Priroda i Drustvo 4. r. Draganic

4 �

Biqana Vukovi} • Julijana Vuksan Branka [eperac

PRIRODA I DRU[TVO

za ~etvrti razred osnovne {kole

• DRAGANI] •Beograd, 2006.

Za izdava~aMiodrag Dragani}

UrednikNikola Strajni}

Urednik izdawaRadivoj Nikolajevi}

Recenzentidr Milomir Stepi}, profesor geografijemr Svetlana A}i}, biolog, Poqoprivredni fakultet u ZemunuMarija Jovanovi}, profesor razredne nastave

______________________________________________________________

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je, re{ewem broj 650-02-00060/2006/1, od 4. septembra 2006. godine, izdavawe i upotrebu ovog uybenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole._________________________________________________________________________

isbn 86-441-0666-X

4 �

Simboli Putokaz kroz uxbenik

Ponavqawe gradivaobnavqawe ste~enog znawa

Pitawa i zadaciUpu}ivawe na radnu svesku

Doma}i zadatakUpu}ivawe na radnu svesku

izvedi ogled

iz razli~itih izvorasaznaj ne{to vi{e o …

Za radoznaleDodatni tekst i zanimqivosti

�

4

�

�

�

moja Domovina – Deo Svetaosnovne odrednice dràve ............................................................ 8osnovne odrednice dràve Srbije ............................................... 9Razvoj moderne srpske dràve .....................................................14Geografski poloàj Srbije .........................................................16Prirodno-geografske odlike Srbije ......................................... 17

Reqef ....................................................................................... 17vode ...........................................................................................19Klima .....................................................................................24

Ugroèna i za{ti}ena podru~ja u Srbiji ............................... 26Stanovni{tvo Srbije.................................................................... 27Prava i obaveze dràve i gra|ana ............................................29o~uvawe nacionalnog identiteta............................................... 30Konvencija o pravima deteta ..................................................... 32

SUSRet S PRiRoDomRaznovrsnost ìvog sveta ...........................................................34Flora na{e zemqe .......................................................................38Fauna na{e zemqe .......................................................................43Doma}e ìvotiwe i gajene biqke .............................................. 50Proizvodwa zdrave hrane ............................................................ 53 Prirodne pojave ............................................................................54ôvek kao deo prirode ................................................................. 56Spoznaja sebe, uo~avawe polne razli~itosti ........................... 57osnovi zdravog ìvota ................................................................58odgovoran odnos prema drugima i prema sebi ......................... 60

iStRa@Ujemo PRiRoDne PojavePravila koja vaè za sva kretawa ............................................64Pomerawe i zaustavqawe ............................................................ 65[ta i kako uti~e na kretawe .................................................... 66Senka .............................................................................................. 70Zvuk ................................................................................................. 72materijali i wihova svojstva .................................................... 74Koji materijali se najboqe naelektri{u, a koji najboqe provode struju ............................................... 77Kako pove}ati ili smawiti dejstvo magneta .......................... 78

SaDR@ajmaterijali i svetlosna propustqivost .................................... 79Koji materijali najboqe provode toplotu ................................80ispitivawe rastvorqivosti materijala ...................................81Sme{e .............................................................................................83Postupci za razdvajawe sastojaka sme{e ................................84Povratne i nepovratne promene materijala ............................85 Prepoznavawe promena

pri kojima nastaju novi materijali ...................................86Sagorevawe materijala ................................................................ 87Zapaqivi materijali ..................................................................88

RaD, eneRGija, PRoiZvoDwa i PotRo[waRad - svesna aktivnost ~oveka ...................................................90Uticaj prirodnih i dru{tvenih faktora na ìvot i rad qudi .........................................................................92Prirodna bogatstva i wihovo kori{}ewe ................................ 93Zalihe ............................................................................................. 96Primena prirodnih sirovina..................................................... 99Prerada prirodnih sirovina .................................................... 100Sunce, vazduh, voda - obnovqivi izvori energije ................. 102 Ugaq, nafta, gas - neobnovqivi izvori energije ...................105nedovoqno iskori{}eni - alternativni i ekolo{ki izvori energije ..................................................... 108Delatnost qudi u razli~itim krajevima Srbije .................... 110Proizvodwa i usluge ................................................................... 113Rad, proizvodwa, potro{wa i odrìvi razvoj ....................... 115

oSvRt UnaZaD - PRo[loSttragovi pro{losti ...................................................................... 118vremenska lenta ......................................................................... 120locirawe doga|aja ...................................................................... 122Hronologija tehnolo{kih i nau~nih otkri}a .........................123na~in ìvota u sredwem veku ...................................................125Pro{lost srpskog naroda............................................................126Prvi i Drugi svetski rat ...........................................................127 istorijski izvori ...................................................................... 129vladari Srbije .............................................................................130

4

�

�

�

moja Domovina Deo SvetaoSnovne oDReDniCe DR@ave

Qudi su nekada ̀ iveli u rodovskim zajednicama. Potom su se, radi lak-{e odbrane, udruìvali u plemena, a zatim u plemenske saveze.

Plemena su se selila u potrazi za hranom i boqim uslovima ̀ ivota. Od wih su nastali razli~iti naro-di koji su naselili razli~ite teritorije.

Naj{ira zajednica u kojoj se ìvi je dràva. Wu ~ini teri-torija koja je ome|ena dràv-nom granicom. Svaka dràva ima svoja obe-le`ja ili simbole (zastavu, grb, himnu). U okviru granica jedne dràve, ìve pripadnici razli~itih naroda.

oSnovne oDReDniCe DR@ave SRbijeSrbija se nalazi na Balkanu (u regionu jugoisto~ne Evrope) i u Panonskoj

niziji (regionu sredwe Evrope).

Obnovite ono {to ste do sada nau~ili o kartografskim znacima.Od ponu|enih kartografskih znakova zaokruìte onaj znak koji prikazuje dràvnu granicu:

⋅)(⋅)(⋅) (⋅ || =======

• Prati na karti dràvnu granicu Srbije i nabroj na{e susede.

4

10

�

11

Srbija se grani~i sa Ma|arskom na severu, Rumunijom na severoistoku, a s Bugarskom na istoku. Na{i susedi na jugu su Makedonija i Albanija i na jugozapadu Crna Gora. Na zapadu, Srbija se grani~i sa Bosnom i Hercegovinom (odnosno sa Republikom Srpskom), a na severozapadu sa Hrvatskom.

Povr{ina Srbije je 88.361 kvadratni kilometar. U pore|ewu sa zemqama u okruèwu, Srbija je dva puta ve}a od BiH, tri puta od Albanije, pet puta od Slovenije...

Koja dràva je najbliì sused mestu u kome ìvi{? • Koji je glavni grad Srbije? • Koje glavne gradove drugih dràva zna{? • Na kojim rekama leì Beograd?

• Uporedi veli~inu na{eg glavnog grada sa ostalim ve}im gradovima u na{oj zemqi.

U{}e Save u Dunav

Glavni grad Srbije – Beograd – nalazi se na u{}u Save u Dunav i jedan je od najstarijih gradova u Evropi.

Beograd je sedi{te dràvne vlasti i prestonica srpske kulture, obrazovawa i nauke. U wemu se nalazi i najve}i broj institucija iz oblasti umetnosti od nacionalnog zna~aja.

Me|u wima su i: Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej i Narodno pozori{te, osnovani u XiX veku.

•

Saborna crkva (pogled sa Save)

Srpska akademija nauka i umetnosti Predsedni{tvo Srbije

Sve~ano zdawe Narodne skup{tine Stari dvor – Skup{tina grada Beograda

4

12

�

13

Prvi pomen beogradskog grba poti~e iz vremena sina cara Laz-ara, despota Stefana Lazarevi}a (1403). Od tada je nekoliko puta mewao izgled, a dana{wi grb je nastao 1931. godine.

Grb Beograda

Dràvna obele`jaRepublika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.

Zastava Srbije Mali grb Veliki grb Srbije

Himna Republike Srbije je sve~ana pesma „Boè pravdeß. Ova himna prvi put je izvedena 1882. godine prilikom progla{ewa kraqevine. Tekst pesme, koju je deset godina ranije komponovao Davorin Jenko, napisao je Jovan \or|evi}.

BO@E PRAVDE

Beograd je i sedi{te Univerziteta (osnovan 1808. kao Velika {kola, danas ima oko sto hiqada studenata i veliki broj fakulteta i instituta) i Univerziteta umetnosti.

Sa vi{e od milion i po stanovnika i velikim brojem fabrika i preduze}a, Beograd je i industrijski centar na{e zemqe.

Beograd je zbog svog izuzetnog poloàja (na obalama dveju velikih reka, Save u Dunava, a izme|u Panonske ravnice na severu i valo-vite, pitome [umadije na jugu) bio raskrsnica va`nih puteva. To je bila prednost u vreme mira, ali i nedostatak u godinama ratova i osvajawa. Tokom svoje duge i burne istorije, Beograd je ~esto ra-zaran i trideset osam puta ponovo obnavqan.

Beograd u XVii veku

„Beograd je tako veli~anstven grad da ga nije mogu}e opisati. Ovaj lepi grad zadivquje svojim utvr|ewem...“

Evlija êlebija (zapis iz 1669. godine)

Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у камено доба. Ime na{eg glavnog grada prvi put se pomiwe u iX veku. Beograd je pr-vi put postao prestonica Srbije u doba despota Stefana Lazarevi}a (1403. godine), a 6. aprila 1867. Turci su predali kqu~eve tvr|ave knezu Mihailu Obrenovi}u i zauvek ga napustili. Od tada, Beograd je prestonica i dràvno, duhovno, kulturno i ekonomsko sredi{te na{e dràve.

Boè pravde, ti {to spaseod propasti dosad nas,~uj i odsad na{e glasei od sad nam budi spas.

Mo}nom rukom vodi, branibudu}nosti srpski brod,Boè spasi, Boè hranisrpske zemqe, srpski rod!

Sloì srpsku bra}u draguna svak di~an slavan radsloga bi}e poraz vragua najja~i srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista granibratske sloge znatan plodBoè spasi, Boè hranisrpske zemqe, srpski rod!

Nek na srpsko vedro ~elotvog ne padne gneva gromBlagoslovi Srbu selo poqe, wivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe danik pobedi mu vodi hodBoè spasi, Boè hranisrpske zemqe, srpski rod!

Iz mra~noga sinu grobasrpske slave novi sjajnastalo je novo dobaNovu sre}u, Boè daj!

Otadybinu srpsku branipetvekovne borbe plodBoè spasi, Boè branimoli ti se srpski rod! R. sveska, str. 6

4

14

�

1�

Dositej Obradovi} (1739–1811) je bio kwièvnik, filozof, pedagog i prosvetiteq. Otvorio je Veliku {kolu u Beogradu.

Vuk Stefanovi} Karayi} (1787–1864) reformisao je srpski jezik i pravopis. Skupqao je narodne pesme i umotvorine.

Jovan Jovanovi} Zmaj (1833–1904) bio je lekar i jedan od najzna~ajnijih i najpopularnijih srpskih pesnika. Svoj talenat i svoj ìvot posvetio je borbi za slobodu.

Stevan Mokrawac (1856–1914) je jedan od najzna~ajnijih srpskih kompozitora, muzi~ki pedagog i horovo|a. Osnovao je Prvu srpsku muzi~ku {kolu.

RaZvoj moDeRne SRPSKe DR@aveDevetnaesti i dvadeseti vek obeleìla su nau~na i tehni~ka otkri-

}a koja su podstakla i ubrzala razvoj industrije i trgovine. Od XiX veka, qudi sve vi{e naseqavaju gradove u kojima se pove}avala potreba za in-dustrijskim radnicima. Ma{ine se koriste za obradu zemqe i zamewuju qude.

Prvom èlezni~kom prugom u Kraqevini Srbiji, koja je vodila od Beograda do Ni{a, pro{ao je sve~ani voz 4. septembra 1884. godine.

Parna lokomotiva

Devetnaesti vek obeleìle su i mnoge pobune i ustanci. Me|u wima su i Prvi i Drugi srpski ustanak. Bore}i se protiv turskih vlasti, srpski narod je obnovio svoju dràvu.

Zastava iz Prvog srpskog ustanka s likom kraqa Stefana Prvoven~anog

Protekla dva veka u srpskoj dràvi obeleìli su i mnogobrojni umetnici (slikari, kwièvnici, kompozitori), ~ija su umetni~ka dela imala veliku vrednost i u to vreme i danas. Mnogi od wih su se zalagali za {to boqi i brì razvoj srpske dràve i svojim radom doprineli tom razvoju.

Radna sveska str. 7Prvi

srpski ustanak

1804–1813.

Drugi srpski ustanak

1815.

Vladavina Mihaila

Obrenovi}a 1860–1868.

Balkanski ratovi

1912–1913.

Prvi svetski

rat1914–1918.

Drugi svetski

rat1939–1945.

4

1�

�

1�

PRiRoDno-GeoGRaFSKe oDliKe SRbijeREQEF

GeoGRaFSKi Polo@aj SRbije Za dràvu koja je povezana sa ostalim zemqama i ima izgra|ene puteve

i èlezni~ke pruge kaè se da ima povoqan geografski poloàj. Na{a zemqa je upravo takva. Za wu se kaè da je raskrsnica puteva u ovom delu Evrope.

Na severu na{a zemqa se prostire u ju`nom delu Panonske nizije, a naj-ve}im delom nalazi se na Balkanskom poluostrvu.

Glavna èlezni~ka magistrala kroz na{u zemqu je pruga Horgo{ – Su-botica – Novi Sad – Beograd – Ni{, odakle se ra~va prema Sofiji i Solunu.

Posledwih decenija u na{oj zemqi se grade putevi sa dva odvojena kolovoza, od kojih svaki ima po dve saobra}ajne trake (autoput [id–Beograd–Ni{–Le-skovac, Beograd–Pan~evo, i zapo~eta je gradwa autoputa Beograd–Horgo{).

@elezni~ka stanica u Beogradu

Beograd je zna~ajno drumsko i èlezni~ko ~vori{te, a tako|e i me|unarodno re~no i vazdu{no pristani{te. Civilni aerodromi – u Beo-gradu, Ni{u i Pri{tini – omogu}uju boqu povezanost na{e zemqe sa osta-lim dràvama u svetu.

Re~nim tokovima (naro~ito Dunavom) kroz teritoriju na{e zemqe pro-laze brodovi, {to je od velikog zna~aja za turizam, trgovinu, hemijsku i prehrambenu industriju...

Luka Beograd

Radna sveska, str. �

[ta je reqef?

[ta predstavqamo bojama na geografskoj karti?

•

•

•

4

1�

�

1�

Ravni~arska reka Sala{

Najve}a ravnica nalazi se na severu na{e zemqe. Ona je deo velike Panonske nizije.

• Prona|i na karti gde se jo{ prostiru nizije u na{oj zemqi.• Uo~i koja boja preovladava u centralnom i ju`nom delu na{e zemqe.• Pro~itaj sa karte nazive planina.• Da li si posetio/la neku planinu?

Zlatibor je planina izuzetne lepote. Krase ga prijatna klima, prostrani proplanci i bujni pa{waci. Poznat je rehabilitacioni, turisti~ki, sport-ski centar.

Na wemu je razvijen lov i ribolov. Divqa~ zlatiborskih lovi{ta su srna, divqa sviwa, divqa ma~ka, lisica...

