima merenja

imisije u zoni uticaja, po potrebi;4) prati i druge uticaje svoje aktivno-

sti na stanje životne sredine.Vlada utvrđuje vrste emisije i drugih

pojava koje su predmet monitoringa zaga-đivača, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, način evidentiranja, rokove do-stavljanja i čuvanja podataka.

Zagađivač planira i obezbeđuje finansij-ska sredstva za obavljanje monitoringa emi-sije, kao i za druga merenja i praćenja utica-ja svoje aktivnosti na životnu sredinu.

* * *

Vrste podsticajnih meraČlan 101.

Za pravna i fizička lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode čiji je uticaj povoljniji od drugih sličnih, odnosno koji koriste obnovljive iz-vore energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i uređaje koji neposredno služe za-štiti životne sredine, mogu se utvrditi pore-ske, carinske i druge olakšice ili oslobađa-nja od obaveze plaćanja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

Za potrošače koji organizovano vraća-ju korišćene i neupotrebljive uređaje ili njihove delove, proizvode ili njihovu am-balažu, proizvođače koji obezbede njiho-vu reciklažu ili uklanjanje, odnosno sma-njuju negativni uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu na drugi organizovan na-čin, mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njego-vog refundiranja, pod uslovima i na na-čin utvrđen posebnim zakonom.

Obaveze pravnih i fizičkih licaČlan 102.

Pravno i fizičko lice dužno je da u oba-vljanju svoje aktivnosti obezbedi zaštitu životne sredine, i to:

396


1) primenom i sprovođenjem propisa o zaštiti životne sredine;

2) održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energije;

3) uvođenjem energetski efikasnijih tehnologija i korišćenjem obnovlji-vih prirodnih resursa;

4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu;

5) preduzimanjem mera prevencije ili otklanjanja posledica ugrožavanja i štete po životnu sredinu;

6) vođenjem evidencije na propisani način o potrošnji sirovina i energi-je, ispuštanju zagađujućih materija i energije, klasifikaciji, karakteri-stikama i količinama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadležnim organima;

7) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

8) drugim merama u skladu sa zako-nom.

Mere zaštite životne sredine iz stava 1. ovog člana pravno i fizičko lice obavlja sa-mostalno ili preko ovlašćene organizacije.

Odgovornost za zagađivanjeČlan 103.

Zagađivač koji prouzrokuje zagađenje životne sredine odgovara za nastalu štetu po načelu objektivne odgovornosti.

Za zagađivanje životne sredine odgo-vorno je i pravno i fizičko lice koje je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omogućilo ili dopustilo zagađivanje ži-votne sredine.

Obaveza zagađivačaČlan 104.

Zagađivač koji svojim činjenjem ili ne-činjenjem prouzrokuje zagađivanje život-

ne sredine dužan je da, bez odlaganja, pre-duzme mere utvrđene planom zaštite od udesa i sanacionim planom, odnosno da preduzme neophodne mere radi smanje-nja šteta u životnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije štete u životnoj sredini.

Ako šteta naneta životnoj sredini ne može da se sanira odgovarajućim mera-ma, lice koje je prouzrokovalo štetu od-govorno je za naknadu u visini vrednosti uništenog dobra.

Odgovornost za štetuČlan 105.

Zagađivač je odgovoran za štetu nane-tu životnoj sredini i prostoru i snosi tro-škove procene štete i njenog uklanjanja, a naročito:

1) troškove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka štete, a neophodnih za ograničavanje i sprečavanje efekata štete po životnu sredinu, prostor i zdravlje stanovništva;

2) direktne i indirektne troškove sanacije, ustanovljavanja novog stanja ili obnavljanja prethodnog stanja životne sredine i prostora, kao i monitoring efekata sanacije i efekata štete po životnu sredinu;

3) troškove sprečavanja nastanka iste ili slične štete po životnu sredinu i prostor;

4) troškove naknade licima direktno ugroženim štetom po životnu sredi-nu i prostor.

Zagađivač je dužan da pruži finansij-ske ili druge vrste garancija za obezbeđe-nje plaćanja naknade troškova iz stava 1. ovog člana, u toku i posle obavljanja ak-tivnosti.

Vlada propisuje vrstu garancija iz sta-va 2. ovog člana, visinu sredstava i vre-

397


me trajanja garancije koju obezbeđuju za-gađivači.

Obaveza osiguranjaČlan 106.

Zagađivač čije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa.

Naknada šteteČlan 107.

Svako ko pretrpi štetu ima pravo na na-knadu štete.

Zahtev za naknadu štete može se pod-neti neposredno zagađivaču ili osigurava-ču, odnosno finansijskom garantu zagađi-vača kod koga je nastao udes, ako takav osiguravač, odnosno finansijski garant postoji.

Ako je više zagađivača odgovorno za štetu nanetu životnoj sredini, a udeo po-jedinih zagađivača nije moguće odrediti, troškove snose solidarno i posebno.

Pokretanje postupka za naknadu štete zastareva za tri godine od kada je ošteće-nik saznao za štetu i učinioca štete. U sva-kom slučaju ovo potraživanje zastareva za 20 godina od kada je šteta nastala.

Postupak pred sudom za naknadu šte-te je hitan.

Republika zadržava pravo na naknadu štete ako nema drugih lica koja imaju to pravo.

Shodna primena zakonaČlan 108.

Na pitanja o odgovornosti za štete na-nete životnoj sredini koja nisu posebno uređena ovim zakonom primenjuju se op-šta pravila Zakona o obligacionim odno-sima.

Upravni nadzorČlan 109.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zako-nom nije drugačije propisano.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredi-ne (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova povere-nih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Jedinica lokalne samouprave vrši in-spekcijski nadzor nad izvršavanjem po-slova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

* * *

Član 112.U vršenju poslova iz čl. 110. i 111.

ovog zakona inspektor može privreme-no oduzeti predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nasta-li, odnosno kojima su izvršene nedozvo-ljene radnje.

U vršenju nadzora nad primenom me-ra zaštite životne sredine inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene posebnim zakonom.

Član 113.Ako u toku vršenja inspekcijskog nad-

zora inspektor oceni da su pored povre-de ovog zakona povređeni i drugi zako-ni i propisi kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu životne sredine ili poje-dinog njenog dela, dužan je, pored pred-uzimanja mera za koje je ovlašćen, da obavesti drugi nadležni organ.

Drugi nadležni inspekcijski organ o preduzetim merama izveštava inspekto-ra.

398


U slučajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovre-meno propisane i nadležnosti drugih in-spekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajednički izvršio nadzor i preduzele od-govarajuće mere.

Član 114.Po žalbi protiv prvostepenog rešenja

nadležnog opštinskog, odnosno grad-skog organa donetog u vršenju poverenih poslova rešava Ministarstvo, ako ovim za-konom nije drugačije propisano.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vršenju poverenih poslova reša-va nadležni organ autonomne pokrajine.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog organa sa teritorije grada donetog u vršenju poverenih poslo-va, rešava nadležni organ grada.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog pokrajinskog organa, rešava Ministarstvo.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja Ministarstva, rešava Vlada.

399

PrestanakČlan 52.

Preduzetnik se briše iz registra u sluča-ju:

1) odjave;2) smrti ili gubitka poslovne sposob-

nosti;3) neobavljanja delatnosti neprekidno

jednu godinu;4) isteka vremena ako je obavljanje

delatnosti registrovano na određe-no vreme;

5) obavljanja delatnosti u vreme pri-vremenog prekida rada po odluci nadležnog organa;

6) kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove;

7) izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost;

8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u skladu sa ovim zakonom;

9) stečaja i likvidacije.* * *

Razlozi prestankaČlan 80.

Ortačko društvo prestaje:

1) istekom vremena na koje je osnova-no ili ispunjenjem cilja osnivanja;

2) odlukom ortaka o prestanku;3) stečajem društva;4) neobavljanjem poslova neprekidno

u periodu od dve godine;

5) sudskom odlukom o prestanku;6) nastupanjem bilo kojeg drugog

događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva koji ima za posledicu prestanak društva.

Ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije određeno, svojstvo ortaka u ortačkom društvu pre-staje u slučaju:

1) smrti ortaka;2) otvaranja stečaja nad nekim od

ortaka;3) otkaza nekog ortaka;4) donošenja odluke ortaka u skladu

sa osnivačkim aktom, ugovorom ortaka društva i ovim zakonom;

5) u drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva.

Promene u članstvu i status društva

Okončanje statusa ortaka i promena pravne forme

Član 103.Komanditno društvo ne prestaje u slu-

čaju smrti komanditora, kao ni u slučaju prestanka komanditora koji nije fizičko lice.

Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari a novi komplementari ni-su primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara, ko-manditori mogu u daljem roku od tri me-seca doneti jednoglasno odluku o prome-ni pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa ovim zakonom.

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA


400


Ako komanditori komanditnog društva ne postupe na način i u roku iz stava 2. ovog člana, komanditno društvo presta-je likvidacijom, u skladu sa ovim zako-nom.

Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, komanditno društvo može u skladu sa stavom 2. ovog člana nastavi-ti da posluje kao ortačko društvo ili kao preduzetnik.

Promene iz st. 1 do 4. ovog člana re-gistruju se i objavljuju u skladu sa zako-nom kojim se uređuje registracija privred-nih subjekata.

* * *

Zajam umesto kapitalaČlan 135.

Član društva s ograničenom odgovor-nošću koji društvu u vreme poslovne kri-ze, ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da zajam može u stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao stečajni pove-rilac sa neobezbeđenim potraživanjem u skladu sa zakonom kojim se uređuje ste-čajni postupak.

Ako treće lice da zajam društvu, u slu-čaju iz stava 1. ovog člana, a član društva pruži obezbeđenje za zajam, zajmodavac koji se nije namirio iz dobijenog obezbe-đenja, može u stečajnom postupku protiv društva ostvarivati zahtev za povraćaj zaj-ma za iznos koji nije uspeo namiriti, kao stečajni poverilac sa neobezbeđenim po-traživanjem.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenju-ju se i na druge pravne poslove članova društva s ograničenom odgovornošću i trećih lica koje odgovaraju davanju zaj-ma iz st. 1. i 2. ovog člana.

Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne pri-menjuju se na člana društva s ograniče-nom odgovornošću čiji udeo u društvu ne

prelazi 1/10 osnovnog kapitala društva i koji nije direktor ili član upravnog odbo-ra društva.

Ako društvo s ograničenom odgovorno-šću u poslednjoj godini pre podnošenja predloga za otvaranje stečajnog postup-ka nad društvom ili nakon podnošenja tog predloga, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, član društva ko-ji je dao obezbeđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos zajma vrati-ti društvu.

Obaveza iz stava 5. ovog člana posto-ji do iznosa datog obezbeđenja člana dru-štva za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma.

Član društva s ograničenom odgovor-nošću oslobađa se obaveze iz stava 5. ovog člana ako predmet datog obezbeđe-nja poveriocu stavi na raspolaganje dru-štvu.

Odredbe st. 1. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na druge poslove davanja zajma u smislu obligacionih odnosa.

* * *

OsnoviČlan 181.

Društvo s ograničenom odgovornošću prestaje:

1) istekom vremena određenog u osnivačkom aktu;

2) odlukom skupštine članova;3) statusnim promenama koje vode

prestanku društva;4) stečajem (bankrotstvom);5) pravnosnažnom odlukom kojom se

utvrđuje da je registracija društva bila ništava i određuje brisanje društva;

6) nastupanjem događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.

401


Jednočlano društvoČlan 182.

Jednočlano društvo s ograničenom od-govornošću prestaje u slučaju stečaja ili likvidacije nad jedinim članom koji ne-ma pravnog sledbenika, odnosno smrću člana koji nema naslednika udela.

Prestanak društva odlukom suda kao pravo manjinskih članova

Član 183.Odredbe ovog zakona kojima se uređu-

je prestanak akcionarskog društva i dru-ga pravna sredstva po zahtevu manjin-skih akcionara, shodno se primenjuju i na društvo s ograničenom odgovornošću.

* * *

Zajam umesto kapitalaČlan 232.

Akcionar akcionarskog društva koji dru-štvu u vreme poslovne krize ne poveća sop-stveni kapital kao dobar privrednik, već dru-štvu da zajam, može u stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem, u skladu sa zakonom ko-jim se uređuje stečajni postupak.

Treće lice koje akcionarskom društvu u vreme iz stava 1. ovog člana da zajam umesto da mu akcionari pribave sopstve-ni kapital, a kome akcionar društva da ne-ko obezbeđenje za povraćaj zajma, mo-že u stečajnom postupku protiv društva ostvarivati zahtev za povraćaj zajma za iznos koji nije uspelo namiriti iz dobije-nog obezbeđenja, kao stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenju-ju se i na druge pravne poslove akciona-ra akcionarskog društva i trećih lica ko-ji odgovaraju davanju zajma iz st. 1. i 2. ovog člana.

Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne pri-menjuju se na akcionare društva čiji akci-

onarski kapital ne prelazi 1/10 osnovnog kapitala društva i koji nije direktor, ili član upravnog odbora društva.

Ako akcionarsko društvo u poslednjoj godini pre podnošenja predloga za otva-ranje stečajnog postupka nad društvom ili nakon podnošenja tog predloga, u slu-čajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, akcionar društva koji je dao obez-beđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos vratiti društvu.

Obaveza iz stava 5. ovog člana posto-ji do iznosa datog obezbeđenja akciona-ra za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma.

Akcionar društva se oslobađa obaveze iz stava 5. ovog člana ako predmet datog obezbeđenja poveriocu stavi na raspola-ganje društvu.

Odredbe st. 1 do 7. shodno se primenju-ju i na druge pravne poslove davanja zaj-ma u smislu obligacionih odnosa.

* * *

Objava odluke i zaštita poverilacaČlan 268.

Odluka o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u redov-nom postupku posle registracije objavlju-je se dva puta u razmaku od 30 dana, sa pozivom poveriocima da prijave svoja po-traživanja.

Poverioci čija su nedospela potraživa-nja nastala pre poslednje objave registra-cije odluke o smanjenju osnovnog kapita-la otvorenog akcionarskog društva mogu tražiti obezbeđenje tih potraživanja (ili is-platu potraživanja iako nisu dospela ako je tako određeno predmetnom odlukom), u roku od 90 dana od dana druge objave registracije te odluke. Obezbeđenje ne mogu tražiti poverioci koji u slučaju ste-čaja imaju pravo prvenstvenog namirenja iz stečajne mase dužnika, kao ni drugi po-

402


verioci sa obezbeđenim potraživanjem.U slučaju smanjenja osnovnog kapita-

la u redovnom postupku otvorenog akci-onarskog društva, isplate akcionarima moguće su po proteku 90 dana od druge objave upisa te odluke u registar i posle pružanja obezbeđenja ili podmirenja po-traživanja poveriocima koji su blagovre-meno prijavili potraživanja.

* * *

Istovremeno smanjenje i povećanje

Najveći iznos smanjenja Član 274.

Osnovni kapital otvorenog akcionar-skog društva može da se smanji smanje-njem u redovnom postupku samo do izno-sa minimalnog osnovnog kapitala ovog društva propisanog članom 233. stav 2. ovog zakona. U slučaju smanjenja osnov-nog kapitala ispod propisanog minimal-nog iznosa osnovnog kapitala pokreće se postupak likvidacije ili stečaja društva u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, mogu-će je i smanjenje osnovnog kapitala otvo-renog akcionarskog društva u redovnom postupku ispod tog minimuma ako se isto-vremeno sa odlukom o smanjenju osnov-nog kapitala po jednom osnovu donese i odluka o povećanju tog kapitala po dru-gom osnovu tako da osnovni kapital do-stigne propisani minimalni iznos, s tim da se to povećanje ne ostvaruje ulozima u stvarima i pravima.

Odluke o smanjenju osnovnog kapitala u redovnom postupku i o istovremenom povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva ništave su ako se povećanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala ne registruje najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja. Ovaj rok ne teče za vreme dok teče spor po tu-

žbi za pobijanje odluke o smanjenju ili o povećanju osnovnog kapitala i dok se za to ne dobije odobrenje državnog organa, ako je davanje tog odobrenja propisano.

Odredbe člana 234. ovog zakona o mi-nimalnoj nominalnoj vrednosti akcija pri-menjuju se i kad se vrši istovremeno sma-njenje i povećanje osnovnog kapitala.

* * *

Glasačka prava nekih vrsta držalaca akcija ili akcionara

Član 298.Pravo glasa na osnovu akcija datih u za-

logu ima akcionar kao zalogodavac.Pravo glasa na osnovu akcija ili udela

koje akcionarsko društvo ima u drugom društvu, može ostvarivati punomoćnik ili zakonski zastupnik.

Pravo glasa na osnovu akcija preminu-log lica, maloletnika ili drugog lica koje nema poslovnu sposobnost, može vršiti zakonski zastupnik tog lica, bez prenosa tih akcija na ime tog zastupnika.

Pravo glasa na osnovu akcija koje za stečajnog dužnika drži stečajni ili likvida-cioni upravnik kod likvidacije društva, može vršiti bez prenosa tih akcija na svo-je ime na ime tog lica ako je ovlašćenje za to dato odgovarajućom sudskom odlu-kom u kojoj je takvo lice ovlašćeno.

* * *

Imovinska odgovornost člana upravnog odbora i člana izvršnog odbora

Slučajevi posebne imovinske odgovornosti

Član 328.Član upravnog odbora akcionarskog

društva koji prisustvuje sednici odbora na kojoj je doneta odluka smatra se da je saglasan sa takvom odlukom, osim ako

403


izrazi svoju nesaglasnost i ako tu nesagla-snost unese u zapisnik sednice ili ako je pošalje pisanim putem odmah posle sed-nice licu koje je predsedavalo sednicom ili je vodilo zapisnik sednice. Lice koje je odsutno sa sednice smatra se da je sagla-sno sa odlukom osim ako svoju nesagla-snost na isti način ne izrazi odmah nakon obaveštenja o odluci.

Članovi upravnog odbora akcionar-skog društva i članovi izvršnog odbora akcionarskog društva naročito su odgo-vorni društvu za štetu prouzrokovanu povredom svojih dužnosti, ako su povre-dom zakona:

1) vratili ulog akcionaru; 2) platili kamate ili dividende akciona-

ru; 3) prouzrokovali da društvo upisuje,

daje u zalogu, stiče i poništava sop-stvene akcije ili povlači i poništava akcije;

4) odobrili zajam ili kredit;5) izvršili plaćanje u vreme likvidaci-

je društva; 6) prouzrokovali da društvo posle

odluke o prestanku vodi poslove, osim poslova koji su nužni za likvidaciju ili stečaj društva;

7) povredili dužnosti prema društvu navedene u čl. 32. do 34. i čl. 36. i 38. ovog zakona.

Povredom dužnosti iz stava 2. ovog čla-na stiče se osnov za razrešenje članova upravnog odbora akcionarskog društva i članova izvršnog odbora društva.

* * *

Razlozi za prestanakČlan 345.

Akcionarsko društvo prestaje:

1) protekom vremena za koje je osno-vano;

2) pravnosnažnom odlukom skupštine akcionara koja se donosi kvalifiko-vanom većinom;

3) pravnosnažnom odlukom nadle-žnog suda kojom se utvrđuje da je registracija društva bila ništava i određuje brisanje društva po službe-noj dužnosti;

4) odlukom stečajnog veća o otva-ranju i zaključenju stečajnog po-stupka kojom se odbija otvaranje glavnog stečajnog postupka zbog nemogućnosti da se iz stečajne mase pokriju troškovi stečajnog postupka;

5) bankrotstvom (stečajem);6) u drugim slučajevima utvrđenim

zakonom i osnivačkim aktom društva koji su navedeni kao osnov za prestanak društva.

* * *

LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

Odeljak 1. Pojam i pokretanje postupka

PojamČlan 347.

Likvidacija privrednog društva sprovodi se u skladu sa ovim zakonom kada društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za po-kriće svih svojih obaveza, a naročito:

1) ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost;

2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatno-sti;

3) istekom vremena za koje je osnova-no;

404


4) ako se broj osnivača, odnosno čla-nova privrednog društva, osim kod akcionarskog društva i društva s ograničenom odgovornošću svede na jedan, a u roku od šest meseci, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno, registru se ne prijavi novi član;

5) ako nije organizovano u skladu sa ovim zakonom;

6) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno;

7) u slučaju ništavosti osnivanja društva u skladu sa zakonom.

OdlukaČlan 348.

Likvidacija privrednog društva sprovo-di se odlukom ortaka, članova ili akcio-nara, i to:

1) u slučaju ortačkog društva, jedno-glasnom odlukom svih ortaka, ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova;

2) u slučaju komanditnog društva, jednoglasnom odlukom svih kom-plementara, ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova;

3) u slučaju društva s ograničenom od-govornošću, odlukom koju donosi skupština članova društva u skladu sa članom 146. stav 2. ovog zakona;

4) u slučaju akcionarskog društva, odlukom koju donosi skupština akcionara društva, kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 293. stav 2. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona, osnivačkog ak-ta, ugovora ortaka ili članova društva i statuta akcionarskog društva koje se od-nose na obaveštavanje i postupak odluči-vanja primenjuju se i na odlučivanje o li-kvidaciji društva.

Registracija i objavljivanjeČlan 349.

Odluka o pokretanju postupka likvida-cije privrednog društva registruje se i ob-javljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Odeljak 2. Likvidacija i poverioci

Individualno obaveštenje poznatim poveriocima Član 350.

Privredno društvo dostavlja poznatim poveriocima pisano obaveštenje sa kopi-jom registracione prijave o pokretanju po-stupka prestanka društva likvidacijom.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sa-drži naročito:

1) poštansku adresu gde se upućuje prijava potraživanja poverilaca;

2) rok u kome privredno društvo u likvidaciji mora primiti prijavu, koji ne može biti kraći od 120 dana od dana dostavljanja pisanog obaveštenja;

3) upozorenje da će potraživanje biti prekludirano ako prijava potraživa-nja ne bude podneta u određenom roku.

Potraživanje protiv privrednog društva u likvidaciji je prekludirano ako nije pri-javljeno privrednom društvu u likvidaci-ji u roku iz stava 2. tačka 2) ovog člana ili ako poverilac čije je potraživanje ospo-reno od društva u likvidaciji ne pokrene postupak pred sudom u roku od 30 dana od dana prijema odluke o osporavanju po-traživanja.

Potraživanje iz stava 3. ovog člana ne obuhvata potraživanje koje je nastalo po-sle nastupanja dejstva odluke o likvidaci-ji privrednog društva.

405


Objava obaveštenja svim poveriocimaČlan 351.

Privredno društvo u likvidaciji obja-vljuje obaveštenje o odluci o likvidaciji u skladu sa članom 349. ovog zakona.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mo-ra da:

1) bude objavljeno najmanje tri puta u vremenskim razmacima ne manjim od 15 dana niti dužim od 30 dana;

2) sadrži pozivanje na odredbe ovog člana;

3) sadrži poštansku adresu gde se šalje prijava potraživanja od strane poverioca;

4) sadrži upozorenje da će potraži-vanje biti prekludirano ako ga poverilac ne prijavi, odnosno ne pokrene sudski postupak u skladu sa ovim zakonom.

Potraživanja poverilaca biće prekludi-rana:

1) ako se ne prijave u roku od 30 dana od dana objavljivanja posled-njeg obaveštenja iz stava 2. tačka 1) ovog člana;

2) ako potraživanje bude osporeno a poverioci ne pokrenu postupak pred nadležnim sudom u roku od 30 dana od dana prijema obavešte-nja o osporavanju tih potraživanja.

Odeljak 3. Status društva i likvidacioni

upravnik

Status društva za vreme likvidacijeČlan 352.

Privredno društvo ne može preduzima-ti nove poslove, već samo poslove veza-ne za sprovođenje likvidacionog postup-ka kao što su prodaja imovine, plaćanje poverilaca, naplata potraživanja i druge poslove nužne za likvidaciju društva.

U postupku likvidacije privrednog dru-štva ne plaćaju se dividende niti se imo-vina društva raspodeljuje ortacima, čla-novima ili akcionarima pre plaćanja svih potraživanja poverilaca.

Likvidacioni upravniciČlan 353.

U postupku likvidacije delatnosti i po-slove privrednog društva vode lica koja su imala ista ovlašćenja i pre likvidacije, ako društvo ne izabere drugo lice ili lica.

Lice ili lica koja imaju ovlašćenja u po-stupku likvidacije privrednog društva na-zivaju se likvidacioni upravnici.

Na zahtev bilo kog lica iz stava 1. ovog člana sud može iz opravdanih razloga imenovati drugog likvidacionog upravni-ka radi zamene upravnika izabranog od strane društva ili zajedničkog postupanja sa njima.

Razrešenje likvidacionog upravnikaČlan 354.

Likvidacioni upravnik može biti razre-šen na isti način na koji je izabran, odno-sno imenovan.

Registracija i objavljivanje izbora, imenovanja i razrešenja likvidacionog

upravnikaČlan 355.

