Принципи и велике идеје научног образовања Уредник: Вин Харлен (Wynn Harlen) Аутори прилога: Дерек Бел (Derek Bell), Роза Девес (Rosa Devés), Хјуберт Дајси (Hubert Dyasi), Гиљермо Фернандез де ла Гарса (Guillermo Fernández de la Garza), Пјер Лена (Pierre Léna), Робин Милар (Robin Millar), Мајкл Рајс (Michael Reiss), Патрисија Ровел (Patricia Rowell), Веј Ју (Wei Yu) Предговор: ............................................................................................................................................... 2 Десет принципа и четрнаест идеја научног образовања ................................. 4 Четрнаест великих идеја у науци.......................................................................... 5 Увод: Зашто велике идеје?................................................................................................ 7 Прво поглавље: Принципи који суштински подржавају научно образовање ......................... 11 Друго поглавље: Селекција великих идеја у науци ........................................................................ 20 Треће поглавље: Од мале до велике идеје у науци ........................................................................ 27 Четврто поглавље: Рад уз велике идеје ............................................................................................... 45 Кратке биографије учесника семинара ............................................................. 53 Литература ............................................................................................................. 61
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
РеализацијасеминарајебиламогућазахваљујућинаградиPurk wa,којусумидоделилеФранцускаакадемијанаукаиВисокарударскашколаизСенЕтјена.Одржанје,токомдваиподана,уконференцијскомцентрунаобалиLoch Lo monda.Радјенастављенипослесеминара,кореспонденцијомчлановагрупе,пајепостепено,коментарима,амандманимаидодацимаформиранматеријалкојијепредвама.Ауторимаовогзаједничкограда: Де рек Бел, Ро за Де вес, Хју берт Дај си, Ги љер мо Фер нан дез де ла Гарса, Пјер Ле на, Ро бин Ми лар, Мајкл Рајс, Па три си ја Ро вел, Веј Ју иЏулијет Милер,којајеводилазабелешкетокомсеминараибилаодговорназаприпремуовогдокумента,дугујемизузетнузахвалност.
Вин Хар ленјул 2010.
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
3
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
САНУиУниверзитетуБеоградусурешенидасенезадовољесамодавањемконстатацијаинекомврстомкритике.ПокренулисмоконкретнеакцијекојимжелимодадопринесеморешавањуовоггорућегпроблемаXXIвека,заједносаљудимаинаучнимиобразовниминститутцијамаусветуи коднас.Наши уговори саФранцускомакадемијомнаукаи Глобалноммрежомакадемијанаукаусвету(IAP),каоиподржавањепројеката(Ру ка у те сту, ЕУФП7Фи бо на чи)којипромовишуистраживачкиметодупрезентацијинаукаушколамасациљемдатобуденауказасвудецу,анесамозаталенте,тонајбољепотврђују.
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
7
Увод
За што ве ли ке иде је?Данасјеготовоуниверзалносхватањедабисвиђацитребалодазавршешколусаосновнимразумевањемнаучнихидејаипроцедура.Ипак,сведоцисмодаширомсвета,баруразвијенимземљама,интересовањемладихзанаукуопада,каоидајесвемањезаинтересованихзастудијенаука.Кодмладихјеопштеприхваћенставданаукеушколинемајунекогбитногзначајазањиховубудућност.Постојинеодстатаксвестиовезаманаучнихактивностиисветакојиихокружује.Невидесврсисходностучењастварикојеизгледају као скупнеповезанихчињеница.Штавише, сматрајуда јењиховајединасврхадаимомогућедаположеодговарајућеиспите.Иакотестовиииспитизаистаимајуодговарајућуулогууформирањутаквеситуације,онинисуијединиузрок.
Не дав не пе да го шке ре фор ме у на уч ном обра зо ва њу
Недавнеактивностикојеимајузациљдађакевишезаинтересујузанаукубилесуфокусираненаприступуреализацијинаучнихсадржаја.Посебноместоједатоин ква је ри ме тоду (in qu iry, видистрану48)којијепримењенувишеземаља.Ин ква је риме тод,правилнопримењен,водикаразумевањуипружамогућностсистематскерефлексијеоногашто јенаучено,такодасеновеидејеразвијајуизпретходноусвојених.Ђацирадесличнонаучницима,развијајућиразумевањекрозсакупљањеиупотребљавањерезултататестирања,какобинаодговарајућиначинобјаснилифеноменекојеизучавају.Овакавначинрадаима,премабројнимискуствима,позитиванутицајнаодносученикапреманауци.Ипак,сувишејеоптимистичнапретпоставкадајепроменаупедагошкомприступумогућабезпроменесадржаја или курикулума. Примена ин ква је ри ме то да захтева вештинунаставникаи време за обучавањеи учење. Учењеин ква је ри приступомомогућујепродубљенијеразумевање,аликакоонозахтевавишевремена,неопходнојеиредуковатисадржајеукурикулумима.Идентификацијавеликихнаучнихидејајеприродниинеопходнипратилацпромоцијеинква је ри ме то даунаучномобразовању.
Иден ти фи ко ва ње ве ли ких иде ја у на у ци
Добросупознатимногипокушајиидентификовањавеликихнаучнихидеја,пасе,сасвимлогично,постављапитање:заштотомпостојећемспискудодаватииовај?Једанодразлогајештониједнаодпостојећихлистинезадовољаваупотпуностинашенамере.Другисеоправдавачињеницомдапостојањесамелистенемабитнозначењеакоизањенепостојиирационалностиодговарајућемишљење.Штавише,тврдњадађациразвијајуразумевањеприменомин ква је риме то дазахтеваинеопходностидентификацијетокакогнитивногнапредовања.
Ниједнаодовихтеманиједатаузакључциматокомдвоиподневногсеминара–например,нијебилаусвојеналиставеликихидеја–алијераднастављенкореспонденцијомтокоммесецикојисуследили.Уовомизвештајусу, послеустановљавањадесетпринципакојиподржавајунаучнообразовањесвихђака,објашњенаразмишљањакојасупретходиласелекцији14великихидеја,одкојихједесетизна у ке,ачетирисуо на у ци.Затимсморазматралипитањенапредовањакаусвајањутихидеја,каоинекеимпликацијезапрактичнирадуодељењу,чијареализацијасеостварујеимајућинаумутеистеидеје.Приприказурезултатасеминара,каоикаснијемраду,нисмосепозивалинаспецифичнереференцеизлитературеилинасличанраддругихаутора.Одлучилисмодасенепозивамонадругетекстоведабисмопоткрепилисвојастановишта,алисмо,ипак,назначилидасмоузималиуобзир,свесноилинесвесно,обиманбројтекстоваимишљењапознатихаутораиистраживача.Каоприпремазасеминаркоришћенајелистакључнихизвора,већпознатихучесницима.Другеизворесудодалиучесници,авишеихјебилоупотребљеноуприпремиизвештаја.Листаонихнајинтересантнијихједатаудодатку.