Reke i jezera obiluju pastrmkom, mrenom, lipqanom...Kopaonik je najve}a planina u Srbiji. Privla~an je zbog prostranih

pa{waka, gustih zimzelenih i me{ovitih {uma. Sa wegovih vrhova mogu se videti [ar-planina, Stara planina i ostale okolne planine.

Neke na{e planine prekrivaju guste {ume, dok su neke kr{evite i bez vegetacije.

Obnovite ono {to ste ranije nau~ili o teku}im i staja}im vodama.

VODE

• Pro~itaj sa karte nazive na{ih najva`nijih reka.

• Koja reka proti~e blizu tvog mesta?

Zlatibor Kopaonik

Radna sveska, str. 9

4

20

�

21

Tisa je najve}a leva pritoka Dunava. [iroka je i spora, {to je odlika ravni~arskih reka.

Tisa kod Titela

Velika Morava je na{a najve}a re-ka (245 km). Nastaje spajawem Ju`ne i Zapadne Morave koje se sastaju ne-daleko od Stala}a.

Provla~e}i se izme|u planina Ov-~ara i Kablara, Zapadna Morava stvorila je klisuru izuzetne lepo-te, jednu od najlep{ih u Srbiji.

Kroz Srbiju teku i brze planinske reke, kao {to su Drina, tara, Ibar i druge.

Drina, modra i brza reka, nastaje od Tare i Pive. Duìna wenog toka (kroz Srbiju i Bosnu) do u{}a u Savu iznosi 346 kilometara.

Na{a zemqa ima bogatu i razgranatu re~nu mreù. Pritoke su mawe re-ke koje se ulivaju u ve}e. Reka sa svojim pritokama ~ini re~ni sistem. Ze-mqi{te sa kojeg voda oti~e u neku reku, jezero ili more naziva se sliv.

Reke na{e zemqe pripadaju slivovima Crnog mora:– Dunav sa pritokama, od kojih su najzna~ajnije: Tisa, Tami{, Sava,

Morava i Timok; i Egejskog mora – Lepenac i P~iwa.Nagib zemqi{ta odre|uje pravac re~nih tokova. Zbog ve}eg nagiba zem-

qi{ta prema severu, ve}ina na{ih reka oti~e u Crno more.Tok Dunava kroz na{u zemqu dug je 588 km i plovan je celom duìnom.

Po koli~ini vode, hidroenergetskim, saobra}ajnim i turisti~kim poten-cijalima, Dunav je najzna~ajnija od svih reka koje proti{u kroz Srbiju.

\erdapska klisura predstavqa najve}u turisti~ku vrednost ne samo u Srbiji ve} i na ~itavom toku Dunava kroz devet zemaqa.

Drina\erdap – najve}a i najlep{a re~na klisura Evrope

Ov~arsko-kablarska klisura

• Podseti se ko su ekolozi!• Kao mladi ekolog {ta bi pred-

uzeo/la da za{titi{ reke od zaga|ivawa?

�

23

• Obnovi ste~ena znawa o staja}im vodama.

U na{oj zemqi ima ne-koliko desetina prirod-nih i ve{ta~kih jezera. Najlep{a me|u wima su: Pali}ko, Srebrno, Boven-sko, Vlasinsko, Borsko je-zero i sedam belocrkvan-skih jezera.

ôvek je krotio reke i na wima gradio hidroelek-trane. Najve}e ve{ta~ko je-zero u Srbiji je \erdapsko jezero i na wemu se nalazi najzna~ajnija hidroelek-trana u zemqi. Vlasinsko jezero je najvi{e (1213 m nadmorske visine) i naj-ve}e ve{ta~ko planinsko jezero (16 km2) u na{oj zemqi. U Srbiji postoji oko 130 izvora mineral-nih voda, od kojih su mnogi ure|eni kao bawe. Pozna-te bawe su: Melenci, Vr-wa~ka bawa, Sokobawa, Bukovi~ka, Mataru{ka, Ni{ka bawa i druge.

Radna sveska, str. 10 i 11

Vrwa~ka Bawa

Pali}ko jezero kod Subotice

\erdapsko jezero

4

22

• Pro~itaj sa karte nazive na{ih jezera.

• Koje jezero je najbliè tvom mestu?

• [ta zna{ o wemu?

4

24

�

2�

KLIMA

U Srbiji postoje dve velike klimatske oblasti: – panonska, u kojoj je zastupqena panonsko-kontinentalna klima, i – planinska, u oblastima iznad 800 metara nadmorske visine.

Zima na Goliji

U planinskim predelima zime su duge i hladne. Ima mnogo snega koji se dugo zadràva. U niìm planinskim predelima vremenski uslovi su znat-no umereniji.

Na planinama, prole}e i jesen su slabo izraèni. Leta su kratka, sve-à i ki{ovita.

Leto na Zlatiboru

Vojvo|anska ravnica

Leta u ravnici su duga i topla. Prole}e i jesen kratko traju. Krajem pro-le}a i po~etkom leta najvi{e je ki{nih dana. Leto i jesen mogu dugo biti bez ki{e.

Zime su hladne i sneg se dugo zadrà-va. Duva hladan i suv vetar – ko{ava, a ponekad i severni vetar (severac) koji donosi veoma hladno i suvo vreme.


• U kom godi{wem dobu najvi{e uìva{?

Zima u Banatu

4

2�

�

2�

UGRo@ena i Za[ti]ena PoDRU^ja U SRbijiNa{u zemqu odlikuju prirodne lepote i bogatstva. Na osnovu kriteriju-

ma Svetske unije za za{titu prirode, teritorija na{e zemqe predstavqa jedan od {est evropskih centara biolo{ke raznovrsnosti.

Nacionalni parkovi predstavqaju zna~ajne i vredne prirodne celine na{e zemqe. Ta podru~ja se izdvajaju po svojoj o~uvanoj ili samo neznatno izmewenoj prirodi, retkim biqnim i ìvotiwskim vrstama, ali i kulturno--istorijskim spomenicima i etnolo{kim vrednostima.

Pored nacionalnih parkova, za{ti-}ena prirodna dobra u Srbiji su i:

– rezervati prirode,– predeli izuzetnih odlika,– spomenici i parkovi prirode.

Rezervat prirode je izvorni ili neznatno izmeweni predeo gde je poseb-no izraèna jedna ili vi{e prirodnih vrednosti koje treba za{tititi ili pri-rodna pojava koju treba pratiti ili usme-ravati. Rezervati prirode su sastavni deo nacionalnih parkova (Obedska i Carska bara, na primer).

Park ili spomenik prirode je pod-ru~je dobro o~uvanih prirodnih svojsta-va voda, vazduha i zemqi{ta, bez ve}ih promena. Najpoznatiji parkovi ili spo-menici prirode u nas su: Deliblatska pe{~ara, kawon Tare, \erdapska klisu-ra, \avoqa varo{...

Nacionalni park Tara


\avoqa varo{


Stanovni[tvo SRbijeSrbija (bez Kosova i Metohije) ima oko 7.500.000 stanovnika. Etni~ki

sastav stanovni{tva je veoma raznovrstan, {to je rezultat velikih istorijskih promena koje su se de{avale na ovim prostorima.

Subotica – grad na severu na{e zemqe ~iji su gra|ani pripadnici velikog broja razli~itih nacionalnosti.

Ne postoji dràva u kojoj ìvi samo jedan narod. U na{oj zemqi, pored najbrojnijih Srba, ìve: Ma|ari, Slovaci, Rumuni, Bugari, Makedonci, Jevreji, Buwevci, Romi, Bo{waci, Albanci, Hrvati, Rusini i pripadnici drugih naroda.

Srbi ìve u gotovo svim susednim zemqama, a najvi{e ih je u Bosni i Hercegovini (Republika Srpska), Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji. Neki su se nastanili, privremeno ili stalno, i u nekim drugim dràvama (u Nema~koj, Austriji, Francuskoj, SAD).

Naporedo s razvojem tehnologije, modernizacijom proizvodwe i naglom urbanizacijom, sve ve}i broj qudi (uglavnom mladih) napu{ta selo i u po-trazi za obrazovawem i poslom odlazi u grad.

Iako se gradska naseqa {ire i grade nova, problem prenaseqenosti je i daqe aktuelan. Zbog velike gustine naseqenosti qudi te{ko dolaze do posla i mesta za stanovawe.

U velikom broju sela ̀ ive uglavnom samo stari qudi, tako da mnoge {kole imaju samo po nekoliko |aka, dok neke

Nacionalni park \erdap

4

2�

�

2�

PRava i obaveZe DR@ave i GRa|anaDa bi dràva dobro funkcionisala, razvijala se i zadovoqavala po-

trebe svojih gra|ana, bez obzira na wihovu boju koè ili veroispovest, va-`no je da svi koji u woj ìve po{tuju i ispuwavaju svoje obaveze i koriste svoja prava. Dràva je tako|e du`na da brine o svojim stanovnicima i da svojim ure|ewem i organizacijom omogu}i svima da ostvare svoja prava


nemaju nijednog. Udeo mladih (do petnaest godina) u strukturi sta-novni{tva je 23 odsto, a starije generacije (preko 65 godina) 10 odsto.

Broj stanovnika ~esto varira zbog privremenog ili trajnog od-laska i dolaska stanovnika.

Veruje se da bra~ni parovi, naro~ito mladi, zbog lo{ih materijalnih uslova, zbog stica-wa obrazovawa ili prezaposle-nosti ~esto imaju samo jedno ili dvoje dece, a mnogi i ne planiraju da dobiju dete. To je u posledwe vreme sve vi{e izraèno i pred-stavqa veliki problem na{e ze-mqe.

Radna sveska, strana 14

Moderno opremqena Seoska {kolagradska {kola

– da idem u {kolu i da se obrazujem,– da se bavim sportom,– da idem lekaru kada sam bolestan,– da se druìm i ìvim sre}no,– da slobodno {etam svojim gradom ili selom,– da se za{titim i traìm pomo} kada mi je potrebna,– da koristim zajedni~ka prirodna bogatstva...

ja imam pravo

ja ispuwavam svoje obaveze. Da li i ti to ~ini{?

Na{a obaveza je da: • u~imo, • po{tujemo utvr|ene zakone i propise, • brinemo o zdravqu, • uvaàvamo prava drugih, • ~uvamo zajedni~ka prirodna bogatstva, • pruàmo pomo} kada je neko u nevo-qi...

4

30

�

31

oÛvawe naCionalnoG iDentiteta

Na{a dràva je vi{enacionalna sredina. U woj se neguju i po{tuju razli~ite kulture, tradicije i obi~aji.

Yamija

Pravoslavni hram

Sinagoga Katoli~ka crkva

Pripadnici razli~itih vera imaju mogu}nost da verske obrede obavqa-ju u svojim verskim objektima (crkvama, sinagogama, yamijama...). Postoje i kulturne ustanove, TV i radijski programi, ~asopisi i kwièvna izdawa na jezicima razli~itih naroda.

Svi narodi koji ìve u Srbiji imaju ista prava i wihova je du`nost da se po{tuju. Organizovawem kwièvnih ve~eri, pozo-ri{nih predstava, posetama nacionalnim i kulturnim spomenicima, obeleàvawem zna~ajnih datuma vezanih za pro{lost nekog naroda, susretima folklora... neguje se tradicija i ~uva identitet nekog naroda.

Internacionalni etno-centar u Kova~ici

Mu{ka no{wa @enska no{wa (19. vek) Ba~ka (19. vek) Banatiz zbirke Etnografskog muzeja u Beogradu

Narodna igra iz [umadije

Jo napetDobar dan

Dobr� deñ

Slova~ka narodna no{wa


Romska igra

4

32

�

33

KonvenCija o PRavima DetetaOrganizacija ujediwenih nacija (OUN) donela je konvenciju (skup

pravila) o pravima deteta, koju treba da po{tuju svi weni potpisnici. Na osnovu te konvencije, pesnik Qubivoje R{umovi} napisao je kwigu Bukvar de~jih prava.

Члан 6.

1. Државе потписнице признају да свако дете има неотуђиво

право на живот2. Државе потписнице ће

обезбедити у највећој могућој мери опстанак и развој детета

Члан 22.Државе потписнице ће

обезбедити да дете које тражи избеглички статус или

које се сматра избеглицом има одговарајућу заштиту и

хуманитарну помоћ... и права утврђена овом

Конвенцијом...

Imam pravo da ìvim Besan sam kao zoqaImam pravo da di{em A suza kapqe s licaPrirodi da se divim To nije moja voqaU~im da ~itam i pi{em Da budem izbeglica

Члан 35.

Државе потписнице ће спречити отмицу, продају или трговину

децом у било ком циљу и у било ком облику.

Ja nisam {e}er ni bra{noNiti sam kisela vodaPa to bi bilo stra{noDa me neko nekome proda

Qubivoje R{umovi}

Brigu o deci preuzele su mnoge organizacije Ujediwenih nacija: UNICEF, UNESKO...

UN (Ujediwene nacije) osnovane su 1945. godine da bi odràle me|unarod-ni mir i bezbednost i razvijale dobre me|uqudske odnose.

UNICEF (UNICEF – United Nations Children’s Fund) – de~ji fond Ujediwenih nacija, pomaè vladama da dugoro~no zadovoqe potrebe dece.

UNESKO (Unesco – United Nations Educational Scientific and Cultural Organization) – organizacija UN za obrazovawe, nauku i kulturu, ustanov-qena da podsti~e razmenu informacija, ideja i kulture.

Svima wima ciq je isti ili sli~an. Neke od aktivnosti UNICEF-a su:

– obezbe|ewe uslova da deca u ranom detiwstvu budu za{ti}ena od bolesti koje se mogu spre~iti i da budu emocionalno zbrinu-ta u porodici,

– modernizacija {kolskog sistema,– za{tita prava dece i ̀ ena koji su izloèni nasiqu, zloupotre-

bi, zanemarenosti i eksploataciji...

EVROPSKE ASOCIJACIJE – MANIFESTACIJE

U svetu i kod nas organizuju se mnogi skupovi i prire|uju raznovrsne sve~anosti u kojima su glavni u~esnici deca iz raznih kra-jeva sveta.

Igra, pesma, drugarstvo, razumevawe dru-gog i druga~ijeg, de~je stvarala{tvo obele-àvaju „Radost Evrope“, susrete dece od 7 do 14 godina koja se od 1968. svake godine sastaju u Beogradu. Tom manifestacijom (inicijator je bio De~ji kulturni centar Beo-grad) obeleàva se �. oktobar – Svetski dan deteta.

Po~etkom svakog oktobra, beogradski ma-li{ani u svojim porodicama ugoste vi{e stotina vr{waka iz cele Evrope koji sa sobom donose muziku, igre, kulturu i obi~aje svoje zemqe.

Oni, zajedno sa svojim doma}inima, tokom deset dana – koliko program traje, na beogradskim ulicama, trgovima i u dvoranama prikazuju razli~ite ve{tine i umewa. Tokom godine u na{oj zemqi organizuje se jo{ nekoliko sli~nih manifestacija.

Prijateq je ~ovek bez koga se ne moè.An|elka, 9 godina

Iz Re~nika prijateqstva (sajt Radost Evrope)


4

34

�

3�

SUSRet S PRiRoDomRaZnovRSnoSt @ivoG Sveta

Obnovi ste~ena znawa iz prethodnih razreda o biqkama i ìvotiwama.