Izbor, određivanje ili razrešenje likvi-dacionog upravnika registruje se i obja-vljuje u skladu sa zakonom kojim se ure-đuje registracija privrednih subjekata.

Poslovi likvidacionog upravnikaČlan 356.

Likvidacioni upravnik privrednog dru-štva završava tekuće poslovanje društva, naplaćuje potraživanja, izmiruje obaveze i unovčava imovinu društva.

U okviru svojih ovlašćenja likvidacio-ni upravnik privrednog društva odgovo-ran je za vođenje poslova društva.

406


Likvidacioni upravnik zastupa privred-no društvo u likvidaciji.

Odeljak 4. Likvidacioni bilansi

Likvidacioni bilans stanja i finansijski izveštaji

Član 357.Likvidacioni upravnik privrednog dru-

štva sastavlja bilans stanja najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije (početni likvidacioni bilans stanja) i pod-nosi ga ortacima ili komplementarima ili skupštini članova ili akcionara na usvaja-nje. U bilansu stanja navodi se stanje akti-ve i pasive društva, neophodne radnje za sprovođenje likvidacije i vreme potrebno za završetak likvidacije.

Sva imovina privrednog društva uklju-čuje se u bilans stanja iz stava 1. ovog čla-na po njenoj tržišnoj ceni ili procenjenoj vrednosti.

Likvidacioni upravnik privrednog dru-štva podnosi privremeni izveštaj o svo-jim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja a nije završena, kao i finansijski izveštaj, najka-snije u roku od tri meseca po isteku sva-ke poslovne godine, ako likvidacija traje duže od godinu dana.

Obustava likvidacije i sprovođenje stečaja

Član 358.Ako likvidacioni upravnik utvrdi da

imovina privrednog društva nije dovolj-na za to da se podmire sva potraživanja poverilaca, dužan je da odmah obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak stečaja (bankrotstva).

Ako je likvidacija obustavljena u skla-du sa stavom 1. ovog člana, likvidacioni upravnik o tome izveštava registar radi re-gistracije i objavljivanja u skladu sa zako-nom kojim se uređuje registracija privred-nih subjekata.

Izveštaj o sprovođenju likvidacije i pred-log za deobu likvidacionog ostatka

Član 359.Posle podmirenja dugova privrednog

društva, likvidacioni upravnik sastavlja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, zavr-šni likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka društva.

Završni likvidacioni bilans stanja pri-vrednog društva sadrži prikaz izvora pri-liva i njihovu upotrebu, spisak imovine koja je otuđena i prilive koji su tako ostva-reni, izjašnjenje da li postoje još neka pi-tanja koja treba rešavati i predlog njiho-vog rešavanja, iznos troškova likvidacije i naknade likvidacionom upravniku.

Izveštaj i završni likvidacioni bilans privrednog društva usvajaju ortaci, odno-sno skupština članova ili akcionara, ako u odluci o pokretanju postupka likvidaci-je ili u odluci nadležnog suda nije drukči-je određeno.

Odeljak 5. Isplate vlasnicima društva

i okončanje likvidacije

Isplate ortacima, članovima ili akcionarima

Član 360.Imovina privrednog društva u likvida-

ciji koja preostane posle izmirenja potra-živanja poverilaca i drugih potraživanja raspodeljuje se od strane likvidacionog upravnika ortacima, članovima i akcio-narima.

Ako osnivačkim aktom, ugovorom or-taka, statutom društva ili odlukom nad-ležnog suda nije drukčije određeno, ras-podela iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa pravilima prioriteta, i to:

1) za plaćanje ortaka, članova ili akcionara sa preferencijalnim akci-jama koji imaju pravo prioriteta na plaćanje u likvidaciji u skladu sa

407


osnivačkim aktom, ugovorom orta-ka, članova ili akcionara društva;

2) za plaćanje ortacima (u slučaju ortačkog društva ili komanditnog društva), članovima (u slučaju dru-štva s ograničenom odgovornošću) srazmerno udelima u društvu i ak-cionarima (u slučaju akcionarskog društva) srazmerno posedovanim akcijama u društvu.

Komanditori komanditnog društva, čla-novi društva s ograničenom odgovorno-šću i akcionari akcionarskog društva koji su primili isplate u dobroj veri nakon što je privredno društvo u likvidaciji postupi-lo u svemu u skladu sa postupkom iz čla-na 350. i/ili člana 351. obavezni su na po-vraćaj primljenog ako je to potrebno za namirenje poverilaca društva.

U slučaju spora u vezi sa raspodelom imovine društva u likvidaciji ortacima, članovima ili akcionarima društva, likvi-dacioni upravnik odlaže raspodelu do ko-načnog rešenja spora, osim ako odlukom suda nije drukčije određeno.

Naknada likvidacionom upravnikuČlan 361.

Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se primereno nadoknade troškovi ko-je je imao u sprovođenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Visinu troško-va i naknade za rad određuju ortaci, odno-sno skupština članova ili akcionara, a u slučaju spora sud.

U pogledu potraživanja iz stava 1. ovog člana likvidacioni upravnik smatra se poveriocem društva u likvidaciji.

Troškovi i naknade za rad likvidaci-onog upravnika plaćaju se za vreme tra-janja likvidacije, ako to ne utiče na pod-mirenje obaveza prema poveriocima društva.

Okončanje likvidacijeČlan 362.

Posle okončanja postupka likvidaci-je privrednog društva i odobrenja finan-sijskog izveštaja sastavljenog sa danom završetka likvidacije i izveštaja o sprovo-đenju likvidacije od ortaka, komplemen-tara, odnosno skupštine članova ili akcio-nara, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izveštaje i odgovarajuće od-luke u sedište društva i registar, zajedno sa zahtevom da društvo bude brisano iz registra u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Ako se posle okončanja postupka likvi-dacije privrednog društva ortaci ili kom-plementari ne sastanu ili se sednica skup-štine članova društva ili akcionara zbog nedostatka kvoruma ne održi, likvidacio-ni upravnik završava postupak u skladu sa stavom 1. ovog člana i bez odobrenja finansijskog izveštaja i izveštaja o spro-vođenju postupka likvidacije od strane or-taka ili komplementara ili skupštine čla-nova odnosno akcionara.

Poslovne knjige i dokumenta privred-nog društva koje je prestalo likvidacijom čuvaju se u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Podatak o tome kod koga se čuvaju poslovne knjige i dokumentacija privred-nog društva registruje se u skladu sa zako-nom kojim se uređuje registracija privred-nih subjekata.

Zainteresovana lica mogu pregledati knjige i dokumenta društva koje je presta-lo likvidacijom, koja se u skladu sa zako-nom smatraju javnim i dostupnim.

Ako se naknadno utvrdi da je potrebno sprovesti dalje radnje po okončanju likvi-dacije privrednog društva, sud na predlog lica koje za to ima pravni interes, ponovo imenuje ranijeg ili novog likvidacionog upravnika.

408


Odgovornost likvidacionog upravnika za štetu

Član 363.Likvidacioni upravnik odgovara ortaci-

ma, članovima i akcionarima privrednog društva kao i poveriocima privrednog dru-štva za štetu koju im prouzrokuje u izvrše-nju svojih dužnosti, u skladu sa čl. 32. do 34. i čl. 36. i 37. ovog zakona.

Likvidacioni upravnik ne odgovara po-veriocima, kao ni ortacima, članovima društva ili akcionarima za bilo kakve gu-bitke privrednog društva, obaveze ili sma-njenja vrednosti imovine koja su nastala kao rezultat donošenja savesnih i razum-nih poslovnih odluka u vezi sa sprovođe-njem postupka likvidacije privrednog dru-štva.

Zahtevi po osnovu odgovornosti likvi-dacionog upravnika za štetu iz stava 1. ovog člana zastarevaju u roku od jedne godine od dana brisanja privrednog dru-štva iz registra.

Ako je više likvidacionih upravnika od-govorno za istu štetu, oni odgovaraju so-lidarno.

Odgovornost ortaka, članova i akcionara po okončanju likvidacije

Član 364.Ortaci ortačkog društva i komplemen-

tari komanditnog društva za eventualno neizmirene obaveze ovih društava u li-kvidacionom postupku odgovaraju po-sle okončanja tog postupka i brisanja dru-štva iz registra solidarno.

Komanditori komanditnog društva, čla-novi društva sa ograničenom odgovorno-šću i akcionari akcionarskog društva za eventualno neizmirene obaveze ovih dru-štava u likvidacionom postupku, odgova-raju posle okončanja tog postupka i brisa-nja društva iz registra solidarno do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostat-ka.

Obaveštenje poreskog organaČlan 365.

Likvidacioni upravnik privrednog dru-štva obaveštava odgovarajući poreski or-gan o prestanku društva dostavljanjem iz-veštaja o likvidaciji i drugih izveštaja i dokumenata u skladu sa zakonom.

409

Odsek 2. Hartije od vrednosti

PojamČlan 234.

Hartija od vrednosti je pismena ispra-va kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.

Bitni sastojciČlan 235.

Hartija od vrednosti mora sadržavati sledeće bitne sastojke:

1) označenje vrste hartije od vrednosti;

2) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti;

3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili označenje da hartija glasi na donosioca;

4) tačno označenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti;

5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj;

6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji.

Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti određeni i drugi bitni sastojci.

Isprava koja ne sadrži bilo koji od bit-nih sastojaka ne važi kao hartija od vred-nosti.

Hartije od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji od bitnih sasto-jaka, nemaju pravno dejstvo.

Na koga hartija od vrednosti može glasitiČlan 236.

Hartija od vrednosti može glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.

Nastanak obavezeČlan 237.

Obaveza iz hartije od vrednosti nas-taje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku.

* * *

Kome pripada pravo iz hartije od vrednosti

Član 239.Potraživanje iz hartije od vrednosti ve-

zano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu.

Kao zakoniti imalac hartije od vred-nosti na donosioca smatra se njen donosi-lac.

Kao zakoniti imalac hartije od vred-nosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnos-no lice na koje je uredno preneta.

Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i stiče pravo na potraživanje upisano na njoj i kad je hartija od vrednosti izašla iz ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje.

Ko može tražiti ispunjenjeČlan 240.

Ispunjenje potraživanja iz hartije od vrednosti može zahtevati, uz njeno

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

„Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89; „Službeni glasnik RS“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99, 44/99

410


podnošenje, samo njen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti.

Prenos prava iz hartije na donosiocaČlan 241.

Pravo iz hartije od vrednosti na dono-sioca prenosi se njenom predajom.

Prenos prava iz hartije na imeČlan 242.

Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom.

Posebnim zakonom može biti određeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime može prenositi i indosamentom.

Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vrši se ubeležavanjem na samoj har-tiji firme, odnosno naziva, odnosno ime-na novog imaoca, potpisivanjem preno-sioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

Prenos prava iz hartije po naredbiČlan 243.

Pravo iz hartije od vrednosti po nared-bi prenosi se indosamentom.

Vrsta indosamentaČlan 244.

Indosament može biti puni, blanko i na donosioca.

Puni indosament sadrži izjavu o preno-su i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a može da sadrži i druge po-datke (mesto, datum i dr.).

Blanko indosament sadrži samo potpis indosanta.

U slučaju prenosa na donosioca umes-to imena indosatara stavlja se reč “dono-siocu”.

Indosament na donosioca važi kao blanko indosament.

Ništav je delimični indosament.

Prenos punomoćja i prenos za zaloguČlan 245.

Hartija od vrednosti može se preneti i kao prenos punomoćja, odnosno kao pre-nos za zalogu.

Kod prenosa punomoćja stavlja se klauzula “vrednost u punomoćju”, a kod prenosa za zalogu “vrednost za zalogu” ili slično.

Dejstvo prenosa pravaČlan 246.

Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac stiče sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.

Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vrši putem cesije ili in-dosamenta, nema dejstva prema izdava-ocu dok on o tome ne bude pismenim putem obavešten, odnosno dok taj pre-nos ne bude ubeležen u registar hartija od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdava-oca, osim u slučaju drukčije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti.

Dejstvo prenosa punomoćja i prenosa za zalogu

Član 247.Imalac hartije od vrednosti koja je na

njega preneta kao “prenos punomoćja” ili “prenos za zalogu” može vršiti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proističu, ali hartiju može preneti na drugog samo kao prenos punomoćja.

Dokazivanje zakonitosti prenosaČlan 248.

Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekid-nim nizom indosamenata.

411


Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara.

Zabrana prenosaČlan 249.

Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vrši se izrazom „ne po naredbi” ili stavljanjem slične klauzule koja ima isto značenje.

