prilogprilog22 ARSENAL - odbrana.mod.gov.rs Odbrana.pdf · SVET Paralele DA LI JE SOMALIJA ... 24 sata nakon usvajawa rezolucije Srbije na Generalnoj skup ... pritiscima Amerike i

Go

di

na

IV

Br

oj 7

41

5. o

kto

ba

r 2

00

8.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

aww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

T e m aT e m a

2222Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

PODOFICIRSKI KOR PODOFICIRSKI KOR

4

Potpisan Sporazum o bezbednosti informacija

OSNOVA BOQE SARADWE 6

Ministar [utanovac uru~io kqu~eve vojnih stanova

NOVI STANARI NA BE@ANIJSKOJ KOSI 10

Per asperaIZDAJA BRATSTVA 11

O D B R A N ATakti~ka ve`ba „Grom 2008”

INTEGRISANA OBUKA 18

Vojnici Kopnene vojske na Pasuqanskim livadama

NADOGRADWA VE[TINA 20

Bojna ga|awa artiqerijsko-raketnih jedinica

GROMOVI SA LIVADA 23

Nastavqena akcija „Otvoreni dan”

INTERESOVAWE ZA VOJNI^KI POZIV 26

P R I L O G

ARSENAL 22 27

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. oktobar 2008.

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

18

Snim

io Jovan M

ARJA

NO

V

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sa galerije

GRANE KOJE ÊKAJU 59D R U [ T V OPitawe nestalih lica

PRAVO NA ISTINU 60

Mile Vukadinov – novosadski kolekcionar vojne opreme

ÛVAR RATNIH USPOMENA 64

S V E TParalele

DA LI JE SOMALIJA ZABORAVQENA 67

K U L T U R AStefan Arsenijevi}, rediteq

JEDAN DAN QUBAVI 68

F E Q T O NZnameniti Srbi na Krfu 1916–1918. (2)

PREDUGI DANI PATWI 74

L I ^ N O S T IStefan Du{an

CAR „SRBA I GRKA” 78

68

RE^ UREDNIKA

5

26

ODLUKA

T

To {to su se i Makedonija i Crna Gora nedavno svrstale u

red zemaqa koje su priznale nezavisnost Kosova nije nikoga

iznenadilo, jer se o tome uveliko {u{kalo u politi~kim i

diplomatskim kuloarima i spekulisalo u javnosti i medijima.

Me|utim, iznena|uje to {to su priznawa do{la za mawe od

24 sata nakon usvajawa rezolucije Srbije na Generalnoj skup{tini

Ujediwenih nacija u Wujorku, velikog uspeha na{e dràve u

vi{emese~noj te{koj diplomatskoj borbi da se o nezavisnosti

Kosova kona~no raspravqa sa pozicija prava i pravde.

Ve}ina zemaqa podràla je zahtev Srbije na Generalnoj

skup{tini UN da se od Me|unarodnog suda pravde u Hagu zatraì

konsultativno mi{qewe o otcepqewu Kosova. Protiv su bile,

o~ekivano, SAD, Albanija i jo{ neke egzoti~ne zemqe, koje zajedno

imaju tek ne{to vi{e od dvesta hiqada stanovnika i koje bi iz prve

na karti sveta jedva prona{ao i boqe obave{teni profesor

geografije.

Uzdrànih i veoma opreznih bilo je daleko vi{e, a me|u

wima je, naravno, i veliki broj zemaqa koje jo{ nisu podlegle

pritiscima Amerike i Evropske unije da priznaju protivpravnu

nezavisnost ju`ne srpske pokrajine. I ne samo da do sada nisu

podlegle tim pritiscima nego im ni na kraj pameti nije bilo

da to urade odmah posle usvajawa srpske rezolucije. Ali, na{im

prvim susedima i na{oj bra}i po etni~kim i istorijskim korenima,

naàlost, jeste palo na pamet da Srbiji na pre~ac okrenu le|a.

U nedelu su postali saveznici i odluku su doneli maltene

jednovremeno umesto da to, ako se ve} mora, u~ine posledwi

na kugli zemaqskoj. Naravno, ne iz qubavi, jer u me|unarodnim

i me|udràvnim odnosima (Srbi to, naàlost, jo{ nisu nau~ili)

jedino se o interesima vodi ra~una, ve} zbog toga {to po istom

modelu, na svojoj teritoriji, mogu doìveti reprizu Kosova.

Generalne probe su, ne tako davno, ve} odràne u Makedoniji.

Rane jo{ nisu u potpunosti zacelile.

Reakcija Srbije u odbrani dràvnog i nacionalnog

dostojanstva bila je o~ekivana i potpuno u skladu sa merama koje je

Vlada predvidela Akcionim planom. Ambasadorima Makedonije i

Crne Gore odmah je uskra}eno gostoprimstvo, a koji su slede}i

koraci dràvnog rukovodstva vide}e se narednih dana.

Posledice takve odluke na{ih suseda mogu biti vrlo ozbiqne

ne samo u bilateralnim diplomatskim odnosima Srbije sa wima

ve} i u svakodnevnom ìvotu obi~nih gra|ana. Strasti su uzavrele

i mogu dovesti do neèqenih doga|aja. Potrebni su nam mudrost i

strpqewe, kao i mnogo puta do sada u sli~nim situacijama.

Odluka makedonske i crnogorske vlade, naravno, ne}e

doprineti ni stabilizaciji rovitih politi~ko-bezbednosnih

prilika u regionu. Naprotiv, moè prouzrokovati nove potrese i

incidente, nova krizna àri{ta koja potvr|uju da Kosovo nije i, po

svemu sude}i, ne}e ostati jedinstven slu~aj.

Jedno je sigurno, ve} sada se moè zakqu~iti da u budu}im

odnosima Srbije sa Makedonijom, a naro~ito sa Crnom Gorom,

vi{e ni{ta ne}e biti kao pre ako se odluka tih zemaqa o

priznavawu Kosova ne poni{ti.

U FOKUSU

6 15. oktobar 2008.

Iz la ga we mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca

pred Se ver no a tlant skim sa ve zom po vo dom

pot pi si va wa Spo ra zu ma iz me |u Vla de Re pu bli ke

Sr bi je i Or ga ni za ci je se ver no a tlant skog pak ta

o bez bed no sti in for ma ci ja, u Bri se lu, 1. ok to bra.

Ge ne ral ni se kre ta ru, Va {e ek se len ci je, da me i go spo do,

Za do voq stvo mi je {to mo gu da se obra tim Se ver no a tlant skom

sa ve zu, na dan ka da sam u ime Vla de Re pu bli ke Sr bi je sa ge ne ral nim

se kre ta rom pot pi sao Spo ra zum o bez bed no sti in for ma ci ja.

Ovaj do ga |aj pred sta vqa va an tre nu tak za da qe an ga o va we

Re pu bli ke Sr bi je u Pro gra mu „Part ner stvo za mir’’, i we nu sve u kup -

nu sa rad wu sa Se ver no a tlant skim sa ve zom.

Va {e ek se len ci je,

Po sle par la men tar nih iz bo ra, ko ji su jo{ jed nom po tvr di li de -

mo krat sku zre lost ze mqe i we nu pu nu pri vr e nost za jed ni~ kim evrop -

skim vred no sti ma, for mi ra na je, po ~et kom ju la, no va Vla da Re pu bli -

ke Sr bi je.

Osnov ni ele men ti we nog pro gra ma je su:

– opre de qe nost za evrop sku bu du} nost Sr bi je i ~lan stvo u EU,

– ne pri hva ta we ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je,

– ja ~a we eko no mi je i so ci jal ne od go vor no sti Vla de,

– bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je i

– pu no po {to va we me |u na rod nog pra va.

Po sle ot pri li ke pr vih sto da na ove Vla de, è lim da vas uve -

rim da smo na sva kom od ovih po qa po ka za li ak ti van, urav no te en i

kon struk ti van na stup.

Pu no prav no ~lan stvo u Evrop skoj uni ji u naj du bqem je in te re su

Sr bi je i we nih gra |a na. Na rod na skup {ti na je u sep tem bru ra ti fi -

ko va la Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru i va wu sa EU. Vla da je do -

ne la od lu ku o po vrat ku am ba sa do ra u dr a ve ~la ni ce Evrop ske uni je

ko je su pri zna le jed no stra no pro gla {e nu ne za vi snost KiM.

Do sa da {wa sa rad wa sa Ha {kim tri bu na lom po ka zu je na {u

ozbiq nost u po {to va wu me |u na rod nih oba ve za. O~e ku je mo od EU da

pre po zna i po dr i na po re pro e vrop skih sna ga u Sr bi ji, ko je su su o -

~e ne sa ve ro vat no naj slo e ni jim iza zo vi ma u od no su na sve ze mqe u

tran zi ci ji.

U za {ti ti svo jih na ci o nal nih in te re sa i bor bi pro tiv ne le gal -

nog pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va, Sr bi ja na stu pa od me re no i

urav no te e no.

Isto vre me no, mi od lu~ no ko ri sti mo i sva po li ti~ ka, di plo mat -

ska i prav na sred stva.

Spo ra zum o bez bed no sti in for ma ci ja je tip ski do ku ment, do

sa da ga je pot pi sa lo vi {e od 90 dr a va i me |u na rod nih or ga ni za -

ci ja, a wi me se re gu li {u za {ti ta i di stri bu ci ja po ver qi vih in -

for ma ci ja ka da do |e do wi ho ve raz me ne.

Od lu ku o pot pi si va wu tog spo ra zu ma do ne la je Vla da Sr bi je u

ju lu ove go di ne.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac je iz ja vio da je pot pi si -

va wem Spo ra zu ma o bez bed no sti in for ma ci ja sa Or ga ni za ci jom

Se ver no a tlant skog pak ta „sta vqe na ta~ ka“ na pro ces za po ~et u no -

vem bru 2006. go di ne, ka da se Sr bi ja pri kqu ~i la pro gra mu Part -

ner stvo za mir.

On je no vi na ri ma u Bri se lu, 1. ok to bra, po sle pot pi si va wa

Spo ra zu ma i sa stan ka sa am ba sa do ri ma ze ma qa ~la ni ca NA TO-a,

re kao da }e taj spo ra zum „i na dr av nom i na voj nom ni vou do ne ti

mno go bo qu i kva li tet ni ju sa rad wu u na red nom pe ri o du“.

Mi ni star [u ta no vac je re kao da Spo ra zum, ko ji stu pa na sna -

gu od mah, omo gu }a va da Sr bi ja u Part ner stvu za mir sa ra |u je ne sa -

mo na po li ti~ kom, ve} i na ope ra tiv nom ni vou, te da je du na da in -

for ma ci je ko je do bi ja i di stri bu i {e tre ti ra na od re |en bez bed no -

sni na ~in. On je re kao da odu go vla ~e we pot pi si va wa Spo ra zu ma o

bez bed no sti in for ma ci ja, na a lost, ni je do ne lo ni {ta do bro Sr -

bi ji, a ni pro gra mu Part ner stvu za mir (PzM), jer je „sva ka vr sta

odu go vla ~e wa uvek ne ga tiv na”.

Na gla {a va ju }i da je za to po treb no vi de ti {ta }e bi ti in te res

Sr bi je u bu du} no sti, mi ni star od bra ne je kon sta to vao da }e, uko li ko

se bu de ana li zi ra lo {ta je sve u pro {lo sti iz gu bqe no odu go vla ~e -

wem, to bi ti „ve li ki, ve li ki spi sak”. Kao pri mer, on je na veo ~i we -

ni cu da su, zbog ne po sto ja wa spo ra zu ma, pred stav ni ci Sr bi je mo ra -

li da na pu {ta ju po je di ne sa stan ke PzM, ka da se go vo ri lo o od re |e -

nim sta vo vi ma i in for ma ci ja ma za ko je ni su bi li ovla {te ni da ih

~u ju, jer ze mqa ni je pot pi sa la za kon o oba ve zi wi ho vog ~u va wa.

NO VE MO GU] NO STI

„S dru ge stra ne, pot pi si va wem Spo ra zu ma otva ra se mo gu} nost

{ko lo va wa na {ih ofi ci ra na vi {e ose tqi vim na u ka ma, ko je pru -

à ju PzM i ze mqe ~la ni ce NA TO-a”, pre ci zi rao je [u ta no vac i

do dao da po sto ji i niz dru gih ak tiv no sti ko je }e mo }i da se, u mno go

opu {te ni jim od no si ma, raz mo tre u okvi ru PzM.

Po sle pot pi si va wa Spo ra zu ma o bez bed no sti po da ta ka, Sr -

bi ja }e po kre nu ti pro ce du ru otva ra wa svo je kan ce la ri je u se di {tu

P O T P I S A N S P O R A Z U M O B E Z B E D N O S T I I N F O R M A C I J A

OSNO VA

BO QE SA RAD WEMi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac je, u ime Vla de Re pu bli ke Sr bi je, u Bri se lu pot pi sao spo ra zum

sa Or ga ni za ci jom Se ver no a tlant skog pak ta o bez bed no sti in for ma ci ja

OPRE DE QE NOST ZA

EVROP SKU BU DU] NOST SR BI JE

7

Na {a ini ci ja ti va da se od Me |u na rod nog su da prav de za tra i

sa ve to dav no mi {qe we o le gal no sti jed no stra nog pro gla {e wa ne za -

vi sno sti KiM pred sta vqa naj kon struk tiv ni ji na ~in da se obez be di

pri mat me |u na rod nog pra va.

Pi ta we Ko so va tre ba re {a va ti is kqu ~i vo di ja lo gom i na osno -

vu kom pro mi sa.

Da me i go spo do,

Sma tra mo da je jo{ je dan do kaz na {eg od me re nog i kon struk tiv -

nog na stu pa u ovim slo e nim pi ta wi ma i kva li tet sa rad we Voj ske RS

i KFOR-om.

Me |u tim, mo ram da iz ra zim na {e ve li ko ne za do voq stvo od lu -

kom Se ver no a tlant skog sa ve za da se KFOR-u do de le tzv. „no vi za da -

ci” u stva ra wu tzv. Ko sov skih sna ga bez bed no sti, na osno vu pred lo ga

iz Ah ti sa ri je vog pla na, {to ni je odo brio Sa vet bez bed no sti Uje di -

we nih na ci ja.

Ova od lu ka je do ve la u pi ta we opre de qe we NA TO-a da se u pi -

ta wu KiM po sta vqa sta tu sno ne u tral no i kva li tet od no sa Voj ske RS

sa KFOR-om i Sr bi je sa Se ver no a tlant skim sa ve zom. Spro vo |e we

u ì vot no vih za da ta ka KFOR-a, ko ji se od no se na po dr {ku u us po -

sta vqa wu „sek to ra bez bed no sti na Ko so vu’’, mo e uzro ko va ti mno -

{tvo pro ble ma u da qoj ko mu ni ka ci ji iz me |u Sr bi je i NA TO-a, po -

seb no ako se na {a stra na ne bu de tre ti ra la na part ner ski na ~in.

U sve tlu ras pra ve o re kon fi gu ra ci ji UN MIK-a, è lim da vam

pre ne sem da Sr bi ja po dr a va an ga o va we Evrop ske uni je na bi lo

kom de lu svo je te ri to ri je, ukqu ~u ju }i i KiM. Me |u tim, da bi evrop -

sko pri su stvo na KiM po ~i va lo na pri hva tqi vom prav nom okvi ru,

neo p hod no je da man dat EU LEX-a odo bri Sa vet bez bed no sti UN.

De lo va we te mi si je mo ra da bu de sta tu sno ne u tral no! Re pu bli -

ka Sr bi ja }e i u na red nom pe ri o du, za jed no sa dr a va ma ~la ni ca ma

UN, Se kre ta ri ja tom UN i UN MIK-om, na sto ja ti da na prag ma ti ~an

na ~in re {a va sva spor na pi ta wa ko ja se od no se na me |u na rod no ci -

vil no pri su stvo u ovoj srp skoj po kra ji ni.