@ivi svet je, radi lak{eg prou~avawa, podeqen na carstva.

Radna sveska, str. 18, zadaci 1 i 2.

biqkeBiqke su, kao i ìvotiwe i ~ovek, ìva bi}a. Botani~ari smatraju

da biqno carstvo na Zemqi ~ini oko 500 000 vrsta. Taj broj nije kona~an po{to se stalno otkrivaju nove vrste biqaka. Me|usobno se razlikuju po stani{tu na kome ìve, spoqa{woj i unutra{woj gra|i, duìni ìvota, veli~ini...

Biqke na visokim planinama Biqke u pe{~ari

Biqke na vodi ili u vodi

Biqke u stenovitoj sredini Biqke u {umi

Postoje i mnoge sli~nosti po kojima su biqke grupisane radi lak{eg prou~avawa. Jedna od takvih podela je na niè i vi{e biqke.

NI@E BIQKE

VI[E BIQKE

Paprat Mahovina

êtinari Li{}ari

Alge Li{ajevi

4

3�

�

3�

KI^MEWACI

Ribe

Gmizavci

Vodozemci

Sisari

@IVOTIWE

@ivotiwe su organizmi koji se ra|aju, rastu, razvijaju, di{u, hrane, kre}u se, razmnoàvaju i, na kraju, uginu. Zoolozi smatraju da ima vi{e od milion vrsta ìvotiwa, ali se stalno otkrivaju nove. Po nekim zajedni~kim karakteristikama, ìvotiwe su grupisane na razne na~ine radi lak{eg prou~avawa.

Naj~e{}a podela je na~iwena zavisno od toga da li imaju ili nemaju ki~mu i to je podela na beski~mewake (sun|eri, dupqari, crvi, meku{ci, zglavkari, bodqoko{ci) i ki~mewake (ribe, vodozemci, gmizavci, ptice, sisari).

BESKI^MEWACI


Rak

Gliste

Pu`

Ptice

Radna sveska, str. 18, zadaci 1 i 2

4

3�

�

3�

FloRa na[e ZemQeFlora – celokupni biqni svet na planeti, na nekom kontinentu, {irem

podru~ju ili u jednoj oblasti. Na bogatstvo biqnog sveta uti~u mnogi faktori ìve i neìve prirode.

Prisustvo nekih ìvotiwa, ali i biqaka u odre|enoj sredini moè da uti~e na brojnost i raznovrsnost biqaka te sredine. ôvek svojim prisustvom, proizvodwom, {irewem naseqa, razvojem saobra}aja i industrije, primenom agrotehni~kih mera, ali i razvojem svesti o potrebi za{tite okoline uti~e na pove}awe ili smawewe biqnih vrsta.

Na biqno carstvo uti~u i klima, razvijena re~na mreà, kvalitet vode, vazduha i zemqi{ta, reqef, sun~evo zra~ewe...

Radna sveska, str. 19, zadatak 1

ZNAÂJ BIQAKA

Hranu, koja im je potrebna za ìvot biqke stvaraju u zelenim delovima. Taj proces naziva se fotosinteza. Tokom fotosinteze osloba|a se kiseonik koji je svim ìvim bi}ima neophodan za disawe.

Radna sveska, str. 19, zadaci 2, 3 i 4.

Biqke su hrana drugim ìvim bi}ima – ìvotiwama (biqojedima i sva{tojedima) i ~oveku.

Osim u ishrani, ~ovek koristi biqke u raznim oblastima, na primer, gra|evinarstvu, za izradu name{taja, za proizvodwu lekova, za~ina, parfema, papira... Biqke se koriste i za ogrev i, kona~no, oplemewuju prostor u kome ~ovek boravi.

Biqke uti~u i na izgled zemqi{ta: pe{~are se po{umqavaju (sadi se drve}e) i tako se smawuje rasejavawe peska i pro{irivawe pe{~are, ublaàva se snaga vetra i spre~ava erozija tla.

TIPI^NE VRSTE

Podsetite se koji su tipi~ni predstavnici ìvotnih zajednica u na{oj zemqi.

Wiva Livada

biqke

OGREV

ZAÎNI

LEKOVI

PARFEMI

PAPIR

NAME[TAJ

GRA\EVINARSTVO

UGQen-DioKSiDulazi u list

KiSe

oniK

SUnêva eneRGijavoda

4

40

�

41

Vo}wak Vinograd

Povrtwak [uma

Bara Reka

RETKE I UGRO@ENE VRSTE

U Srbiji je zvani~no opisano 3665 biqnih vrsta. Od ovog broja 287 vrsta biqaka raste iskqu~ivo na Balkanskom poluostrvu.

Naro~iti zna~aj imaju vrste koje postoje samo na na{im prostorima i ne uspevaju van granica na{e zemqe. Taj jedinstveni biolo{ki resurs ~ini {ezdesetak vrsta koje se i u Srbiji nalaze na veoma malom prostoru. Wihov opstanak, kao i opstanak ostalih ugroènih vrsta u svetu, veoma je zna~ajan radi o~uvawa biqne raznovrsnosti na na{oj planeti.

Za{tita wihovih populacija i stani{ta jedna je od najva`nijih aktivnosti Zavoda za za{titu prirode Srbije.

Srpski kukurek raste samo na Go~u Runolist

Broj biqnih vrsta se smawuju a neke vrste potpuno nestaju zbog sve ve}e zaga|enosti zemqi{ta, vazduha i vode, promene klime, stalnog pove}awa gustine naseqenosti i pove}ane potrebe za stambenim prostorom. Naseqa se pro{iruju na ra~un plodnog zemqi{ta, a zbog sve ve}e potrebe za hranom qudi kr~e {ume i pretvaraju livade u plodne oranice.

Nestajawe pojedinih biqnih vrsta predstavqa opasnost za biosferu, ali i za opstanak ~oveka.

Retke i ugroène biqke na{ih krajeva Vrste kojih vi{e nema

Pan~i}eva omorika Banatski boùr Pan~i}ev grahor[arplaninski tu|inac Moravski vodeniJagor~evina ora{ak ora{akPan~i}eva poto~arka Kragujeva~ki slezRtawska metvica Pan~i}eva udov~icaRunolistSasa

Pan~i}eva poto~arka raste samo na Kopaoniku

4

42

�

43

Krilasti zvon~i} moè se na}i samo na Staroj planini Pan~i}eva omorika

ZA[TITA I REVITALIZACIJA

Da bi se spre~io nestanak pojedinih biqnih vrsta, stru~waci prave spiskove ugroènih vrsta koje treba za{tititi zakonom. Ponekad se i ~itava podru~ja stavqaju pod za{titu (rezervati prirode, nacionalni parkovi). Ugroène biqne vrste gaje se u posebnim uslovima kako bi se {to vi{e razmnoìle i ponovo vratile u prirodu.

Botani~ka ba{ta ÿJevremovacŸ Kolekcija algi u Botani~koj ba{ti

FaUna na[e ZemQeFauna – zajedni~ki naziv za celokupni ̀ ivotiwski svet na{e planete,

jednog kontinenta, podru~ja ili oblasti.

Leptir

Rov~ica Sova Veverica Sova Veverica Veverica

Paun Zec

Divqa ma~ka âpqa

• U Srbiji je do sada za{ti}eno 215 biqnih vrsta.• [umadija je nekada bila prepoznatqiva po {umama po kojima je i

ova oblast i nazvana. Danas je, naàlost, ostalo samo ime.• Prvi pisani trag o za{titi prirode kod nas nalazi se jo{

u Du{anovom zakoniku iz XiV veka i odnosi se na zabranu prekomerne se~e {uma.

4

44

@ivotiwe su deo lanca ishrane i hrane se biqkama ili drugim ìvotiwama.

Na taj na~in odràva se optimalan broj ìvih bi}a i ostvaruje prirodna ravnoteà..

• Predatori su ìvotiwe koje se u prirodi hrane drugim ìvotiwama, kao svojom uobi~ajenom hranom. One su tim ìvotiwama prirodni „neprijateqi“, tj. predatori.

• Ko su predatori zeca? To su ìvotiwe koje se hrane wime: vuk, ris, {akal, lisica, divqa ma~ka, kuna zlatica, kuna belica, psi skitnice, ma~ke skitnice, jastrebovi, vrane i svrake. Nije zecu lako, pored toliko prirodnih neprijateqa.

Meso nekih ìvotiwa jedan je od glavnih izvora belan~evina neophodnih za pra-vilnu ishranu ~oveka. Osim mesa, od wih dobijamo mleko, jaja, mast, ali i vunu, koù i krzno, koji se koriste pri izradi ode}e i stvari za svakodnevnu upotrebu.

[akal

Radna sveska, str. 20, zadatak 1

Lisica

Vukovi

Medved

�

4�

4

4�

�

4�

Bara

Wiva

TIPI^NE VRSTE

Obnovi ste~ena znawa o ìvotiwama koje su tipi~ni predstavnici ìvotnih zajednica u na{im krajevima.

[uma

Prolanak sa niskim rastiwem

Proplanak s niskim rastiwem

4

4�

�

4�

RETKE I UGRO@ENE @IVOTIWE

Mnoge ìvotiwe u na{oj zemqi postale su prava retkost, mnoge su naàlost odavno nestale, „zahvaquju}i“ u velikoj meri ~oveku i naru{avawu prirodnih stani{ta.

Mnoge ìvotiwe su lovqene zbog svog skupocenog krzna ili rogova, koè ili kvalitetnog mesa.

Retke i ugroène vrste u na{oj zemqi:

Pelikan

Beloglavi sup

.. ,

Divokoza Jelen

ZA[TITA I REVITALIZACIJA

Odre|ene ìvotiwske vrste dràva zakonom {titi od izumirawa.Neke od wih gaje se u za{ti}enim sredinama ili zoo-vrtovima kako bi se spre~ilo wihovo istrebqewe i omogu}ilo wihovim razmnoàvawem i povratak u prirodno stani{te.

@ivotiwe kojih vi{e nema na na{im prostorima:

• orao bradan• crni le{inar• vodena vidrica• ibis...

Ibis

Vidra

• U Srbiji je zakonom za{ti}eno 427 vrsta ìvotiwa.• Nedavno su iz Bavarske (pokrajina u Nema~koj) uvezeni dabrovi

i pu{teni u Zasavicu (reka u Srbiji), iz koje su nestali sredinom pro{log veka.

Radna sveska, strana 20, zadaci 2, 3

beogradski zoolo{ki vrt

Slon

Majmun

Nilski kow

4

�0

�

�1

Gajene biqke – ~ovek gaji zbog razli~itih potreba i brine se o wima.

Povrtwak

Vinograd

Vo}wak

Vrt

Doma}e @ivotiwe i Gajene biQKe Podseti se koje ìvotiwe pripadaju grupi doma}ih ìvotiwa.

Radna sveska, strana 21, zadatak 1

Doma}e ìvotiwe – ìvotiwe o ~ijem sme{taju, zdravqu i ishrani brine ~ovek. Doma}e ìvotiwe dele se na:

– stoku: krupnu (kow, gove~e, magarac), sitnu (sviwa, ovca, koza) i– ìvinu (koko{ke, patke, guske, }urke, plovke, morke).U doma}e ìvotiwe se ubrajaju i p~ele i obi~ni (sivi) zec.

Zna~aj doma}ih ìvotiwa – ~ovek ima vi{estruku korist od doma}ih ìvotiwa. Wihovo mleko, meso i jaja koristi u ishrani, od koè, dlake i kostiju nekih ìvotiwa izra|uje odre|ene predmete. Osim toga, koristi ih i za rad u poqu, vu~u ili jahawe...

Kow Magarac Gove~e

Koza Ovce Sviwe

Guska Patka ]urka Koko{i

Radna sveska, str. 21, zadatak 2 i str. 22, zadatak 3

4

�2

�

�3

PRoiZvoDwa ZDRave HRaneNa{a zemqa ima dobre uslove za proizvodwu zdrave hrane. Bira se

zdravo seme (kada je re~ o povr}u i ̀ itaricama, na primer), proverenih sor-ti koje su stvorili na{i selekcionari na institutima za poqoprivredu. Takvo seme daje boqe prinose, a biqke su otpornije na nepovoqne vremenske uslove i bolesti. [teto~ine se suzbijaju, kada god je to mogu}e, biolo{kim agrotehni~kim merama koje ne zaga|uju okolinu kao hemijska sredstva. Kva-litetno meso, mleko i ostali proizvodi ìvotiwskog porekla dobijaju se uzgojem zdravih doma}ih ìvotiwa i uvozom grla plemenite rase.

Biolo{ke mere – upotreba ìvih organizama za suzbijawe parazita, korova i {teto~ina.

@itarice

ZNAÂJ GAJENIH BIQAKA

Gajene biqke su vaàn deo ishrane svakog ~oveka. Osim za ishranu, qudi gaje biqke i da bi wima hranili doma}e ìvotiwe ili za preradu.

Biqke se koriste u prehrambenoj industriji, ali i za izradu tkanina (kudeqa, lan, pamuk...). Hmeq se koristi u industriji piva, gro`|e se prera|uje u vino, od mnogih vrsta vo}a priprema se alkohol, a mnoge biqke koriste se i u proizvodwi lekova.

Poqe suncokreta

Semenke suncokreta

Kadifica {titi plavi patlixan

brokoli {titi krastavacluk {titi {argarepu

Uqe

Paradajz {titi kupus


4

�4

�

��

PRiRoDne PojaveObnovi ste~ena znawa o uticaju neìve prirode na ìvu prirodu kroz godi{wa doba.

Smenu godi{wih doba ose}aju i ìvotiwe. U prole}e mnoge od wih dobijaju mlade, prore|uje im se perje (mitarewe) ili dlaka (liwawe), ptice selice se vra}aju iz toplijih krajeva, a one koje su boravile na na{im prostorima odlaze na sever Evrope.

Vrabac celu godinu provede u istom kraju

Pred zimu, selice odlaze u toplije krajeve, dolaze nam ptice sa severa Evrope, a one koje ostaju dobijaju gu{}e perje. @ivotiwama postaje gu{}a dlaka, sakupqaju hranu i pripremaju skloni{te u kojem }e provesti zimu. Neke od wih }e ovaj hladni period i prespavati.

@ivotni ciklus biqke

GODI[wA DOBA

Radna sveska, str. 23–25

Divqe patke su ptice selice

4

��

�

��

ôveK Kao Deo PRiRoDe – SveSno i DRU[tveno bi]e

Obnovi ste~ena znawa o ìvoj i neìvoj prirodi.

Po uspravnom hodu, razumu, govoru, radu i na~inu ìvota ~ovek se razlikuje od ostalog ìvog sveta.

Jo{ od davnina ìveo je kao ~lan uìh i {irih dru{tvenih grupa. Razvijao je govor i tako se boqe sporazumevao sa drugima. Usavr{avao je oru|e za rad, udruìvao se u radu s drugim qudima i proizvodio.

ôvek se prilago|ava prirodi kao {to i prirodu prilago|ava sebi.


SPoZnaja Sebe, Uoâvawe Polne RaZliîtoSti

Qudi se razlikuju po mnogobrojnim osobinama (pol, boja koè, kose, o~iju, oblik lica, visina...)

ôvek svet spoznaje ~ulima. Ona mu omogu}uju da komunicira sa spoqnim svetom, a sve informacije dobijene putem ~ula sti~u se u mozgu.