Pravo iz hartije od vrednosti čiji je pre-nos indosamentom zabranjen može se preneti samo cesijom.

Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.

Posebnim zakonom ili izjavom izdava-oca upisanoj na samoj hartiji od vrednos-ti na ime može se zabraniti svako njeno prenošenje.

* * *

POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJI

Opšte praviloČlan 280.

Svaki poverilac čije je potraživanje do-spelo za isplatu, i bez obzira kad je nas-talo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu pover-ilaca.

Smatra se da je pravna radnja preduze-ta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja.

Pod pravnom radnjom podrazume-va se i propuštanje zbog koga je dužnik izgubio kakvo materijalno pravo ili ko-jim je za njega nastala kakva materijalna obaveza.

Uslovi pobijanjaČlan 281.

Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao

ili mogao znati da preduzetim raspolag-anjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.

Ako je treće lice dužnikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduze-tim raspolaganjem nanosi štetu poverio-cima.

Kod besplatnih raspolaganja i sa nji-ma izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspo-laganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.

Odricanje od nasledstva smatra se bes-platnim raspolaganjem.

Isključenje pobijanjaČlan 282.

Ne mogu se pobijati zbog oštećenja poverilaca uobičajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi učinjeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogućnostima dužnika.

Kako se vrši pobijanjeČlan 283.

Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom.

Tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa kojim je, ili u čiju je ko-rist preduzeta pravna radnja koja se pobi-ja, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika.

Ako je treći otuđio nekim teretnim po-slom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići pro-tiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika mo-glo pobijati, a ako je tu korist otuđio po-

412


slom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao.

Tuženi može izbeći pobijanje ako is-puni dužnikovu obavezu.

Dejstvo pobijanjaČlan 284.

Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.

Rok za podizanje tužbeČlan 285.

Tužba za pobijanje može se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz člana 281. stav 1. a za ostale slučajeve u roku od tri godine.

Rok iz prethodnog stava računa se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju.

413

Primena zakonaČlan 2.

Ovaj zakon odnosi se na sledeće finan-sijske instrumente:

1) hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji (u daljem tekstu: hartije od vrednosti);

2) varante za kupovinu akcija ili obve-znica i druge hartije od vrednosti koje daju pravo na kupovinu akcija ili obveznica;

3) standardizovane finansijske deri-vate (u daljem tekstu: finansijski derivati);

4) depozitne potvrde i druge vrste finansijskih instrumenata koje Komisija za hartije od vrednosti utvrdi kao hartije od vrednosti, odnosno finansijske instrumente kojima se može trgovati na organi-zovanom tržištu.

Član 3.Ovaj zakon ne primenjuje se na:

1) polise osiguranja osiguravajućih društava;

2) hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga, kao što je menica, ček, pismeni uput (asignacija), konosman, tovar-ni list, skladišnica i druga hartija od vrednosti čiji su izdavanje i pro-met uređeni posebnim zakonom;

3) druge isprave o dugu, novčanom depozitu ili štednji koje nemaju svojstva hartije od vrednosti u skladu sa ovim zakonom;

4) izvedene i druge finansijske instru-mente koji nisu standardizovani i koji kao finansijski instrumenti

nisu utvrđeni aktom Komisije za hartije od vrednosti;

5) udele zatvorenih društava;6) investicione kupone otvorenih

investicionih fondova. Ovaj zakon ne primenjuje se na javnu

ponudu dužničkih hartija od vrednosti, či-ji je izdavalac Savezna Republika Jugo-slavija, republike članice i Narodna ban-ka Jugoslavije, osim ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

* * *

Član 5.* * *

(6) Hartije od vrednostiHartije od vrednosti su istovremeno iz-

dati prenosivi elektronski dokumenti iz-davaoca koji glase na ime, iz kojih za za-konite imaoce proizlaze jednaka prava i obaveze u skladu sa ovim zakonom i od-lukom izdavaoca o distribuciji hartija od vrednosti.

* * *

Član 7.Hartije od vrednosti naročito sadrže:

1) oznaku vrste hartije od vrednosti,2) oznaku klase, odnosno serije har-

tije od vrednosti ako je izdavalac izdao više klasa, odnosno serija hartija od vrednosti iste vrste,

3) naziv, sedište i matični broj izdava-oca hartija od vrednosti,

4) naziv, sedište i matični broj prav-nog lica, odnosno ime, prezime, adresu i jedinstveni matični broj fizičkog lica na čije ime glasi hartija od vrednosti,

ZAKON O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI i DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA

„Službeni list SRJ“, br. 65/02; „Službeni glasnik RS“, br. 57/03; 55/04

414


5) nominalnu vrednost celokupne emisije hartija od vrednosti,

6) nominalnu vrednost hartija od vrednosti,

7) opis prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadrži i način njiho-vog ostvarenja,

8) datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti.

Posebne elemente pojedinih vrsta harti-ja od vrednosti i jednoobraznu identifika-ciju hartija od vrednosti utvrđuje Komisi-ja za hartije od vrednosti.

* * *

Osnovne vrste hartija od vrednostiČlan 13.

Predmet javne ponude na organizova-nom tržištu mogu biti sledeće hartije od vrednosti:

1) akcije - hartije od vrednosti izdate u seriji koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva;

2) dužničke hartije od vrednosti - ob-veznice i druge hartije od vrednosti izdate u seriji koje imaocu daju pra-vo na isplatu nominalne vrednosti ili nominalne vrednosti s kamatom, kao i druga prava;

3) varanti za kupovinu akcija ili ob-veznica - hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu budućih emisija akcija, odnosno obveznica izdavaoca varanta odre-đenog dana, odnosno u određenom periodu, po unapred određenoj ili odredivoj ceni;

4) depozitne potvrde - hartije od vred-nosti koje izdaju ovlašćene banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu, a koje predstavljaju domaći ekvivalent inostranih ak-

cija ili obveznica, odnosno sadrže istovetna prava i obaveze kao i inostrane hartije od vrednosti na koje se odnose.

Predmet javne ponude na organizova-nom tržištu mogu biti i druge hartije od vrednosti koje utvrdi Komisija za hartije od vrednosti.

* * *

Rešenje o odobrenju za distribuciju hartija od vrednosti

Član 21.Komisija za hartije od vrednosti dono-

si rešenje o odobrenju prospekta za distri-buciju hartija od vrednosti kad utvrdi da on sadrži sve podatke utvrđene ovim za-konom i aktom Komisije za hartije od vrednosti i da je priložena propisana do-kumentacija.

Komisija za hartije od vrednosti done-će rešenje o odbijanju zahteva za odobre-nje prospekta za distribuciju hartija od vrednosti u slučaju:

1) da je sadržina prospekta u suprot-nosti, odnosno da forma prospekta nije u skladu sa odredbama ovog zakona i aktima donetim na osnovu tog zakona;

2) da u prospektu nisu navedeni svi potrebni podaci ili nije priložena propisana dokumentacija;

3) da podaci u prospektu nisu u skladu sa odlukom izdavaoca o distribuciji hartija od vrednosti, odnosno ne odgovaraju podacima u dostavljenoj dokumentaciji;

4) da je nad izdavaocem pokrenut postupak stečaja ili likvidacije;

5) da to zahteva zaštita investitora.* * *

415


Izuzeci prema razlogu za izdavanje hartija od vrednosti

Član 49.Odobrenje prospekta za distribuciju

hartija od vrednosti nije obavezno kada se vrši distribucija:

1) akcija radi pretvaranja rezervi i neraspoređene dobiti u osnovni kapital u skladu sa zakonom kojim se uređuju preduzeća;

2) varanta za kupovinu akcija ili obveznica;

3) običnih akcija prilikom zamene obveznica ili prioritetnih akcija u obične akcije;

4) akcija radi pretvaranja duga akcio-narskog društva u osnovni kapital;

5) akcija radi zamene postojećih akcija zbog promene njihove nomi-nalne vrednosti;

6) hartija od vrednosti radi zamene postojećih hartija od vrednosti pri-likom statusnih promena društva koje se vrše u skladu sa zakonom kojim se uređuju preduzeća.

* * *

Novčani račun brokersko-dilerskog društva i klijenata

Član 128.Brokersko-dilersko društvo dužno je

da kod ovlašćene banke, odnosno ban-ke - člana Centralnog registra hartija od vrednosti ili kod Centralnog registra har-tija od vrednosti otvori novčani račun kli-jenata i svoj novčani račun.

Sredstva s novčanog računa klijenata brokersko-dilersko društvo može da kori-sti samo za plaćanje obaveza na osnovu naloga klijenata.

Sredstva na novčanom računu klijena-ta nisu vlasništvo brokersko-dilerskog društva i ne ulaze u njegovu imovinu, ne mogu se uključiti u likvidacionu ili stečaj-

nu masu, niti koristiti za plaćanje obave-za brokersko-dilerskog društva prema tre-ćim licima.

Brokersko-dilersko društvo dužno je da vodi računa da na novčanom računu klijenata ima dovoljno sredstava na dan saldiranja.

* * *

Posebna pravila stečajnog postupkaČlan 136.

U slučaju oduzimanja brokersko-diler-skom društvu dozvole za rad, Komisija za hartije od vrednosti po službenoj du-žnosti pokreće postupak likvidacije, od-nosno stečaja u skladu sa zakonom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Danom donošenja rešenja o oduzima-nju brokersko-dilerskom društvu dozvole za rad, Komisija za hartije od vrednosti daje nalog banci kod koje se vode raču-ni ovog društva da izvrši blokadu tih ra-čuna.

Od dana otvaranja stečajnog postupka nad brokersko-dilerskim društvom ne mo-že se zaključiti prinudno poravnanje.

U postupku stečaja brokersko-diler-skog društva stečajni upravnik ne može odustati od ugovora o kupovini i proda-ji hartija od vrednosti koje je zaključilo to društvo.

Iz stečajne mase brokersko-dilerskog društva izlučuju se potraživanja klijenata tog društva po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kao i potraživanja savezne države, republika članica i Narodne ban-ke Jugoslavije po tom osnovu.

Odluka o otvaranju postupka likvidaci-je, odnosno stečaja nad brokersko-diler-skim društvom ne može se zaključiti pri-nudno poravnanje.

* * *

416


Član 176.Berza može isključiti sa listinga hartije

od vrednosti određenog izdavaoca, odno-sno hartije od vrednosti određene klase ili serije istog izdavaoca:

1) ako se trgovina hartijama od vred-nosti ne vrši duže od šest meseci;

2) ako izdavalac podnese zahtev za isključenje sa listinga berze;

3) ako izdavalac prestane da ispunja-va uslove za listing na berzi;

4) ako izdavalac povuče svoje hartije od vrednosti ili im istekne rok dospeća;

5) ako je nad pravnim licem koje je izdalo hartije od vrednosti otvoren postupak stečaja ili likvidacije.

Berza može isključiti sa slobodnog ber-zanskog tržišta hartije od vrednosti od-ređenog izdavaoca, odnosno hartije od vrednosti određene klase ili serije istog izdavaoca:

1) ako izdavalac podnese zahtev za is-ključenje sa slobodnog berzanskog tržišta;

2) ako izdavalac povuče svoje hartije od vrednosti ili im istekne rok dospeća;

3) ako je nad pravnim licem koje je izdalo hartije od vrednosti otvoren postupak stečaja ili likvidacije.

417

Krivično delo Član 8.

Krivično delo je društveno opasno de-lo koje je zakonom određeno kao krivič-no delo i čija su obeležja određena zako-nom.

Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela određena zakonom, predstavlja neznatnu društve-nu opasnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledi-ca.

* * *Krivična odgovornost

Član 11.Krivično je odgovoran učinilac koji je

uračunljiv i koji je krivično delo učinio sa umišljajem ili iz nehata.

Za krivično delo učinjeno iz nehata uči-nilac je krivično odgovoran samo kad to zakon određuje.

UračunljivostČlan 12.

Nije uračunljiv učinilac koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije mogao shva-titi značaj svog dela ili nije mogao upra-vljati svojim postupcima usled trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog du-ševnog razvoja (neuračunljivosti).

Učinilac krivičnog dela čija je sposob-nost da shvati značaj svog dela ili sposob-nost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz sta-va 1. ovog člana može se blaže kazniti (bitno smanjena uračunljivost).

Krivično je odgovoran učinilac krivič-nog dela koji upotrebom alkohola, droga

ili na drugi način dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti značaj svog de-la ili upravljati svojim postupcima, ako je pre nego što se doveo u to stanje delo bilo obuhvaćeno njegovim umišljajem ili je u odnosu na krivično delo kod njega posto-jao nehat, a zakon za takvo delo predviđa krivičnu odgovornost i za nehat.