Da me i go spo do,

Re pu bli ka Sr bi ja, kao de mo krat ska dr a va i od go vo ran ~lan

me |u na rod ne za jed ni ce, ko ji de li za jed ni~ ke vred no sti sa osta lim

dr a va ma evro a tlant ske za jed ni ce, da nas otva ra no vo po gla vqe u

prak ti~ noj sa rad wi sa Ali jan som u prav cu {to ak tiv ni jeg u~e {}a u

„Part ner stvu za mir’’.

Bez bed nost Sr bi je je neo dvo ji va od bez bed no sti evrop skog i

evro a tlant skog pro sto ra. U~e {}e u Part ner stvu za mir, ko je uì va

ve }in sku po dr {ku u jav no sti Sr bi je, mo e znat no da do pri ne se kva -

li te tu re for me si ste ma od bra ne i in ten zi vi ra wu sa rad we sa Se -

ver no a tlant skom ali jan som.

Na Sa mi tu NA TO-a u Bu ku re {tu, Ali jan sa je iz ra zi la sprem -

nost da da qe raz vi ja sa rad wu sa Sr bi jom, ko ri ste }i sve ras po lo i -

ve me ha ni zme Part ner stva za mir. Vla da RS }e usko ro po kre nu ti

pro ce du ru za otva ra we na {e mi si je pri NA TO-u i po ~e ti pri pre me

za In di vi du al ni ak ci o ni plan part ner stva (IPAP).

Da me i go spo do,

Sr bi ja je sa ra |i va la sa Ali jan som i pre pri je ma u Part ner -

stvo za mir kroz po se ban pro gram sa rad we i rad Gru pe Sr bi ja–NA TO

za re for mu od bra ne.

Kra jem 2006. go di ne otvo re na je Voj na kan ce la ri ja NA TO-a u

pro sto ri ja ma Mi ni star stva od bra ne.

Tre nut no se an ga o va we Sr bi je u Part ner stvu za mir, pre sve -

ga, ostva ru je re a li za ci jom ak tiv no sti pred vi |e nih Na cr tom In di vi -

du al nog pro gra ma part ner stva, voj nim ve ba ma i sve ve }im bro jem

ko mi te ta NA TO-a.

@eli mo i da se an ga u je mo u Pro ce su pla ni ra wa i re vi zi je,

In di vi du al nom ak ci o nom pla nu part ner stva, ve ba ma Part ner -

Se ver na tlant skog pak ta, a taj po stu pak tra je vi {e me se ci, ta ko da

bi ona mo gla da po~ ne da ra di do sre di ne sle de }e go di ne.

[u ta no vac je is ta kao da je za Sr bi ju u ovom tre nut ku Evrop ska

uni ja pri o ri tet, ali i da je ~i we ni ca da su od no si sa Na to om lo {i -

ji ne go sa dru gim ze mqa ma u okru e wu, a raz log su do ga |a ji iz 1999.

go di ne i is ku {e wa ko ja dru gi ni su ima li.

„Ne mi slim da na {a tre nut na (voj na) ne u tral nost mo e da ko ~i

od no se sa Se ver na tlant skim pak tom, ima ju }i u vi du da smo mi da nas

po ka za li in te re so va we da u~e stvu je mo u ra du PzM i pru i mo svu

mo gu }u po dr {ku svim wi ho vim pro jek ti ma, ko ju mo e mo da na za kon -

skim osno vi ma ostva ri mo u Sr bi ji”, re kao je [u ta no vac po sle pot -

pi si va wa Spo ra zu ma.

To kom bo rav ka u Bri se lu mi ni star

[u ta no vac je imao vi {e su sre ta sa am -

ba sa do ri ma ze ma qa ~la ni ca Na toa, u

ko ji ma je na gla sio da Sr bi ja ne }e pri -

zna ti ne za vi sno Ko so vo i da sta vqa

ozbiq ne za mer ke Na tou i Kfo ru da na

Ko so vu ra de ne {to {to je u su prot no sti

sa Re zo lu ci jom 1244 i za jed ni~ kim in te -

re si ma.

[u ta no vac je no vi na ri ma re kao da

je sa ge ne ral nim se kre ta rom Na to Jap

de Hop She fe rom i am ba sa do ri ma ze ma -

qa ~la ni ca Ali jan se raz go va rao o kon -

kret nim od no si ma Kfo ra i Voj ske Sr bi -

je, ko ji su na teh ni~ kom ni vou i za do vo -

qa va ju }i, jer po sto ji neo p hod na ko mu ni -

ka ci ja.

„Na po li ti~ kom ni vou od no si ni su

za do vo qa va ju }i jer sma tra mo da Kfor

ni je tre bao, na na ~in na ko ji u~e stvu je,

da for mi ra ko sov ske bez bed no sne sna -

ge”, is ta kao je on.

Pre ma re ~i ma [u ta nov ca, na Ko -

so vu tre ba da se for mi ra ju sna ge da se

bo re pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la,

ko ji ima, pre sve ga, tran sna ci o nal nu no tu, a ka sni je, uko li ko bu de

po treb no, pra ve bi lo ko je bez bed no sne sna ge. Ka ko je na gla sio, put

ko jim je sa da kre nuo Kfor na Ko so vu, za Sr bi ju ni je pra vi put.

IN TE RE SI SR BI JE

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da su am ba sa -

do ri ze ma qa ~la ni ca Na to, sa ko ji ma se sa stao u Bri se lu, ima li

raz u me va we za sta vo ve Sr bi je i da je na tim sa stan ci ma do bio do -

sta do bru po dr {ku ze ma qa ko je ni su pri zna le ne za vi snost Ko so va.

Mi ni star [u ta no vac je pre neo sta vo ve i ne go do va we zbog to -

ga {to Kfor si stem ski u~e stvu je u pri pre ma wu ko sov skih sna ga bez -

bed no sti.

stva za mir, a raz ma tra mo i mo gu }i do pri nos mi rov nim ope ra ci -

ja ma.

Za pri o ri te te u obla sti sa rad we MO i VS u Part ner stvu za

mir to kom 2009–2010. od re |e ne su: voj no obra zo va we, obu ka i

dok tri na; voj ne ve be; stan dar di za ci ja; AB HO; kon sul ta ci je, ko -

man do va we i kon tro la; lo gi sti ka; PVO i u~e we je zi ka.

Va {e ek se len ci je,

Re for ma si ste ma od bra ne Re pu bli ke Sr bi je je u to ku i ona se

re a li zu je u od no su na sle de }a stra te {ka opre de qe wa: pot pu na pro -

fe si o na li za ci ja Voj ske; stva ra we mo der no or ga ni zo va ne, na o ru -

à ne, pri pre mqe ne i in ter o pe ra bil ne voj ske, i po boq {a we sta tu -

sa i stan dar da pri pad ni ka Voj ske. U to ku je pro ces pre i spi ti va wa

po ve }a wa broj nog sta wa Voj ske Sr bi je, ra di re a go va wa na po li -

ti~ ke i bez bed no sne iza zo ve. Sr bi ja pla ni ra da ras po lo i ve me -

ha ni zme Part ner stva za mir {to ak tiv ni je ko ri sti i za is pu we we

od re |e nih zah te va pro is te klih iz re for me si ste ma od bra ne.

@eleo bih da za hva lim na us po sta vqa wu i re a li zo va wu Po -

ve ri la~ kih fon do va NA TO-a za Sr bi ju, a po seb no Nor ve {koj.

Ge ne ral ni se kre ta ru, Va {e ek se len ci je, da me i go spo do,

^vr sto sam uve ren da }e Spo ra zum ko ji smo da nas pot pi sa li

omo gu }i ti na {e pu no u~e {}e u me ha ni zmi ma Part ner stva za mir,

pro {i ri ti pro gra me {ko lo va wa pri pad ni ka na {e voj ske i otvo ri -

ti mno {tvo no vih mo gu} no sti.

Ta ko |e se na dam da }e on do pri ne ti ve }oj tran spa rent no sti

to kom kon sul ta ci ja o ak tu el nim po li ti~ kim i bez bed no snim te ma ma,

ukqu ~u ju }i i naj o se tqi vi ja pi ta wa.

Sr bi ja iskre no è li da una pre di sta bil nost re gi o na i ta ko

do pri ne se bez bed no sti {i reg evro a tlant skog pro sto ra.

Za hva qu jem vam na pa wi i osta jem otvo ren za sva va {a

pi ta wa.

SPO RA ZUM

O BEZ BED NO STI

IN FOR MA CI JA

Uzi ma ju }i u ob zir da je Re pu bli ka Sr bi ja Ko o pe ra tiv na part -

ner ska dr a va;

Na osno vu po stig nu te sa gla sno sti da se vr {e kon sul ta ci je o

po li ti~ kim i bez bed no snim pi ta wi ma, kao i da se pro {i ri i in ten -

zi vi ra po li ti~ ka i voj na sa rad wa {i rom Evro pe;

Shva ta ju }i da uspe {na sa rad wa u ovim obla sti ma pod ra zu -

me va raz me nu ose tqi vih i/ili po ver qi vih in for ma ci ja iz me |u

Stra na;

Sa gla si le su se o sle de }em:

^lan 1.

Stra ne }e:

(I) {ti ti ti i ~u va ti in for ma ci je i ma te ri jal ko ji pri pa da ju dru -

goj Stra ni;

(II) u~i ni ti sve {to je po treb no da obez be de da ta kve in for ma -

ci je i ma te ri jal, uko li ko su po ver qi vi, za dr e onaj ste pen po ver -

qi vo sti ko ji je od re di la ona Stra na od ko je te in for ma ci je i ma te -

ri jal po ti ~u, kao i da }e ~u va ti ta kve in for ma ci je i ma te ri jal u

skla du sa do go vo re nim za jed ni~ kim stan dar di ma;

(III) ne }e raz me we ne in for ma ci je i ma te ri jal ko ri sti ti u dru ge

svr he osim onih na ve de nih u okvi ri ma po je di na~ nih pro gra ma, kao i

od lu ka i re zo lu ci ja ko ji se na te pro gra me od no se;

(IV) ne }e ta kve in for ma ci je i ma te ri jal ot kri va ti tre }oj stra -

ni bez sa gla sno sti Stra ne od ko je isti po ti ~u.

^lan 2.

(I) Vla da Re pu bli ke Sr bi je pri hva ta oba ve zu da svi we ni dr a -

vqa ni, ko ji u to ku oba vqa wa slu be nih du no sti zah te va ju ili mo gu

ima ti pri stup in for ma ci ja ma ili ma te ri ja lu raz me we nim u okvi ru

ak tiv no sti sa rad we odo bre nih od stra ne Se ver no a tlant skog sa ve -

ta, bu du pod vrg nu ti od go va ra ju }oj bez bed no snoj pro ve ri pre ne go

{to im se odo bri pri stup ta kvim in for ma ci ja ma i ma te ri ja lu;

(II) Po stup ci bez bed no sne pro ve re bi }e osmi {qe ni ta ko da se

utvr di da li po je di nac, uzi ma ju }i u ob zir we go vu lo jal nost i po u zda -

nost, mo e ima ti pri stup po ver qi voj in for ma ci ji bez opa sno sti po

we nu bez bed nost.

^lan 3.

Kan ce la ri ja za bez bed nost NA TO (NOS), pod upra vom i u ime

ge ne ral nog se kre ta ra i pred se da va ju }eg Voj nog ko mi te ta NA TO, po -

stu pa ju }i u ime i po ovla {}e wu Se ver no a tlant skog sa ve ta i Voj nog

ko mi te ta NA TO, od go vor na je za bez bed no sne spo ra zu me o za {ti ti

po ver qi vih in for ma ci ja raz me we nih u okvi ru ak tiv no sti sa rad we

ko je odo bri Se ver no a tlant ski sa vet.

^lan 4.

Vla da Re pu bli ke Sr bi je }e oba ve sti ti Kan ce la ri ju za bez bed -

nost NA TO (NOS) o to me ko ja bez bed no sna in stan ca u ze mqi ima

sli~ na ovla {}e wa. Po seb ni ad mi ni stra tiv ni aran ma ni }e bi ti

iz ra |e ni iz me |u Vla de Re pu bli ke Sr bi je i NA TO ko ji }e ob u hva ta -

ti, iz me |u osta log, stan dar de re ci pro~ ne bez bed no sne za {ti te in -

for ma ci ja ko je }e se raz me wi va ti, kao i na ~i ne ostva ri va wa ve ze

iz me |u te la za bez bed nost u Re pu bli ci Sr bi ji i NOS.

^lan 5.

Pre raz me ne bi lo ka kvih po ver qi vih in for ma ci ja iz me |u Vla -

de Re pu bli ke Sr bi je i NA TO, nad le na te la za bez bed nost }e me |u -

sob no utvr di ti, na obo stra no za do voq stvo, da je Stra na pri ma lac

sprem na da in for ma ci je ko je do bi ja za {ti ti u skla du sa zah te vi ma

Stra ne od ko je po ti ~u.

U FOKUSU

15. oktobar 2008.8

„Re kli smo im da na pro sto po sto je od lu ke ko je mi ne mo e mo da

po dr i mo, i ako e li mo da bu de mo part ne ri, mo ra ju da vo de ra ~u na

da is po {tu ju sve stra ne ko je su u pre go vo ri ma o Ko so vu, da ne mo e -

mo, zbog ~lan stva u Part ner stvu za mir, da pri hva ti mo od lu ke ko je

ne idu na ko rist svi ma ko ji i ve na Ko so vu“, uka zao je mi ni star.

Pod se }a ju }i da su, po sle od lu ke Na toa da Kfor pru a uslu -

ge ko sov skim slu ba ma bez bed no sti, od no si sa me |u na rod nim sna -

ga ma u po kra ji ni spu {te ni na teh ni~ ki ni vo, [u ta no vac je na gla -

sio da je bit no da i taj ni vo omo gu }a va da se sa ra |u je i odr e

bez bed nost i sta bil nost i na Ko so vu i u re gi o nu.

U su sre tu sa am ba sa do ri ma u Na tou, pre ci zi rao je [u ta no -

vac, is ka za ne su i è qe da Voj ska Sr bi je ve ba sa voj ska ma u re -

gi o nu. „Is ka zao sam è qu da se na pra vi po se ban pro gram za Sr -

bi ju, jer se za i sta Sr bi ja na la zi u spe ci fi~ noj si tu a ci ji, sma tra -

mo da mo ra da se po sve ti po seb na pa wa Voj sci Sr bi je i Sr bi ji

uop {te“, re kao je mi ni star.

On je do dao da je raz go va ra no i o mo gu} no sti ma raz me ne

stu de na ta voj nih aka de mi ja.

„Na {e je du bo ko ube |e we da bi srp ski ka de ti na Voj noj aka -

de mi ji u Be o gra du tre ba lo da ima ju mo gu} no sti da u svom {ko lo -

va wu po se te ze mqe Za pad ne Evro pe i Na to. Mi slim da smo osta -

vi li ve li ki uti sak po tom pi ta wu i da }e mo do bi ti po zi ti van od -

go vor“, kon sta to vao je [u ta no vac.

On je do dao da je è qa Mi ni star stva od bra ne da se, u skla -

du sa sta rom voj nom tra di ci jom Sr bi je, ofi ci ri ma omo gu }i {ko -

lo va we u za pad nim ze mqa ma.

„î ni mi se da }e mo na taj na ~in do bi ti do bre i {ko lo va ne

ofi ci re i mi sli mo da je to put sa rad we u bu du} no sti... U si tu a ci -

ji u ko joj po sto ji do bra ko mu ni ka ci ja me |u ofi ci ri ma, ~i ni mi se

da }e i po li ti ~a ri mno go lak {e da ostva re kva li tet na re {e wa“,

za kqu ~io je [u ta no vac.