ôvek ima pet ~ula: 1. ~ulo vida2. ~ulo sluha3. ~ulo mirisa4. ~ulo ukusa5. ~ulo dodira.

Jedna od glavnih odlika ìvih bi}a jeste sposobnost razmnoàvawa koja obezbe|uje produèwe i opstanak vrste. Organi za razmnoàvawe, koji ujedno predstavqaju i polnu razli~itost ~oveka, sastoje se od polnih `lezda u kojima se stvaraju polne }elije.

@enske polne `lezde su jajnici, a mu{ke semenici. Kada se mu{ka polna }elija spoji sa ènskom polnom }elijom dolazi do oplodwe. Razvoj ploda u maj~inoj utrobi traje devet meseci. Posle devet meseci beba je sposobna da ìvi u spoqnoj sredini, da samostalno di{e i tada je spremna da se rodi.

Dolazak bebe na svet u porodici se o~ekuje sa velikom qubavqu i nestrpqewem i novoro|en~e predstavqa najve}u radost za roditeqe.


Ultrazvu~ni snimak bebe u maminom stomaku

4

��

�

��

oSnovi ZDRavoG @ivotaKada smo zdravi i raspoloèni ~esto

zaboravqamo da zdravqe treba da ~uvamo.O uzrocima bolesti ne treba razmi{qati

tek kada se razbolimo. Ve}ina bolesti moè se spre~iti redovnim odràvawem higijene tela i ode}e, raznovrsnom ishranom, zdravim fizi~kim aktivnostima (tr~awe, plivawe, gimnastika...), redovnim, svakodnevnim od-marawem i lekarskim pregledima. Svi ti uslovi su neophodni da bi ~ovek bio zdrav.

îsto}a tela je nezaobilazni ~inilac zdravqa. Da ne bismo do{li u dodir sa brojnim parazitima i bakterijama koji se nalaze u pra{ini i prqav{tini moramo redovno prati ruke, redovno se umivati, kupati, negovati kosu i nokte.

Veoma je va`no da na{a ode}a bude ~ista. Rubqe (koje bi trebalo da bude od pamuka) treba svakodnevno mewati.

I obu}a treba da bude ~ista, udobna i komotna (da ne pritiska krvne sudove). Nogama najvi{e odgovara ko`na obu}a. Ona noge treba da {titi od vlage, hladno}e i povreda.

Hrana koju svakodnevno unosimo u organizam mora biti sveà i razno-vrsna.

Tr~awe je zdravo

Hranu treba pravilno raspodeliti na obroke. Pored glavnih obroka (doru~ak, ru~ak, ve~era), deca treba da uzimaju i uìnu.

ZA[TITA OD BOLESTI

Da bismo se za{titili od nekih bolesti treba da se redovno vakcini{emo. Time organizam sti~e otpornost na odre|ene bolesti.

U mere o~uvawa zdravqa svrstava se i sistematski pregled. Obavqa se jednom godi{we kako bi se bolest na vreme otkrila i spre~ilo weno {irewe.

[TETNOST PU[EWA, ALKOHOLA I DROGE

Sastojci dima cigarete (kojih ima nekoliko hiqada) {tetno deluju na plu}a, srce, krvotok i organe za varewe. Pu{ewe smawuje apetit, radnu sposobnost i ìvotni vek ~oveka.

Nepu{a~ima koji sede u zadimqenoj prostoriji dim {teti koliko i samo pu{ewe.

Konzumirawe alkohola upropa{tava ìvot i onoga ko pije i wegovoj porodici. ôvek pod dejstvom alkohola gubi kontrolu kretawa, govora i pona{awa. Vrlo je razdra`qiv i sklon sukobima. Pijani qudi ~esto uzrokuju saobra}ajne nezgode ili stradaju u nesre}ama.

Uzimawe droge je najve}e zlo dana{weg vremena. Onaj ko uzima drogu vrlo brzo se na wu navikne i postane od we zavisan. Droga {teti mozgu, nervnom sistemu, bubrezima, jetri. Ona uni{tava ceo organizam.

Uzimawe droge izaziva preranu smrt. Osobe koje koriste drogu su bezvoqne, zapla{ene i nesposobne za uobi~ajene aktivnosti koje zdravim qudima ne predstavqaju nikakvu te{ko}u (u~ewe, rad i sli~no).


4

�0

�

�1

Pomaù}i starim i bolesnim sugra-|anima, ~ovek ne samo da ispu wava moralne obaveze ve} izgra|uje i oplemewuje svoju li~nost.

Postoje razli~ite ustanove i organizacije koje pruàju pomo} bolesnim i starim osobama.

Qudi i deca tako|e daju svoj doprinos time {to se ukqu~uju u razli~ite humanitarne akcije.

oDGovoRan oDnoS PRema DRUGima i PRema Sebi

Od svog postanka ~ovek ìvi i radi u razli~itim zajednicama. Najve}i deo svog ìvota provodi okruèn vr{wacima.

Sa wima sti~e razli~ita ìvotna saz-nawa i razvija svest o sebi i drugima.

Dete (kao i odrasli qudi) druì se i sara|uje, sti~e i razvija oblike pona{awa koji su poèqni i prihvatqivi u dru{tvu i sredini u kojoj ìvi.

Znak za mesto predvi|eno za osobe sa hendikepom

Mnogima je potrebna na{a pomo}.

4

�2

�

�3

@ivotiwama, posebno ku}nim qubimcima, potrebna je briga i pomo}.

Osim nege i redovnih obroka, treba ih vakcinisati i voditi na redovne kontrole veterinaru.

Nekada qudi svoje qubimce ostave na ulici gde oni, naviknuti na ìvot u ku}i, ~esto stradaju. Oni koji preìve lutaju u potrazi za hranom i skrovi{tem. Posledwih godina vi{e se vodi ra~una o napu{tenim ìvotiwama i otvaraju se azili – mesta gde im se pruà pomo} i uto~i{te.


iStRa@Ujemo PRiRoDne Pojave

4

�4

�

��

PomeRawe i ZaUStavQaweKre}emo se i onda kada stojimo ili sedimo u autobusu u pokretu. Kada

voza~ naglo zako~i, mi pole}emo napred.

Tela se kre}u pravolinijskom ili krivolinijskom putawom. Brzina kretawa tela obi~no je razli~ita.

Postoji ravnomerno i neravnomerno kretawe.

PRavila Koja va@e Za Sva KRetawa

Obnovi ste~ena znawa o kretawu.

U prirodi se sve kre}e.Kretawe – promena poloàja tela u prostoru i vremenu u odnosu na

druga tela.

Ukoliko se telo ne kre}e, kaèmo da ono miruje.

Da bi ne{to podigao ili pokrenuo ~ovek koristi snagu svojih mi{i}a, neku prirodnu silu ili ma{ine.

Zaokruì razli~itim bojama razli~ite oblike kretawa. [ta zakqu~uje{? Radna sveska, str. 30 i 31

4

��

�

��

Objasni vezu izme|u oblika aviona i otpora sredine kroz koju se kre}e.

[ta i KaKo Utiê na KRetawe Pri kretawu tela prelaze odre|eni put. Pri tome, telo nailazi na

otpor sredine u kojoj se kre}e.

Hodawe po pesku Pored obale Hod kroz vodu

Otpor sredine deluje suprotno od smera kretawa.

Otpor zavisi od sredine kroz koju se telo kre}e.

Otpor sredine zavisi i od oblika i veli~ine tela. Na mawe telo delova}e mawi otpor sre-dine nego na ve}e.

Pad s otvorenim padobranom

Slobodan pad

Tela se brè kre}u po glatkim nego po hrapavim povr{inama.

Posmatraj slike i uo~i pravac kretawa prikazanih tela.

4

��

�

��

Sve {to se nalazi nad zemqom posle izvesnog vremena pada na wenu povr{inu. Privla~na sila koja deluje u pravcu sredi{ta Zemqe, zove se gravitacija ili Zemqina teà.

Da bi satelit, raketa ili neka druga svemirska letelica poslata sa Zemqe dospela u svemir, mora biti dovoqno daleko da je ne bi privukla Zemqina teà, ali i dovoqno daleko od drugih nebeskih tela koja svojom teòm mogu da je privuku. Da bi raketa savladala Zemqinu gravi-taciju, mora da se kre}e brzinom od oko 28 000 km na sat.

U svemirskim letelicama, koje se kre}u po svojoj orbiti, deluju veoma slabe sile gravitacije, stoga stvari (i qudi) u wima lebde.

Poletawe svemirske letelice sa Zemqe

Matemati~ko klatno – kuglica obe{ena o dugi konac za pokretnu ta~ku koja se pod uticajem neke spoqa{we sile moè izvesti iz poloàja mirovawa. Ono se kre}e levo-desno do istog poloàja (osciluje) pod uticajem Zemqine teè. Wegove oscilacije su skoro neprigu{ene, tako da ono, izvedeno iz ravnote`nog poloàja, moè dugo da osciluje.

Brzina kretawa klatna zavisi od duìne klatna i ja~ine sile Zemqine teè, ali ne i od veli~ine kuglice.

Duè klatno brè }e se kretati.Kretawe klatna je periodi~no jer se posle odre|enog vremena ponavqa

na isti na~in.Takvog kretawa ima svuda oko nas: okretawe kazaqke na satu, rotacija Zemqe oko Sunca, otkucaji srca, treperewe glasnih ìca, treperewe ìca muzi~kih instrumenata, quqawe na quqa{ci...

Italijan Galileo Galilej je u XVi veku otkrio da svaka oscilacija klatna traje isto vreme, {to je u XVii veku iskoristio Holan|anin Kristijan Haj-gens da napravi prvi sat sa klatnom.

Hajgensov nacrt za sat s klatnom

du`

ina

klat

na

Pri kretawu naniè brzina kretawa se pove}ava. Matemati~ko klatno

Za{to }e se telo (na primer, kwiga, plo~ica i sl.) duè kretati po ledu nego po hrapavoj povr{ini stola?

•

Kotrqawe je lak{e od klizawa.

Radna sveska, str. 32 i 33

4

�0

�

�1

SenKaSvetlost je oblik energije. Nau~ili ste da je za ve}inu ìvih bi}a

Sun~eva svetlost jedan od uslova neophodnih za ìvot.Osim Sun~eve svetlosti, postoje i drugi izvori svetlosti: sijalica,

vatra, sve}a, buba svitac...Predmeti kroz koje svetlost prolazi su providni (npr., staklo, voda,

led, dijamant...), a oni kroz koje svetlost ne prolazi su neprovidni (npr., metal, drvo, zemqa, kamen...).

Providnii neprovidni materijali

Senka nastaje sa druge strane tela koja ne propu{taju svetlost. Postoje tamne senke, koje se javqaju tamo gde svetlost ne dopire ili dopire veomaslabo i svetle senke, koje nastaju tamo gde ima izvora svetlosti.

Ako je izvor svetlosti jak, moè da se javi i polusenka.


Sunce je ~oveku sluìlo kao prvi ~asovnik. Pretpostavqa se da su prvi ~asovnici bili na~iweni od {ipke pobodene u zemqu, a oko we je bilo pore|ano kamewe koje je ozna~avalo poloàj Sun~eve senke. Vremenom su ovi ~asovnici bili precizniji u po-kazivawu ta~nog vremena. Danas se, uglavnom, vi{e ne koriste (osim kao ukras).

Sun~ev ~asovnik

4

�2

�

�3

ZvUKObnovi znawe o zvuku i tonu koje si stekao na ~asovima muzi~ke kulture.

Svakodnevno smo okruèni mnogim prijatnim i neprijatnim zvukovima. Zvuk se kre}e kroz gasove (npr. vazduh), ~vrsta tela (npr., zidove), kroz te~nost, ali ne i kroz bezvazdu{ni prostor (vakuum).

Svako telo kada se pobudi moè da osciluje (vibrira,treperi) tako da predstavqa izvor zvuka. U laboratorijama se kao izvor zvuka naj~e{}e koristi zvu~na viqu{ka.

Ustanovqeno je da vibracije jednog predmeta mogu da dovedu do vibrirawa drugog predmeta. Ta pojava zove se rezonanca.

Zvu~na viqu{ka

Kada otvoru staklene cevi (menzure), napuwene donekle vodom i spojene sa ~a{om u kojoj je voda, pribliìmo zvu~nu viqu{ku i mewamo visinu vode u woj, podizawem ili spu{tawem menzure, do}i }e do promene visine vazduha u menzuri koji treperi, i primeti}emo da se visina zvuka mewa.[to je visina vode u menzuri ve}a,visina vazduha je mawa pa je ton vi{i. [to je visina vode mawa, a visina vazduha koji treperi ve}a, ton }e biti niì. U nekom trenutku moè do}i do poklapawa u~estalosti vibrirawa izvora zvuka sa u~estalo{}u vibrirawa vazduha – nastaje rezonanca i ja~ina zvuka se naglo pove}ava.


Duva~ki instrumenti imaju cev u kojoj treperi vazduh kada se u wih duva.Tonovi razli~ite visine dobijaju se promenom duìne cevi, zatvarawem ili otvarawem rupica ili sistema poklopaca. Skra}ivawem cevi dobijaju se vi{i tonovi.

@i~ani instrumenti imaju zvu~nu (rezonatorsku) kutiju kroz koju treperi vazduh usled treperewa ìca instrumenta.

Skra}ivawem duìne ìce (prstima) dobija se vi{i ton.

• Zvuk brè putuje kroz topao nego kroz hladan vazduh; brè putuje kroz te~nost nego kroz gasove, a najboqe putuje kroz ~vrste materije.

• Ja~ina zvuka izraàva se u decibelima (dB). Ako je ja~ina zvuka ve}a od 130 dB javqa se bol.

• Najglasnija ìvotiwa je plavi kit koji moè da proizvede zvuk ja~ine 180 dB. Zvuk moè da se registruje i na udaqenosti do 850 km.

• Zvuk visoke frekvencije – ULTRAZVUK – na{ao je primenu u mnogim oblastima qudskog ìvota (medicina, pomorstvo...)

• Mnoge ìvotiwe (npr., slepi mi{, kit, delfin) koriste zvuk da bi se orijentisale u sredini u kojoj se kre}u ili da bi ulovile plen.

Radna sveska, str. 35, ogled 1 Radna sveska, str. 36, ogledi 2 i 3

Stub vazduha

4

�4

�

��

Rastegqivost – svojstvo materi-jala da se pod dejstvom spoqa{wih sila isteù. Ovo svojstvo naj-izraènije je kod metala (npr., bakar, srebro, aluminijum, zlato...).

Zlatna ìca

Toplotna svojstva ozna~avaju sposobnost materijala da provode toplotu. Takve materijale zovemo toplotni provodnici (npr., srebro, bakar, zlato...).

Materijali koji slabo provode toplotu su toplotni izolatori (npr., drvo, opeka, porcelan, plastika, stiropor, vazduh...).

Elektri~no svojstvo – svojstvo mate-rijala da provode elektri~nu struju. To su elektri~ni provodnici (metali: srebro, bakar, aluminijum...). Slabe provodnike zovemo izolatori (npr., guma, plastika, staklo, drvo, keramika, vazduh...).

Bakarna ìca obloèna gumom

mateRijali i wiHova SvojStvaMaterijali imaju razli~ita svojstva, tj. karakteristike koje se mogu

izmeriti ili vizuelno oceniti. Svojstva materijala uti~u na wihovu upotrebnu vrednost i kvalitet.