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
11
Пр во по гла вље
Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва њеПриказприниципауказујенавредностиистандардезакојесматрамодабитребалодабудуводичуодлучивањуиакцијамаунаучномобразовањуинакојимабиодлукеиакцијетребалодабудувалоризоване.Иаконепостојихијерархијауначинуњиховогповезивања,ипак јелогичнопочетиодопштихтежњи,сврхе,циљеваинапредовања,следећипринципекојиповезујуискустваучењаиимпликацијезашколскенаучнепрограме.
Применана уч ногин ква је ри ме то даомогућујеђацимадасерадујупроналазећинештоинтересантнозасебе,иницирајућиистовременопоштовањеприроденаучнеактивности,моћииограничењанауке.Учењеољудимаиисторијинаукеподржавасхватањенаукекаоважногљудскогнапора,у комесепоуздано знање градикрозсистематскуколекцијуподатакаиупотребудоказа.
На уч но обра зо ва ње за свеподразумевадајеоновеомаважнозасвеученике,какоонекојићекаснијепостатинаучнициилитехнолозиили,пак,радитинаместукојезахтеванаучназнања,такоизасвеостале.Научнообразовањејеистовременоодкористизапојединца,алиизадруштво.
Повећањеопштесвестиоулозинаукеусвакодневномживоту,апосебновећаинформисаност,којајерезултатраногнаучногобразовања,можедовестидовећегинтересовањаученикауизборунаучнеспецијализације,алијепожељниједајетосекундарни,анеглавниефекаткојиимана у ка за све.
2
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
Терминиде јасеовдеупотребљаваусмислуапстракцијекојаобјашњаваопаженерелацијеилисвојства.Онсеразликујеодсвакодневнеупотреберечииде ја,којаозначаваисказкојинијеобавезнозаснованнаискуству.Ве ли канаучнаидејајеонакојасепримењујекакобисеповезивалиобјекатиилифеномени,доксеидејакојасекористиупримениспецијалнихопсервацијаилиискуставаможеназватимала.Например,малаидеја јекадаконстатујемодасеглистадоброадаптираланаживотнеусловеуземљи,докбивеликојидејиодговараоисказдасуживабићаеволуиралатокомдугогвременскогпериодадабимогладафункционишууодређенимусловима.
Ђакбитребалода,посредствомнаучногобразовања,развијаразумевањевеликихидејаообјектима,феноменима,материјалимаирелацијамаусветуприроде(например,свакиматеријалјесачињенодмалихчестица;објектисуспособнидаделујуједаннадругинарастојању).Оваквеидејенесамоштонудеобјашњењаоногштојеопаженоиодговоренапитањакојапроистичуизсвакодневногживотанегопружајуимогућностпредвиђањајошнеопаженихфеномена.Научнообразовањебитакођетребалодадопринесеразвојувеликеидејео на уч номин ква је ри ме то ду,резоновањуиметодамарада(например,дајена уч нимин ква је ри ме то доммогућеостваритипредвиђањазасновананавероватномобјашњењуипроценитивалидностразличитихидејауодносунадоказе),каоиидејамаовезиизмеђунауке,технологије,друштваиокружења(например,дапримененаукемогуиматиипозитивнеинегативнедруштвене,економскеиеколошкепоследице).
Основнинаучниставподразумеважељузаучешћемунаучнојактивности,тј.ин ква је ри ме то дуиистраживањунаучнимпутем.Циљнаучногобразовањабитребалодаукључиижељузаприкупљањемподатаканаконтролисанисистематскиначин,непристрасностприњиховојинтерпретацији,радусарадњисадругима,критичкопреиспитивањетврђењаипредложеногобјашњењаи,токомин ква је ри процеса,одговорнопонашањеуодносунаживотноокружење,својуисигурностидобробитдругог.
3
Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва ње
14
Овивишеструкициљевисенемогуостваритинезависноједаноддругог.Упроцесуучењасеостварујењиховамеђусобнаинтеракција.Например,ре ал но раз у ме ва ње захтева способности, попут укључивања и употребеевиденцијеирезоновања,алиирадозналост,каоиреспектпремаевиденцијииприхватањуновихидеја.Њиховоостваривањенеопходноукључујеиупотребујезика–усменог,писменогиматематичког–приописуособинаирелацијаизмеђуобјекатаифеномена,каоипрепознавањенаучногзначењаречикојеимајупотпунодругисмисаоусвакодневномживоту.
Једанодговорједајепотребноанализиратиа при о риусловесвакевеликеидејекакобисекреираонизвежбањакојабитребалокомбиноватистеоријомдабисепостигложељеноразумевање.Потребноједаученициповерујуда,присуочавањуса структуриранимматеријаломипажљивоиздељеним активностима,акоовоурадеданас,сутраћенешторазумети.Међутим,употребаовогприступаистовременоозначавараскидсадостатогаустаљеногкадајеупитањуначинучења,апосебнокадајеречодавањусмислаискуству.Ученициналазедајеврлотешконаучитинештосразумевањемнаосновузадатакакојисуимнаизгледбезнекогсмисла.Ониучемногобржекадаимајумогућностдаповежуновоискуствосавећпознатим,кадаимајувременадаразговарајуипоставепитање,атоихимотивишедадајуодговор.Овоподразумеваактивностикојеомогућујуђацимадарадесреалнимобјектимаинареалнимпроблемима.Значи,програмиобучавањаиучењатребалобидабудудовољнофлексибилнидаомогућеуочавањеразликауискуствуиуономштолокалнасрединаможедапружи.Такосуђачказаинтересованостиљубопитљивоступотребљеникаополазнетачкеурадукаостварењуопштихциљева.Овеактивностинису типичне зарадоконекеидеје уоквиру структурираногпрограма.Активностикојеимајунекисмисаоиинтересзађакечестодоприносеразвојунеколикоповезанихидеја.