Fo Net

9

MI NI STAR OD BRA NE RAZ GO VA RAO

SA RU SKIM AM BA SA DO ROM

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac raz go va rao je 8. ok to -

bra sa am ba sa do rom Ru ske Fe de ra ci je Alek san drom Ko nu zi nom.

To kom raz go vo ra is tak nu ta je po du dar nost sta vo va o po tre bi re a -

fir mi sa wa me |u na rod nog pra va u od no si ma iz me |u dr a va.

Sr bi ja mo e ra ~u na ti na po dr {ku Ru si je u na sto ja wu da po -

li ti~ kim i di plo mat skim sred stvi ma za {ti ti svoj su ve re ni tet i

te ri to ri jal ni in te gri tet.

Kon sta to va no je da po sto ji {i rok pro stor za una pre |e we

sa rad we u obla sti od bra ne iz me |u dve dr a ve, pre sve ga u voj no -

o bra zov noj i voj no e ko nom skoj sfe ri.

Dr av ni se kre tar Du {an Spa so je vi} pred vo dio je de le ga ci ju

Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je na mi ni star skoj kon fe ren -

ci ji Pro ce sa sa rad we mi ni sta ra od bra ne ze ma qa ju go i sto~ ne Evro -

pe – SEDM, ko ja je or ga ni zo va na 7. i 8. ok to bra na Ohri du.

U~e sni ci ovo go di {weg sa sta na ka raz go va ra li su o una pre |e wu

sa rad we u obla sti od bra ne i re gi o nal noj sta bil no sti.

Na sku pu je dr av ni se kre tar Spa so je vi} na gla sio zna ~aj

Pro ce sa SEDM u ja ~a wu re gi o nal nog mi ra i sta bil no sti i is ta -

kao da su Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je u to me „naj ja ~i i

naj po u zda ni ji part ner”. Re pu bli ka Sr bi ja, re kao je dr av ni se -

kre tar, opre de qe na je da u okvi ru Pro ce sa SEDM za jed ni~ ki de -

lu je sa osta lim dr a va ma i do pri no si ja ~a wu na ci o nal ne, re gi o -

nal ne i glo bal ne bez bed no sti.

– Glav na pret wa mi ru i sta bil no sti u re gi o nu je ste ne re {en sta -

tus ju ne srp ske po kra ji ne Ko so vo i Me to hi ja – na gla sio je Spa so je vi}

i do dao da se Sr bi ja za la e da se pi ta we KiM re {i pre go vo ri ma i

kon zen su som {to }e do ve sti do re {e wa pri hva tqi vog za obe stra ne.

To kom kon fe ren ci je, na ko joj je u~e stvo va lo 16 ze ma qa, dr av -

ni se kre tar Spa so je vi} imao je niz bi la te ral nih su sre ta to kom ko -

jih je is ta kao da se Sr bi ja na kon struk ti van na ~in bo ri za svo ja pra -

va u UN, tra e }i mi {qe we Me |u na rod nog su da prav de.

U raz go vo ri ma su ta ko |e raz ma tra na pi ta wa u obla sti bi la te -

ral ne voj ne sa rad we i bez bed no sno-po li ti~ ke si tu a ci je u re gi o nu.

V. P.

DELEGACIJA UPRAVE ZA ODNOSE

SA JAVNO[]U U POSETI POQSKOJ

Delegacija Uprave za odnose sa javno{}u Ministarstva

odbrane, koju je predvodio kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi},

bila je od 5 do 7. oktobra u uzvratnoj poseti Departmanu za in-

formisawe i odnose s javno{}u Ministarstva odbrane Poqske i

Redakciji lista „Poqska zbrojna“. U delegaciji su bili i potpukovnik

Slavoqub Markovi}, direktor i glavni i odgovorni urednik Novin-

skog centra „Odbrana“ i dràvni slu`benik Danijela Marjanovi}

iz Odeqewa za informisawe Uprave.

U susretima sa Robertom Rohovi}em, portparolom ministra

odbrane Poqske, pukovnikom Tadeu{om Kolo|ej{ikom, Anom

Durolek, Anom Kli{ i Dagmarom Jaroslavskom iz Departmana za

informisawe i odnose sa javno{}u, pukovnikom Silvesterom Mi-

halskim, portparolom na~elnika General{taba poqske armije, i

Marekom Sarjuz-Volskim, direktorom i glavnim i odgovornim ured-

nikom lista „Poqska zbrojna“, razmewena su iskustva o sprovo|ewu

politike informisawa i odnosa s javno{}u, saradwi sa medijima,

internom informisawu, izdava~koj delatnosti i odnosima sa {irom

dru{tvenom zajednicom. Posebno je bilo re~i o promotivnim kam-

pawama za profesionalizaciju koje se ove godine sprovode u Po-

qskoj i Srbiji i zna~aju Internet prezentacija ministarstva i vo-

jske u komunikaciji sa javno{}u.

Radna grupa Uprave za odnose s javno{}u razgovarala je i sa

predstavnicima Operativne komande poqske armije, koja je odgovor-

na za planirawe i organizaciju zdruènih operacija i realizaciju

zadataka u vezi sa angaòvawem poqskih kontingenata u mirovnim

misijama (Poqska trenutno ima oko 4.100 vojnika angaòvanih u

mirovnim operacijama {irom sveta). Glavna tema razgovora bila su

iskustva portparola Operativne komande i oficira za informi-

sawe u mirovnim misijama posebno u razli~itim kriznim situacijama.

Obostrano je oceweno da je razmena iskustva bila vrlo

korisna i da ima prostora za pro{irivawe saradwe u

razli~itim oblastima.

S. M. M.

PRE DA VA WE IZA SLA NI KA

OD BRA NE SAD

U or ga ni za ci ji In sti tu ta za

stra te gij ska is tra i va wa Sek to ra za

po li ti ku od bra ne Mi ni star stva od -

bra ne, 9. ok to bra u ka sar ni „Ba wi ca

2“ u Be o gra du, iza sla nik od bra ne

Sje di we nih Ame ri~ kih Dr a va pu kov -

nik Erik Von Ter{ odr ao je pre da -

va we o ame ri~ kom vi |e wu kri ze u re -

gi o nu Kav ka za.

Pre da va we, ko me su pri su stvo -

va li pri pad ni ci Mi ni star stva od -

bra ne i Voj ske Sr bi je, otvo rio je na -

~el nik In sti tu ta pu kov nik dr Mi haj lo

Ba sa ra.

Pu kov nik Von Ter{ iz lo io je

de taq no, sa voj nog sta no vi {ta, vi |e we ru skih i gru zij skih ak ci -

ja, ali mo gu }e lek ci je ko je iz tog kon flik ta mo gu da iz vu ku pla -

ne ri bu du }ih su ko ba.

Na kra ju pre da va wa, ame ri~ ki iza sla nik od bra ne od go va -

rao je na pi ta wa slu {a la ca.

S. \.

DR@AV NI SE KRE TAR SPA SO JE VI]

NA KON FE REN CI JI SEDM

DOGA\AJI

U

na se qu Be a nij ska ko sa mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac

uru ~io je 6. ok to bra kqu ~e ve za 26 sta no va pen zi o ni sa nim i

sa da {wim pri pad ni ci ma Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr -

bi je. Iz grad wa sta no va na toj lo ka ci ji za po ~e ta je jo{ 1992.

go di ne, ali je vi {e pu ta pre ki da na. Kra jem 2007, na red bom

mi ni stra od bra ne, na sta vqe ni su gra |e vin ski ra do vi.

Od 26 sta no va, 20 je do de qe no po ro di ca ma pen zi o ni sa nih pri -

pad ni ka Mi ni star stva i Voj ske. Do kra ja go di ne bi }e use qe no vi {e

od 80 sta no va, a na red ne go di ne o~e ku je se za vr {e tak jo{ oko 400

sta no va, ~i ja je iz grad wa za po ~e la pre ne ko li ko de ce ni ja.

Mi ni star [u ta no vac na gla sio je da se sta no vi za pri pad ni -

ke si ste ma od bra ne ne }e gra di ti sa mo u Be o gra du ve} i u osta lim

gra do vi ma Sr bi je.

– U to ku su in ten ziv ni pre go vo ri sa Gra |e vin skom di rek ci -

jom Sr bi je o raz me ni voj ne imo vi ne, ali i sa lo kal nom sa mo u -

pra vom, ko ja se mo e obra ti ti Mi ni star stvu od bra ne uko li ko

je za in te re so va na za re a li za ci ju Ma ster pla na. Tek ta da, pre -

ma pro ce ni po re skih or ga na Re pu bli ke Sr bi je, mo e mo do go va -

ra ti raz me nu imo vi ne za ne po kret no sti, od no sno sta no ve ili

nov ~a na sred stva – re kao je mi ni star [u ta no vac i do dao da se

pro da ja voj ne imo vi ne ne od vi ja ona ko ka ko to è li Mi ni star -

stvo od bra ne.

– Jav nost tre ba da zna da je to po naj ma we pi ta we na {eg

mi ni star stva, jer su u pro je kat ukqu ~e ni i Mi ni star stvo fi -

nan si ja, Po re ska upra va, ali i Di rek ci ja za imo vi nu Re pu bli -

ke Sr bi je. Na a lost, mo ra }e mo pro na }i ne ko re {e we ko je }e

taj po sao ubr za ti, jer da nas ima mo vi {e sto ti na pri pad ni ka

Voj ske ko ji obez be |u ju ne per spek tiv ne objek te, {to je ve o ma

sku po, a sta re {i ne se mo gu an ga o va ti na dru gim voj ni~ kim

za da ci ma – is ta kao je mi ni star od bra ne.

Pre ma we go vim re ~i ma, na pre du je i pro je kat stam be nog

zbri wa va wa pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr -

bi je kre di ti ra wem. Do sa da se vi {e od 400 sta re {i na pri ja -

vi lo na taj kon kurs, a oko osam de set je ve} do bi lo po tvr dan

od go vor. To }e, is ta kao je mi ni star [u ta no vac, bi ti pro je kat

za 21. vek, jer }e pri pad ni ci si ste ma od bra ne u bu du} no sti

ima ti do voq na nov ~a na pri ma wa da mo gu stam be ne po tre be

re {a va ti sub ven ci o ni sa nim kre di ti ma.

Mi ni star [u ta no vac bio je pr vi gost po ro di ce Ala no vi}.

Ka ko red na la e, u no vi stan Slo bo da na Ala no vi }a, voj nog na -

me {te ni ka iz ka sar ne u Ja ko vu, ni je u{ao pra znih ru ku. Naj mla -

|i ~lan po ro di ce, dva na e sto go di {wi Mar ko, po veo ga je od mah u

svo ju so bu.

– Vi di te, ovo }e bi ti mo ja so ba, a do sa da je ni ka da ni -

sam imao – uz vik nuo je sre} no.

Ala no vi }i su na pr vi voj ni stan ~e ka li du e od 20 go di na.

Su pru ga pen zi o ni sa nog pri pad ni ka Voj ske Qu bo mi ra Stan -

ko vi }a, ko ji je ta ko |e do bio kqu ~e ve od sta na, ka e da su na stan

od go va ra ju }e kva dra tu re ~e ka li 18 go di na. Pre to ga su sa dvo je

od ra sle de ce i unu ci ma sta no va li u ma lom sta nu na No vom Be o -

gra du.

Ne ve na Ob ra do vi} ra di la je du e od 20 go di na u Voj no -

teh ni~ kom in sti tu tu. Po sle osam go di na ~e ka wa do bi la je pr vi

put dvo so ban stan. Ra du je se {to }e sa dve }er ke, ze tom i unu -

kom ko na~ no ima ti do voq no pro sto ra.

Voj ni pen zi o ner To mi slav Ri sti} slu bo vao je ne ka da u

Slo ve ni ji, a u Be o grad je do {ao 1991. go di ne. Sa su pru gom,

}er kom i si nom bio je go di na ma pod sta nar u Ka lu |e ri ci. Po -

~et kom 2001. go di ne do bio je re {e we za no vi stan. Ka ko ka e,

ve} je bio iz gu bio sva ku na du da }e re {i ti stam be ni pro blem.

Sa po ro di com se ko na~ no use qa va u no vi stan.

An |e la Ni {i}, su pru ga pen zi o ni sa nog avi ja cij skog pu kov -

ni ka, ne skri va ra dost {to je po sle se dam i po go di na do bi la

stan od go va ra ju }e ve li ~i ne. Tro ~la na po ro di ca Ni {i} ì ve -

la je naj pre u Za dru. Po sle do la ska u Be o grad bi la je pri vre -

me no sme {te na u voj nom objek tu na @ar ko vu.

V. PO U^

Sni mi li J. MAR JA NOV i D. GOL

Po ~et kom ok to bra, 26 po ro di ca pen zi o ni sa nih i sa da {wih pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je use li lo se u no ve sta no ve, ~i ja je iz grad wa za po ~e la 1992, a jo{ 80 sta no va na toj lo ka ci ji bi }e sprem no za po de lu do kra ja go di ne. U Be o gra du, ali i osta lim gra do vi ma Sr bi je,u 2009. o~e ku je se za vr {e tak oko 400 sta no va za sta re {i ne i ci vil na li ca iz si ste ma od bra ne.

NA BE@ANIJ SKOJ KO SI

MI NI STAR [U TA NO VAC

URUÎO KQUÊ VE

VOJ NIH STA NO VA

NO VI

STA NA RI

15. oktobar 2008.

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

11

IZDAJA BRATSTVA

Srbija je akt

cetiwsko

-podgori~ke

vladaju}e grupe

doìvela kao

izdaju bratstva,

kumstva,

tradicije

i ~ojstva.

I Wego{a

i Marka

Miqanova,

svih onih epskih

predawa

na kojima je

ìveo srpsko

-crnogorski mit

o „neraskidivim

sponama me|u

jednim te istim

narodom“.

Pre pet-{est go di na po zva {e me Cr no gor ci da

go stu jem u ne koj ve ~er woj emi si ji. i tav sat, i to

sam! Vi {e se i ne se }am o ~e mu je bi lo re ~i, sve

{to se ta da zbi va lo ne va no je. Ali u oba prav ca, sa

teh ni~ kim sle ta wi ma u Tiv tu, vo zio me je „fo ker-100“,

ae ro plan kom pa ni je „Mon te ne gro er laj nza“.

Po red me ne je u od la znom prav cu se deo po zna -

nik iz „[u ma tov ca“, Cr no go rac, ko me sam znao li ce,

ali ne i ime. Pa mi u svom jon gov skom stra hu od le te -

wa taj ~o’ek re ~e da se je dva usu dio da sed ne u „fo -

ker“, ko ji i ne ma ure |a je za na vo |e we, ne go kad ga vi -

de osma tra ~i da nad le }e Lov }en i kre }e pre ma Tiv tu,

oni na dig nu ga la mu: „Ee ej, pa zi i ii, evo ga ide fo o o -

ker sto oo, na i la zi da se spu {}a!“

Za to je moj sa put nik vi {e vo leo da le ti „Ja tom“,

ko ji, brat-bra tu, ni je ni {ta bo qi! Sa mo je ve }i, pa

ga vi de i ne de ru se op ser ve ri ka kon trol nom tor wu.

Moj po zna nik mi se po hva lio ka ko je od ro |e wa Sr -

bin od Va so je vi }a, i da ne mr da iz Be o gra da, osim

dva pu ta me se~ no, ka ko ga ple me ne bi za bo ra vi lo.

Uve ~e, po sle tog go sto va wa, sre toh se sa ne ko -

li ko biv {ih ofi ci ra i ge ne ra lom Ne deq kom Bo -

{ko vi }em. Se de li smo u jed noj ka fa ni, a oni su pri -

~a li uglav nom o Srp stvu. Obraz, ~oj stvo, ju na {tvo

i ~ast su se pod ra zu me va li. Sva ki od wih je sa so -

bom, na ra znim zgod nim me sti ma vu kao naj ma we dva

li vo ra. Ge ne ral mi je ob ja snio da mu je dan (li vor)

slu i za sa mo od bra nu, dru gi je kao tro fej ni, i jo{

ga je pra |ed ne gde za ta ko u bo ju, a tre }i je za sva ki

slu ~aj.