Materijali se razlikuju po tome da li provode elktri~nu struju, da li se rastvaraju u vodi, privla~e li druge materijale (magnetno svojstvo), kao i po svojim toplotnim i mehani~kim svojstvima.

Mehani~ka svojstva pokazuju sposobnost materijala da se suprotstavqa delovawu spoqa{wih sila. Najva`nija mehani~ka svojstva su: tvrdo}a, ~vrsto}a, elasti~nost, ìlavost, krtost, istegqivost. Ova svojstva su od zna~aja za ocenu kvaliteta metala, gra|evinskog materijala, plastike, tekstila, koè, drveta i drugih materijala.

Tvrdo}a predstavqa otpor kojim se materijal suprotstavqa prodirawu nekog tela pod dejstvom neke sile. Postoje razli~ite metode za odre|ivawe tvrdo}e. Prema Mosovoj skali, najtvr|i je dijamant, a najmek{i talk.

Dijamant,

Dijamant Talk

^vrsto}a – svojstvo materijala da se suprotstavqa dejstvu spoqnih sila koje teè da ga deformi{u. Razlikuju se: ~vrsto}a na kidawe, savijawe, uvrtawe, istezawe i na pritisak.

Elasti~nost – svojstvo materijala da se po prestanku delovawa spoqnih sila vra}aju u prvobitni poloàj. Ve-liku elasti~nost imaju guma, kau~uk, neka tekstilna vlakna...

@ilavost – svojstvo nekih mate-rijala da se pod u~estalim udarima ne kidaju i ne lome. Suprotno od ìlavosti je krtost. Ako se pod u~e-stalim udarima ili pri savijawu mate-rijal lomi ili puca, onda je on krt.

Posude od bakra i srebra

Kerami~ke plo~ice

Abaùr od stakla

4

��

�

��

Obnovi ste~ena znawa o elektricitetu i elektri~noj struji.

Znamo da se telo koje je izolator moè naelektrisati trqawem ili dodirom.Posmatraj slike otkrij {ta se dogodilo.

• Koji jo{ predmeti mogu da se naelektri{u?

Elektri~ni provodnici dobro provode elektricitet. Kretawe elektri-citeta kroz metalni provodnik zovemo elektri~na struja. Najboqi provodnici elektri~ne struje su metali, i to srebro i bakar. Od bakra se naj~e{}e izra|uju ìce, tj. kablovi kroz koje te~e elektri~na struja.

• Elektricitet je bio poznat jo{ starim gr~kim filozofima. Kada bi }ilibar protrqali krpom on je privla~io lake

predmete (na primer, perje).• Re~ ÿelektricitetŸ poti~e od gr~ke re~i elektron, {to zna~i

}ilibar.(vrsta okamewene smole prirodnog porekla).

Radna sveska, str. 40, zadaci 1-4 Radna sveska, str. 40-42, ogledi 1, 2, 3

Magnetno svojstvo – svojstvo materijala da privu~e drugi materijal, da ga namagneti{e. Ovo svojstvo ima ruda gvo`|a magnetit. Naj~e{}e se upotrebqavaju ve{ta~ki magneti napravqeni od ~elika ili legure gvo`|a sa niklom i hromom. Izra|uju se u razli~itim oblicima.

Rastvorqivost – svojstvo nekih ~vrstih, te~nih i gasovitih materijala da se u mawoj ili ve}oj meri rastvaraju u nekom rastvara~u (npr., u vodi, alkoholu, benzinu, nekoj kiselini i sl.).

Radna sveska, strane 37, 38 i 39

Koji PReDmeti Se najboQe naeleKtRi[U, a Koji najboQe PRovoDe eleKtRi^nU StRUjU?

Kompas

Magnet

4

��

�

��

KaKo Pove}ati ili Smawiti DejStvo maGneta?

Obnovi ste~ena znawa o magnetima.

Radna sveska, str. 43, zadaci 1, 2, 3 i 4.

Dejstvo magneta pove}ava se namagnetisawem.Utvr|eno je da namagnetisani ~elik, zahvaquju}i svojoj gra|i (sastavu),

zadràva magnetska svojstva duè od gvo`|a, a gvo`|e duè od nikla i kobalta.

Magneti se mogu i razmagnetisati ako se zagrevaju do usijawa, {to dovodi do poreme}aja ~estica u samom magnetu, tako da on gubi svojstvo privla~ewa metalnih predmeta.

¤ Premagr~kojlegendi,pastirMagnesjeprona{aomagnetutrenutkukada su se wegove sandale sa gvozdenim klincima i {tap sa gvozdenim vrhom priqubili za kamen – magnetit.

¤ Magnetverovatnopoti~eizMaleAzije,izMagnezijegdejeprona|enmagnet.

¤ Nau~nicipretpostavqajudasepticeseleupravcusever-jugiobrnutona osnovu Zemqinog magnetizma.

¤ Zemqajenajve}iprirodnimagnet.Magnetnaiglakompasakoristimagnetnu silu Zemqe. Na osnovu toga moèmo da odredimo strane sveta, da se orijenti{emo. Magnetno poqe Zemqe nas {titi od prodora ve}eg dela kosmi~kih zraka.

Radna sveska, str. 44, ogledi 1 i 2

mateRijali i SvetloSna PRoPUStQivoSt

Obnovi ste~ena znawa o nastanku senke i svetlosnim izvorima.

Radna sveska, strana 45, ogled

Znamo da postoje materijali koji su providni i kroz koje svetlost moè da pro|e. Postoje i neprovidni materijali kroz koje svetlost ne moè da pro|e.

Svetlost prolazi kroz materijale razli~itih agregatnih stawa: kroz vazduh (sme{u gasova), kroz neka ~vrsta tela (npr. staklo), ali i kroz te~nosti (npr., kroz vodu). Pri tome, materijal uvek zadràva (upija) deo svetlosti.

* Agregatno stawe je oblik u kome se neka materija moè na}i – ~vrsto, te~no ili gasovito.

Neki materijali samo delimi~no propu{taju svetlost (npr., nao~ari za sunce).

¤ Sun~evimzracimajepotrebnookoosamminuta da stignu do Zemqe.

Predmeti od metala i ~elika

Radna sveska, str. 45, zadaci 1, 2

4

�0

�

�1

Koji mateRijali najboQe PRovoDe toPlotU?

Obnovi ste~ena znawa o toplotnim svojstvima materijala.

Kao {to znamo, postoje toplotni provodnici i toplotni izolatori. – Najboqu toplotnu provodqivost imaju metali i to srebro i bakar.– Slabu toplotnu provodqivost imaju, npr., drvo, staklo, keramika,

vuna i vazduh.Setite se da je perje ptica zimi

nakostre{eno upravo zato da bi vi{e vazduha ostalo izme|u perja i tako sa~uvalo neophodnu toplotu tela.

ôvek zimi nosi vunenu ode}u i to onu koja u svom tkawu ima {upqine u kojima se nalazi vazduh koji ga, pored vune, {titi od hladno}e.

Provodqivost nije ista kod svih materijala koji provode toplotu.

Radna sveska, strana 46, ogledTokom ogleda otkri}e{ da najboqu toplotnu provodqivost ima metalna {oqa, tj. da je ~aj u woj bio topliji nego u drugim {oqama.

iSPitivawe RaStvoRQivoSti mateRijala

Obnovi ste~ena znawa o svojstvu rastvorqivosti materijala.

Voda je dobar rastvara~ mnogih ~vrstih, te~nih i gasovitih supstanci, pa se u praksi najvi{e i koristi.

Neke supstance rastvara potpuno (npr., kuhiwsku so i {e}er), neke delimi~no (npr , gips, kre~), a neke prakti~no ne rastvara (npr., kre~wa~ki kamen).

U vodi se rastvaraju slede}e supstance:

^VRSTE TE^NE GASOVITE

kuhiwska so alkohol kiseonik

{e}er i druge. glicerin ugqen-dioksid

sona kiselina i dr. amonijak i dr.

Dokaì da je voda dobar rastvara~. Izvedi ogled iz Radne sveske.

Radna sveska, strana 47, ogled

Nacrtaj ogled koji si izveo / izvela:

primer

4

�2

�

�3

Sme[e Obnovi ste~ena znawa o vodi, vazduhu i zemqi{tu.

Sme{e nastaju tako {to se ~estice jednog ili vi{e materijala ravno-merno rasporede izme|u ~estica drugog materijala. Sastojci sme{e zadràvaju svoja karakteristi~na svojstva, a sastav sme{a je obi~no proizvoqan.

U prirodi se retko nalaze ~isti materijali u ve}im koli~inama (npr., kuhiwska so, zlato i sli~no). Mnoge sme{e ~ovek sam pravi.

Radna sveska, strana 48, zadaci 1, 2

Sme{e mogu biti sastavqene od ~vrstih, te~nih i gasovitih materijala. Vazduh je sme{a gasova: azota, kiseonika, ugqen-dioksida, a sadrì i izvesnu koli~inu vodene pare, pra{ine...

Zaga|eni vazduh u gradu

Prirodna voda nije ~ista, ve} sadrì ne{to rastvorenih gasova iz vazduha, mineralnih soli iz zemqi{ta i druge materije.

Podzemne vode pri svom kretawu mogu da nai|u na ve}e koli~ine ugqen-dioksida. Voda ga rastvara i na povr{inu izbija kao kisela voda koja se fla{ira u fabrikama kisele vode.

Ovakve vode obi~no sadrè i mineralne soli pa ih zovemo mineralne vode. Takve vode su lekovite te ih qudi koriste za le~ewe, kupawe ili pi}e.

Zemqi{te je sme{a peska, gline, humusa, vode, vazduha i mineralnih soli.

Odnos ovih sastojaka uti~e na plodnost zemqi{ta.

Jezero – izvor termomineralne vode u Vrwa~koj Bawi(temperatura vode 27°S)

Izvor Slatina (temperatura vode 17°S)

Za ìvot nam je neophodna hrana, i odnosno hranqivi sastojci koji se u woj nalaze. Oni u~estvuju u izgradwi tkiva, daju potrebnu energiju za rad svih organa, za odràvawe telesne temperature, a imaju i mnoge druge funkcije.

Hrana moè biti ìvotiwskog porekla (meso, mleko, prera|evine od mesa i mleka, jaja, masno}e) i biqnog (vo}e, povr}e, ìtarice, biqna uqa).

Neke namirnice uzimamo u obliku u kakvom se nalaze u prirodi (npr., vo}e i povr}e), a mnoge u prera|enom obliku, kao sme{u vi{e namirnica istog ili razli~itog porekla (npr., {pagete, vo}ni jogurt, kola~i i sli~no).

Radna sveska, str. 48 i 49, ogledi 1 i 2.

4

�4

�

��

PoStUPCi Za RaZDvajawe SaStojaKa Sme[e

Obnovi ste~ena znawa o sme{ama.

Po{to svaki sastojak u sme{i zadràva svoja karakteristi~na svojstva, sme{e se mogu razdvojiti jednostavnim fizi~kim postupcima, bez promene wihovog sastava.

Koji }e se postupak za razdvajawe primeniti zavisi od svojstava sastojaka sme{e.

Najjednostavniji postupak je odlivawe.

Koristi se kada u te~nosti lebde ~estice ~vrstog materijala. Te~nost treba ostaviti izvesno vreme da odstoji kako bi se ~vrste ~estice istaloìle. Zatim se pa`qivo odli-va bistar rastvor iznad taloga.

Postupkom odlivawa nikada se ne moè potpuno odvojiti ~vrsti materijal od te~nosti, jer ne{to te~nosti uvek ostane u talogu, a mogu}e je da sa te~no{}u pre|e i deo taloga.

Stoga se koristi pogodniji postupak koji se zove ce|ewe.

Izvodi se tako {to se u levak stavi porozni filter-papir ili upija~, gaza, vata, pa se kroz levak sipa mutni rastvor. Pri tome se krupne ~es-tice ~vrstog materijala zadràvaju na filteru, dok ~ista te~nost prolazi.

U industriji se proces ce|ewa obavqa kroz ~vr{}e materijale. Vodovodska voda se od ~vrstih ~estica odvaja filtrirawem kroz sloj peska.

Neisparqivi ~vrsti materijali rastvoreni u nekom isparqivom rastvara~u (obi~no u vodi ) odvajaju se od rastvara~a isparavawem.

Ako ~vrsta sme{a sadrì ~estice razli~ite veli~ine, moè se razdvojiti na grupe ~estica pribli`no iste veli~ine prosejavawem kroz sistem horizontalno postavqenih sita. Pri vrhu se nalaze sita sa najve}im rupicama, a idu}i nadole veli~ina rupica je sve mawa.

Radna sveska, strana 50 i 51, ogledi 1, 2 i 3.

PovRatne i nePovRatne PRomene mateRijala

Promene materijala mogu biti povratne i nepovratne.

POVRATNE promene su takve promene pri kojima se sastav materijala ne mewa, tj. ne pretvaraju se u druge materijale ve} mewaju oblik, veli~inu ~estica ili agregatno stawe.

Zrna bibera Sitwewe zrna u avanu Biber u prahu

NEPOVRATNE promene su takve promene materijala pri kojima iz jednih materijala nastaju drugi materijali sa potpuno novim osobinama.

Papir u pepeqari Papir koji gori Pepeo

Radna sveska, str. 52, zadaci 1, 2, 3

Radna sveska, str. 52, ogled

4

��

�

��

PRePoZnavawe PRomena PRi Kojima naStajU novi mateRijali

Tipi~ne nepovratne promene materijala su: gorewe, r|awe, truqewe, kuvawe...

Neki metalni predmeti promeni}e svoj sastav i svojstva pod uticajem kiseonika iz vazduha i vlage (r|awe).

Biqni i ìvotiwski ostaci pod uticajem mikroorganizama i vlage trule.

Pri kuvawu hrane, sastojci tih namirnica se nepovratno mewaju.


SaGoRevawe mateRijala

Neki materijali imaju svojstvo da u prisustvu kiseonika iz vazduha sagorevaju. Ukoliko pri sagorevawu osloba|aju veliku koli~inu toplote, mogu se koristiti za zagrevawe prostorija, pokretawe raznih ma{ina...

Od zapaqivih materijala najva`-nija su goriva (~vrsta, te~na i gaso-vita).

Prirodni gas pri sagorevawu osloba|a veliku koli~inu toplote po jedinici zapremine, jevtin je, pri sagorevawu zaga|uje vazduh mawe od ostalih goriva, zbog ~ega se koristi u doma}instvu i industriji.

Sva goriva, osim vodonika, pri sagorevawu osloba|aju {tetne sastoj-ke koje zaga|uju ìvotnu sredinu.

Toplana


Gorivo pokre}e i automobil

Radijator

4

��

�

��

ZaPaQivi mateRijaliZapaqivi materijali, na odre|enoj temperaturi, uz prisustvo kiseonika

iz vazduha mogu da sagorevaju i pre|u u druge materijale.

Zapaqivi materijali se grafi~ki ozna~avaju simbolom: Pored simbola stavqa se natpis: ZAPAQIVO.

Neki materijali koji se lak{e mogu zapaliti i prouzrokovati poàr zahtevaju veliku opreznost pri radu i rukovawu.

Naj~e{}i uzrok poàra je ~ovek (u 80 % slu~ajeva).