настојања, која, даби сенештоостварило, укључују креативностиимагинацијуподједнакокаоипажљивоодабранеподаткеиинтерпретацијуонихкојигенеришуевиденцију.Историјанаукенудинизпримерапроменауначинусхватањанекихствари.Врлојеилустративанпримерсоларногсистема.Наосновуспособностиразумевањаидоношењаодлукеотомештабитребалоурадитинаосновупознатеевиденције,која,евентуално,идеуприлогновимидејама,могаобисестећиутисакдасутеидејенаизгледочигледне.Али,онеуодређеномтренуткузахтевајупомак,скокукреативноммишљењу,којеводидоновогскупаевиденција.Тоје,уствари,мешавинаиндуктивногидедуктивногрезоновања.Идејекојесуподржаненизомпоновљивихексперименатастичустатусчи ње ни ца,алињиховастабилностзависиодобимностиевидениције.Наукавиђенакаоразумевањесветавишеделујекаостимулансиподстицајученициманегокаонизмеханичкихпроцедураутврђивањапра вил них од го во ра.
Далиученикразумеилиненекуидејузависиодтогаколикомутопомажедадасмисаоекспериментууодговарајућемтренутку.Процесда ва ња сми сланекомновомекспериментуукључујеупотребуидејекојабиомогућилапредвиђањекојећебититестираноновимекспериментом,посредствомнекогобликаин ква је ри ме то да.Могуће јепокушати санеколикоидеја које потичу од претходних експеримената или су их предложилидругиђаци,наставникилинекиизворинформација.Акосуђациприморанидаприхватеидејекоје,понекад,могубитиуконфликтусањиховиминтуитивнимидејама,безприликедасе са ми уве ре,малојевероватнодаћетеидејереалноупотребитиудавањусмисластваримакојесеналазеокоњих.Дакле,наставничкиметодбитребалодабудетакавдаомогућиђацимадаградеразумевањеодговарајућимпредвиђањем,заснованимна:могућимидејама,подацимаприкупљенимнаразличитеначине,њиховојинтерпретацији,преиспитивањуоногштојенађеноуодносунапредвиђањаикроздискусијуколикосутеидејебилекорисне.
Немогуће јесвеидеје,датеуоквируциљеванаучногобразовања,испитатиједноставномманипулацијомобјеката.Упраксијеврлочестонеопходноупотребитиидругетиповеин ква је ри ја,попутпосматрањаикорелационихизучавања,напримеруслучајусоларногсистемаиунутрашњихделоваљудскогтела.Физичкаактивностјеуовомслучајумањеважнаодменталне,укојојбиђацитребалодабудуучеснициуинтелектуалномсмислуунастојањудадобијуиупотребеевиденцију,каоидабудуактивниучеснициумеђусобнојдискусији.
Коликогодјеважанразвојнаучнихидеја,важнојеиучешћеунекомобликуин ква је ри јакојиђациманудинепосредноискуствоуразвојуразумевањаонауцииначинукаконаучницирешавајусвојепроблеме.Наставникби,стога,начиномрадатребалодапружиприликуђацимаданаосновуучешћауна уч номин ква је ри јуразмислеоначинунакојисувиделииупотребилиевиденцију,каоиколикојенањихималаутицајадискусијаприразвоју разумевања. Разумевање природе, моћи и ограничења научнихпокушајасетакођеуспешнијеостварујеучењемосадашњемипрошломрадунаучника.Например,каконаучниципостављајуидајуодговоренапитања,штаихнаводинапостављањетихпитања,каквадискусијазатимследиикакојеразликаупогледимарешена.
8
Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва ње
Школскиживот,каодеодечјегискуства,иваншколскичасовимогубитиподршкадечјемрадуушколиакоширазаједницасхватикојециљевебитребалодаостваришкола.Занаучнообразовањејевеомаважнодаудруштвубудусхваћенањеговаулогауразумевањусветакојинасокружује,јертиме ињегове могућности постају виртуелно неограничене. Вредностишколскевизијеициљевамогузнатнопревазилазитиђачкукорист.Многешколеомогућавајуродитељимаидругимадастекнуистуврстуискуствауна уч номин ква је ри јукаоисамиђациинатајначинразвијуличноразумевањепримеранаучнозаснованихпојмова,попутзаконаодржањаенергије,рециклажематеријалаизаштитеживотнихстаништа.
Ђацимогудастекнуизузетнокориснаискустваушколиприреализацијипрограмакојиохрабрујунаставникедарадезаједноислокалномзаједницом.Наукајекомплекснаисвакапроменањенепрезентацијеушколијеврлозахтевна.Малибројнаставникајепотпунокомпетентанусвимобластиманаукекојутребадапрезентуједеци.Многиоднаставникауосновнојшколисеосећајусигурносамоунеколикообластинауке.Некису,увишимразредимаосновнеисредњојшколи,приморанидапрезентујусвеобластинаукеиакосупродубљенијестудиралисамоједнуилидве.Затосвимогуиматисамокористодпрограмакојиомогућујунаставницимадаупореде,наразличитеначине,својукомпетентностсадругима,дамогудадобијусаветеиидејеонаучнимприменамаулокалнојиндустријиоднаучника,каоиодонихангажованихуосновнимнаучнимактивностимаулокалнојзаједници.Омогућавањестудентиманаукеилиистраживачимадапонудесвоју on li neпомоћилипосетешколеипритомрадедиректносађацимаилипонудесвојазнањаипомоћнаставницимаизсвојеужеобластиомогућујенаучнојзаједницидадопринесепобољшањунаучногобразовања.
Прин ци пи ко ји су штин ски по др жа ва ју на уч но обра зо ва ње
Се лек ци ја ве ли ких иде ја у на у циПродискутоваћемоодговоренанекапитањакојадајуоквирнашојселекцији великихидеја и идентификацијињиховог прогреса. Главна питањасу:
• Коликове ли кабитребалодабудевеликаидеја?• Далибитребалодасеограничимонаонеидејекојесупро и за шле изнаучнеактивности–идејеосветуприроде–илиукључитииидејео научнојактивностииоупотребинаучнихидеја?
Да ли су на уч не иде је и иде је на уч ног обра зо ва ња јед но исто?