Po a lih se da ja ta kve stva ri ne no sim, jer su

mi ne ka ko |a vo qa ra bo ta, kad sva ~e tvo ri ca (to li ko

ih je bi lo), grak nu {e: „A {ta }e to te bi, ja dan?!“

Ta da smo jo{ bi li ista dr a va. Ka sni je smo evo -

lu i ra li u dr av nu za jed ni cu. Na ~e lu za jed ni~ ke voj -

ske, ko li ko se se }am, be {e Sve to Ma ro vi}, kar di -

nal ski mi ran ~o vek iz Bu dve. Sve ta sam li~ no po zna -

vao, on je me ne oslo vqa vao sa „pu kov ni ~e“, a ja we ga

sa „pred sed ni ~e“. Ni je te {ko bi ti pu kov nik bez voj -

ske, kao ni pred sed nik „dr av ne za jed ni ce“. U ne ko

do ba, pro zva smo ne du no ga Sve tu „ma lim Me si }em“,

jer se za la gao za ras tu ra we dr a ve i raz dva ja we voj -

ske ko joj je for mal no ko man do vao.

D

r a ve se osa mo sta li {e, voj ske raz dvo ji {e. Ni -

smo uspe li da vra ti mo avi o ne ko ji su osta li na

Go lu bov ci ma. Skan dal oko bor be nih le ti li ca

ko je su nam za ro bi la bra }a tra jao je ne ko li ko da na.

Io na ko to ni ka da „po le }e ti ne }e!“ Ostao je mu zej pod

ve drim ne bom, se }a we na vre me kad su za jed no le te la

„dva ra zro ka oka u gla vi!“ Na rod je, kra jem osam de -

se tih, za ne sen no vim li de ri ma pe vao no vo kom po no -

va ne po li ti~ ke {la ge re: „Ni ko ne sme da nam di ra,

Slo bu, Mi la i Mo mi ra!“

Pu kov nik Mi lan Ko mar, pod mor ni ~ar po za na -

tu, tvr dio je ka ko je sva plo vi la za Rat nu mor na ri cu

ku pi la Sr bi ja. Ali, ka ko pre vu }i la |e u sliv Mo ra -

ve, pod mor ni ~ar ni je mo gao od mah da se se ti, ne go je

pi scu ovih re do va ob ja {wa vao ko li ko smo mi Sr bi,

po tro {i li za ra ket ne i pa trol ne ~am ce, pod mor ni -

ce, mi no po la ga ~e, mi no lov ce i re mor ke re. Da li smo

sve, kao da je Kum bor u Sta la }u. I {ta sad? Ko je Ma -

|ar skoj i Sr bi ji kriv {to ne ma ju mo re, a u ad mi ra li -

ma ne osku de va ju?

Ta ko je to u bra ku i de ob nom bi lan su. Ne ma

prav de, jer da je ima, ne bi bi lo ni bra ka! Ali {ta

bi sa onom tro ji com oko ko jih su pe sni ci i na rod lo -

mi li je zi ke da ih sme ste u ve ~i te pe sme. Onaj po e ta,

bard ula gi va~ ke po e zi je, ova kav je stih na pi sao o Mi -

lo {e vi }u po sle go vo ra u Ko so vu Po qu, i ep ske re ~e -

ni ce: „Ni ko ne sme da vas bi je!“ Evo, da kle sti ha tog

~u ve nog obo a va wa: „I sti e mlad, lep go vor nik sa

na ko stre {e nom ko som...!“

„Mlad i lep“ go vor nik je oti {ao u svo ju po a -

re va~ ku isto ri ju, a Ko so vo u ne iz ve snost.

Mo mir je tu ne gde, ~as u Be o gra du, ~as u Pod go -

ri ci. Vi |ao sam ga u ka fa ni Klu ba kwi ev ni ka. To

vi {e ni je onaj mlad ener gi~ ni asi stent na eko nom skom

fa kul te tu, ko ji se upu stio u ar hi tek tu ru cr no gor ske

bu du} no sti sa Qu bi {om Stan ko vi }em. Ne stig ne, ne

da ju mu, ne è li vi {e da vi di ku ma Mi la, ko me je kr -

stio de cu. A i Mi lo je we mu! Kum stvo je ov de, a i ta -

mo, naj po u zda ni ji znak da }e (kum stvo) da puk ne, jer

po u zda ni jih zna ko va i ne ma.

N

aj da qe je do gu rao Mi lo \u ka no vi}. I naj ra ni -

je. Ve} u 29. go di ni bio je pre mi jer Cr ne Go re.

Iz ne kog {a re nog, tet ki nom ru kom ple te nog

xem pe ra usko ~io je u sku pa ode la, i iz wih vi {e ni je

iz la zio. Pre ne go {to je ras ki nuo kum stvo sa Mo mi -

rom, od re kao se i po li ti~ kog ido la Mi lo {e vi }a.

Jed no vre me se „po vu kao“ u bi znis, gde mu je ve o -

ma do bro i{lo, pro dao je ne ku ban ku bra tu, a se bi ku -

pio dru gu, na {ao se na ita li jan skim li sta ma ma fi ja -

{kih bo so va, ali je sve to pre i veo i vra tio se svo joj

naj ve }oj stra sti ko ja opi ja vi {e od sve ga, a to je vlast.

On je „kum“ ce tiw skog pri zna wa sa mo stal nog

Ko so va, ~o vek ko ji je obra zlo io za {to se ba{ ta ko

mo ra lo i ni ka ko druk ~e.

Sr bi ja je akt ce tiw sko-pod go ri~ ke vla da ju }e

gru pe do i ve la kao iz da ju brat stva, kum stva, tra di -

ci je i ~oj stva. I We go {a i Mar ka Mi qa no va, svih

onih ep skih pre da wa na ko ji ma je ì veo srp sko-cr no -

gor ski mit o „ne ras ki di vim spo na ma me |u jed nim te

istim na ro dom“. Sa mo nas br da de le. Ste ne i ve li ke

vo de, ka me we i sun ce ko je gre je Bu dvu, Bo ku, Bar, Ul -

ciw.

Cr na Go ra je ì ve la u Sr bi ji (bu kval no) vi {e

de ce ni ja. Da la nam je na hi qa de di rek to ra, mi ni sta -

ra, ge ne ra la, pre mi je ra, ~i ta va ne po ti sti~ ka brat -

sta va ko ja su vla da la u re zer vnoj otax bi ni. Jo{ ni sam

sreo Cr no gor ca u Be o gra du ko ji ni je bio ne ko! Ako,

ta ko je tre ba lo, Sr bi ja je sklo na da pri mi sve {to je

naj bo qe, ~ak i tran sfu zi ju „pla ve kr vi“ Srp stva iza

br da. Uì vao sam vi {e le ta u Bu dvi me |u pri ja te qi -

ma ko je ta mo imam, ko ji ni su ni Sr bi ni Cr no gor ci,

ne go sa mo qu di.

Oni ko ji su sti gli da bu du Sr bi i Cr no gor ci po

po tre bi, zna ju za {to su to ~i ni li. Wi ma su oba dve

otax bi ne do stup ne, ako ve} ni su u sta wu da od re de

sna gu iskon ske qu ba vi.

Sr bi ja u Cr noj Go ri je ì ve la sa mo u sr ci ma i

ra zu mu. I to je do voq no. Ne bi va qa lo da nas, obi~ -

ne qu de, po de li ne ra zum ko ji nas je ve} de lio.

DOGA\AJI

12 15. oktobar 2008.

GE NE RAL PO NO[ PRI MIO

KO MAN DAN TA SPE CI JAL NIH

SNA GA TUR SKE

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu -

kov nik Zdrav ko Po no{ pri mio

je 9. ok to bra ko man dan ta Spe -

ci jal nih sna ga OS Tur ske ge -

ne ral-pot pu kov ni ka Ser ve ta

Ju ru ka.

Dvo ji ca ge ne ra la raz go -

va ra li su o bi la te ral noj voj -

noj sa rad wi Sr bi je i Tur ske,

sa ak cen tom na bu du }oj sa rad -

wi u obla sti obu ke, pre sve ga

za jed ni~ kim ak tiv no sti ma spe -

ci jal nih je di ni ca dve voj ske.

CEN TRI ZA UÊ WE EN GLE SKOG

JE ZI KA U NO VOM SA DU I PAN E VU

U okvi ru PELT pro gra ma ospo so bqa va wa i te sti ra wa pri -

pad ni ka Voj ske Sr bi je u obla sti en gle skog je zi ka po stan dar du

STA NAG 6001, ko ji pred sta vqa part ner ski pro je kat Mi ni star -

stva od bra ne Sr bi je i do na to ra iz mi ni star sta va od bra ne Dan -

ske, Ho lan di je, Nor ve {ke i Ve li ke Bri ta ni je, 9. ok to bra u Pr voj

bri ga di KoV otvo ren je re gi o nal ni Cen tar za sa mo stal no u~e we

en gle skog je zi ka.

Otva ra wu no vo sad skog re gi o nal nog cen tra, po red na ~el ni ka

Upra ve za obu ku i dok tri nu G[ VS ge ne ral-ma jo ra Pe tra ]or na ko -

va, pri su stvo va li su i pred stav ni ci Ko man de KoV, voj ni i di plo -

mat ski pred stav ni ci Kra qe vi ne Dan ske, Kra qe vi ne Ho lan di je, Uje -

di we nog Kra qev stva, te pred stav ni ci gra da No vog Sa da.

Cen tar u No vom Sa du je {e sti po re du po sle Ni {a, Vra wa,

Kra qe va, Po a rev ca i Pan ~e va. O~e ku je se sko ro otva ra we sa -

vre me no opre mqe nog cen tra za u~e we en gle skog je zi ka i u Ge ne ral -

{ta bu VS, a pla ni ra se otva ra we ta kvih cen ta ra i u Avi ja cij skoj

ba zi na ae ro dro mu u Ba taj ni ca i na VMA u Be o gra du.

Cen tar je sme {ten u no vo sad skom Klu bu VS i opre mqen je kom -

pju te ri ma sa naj sa vre me ni jim soft ve rom za u~e we en gle skog je zi ka,

stal nom In ter net ve zom sa mo gu} no {}u u~e wa i kon tak ta s na stav -

ni ci ma „na da qi nu”, bo ga tom bi bli o te kom Ok so for do vih, Long ma -

no vih, Mek mi la no vih i dru gih je zi~ kih iz da wa.

I u ka sar ni „Rast ko Ne ma wi}” u Pan ~e vu, 2. ok to bra, sve ~a no

je otvo ren Cen tar za sa mo stal no u~e we en gle skog je zi ka.

B. M. P. – M. I.

DAN SED MOG CEN TRA

ZA OBU KU

Pri pad ni ci Sed mog cen tra za obu ku sve ~a no su obe le i li

7. ok to bar – dan je di ni ce, u znak se }a wa na isti da tum 1918. go -

di ne ka da je srp ska voj ska oslo bo di la Le sko vac. Sve ~a no sti su

pri su stvo va li pu kov nik Ma rin ko Pa vlo vi} iz Ko man de za obu ku,

ko man dan ti dru gih cen ta ra za obu ku i pred stav ni ci vla sti iz Le -

skov ca.

U svom obra }a wu ko man dant Sed mog cen tra za obu ku pu kov nik

Mi jo drag \u ro vi} na gla sio je da pri pad ni ci tog sa sta va ula u mak -

si mum na po ra u {to kva li tet ni je iz vo |e we obu ke sa mla dim voj ni -

ci ma. Po vo dom pra zni ka, ve }em bro ju pri pad ni ka Cen tra do de qe -

na su pri zna wa i na gra de.

Z. M.

P R E F O R M I R A N A R E ^ N A F

Re~ noj flo ti li Voj ske Sr bi je uru ~e na je voj na za sta va, na sve ~a no -

sti odr a noj 2. ok to bra, na oba li Du na va, na ve zu no vo sad skog Be o grad -

skog ke ja. Pre da ju }i za sta vu ko man dan tu RF ka pe ta nu boj nog bro da Ne boj -

{i Jok si mo vi }u, na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav -

ko Po no{, u svoj stvu iza sla ni ka pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, is ta kao

je da je opre de qe we da pon to nir ske je di ni ce iza |u iz sa sta va Pr ve bri -

ga de KoV i bu du u sa sta vu Re~ ne flo ti le pro i za {lo iz is ku sta va iz obu ke

i funk ci o ni sa wa je di ni ca na kon re or ga ni za ci je Voj ske Sr bi je spro ve de -

ne to kom 2007. go di ne.

– Na ovaj na ~in pod jed nu ko man du sta vqa mo sve sna ge ko je svo je za -

dat ke iz vr {a va ju u za hva tu unu tra {wih plov nih pu te va. To nam omo gu }a va

efi ka sno iz vr {a va we oba ve za, po seb no u okvi ru tre }e mi si je Voj ske Sr -

bi je, a to je su prot sta vqa we pri rod nim i teh no lo {kim ka ta stro fa ma –

re kao je ge ne ral Po no{ i na gla sio da ova kva or ga ni za ci ja Re~ ne flo ti -

le ga ran tu je br zo re a go va we u spa sa va wu qu di i ma te ri jal nih do ba ra i

pru a wu po mo }i dru gim bro do vi ma u slu ~a ju po a ra, ha va ri ja i dru gih

ne zgo da na plov nim pu te vi ma.

– Imaj te na umu da ste vi je di na je di ni ca ove vr ste u Voj sci Sr bi je i

da za vas ne ma mo al ter na ti vu – is ta kao je ge ne ral Po no{, iz ra ziv {i

uve re we da }e je di ni ce Re~ ne flo ti le, ko je bri nu o bez bed no sti na pre ko

1.600 ki lo me ta ra unu tra {wih plov nih pu te va, a raz me {te ne su u No vom

Sa du, Be o gra du i [ap cu, za dat ke oba vqa ti od go vor no i pro fe si o nal no.

Po no voj or ga ni za ci o noj {e mi Re~ na flo ti la je je di ni ca ko ja, po red

ko man de sa ko mand nom i lo gi sti~ kom ~e tom, ima dva re~ na od re da sa pet -

na est bro do va i ~a ma ca ra znih na me na, dva pon to nir ska ba ta qo na i u

mo gu} no sti je da se po red kla si~ ne voj ne kom po nen te pri la go |a va no vim

iza zo vi ma i tren du raz vo ja re~ nih sna ga po du nav skih ze ma qa.

Sve ~a no sti u No vom Sa du pri su stvo va li su i ko man dant Kop ne ne

voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}, pred stav ni ci Mi ni star -

stva od bra ne, Ge ne ral {ta ba VS, ko man dan ti bri ga da, gra do na ~el nik No -

vog Sa da Igor Pa vli ~i}, pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve, Srp ske pra -

vo slav ne cr kve i dru gi go sti.

Pri pad ni ci Re~ ne flo ti le pri re di li su de fi le ko ji su sa ve li kim

in te re so va wem po sma tra li i broj ni No vo sa |a ni.

B. M. POPADI]

BRZO REAGOVAWE

NA VODI

U ka sar ni „Kwaz Mi ha i lo” u Ni {u sve ~a no je obe le en 7. ok to bar –

dan Tre }e bri ga de Kop ne ne voj ske. Sve ~a no sti su pri su stvo va li i po mo} -

nik mi ni stra od bra ne za qud ske re sur se dr Bo jan Di mi tri je vi}, za me nik

ko man dan ta Kop ne ne voj ske ge ne ral-ma jor Alek san dar @iv ko vi} i gra do -

na ~el nik Ni {a Mi lo{ Si mo no vi}.