Zaboravqen ukqu~eni {tedwak ili yapaqena sve}a mogu iyayvati poàr

Uzroci poàra mogu biti i elektri~na struja i varnice.êst uzrok poàra je i de~ja igra. Deca u poàru uglavnom stradaju zato

{to se skrivaju od vatre umesto da beè.

U zavisnosti od vrste materijala koji gori, poàr se gasi:

– vodom,– penom,– zemqom,– peskom...

Aparati za ga{ewe poàra


Vatrogasci u akciji

4

�0

�

�1

RaD, eneRGija, PRoiZvoDwa i PotRo[waRaD – SveSna aKtivnoSt ôveKa

Od svog postanka ~ovek je radio. U po~etku, radom je zadovoqavao samo osnovne ìvotne potrebe. Vremenom, qudske zajednice su postajale brojnije, a ~ovek razumniji i sposobniji.

Sve uspe{nije je pot~iwavao prirodu svojim potrebama, za razliku od ìvotiwa koje su i daqe podre|ene prirodi i sposobne da zadovoqe samo

osnovne potrebe, to jest ono {to im je

neophodno za opstanak.

O ìvotu ~oveka u dalekoj pro{losti saznajemo na osnovu nalazi{ta

qudskih kostiju i proizvoda qudskih ruku.

Praistorijska umetnost – slika na zidu pe}ine

Prvi qudi su u po~etku ìveli od lova, ribolova i plodova koje su nalazili u prirodi.

Kasnije su pravili stalne naseobine, tako da su mogli da obra|uju zemqu i gaje biqke i ìvotiwe.

Sredwovekovno naseqe


4

�2

�

�3

UtiCaj PRiRoDniH i DRU[tveniH FaKtoRa na @ivot i RaD QUDi

U zavisnosti od toga u kojoj oblasti ìve, qudi se bave razli~itim de-latnostima.

Prirodni uslovi – plodno zem-qi{te, obradive povr{ine, koli~ina padavina koja je dobro raspore|ena tokom godine, nadmorska visina, bogatstvo {uma, livada, pa{waka, nalazi{ta ugqa, nafte, gasa... uti~u na ìvot i rad qudi.

Obradivo zemqi{te Nalazi{te nafte Vo}wak

Tamo gde postoje dobri dru{tveni uslovi – savremene ma{ine, izgra|ene fabrike, drumski, èlezni~ki i re~ni saobra}aj – qudi mogu da se bave razli~itim delatnostima.


Kako su prirodni i dru{tveni faktori povezani i dopuwuju se, tako su i delatnosti kojima se qudi bave me|usobno povezane. Tamo gde je povezanost prirodnih i dru{tvenih faktora dobra, gustina naseqenosti je ve}a.

PRiRoDna boGatStva i wiHovo KoRi[}eweNabroj prirodna bogatstva koja vidi{ na slici.

Savsko pristani{te – Beograd Hotel na Kopaoniku

Industrijsko postrojewe

4

�4

�

��

Nekontrolisano se~e {ume, ne po{tuje lovostaj, ispu{ta otpadne vode iz fabrika u vodotokove... Na taj na~in ugroàva prirodu i dovodi u pitawe opstanak mnogih biqnih i ìvotiwskih vrsta.

Izduvni gasovi automobila

Fabri~ki dimwak

Resursi prirode su prirodne zalihe (vode, goriva, rude, {ume...) koje treba racionalno koristiti. Primewuju}i razli~ite tehnologije, ~ovek prera|uje sirovine dobijene iz prirode. Takvom preradom dobija najrazli~itije proizvode.

Racionalnom potro{wom sirovina ~ovek {titi prirodu i ne naru{ava wenu ravnoteù.

Svakodnevni otpad (staklo, papir, metal, plastika...) moè da se preradi i ponovo upotrebi. Taj proces se zove reciklaà.

Od upotrebqenog i starog papira preradom se dobija reciklirani papir.

Kontejner za papir

Staklo se mrvi i ponovo topi.

Kontejneri za staklo

Otpad koji ne moè da se iskoristi spaquje se u specijalnim pe}ima, a oslobo|ena toplota koristi se za zagrevawe.

Ambalaà koja se moè reciklirati obeleèna je ovim znakom:

Da bi se konzerve ili limenke razgradile potrebno je oko trista godina.


Priroda nam pruà mnoga bogatstva koja kori-stimo za zadovoqewe svo-jih potreba.

Me|utim, ~ovek ne ~uva prirodu dovoqno.

Ribe te{ko preìvqavaju u reci zaga|enoj otpadnim vodama iz fabrika

4

��

�

��

ZaliHe Sve ono {to ~ovek moè da iskoristi sa povr{ine Zemqe ili iz wenih

dubina nazivamo prirodne zalihe. One mogu biti:

– OBNOVQIVE – energija Sunca, vode (mora, reke, jezera, podzemne vode) vetar i

– NEOBNOVQIVE – ugaq, nafta, prirodni gas i rude.

Voda je jedan od osnovnih uslova ìvota na Zemqi. Ona pokriva tri ~etvrtine Zemqine povr{ine. U woj ìvi veliki broj biqnih i ìvotiwskih organizama. Bez obzira na veliku povr{inu koju pokriva, veoma mali deo te vode moè se koristiti za pi}e.

îsta voda

Aparat za pija}u vodu

Najve}i zaga|iva~i prirodnih voda su hemijska i prehrambena industri-ja. Da bi se opasnost od zaga|ivawa smawila, neophodno je pre~i{}avawe otpadnih voda pre ispu{tawa u reke, jezera, mora...

Zaga|ena voda

Minerali su prirodni elementi od kojih su sastavqene stene u Zemqinoj kori.

Retki su minerali koji se sastoje od jednog ~istog elementa. Takvi su: zlato, srebro, dijamant i grafit. Jedan od najrasprostrawenijih minerala je kvarc. Upotrebqava se za izradu nakita i ukrasa. Kvarcni pesak je osnov-na sirovina za proizvodwu stakla.

Minerali grade pravilne trodimenzionalne oblike zvane kristali. Retki minerali, koji stvaraju lepe kristale koji se mogu se}i ili gla~ati, da bi dobili lep kona~ni izgled, nazivaju se drago kamewe.

Minerali iz kojih se lako mogu izdvojiti metali nazivaju se RUDE. (Olovo se dobija iz rude galenit, gvo`|e iz rude hematit, bakar iz rude malahit.) Rude se vade u rudnicima.

Zemqi{te je rastresiti povr{inski sloj Zemqine kore. Nastalo je ras-padawem stena pod uticajem vode, vazduha i ìvih organizama. Postoji vi{e vrsta zemqi{ta.

[ume su ìvotne zajednice biqaka i ìvotiwa u kojima preovla|uju razli~ite vrste drve}a. U na{im krajevima ima i listopadnih i ~etinar-skih {uma.

êtinarska {uma

4

��

�

��

Toplota i vlaga su osnovni uslovi za razvoj {ume. U predelima gde vla-daju nepovoqni uslovi, kao {to su niske temperature ili su{a, {uma ne-ma.

PRimena PRiRoDniH SiRovinaPrirodne sirovine su zna~ajne za na{ ìvot jer se koriste u razli~ite

svrhe.

Kuhiwska so – nalazi se ras-tvorena u morskoj vodi i na nekim mestima pod zemqom u debelim na-slagama. îsta so je beo kristalni materijal slanog ukusa, rastvorqiv u vodi.

Neophodan je sastojak ishrane qu-di i ìvotiwa. Va`na je i kao indu-strijska sirovina(u prehrambenoj industriji za konzervisawe hrane, u industriji koè i sapuna) Grumen soli

Gips je beo prah koji se koristi u gra|evinarstvu (podloge, podovi...) i u

industriji cementa. Tako|e sluì za izgradwu gotovih elemenata, izgrad-wu lakih pregradnih zidova, arhitektonskih ukrasa. Zastupqen je u likov-noj umetnosti – vajarstvu: od wega se prave kalupi, modeli...

Gips se koristi i u medicini.

Gips na nozi

Gipsane figure

Mermer je naj~e{}e beo, ali se moè na}i i u drugim bojama. Koristi se u gra|evinarstvu i vajarstvu.


Listopadna {uma

Ukoliko se ~ovek i daqe bude nemarno odnosio prema prirodi, preti

opasnost od izumirawa biqnih i ìvotiwskih vrsta

Na{a zemqa raspolaè bogatim biqnim i ìvotiwskim svetom. Razli~ita stani{ta (livade, poqa, parkovi, bare, {ume...) prekrivena su biqkama kojima odgovara wihovo zemqi{te i klima (npr: livade su prekrivene detelinom, masla~kom, kamilicom, ladoleòm...)

Na wima ìve i razli~ite vrste ìvotiqwa.

Nabroj ìvotiwe ~ije je stani{te {uma.

Na{ veliki nau~nik Josif Pan~i} otkrio je na planini Tari omori-ku, zimzeleno ~etinarsko drvo, koje je po wemu dobilo ime Pan~i}eva omorika.

.


•

4

100

�

101

PReRaDa PRiRoDniH SiRovinaQudi od davnina znaju da koriste metale. Vremenom su pronalazili

nove na~ine prerade metala. To je dovelo do wegove ve}e upotrebe, {to je ubrzalo razvoj civilizacije.

Metali se mogu kovati, liti, vaqati i istezati u ìce. Najva`niji metali su: gvo`|e, bakar, aluminijum, cink i olovo.

Kovano gvo`|e

GVO@\E – dobija se iz rude, u visokoj pe}i. Lako se kuje i izvla~i u tanke ìce. Zbog svoje meko}e prera|uje se u ~elik.

ÊLIK – kad oja~amo gvo`|e dobi}emo ~elik. Koristi se za izradu gra-|evinskih konstrukcija, delova motora, hirur{kog pribora, pri gradwi mostova i mnogih drugih objekata koji podnose veliko optere}ewe.

BAKAR – metal crvenkaste boje, dobar provodnik elektriciteta i top-lote. Najvi{e se koristi za izradu provodnika.

ALUMINIJUM – lak i mekan metal koji se dobija iz rude (boksit). Naj-~e{}e se koristi u obliku legura u avionskoj, automobilskoj i ma{inskoj industriji. Osim toga, od wega se izra|uje i posu|e, delovi name{taja, tanki listovi – folije i sli~no.

HARTIJA (papir) – Proizvodi se od celuloze dobijene od drveta. Osnov-ne sirovine se me{aju u specijalnim ma{inama. Koristi se u mnoge svrhe, na primer: za pisawe, pakovawe, za upijawe te~nosti, za izradu ambalaè i dekorativnih predmeta. Jedan deo iskori{}ene hartije se reciklira i ponovo upotrebqava.

PLASTIKA – materijal koji se dobija od derivata nafte. Koristi se za izradu ambalaè, igra~aka, odevnih predmeta, elektri~nih utika~a...

Plastika zamewuje mnoge metalne, kerami~ke, drvene delove ili predmete.

PRERADA VODE I DOBIJAWE ZDRAVE HRANE

Prirodna voda nije hemijski ~ista. Hemijski ~ista voda dobija se destilacijom. Takva voda je bezbojna, bez ukusa i mirisa.

Za pi}e se koristi voda iz reka, reni bunara* i jezera koja se prethodno pre~i{}ava. U zavr{noj fazi pre~i{}avawa dezinfikuje se hlorom kako bi se iz we uklonile {tetne bakterije – izaziva~i raznih oboqewa.

Zbog sve ve}eg zaga|ivawa prirode, pa i vode, sve vi{e qudi danas za pi}e koristi fla{iranu vodu.

Hrana je svakodnevna qudska potreba jer je izvor energije i zdravqa. Zbog toga moramo da vodimo ra~una kakvu hranu unosimo u organizam.

Da bi hrana bila {to zdravija, potrebno je stru~no i umereno koristiti hemijska sredstva pri wenoj proizvodwi.

Pri kupovini hrane treba obratiti pa`wu na wen izgled i miris. Na ambalaì zapakovane hrane navedeni su sastojci koji su joj dodati i rok trajawa. Obavezno ih treba pro~itati! Ako hranu ne ~uvamo na odgovaraju}i na~in (u friìderu ili zamrziva~u), ona }e se brzo pokvariti.

[ta }e{ uraditi sa jabukom pre nego {to je pojede{? Za{to?

* Reni-bunari se kopaju ispod re~nog dna i sluè kao izvori podzemne vode.


4

102

�

103

SUnCe, vaZDUH, voDa - obnovqivi izvori energije -

Obnovi ste~ena znawa o Suncu, vodi i nastanku vetra.

• [ta je energija?

Energija je sposobnost tela da izvr{i rad. Za sve promene oko nas potrebna je i energija.

Energija je potrebna da bi se ne{to pokrenulo (automobil, vetrewa~a, ku}ni aparati...), da bismo se grejali, da bi na{ dom bio osvetqen da bi na{e telo funkcionisalo...

Razli~iti oblici energije

Postoje razli~iti oblici energije (o kojima }ete u~iti u starijim razredima) koja se dobija iz vi{e izvora. Neki izvori energije mogu se obnavqati, a neki ne mogu.

Obnovqivi izvori energije su: sun~eva (solarna) energija, energija vetra i energija vode. êsto ovaj oblik energije qudi zovu i alternativni oblik energije, jer se ne dobija sagorevawem i ne zaga|uje okolinu.

ENERGIJA SUNCA

Sunce daje najve}i deo svet-losne i toplotne energije koju koristimo na Zemqi.

Sun~evu (solarnu) energiju danas koristimo za zagrevawe stanova, vode i sl., dok se za dobijawe elktri~ne energije slabije koristi.

ENERGIJA VAZDUHA (VETRA)

Snaga vetra ranije se koristila za pokretawe jedrewaka i vetrewa~a koje su mlele ìto. Danas vetrewa~e pokre}u turbine koje proizvode elektri~nu energiju. One ne zaga|uju okolinu.

Vetrewa~e (nekad i danas)

ENERGIJA VODE

Voda u rekama kre}e se razli~itom brzinom.Snagu vode, u pro{losti, qudi su koristili za vodenice u kojima se

mlelo ìto. Danas je vodenica na na{im prostorima malo i prava su retkost.

Vodenica na MoraviKu}a koja koristi solarni izvor energije

4

104

�

10�

Snaga vode koristi se za proizvodwu elektri~ne energije. Tako|e se iskori{}ava i energija talasa, plime i oseke.

Hidroelektrana

• Na nekim mestima na{e planete iz zemqe izbija topla voda koja se moè koristiti za zagrevawe ili proizvodwu elektri~ne energije.To je geotermalna energija. Takvih mesta najvi{e ima na Islandu (gejziri) i Kam~atki.

• Godine 1981. Laman{ je preleteo avion koji je pokretala solarna energija.

• Prva hidroelektrana izgra|ena je krajem XiX veka i mogla je da osvetli samo 250 sijalica.

• Najve}e centrale na vetar nalaze se u Kaliforniji. One mogu da proizvedu onoliko elektri~ne energije koliko daje i jedna nuklearna elektrana.

• Jedna od najve}ih plimnih centrala nalazi se u Francuskoj, na reci Rans.


UGaQ, naFta, GaS – neobnovQivi iZvoRi eneRGije –

Obnovi ste~ena znawa o energiji i resursima.