Акоразматрамосамоидејепотребнељудимаусуочавањусанаучнозаснованимпитањимаиодлукамаизсвакодневногживота,ондајетодискусијастриктноуобластина уч ног обра зо ва ња. Јошувекостајеотворенопитањедалибивеликеидејекоришћенетокомизучавањаприродеушколитребалодабудуистекаоионекреиранекрозактивностнаучника.Засадајесасвимочигледнодабионетребалодабудуједноисто.Усупротномбисествориоогроманјазизмеђуна у ке у шко лиире ал не на у ке,сличанономнаЗападузавремеиодмахпослеДругогсветскограта.Али,штасадостигнућиманаучникакојираденафронтовимазнањаускоросвимобластиманауке–например,употребомВеликогхадронскогсударачасеистражујуусловиувремеВеликогпраскаили,пак,декодирањегеномаорганизама–атосу,сасвимсигурно,врлокомплексназнања,знатноизнадонихприступачнихђацимаушколи?Оваистраживањамогусигурнодадоведудоновихидејаопореклууниверзумаилионогштоодређујеразликеизмеђуорганизама.Ипак,иакокреирањеитестирањеновихидејаможедаукључиекстремнокомплекснетехнологијесакупљањарелевантнихподатака,самеидејенеморајубитиинеопходнокомплекснезађакеушколи.Каоштосеточестоидешава,једномидентификованаидејаизгледаврлоочигледна.ТакосеТомасХаксли,читајућиПо ре кло вр ста, резигниранопрекоревао:„Какосамбиоглуппанисампомислионато.“ЧаксуифеноменикојисеизучавајуВеликимхадронскимсударачемигеномикомразумљивинаодређеномнивоунекомкојесхватиодајема те ри ја са чи ње на од вр ло си ћу шних че сти цаидаће ли је сва ког ор га ни зма са др же ге нет ски ма те ри јал
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
21
ко ји по ма же да се од ре де њи хо ве ка рак те ри сти ке.Овиаргументинаводеназакључакдасувеликеидејеунаучномобразовањурефлексијавеликихидејаунауци,израженихнаначинпримеренученицимаразличитихнивоакогнитивногразвоја.
Ко ји кри те ри јум би тре ба ло упо тре би ти при се лек ци ји ве ли ких иде ја?
Нијесамове ли чи наидејетоштотребаразматрати.Идентификацијувеликихидејачинитешкомирасуђивањеоњиховојрелевантностииважностиуопштемобразовањуцелепопулације.Неможемоупаковатицелунаукууциљевекурикулума,затојенеопходноразмотритиштаможемоизоставити.Далијемогуће,рецимо,дауправопоменутипримери–Великогхадронскогсударачаигеномике–небудуразматраникаоприоритетиутомконтексту?Многипокушајиидентификовањателистепочињуснамеромдасеукључисамомалибројидеја,азавршавајусетекмалимреаранжирањемпознатогсадржаја.Врлојетешкорећиданекечињеницеиидејени су потребне.Управозбогтогамислимодајеодмањепомоћидетаљнаидентификацијасадржајакојебитребалонаучитинегоиматинаумуидеје,које:
одлукепопутонихувезисаупотребомприроднихресурса.Оваспособностсечестоописујекаоконститутивнидеона уч не пи сме но сти.Ипак,дометовефразејетоликопроширендањенозначењепостајенеодређено,пајеуправозбогтоганисмоникористилиуовојдискусији.
На уч не иде јеСвиматеријалиууниверзумусусачињениодврлосићушнихчестицаАтомисуосновниградивниелементисвихматеријала,какоживихтакоинеживих.Особинеразличитихматеријаласуобајшњенепонашањематома.Хемијскимреакцијамадолазидопрегруписањаатомаусупстанцама,штокаопоследицуимаформирањеновихсупстанци.Свакиатомјесачињенодјезгра,којесадржинеутронеипротоне,ококогакружеелектрони.Супротнанаелектрисањапротонаиелектронасепривлаче,одржавајућизаједноатоме,чимесеобјашњаваиформирањенекогједињења.
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
27
Тре ће по гла вље
Од ма ле до ве ли ке иде је у на у циЈасноједасуидентификованевеликеидејекомплекснеиуглавномукључујуапстракцијекојезнатнопревазилаземогућностидецемлађегузраста.Оненемогубитипрезентованеутомоблику.Свакипокушајдасерадинатакавначиндоводидомеханичкогмеморисањаречикојенемајубитнозначењеувезисадогађајимауприроди.Затосеморамозапитатикојимпутемдецаразвијајуовевеликеидејеизнаукеионауци,полазећиодњиховограногистраживањаобјекатаидогађајауокружењу.
Постојивеликибројистраживањаоидејамадецекојапоказујудаутренуткууласкаушколувећимајуформиранеидејеомногимаспектимасвета,укључујућиисветнауке.Поштосутеидеједецасамаформиралаизањихонеимајуодговарајућезначење,нијенималолакозаменитиихнекимдругимидејама.Пресвегајетотешкоурадитисана уч нимидејама,којесучестосупротнеинтуицији(каоштојеидејадаћеобјектиупокретунаставитидасекрећусведокнањихнеделујенекасилаизауставиих,пренегоштоћесезауставитисамиодсебе).Дечјеидејеморајубитиузетекаополазнатачканапреткакавишенаучнимидејама,којефитујуњиховпроширенидоменискуства.
• Једанодначина јеидентификовањенапреткасличнопро це су пе ња ња уз мер де ви не.Свакикоракморадабудекомплетиранпренегоштоследећикоракбудепредузет.Овојенекаврстаатрактивнеаналогије,којасепонекадкористикаоосновазакреирањескупапажљивоподељенихактивностиучењакојеследеједнадругуунепромењивимсеквенцама.Постоји претпоставка да логичка детерминисаност секвенци коракаодговараначинунакојидецадајусмисаоискуству.Предложенимо дел мер де ви на (например,theAmericanAssociationfortheAdvancementofScience–AAAS,AtlasofScienceLiteracyVolume1and2–атласнаучногописмењавања)узимауобзироноштојепознатооначинунакојидецауче,алисепретпостављадасетоодносинаистиначиннасвеученике,односнодаћесесвиученициосећатизадовољноупењањуистиммердевинама.Такође,каоштосмопредложилиудискусијиоПринципу5,разлозизапењањесвакомпречагомможданећебитиочигледнисвимученицима,поготовунеонимакојинисуустањуданешторазумејуисхватесведокнестигнунаврхмердевина.