ê sti ta ju }i pra znik ge ne ral-ma jor Alek san dar @iv ko vi} na gla sio

je da su oni svo jim ak tiv no sti ma u iz grad wi bor be ne go to vo sti da li ve li -

ki do pri nos ukup nim ope ra tiv nim spo sob no sti ma Kop ne ne voj ske i iz ra -

zio uve re we da }e i u bu du} no sti na sta vi ti sa pro fe si o nal nim i efi ka -

snim ra dom. Ko man dant Tre }e bri ga de pu kov nik ê do mir Bran ko vi} re -

kao je da su pred tom je di ni com no va is ku {e wa i iza zo vi u iz vr {a va wu

broj nih i po sa dr a ju raz li ~i tih za da ta ka, po seb no iz obla sti obu ke, ko -

ja se or ga ni zu je i iz vo di po no vim stan dar di ma.

Tom pri li kom, po mo} nik mi ni stra od bra ne za qud ske re sur se dr

Bo jan Di mi tri je vi} otvo rio je Spo men-so bu Tre }e bri ga de Kop ne ne

voj ske.

Z. M.

OBE LE@EN

DAN TRE ]E BRI GA DE

RA KE TA [I U SRE MU

Dru gi ra ket ni di vi zi on PVO iz sa sta va 250. ra ket ne bri ga -

de iz veo je po ~et kom ok to bra tak ti~ ku ve bu Je sen 2008.

Ra ke ta {i su sve ~ar sku at mos fe ru s kra ja sep tem bra, ka da su

obe le i li Dan ro da ar ti qe rij sko-ra ket nih je di ni ca za pro tiv va -

zdu ho plov na dej stva Voj ske Sr bi je, za me ni li bu kom ra dar skih si -

ste ma i lan sir nih ure |a ja, sa za dat kom da obo re {to vi {e ci qe va

u va zdu {nom pro sto ru.

Uz ar ti qe rij sko-ra ket ne sa sta ve na ve bi je u~e stvo va la i

avi ja ci ja. Ot kri va we, pra }e we i si mu la ci ja uni {ta va wa ci qe va u

va zdu hu, po red lo ka ci ja na ko ji ma su je di ni ce ras po re |e ne u mi ru,

od vi ja la se, ka ko se to voj nom ter mi no lo gi jom ka e, i na re zer -

vnom va tre nom po lo a ju, u oko li ni srem skog se la Pro gar.

U ra nim ju tar wim ~a so vi ma 8. ok to bra, Pr va ba te ri ja Dru gog

di vi zi o na iz Ja ko va, upra vo ona ko ja je 1999. go di ne obo ri la avi -

on F-16 i ne vi dqi vi F-117A, za u ze la je pla ni ra ne po lo a je.

Ia ko pri pa da teh ni ci dru ge ge ne ra ci je, ne va, ko ja je mo der -

ni zo va na mo di fi ko va nim elek tron skim si ste mi ma, bi la je uspe -

{na za hva qu ju }i do bro ob u ~e nim bor be nim po slu ga ma.

Tak ti~ kom ve bom Je sen 2008 za o kru e na je obu ka voj ni ka

jun ske ge ne ra ci je te ar ti qe rij sko-ra ket ne je di ni ce. M. V.

OBU KA VOJ NI KA

NA PO LI GO NU PE TI PUK

Sep tem bar ska ge ne ra ci ja voj ni ka ê tvr tog cen tra za obu ku u

Va qe vu, ko ja voj ni rok slu i u ka sar ni Voj vo da @ivo jin Mi {i},

re a li zo va la je ne dav no sed mo dnev no sta ci o nar no lo go ro va we na

po li go nu Pe ti puk.

Pre ma re ~i ma ko man dan ta e tvr tog cen tra pu kov ni ka Dra go -

sla va Sla da ko vi }a, voj ni ci su na po li go nu uve ba va li sa dr a je iz

obla sti tak ti~ ke i va tre ne obu ke, ko ji su pla ni ra ni u tom pe ri o du

in di vi du al nog ospo so bqa va wa. Na da qe }e obu ku za voj no e vi den -

ci o nu spe ci jal nost za ko ju su re gru to va ni na sta vi ti u cen tri ma za

stru~ no-spe ci ja li sti~ ku obu ku Voj ske.

Ka ko su oce ni li nad le ni iz Ba ta qo na za obu ku Cen tra, naj -

u spe {ni ja na lo go ro va wu bi la je ~e ta ka pe ta na Igo ra Sta men ko -

vi }a, a u ran gu ni ih je di ni ca vod ko jim ko man du je pot po ru~ nik Bo -

ban Ko sti}.

Do sa da je u ê tvr tom cen tru za obu ku, iz sa sta va Ko man de za

obu ku Voj ske Sr bi je, za osnov ne voj ni~ ke du no sti ospo so bqe no

vi {e od 4.000 voj ni ka. D. S.

L O T I L A V O J S K E S R B I J E

De le ga ci ja La ke avi ja ci je Kop ne ne voj ske Fran cu ske, ko ja je pro {le

sed mi ce bo ra vi la u ~e tvo ro dnev noj uz vrat noj po se ti Va zdu ho plov stvu i

pro tiv va zdu ho plov noj od bra ni Voj ske Sr bi je, po se ti la je ae ro drom u Ba -

taj ni ci. Go ste iz Fran cu ske pri mio je za me nik ko man dan ta ViP VO Voj ske

Sr bi je bri gad ni ge ne ral Ne boj {a \u ka no vi}.

To kom bo rav ka na ae ro dro mu pred stav ni ci fran cu ske La ke avi ja -

ci je KoV pri su stvo va li su pre zen ta ci ji or ga ni za ci je, struk tu re, na me ne i

za da ta ka ViP VO u Voj sci Sr bi je, po seb no slu be za tra ga we i spa sa va -

we. Oni su za tim ob i {li 204. avi ja cij sku ba zu, gde ih je pri mio ko man dant

bri gad ni ge ne ral Mir ko Vra ni}.

De le ga ci ja iz Fran cu ske ob i {la je i de ur nu je di ni cu 101. lo va~ -

ko-avi ja cij ske eska dri le i pri su stvo va la pre zen ta ci ji ra da u 252. me -

{o vi toj eska dri li.

Zva ni~ na po se ta fran cu ske voj ne de le ga ci je usle di la je na kon pro -

{lo go di {weg bo rav ka na {ih pi lo ta u {kol skoj avi ja cij skoj ba zi u Pro -

van si.

D. G.

Sni mio M

. [

IQ

KO

VI

]

DELEGACIJA LAKE AVIJACIJE

FRANCUSKE U POSETI ViPVO

Zavr{etkom prvog

kursa za

usavr{avawe

glavnih

podoficira u

Vojsci Srbije

okon~ana je uvodna

faza u stvarawu

podoficirskog

kora, jednog od

najva`nijih

preduslova u

profesionalizacij

i Vojske. Suvi{no

je danas tro{iti

re~i na

dokazivawe tvrdwe

da su podoficiri

veoma zna~ajni za

svaku vojsku i vojnu

organizaciju,

ba{ kao {to je

beskoristan wihov

àl za vremenom u

kome su imali

mnogo va`niju

ulogu od one koju

ostvaruju posledwu

deceniju-dve.

D

obronamernim kriti~arima ne treba mnogo argumenata da bi dokazali tvrdwu po kojoj

naru{avawe stvarne snage i mo}i jedne vojske po~iwe slabqewem uloge i zna~aja wenog, u

izvesnom smislu, najstru~nijeg i najoperativnijeg specijalisti~kog dela – podoficirskog

kadra. Nema nikakve sumwe da profesionalni vojnik, za razliku od dosada{wih, ro~nih,

èli i moè da po{tuje samo dobro osposobqenog, spremnog i stru~nog komandira, „od sebe

boqeg”. A takvih podoficira, od ukidawa sredwih vojnih {kola i centara za wihovo jednogo

di{we osposobqavawe, u na{oj vojsci je sve mawe.

Po{to je, osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka gotovo uni{ten najbrojniji, sredwi

sloj jedne, za svako dru{tvo i dràvu, veoma va`ne, vojne profesije, wihove du`nosti i zadatke

po~eli su da obavqaju oficiri, {to se, na kraju krajeva, pokazalo kontraproduktivno.

Po svemu sude}i, to vreme je za Vojsku Srbije nepovratno pro{lo. Opredeqewe na{e

dràve za profesionalizaciju vojske podrazumeva sasvim novu ulogu i podoficira i profe-

sionalnih vojnika, od kojih }e se, u najve}oj meri budu}i podoficiri i regrutovati. Nedavno

zavr{en {estomese~ni kurs za osposobqavawe glavnih podoficira u komandama brigade, op-

erativnim komandama i General{tabu Vojske Srbije otvorio je vrata stvarawu podoficirskog

kora, koji }e, sa svoje strane, omogu}iti uvo|ewe i razvoj sasvim nove, kvalitetnije uloge pod-

oficira u vojnoj organizaciji.

Boqi poznavaoci vojske i vojnog zanata rekli bi – barem povratak prave, nekada{we uloge,

koju su podoficiri imali onda kada se vojska sa ovih prostora ubrajala me|u najspremnije armije

u Evropi. Nesumwivo veliki zna~aj podoficira u razvoju svake vojske potvr|uje se i wihovim

odlu~uju}im doprinosom individualnoj obu~enosti (profesionalnih) vojnika i borbenoj

osposobqenosti niìh sastava.

SARADNICI KOMANDANATA

Prema re~ima general-majora Petra ]ornakova, na~elnika Uprave za obuku i doktrinu Gen-

eral{taba Vojske Srbije, podoficiri }e ubudu}e biti „regrutovani” od najboqih profesionalnih

vojnika, {to podrazumeva wihovo stalno usavr{avawe i dokazivawe.

– Vreme u kome smo sebi dozvoqavali luksuz da nam najsposobniji i najproduktivniji podofi-

ciri, poput zastavnika sa dvadeset godina radnog iskustva, tavore po magacinima ili radionica-

ma, ~ekaju}i penziju, ostalo je iza nas. Za tako ne{to u Vojsci Srbije nemamo ni vremena, a ni qu-

di. Profesionalna vojska, kakvoj teìmo, podrazumeva iz osnova druga~iju ulogu podoficira,

pogotovu onih najboqih me|u wima, prvih u ~etama i glavnih u komandama brigada, Kopnene vojske,

ViPVO i General{tabu. Novim konceptom wihove uloge i zna~aja predvi|eno je da budu prvi sarad-

nici komandanata u onim oblastima za koje su nadle`ni, a to su individualna obuka, status pod-

oficira i vojnika i wihov profesionalni razvoj. Posle {estomese~nog intenzivnog kursa za us-

avr{avawe glavnih podoficira i ~etiri petonedeqna te~aja za osposobqavawe prvih podofici-

ra zavr{ena je prva, konceptualna faza u stvarawu i razvoju nove uloge podoficira u Vojsci Sr-

bije. Wihov odlazak u jedinice predstavqa novi, prakti~an korak u ostvarivawu projekta podofi-

ciskog kora. Mi smo taj koncept sistemski ve} postavili izradom Pravilnika i definisawem wi-

hovog mesta i uloge u profesionalnoj vojsci. Sada nam je ostalo da ga i prakti~no realizujemo

Snimio J. MARJANOV

N O V A L I D E R S KT

EM

A P O D O F I C I R S K I K O R U V O J S C I S R B I J E

15

osposobqenosti jedinice za izvr{avawe zadataka. Upravo o tom,

dostignutom, nivou osposobqenosti vojnika, timova i jedinica, veoma

va`nu (pr)ocenu komandirima i komandantima daju prvi i glavni pod-

oficiri, koji u svakom trenutku treba da znaju {ta mogu da o~ekuju od

vojnika i sastava u kome se nalaze i koje obu~avaju.

Drugi set pitawa o kojima opredequju}e mi{qewe daju prvi i

glavni podoficiri vezan je za me|uqudske odnose koji vladaju me|u

profesionalnim vojnicima i podoficirima, komandirima timova,

odeqewa, vodova i koja, u najve}em broju slu~ajeva, veoma uspe{no

mogu da se re{avaju na nivou podoficira. Visok autoritet, li~ni in-

tegritet i liderske osobine na kojima se insistira u izboru vode}ih

podoficira, omogu}avaju im da sve eventualne sporove svojih

pot~iwenih re{avaju bez ve}ih te{ko}a i angaòvawa komandne

strukture koja se o svemu izve{tava. Vode}i podoficiri su, dakle,

nosioci discipline i uspostavqawa profesionalnih standarda za

vojnike i podoficire u celini.

Na kraju, tre}a grupa pitawa koja kod nas jo{ nije aktuelna, jer

nemamo profesionalnu vojsku, jeste briga o statusnim pitawima i

karijeri profesionalnih vojnika koja }e, u najve}oj meri, biti u na-

dle`nosti prvih i glavnih podoficira. S obzirom na to }e se budu}i

podoficiri Vojske Srbije birati me|u profesionalnim vojnicima,

logi~no je da odlu~uju}u ulogu u toj selekciji imaju vode}i podoficiri.

Ve} slede}e godine po~iwemo s obukom profesionalnih vojnika najpre

na liderskim kursevima, a zatim i sa osposobqavawem desetara na

kursevima za du`nosti vodnika. To zna~i da se profesionalnim vo-

jnicima pruà prilika da napreduju do stepenice koja }e zadovoqiti

ne samo potrebe slu`be, {to postaje jedan od najva`nijih kriterijuma

u razvoju profesionalne karijere podoficira, ve} i wihove li~ne

ambicije. S obzirom na sklonosti najboqim profesionalnim vojnici-

ma bi}e omogu}eno da se usavr{avaju u stru~nom, tehni~kom, ili ko-

mandnom pravcu. Time se mogu}nosti za napredovawe podoficira

pribliàvaju oficirskim, kaè general ]ornakov.

NEPREKIDNO USAVR[AVAWE

Rezultati rada profesionalnih vojnika i budu}ih podoficira

prati}e se neprekidno i najboqi me|u wima ima}e priliku za per-

manentno obrazovawe i napredovawe. Za pojedine ~inove oni }e za-

vr{avati odre|ene oblike usavr{avawa kao preduslov za ostanak u

slu`bi. Podoficiri koji svoju karijeru vide u okviru tehni~kih

slu`bi bi}e specijalisti prve i druge klase, dok }e se oni koji svoju

profesionalnu budu}nost vide u komandnoj liniji, osposobqavati za

ostvarivawe uloge prvih i glavnih podoficira.

Predvi|ena su ~etiri nivoa wihovog osposobqavawa, od

bazi~nog kursa, preko naprednog i {tabnog, do ovog koji su upravo

zavr{ili glavni podoficiri.

U tom smislu re~i na~elnika General{taba VS general-pot-

pukovnika Zdravka Pono{a, izre~ene na sve~anosti organizovanoj

povodom zavr{etka prvog kursa za usavr{avawe glavnih podofici-

ra, po kojima }e najboqim podoficirima biti dostupni i najvi{i

oficirski, pa ~ak i generalski ~inovi, bacaju sasvim novo svetlo na

ulogu, zna~aj i budu}nost podoficira u Vojsci Srbije. Ne samo u mo-

tivacionom smislu, ve} i u realnom, statusnom.

promenom odnosa na relaciji vojnik–podoficir–oficir – kaè gen-

eral ]ornakov.

Uvo|ewe podoficirskog kora jeste jedan od teì{nih zadataka,

jer donosi promene u nekoliko oblasti ìvota i rada u Vojsci Srbi-

je, mewa odre|ene odnose i relacije i obezbe|uje novu ulogu podofi-

cira u obuci i liniji komandovawa. Upozoravaju}i da nova uloga

podoficira u procesu komandovawa ne zna~i obrazovawe uporedne

komandne linije, ve} podr{ku komandantu u ve} postoje}em lancu sub-

ordinacije i komandovawa, general ]ornakov isti~e da ni

najuspe{niji komandanti ne treba da se li{e savetodavnog mi{qe-

wa najkompetentnijih, najstru~nijih i najiskusnijih podoficira u sre-

dini kojom rukovode.