UmišljajČlan 13.

Krivično delo je učinjeno sa umišlja-jem kad je učinilac bio svestan svog de-la i hteo njegovo izvršenje; ili kad je bio svestan da usled njegovog činjenja ili ne-činjenja može nastupiti zabranjena posle-dica ali je pristao na njeno nastupanje.

* * *

PripremanjeČlan 18.

Ko sa umišljajem priprema izvršenje krivičnog dela kazniće se samo kad to zbog posebne društvene opasnosti samog pripremanja zakon izričito određuje.

Pripremanje krivičnog dela može se zakonom odrediti kao posebno krivično delo ili se zakonom može propisati ka-žnjavanje za pripremanje određenog kri-vičnog dela.

Kad zakon propisuje kažnjavanje za pri-premanje određenog krivičnog dela, pri-premanje se može sastojati u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvršenje krivičnog dela, u otklanjanju prepreka za izvršenje krivičnog dela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugim iz-vršiocima krivičnog dela, kao i u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za ne-posredno izvršenje krivičnog dela a koje ne predstavljaju radnju izvršenja.

OSNOVNI KRIVIČNI ZAKON

„Službeni list SFRJ”, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90,„Službeni list SRJ”, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94, 61/01, „Službeni glasnik RS”, br. 39/03

418


PokušajČlan 19.

Ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivič-nog dela samo kad zakon izričito propisu-je kažnjavanje i za pokušaj.

Učinilac će se za pokušaj kazniti u gra-nicama kazne propisane za krivično delo, a može se i blaže kazniti.

* * *

SaizvršilaštvoČlan 22.

Ako više lica, učestvovanjem u radnji izvršenja ili na drugi način, zajednički učine krivično delo, svako od njih kazni-će se kaznom propisanom za to delo.

PodstrekavanjeČlan 23.

Ko drugog sa umišljajem podstrekne da učini krivično delo kazniće se kao da ga je sam učinio.

Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela.

PomaganjeČlan 24.

Ko drugome sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela kazniće se kao da ga je sam učinio, a može se i blaže kazniti.

Kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra se naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, ot-klanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje

krivičnog dela, učinioca, sredstava koji-ma je krivično delo izvršeno, tragova kri-vičnog dela ili predmeta pribavljenih kri-vičnim delom.

Granice krivične odgovornosti i kažnjivosti saučesnika

Član 25.Saizvršilac je krivično odgovoran u

granicama svog umišljaja ili nehata, a podstrekač i pomagač - u granicama nji-hovog umišljaja.

Saizvršilac, podstrekač ili pomagač ko-ji je dobrovoljno sprečio izvršenje krivič-nog dela može se osloboditi od kazne. To važi i u slučaju pripremanja krivičnog de-la, bez obzira da li je zakonom određeno kao posebno krivično delo ili je zakonom propisano kažnjavanje za pripremanje od-ređenog krivičnog dela (član 18. stav 2).

Lični odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih zakon isključuje krivičnu odgovor-nost, ili dozvoljava oslobođenje od ka-zne, ublažavanje ili pooštravanje kazne, mogu se uzeti u obzir samo onom izvrši-ocu, saizvršiocu, podstrekaču ili pomaga-ču kod koga takvi odnosi, svojstva i okol-nosti postoje.

419

Osnovne odredbeČlan 1.

Privatni preduzetnik samostalno oba-vlja delatnosti, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom.

Delatnosti uređene posebnim zako-nom, objavljuju se i na način predviđen tim zakonom.

Član 1a.Privatni preduzetnik, u smislu ovog

zakona, jeste fizičko lice koje, radi sti-canja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja delatnost (u daljem tekstu: pred-uzetnik).

Član 2.Delatnostima, u smislu ovog zakona

smatraju se delatnosti utvrđene saveznim propisom o klasifikaciji delatnosti, umet-nički i stari zanati i poslovi domaće radi-nosti.

Umetnički i stari zanati i poslovi doma-će radinosti jesu naročito: filigranska de-latnost, opančarska, grnčarska, kao i izra-da predmeta koji imaju estetsko obeležje narodnog stvaralaštva.

Ministar nadležan za poslove privat-nog preduzetništva odrediće bliže poslo-ve koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće ra-dinosti (u daljem tekstu: ministar).

Član 3.Za obavljanje samostalne delatnosti,

preduzetnik (u daljem tekstu: osnivač rad-nje) osniva radnju, odnosno odgovaraju-ći oblik poslovanja (radionica, kancelari-ja, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija, i sl., u daljem tekstu: radnja).

Osnivač može osnovati samo jednu radnju s tim što delatnost može obavljati i u više posebnih prostora na teritoriji iste ili više opština.

ZAKON O PRIVATNIM PREDUZETNICIMA (ZAKON O LIČNOM RADU)

„Službeni glasnik SRS“, br. 54/89, 9/90; „Službeni glasnik RS“, br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02

420

Restruktuiranje u postupku privatizacije

Član 19.Ako Agencija proceni da kapital ili

imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restruktui-ranja, subjekt privatizacije dužan je da se restrukturira u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom.

Restruktuiranje u postupku privatiza-cije (u daljem tekstu: restruktuiranje), u smislu ovog zakona, podrazumeva statu-sne odnosno organizacione promene ili poravnanje iz dužničko-poverilačkih od-nosa i druge promene koje se odnose na subjekt privatizacije koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine.

Agencija može odlučiti da sprovede re-struktuiranje subjekta privatizacije ili da uputi zahtev nadležnom organu subjekta privatizacije da dostavi program restruk-tuiranja u roku i na način utvrđen ovim zakonom.

Član 20.U okviru restruktuiranja subjekta priva-

tizacije:

1) poverioci mogu, u celini ili delimič-no, otpisati glavnicu duga, pripada-juće kamate ili druga potraživanja;

2) poverioci sa većinskim državnim kapitalom mogu svoja novčana po-traživanja u subjektu privatizacije konvertovati u kapital tog subjekta.

Pravni poslovi iz stava 1. ovog člana punovažni su samo u slučaju da se re-struktuiranje ostavi u potpunosti u skla-du sa programom restruktuiranja koji se okončava prodajom kapitala, odnosno

imovine subjekta privatizacije.Subjekti privatizacije u kojima je spro-

vedeno restruktuiranje dužni su da kapi-tal, odnosno imovinu, uključujući i ka-pital konvertovan u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana, prodaju metodom javnog tendera ili javne aukcije.

U toku sprovođenja restruktuiranja po-verioci ne mogu da preduzimaju radnje radi prinudne naplate svojih dospelih po-traživanja.

Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način restruktuiranja subjekta privatizacije.

ZAKON O PRIVATIZACIJI


421

Pravo svojineČlan 13.

Više lica imaju pravo susvojine na ne-podeljenoj stvari kada je svaki deo sva-kog od njih određen srazmerno prema ce-lini (idealni deo).

Ako suvlasnički delovi nisu određeni, pretpostavlja se da su jednaki.

* * *

Član 16.Suvlasnik ima pravo da u svako vreme

zahteva deobu stvari, osim u vreme u ko-je bi ta deoba bila na štetu drugih suvla-snika, ako zakonom nije drugačije odre-đeno.

Pravo iz stava 1. ovog člana ne zasta-reva.

Ništav je ugovor kojim se suvlasnik trajno odriče prava na deobu stvari.

Suvlasnici sporazumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum, odlučuje sud.

Sud će odlučiti da se deoba izvrši pro-dajom stvari ako je fizička deoba nemo-guća ili je moguća samo uz znatno sma-njenje vrednosti stvari.

Suvlasniku kome je deobom pripala stvar ili deo stvari ostali suvlasnici jam-če za pravne i fizičke nedostatke stvari u granicama vrednosti od svojih suvlasnič-kih delova.

Pravo iz stava 6. ovog člana se gasi se protekom tri godine od deobe stvari.

Član 17.Susvojina postoji i na nepodeljenoj

stvari čiji su delovi u različitim oblicima svojine.

Član 18.U slučajevima i pod uslovima određe-

nim zakonom može postojati pravo zajed-ničke svojine.

Zajednička svojina je svojina više li-ca na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni.

ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA

„Službeni list SFRJ“, br. 6/80, 36/90; „Službeni list SRJ“, br. 29/96

422

Raspravljanje zaostavštineČlan 115.

Za raspravljanje zaostavštine sud će od-rediti ročište.

U pozivu na ročište sud će zaintereso-vana lica obavestiti o pokretanju postup-ka i postojanju testamenta, ako postoji i pozvati da odmah dostave sudu pismeni testament odnosno ispravu o usmenom te-stamentu, ako se kod njih nalazi ili da na-znače svedoke usmenog testamenta.

Sud će u pozivu upozoriti zaintereso-vana lica da mogu do okončanja postup-ka dati sudu izjavu da li se primaju nasle-đa ili se nasleđa odriču, a ako na ročište ne dođu ili ne daju izjavu – da se pretpo-stavlja da se prihvataju nasleđa, i da će sud o njihovim pravima odlučiti prema podacima kojima raspolaže. Posebno će ih upozoriti da izjava o delimičnom odri-canju od nasleđa i izjava o odricanju od nasleđa pod uslovom ne proizvodi prav-no dejstvo.

Po pokretanju postupka za raspravlja-nje zaostavštine, ako je umrli ostavio te-stament, sud će obavestiti i na ročište po-zvati sva lica koja bi mogla po zakonu polagati pravo na nasleđe.

Ako je umrli postavio izvršioca testa-menta, sud će i njega obavestiti o pokreta-nju postupka.

* * *

Član 117.U postupku za raspravljanje zaostavšti-

ne sud će raspraviti sva pitanja koja se od-nose na zaostavštinu, a naročito o pravu na nasleđe, o veličini nasleđenog dela i o pravu na legat.

O ovim pravima odlučuje sud, po pra-vilu, pošto od zainteresovanih lica uzme potrebne izjave.

O pravima lica koja nisu došla na ro-čište a uredno su pozvana sud će odluči-ti prema podacima kojima raspolaže, uzi-majući u obzir njihove pismene izjave koje stignu do donošenja odluke.

Prilikom raspravljanja zaostavštine za-interesovana lica mogu davati izjave bez prisustva drugih zainteresovanih lica i ni-je potrebno da se u svakom slučaju tim li-cima daje prilika da se izjasne o izjavama drugih zainteresovanih lica.

Ako sud posumnja da je lice, koje po zakonu polaže pravo na nasleđe, jedini ili najbliži srodnik umrlog, saslušaće lica za koja smatra da bi mogla imati jednako ili jače pravo na nasleđe, a ta lica pozvaće i oglasom po odredbama člana 116. ovog zakona.

Član 118.Ako se naslednik primio nasleđa ili se

odrekao nasleđa, mora izjavu o tome pot-pisati on sam ili njegov zastupnik.

Potpis na izjavi o primanju nasleđa ili o odricanju od nasleđa, koju je pismeno podneo sudu, kao i potpis na punomoćju, moraju biti overeni.

Uz izjavu treba navesti da li se nasled-nik prima, odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu ili na osnovu testamen-ta, ili se izjava odnosi na nužni deo.

Izjavu o odricanju od nasleđa nasled-nik može dati pred ostavinskim sudom i pred svakim drugim stvarno nadležnim sudom. Ovu izjavu sa istim pravnim dej-stvom naslednik može dati i pred konzu-larnim predstavnikom ili diplomatskim

ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU

„Službeni glasnik SRS“ br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“ br. 46/95

423


predstavnikom Socijalističke Federativ-ne Republike Jugoslavije koji vrši konzu-larne poslove.

Prilikom davanja izjave o odricanju na-sleđa sud će naslednike upozoriti da se može odreći nasleđa samo u svoje ime.

Član 119.Sud će prekinuti raspravljanje zaostav-

štine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave, ako su među strankama sporne činjenice od ko-jih zavisi neko njihovo pravo.

Ovako će sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasle-đe, a naročito punovažnost ili sadržina testamenta ili odnos naslednika i ostavi-oca na osnovu koga se po zakonu nasle-đuje; činjenice od kojih zavisi osnova-nost zahteva nadživelog bračnog druga i potomaka ostaviočevih koji su živeli sa ostaviocem u istom domaćinstvu da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti do-maćinstva, koji služe za zadovoljavanje svakodnevnih potreba; činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela, naročito uračunavanje u nasledni deo; činjenice od kojih zavisi osnovanost isključenja nu-žnih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost; činjenica o tome da li se ne-ko lice odreklo od nasleđa.

Ako u navedenim slučajevima ne po-stoji spor o činjenicama, već se stranke spore o primeni prava, ostavinski sud ras-praviće pravna pitanja u postupku za ras-pravljanje zaostavštine.