• Другипредложенимоделјемо дел тре нин га,укомесеучењеостварујекаокодтре нин га за ма ра тон.Капацитетзатр ка ча на ду ге ста зесеостварујепостепено,првотрчањемкраткихдистанци,азатимсведужихидужих.Спи рал ни ку ри ку лумјеврлосличановоммоделу,јерсекодњегаидејеизнекеобластипоновноразматрајууинтервалима,снадомдасваког тренуткапостају свемоћније. Уидеалномслучајуономогућуједоношењеодлукеколикодалекоћесеићиусвакојсесијитренинга(темајеувезисаидејомкојасеразвија)узависностиодтогадоклесепретходностигло.Међутим,упраксијесвакинаредникоракпредетерминисан,такодаовајмоделпатиодистихнедостакакаомо дел мер де ви на.
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
Најмањиделићматеријаласеназиваатом.Свиматеријали,билогдеууниверзуму,живиилинеживи,сачињенисуодврловеликогбројаовихосновнихгра див них бло ко ва,којихимаоко100различитихврста.Супстанцесачињенеодсамо једневрстеатомасезовуелементи.Атомиразличитихелеменатамогудасекомбинују,дајућиврловеликибројједињења.Хемијскимреакцијамадолазидореаранжирањаатомареагујућихсупстанциинастајунове,докистовременоукупнасумаматеријеостајеиста.Особинеразличитихматеријаламогубитиобјашњененаосновупонашањаатомаигрупаатомаодкојихсуонисачињени.
Укуп на енер ги ја уни вер зу ма је увек стал на, али може да се тран сфор ми ше при про ме ни ства ри или, пак, омо гу ћу је да се те про ме не и де се
ПонекадсевеликикомадичврстогматеријалакојисекрећуокоСунцаприближетоликоЗемљидабивајупривученињеномгравитацијомпанастављајудасеубрзанокрећукрозњенуатмосферу,укојој,уследтрењаизмеђуњиховеповршинеиваздуха,долазидозагревањаиусијања,пасевидекаозве зде па да ли це.Иначе,кретањеобјекатаунутарсоларногсистемајеуглавномрегуларноипредвидиво.Истинаучнизакониилиуопштавањеначинапонашањаствари,примењенинаЗемљу,такођесупримењивинацеоуниверзум.Постојеевиденције,наосновусистематскихсвемирскихистраживања,дасепроменедешавајунаповршинамапланетапоштосусеонеформирале.
Прванајближазвездасеналазиназнатновећемрастојањуоднашенајудаљенијепланете,тј.Нептуна.НашеСунцејеједнаодмилионзвездакојезаједночиненашугалаксију,познатуподименомМлечнипут.Ууниверзумупостојемилионигалаксија,незамисливовеликогмеђусобнограстојања, које се свевеомабрзокрећу, удаљавајући се једнаоддруге.Таквокретањегалаксијанаговештавадасеуниверзумсталношири,одстањаудавнојпрошлостипознатогкаоВе ли ки пра саккабудућностикојајејошувекнепозната.
6
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
37
Ор га ни зми су ор га ни зо ва ни на ће лиј ској осно ви
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
45
Че твр то по гла вље
Рад уз ве ли ке иде јеУовомпоглављућеморазматратикакобиучењетребалодабудевођенокаразвојувеликихидеја,алинаначинкојијеконзистентансапринципимакојисуштинскиподупирунаучнообразовање.Потпуниодговорнаовопитањебитребалодасезасниванаразматрањукурикулума,педагогије,знањаиулогенаставника,улогеђакаиулогенеопходнихресурсазаучење(укључујућиматеријал,природнефеноменеиљуде).Поштоћепедагогијабитиунашемфокусу,осталифакторићесеразматратисамосажето.
Улогаписаногкурикулумаједапоставициљевеучењаипринципекојибитребалодаводедоњиховеимплементације.Тимпостављенимциљевимаједатаодговарајућаформа,којајеускладусаопштеприхваћеномтенденцијомопомоћисвимђацимадаразвијувеликеидеје.Идејебитребалодабудуизраженетакодабудуразумљивесваком–несамонаставницима,истраживачимауобразовањуинаучнициманегоиродитељимаидругимакојисуувезисђачкимобразовањем.Опис,попутоногупоглављу3,самождавишедетаљаиобјашњења,нудиупотребљивначинкомуникацијекојинаглашавада јекрајњициљразумевањерелација, аненизачињеницаиликолекцијема лих иде ја.Документкурикулумабитребало такођедасадржијасноисказанначиннапреткакавеликимидејамапроцесомпроширењаразумевања,којесеостварујетокомрадаиконтинуално.Оваквомтенденцијомбитребалодасеомогућинаставницима,родитељимаидругимадаупознају,нанекиначин,активностиђакаунапредовањукавеликимидејамаитакојасноистакнесврхатихактивности.
чакиуслучајевимакадасуупотребљеневештинекојесекористеунауци.Уосталом,уПринципу2јенаглашенодајетенденцијадасвиђацистекнунекуопштувештинуурадусастваримаизнаукеимплицитносадржанаутерминуна уч на пи сме ност.Могућностдасеовоидесијеусловљенаангажовањемђакасадржајимакојиводеканаучномразумевању.
Принципи3и8супосебноразматралиуспешноостварењеопсегациљева,укључујућикаковештинеиставоветакоивеликеидеје.Важноствештиназаразвојидејапроизлазиизраниједискусије(стр.29)оначинунакојиђаципокушавајудадајусмисаоновомискуству,примењујућиитестирајућипостојећеидеје, сличнопоступкукојипримењујунаучници.Употребљивостнекеидејесетестиратакоштосенаводењенапредвиђања,азатимсакупљајуновеевиденциједабисевиделодалисуусагласностисањима.Значењерезултатаможедасеинтерпретиратакодасесматрадаидејаобјашњавановаискуства,пасамимтимпостајеве ћа затоштообухватавишефеномена.Илисе,пак,таидејаодбацујејернефитујеновуевиденцију,пасетражинекаалтернатива.Штаћепроизаћикаорезултаттестирањаипакзависиодначинапредвиђања,посматрања,колекцијеиинтерпретацијесакупљених података. Другим речима, у ком опсегу је употребљена вештинана уч ног ин ква је ри ја.Taинквје ривештинаимакључнуулогууразвојуидејаипомоћиђацимаприупотребитихвештинаипредстављаважанциљнаучногобразовања.Затопедагогијакојаподржаваразвојвеликихидејаморатакођедапромовишеиразвојин ква је ривештина.