– Prvi podoficiri u ~etama i glavni u bataqonima, bazama i

komandama brigada, KoV, ViPVO i General{tabu predstavqaju na-

jkompetentnije podoficire za procenu nivoa individualne obu~enos-

ti u jedinici, realizaciju statusnih pitawa svojih pot~iwenih i wihov

profesionalni razvoj, isti~e general ]ornakov.

– Oni su istovremeno najbliì saradnici komandira i ko-

mandanata, a to, kad je re~ o glavnom podoficiru u Vojsci Srbije,

zna~i i na~elnika General{taba, u onim oblastima za koje su na-

dle`ni i koje su Pravilnikom jasno definisane. Prvenstvena briga

prvih i glavnih podoficira jeste obuka vojnika, bez obzira na to u

kojoj su fazi obuke, da li su na wenom po~etku, ili su ve} savladali

nivo koji im omogu}ava da izvr{avaju odre|ene zadatke. U na{im

centrima za obuku ve} smo pre{li na instruktorski sistem obu ~a -

vawa, {to zna~i da su podoficiri sada instruktori i sertifika-

tori obuke, s pravom i ovla{}ewima da ocene nivo obu~enosti po-

jedinca. To je do sada bilo u nadle`nosti komandira, pa nismo imali

jasna razgrani~ewa izme|u izvo|a~a obuke i onoga koji vrednuje

wen nivo i kvalitet realizacije.

Promene su toliko duboke da zaista omogu}avaju realan uvid u

stvarni nivo obu~enosti ne samo vojnika ve} i jedinice, {to je i bio

wihov smisao, najva`niji ciq. Sada nema sredwih ocena obu~enosti

vojnika, koje naj~e{}e nisu mnogo govorile o dostignutom nivou

VISOK NIVO STRU^NOSTI

Kurs za usavr{avawe glavnih podoficira u Vojsci Srbije

traje od 14. aprila. Tokom prethodnih {est meseci oni su

izu~avali sadràje iz devet predmeta, od kojih izdvajamo up-

ravqawe obukom, kao sasvim novi koncept u planirawu i iz-

vo|ewu individualne obuke, upravqawe resursima, qudskim i

materijalnim, na jedan sasvim novi na~in, ve{tine komunikaci-

je u kriznim i redovnim situacijama, {to je podrazumevalo

izradu prezentacija, saop{tewa, organizovawe brifinga,

uve`bavawe obra}awa javnosti...

Naravno, nisu zaboravqene ni ra~unarske ve{tine, pa su

svi polaznici kursa dobili ECDL sertifikat za ~etiri

ra~unarska programa, a savladali su i osnove engleskog jezi-

ka. Najomiqeniji predmet bio im je psihologija, iz koje su

nau~ili ne{to vi{e o me|uqudskim odnosima i psiholo{koj

prevenciji vanrednih doga|aja. Posebnu pa`wu poklonili su

izu~avawu me|unarodnog humanitarnog prava i ulozi podofi-

cira u po{tovawu propisa iz te oblasti.

Tokom {estomese~nog kursa budu}i glavni prvi podofi-

ciri u komandama brigada, operativnim komandama i Gener-

al{tabu imali su priliku da od glavnih podoficira iz make-

donske, kanadske i ameri~ke vojske ~uju s kakvim se problemima

oni susre}u u obavqawu svojih du`nosti i zadataka. Sli~nu

priliku imali su i polaznici petonedeqnih kurseva za prve

podoficire, realizovanih u Drugom centru za obuku u Pan~evu.

TRE]I KURS ZA PRVE PODOFICIRE

U Klubu Vojske u Pan~evu polaznicima tre}eg kursa za prve

podoficire Vojske Srbije 3. oktobra uru~ena su uverewa o

zavr{etku tog oblika usavr{avawa.

Tre}i kurs, koji je trajao pet nedeqa, zavr{ila su 34 pod-

oficira Vojske Srbije. Najuspe{niji na stru~noj obuci bili su

stariji vodnici prve klase Vladan Avramovi} i @ivan Trboqe-

vac, zastavnik Zoran Dragoqevi} i stariji vodnik prve klase Mar-

ijan Piqi}.

Do sada su kurs za prve podoficire zavr{ila 63 pripadni-

ka Vojske, a ~etvrti kurs po~eo je 13. oktobra, tako|e u Drugom

centru za obuku. Do kraja godine realizova}e se i peti kurs za

prve podoficire, ~ime }e biti zadovoqene potrebe jedinica Vo-

jske Srbije za takvim kadrom.

A U L O G A

– Time se postiè nekoliko stvari, napomiwe general ]or-

nakov, veoma va`nih za razvoj profesionalne vojske. Neprekidnim

usavr{avawem i obrazovawem postièmo visok nivo kompetencija i

znawa glavnih podoficira za oblasti i pitawa za koje su nadle`ni,

primoravamo ih na permanentno osposobqavawe i dokazivawe

sposobnosti i razvijamo osnovu za kvalitetno druga~iju organizaciju

i realizaciju obuke u jedinicama. Iskazuju}i li~ni integritet, znawe,

liderske osobine i samoinicijativu, podoficiri sti~u onu meru

upornosti, radoznalosti i istrajnosti koja obe}ava wihov uspeh i na

drugim, vi{im du`nostima.

Produàvaju}i svoj profesionalni ugovor i karijeru u vojsci,

najboqi podoficiri daju zna~ajan doprinos i wenom razvoju i

efikasnom ostvarivawu predvi|enih zadataka i misija. Profesion-

alna vojska ne trpi ni najmawu dozu u~aurenosti i samozadovoqstva.

Zato }e se od podoficira, pogotovu vode}ih, neprekidno traìti sve

vi{e i vi{e. Ali }e se u wih i ulagati.

Promene koje predstoje odlaskom glavnih i prvih podoficira u

jedinice Vojske Srbije i wihovim stupawem na nove du`nosti svakako

ulazimo u novu fazu transformacije Vojske. Osnovni generator wene

daqe profesionalizacije postaju vrhunski osposobqeni podoficiri,

spremni da odgovore i najsloènijim zahtevima komande i struke. Od

wihovog znawa, sposobnosti, radoznalosti, prirodne te`we za uspe-

hom i dokazivawem zavisi}e ne samo to na kakav }e prijem nai}i, ve}

i koliko }e posti}i u odnosima s komandantom i pretpostavqenim

oficirima. [to skorije obrazovawe podoficirskog kora moglo bi

biti kqu~ni ~inilac wihovog uspeha u ostvarivawu veoma odgovornih

i sloènih zadataka, posebno u ostvarivawu savetodavne uloge u

oblasti obu~avawa.

RAZGRANIÊWE NADLE@NOSTI

Upravo zbog eventualnih te{ko}a koje glavni i prvi podoficiri

mogu imati na po~etku svog rada, obrazovawe podoficirskog kora,

prema re~ima generala ]ornakova, postaje prioritet.

– Pitawe kako }e oficiri, komandiri jedinica, da prihvate prve

i glavne podoficre predstavqa malu nepoznanicu, koju poku{avamo

da razre{imo upore|uju}i neka iskustva ste~ena u razgovorima s

predstavnicima stranih armija, glavnim podoficirima koji su gosto-

vali na na{em kursu za osposobqavawe glavnih podoficira. Od wih

smo ~uli da jasno razgrani~ene

nadle`nosti znatno pomaù u otk-

lawawu nesporazuma. Predvi|e -

no je da komandiri i komandanti

od prvih i glavnih podoficira do-

bijaju sva potrebna veoma kompe-

tentna mi{qewa i saznawa koja su

im potrebna u komandovawu. Vo -

de }i podoficiri }e dobiti pos -

tavqewe, kancelariju, koja je u ko-

mandantovoj blizini, ali ono {to

je va`no – oni nisu sekretari ko-

mandanta. Oni u to ne smeju da se

pretvore, po inerciji, ili koman-

dantovoj eventualnoj projekciji.

Prvi i glavni podoficiri

imaju precizno definisanu ulogu,

kao jedan od komandantovih po-

mo}nika za oblasti za koje su na-

dle`ni, a to su individualna obu-

ka i podr{ka komandovawu. Van

toga prvi i glavni podoficiri ne

treba da idu. S druge strane, oni

ne smeju da se ponesu novom ulo-

gom i komandantovom blizinom,

odnosno prilikom da ~esto s wim

komuniciraju, pa da iza|u iz svo-

jih kompetencija. To moè da bude

16 15. oktobar 2008.

TEMAproblem, budu}i da nemamo razvijenu tradiciju u toj oblasti, ali se

i to otklawa obrazovawem i osposobqavawem prvih i glavnih pod-

oficira, s jedne strane, i edukacijom komandanata, s druge. Upravo u

tome vidimo potrebu stvarawa podoficirskog kora, koji }e dati i

institucionalnu snagu i autoritet vode}im podoficirima na novim

du`nostima.

ZNAWE NAJBOQI ARGUMENT

Ipak, najva`niji argument budu}ih glavnih podoficira bi}e wi-

hovo znawe i liderske sposobnosti. Iskustva iz stranih armija gov-

ore da visok procenat wihovih glavnih i prvih podoficira imaju

vi{i, ili visoki stepen obrazovawa. Za{to onda nisu u ~inu ofici-

ra, bilo je jedno od naj~e{}ih pitawa polaznika tek zavr{enog {es-

tomese~nog kursa za glavne podoficire Vojske Srbije. Na to pitawe

general ]ornakov odgovara jednostavno:

– Moramo mewati na~in mi {qewa i shvatawa uloge podofici-

ra u vojsci. Glavni podoficiri se nalaze u sasvim druga ~ijem okru -

èwu od onog koje je karakteristi~no za profesionalne vojnike i druge

podoficire. Oni se nalaze u lancu komandovawa, pre dstavqaju na-

juspe{nije predstavnike svoje struke, qudi su od najve}eg poverewa

komandanta, u wihovom najblièm okruèwu. Isto vremeno, oni su

izuzetno po{tovani me|u svojim kolegama, jer se bave pitawima od

najvi{eg zna~aja za wih. Zbog toga je wihova uloga nemerqiva s ulo-

gom prose~nog oficira. To je razlog {to u nekim armijama glavni pod-

oficir ne èli da mewa status i postane oficir, iako ima zavr{en

fakultet, pa i magisterij. Takve mogu}nosti ima}e i na{i najboqi

podoficiri.

Oni koji su profesionalnu karijeru ve} zapo~eli na neo-

dre|eno vreme nastavi}e da obavqaju svoje du`nosti na na~in na

koji su to ~inili i do sada, a druga kategorija podoficira pod

ugovorom, koji se u Vojsku primaju na odre|eno vreme, od po~etka }e

znati da im duìna boravka i rada u Vojsci zavisi od wihovog

razvoja u slu`bi.

Profesionalna vojska ne trpi u~aurene, neambiciozne qude.

Wen i razvoj i napredak zavise uveliko od onih koji se i sami razvi-

jaju. Najboqi me|u wima idu na vi{i nivo, na {tabni, pa i na kurs za

glavne podoficire. Svaki novi kurs pruà im priliku da zasnuju novi

ugovor s vojskom i tako produè svoju karijeru. Glavni podoficir Vo-

jske funkcioni{e u okruèwu na~elnika General{taba, {to zna~i da

mora da poseduje ona znawa koja umnogome nadma{uju odre|eni sred-

wo{kolski nivo, na koji se misli kad govorimo o podoficirima

uop{te. Od wih se, dakle, traì

mnogo.

– Ako mi podoficire prvi

put postavqamo u ulogu lidera,

qudi koji u~estvuju u procesu

upravqawa na takti~kom i op-

erativnom nivou, onda je jasno

da oni moraju mnogo da znaju, da

budu veoma iskusni i kompe-

tentni. Stvarawem podofi-

cirskog kora stvaraju se uslovi

da odre|ene podoficirske

du`nosti budu primamqivije i

perspektivnije od pojedinih

oficirskih. To je do sada bilo

nezamislivo u na{oj vojsci.

Biti na vrhu podoficirske pi-

ramide, u ulozi najblièg, ili

jednog od najbliìh komandan-

tovih saradnika, svakako je ve-

liki profesionalni izazov i

profesionalno postignu}e. To

je jedan od motiva stalnog us-

avr{a va wa i razvoja podofi-

cira. Od wih se traì mnogo,

ali se mnogo i ulaè – smatra

general ]ornakov.

Du{an GLI[I]

NAPREDOVAWE KAO MOTIV

Obra}aju}i se slu{aocima Kursa za usavr{avawe

glavnih podoficira u Vojsci Srbije, na~elnik General{taba

general-potpukovnik Zdravko Pono{ je, izme|u ostalog, rekao

da su znawa ste~ena tokom {est meseci, bazirana na iskustvi-

ma savremenih armija, preduslov za ostvarivawe nove uloge

i zna~aja podoficira u Vojsci Srbije.

– Izmeweno mesto i uloga podoficira u oblasti koman-

dovawa i obuke, kao i izmene u na~inu obezbe|ewa vojske pod-

oficirskim kadrom, wegovom statusu i profesionalnom

razvoju doveli su i do promena u wihovom zna~aju u Vojsci

Srbije. Principi koji vaè u razvoju karijere oficira

ubudu}e vaì}e i u razvoju podoficira. Najboqima od wih,

posle neprekidne selektivne obuke, namenskih i {tabnih kur-

seva i permanentnog osposobqavawa, neophodnog za sticawe

vi{ih du`nosti i ~inova, bi}e dostupni i najvi{i oficirski

~inovi, ukqu~uju}i i generalske. Na toj statusnoj komponentni

mi }emo izgraditi motiv mladih qudi za pristupawe Vojsci

Srbije i opredeqewe za profesionalnu vojnu karijeru.

Od glavnih podoficira, okosnice novog podoficirskog

kora u Vojsci Srbije, danas se traì da budu najiskusniji i

najkompetentniji u oblastima za koje su zaduèni, da poseduju

one tehni~ke i takti~ke ve{tine koje im omogu}avaju da

postanu lideri u svojim jedinicama –– rekao je, pored ostalog,

general-potpukovnik Zdravko Pono{ u svom obra}awu glavn-

im podoficirima Vojske Srbije.

P O T P I S A N P R O T O K O L O D O N A C I J I

S O F T V E R S K O G P R O G R A M A „ KO S T M O D ”

Pro to kol o do na ci ji soft ver skog pro gra ma za du go ro~ no pla ni ra we si ste ma od -

bra ne – „Kost mod” pot pi san je 9. ok to bra u Mi ni star stvu od bra ne Re pu bli ke Sr bi je.

Do ga |a ju je pri su stvo vao dr av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Du {an Spa -

so je vi}, a pro to kol su pot pi sa li, u ime Mi ni star stva od bra ne Sr bi je, na ~el nik Upra -

ve za stra te gij sko pla ni ra we bri gad ni ge ne ral Mi tar Ko va~ i Tor Vi dar In dvi de, u

ime do na to ra – Kra qe -

vi ne Nor ve {ke.

Re~ je o sa vre me -

nom ra ~u nar skom ala tu

ko ji se ko ri sti u de fi ni -

sa wu ve ze iz me |u po tre -

ba si ste ma i neo p hod nih,

naj op ti mal ni jih fi nan -

sij skih re sur sa za wi ho -

vu re a li za ci ju.

Na sve ~a no sti je

kon sta to va no da je i

ovaj pro to kol pot pi san

u du hu osve do ~e ne do -

bre sa rad we mi ni star -

sta va od bra ne Sr bi je i

Nor ve {ke.

B. K.

DR@AV NI SE KRE TAR SPA SO JE VI] RAZ GO VA RAO

SA NE MA^ KIM DR@AV NIM SE KRE TA ROM [MI TOM

Dr av ni se kre tar Mi ni star stva

od bra ne Du {an Spa so je vi} raz go va -

rao je 3. ok to bra sa par la men tar nim

dr av nim se kre ta rom Mi ni star stva

od bra ne SR Ne ma~ ke Kri sti ja nom

[mi tom, ko ji je bo ra vio u po se ti Re -

pu bli ci Sr bi ji.