* * *

Nasledno-pravni zahtevi posle pravno-snažnosti rešenja o nasleđivanju

Član 128.Ako se po pravnosnažnosti rešenja o

nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja re-šenja nije znalo da pripada zaostavštini,

sud neće ponovo raspravljati zaostavšti-nu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.

Ako ranije nije raspravljena zaostavšti-na, sud će raspraviti zaostavštinu samo ako se pronađena imovina sastoji iz nepo-kretnosti.

Ako se pronađena imovina sastoji iz pokretne imovine, sud će raspraviti zao-stavštinu samo na zahtev zainteresovanih lica.

* * *

Član 130.Ako po pravnosnažnosti rešenja o na-

sleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za ras-pravljanje zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavšti-nu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.

Ako se koji od naslednika ranije odre-kao nasleđa, pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imo-vini, sud će postupiti na način određen u stavu 1. ovog člana.

* * *

Deoba zajedničke stvari ili imovineČlan 149.

Postupak deobe zajedničke stvari ili imovine može pokrenuti svaki zajedni-čar, a predlog mora obuhvatiti sve zajed-ničare.

Predlog mora da sadrži podatke o pred-metu deobe i udelima zajedničara, o za-jedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Za nepokretnosti se moraju nave-

424


sti zemljišno-knjižni podaci i priložiti od-govarajući pismeni dokazi o pravu svoji-ne, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima.

Predlog se podnosi sudu na čijem pod-ručju se nalazi stav ili imovina, a ako se zajedničke stvari ili imovina nalaze na području više sudova, nadležan je svaki od njih.

* * *

Član 152.Ako učesnici u toku postupka postignu

poravnanje o uslovima i načinu deobe, sud će poravnanje uneti u zapisnik nasto-jeći da se poravnanjem urede sve sporna pitanja između zajedničara, kao i stvarna prava drugih lica na predmetima deobe i prava ostalih lica prema zajedničarima u vezi sa izvršenom deobom.

Član 153.Ako učesnici ne postignu sporazum o

načinu deobe, sud će ih saslušati, izvešće potrebne dokaze, a kad je nužno i vešta-čenje, pa će, na osnovu rezultata celokup-nog postupka, u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe za-jedničke stvari ili imovine, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese za-jedničara.

Pri odlučivanju kome treba da pripad-ne određena stvar, sud će naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesni-ka zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu.

425

Opšte odredbeČlan 2.

Takse propisane ovim zakonom plaća-ju lica po čijem predlogu ili u čijem in-teresu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za kojim je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse.

Za podneske i zapisnike koji zamenju-ju podneske taksu je dužno da plati lice koje ih podnosi, odnosno lice na čiji zah-tev se sastavlja zapisnik.

Za odluku prvostepenog suda taksu je dužan da plati tužilac, odnosno predla-gač, a za sudsko poravnanje taksu su du-žne da plate obe strane, ukoliko u porav-nanju nije drugačije ugovoreno.

Za odluku drugostepenog suda i za od-luku po vanrednom pravnom sredstvu, sudsku taksu je dužan da plati podnosilac žalbe, odnosno lice u čijem interesu je po-krenut postupak po vanrednom pravnom sredstvu.

kada su, u skladu sa odredbama ovog zakona, taksu dužna da plate dva ili više lica zajedno, njihova obaveza je solidar-na.

Lica is stava 1. do 5. ovog člana su tak-seni obveznici u smislu ovog zakona.

Član 3.Obaveza plaćanja takse (u daljem tek-

stu: taksena obaveza) nastaje:

1) za podneske (tužbe, odgovore na tu-žbe, žalbe i druga pravna sredstva) – kada se predaju sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse, ako njen iznos zavisi od vrednosti pred-meta spora, a za podneske predate na zapisnik – kada je zapisnik

sastavljen,2) za sudske prepise – kada se zatraže

od suda,3) za sudske odluke – kada se objave,

a ako strana nije prisutna objavlji-vanju ili ako odluka nije objavljena – kada se stranci ili njenom zastup-niku dostavi prepis odluke,

4) sudska poravnanja – kada se zaklju-če,

5) za paušalnu taksu u postupku raspravljanja zaostavštine – kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno,

6) u postupku prinudnog poravnanja, likvidacije i stečaja – kada rešenje kojim se odobrava zaključenje po-ravnanja, odnosno odluka o deobi u postupku likvidacije, tj. odluka o glavnoj deobi u postupku stečaja postanu pravosnažni,

7) za ostale radnje – kada se zatraži njihovo preduzimanje.

Član 4.Taksa se plaća najkasnije u roku od 15

dana od dana nastanka taksene obaveze, ako ovim zakonom nije drugačije određe-no.

* * *

Član 35.Kada je u vanparničnom postupku, u

zemljišno-knjižnom postupku, u stečaj-nom postupku i u postupku prinudnog poravnanja za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva, za njeno utvrđivanje će se shodno primenjivati odredbe čl. 21. do 28. ovog zakona, ako u Taksenoj tarifi ni-je drugačije određeno.

ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA

„Službeni glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04)

426


Taksena tarifa

Takse u stečajnom postupku, postupku likvidacije i u postupku prinudnog porav-nanja

1. Podnesci

Tar. br. 21.(1) Za predlog za otvaranje stečajnog

postupka, postupka likvidacije i za predlog za prinudno poravnanje plaća se 500 dinara.

(2) Za prijavu poverilaca u stečajnom postupku i u postupku likvidacije plaća se prema vrednosti potraži-vanja:

• do 250.000 dinara vrednosti - 500 dinara;

• preko 250.000 dinara vrednosti - 500 dinara uvećano za 1% vrednosti po-traživanja, a najviše 2.000 dinara.

(3) Za prijavu poverilaca u postupku prinudnog poravnanja plaća se polovina takse iz stava (2) ovog tarifnog broja.

(4) Za žalbu protiv odluke stečajnog veća i veća poravnanja plaća se 500 dinara.

NAPOMENA:

1. Kao osnov za plaćanje takse za prijave poverilaca uzima se iznos tražbine koju poverilac prijavljuje, pri čemu će se uzeti da uslovljena tražbina nije uslovljena, a ako je-dan poverilac prijavi više tražbina, taksa se plaća na ukupni iznos tih tražbina.

2. Taksa se ne plaća: 1) za podneske stečajnog upravnika, 2) za podneske koji nisu označeni u

ovom tarifnom broju i za priloge uz podneske.

3. Taksa iz ovog tarifnog broja, kao

i napomene 1. i 2. uz ovaj tarifni broj primenjuju se shodno i u postupku likvidacije.

4. Taksa plaćena po tački 3. ovog tarif-nog broja uračunava se ako dođe do stečaja.

Paušalna taksa

Tar. br. 22.Paušalna taksa se plaća:

1) u stečajnom postupku i postupku likvidacije od zbira iznosa koji su upotrebljeni ili su na raspolaganju za podmirenje dugova stečajne mase od 1.000 do 10.000 dinara,

2) za prinudno poravnanje od zbira iznosa o kojima se postignuto poravnanje.

NAPOMENA:

Paušalna taksa se smatra troškom ste-čajnog postupka i određuje je sud po okončanju postupka, a dužan je platiti ste-čajni upravnik po pravosnažnosti rešenja o glavnoj deobi. Analogno važi za postu-pak likvidacije.

Paušalnu taksu za prinudno poravna-nje plaća pravno lice u čiju korist je odo-breno prinudno poravnanje.

Paušalna taksa po ovom tarifnom bro-ju plaća se u roku od 15 dana od dostave naloga za plaćanje po članu 37. stav 3. ovog zakona.

427

Javno tužilaštvoČlan 1.

Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i dru-gih kažnjivih dela, ulaganjem pravnih sredstava, štiti ustavnost i zakonitost i preduzima druge radnje na koje je zako-nom ovlašćeno.

Javno tužilaštvo podleže samo ustavu i zakonu.

Vršenje nadležnosti javnog tužilaštvaČlan 2.

Nadležnost javnog tužilaštva vrše Re-publički javni tužilac, okružni javni tuži-lac i opštinski javni tužilac.

Republički javni tužilac vrši nadle-žnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.

* * *

Opšta nadležnost

Postupanje pred sudom i drugim organom

Član 16.Pri gonjenju za krivična dela, privred-

ne prestupe i prekršaje, javni tužilac po-stupa pred sudom i drugim državnim or-ganom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.

Javni tužilac postupa u parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom i drugom postupku, vršeći pri tome radnje na koje je posebnim zakonima ovlašćen.

Javni tužilac postupa u granicama svo-je stvarne i mesne nadležnosti, u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.

ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU

„Službeni glasnik RS“, br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04

428

Član 2.Pravna lica i preduzetnici dužni su da

vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, dostavljanje i obelodanjiva-nje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom.

Pod zakonskom regulativom podrazu-mevaju se ovaj zakon i podzakonski pro-pisi koji se odnose na izvršavanje ovog zakona.

Pod profesionalnom regulativom podra-zumevaju se Kodeks etike za profesional-ne računovođe, Međunarodni računovod-stveni standardi (MRS), Međunarodni standardi revizije (MSR), nacionalni stan-dard koji uređuje uslove za osposoblja-vanje računovođa i revizora i sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za ra-čunovodstveni softver i drugi nacionalni standardi doneseni u skladu sa saopštenji-ma autoritativnih tela Međunarodne fede-racije računovođa (IFAC).

Pod Internom regulativom podrazume-vaju se interni opšti akti koji sadrže poseb-na načela, uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezenta-ciju, usvajanje, dostavljanje i obelodanji-vanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa za-konskom i profesionalnom regulativom.

* * *

1. Poslovne knjigeČlan 5.

Poslovne knjige su jednoobrazne evi-dencije i druge evidencije o stanju i pro-menama na imovini, obavezama i kapi-talu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja pravnih lica i preduzetnika.

Poslovne knjige vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.

* * *

Član 7.Poslovne knjige imaju karakter javnih

isprava.Poslovne knjige su: dnevnik, glavna

knjiga i pomoćne knjige.Poslovne knjige se vode tako da omo-

gućavaju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju izvršenih knjiženja i sagle-davanje svih promena na računima glav-ne knjige i pomoćnih knjiga.

Poslovne knjige mogu se voditi u slo-bodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih me-dija, tako da se po potrebi mogu odštam-pati ili prikazati na ekranu.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno i ažurno vode poslovne knjige.

Član 8.Knjiženje poslovnih promena na imovi-

ni, obavezama, kapitalu, prihodima i ras-hodima vrši se na osnovu računovodstve-ne isprave.

Računovodstvena isprava je javna ispra-va koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i drugom događaju.

Računovodstvena isprava mora da obu-hvati sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz isprave o poslovnoj promeni može saznati osnov nastale poslovne promene.

Računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka, na mestu i u vremenu nastanka poslovnog događaja,

ZAKON O RAČUNOVODSTVU i REVIZIJI

„Službeni list SRJ“, br. 71/02; „Službeni glasnik RS“, br. 55/04

429


i mora biti potpisana od strane lica odgo-vornih za nastanak poslovne promene.

* * *

Član 11.Računovodstvena isprava i dokumenta-

cija u vezi sa nastalom poslovnom prome-nom dostavlja se na knjiženje najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka po-slovne promene ako opštim aktom prav-nog lica nije utvrđen kraći rok.

Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih isprava, dužna su da poslovnu promenu proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od pet dana od dana pri-jema računovodstvene isprave.

* * *

Član 13.Poslovne knjige zaključuju se posle

knjiženja svih poslovnih promena i obra-čuna na kraju poslovne godine, odnosno u toku poslovne godine, u slučaju statu-snih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, po-slovne knjige koje se koriste više od jed-ne godine zaključuju se po prestanku nji-hovog korišćenja.

Poslovne knjige se zaključuju najkasni-je do roka za dostavljanje finansijskih iz-veštaja.

Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslov-ne knjige zapisnički se predaju likvidacio-nom, odnosno stečajnom upravniku.

* * *

Član 16.Usklađivanje prometa i stanja glavne

knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finan-sijskih izveštaja.

Stanje imovine i obaveza u knjigovod-stvu usklađuje se najmanje jednom godi-šnje sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.

Pravna lica i preduzetnici najmanje jed-nom godišnje vrše usklađivanje međusob-nih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog čla-na, opštim aktom mogu se predvideti i duži periodi za vršenje popisa knjiga, fil-mova, fotosa, arhivske građe i dr., s tim što ti periodi ne mogu biti duži od pet godina.

Pravna lica i preduzetnici vrše popis imovine i obaveza na kraju poslovne go-dine, sa stanjem na poslednji dan poslov-ne godine.