Знатно јелакшеуочитивезуизмеђуциљевапојединихактивностиивеликеидејеупрограмимазастаријеђаке,јерсуидејеразвијенетокомактивностисличневеликимидејама.Тешкоћесепојављујуприрадусврломаломдецом,јерјетешкозакључитиданекаактивностни је релевантназавеликеидејеунауципоштосеимаувидуширокаинтерпретација.Ипак,времепроведенонаразличитимактивностимабитребалодарефлектујењиховуважностуразвојуопштегразумевања.Зато,имајућинаумувеликенаучнеидеје,значи:
Ан га жо ва њеуовомслучајуподразумевазнатновишеодчитањаидискусијенаративноописанихвеликихидеја.Онобитребалодаимаформу
Сле ва на де сно: Ро са Де вес, Пјер Ле на, Вин Хар лен, Хју берт Дај си, Де рек Бел, Патри си ја Ро вел, Ро бин Ми лар, Веј Ју, Мајкл Рајс, Ги љер мо Фер нан дез де ла Гар са
Де рек Бел
ПрофесорДерекБелјеруководилацОдељењазаобразовањеуTheWellcomeTrustфондацији.РадиојеушколамаиколеџимаЕнглеске,абиојеи6,5годинаизвршнидиректорAssociationforScienceEduvation–ASE.Ујуну2007. једобиопрофесорскупозицијуодCollegeofTeachers.Токомкаријерејепоказаоизразитиактиванинтересзаподучавањеиучењенаука,каоизаистраживањеначинапомоћидецидаразвијуразумевањесветакојиихокружује.БиојечлантимапројектаSPACE–ScienceProcessesandConceptExploration,1980.године,азатимјепостаокоординaторNuf eldPrimaryScienceProjecte,којијепроистекаоизSPACEистраживања.Његовистраживачки опус укључује и дечје разумевање науке, посебно деце спотешкоћамаприучењу.ЊеговоистраживањекурикулумаиулогекоординаторазанаукууосновнојшколијеукраткоприказаноупубликацијиTo wards ef ec ti ve su bject le a der ship in the pri mary school, OpenUniversityPress,1999.
Од1984.до2004.јебиодиректорCityCollegeWorkshopCentreуЊујорку,којијепрерастаоувисокореспектабилнулокалну,националнуиинтернационалнуорганизацијунаучногиопштегобразовања.Поредтогаштојекаодиректорпрограманаучногобразовањаукључиошколењујоршкогдистрикта,успоставиојесарадњусаДепартманомзаобразовањедржавеЊујорк,којајекаорезултатималаразвојпрограманаучногобразовањаиувођењанаучногин ква је риобразовањауодељењашколананационалномнивоу.Биојечланбројнихсаветодавнихтелаиконсултантзаобучавањеиучењенаука,каоиучесникразличитихпанелаичлангостујућихтимоваНационалнефондацијезанауку(NSF).
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
55
Унизуакадемскихпризнањасуиследећа:гостујућипрофесорнаУниверзитетууОксфорду,гостујућипрофесорнаКалифорнијскомтехнолошкоминституту;чланНационалногинститутазанаучнообразовањеичланНационалногистраживачкогсаветазанаучнообразовањеК12.НаграђенјесаtheExploratorium’sOutstendingEducatorAword2005.(Експлораторијумјесветскипознатимузејнауке),аДруштвонаставниканаукамуједоделилонаградузанаучнообразовањеу2008.Његовирадовиувезисашколскимобразовањемукључујунизпоглављаикооаутрскихприлогаунеколикокњига,попутLin kig Sci en ce &Li te racy in the K8 Clas sro om (2006),Ame rica’s Lab Re port (2005), Te ac hing Sci en ce in 21st Cen tury (2005), De sig ning Pro fessi o nal De ve lop ment for Te ac hers of Sci en ce and Мathematics (2003), The Na ti o nal Sci en ce Edu ca tion Stan dards (1996), In qu iry and the Na ti o nal Sci en ce Edu ca tion Stan dards: A Gu i de for Te ac hing and Le ar ning (2000).
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
57
запедагошкаистраживања(1991–1997),кадасесуочавасапроблемомувезисатренингомнаставниканаука.Када јеЖоржШарпак,последобијањаНобеловенаграде1992,одлучиодапредложивеликуреформунаучногобразовањауфранцускимосновнимшколама,Пјерсе, заједносаИвомКереомпридружујеовомпокрету.Францускаакадемијанаука,чијисучлановибилаоватринаучника,употпуностиподржаватајпокрет.Такојеуспостављенин ква је рипројекатРу ка у те сту (La main á la pâte). Пројекатјепрвопримењенумањембројушкола,узразвијањересурсаипроцедуразарадуодељењу,пренегоштојеизваничноуведенуфранцускикурикулум2002.После2000,пројекатједоживеоинтернационалнуекспанзију,посредствомсајта(www.lamap.fr).ПодржанодФранцускеакадемијенаукаиузсарадњусаМинистарствомобразовања,пројекатјепочеодасеширинавишеразредеосновнешколе.
Написао је велики број публикација које су се бавиле проблемомпредавањемиучењемнаука,ањеговеглавнеобластиистраживањасу:каконаукууче деца;дизајниразвојкурикулума занауку, сапосебниминтересовањемзаимпликацијекојенањихимафокусирањенанаучноописмењавањеиодносизмеђуистраживањаипраксеупредвањунаука.Руководиојеважнијимистраживачкимпројектимаувезисапрактичнимрадомопрезентацијинаукаушколи,каоиопредставионауцикојуимајумладиљуди.Од1999.до2004.биојекоординаторEvide nce based Pr acti ce in Sc ie nce Educ ation – EPSE , коју је основаоБритански економски и друштвеноистраживачки савет.E PSE истраживачкамрежа је,посредствомчетири међусобно повезана пројекта, истраживала начине повећаногутицајаистраживањанапраксуунаучномобразовању.