Raz ma tra na su pi ta wa iz do me na

bi la te ral ne voj ne sa rad we i po li ti~ ko-

bez bed no sne si tu a ci je u re gi o nu.

Par la men tar nog dr av nog se -

kre ta ra [mi ta pri mio je i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu -

kov nik Zdrav ko Po no{.

SA RAD WA VOJ NE

AKA DE MI JE I SRP SKE

PRA VO SLAV NE CR KVE

Spo ra zum o sa rad wi Voj ne aka de mi je i

Srp ske pra vo slav ne cr kve pot pi san je 7. ok -

to bra u Voj noj aka de mi ji, ~i me je us po sta vqe -

na sa rad wa u obla sti obra zo va wa i vas pi ta -

wa. Spo ra zum su pot pi sa li na ~el nik VA ge ne -

ral-ma jor mr Vi do sav Ko va ~e vi} i, u ime Od -

bo ra za ver sku na sta vu Ar hi e pi sko pi je be o -

grad sko-kar lo va~ ke, epi skop hvo stan ski Ata -

na si je (Ra ki ta).

Pre ma Spo ra zu mu, Od bor za ver sku na -

sta vu Ar hi e pi sko pi je or ga ni zo va }e u sa rad wi

sa Voj nom aka de mi jom te mat ska pre da va wa i

tri bi ne iz raz li ~i tih obla sti za stu den te i

slu {a o ce Voj ne aka de mi je i u~e ni ke Voj ne gim -

na zi je ra di o~u va wa i ne go va wa na rod ne tra -

di ci je i du hov no sti. Pre da va wa }e dr a ti

uni ver zi tet ski pro fe so ri, te o lo zi, psi ho lo -

zi, isto ri ~a ri i dru gi.

– Za nas ovoj spo ra zum zna ~i ko rak ka

du hov noj iz grad wi stu de na ta i ofi ci ra. Sli -

~ ne spo ra zu me pot pi sa li smo sa Be o grad skim

i Ni {kim uni ver zi te tom i Po li cij skom aka -

de mi jom. Isto vre me no, ovo je po ziv i osta -

lim ver skim za jed ni ca ma da se pri kqu ~e si -

ste mu obra zo va wa stu de na ta VA. @eli mo da

sve ono {to u ze mqi vre di is ko ri sti mo ka ko

bi smo bu du }e ofi ci re „na o ru a li” svim mo -

gu }im zna wi ma i ospo so bi li ih za iz vr {a va -

we slo e nih za dat ka ko ji ih o~e ku ju u da na -

{wem, vr lo kom pli ko va nom vre me nu – re kao

je na kon pot pi si va wa Spo ra zu ma ge ne ral-

ma jor Ko va ~e vi}.

Voj na aka de mi ja }e u sa rad wi sa Od -

bo rom za ver sku na sta vu Ar hi e pi sko pi je or -

ga ni zo va ti i po klo ni~ ka pu to va wa za stu -

den te i slu {a o ce Voj ne aka de mi je i u~e ni ke

Voj ne gim na zi je.

S. \O KI]

U Voj nom mu ze ju na Ka le meg da nu, 10. ok to bra, otvo re na je iz lo ba na ko joj je

pri ka zan raz voj ra ket nog na o ru a wa u Voj no teh ni~ kom in sti tu tu (VTI) u pro te klih

60 go di na.

Na iz lo bi je pred sta vqe no vi {e od osam de set eks po na ta ko ji pri ka zu ju kon ti -

nu i tet is tra i va~ ke de lat no sti u VTI. Na taj na ~in mo gu }e je pra ti ti raz voj od sa mih

po ~e ta ka, na eks pe ri men tal nim pro jek ti li ma i ra ket nim mo to ri ma, do onih sred sta -

va na o ru a wa i voj ne opre me (NVO) ko ja se tre nut no na la ze u ope ra tiv noj upo tre bi

voj ske, ili su jo{ u fa zi raz vo ja.

Po red kom plet nih si ste ma, iz lo e ne su i wi ho ve kom po nen te – go ri va, pri pa le,

ko mo re mo to ra, upa qa ~i, boj ne gla ve, ì ro sko pi. Sva ta sred stva osmi {qe na su u

VTI, a iz ra |e na u do ma }im fa bri ka ma od bram be ne in du stri je.

– Da nas mo e mo s po no som da ka e mo da VTI ima svo je vr snu {ko lu ra ket nog na -

o ru a wa. Ta {ko la se ubra ja u svet ski vrh. Na da mo se da }e mo i da qe ima ti pri mat

u obla sti ra ket nog na o ru a wa u ovom re gi o nu, a i {i re – re kao je otva ra ju }i iz lo -

`bu na ~el nik VTI pu kov nik prof. dr Mla den Pan ti}. On je is ta kao da se raz voj sred -

sta va ra ket ne teh ni ke na sta vqa i da je u VTI raz vi jen au to mat ski ra ket ni si stem ko ji

pred sta vqa vr hun sko ostva re we u ovoj obla sti.

M. [.

DOGA\AJI

I Z L O @ B A R A K E T N O G N A O R U @ A W A U V O J N O M M U Z E J U

P

o sma tra ju }i tak ti~ ku ve bu „Grom 2008” na in ter vi dov skom

voj nom po li go nu „Pa su qan ske li va de” na ~el nik Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{ na gla sio je

da u tom tre nut ku 5.500 pri pad ni ka Voj ske Sr bi je bo ra vi na

lo gor skim pro sto ri ja ma i da je to po tvr da we nog opre de qe wa

da se {to vi {e qu di ukqu ~i u ve bov ne ak tiv no sti.

S tim ci qem iz ve de na je i tak ti~ ka ve ba „Oja ~a ni me ha ni zo -

va ni ba ta qon na mar {u, sa bor bom u su sre tu i pre la skom u na pad,

uz boj no ga |a we oja ~a nom me ha ni zo va nom ~e tom”, na ko joj je u~e -

stvo va lo vi{e od 300 pri pad ni ka Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske,

98. avi ja cij ske ba ze i 246. ba ta qo na AB HO.

Seg men ti ve be ob u hva ti li su pri kaz tak ti~ kih rad wi i po -

stu pa ka me ha ni zo va nog ba ta qo na u pri pre mi i re a li za ci ji mar {a

u raz li ~i tim bor be nim si tu a ci ja ma u ko ji ma se je di ni ca mo e na -

}i. Kom plek snost ve bov nih ak tiv no sti do pri ne la je ostva ri va wu

pla ni ra ne ve }e in te gra ci je ro dov skih je di ni ca i wi ho voj uve ba -

no sti za sa dej stva u iz vr {a va wu va tre nih i tak ti~ kih za da ta ka.

Iz vi |a~ ki sa sta vi su, po za mi sli, pr vi uo ~i li sna ge pro tiv -

ni ka i sa wi ma raz me ni li va tru, a ra di pri ba vqa wa do dat nih in -

for ma ci ja an ga o va na je i avi ja ci ja za iz vi |a we bo ji {ta iz va -

zdu {nog pro sto ra. Po sle bor be u su sre tu, ko man dant ba ta qo na

zah te va dej stva lo va~ ko-bom bar der skih avi o na „orao”, ko ji ubr zo

efi ka sno gra na ti ra ju ne pri ja teq sku ko lo nu. Isto vre me no dej stvu ju

pro ti vo klop ni he li kop te ri „ga ma” i pro jek ti li ma pre ci zno po ga -

|a ju utvr |e ne ta~ ke pro tiv ni ka, ~i me jo{ jed nom po tvr |u ju zna ~aj

sa dej stva pro ti vo klop nih eska dri la sa je di ni ca ma Kop ne ne voj ske.

Efi ka snim „ma qut ka ma” ga |a ju i ope ra te ri sa pro ti vo klop nog lan -

sir nog oru |a PO LO M-83, a pa wu po sma tra ~a po got kom u sam

cen tar ci qa pri vu kao je sta ri ji vod nik Vla di mir â li ga lo vi} iz

28. mo to ri zo va nog ba ta qo na Dru ge bri ga de KOV.

Ka da su se u va tre nu po dr {ku mo to ri zo va nog ba ta qo na u na -

pa du ukqu ~i le po sa de „gvo zdi ka” i mi no ba ca ~a 120 mm, bo ji {ni

pro stor na po li go nu kao da je za tre pe rio od mno {tva eks plo zi ja i

uda ra pro jek ti la. Na ta la si ma dej stva po dr {ke pri pad ni ci na pad -

T A K T I ^ K A V E @ B A „ G R O M 2 0 0 8 ”

Od 136 ciqeva, u~esnici ve`be su

pogodili 126, {to je rezultat vredan

pa`we i dobar pokazateq obu~enosti

stare{ina i vojnika Druge brigade

Kopnene vojske i 98. avijacijske baze

18

NAJ MA SOV NI JA OVO GO DI [WA VE@BA

Obra }a ju }i se u~e sni ci ma ve be na ~el nik Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{ re kao je da

je ve ba po ka za la da su pri pad ni ci Voj ske Sr bi je ospo so bqe -

ni za iz vr {a va we za da ta ka iz we ne pr ve i naj va ni je mi si je –

od bra ne ze mqe.

On je uka zao da je „Grom 2008” naj ma sov ni ja ovo go di {wa

ve ba u po gle du an ga o va ne teh ni ke i na gla sio da su na woj

pre te no u~e stvo va li pro fe si o nal ni pri pad ni ci voj ske.

15. oktobar 2008.

INTEGRISANA OBUKA

nih sna ga iz bi ja ju na pred wu li ni ju fron ta, ali usled de san ti ra wa

pro tiv ni~ kih sa sta va, pri mo ra ni su da ga |a ju ci qe ve u va zdu {nom

pro sto ru i da dej stvu ju po de sant nim je di ni ca ma. U bor bu ula ze i

re zer vne sna ge ba ta qo na, dok ten kov ski vod efi ka snim dej stvom

ne u tra li {e he li kop ter ski de sant. Pre ma za mi sli ve be, to kom

bor be nih dej sta va po vre |en je je dan ~lan po sa de i o{te }en tenk,

19

{to je raz log da stru~ ne slu be po~ nu da eva ku i {u po vre |e ne i iz -

vla ~e o{te }e nu teh ni ku.

Kra tak pri kaz tak ti~ ke ve be „Grom 2008” uka zu je da je tom

pri li kom is pro ban ve li ki broj mo gu }ih si tu a ci ja u bor bi i da su

pri pad ni ci Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske i 98. avi ja cij ske ba ze

po tvr di li svo ju ospo so bqe nost za odbranu zemqe.

Oce wu ju }i uspe {nost iz ve de ne ve be bri gad ni ge ne ral Vi do -

je @iv ko vi} komandant 2. brigade KoV iz neo je po da tak da su od

136 po sta vqe nih ci qe va u~e sni ci po go di li 126, {to je, sva ka ko,

re zul tat vre dan pa we i re a lan po ka za teq ob u ~e no sti sta re {i na

i voj ni ka za efi ka snu re a li za ci ju boj nih ga |a wa. U po seb nom de lu

ve be pri pad ni ci 246. ba ta qo na AB HO, ko jim ko man du je pu kov nik

Zo ran Sto ja no vi}, iz ve li su pri kaz ra da de kon ta mi na ci o ne sta ni -

ce i de taq no po ka za li po stup ke po sle si mu la ci je he mij skog uda ra

na ten kov sku ko lo nu.

Ve bi „Grom 2008” pri su stvo va li su i za me nik na ~el ni ka G[

VS ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, ko man dant Kop ne ne voj -

ske ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}, na ~el nik Upra ve za

obu ku i dok tri nu ge ne ral-ma jor Pe tar ]or na kov, na ~el nik Upra ve

za lo gi sti ku ge ne ral-ma jor Qu bo mir Sa mar xi}, za me nik ko man -

dan ta Zdru e ne ope ra tiv ne ko man de pu kov nik Mi lan Moj si lo vi} i

ko man dan ti bri ga da i sa mo stal nih ba ta qo na Kop ne ne voj ske.

Z. MI LA DI NO VI]

20

Bojna ga|awa ni{ta ne moè

da zameni, zato {to je to

trenutak u kome se stavqa ta~ka

na osposobqenost stare{ina

i vojnika, a na videlo izlaze

kvaliteti i slabosti prethodne

obuke. Posle vrlo dobrih i odli~nih

rezultata na programskim i bojnim

ga|awima pe{adijskih, izvi|a~kih,

artiqerijskih, oklopno-mehanizovanih

i vojnopolicijskih jedinica Kopnene

vojske, moè se zakqu~iti da su

vojnici junske generacije bili

dobro osposobqeni u kasarnama.

Vojnici Kopnene vojske

na Pasuqanskim livadama

O

POLIGON

Od 13. do 23. sep tem bra odr a no je za vr {no lo go ro va we jun ske ge ne ra ci je

voj ni ka Kop ne ne voj ske na In ter vi dov skom po li go nu „Pa su qan ske li va de”.

Vi {e od hi qa du pri pad ni ka Kop ne ne voj ske de mon stri ra lo je sa dr a je tak -

ti~ ke i va tre ne obu ke, ka ko bi voj ni ci uve ba li pra vil nu, br zu, eko no mi~ -

nu i efi ka snu upo tre bu oru` ja i oru |a, raz vi li fi zi~ ke spo sob no sti i iz -

dr qi vost za ì vot i rad u te ren skim uslo vi ma. Isto vre me no su se ospo so bqa -

va li i ne po sred ni iz vo |a ~i obu ke za pri pre mu, or ga ni za ci ju i re a li za ci ju tak -

ti~ kih uve ba va wa, ve bi i boj nih ga |a wa, te za iz vo |e we bor be nih dej sta va.

PRO VE RA ZNA WA ...

To kom lo go ro va wa iz ve de no je 39 ga |a wa iz na o ru a wa ko je ko ri ste

raz li ~i ti ro do vi Voj ske, dva je di na~ na boj na ga |a wa, dva boj na ga |a wa po -

sa de ten ka i me ha ni zo va nog ode qe wa i pet tak ti~ kih ve bi sa boj nim ga |a -

wi ma. Va no je na gla si ti da te {ki vre men ski i ze mqi {ni uslo vi – ki {a,

ma gla, bla to – ni su uti ca li na re a li za ci ju ak tiv no sti, ta ko da je ostva re no

96 po sto pla ni ra nih ga |a wa i na wi ma po stig nu ti vr lo do bri i od li~ ni re -

zul ta ti.

Voj ni ci iz Pr ve, Dru ge, Tre }e i ê tvr te bri ga de KoV, Me {o vi te ar ti qe rij -

ske bri ga de, Pe tog ba ta qo na voj ne po li ci je i 246. ba ta qo na AB HO ima li su na

15. oktobar 2008.

NADOGRADWA

21

„Pa su qan skim li va da ma” sve sa dr a je obu ke ko ji ni su mo gli iz ve sti

na ve ba li {ti ma u svo jim gar ni zo ni ma.

Od ko man dan ta lo gor ske pro sto ri je i za me ni ka ko man dan ta Dru -

ge bri ga de KoV pu kov ni ka Zo ra na Ko va ~e vi }a sa zna li smo da su u okvi -

ru tak ti~ ke obu ke pr ven stve no uve ba va ni po stup ci pe {a dij skih sa -

sta va u na pa du i od bra ni, rad iz vi |a~ kih gru pa u raz li ~i tim uslo vi -

ma, de lo va we ar ti qe rij skih ba te ri ja u po dr {ci mo to ri zo va nih je di -

ni ca, ali i dej sta va ten kov skih vo do va i spe ci fi~ ne ak tiv no sti je di -

ni ca voj ne po li ci je. Ne do sta ja li su sa mo pri pad ni ci sa sta va ARJ PVO

Kop ne ne voj ske, ko ji svo ja tre na na i kon trol no-tre na na ga |a wa ci -

qe va u va zdu {nom pro sto ru iz vo de na voj nom ae ro dro mu „Ba taj ni ca”.