Neobnovqivi izvori energije su: drvo, ugaq, nafta i gas.Goriva – materijali koji pri sagorevawu osloba|aju veliku koli~inu

toplote te se koriste kao izvor toplotne energije.Goriva mogu biti u ~vrstom (drvo, ugaq), te~nom (nafta) i gasovitom

(prirodni gas) agregatnom stawu.Prema poreklu goriva se dele na prirodna (drvo, ugaq, nafta,

prirodni gas) i ve{ta~ka (benzin, petrolej, mazut, lo`-uqe...) koja se dobijaju preradom prirodnih goriva.

Goriva se koriste za pokretawe ma{ina, rad industrijskih postrojewa, zagrevawe prostorija, pogon saobra}ajnih sredstava i dr.

Najstarije gorivo koje je ~ovek koristio je drvo.

Skladi{te drveta Drvo za ogrev

Parna lokomotiva

Fosilna goriva su ugaq, nafta i prirodni gas. Nastala su od ostataka praistorijskih biqaka i ìvotiwa (nafta) ili drveta (ugaq).

4

10�

�

10�

Prirodni (zemni) gas nastaje pod zemqom, pri razlagawu ostataka biqaka i ̀ ivotiwa, bez prisustva vazduha. Ve}ina nalazi{ta gasa nalazi se u blizini nalazi{ta nafte.

Gasovod

Prirodni gas se izvla~i iz zemqe i gasovodom doprema do potro{a~a.Veoma je zapaqiv i ima {iroku primenu, jer pri sagorevawu mawe zaga|uje okolinu nego ugaq i nafta.

Pri sagorevawu fosilnih goriva zaga|uje se vazduh, po{to se izdvaja dim koji sadrì ~a| i mnoge {tetne supstance.

U dalekoj pro{losti, delovi Zemqine kore su lagano tonuli, a sa wima i ostaci ìvog sveta. Preko toga taloìo se novi sloj zemqi{ta. Pod pri-tiskom i bez prisustva vazduha, od ostataka {ume nastao je ugaq, a od ostataka biqnog i ìvotiwskog sveta mora – nafta.

Ugaq se vadi u rudnicima (ugqenokopima).

Ugqenokop

Postoji prirodni i ve{ta~ki ugaq. Prirodni ugaq moè biti kameni, mrki i lignit. Najve}u toplotnu mo} ima kame-ni ugaq koji se koristi u topionicama. U na{im termoelektranama se uglavnom koristi lignit. Ve{ta~ki ugaq je koks.

Termoelektrana

Nafta je gusta, tamna i masna te~nost. Najve}a nala-zi{ta nafte su na dnu okeana.

Iz nalazi{ta, nafta se prikupqa u bazene odakle se naftovodom sprovodi do rafinerije u kojoj se prera|uje.

– Umesto automobila koristi autobus, a jo{ boqe bicikl ili idi pe{ice.– Posadi drvo. Najboqi pre~ista~i vazduha su ~etinari, po{to na svojim iglicama zadràvaju i trideset puta ve}u koli~inu zaga|uju}ih materija od nekih listopadnih vrsta. Sadwom drveta stvara{ hladovinu, tako da }e{ tokom leta mawe koristiti klima--ure|aje iz kojih moè da se osloba|a {tetan gas. Istovremeno }e{ u{tedeti i elektri~nu energiju.

Radna sveska, str. 63, zadaci 1, 2, 3, 4, 5 i 6.

Najduì naftovod dug je 2 856 km i prostire se od Edmontona (Kanada) do Bafala (SAD)Najve}i svetski proizvo|a~i gasa su Rusija i SAD. U na{oj zemqi, prirodnog gasa ima u Vojvodini i centralnoj Srbiji, ali u nedovoq-nim koli~inama, pa se uvozi iz Rusije.Kinezi su koristili gas jo{ pre nekoliko hiqada godina za dobija-we soli iz morske vode.Nuklearna (atomska) energija koristi se za dobijawe elektri~ne energije. Energija se dobija iz urana. Kada se nuklearno gorivo istro{i, ostaje nuklearni otpad koji je veoma {tetan za sva ìva bi}a. Zato se zakopava duboko u zemqu ili baca u more, ali postoji opasnost da iscuri iz specijalnih kontejnera u koje se pakuje i izazove zaga|ewe.

Kako moè{ da pomogne{

prirodi i sebi?

Naftovod

4

10�

�

10�

Biogas se dobija od stajskog |ubriva. Proces se sastoji u tome {to se stajsko |ubrivo podvrgava vrewu bez prisustva vazduha, pri ~emu nastaju zapaqivi proizvodi.

neDovoQno iSKoRi[]eni – alteRnativni i eKolo[Ki iZvoRi eneRGije

ôvek koristi razli~ite izvore energije. Za neke zna i koristi ih od davnina, neke tek nekoliko decenija, a neke tek po~iwe da iskori{}ava.

Zbog ugroènosti ìvotne sredine, ~ovek nastoji da {to vi{e iskori-sti izvore energije koji su obnovqivi i one koji mawe zaga|uju okolinu.

Energiju koju dobijamo od Sunca ve} koristimo, ali u nedovoqnoj meri. Ekolo{ka energija se koristi tako {to solarne plo~e pretvaraju Sun~evu energiju u toplotnu i akumuliraju je za daqu upotrebu.

Solarne plo~e

Snaga vetra koristi se za pokretawe vetrewa~a. Ekolo{ki izvori energije koji nisu dovoqno iskori{}eni su: biomasa,

prirodni gas, biogas, biodizel, vodonik... Neki od navedenih izvora koriste se za dobijawe toplote, dok se neki

upotrebqavaju i za pogon ma{ina.

ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE

Energija biomase – Biomasa je biqna masa nastala kao otpadak iz po-qoprivredne proizvodwe (slama p{enice, je~ma, soje i raì, stabqike kukuruza i suncokreta, li{}e, korewe) ili otpaci pri preradi drveta. Sa-gorevawem biomase dobija se toplotna energija.

Model automobila sa pogonom na vodonik

Prirodni gas se koristi za proizvodwu elektri~ne energije, ali i za pogon motornih vozila, lokomotiva i gasnih motora. Na svim kontinentima postoje vozila sa pogonom na ovo ekolo{ko gorivo.


Vodonik je tako|e nedovoqno iskori{}en izvor energije. Smatra se go-rivom budu}nosti. U SAD je postignut veliki napredak u proizvodwi vozi-la koja kao gorivo koriste vodonik. Pri kretawu u atmosferu se izbacuje vodena para, tako da je to ekolo{ki naj~istije gorivo.

Biodizel se dobija od uqa iz uqane repice, soje i suncokreta i dodaje se do-daje u klasi~ni dizel. Bio dizel mawe zaga|uje useve zbog ~istijih izduvnih ga-sova. Koristi se, ali jo{ uvek nedovoq-no, za pogon poqoprivrednih ma{ina.

fotosi

nteza

ugqen-dioksid

biqno uqe biodizel

4

110

�

111

DelatnoSti QUDi U RaZliîtim KRajevima SRbije

U ravnici qudi se naj~e{}e bave zemqoradwom, uzgajaju ìtarice, industrijske biqke i povr}e.

Rad u poqu

Na obroncima niskih planina podiù se vinogradi i plantaè vo}a.

Vo}wak

Pored zemqoradwe qudi na selu bave se i sto~ar-stvom – na mnogobrojnim farmama uzgajaju goveda, svi-we i ìvinu.

U tim krajevima izgra|ene su fabrike za preradu vo}a, povr}a, industrijskog biqa, koè, mleka...

Pakovawe povr}a u fabrici

Rad qudi u planinama zavisi i od nadmorske visine. Uslo-vi za ìvot i rad qudi u kr-{evitim krajevima izuzetno su te{ki.

U planinskim predelima deca dugo pe{a~e do {kole

Obradivog zemqi{ta skoro da i nema, osim malih povr{ina koje su na-stale kr~ewem. [to je nadmorska visina mawa, biqni i ìvotiwski svet je bogatiji. To qudima omogu}avs bavqewe raznovrsnijim delatnostima.

Na{i vinogradarski krajevi su: Fru{ka gora, @upa aleksandrova~ka, okolina Smedereva i Vr{ca...

Vo}arski krajevi su: [umadija, Vaqevske pla-nine, Smederevo....

Planinski potok

4

112

�

113

PRoiZvoDwa i USlUGeObnovi ste~ena znawa o radu kao ~ovekovoj svesnoj delatnosti.

Rad je ~ovekova svesna, svrsishodna delatnost po kojoj se on razlikuje od drugih ìvih bi}a. Proces proizvodwe je najbitnija qudska delatnost kojom ~ovek deluje na prirodu, prilago|avaju}i je svojim potrebama. Ciq proizvodwe je da se stvarawem materijalnih dobara (roba) i pruàwem usluga zadovoqe razli~ite qudske potrebe.

ôvek u procesu proizvodwe moè da pruà slede}e usluge: ugostiteqske, trgovinske, saobra-}ajne, komunalne, finansijske i dr.

Proizvode}i moè da zado-voqi mnogobrojne potrebe: pot-rebe za hranom, stanom, ode}om, obrazovawem, kulturom, sportom, zabavom i dr. ôvek je u procesu proizvodwe onaj koji proizvodi – proizvo|a~. Da bi mogao da proizvo-di on koristi svoje znawe, iskustvo ste~eno u proizvodwi i odre|ena sredstva za rad (alate, ma{ine, ure|aje, opremu...).

U procesu proizvodwe naj~e{}e se koriste sirovine preuzete iz prirode ili druge predmete da bi stvorio nov proizvod.

Proizvo|a~ nudi proizvode i usluge na trì{tu potro{a~ima (kupcima). Trì{te je mesto na koje se iznosi roba i nude usluge, na kome se kupuje i prodaje (trgovawe), gde se razmewuju roba i usluge. U~esnici u trgovini (kupci i prodavci) mogu biti pojedinci i preduze}a, ali i dràve preko svojih institucija.

Qudi koji ìve u planinskim kra-jevima bave se i rudarstvom. Iz rudnika se vade ugaq, rude olova, cinka, bakra, aluminijuma...

Unutra{wost rudnika

Te oblasti bogate su razli~itim sirovinama koje se prera|uju fabrika-ma. Qudi uglavnom prera|uju drvo, rude, koù i vunu.

Planinske oblasti pokri-vene su saobra}ajnicama – iz-gra|eni su tuneli i mostovi koji ih povezuju sa drugim krajevima.

Na planinama je razvijen turizam tokom cele godine. Turiste podjednako privla-~e zeleni obronci planina i sne`ni pokriva~. Mnogo qudi poseti i izvore leko-vite i tople vode, kao i pe-}ine.

@elezni~ki tunel

Delatnosti qudi u selu i gradu se razlikuju, ali su ~vrsto povezani i ~ine neraskidivu celinu.


Jedan od najstarijih zanata – kova~

Savremeni tr`ni centar

4

114

�

11�

Danas postoje posrednici izme|u proizvo|a~a i potro{a~a ~iji je ciq da – uz {to ve}u zaradu – boqe snabdeju trì{te. Posrednici mogu biti trgovina na veliko i trgovina na malo (npr: supermarketi, piqare, internet, prodaja putem kataloga, prodaja na kioscima, automatima...).

Marketing preduze}a bave se prilago|avawem proizvoda i usluga zahtevima kupaca – cenom, na~inom predstavqawa i dostavqawa (distribucija proizvoda) i sli~no. To se ostvaruje ispitivawem trì{ta, potreba i zahteva kupaca, planirawem budu}e proizvodwe u skladu sa tim potrebama i zahtevima, kori{}ewem razli~itih vidova promocije i na~ina distribucije (npr. prodaja u supermarketima, piqarama, pijacama, prodaja posredstvom trgova~kih putnika ili kataloga itd.).

Promocija proizvoda, u odnosu na period od pre sto-dvesta godina veoma je napredovala.

Reklama za sat – nekad i sad

Za promovisawe proizvoda i usluga danas se koriste: bilbordi, televizijski spotovi, reklame na radiju, oglasi u novinama i na Internetu, uzorci proizvoda koji se poklawaju uz ~asopis ili neki drugi proizvod, predstavqawe proizvoda kupcima u prodajnim objektima uz mogu}nost da taj proizvod vide i isprobaju, organizovawe nagradnih igara...

Reklame su sve ma{tovitije

Ciq marketinga nije samo odgovaraju}e zadovoqewe potro{a~a, nego i prestizawe konkurencije boqom (prilago|enijom) ponudom na trì{tu.

Radna sveska, str. 66, zadaci 1-8.

RaD, PRoiZvoDwa, PotRo[wa i oDR@ivi RaZvoj

Obnovi ono {to si nau~io o radu, proizvodwi, zaga|ewu vazduha, o obnovqivim i neobnovqivim izvorima energije.

Nau~ili ste da je proces proizvodwe najva`nija qudska delatnost kojom se zadovoqavaju najrazli~itije potrebe. Pri procesu proizvodwe naj~e{}e se koriste materijali koje nalazimo u prirodi. U savremenoj proizvodwi koriste se moderne tehnologije. U ve}ini slu~ajeva one dovode do neodgovornog kori{}ewa prirodnih bogatstava, do zaga|ewa vode, vazduha, zemqi{ta (nekontrolisana se~a {uma), promene klime (pojava efekta staklene ba{te), o{te}ewa ozonskog omota~a i stvarawa ozonskih rupa, nekontrolisanog {irewa naseqa, smawewa biolo{ke raznovrsnosti i naru{avawa biolo{ke ravnoteè...

Ispu{tawe hemikalija u vodu

Zaga|ivawe zemqi{ta i vode

4

11�

�

11�

Ispu{tawe {tetnih materija u atmosferu

Takav razvoj dru{tva je neprihvatqiv. Vi{e nego ikad dosad, neophodna je za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine. Radi opstanka ìvih bi}a i o~uvawa prirodnog bogatstva moraju se racionalnije koristiti prirodni resursi, a u proizvodwi se mora primewivati tehnologija koja mawe zaga|uje sredinu. To je neophodno ne samo zbog nas ve} i zbog budu}ih generacija i opstanka ìvog sveta na Zemqi.

Odrìvi razvoj podrazumeva procenu mogu}ih negativnih efekata razvoja privrede i dru{tva na ìvotnu sredinu i uklawawe tih uzroka

na vreme. To podrazumeva uklawawe otpadnih materi-jala i otrovnih supstanci, postavqawe filtera na fab-ri~ka postrojewa, uravno-teèno pove}awe broja sta-novnika, razvoj savesti i svesti qudi o zna~aju za{tite ìvotne sredine (na primer, stvarawa navike da se kori-ste reciklirani materijali, upotrebqavaju obnovqivi iz-vori energije i sli~no).

• Sakupqaj sve materijale koji mogu da se recikliraju (npr. karton, papir, kese, staklene i plasti~ne boce, limenke...). Od tog materijala moè{ da napravi{ neki ukrasni predmet, novu igra~ku ili da odnese{ na mesto gde se takav materijal prikupqa za reciklaù.

• Kupuj predmete napravqene od recikliranog materijala.• Smawi gomile sme}a: od ostataka hrane moè se napraviti

kompost, stare stvari pokloni nekome ili nekoj dobrotvornoj ustanovi, kwige koje ti ne trebaju pokloni biblioteci, {tedi papir tako {to }e{ pisati na svakoj strani sveske...