Био јеукљученунеколиковажнијихпројеката којисуимализациљразвојкурикулума.БиојечланменаџментаиауторскогтимазаSlat er s’ GCSE ( General Ce rtificat e of Seconda ry E duc ation) S ci ence (нека врста завршногиспитаоосновномобразовању)иСаветодавногкомитетазаS late rs Horners A le vel Physic s(напредни,продубљеникурсевифизикезасредњошколце),
Кратке биографије учесника семинара
58
каоикодиректорпрограмазаразвојиновативногкурсаизобластисавремененауке,подназивомScience for Publ ic Under s tanding(некаврстапопуларизацијенауке)и T wenty First Centu ry Science (Наука21. веканамењенакурсевиманаукезаученикеод14до16година).
БиојечланБританскегрупеуоквируЕУпројектаLab wor k in Science Education (1996–2000), каоичланOECDPISA(Programme for Intern ati onal Stu dent Asses sment)научнеекспертскегрупе,(2003–2006).БиојепредседникEuropean Sc ience Ed uc ati on Res ea rc h Ass oc iation – ES ERA (1999–2003),асадајечланНаучногсаветодавногкомитетаLeibnizInstituteforScienceEducation–IPN,којијеводећицентарзаистраживањеиразвојнаучногобразовањауНемачкој.
КаочланраднегрупезанаучнообразовањеуоквируГлобалнемрежеакадемијанаука(IAP)сарађивалајесагрупоминтернационалнихедукаторазанаукуиакадемикауподржавањуувођењаин ква је ри научногобразовања(IBSE)уразвијенимземљама.Напозивчилеанскевладеје,заједносапрофесоримаХарлениЛена,чинилаинтернационалнитимзаевалуацијупројектаин ква је ри научногобразовањаутојземљи.СарађивалајесаЦентромзаистраживањеучењанаукауЈугоисточнојКини,уградуНанјингу,којијезадужензаспровођењереформенаучногобразовањауосновнојшколиширомКине.
ПокренулајеуКининовоинтердисциплинарноистраживање–Учењенаука,границемишљења,мозакиобразовање–којејеповезивалонеуронауке и образовање. Истовремено уводи приступ научном образовањузаснованнаин ква је ри ме то ду,промовишућипројекатУчим ра де ћиикреира вебсајтwww.hadsbrain.com. За допринос дат пројекту Учим р ад ећи, односноиновацијуунаучномобразовању,добијаодФранцускеакадемијенаукаиВисокерударскешколеизСентЕтјенанаградуPurKwa2006.Током2007/08.годинепредседаваКомитетузареформунационалнихстандарданаучногобразовањуосновнимшколамаКине,чијиизвештајјепрезентованМинистарствукрајем2009.
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
61
Ли те ратура
Стандарди н ау чне пи см ен о сти. Пројекат 2016 AAAS(AmericanAssociationfortheAdvancementofScience.(1993)Benchmar ks for S cia nceLiteracy. Projec t 2016. OxfordUniversityPress
Атлас на уч ног о бразовањаAAAS(2001)Atlas of Science Lit ercy.Washingnton,DC:AAASandNSTA
Деца, њихо в св ет, њи хово образ овање. Из вештај и препоруке Cambridge Prim ary Revie wAlexander,R.(Ed)(2010)C hildre n, their Wo rld , t he ir Education. Fi nal report and re co mmendat ionsof the Cambrid ge Pr imary Review, Lo ndo n: Routledge
П оп ул ар на нау ка AQA(AssessmentandQualificationsAlliance)(2000)S cience for Public Underst an di ngSpecificationForGCEAdvancedSubsidiaryExamination
Енту зи ја зам следеће ген ер ацијеBiosciencesFederation(2005)E nth us ing th e Ne xt Generati on, London:BiosciencesFederation
Обра зовни проце сBruner,J.S.(1960)The P rocess of E ducat i on. NewYork:VintageBooks(seealsoRaimi)
Пр или ка за уј ед начену т ра нс формацију м атематич ког и нау чн ог образ ов ања за гра ђан е и глобалну е кономијуCarnegieandInstituteforAdvancedStudy(2010)Th e opportunity Eq uation t ransforming m ath ematics and science education for citi ze nship and gl oba l economy . NewYork:CarnegieIAS
Напредак у учењу наукаConcoran,T.,Mosher,F.A.andRogat,A.(2009)Le arning Progres sions in S ci en c e. Philadelphia,P.A:CentreonContinuousInstructionalImprovement,TeachersCollege,ColumbiaUniversity
Реформа научно г образо ва ња у Чи леуDevés,R.(2009)ScienceEducationReforminChile(19902009)PaperpreparedfortheLochLomondSeminar
На предак у уч ењу с а ц иљем да с е продуби ђачко раз ум евање модерне генет ике од 5. до 10. разредаDuncan,R.G,RogatA.D.andYarden,A.(2009)Alearningprogressionfordeepeningstudentsunderstandingsofmoderngeneticsacross5th10thgardes.Journal of Resear ch in Scie n ceTea ching, 46(6)655674.
При б лижити науке ш ко ли: учење и предавање н ау ка у К8 разредим а Duschl,R.A.,Schweingruber,H.A.Shouse,A.W.(2007)T ak ing Scie nc e to Scho ol:Learnin g an d Teaching Sc ie n ce in G ra de s K8WashingtonDC:TheNationalAcademiesPress
Кључн е идеје основа науке у школама АлбертеEbbers,M. andRowell,P.M. (2001) Key ide as in E lem entary S cie nce for Al ber ta Sch oo ls. Edmonton:UniversityofAlberta
Научн о о бразовање данас: Нова пе даг огија за будућн ос т Евро пе EuropeanCommission(2007)Science Educ at ion Now: A renewe d Pedag ogy for t he Future of Euro pe(RocardReport)Brussels:EuropeanCommission
Ли те ратура
62
Кратак приказ е во луције н аучних ку рикулума у ос новним школама Мек сикаFernandez de la Garza, G. (2009) Brief overview of the evolution of the science curriculum for theelementaryschoolsinMexico.PaperpreparedfortheLochLamondSeminar
Велике ид еје (и неке не тако велик е и деје) за дав ањ е сми с ла нашем с вету. Р есурс и за наставнике наука у основној школиGustafson,B.J.andRowell,P.M.(2000)Big ideas (a nd some not so big id ea s) for maki ng senese o f our w or ld. A re sou rs for E lem entary Sci enc e Teach er s.Edmonton:UniversityofAlberta
Пред авање и учење нау ка за бољу бу ду ћностHarlen,W.(2009)Teachingandlearningscienceforabetterfuture,School Sc ie nc e Rе vi ew. 9 0 ( 33 3) 3341.