Izuzetno od odredbe stava 5. ovog čla-na, opštim aktom može se predvideti da se popis određene imovine vrši u toku go-dine.

Član 17.Pored popisa imovine i obaveza iz čla-

na 16. ovog zakona, pravno lice i predu-zetnik vrši popis i usklađivanje stanja i prilikom primopredaje dužnosti računo-polagača, promene prodajnih cena proiz-voda i robe, statusne promene, promene oblika organizovanja, prodaje pravnog li-ca, svojinske transformacije, otvaranja, odnosno zaključenja postupka redovne likvidacije i stečaja pravnog lica i u dru-gim slučajevima predviđenim zakonom.

Pravno lice i preduzetnik koji u poslov-nim knjigama iskazuju proizvode i robu u prodavnici po vrsti, količini i vrednosti mogu odlučiti da prilikom promene pro-dajnih cena ne vrše popis, a da promenu vrednosti utvrđuju na osnovu podataka iz poslovnih knjiga.

Način i rokove vršenja popisa i uskla-đivanja knjigovodstvenog stanja sa stvar-

430


nim stanjem propisuje savezni organ nad-ležan za poslove finansija.

* * *

1. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja

Član 23.Pravno lice i preduzetnik sastavljaju i

prezentuju finansijske izveštaje za teku-ću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.

Izuzetno, pravno lice i preduzetnik ko-ji se bave delatnošću sezonskog karakte-ra, kao i pravno lice i preduzetnik koji su povezani sa inostranim preduzećem čija je izveštajna godina različita od kalendar-ske godine, mogu uz saglasnost saveznog organa nadležnog za poslove finansija sa-stavljati i prezentirati finansijske izvešta-je sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske godine.

Pravno lice i preduzetnik kod kojih na-stanu statusne promene, promena oblika organizovanja ili prodaja sastavljaju fi-nansijske izveštaje na dan donošenja od-luke o promeni, odnosno na dan utvrđen ugovorom o prodaji.

Poslovne promene nastale između da-na bilansa i dana upisa u sudski registar obuhvataju se u poslovnim knjigama pret-hodnog pravnog lica ili novog pravnog lica, što se utvrđuje u odluci o promeni, odnosno u ugovoru o prodaji (klauzula ra-čunovodstvene retroaktivnosti).

Finansijski izveštaji sastavljaju se i u slučaju otvaranja, odnosno zaključenja postupka likvidacije, odnosno stečaja pravnog lica.

Član 24.Finansijski izveštaji obuhvataju:

1) bilans stanja;2) bilans uspeha;

3) izveštaj o novčanim tokovima;4) izveštaj o promenama na kapitalu;5) napomene uz finansijske izveštaje.Izuzetno od odredbe stava 1. ovog čla-

na, mala pravna lica sastavljaju bilans sta-nja i bilans uspeha.

Član 25.Bilans stanja i bilans uspeha prezentu-

ju finansijski položaj, odnosno finansij-ske efekte poslovnih transakcija i drugih događaja grupisane u elemente finansij-skih izveštaja prema njihovim ekonom-skim karakteristikama.

Član 26.Elementi bilansa stanja su: imovina,

obaveze i kapital.Imovina predstavlja resurse pod kon-

trolom pravnog lica ili preduzetnika koji su stečeni po osnovu ranijih poslovnih do-gađaja, a koji omogućavaju sticanje eko-nomskih koristi putem, pribavljanja dru-ge imovine, razmene za drugu imovinu, izmirivanja obaveza ili raspodele vlasni-cima.

Obaveze predstavljaju plative iznose po osnovu ranijih poslovnih događaja na-stalih zbog sticanja ekonomskih koristi, za čije izmirenje se zahteva odliv resursa pravnog lica ili preduzetnika u vidu ispla-te gotovine, prenosa druge imovine, ispo-ruke robe i pružanja usluga, zamene jedne obaveze drugom ili konverzije u kapital.

Kapital je ostatak imovine koji pripada vlasnicima posle odbitka svih obaveza.

* * *

1. Cilj i obaveza revizijeČlan 30.

Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o to-me da li su finansijski izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa MRS.

431


Revizija finansijskih izveštaja obave-zna je za velika i srednja pravna lica, kao i za sve emitente koji prodaju svoje du-goročne hartije od vrednosti putem javne ponude.

Revizija se obavlja za svaku godinu na bazi podataka o razvrstavanju pravnih li-ca za prethodnu godinu.

Emitenti hartija od vrednosti dužni su da pribave izveštaj revizije za godinu ko-ja prethodi godini u kojoj vrše emisiju.

* * *

Član 34.Finansijske izveštaje za prethodnu go-

dinu pravna lica i preduzetnici dužni su da dostave organu ili drugom pravnom li-cu nadležnom za vođenje registra bonite-ta pravnih lica u skladu sa zakonom, naj-kasnije do datuma isteka dva kalendarska meseca tekuće godine.

Usvojene finansijske izveštaje za pret-hodnu godinu, sa mišljenjem revizora, pravna lica i preduzetnici dužni su da do-stave organu ili drugom pravnom licu nad-ležnom za vođenje registra boniteta prav-nih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka šest kalendarskih mese-ci tekuće godine, osim ako posebnim pro-pisom nije drugačije regulisano.

Pravna lica koja sastavljaju konsolido-vane finansijske izveštaje dužna su da konsolidovane izveštaje za prethodnu go-dinu dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boni-teta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka tri kalendar-ska meseca tekuće godine.

432

Član 42.Imalac menice može vršiti regres pro-

tiv indosanata, trasanta i ostalih obvezni-ka:

• o dospelosti;• ako menica nije plaćena u celosti ili

delimično;• i pre dospelosti:

1) ako je akceptiranje odbijeno, bilo potpuno, bilo delimično;

2) ako je, pre ili posle akceptiranja, otvoren stečaj odnosno likvida-cija nad imovinom trasata, ili ako on obustavi plaćanja pa ma ta obustava i ne bila utvrđena sudskom odlukom; ili ako je iz-vršenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspešno;

3) ako je otvoren stečaj odnosno li-kvidacija nad imovinom trasanta menice koja se ne sme podneti na akceptiranje.

Član 43.Delimično ili potpuno odbijanje akcep-

tiranja kao i delimično ili potpuno odbi-janje isplate mora se utvrditi javnom is-pravom (protest zbog neakceptiranja ili zbog neisplate).

Protest zbog neakceptiranja mora se podići u rokovima određenim za podno-šenje na akceptiranje. Ako je, u slučaju predviđenom u st. 1. čl. 23. ovog zakona, menica bila podnesena prvi put posled-njeg dana roka, protest se može podići još i sutradan.

Protest zbog neisplate menice plative na određeni dan ili na određeno vreme od dana izdanja ili viđenja mora se podići jednoga od dva radna dana koji dolaze od-

mah za danom plaćanja menice. Ako je u pitanju menica plativa po viđenju, onda se protest mora podići prema propisima prednjeg stava o podizanju protesta zbog neakceptiranja.

Kad je podignut protest zbog neakcep-tiranja, onda nije potrebno menicu podne-ti na isplatu niti podići protest zbog ne-isplate.

Ako, pre ili posle akceptiranja, trasat obustavi plaćanje ili ako je izvršenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspešno, imalac menice može vršiti regres tek po-što bude podneo trasatu menicu na ispla-tu i pošto protest bude podignut.

U slučaju stečaja, odnosno likvidacije otvorene nad imovinom trasata, pre ili po-sle akceptiranja, kao i u slučaju stečaja, odnosno likvidacije otvorene nad imovi-nom trasanta menice koja se ne sme pod-neti na akceptiranje, imalac menice može vršiti regres kad podnese sudsko rešenje o otvaranju stečaja, odnosno likvidacije.

* * *

Član 79.Zastarelost se prekida podnošenjem tu-

žbe sudu.Sa tužbom se izjednačuju: prijava me-

ničnog potraživanja u stečaju, ostvariva-nje menično-pravnog zahteva u toku par-nice, pozivanje u zaštitu, izveštaj kojim tuženi obaveštava svog prethodnika da je protiv njega podnesena regresna tužba. Izveštaj se saopštava preko suda ili nepo-sredno preporučenim pismom, u kom se slučaju dan kojega je pismo predato pošti uzima kao dan saopštenja.

ZAKON O MENICI

„Službeni list SRJ“, br. 46/96

433


Član 80.Prekinuta zastarelost ponova počinje

teći:

1) u slučaju podnošenja tužbe i u slučaju ostvarivanja zahteva u toku parnice, od dana poslednje parnič-ne radnje ako se ni u jednom ni u drugom slučaju parnica ne nastavi;

2) u slučaju prijave u stečaju odnosno likvidaciji, od dana svršetka stečajnog postupka, a u slučaju kad se u stečaju odnosno likvidaciji, ospori prijavljena tražbina, od dana osporenja;

3) u slučaju pozivanja u zaštitu i izve-štavanja o podnetoj tužbi, od dana kad se parnica pravosnažno završi.

Član 81.Ako je poverilac u toku poslednja tri

meseca pre isteka roka zastarelosti usled prestanka sudskog rada ili usled vojne službe u ratu ili usled više sile (član 53. ovog zakona), bio sprečen u ostvarivanju svojih meničnih prava, zastarelost ne te-če dok traje ta sprečenost. Zastarelost ta-kođe ne teče dok traje stečaj nad poveri-očevom imovinom. Kad prestanu ove prepreke, zastarelost se ne može završiti pre trideset dana, ukoliko bi njen rok isti-cao pre toga vremena.

* * *

Član 86.Kada, radi obezbeđenja meničnog po-

traživanja, imalac menice, na osnovu pi-smene izjave, primi u zalogu kakvu po-kretnu stvar ili potraživanje, a dužnik ne ispuni na vreme svoju meničnu obavezu, onda imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri, ne podižući tužbu protiv zalagača.

U tu svrhu imalac menice može:

1) na osnovu menice i isprave o zala-ganju zahtevati od suda, nadležnog

bilo za njega bilo za zalagača, prodaju zaloge; sud naređuje javnu prodaju ne saslušavši zalagača; time se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu založnog prava;

2) založene menične ili druge tražbi-ne naplatiti i od dobivenog novca namiriti se; ili založene tražbine zadržati za sebe do iznosa svoga potraživanja.

Sva ova prava pripadaju imaocu meni-ce i u slučaju kad zalagač padne pod ste-čaj, odnosno kad se otvori postupak likvi-dacije.

Kako o nameravanoj tako i o izvršenoj prodaji ili zadržavanju zaloge imalac me-nice mora, po mogućnosti bez odlaganja, izvestiti dužnika, kao i zalagača, ako je taj treće lice.

Imalac menice je dužan, ako se potpu-no namirio za svoje potraživanje, predati zalagaču, odnosno u njegovu stečajnu ma-su, izvornu menicu kao i dobiveni višak. Delimično namirenje mora se zabeležiti na menici.

Član 87.Sticanjem prava na tužbu ili na regres,

imalac menice stiče i pravo pridržaja nad dužnikovim novcem, pokretnostima i har-tijama od vrednosti, koji su zakonitim pu-tem došli u njegove ruke ili s kojima mo-že raspolagati. No, pravo pridržaja nad pomenutim predmetima ne može se vršiti ako su dužnik ili treće lice, prilikom uru-čenja ili pre toga, stavili do znanja imao-cu menice da se predmeti daju u naroči-tu svrhu.

Imalac menice može se poslužiti pra-vom pridržaja i pre nego što mu je tražbi-na dospela, ako je dužnik pao pod stečaj odnosno kad se otvori postupak likvida-cije ili ako je izvršenje novčanoga duga iz njegove imovine ostalo bezuspešno,

434


ili ako je dužnik trgovac koji je obusta-vio svoja plaćanja. U ovim slučajevima ni stavljanje do znanja da se predmeti da-ju u naročitu svrhu ne isključuje vršenje prava pridržaja, ako su dotični predmeti došli u ruke imaoca menice ili u njegovu vlast raspolaganja pre nego što su nastu-pile gore navedene okolnosti ili pre nego što je on za njih saznao.

435

Član 14.Nemaju nikakvog uticaja na dejstvo če-

ka smrt trasantova ni njegova čekovna ne-sposobnost za obvezivanje, kad nastupe posle izdanja čeka.

Trasat mora odbiti isplatu čeka ako zna da je nad imovinom trasanta otvoren stečaj.