• [tedi vodu za pi}e:tu{iraj se umesto da se kupa{ u kadi, {tedi vodu pri prawu sudova i zuba, vodu za pi}e hladi u friìderu umesto da je pu{ta{ iz slavine sve dok se ne ohladi, traì od odraslih da poprave neispravne vodokotli}e i gumice na slavinama, da ma{inu za prawe sudova i rubqa ukqu~uju kada su pune, koriste}i ekonomi~ne programe za prawe...

• Kupuj jelku sa korenom, a jo{ boqe kupi plasti~nu, jer ti moè trajati godinama.

• Otpatke bacaj samo na mestu koje je za to predvi|eno.

• Pazi {ta baca{ na zemqu, jer zemqa upija sve kao sun|er, pogotovo ako znamo da ve}ina naseqa vodu za pi}e dobija iz podzemnih voda.

• Objasni roditeqima za{to je va`no da svi brinemo o za{titi ìvotne sredine.

Zaga|ena reka îsta planinska reka

î{}ewe re~ne obale

Ova novogodi{wa jelka napravqena je od recikliranog materijala

Kako moè{ da pomogne{

prirodi?

Radna sveska, ogledi, str. 67 i 6Radna sveska, str. 67

zadaci 1–5,

4

11�

�

11�

Promene u na~inu ìvota, modi, tehnologiji i sve brì razvoj nauke odrazili su se na izgled gradova i doprineli mnogim promenama.

Na osnovu fotografija zakqu~i-li ste da svaka porodica, nase-qe, grad imaju svoju pro{lost.

Ispri~aj {ta zna{ o pro{losti mesta u kome ìvi{.Napravite u okviru odeqewa izlo`bu o svojoj {koli, nasequ (kako su izgledali u pro{losti, a kako izgledaju danas...).

Novi Sad danas


&

&

oSvRt UnaZaD –– PRo[loSttRaGovi PRo[loSti

Raspitaj se kod starijih ~lanova porodice i familije o ro|acima i nekim zanimqivostima vezanim za wihovu pro{lost.

Novi Sadtridesetih godina XX veka

4

120

�

121

vRemenSKa lentaPodseti se za koji vremenski period kaèmo da je decenija, za koji da je vek, a za koji da je milenijum.

Koji zna~ajni doga|aji su obeleìli prvu deceniju tvog ìvota?

Doga|aji koji su navedeni u lenti pro{losti samo su neki od doga|aja koji su obeleìli odre|eni vek.

• Prona|i koji su jo{ doga|aji obeleìli pro{lost.


vek XIXII XIIIXIV XV

VladavinaStefanaNemawe

Srbija postaje kraqevina, a srpska crkva je samostalna

Srpsko carstvo i Du{anov zakonik

Velika seoba Srba

XVI XVII XVIII XIX XX XXI

turska vladavina

Prvi i Drugi srpskiustanak

Osnovana gimnazija u Sremskim Karlovcima

ObnovqenaPe}ka

patrijar{ija

Prvi i drugi svetski rat

Kosovskabitka

4

122

�

123

loCiRawe DoGa|ajaSvaki istorijski period obeleìla je neka li~nost svojim delima, u

raznim granama umetnosti: slikarstvu, kwièvnosti, muzici, filmu i pozori{noj umetnosti.

XX vek

HRonoloGija teHnolo[KiH i naU^niH otKRi}a

Mnogobrojna nau~na i tehni~ka dostignu}a omogu}ila su boqi, lak{i i lep{i na~in ìvota.

AUTOMOBILI – NEKAD I SAD

Jedan od prvih automobila iz 1880 Mercedes iz 1906. godine

Automobil iz 1935. Ferari

Razvoj saobra}aja i saobra}ajnih sredstava u XiX veku uticao je na raz-voj privrede i trgovine i omogu}io lak{e i brè obavqawe poslova.

Dostignu}a u oblasti medicine doprinela su pronalaèwu efikasnih lekova za mnoge bolesti.

Pronalaskom lekova i zdravstvene tehnologije mnoge bolesti su iskorewene, pa je tako i produèn qudski vek.


XiX vekXiX vek

XX vek

XViii vek

XXi vek

Dositej Branko Radi~evi} Vuk Karayi}

Kraq Petar Prvi Mihajlo Pupin

4

124

�

12�


OTKRI]A

XVi VEK XiX VEK

@ivin termoskop

prete~a termometra

Galileo Galilej

1�1�. 1�� 1��. 1��Stetoskop

francuski lekarL. T. H Lasnek

Bacil tuberkuloze

Robert Koh

Vakcina protiv

besnila

Luj Paster

Otkrivenih zraci

(rendgen)

V. K. Rentgen

XX VEK

1928. Aleksandar Fleming otkriva penicilin, prvi antibiotik

1954.Prva transplantacija bubrega

1967. Prva transplantacija srca (dr Kristijan Bernar)


naîn @ivota U SReDwem veKUZemqoradwa i sto~arstvo bili su osnovna zanimawa qudi na selu. Se-

qaci koji su obra|ivali zemqu bili su du`ni da daju, u robi, namete vla-steli, a ~esto i da rade besplatno na wihovim imawima.

Qudi koji su se bavili zanatskom proizvodwom tako|e su bili du`ni da daju deo svojih prizvoda vlasteli.

Oko crkava i trgova stvarala su se trgova~ka sredi{ta i tu se se raz-vijali gradovi. Bili su okruèni zidinama koje su ih {titile od napada neprijateqa.

Qudi su ìveli u zajednicama u kojima je bilo i po nekoliko generaci-ja.

[kolovawe je bilo privilegija bogatih. Oni koji su èleli da steknu znawe, mogli su to da u~ine samo u okviru manastira i crkava.

U tom periodu, najvi{e se prepisuju kwige, a pi{u se i ìtija vladara i svetaca...

HiV retrovirus Prvi put identifikovan 1983.1983.

Nakit, posude i drugi drugi upotrebni predmeti iz sredweg veka

Tipi~no sredwovekovno naseqe

4

12�

�

12�

Na{i preci su stari Sloveni. Posle brojnih seoba do-{li su na Balkansko poluostrvo i tu se naselili.

Na{e prve dràve su Ra{ka i Zeta. Stefan Nemawa (Xii vek) prvi je ujedinio srpske zemqe i pro{irio teritoriju srpske dràve.

Wegov najmla|i sin Rastko – sveti Sava izborio se za samostalnost srpske crkve i postao wen prvi arhiepiskop. Bio je pisac i prosvetiteq.

Stefan Prvoven~ani (kraj Xii i po~etak Xiii veka), sredwi sin Nemawin, o~uvao je srpsku dràvu koja je za vreme wegove vladavine postala kraqevina.

Za vreme vladavine Du{a-na Nemawi}a srpska dràva je postala najja~a sila na Balka-nu. Posle smrti cara Du{ana, Srbija je slabila i wegovo car-stvo se raspalo.

Osmanlijska sila je nadirala i osvajala srpske teri-torije. Zbog toga su vo|ene mnoge bitke, a najzna~ajnije su bitke na reci Marici i na Kosovu poqu. Brane}i svoje teritorije, srpski narod pruào je otpor i organizovano podizao ustanke. Srbi su uspeli da obnove svoju draàvu u XiX veku.

Prvi srpski ustanak podignut je pod vo|stvom \or|a Petrovi}a Kara|or|a, 1804. godine u Ora{cu.

Drugi srpski ustanak, deset godina kasnije u Takovu, predvodio je Milo{ Obrenovi}. On je za vreme vlada-

vine ve{tom poli-tikom smawio oba-veze Srbije prema Turcima pa su we-govi naslednici imali povoqnije uslove da omogu}e daqi razvoj Srbi-je.

Kara|or|e

PRvi i DRUGi SvetSKi RatPred kraj XiX veka ju`ni deo Srbije bio je pod vla{}u Turaka, a sever

dana{we Srbije pod vla{}u Austro-Ugarske.Izme|u 1912. i 1913. vo|ena su dva balkanska rata, u kojima su ju`na

Srbija i Kosovo i Metohija oslobo|eni od Turaka. Ve} slede}e godine (1914), Srbija je bila primorana da ponovo ratuje, jer ju je napala Austro--Ugarska.

Neposredan povod za Prvi svetski rat bio je atentat Gavrila Principa, srpskog mladi}a iz Bosne, na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Austro-Ugarska i Nema~ka objavile su Srbiji rat 28. jula 1914. godine, a ubrzo se vi{e evropskih dràva ukqu~ilo u sukob.

Velike bitke koje su se u Prvom svetskom ratu odigrale na teritoriji Srbije su bitka na Ceru, bitka na Kolu-bari i druge.

Bitka na Ma~kovom kamenu 1914. godiine

U wima su se kao hrabri vojnici i dobre vojsko-vo|e istakli @ivojin Mi{i}, Stepa Stepano-vi} i Radomir Putnik.

@ivojin Mi{i}, Radomir Putnik i Stepa Stepanovi}

Oslobo|ewe na{ih krajeva zavr{eno je 1918. godine kada je stvorena Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

U periodu izme|u Prvog i Drugog svetskog rata dràvom su vladali kra-qevi iz dinastije Kara|or|evi}a.

Car Du{an i carica Jelena

Sveti Sava

Stefan Nemawa

Drugi srpski ustanak

Radna sveska, str 75

PRo[loSt SRPSKoG naRoDa

4

12�

�

12�

iStoRijSKi iZvoRiOstaci gra|evina i predmeta omogu}avaju nam uvid u samo jedan deo pro-

{losti. To dopuwuju se}awa, pri~e, pesme i zapisi, usmeno predawe, a po-maù nam i sa~uvani filmski i video-zapisi iz na{e najnovije istorije. Sve to su svedoci pro{losti.

АРХЕОЛОШКИ НАЛАЗИ И ПРЕДМЕТИ

– ископине оруђа и оружја– предмети свакодневне употребе– остаци грађевина– стари новац– уметнички предмети– записи и натписи на плочама

ЗАПИСИ

– службени и други списи– писма значајних личности– записи– документа– фотографије

КЊИЖЕВНА ДЕЛА

– мемоари– летописи– биографије– историјска дела– дневници

Na osnovu kojih istorijskih izvora moèmo najta~nije zakqu~iti {ta se de{avalo u pro{losti?

Da ne bi do{lo do vi{e razli~itih opisa istog doga|aja ili pojava iz pro{losti, koriste se autenti~ni istorijski izvori.

Drugi svetski rat po~eo je 1939, napadom Nema~ke na Poqsku. Godine 1941, 6. aprila, Beograd je bombardovan i na taj na~in je Drugi svetski rat zahvatio i na{e krajeve.

Nezadovoqan okupacijom narod je pruào otpor. Bio je organizovan u dva pokreta – partizane i ~etnike, koje su predvodili Josip Broz Tito i Dra-à Mihailovi}. Uskoro je izme|u wih nastao sukob, a istovremeno je trajao i me|unacionalni i gra|anski rat sa mnogobrojnim civilnim `rtvama.

Josip Broz Tito

Draà Mihailovi} Spomenik u Jasenovcu

Jasenovac je bio koncentracioni logor koji je formiran u avgustu 1941. godine. Ve}i deo logora se nalazio u mestu Jasenovac u Hrvatskoj, oko 100 kilometara jugoisto~no od Zagreba.

Broj `rtava nikada nije ta~no utvr|en. Logorska arhiva je dva puta uni{tavana (po~etkom 1943. i aprila 1945). Zemaqska komisija Hrvatske konstatovala je u izve{taju Me|unarodnom vojnom sudu u Nirnbergu, da je broj `rtava 500.000–600.000. @rtve logora bili su gotovo iskqu~ivo Srbi, Jevreji i Romi.

Drugi svetski rat zavr{en je 1945. godine, kapitulacijom Nema~ke i Japana. Kao dan pobede nad fa{izmom u svetu se svake godine slavi 9. maj.


IS

TO

RI

jSK

I I

ZV

OR

I


4

130

�

131

vlaDaRi SRbije

KARA\OR\EVI]I

Osniva~ dinastije je \or|e Petrovi} Kara|or|e. Dinastija Kara|or|evi}a dala je pet vladara. Vladali su Srbijom u tri perioda i Kraqevinom SHS, odnosno Kraqevinom Jugoslavijom.

NEMAwI]I

Najzna~ajnija srpska sredwovekovna vladarska dinastija koja je najduè vladala

Srbijom (vi{e od dve stotine godina). Osniva~ dinastije je Stefan Nemawa.

Wegovim dolaskom na vlast po~iwe novo razdobqe u razvoju srpske dràve. Dinastija

Nemawi}a ugasila se smr}u cara Uro{a. Loza Nemawi}a, tj. rodoslov u slici, nalazi se u manastirima Gra~anici,

De~anima i Pe}koj patrijar{iji.

SteFan nemawa

SteFan PRvovenâni

URo[ £££ DeânSKi

SteFan URo[ £¤ DU[an

SteFan URo[ ¤

laZaR HRebeQanovi]

\oR\e PetRovi] KaRa\oR\e

vlaDavina tURaKa

KneZ milo[ obRenovi]

KRaQ PetaR £ KaRa\oR\evi]

KRaQ aleKSanDaR obRenovi]

KRaQ milan obRenovi]

KneZ miHailo obRenovi]

KneZ milo[ obRenovi]

KneZ aleKSanDaR KaRa\oR\evi]

KneZ miHailo obRenovi]

KRaQ PetaR ££ KaRa\oR\evi]

KRaQ aleKSanDaR £ KaRa\oR\evi]

LAZAREVI]I

Ova vladarska porodica vladala je Srbijom pre i posle Kosovskog boja.

OBRENOVI]I

Dinastiju je osnovao Milo{ Obrenovi}. I ona je dala pet vladara kao i dinastija Kara|or|evi}. Na prestolu Kneèvine i Kraqevine Srbije bili su sedamdeset dve godine. Srbijom su vladali u dva perioda.

Stefan lazarevi}

Biqana Vukovi} – julijana Vuksan – Branka [eperacPRIRODA I DRU[TVOza ~etvrti razred osnovne {kole

Izdava~Izdava~ka ku}a „Dragani}ßDr Ivana Ribara 81-83, Novi Beograd

KoriceGorica Ze~evi}

Redaktura i lekturaSowa [o}

KorekturaVesna Ocokoqi}

[tampaReprograf, Beograd

Tira`1.000

2006.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

Plasman kwigeAdresa: Dr Ivana Ribara, 11070 Novi BeogradTelefoni: 011 / 318-0265 faks: 3180-266

Kwiàre ˜Dragani}ß21000 Novi Sad, Fru{kogorska 4, tel. 021/458-74526300 Vr{ac, Svetosavska 11, tel. 013/833-36526000 Pan~evo, Vojvode Putnika 6, tel. 013/333-15411300 Smederevo, Kraqa Petra Prvog 12, tel. 026/[email protected]//www.draganic.co.yu

37.016:3/5(075.2)

VUKOVI] Biqana– julijana Vuksan – Branka [eperac Priroda i dru{tvo za ~etvrti razred osnovne {kole / Biqana Vukovi} – Julijana Vuksan – Branka [eperac. - Beograd : Dragani}, 2006 (Beograd, Reprograf). - 131 str. : ilustr. ; 28 cm

Tira`: 1.000.

ISBN86-441-0666-x1. Vuksan, Jasna 2. [eperac, Branka

COBISS.SR-ID133479180

4

Priroda i Drustvo 4. r. Draganic

Documents