Да ли с у за довољав ајући садржаји у основн ом образ овању?Harlen,W.(1978)Doescontentmatterinprimaryscience?School Sc ience Re view 5 9 (209)614625
Десет п ринципа наставе наука (ово имате и на сајту: http://rukautestu.vin.bg.ac.rs/?Page_Id=59)Lamainàlapâte(1998)Tenpriciplesofteaching.http://lamap.inrp.fr/index.php?Page_id=1179
Погл ед на велике и основн е идеје у нау циLéna,P.(2009)Bigideas,coreideasinsciencesomethoughts.PaperpreparedfortheLochLomondSeminar
Оц ењ ива ње у шк оли . Да л и је одговар ајуће? Коментари E SRC истраживачког п рог рама обу чавања и учења,Mansell,W.James,M.andARG(AssessmentReformGroup)(2009)Assessme nt i n schools. F it for P urpose?A comment ary by the ESRC Teach in ig and Learni n g Resea rc h Progra m, London:ARGandTLRP
Велике и деје у нау ци и научном о бразов ањ уMillar, R. (2009) ”Big ideas” in science and science education. Paper prepared for the Loch LomondSeminar
После 2000, научно образовање за б удућно ст Millar,R.andOsborn,J.(1998) Beyo nd 2000, Science E du cation for the F ut ur e. LondonKing’sCollegeSchoolofEducation
Разв ој в ишегод иш њег нап ред ов ања у учењу о циклусу угљеник а у друштвеноеколошким с ис темимаMohan,L.,Chen,J.andAnderson,C.W.(2009)Developingamultiyearlearningprogressionforcarboncyclinginsocioecologicalsystems. Journal of R e sea rch in Sc ie nce T each ing. 46(6)675698.
Научни о квир национал но г оцењ ив ања напретка у образ ов а њу у 2 009 . NAEP(2008)Science Framewor k f or the 20 09 Natio nal Assess ment of Ed ucat ion Progres s. NationalAssessmentGoverningBoard,USDepartmantofEducation
Нацио на лни стандарди на у чног об ра зовања NRC(NationalResearchCouncil)(1995)Nat io na l Sc ience Ed ucatio n S tandards. WashingtonD.C.NRCИдент иф ик ов ање суштине. Коментар н а тренд у р азвоју нациналног курикулу ма Oates,T.(2009)Missingthepoint: identy fi ng a wellgrounde d c ommon c or e.Comment ontrendinthedevelopmentoftheNationalCurriculum.Res ear ch Ma tter , October2009.
Научно образовање у Европ и. Крити чк а рефлексија .Osborn,J.andDillon,J.(2008)S ci ence E du ca tion in Eur ope : Crit ical R e flection. London:Nuf eldFoundation
Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња
63
Образовни процесRaimi,R.A.(2004)ReviewofJerameBruner:TheProcessofEducationhttp://www .ma th.ro che st er.edu/facu lty/rar m/ bruner. html
П ер спективе на учн их дисц ип лина за сноване на осно вним ид ејама. Скица засно вана на размишљању о на чи ну из бор а о сновн их идеј а.Salter,T.F.andSalter,S.J.(2009)Asciencedisciplinebasedperspectiveoncoreideas.Draftthoughtpaperonapproachestoselectingcoreideas.http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:Cy8dZGPS65YJ:www7nationalacademies.org/bose/Slater_CommissionedPaper.pdf+A+science+discipline+based+perspective+on+core+ides&hl=en&gl=uk&pid=bl&srcid=ADGEESgHgWgEvnnC39Ikg56XCLm7PloSeMIh1n1Ih7ehNxGpPiCIZrBrF7IFKmdSzsa1UwKCPLBcrCEu43kmaPRke_tksOwARhcVV11vJ74a3748URPtciQ1po3hCvRqVBFIpJ&sig=AHIEtbQ_WUzmNuv7CCNLadNtmHyOZ8ilhg
Клијање семена и научнициSmith, D. C., Cowan, J. L. and Culp, A.M. (2009) Growing seeds and scientists. S cience and Ch ildre n, September2009,4851.
Ка ко и ка да се дешава к омплек сно ре зонова ње ? Нап ре дак у учењу на осн о ву искуства при комплексном р езонов ањ у о биодиверз ит ету Songer, N. B., Kelcey, B. and Gotwals, A.W. (2009) How and when does complex reasoning occur?Empiricallydrivendevelopmentofalearningprogressionfocusedoncomplexreasoningaboutbiodiversity.Journal of Research in Science Teaching, 46(6)610631.
Карактеристике наука двадесет првог века; научно објашњење и идеје о науциTwentyFristCenturySciencespecification;ScienceExplanationandIdeasaboutSciencehttp://www.ocr.org.uk/campaigns/science/?WT.mc_id=sciencecp_300310
О кохерентности и суштинским идејамаWilson,M.andDraney,K.(2009)Oncoherenceandcoreideas.PapercommissionedfortheNRCBoardofEducationmeeting,August172009.
Пилотпрограм „Учим радећи“ у реформи научног образовања у КиниWeiYu(2009)A Pi lot Pro gram of “Le ar ning by Do ing” in Chi na’s Sci en ce Edu ca tion Re form.Nanjing:ResearchCentreofLearningScience,SoutheastUniversity
Пет обла сти осно ва на уч ног зна ња: шта под ра зу ме ва мо под STEMспо соб но шћуZimba,J.(2009) Fi ve are as of co re sci en ce know led ge: What do we mean by ‘STEMca pa ble’? PaperPreparedfortheCarnegieInstituteforAdvancedStudyCommissiononMathematicsandScienceEducation(seeCarneggieIAS)
Вебсајтови
www.lamap.fr
(део ов ог сајта је дос туп ан на српско м језику у оквиру пројекта Рука у тесту, http://rukautestu.vinca.rs i http://www.rukautestu.rs)
ww w.sci en cetechno coll ege.net (део овог сајта се такође налази на сајту Рука у тесту!)