* * *

Član 79.Zastarelost se prekida podnošenjem tu-

žbe sudu. Sa tužbom se izjednačuju: prijava me-

ničnog potraživanja u stečaju, ostvariva-nje menično-pravnog zahteva u toku par-nice, pozivanje u zaštitu, izveštaj kojim tuženi obaveštava svog prethodnika da je protiv njega podnesena regresna tužba. Izveštaj se saopštava preko suda ili nepo-sredno preporučenim pismom, u kom se slučaju dan kojega je pismo predato pošti uzima kao dan saopštenja.

Član 80.Prekinuta zastarelost ponova počinje

teći:

1) u slučaju podnošenja tužbe i u slučaju ostvarivanja zahteva u toku parnice, od dana poslednje parnič-ne radnje ako se ni u jednom ni u drugom slučaju parnica ne nastavi;

2) u slučaju prijave u stečaju odnosno likvidaciji, od dana svršetka stečajnog postupka, a u slučaju kad se u stečaju odnosno likvidaciji, ospori prijavljena tražbina, od dana osporenja.

3) u slučaju pozivanja u zaštitu i izve-štavanja o podnetoj tužbi, od dana kad se parnica pravosnažno završi.

Član 81.Ako je poverilac u toku poslednja tri

meseca pre isteka roka zastarelosti usled prestanka sudskog rada ili usled vojne službe u ratu ili usled više sile (član 53. ovog zakona), bio sprečen u ostvarivanju svojih meničnih prava, zastarelost ne te-če dok traje ta sprečenost. Zastarelost ta-kođe ne teče dok traje stečaj nad poveri-očevom imovinom. Kad prestanu ove prepreke, zastarelost se ne može završiti pre trideset dana, ukoliko bi njen rok isti-cao pre toga vremena.

* * *

Član 86.Kada, radi obezbeđenja meničnog potra-

živanja, imalac menice, na osnovu pisme-ne izjave, primi u zalogu kakvu pokretnu stvar ili potraživanje, a dužnik ne ispuni na vreme svoju meničnu obavezu, onda imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri, ne podižući tužbu protiv zalagača.

U tu svrhu imalac menice može:

1) na osnovu menice i isprave o zala-ganju zahtevati od suda, nadležnog bilo za njega bilo za zalagača, prodaju zaloge; sud naređuje javnu prodaju ne saslušavši zalagača; time se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu založnog prava;

2) založene menične ili druge tražbi-ne naplatiti i od dobivenog novca namiriti se; ili založene tražbine zadržati za sebe do iznosa svoga potraživanja.

Sva ova prava pripadaju imaocu meni-ce i u slučaju kad zalagač padne pod ste-čaj, odnosno kad se otvori postupak likvi-dacije.

ZAKON O ČEKU

„Službeni list SRJ“, br. 46/96

436


Kako o nameravanoj tako i o izvršenoj prodaji ili zadržavanju zaloge imalac me-nice mora, po mogućnosti bez odlaganja, izvestiti dužnika, kao i zalagača, ako je taj treće lice.

Imalac menice je dužan, ako se potpu-no namirio za svoje potraživanje, predati zalagaču, odnosno u njegovu stečajnu ma-su, izvornu menicu kao i dobiveni višak. Delimično namirenje mora se zabeležiti na menici.

Član 87.Sticanjem prava na tužbu ili na regres,

imalac menice stiče i pravo pridržaja nad dužnikovim novcem, pokretnostima i har-tijama od vrednosti, koji su zakonitim pu-tem došli u njegove ruke ili s kojima mo-že raspolagati. No, pravo pridržaja nad pomenutim predmetima ne može se vršiti ako su dužnik ili treće lice, prilikom uru-čenja ili pre toga, stavili do znanja imao-cu menice da se predmeti daju u naroči-tu svrhu.

Imalac menice može se poslužiti pra-vom pridržaja i pre nego što mu je tražbi-na dospela, ako je dužnik pao pod stečaj odnosno kad se otvori postupak likvida-cije ili ako je izvršenje novčanoga duga iz njegove imovine ostalo bezuspešno, ili ako je dužnik trgovac koji je obusta-vio svoja plaćanja. U ovim slučajevima ni stavljanje do znanja da se predmeti da-ju u naročitu svrhu ne isključuje vršenje prava pridržaja, ako su dotični predmeti došli u ruke imaoca menice ili u njegovu vlast raspolaganja pre nego što su nastu-pile gore navedene okolnosti ili pre nego što je on za njih saznao.

437

Ovlašćenje primaoca-dužnika u transferu zaduženja

Član 7.Primalac-dužnik u transferu zaduženja

može opozvati svoje ovlašćenje dato na-logodavcu-poveriocu.

Banka dužnika odbiće nalog za plaća-nje pošiljaoca i u slučaju smrti dužnika ili gubitka njegove poslovne sposobnosti, u slučaju stečaja ili likvidacije pravnog li-ca-dužnika, odnosno u slučaju ograniče-nja ovlašćenja fizičkog ili pravnog lica, u skladu sa zakonom.

* * *

Otkazivanje i povlačenje naloga za plaćanjeČlan 14.

Pošiljalac, ili drugo ovlašćeno lice u ime pošiljaoca, može otkazati nalog za plaćanje - dostavljanjem prijemnoj ban-ci autorizovanog i autentičnog, odnosno autorizovanog ili autentičnog naloga za otkazivanje, u vreme i na način koji omo-gućavaju da se otkazivanje inicira pre iz-vršenja instrukcija pošiljaoca sadržanih u tom nalogu, pod uslovom da prijemna banka nije izvršila instrukcije pošiljaoca sadržane u nalogu za plaćanje.

Nalog za otkazivanje daje se prijemnoj banci u pisanoj formi ili elektronski i u njemu mora biti identifikovan nalog za plaćanje koji se otkazuje.

Nalog za plaćanje koji prijemna banka nije izvršila smatra se povučenim:

1) istekom trećeg bankarskog dana od dana kad je prijemna banka primila nalog, ili od datuma valute, zavi-sno od toga koji je datum kasniji;

2) kada prijemna banka sazna o smrti pošiljaoca - fizičkog lica, ili o gubitku njegove poslovne sposobnosti, odnosno sazna o ste-čaju ili likvidaciji pravnog lica, ili ograničenju ovlašćenja fizičkog ili pravnog lica, u skladu sa zakonom;

3) donošenjem konačnog rešenja o oduzimanju prijemnoj banci dozvo-le za rad ili rešenja o likvidaciji, odnosno stečaju prijemne banke.

Otkazivanje ili povlačenje naloga za plaćanje iz ovog člana ne može se vršiti posle izvršenja transakcije plaćanja.

* * *

Oblici plaćanjaČlan 46.

Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane oba-veze izmirivati neposredno, prenosom hartija od vrednosti.

Pravna lica i fizička lica koja obavlja-ju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem prome-ne poverilaca, odnosno dužnika u određe-nom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 2. ovog člana pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (upu-tioci potraživanja), odnosno cedenti (ustu-pioci potraživanja) imaju neizmirene oba-veze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja po osnovu ispla-ta zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provede-no na službenom putu u zemlji i inostran-

ZAKON O PLATNOM PROMETU

„Službeni list SRJ“, br. 3/02, 5/03; „Službeni glasnik RS“, br. 43/04

438


stvu), kao i po osnovu drugih primanja (ot-premnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposle-ne kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.

Obaveze izmirene na način iz st. 1, 2. i 3. ovog člana evidentiraju se preko raču-na kod banke, najmanje jedanput meseč-no, po pravilu, krajem meseca.

Plaćanje međusobnih obaveza i potraži-vanja iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se kao transakcija plaćanja između učesnika.

* * *

Član 54.Narodna banka Srbije, do prenošenja

tih poslova u nadležnost drugih organa, odnosno drugog pravnog lica, u skladu sa zakonom, obavlja sledeće poslove:

1) prima računovodstvene izveštaje i izveštaje o poslovanju pravnih lica, koje su ta lica dužna da dostavljaju na osnovu propisa, obrađuje i objavljuje podatke iz tih izveštaja;

2) na osnovu podataka iz člana 39. stav 1. tačka 11. ovog zakona i podataka iz računovodstvenih izveštaja i izveštaja o poslovanju pravnih lica i drugih evidencija koje ona vodi i podataka koje joj dostavljaju drugi nadležni organi - vodi registar podataka o bonitetu pravnih lica i daje podatke i mišlje-nje o bonitetu tih lica;

3) prati likvidnost i solventnost pravnih lica i podnosi predloge za pokretanje postupka stečaja protiv onih pravnih lica koja zbog neiz-mirenih obaveza imaju blokirane račune kod banaka duže od 60 dana neprekidno, odnosno 60 dana s prekidima u proteklih 75 dana.

Poslovi iz stava 1. ovog člana obavlja-ju se na način i pod uslovima koje propi-še Narodna banka Srbije.

439

Predmet nasleđivanjaČlan 1.

Nasleđuje se zaostavština.Zaostavštinu čine sva nasleđivanju po-

dobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.

Zaostavštinu ne čine predmeti doma-ćinstva manje vrednosti (pokućstvo, na-meštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i rodi-telja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica.

Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi po-tomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu po-magali u privređivanju, već ta dobra pri-padaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.

Osnovi nasleđivanjaČlan 2.

Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).

Sposobnost za nasleđivanjeČlan 3.

Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti.

Naslediti može i dete već začeto u tre-nutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo.

Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.

Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zavešta-nja.

* * *

Član 212.Zaostavština prelazi po sili zakona na

ostaviočeve naslednike u trenutku njego-ve smrti.

Istovremeno naslednici stiču i pravo na odricanje od nasleđa.

Član 213.Naslednik se može odreći nasleđa izja-

vom pred sudom do okončanja prvostepe-nog postupka za raspravljanje zaostavšti-ne.

Naslednik se može odreći nasleđa sa-mo u svoje ime.

Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik.

Priroda izjave o odricanju i njen poništaj

Član 214.Ako je izjava o odricanju od nasleđa da-

ta pod uslovom ili rokom, smatraće se iz-javom koja ne proizvodi pravno dejstvo.

Odricanje od nasleđa ne može biti de-limično.

Izjava o odricanju od nasleđa neopozi-va je.

Naslednik koji se odrekao nasleđa mo-že zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje, pre-vare ili zablude.

ZAKON O NASLEĐIVANJU


441

BELEŠKA O AUTORU

Milo Stevanović je direktor Projekta reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije, koji uz finansijsku podršku USAID-a realizuje međunarodna konsultant-ska kuća Booz Allen Hamilton. Gospodin Stevanović trenutno živi u Beogradu i odgovoran je za upravljanje ovim projektom vrednim 13 miliona dolara, čiji su glavni ciljevi reforma i kompjuterizacija sistema trgovinskih sudova u Srbiji. Projektom je obuhvaćeno nekoliko oblasti: institucionalno jačanje; pokazatelji uspešnosti rada; sudska uprava; informacione tehnologije; profesionalno usavr-šavanje; pravna regulativa i komunikacije.

Milo Stevanović je američki advokat. Ranije je radio u kancelarijama među-narodne advokatske firme Dikons, Grejem i Džejms (Deacons, Graham and James), koja se sada zove Skvajer, Senders i Dempsi (Squire, Sanders and Dempsey) u Los Anđelesu i Singapuru, gde je specijalizovao oblasti privrednog prava, poput prava poverilaca, nelikvidnosti, reorganizacije i restrukturiranja dugova u SAD i Aziji. On je vodio ili je bio viši savetnik u nekoliko projekata USAID-a u Rumuniji, Jermeniji, Crnoj Gori i na Filipinima. Gospodin Ste-vanović je ovlašćeni računovođa, ovlašćeni interni revizor i član advokatskih komora u američkim državama Ilinoji i Kalifornija.

347.736 / .739 (497.11+497.16) (035)STEVANOVIĆ, Milo

Priručnik za stečajne upravnike : odabrane teme za praktičnu primenu novog Zakona o stečajnom postpuku za stečajne upravnike i druge učesnike u postpuku / Milo Stevanović. - Beograd : USAID - Projekat reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije (CCASA), 2005 (Beograd : Publikum). - 441 str. : 24 cm

Tiraž 1.000. - Str. 15-18: Predgovor - Samuel L. Bufford. - Beleška o autoru: str. 441.

ISBN 86-906645-1-3347.736(497.11+497.16)(094.5)a) Stečajno pravo - Srbija i Crna Gora - Priručnicib) Stečajni postupak - Srbija i Crna Gora - Zakonski propisic) Finansijski lizing - Srbija i Crna Gora - Priručnicid) Preduzeća - Vrednovanje - Srbija i Crna Gora - PriručniciCOBISS.SR-ID 120310540

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

prirucnik

Documents

bankruptcy administrators

bankruptcy debtor

bankruptcy administrator

beograd januar

economic laws

manual bridges

ciljevi steajnog upravnika

snimanjem ili na drugi