Boj na ga |a wa ni {ta ne mo e da za me ni, za to {to je to tre nu tak

u ko me se sta vqa ta~ ka na ospo so bqe nost sta re {i na i voj ni ka, ka da

na vi de lo iz la ze kva li te ti i sla bo sti pret hod ne obu ke. Po sle pro -

gram skih i boj nih ga |a wa pe {a dij skih, iz vi |a~ kih, ar ti qe rij skih,

oklop no-me ha ni zo va nih i voj no po li cij skih je di ni ca Kop ne ne voj ske,

mo e se za kqu ~i ti da su voj ni ci do bro ra di li i u ka sar na ma.

GODINA OBUKE

Re zul ta ti ga |a wa bi li su vr lo do bri i od li~ ni. Pre ma re ~i ma

pu kov ni ka Ko va ~e vi }a, po seb no su se is ta kli mi no ba ca~ ka je di ni ca

21. ba ta qo na iz Ra {ke, ko ju je pred vo dio ka pe tan Ni ko la Ko va ~e vi},

di vi zi on SVLR iz Va qe va, ko jim ko man du je pot pu kov nik Alek san dar

Va si qe vi}, i 27. me ha ni zo va ni ba ta qon iz Kra qe va. Me |u po je din -

ci ma naj u spe {ni ji bi li su ma jor Mi ro Sa ki}, po ru~ nik Da li bor

Jan ko vi}, pot po ru~ nik Do bri voj Mu tav xi} i sta ri ji vod ni ci Dra go{

Ra do sa vqe vi} i Bo ri slav \i no vi}.

Ga |a we pro ti vo klop nim ra ke ta ma bi lo je naj za ni mqi vi je. Pod -

o fi ci ri Kop ne ne voj ske do ka za li su da za wih ne ma taj ni u ru ko va -

A VE[TINA

wu tim mo} nim oru` jem. Rad i

obu ka ope ra te ra je su slo en po -

sao i po treb no je da sva ki od wih

iz ve de vi {e od hi qa du opa qe wa

na TV tre na e ri ma i u ka bi ne ti -

ma. Ra ke ta le ti 19 se kun di od

bor be nog vo zi la pe {a di je do ci -

qa, i u tom pe ri o du se is pa qu je,

pri hva ta na pu tu za vo |e we, vo di

i na vo di na ciq. Sva ki de taq je

va an, ali po sled wih ~e ti ri-pet

se kun di od lu ~u je da li }e ra ke ta

uspe {no po go di ti ciq. Upra vo

ta da su sta ri ji vod nik Vla di mir

Ra le ti} iz e tvr te bri ga de i sta -

ri ji vod nik Bo jan Mi li vo je vi} iz

Dru ge bri ga de po ka za li pri bra -

nost i uve ba nost, pa ne po gre {i -

vo do ve li ra ke tu u cen tar ciqa.

@ivot i rad u te ren skim uslo vi ma, kao i lo gi sti~ ku po dr {ku,

obez be di la je Dru ga bri ga da KoV iz Kra qe va.

„Ima li smo slo en za da tak da u te ren skim uslo vi ma obez be di -

mo vi {e od hi qa du qu di” – ka e na ~el nik lo gi sti ke pot pu kov nik Qu -

bi vo je Xam ba so vi} – „ali smo uz do bru or ga ni za ci ju i stru ~an ka dar

pre bro di li sve pro ble me. Ne ma sum we da su na taj na ~in i lo gi sti -

~a ri ugra di li deo se be u od li~ ne re zul ta te bor be nih je di ni ca”.

Me {o vi ti lo gi sti~ ki vod, pod ko man dom ka pe ta na Pre dra ga Mo -

ji }e vi }a, uspe {no je raz vio sta ni ce teh ni~ ke i in ten dant ske slu be i

obez be dio kom ple tan ì vot i rad na po li go nu – od is hra ne, vo do -

snab de va wa i ode va wa, pa do is -

prav no sti i bor be nih i ne bor be -

nih vo zi la. Re dov no ku pa we, dva -

de set ~e tvo ro ~a sov no za gre va we

{a to ra, do pu na is hra ne i kva li -

tet nog ra da po kret nog voj ni~ kog

klu ba, po zi tiv no su uti ca li na mo -

ral voj ni ka i sta re {i na. Pri pad -

ni ci Kop ne ne voj ske u pa u za ma ve -

`bov nih ak tiv no sti ob i {li su i

obli wi ma na stir „Ra va ni ca”.

Boj nim ga |a wi ma na po li -

go nu pri su stvo va li su ko man dant

Dru ge bri ga de KoV bri gad ni ge -

ne ral Vi do je @iv ko vi}, pred -

stav ni ci Ko man de Kop ne ne voj -

ske, ko man dant Me {o vi te ar ti -

qe rij ske bri ga de pu kov nik Sto -

jan Mi la no vi}.

„Va no je da su voj ni ci u~vr sti li i na do gra di li zna wa i ve -

{ti ne ste ~e ne u cen tri ma za obu ku. Obez be di li smo i op ti mal nu

eks plo a ta ci ju ma te ri jal nih re sur sa. Ko man da Dru ge bri ga de ste -

kla je is ku stvo u pla ni ra wu, or ga ni za ci ji i kon tro li ve bov nih

ak tiv no sti. Lo go ro va wem smo do pri ne li opredeqewu General{ta-

ba Vojske Srbije da 2008. godina bude godina obuke i ve`bi.

Ima}emo priliku da ste~ena iskustva ponovo proverimo na pred-

stoje}oj takti~koj ve`bi Grom 2008“ – rekao je brigadni general

Vidoje @iv kovi}.

Zoran MILADINOVI]

POLIGON

15. oktobar 2008.22

23

BOJ NA GA \A WA

AR TI QE RIJ SKO-RA KET NIH JE DI NI CA

GRO MO VI

SA LI VA DA

Na in ter vi dov skom po li go nu „Pa su qan ske li va de”, ar ti qe -

rij sko-ra ket ne je di ni ce iz sa sta va Va zdu ho po lov stva i pro tiv va -

zdu ho plov ne od bra ne i Kop ne ne voj ske iz ve le su 8. ok to bra za jed -

ni~ ka boj na ga |a wa. Je di ni ce 177. i 98. ar ti qe rij skog di vi zi o na

i 14, 25. i 35. ar ti qe rij skog-ra ket nog di vi zi o na PVO ga |a le su

re al ne ci qe ve u va zdu {nom pro sto ru.

Iz 11 pro tiv a vi on skih oru |a ka li bra 40 mi li me ta ra – bo -

fors ga|a na je me ta ru ko va lac, ko ju je vu kao avi on F-62 T, po mo }u

saj le du i ne 1.200 me ta ra. Me ta se na la zi la na vi si ni od 300 do

700 me ta ra. Avi on je imao dva na le ta, a sva ki je tra jao 90 mi nu -

ta.

U pr vom na le tu, ni vo teh ni~ ke ospo so bqe no sti pro ve ra va li

su pri pad ni ci Teh ni~ kog opit nog cen tra. Na po li go nu je for mi ran

ope ra tiv ni cen tar sa si ste mom ve za. Za jed ni~ ke ak ci je iz ve de ne

su pr vi put po sle ~e ti ri go di ne, po za vr {e nim or ga ni za cij sko-mo -

bi li za cij skim pro me na ma u Voj sci Sr bi je.

Na ~el nik [ta ba Ko man de ViP VO bri gad ni ge ne ral Jo vi -

ca Dra ga ni} is ta kao je da boj na ga |a wa ar ti qe rij sko-ra ket -

nih sa sta va pred sta vqa ju vr hu nac wi ho ve ob u ~e no sti i ospo -

so bqe no sti bor be nih po slu ga. Pre ma we go vim re ~i ma, pret -

ho de mu uve ba va wa u ka bi ne ti ma i na tre na e ri ma. Na po -

li go nu su da ni i me se ci ra da bor be nih po slu ga pre to ~e ni u

ne ko li ko mi nu ta vatre nog dej stva.

Glav ni ru ko vo di lac ga |a wa pot pu kov nik Vu ja din Ni ko li} iz

Ode qe wa za obu ku Ko man de ViP VO pre do ~io je da su je di ni ce u

fa zi naj o se tqi vi jeg i naj slo e ni jeg de la obu ke. Pr vi pe ri od, od -

no sno pri pre ma za iz vr {e we za dat ka, re a li zo van je od 8. do 18.

sep tem bra na ae ro dro mu Ba taj ni ca. Od li~ nim oce na ma pri pad -

ni ci ARJ kva li fi ko va li su se za iz la zak na po li gon.

Po red ga |a wa ci qe va u va zdu {nom pro sto ru re a li zo va na je

i ve ba sa ci qe vi ma na ze mqi, gde su ostva re ni od li~ ni re zul ta -

ti, sa sred wom oce nom 4,80.

Ge ne ral Dra ga ni} po hva lio je u za vr {noj ana li zi za la ga we i

sprem nost ra ke ta {a. Za pri ka za ne ve {ti ne, je di ni ce su do bi le

od li~ nu oce nu.

M. IVA NO VI]

Snimio D. BANDA

Dan ro da ar ti qe rij sko-ra ket nih je di ni ca za pro tiv va zdu ho -

plov na dej stva Voj ske Sr bi je – obe le en je 30. sep tem bra na cen -

tral noj ma ni fe sta ci ji u ka sar ni Na rod ni he roj Mi lan Bla go je vi} u

Kra gu jev cu, sve ~a nim po stro ja va wem sa sta va 250. ra ket ne bri ga de

PVO Voj ske.

Sku pu su pri su stvo va li iza sla nik ko man dan ta ViP VO bri gad -

ni ge ne ral Jo vi ca Dra ga ni}, ko man dant 250. ra ket ne bri ga de PVO

pu kov nik dr Mi o drag Gor di}, pred stav ni ci va zdu ho plov nih je di ni ca

Voj ske Sr bi je, Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, jav nih i pri vat -

nih pred u ze }a, usta no va i osnov nih {ko la iz Kra gu jev ca. Go sti sve -

~a no sti bi le su i po ro di ce po gi nu lih pri pad ni ka na {ih ra ket nih je -

di ni ca, ~la no vi bo ra~ kih or ga ni za ci ja, re zer vnih voj nih sta re {i -

na, rat nih voj nih in va li da i pen zi o ni sa ni ra ke ta {i.

Po sle do ~e ka dr av ne za sta ve i in to ni ra wa him ne, pri sut ne

je naj pre po zdra vio pu kov nik Gor di}, a po tom se sve ~a nom stro ju

obra tio bri gad ni ge ne ral Dra ga ni}.

– Da nas ar ti qe rij sko-ra ket ne je di ni ce PVO ras po la u stru~ -

nim ka drom, spo sob nim da kva li tet no iz vr {a va sve po sta vqe ne za -

dat ke u pro ce su re for me Voj ske Sr bi je. Uve ren u sna gu i zna we ra -

ke ta {a, o~e ku jem da }e sa da {we, ali i bu du }e ge ne ra ci je, ko ri ste }i

tra di ci ju i is ku stva iz pro {lo sti, ulo i ti na po re i pro fe si o nal nu

od go vor nost da sprem ni i spo sob ni od go vo ri mo na zah te ve vre me na

pred na ma. Sa mo na taj na ~in sa ~u va }e mo ~ast i do sto jan stvo voj -

ni~ ke pro fe si je – re kao je bri gad ni ge ne ral Jo vi ca Dra ga ni}.

Pri pad ni ci ma ar ti qe rij sko-ra ket nih je di ni ca Voj ske Sr bi je

~e stit ke po vo dom pra zni ka upu ti li su na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske

ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{, ko man dant ViP VO ge ne ral-

ma jor Dra gan Ka ta ni}, na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral-ma jor Vi -

do sav Ko va ~e vi}, ali i broj ni ko man dan ti ope ra tiv nih sa sta va Voj -

ske i na ~el ni ci or ga ni za cij skih ce li na Mi ni star stva od bra ne.

Naj u spe {ni jim sta re {i na ma, pro fe si o nal nim voj ni ci ma i voj -

ni ci ma na re dov nom od slu e wu voj nog ro ka iz 250. ra ket ne bri ga de

do de qe ne su na gra de i pri zna wa. Na Spo men-obe le` je po gi nu lim

pri pad ni ci ma je di ni ce, u kra gu je va~ koj ka sar ni 310. sa mo hod nog ra -

ket nog di vi zi o na PVO, po lo e ni su ven ci. Go sti su po tom ob i {li

pri go dan tak ti~ ko-teh ni~ ki zbor na o ru a wa i opre me ar ti qe rij sko-

ra ket nih sa sta va PVO Voj ske Sr bi je. Pra znik ar ti qe rij sko-ra ket -

nih je di ni ca za pro tiv va zdu ho plov na dej stva Voj ske Sr bi je od za -

bra va ~u va se }a we na 30. sep tem bar 1915. go di ne, ka da je re dov

ar ti qe rij skog pu ka Ta na sko Ra ji} Ra do je Ra ka Qu to vac, bra ne }i

Kra gu je vac od na pa da iz va zdu ha, sa po lo a ja na Me ti nom br du mo -

di fi ko va nim poq skim to pom obo rio ne pri ja te qev ae ro plan.

V. PO U^

Sni mio J. MAR JA NOV

SNAGA RAKETA[A

OBELE@EN DAN RODA ARJ I PVO

u

DOGA\AJI

24

Predsednik mesne zajednice Muhovac, Ramiz Ra{iti izjavio

je da sa Vojskom postoji dobra saradwa, a kao jedan od ìvotnih

problema me{tana istakao je veoma lo{ put do Bujanovca.

– Oko popravqawa ovog puta najvi{e se angaòvala Vojska.

Oni su radili i put za âr i Gorwe Bu~je, zbog ~ega sam im zah-

valan. Tako|e, mnogo su nam pomogli i oko nabavke lekova. A zimi

mi ne moèmo ni da si|emo u Bujanovac zbog lo{eg puta – rekao je

Ra{iti.

Prema wegovim re~ima, Koordinaciono telo za jug Srbije,

uz veliko angaòvawe potpredsednika Sime Gazikalovi}a, po-

moglo je u renovirawu ambulante i oko jo{ nekih infrastruk-

turnih potreba.

U Muhovcu je do sada organizovano sedam akcija pruàwa med-

icinske pomo}i i pregleda lekara, a uz savete, pripadnici Vojske

dele i lekove.

Kapetan Sa{a Dimitrijevi}, vojni lekar, rekao je da su

naj~e{}i problemi na koje se pregledani me{tani àle respira-

torne infekcije i ko`na oboqewa.

Dimitrijevi} misli da ovakvi obilasci me{tanima zna~e

mnogo.

– Za wih je to ogromna stvar, jer bi morali da prepe{a~e

mnogo kilometara po ovom planinskom putu da bi stigli do lekara

i lekova. Mi smo do{li, pregledali ih, doneli lekove i to im veo-

ma zna~i – rekao je Dimitrijevi}.

Ismail Islimi, osamdesetogodi{wi me{tanin Muhovca,

jedan od onih koje je pregledao vojni lekar, rekao je da Vojska po-

maè narod u ovom delu bujanova~ke op{tine.

– Svaka wima ~ast, oni dolaze i pomaù nam. Problem je {to

nemamo apoteku. Po lekove moramo u Bujanovac, a to je daleko, qu-

di nemaju para da idu tamo – rekao je Islimi.

FoNet

okviru akcije pomo}i stanovni{tvu u Kopnenoj zoni bezbed-

nosti u op{tinama Bujanovac i Pre{evo, medicinska ekipa

êtvrte brigade Kopnene vojske obi{la je sela Muhovac i

âr, koja se nalaze uz samu administrativnu liniju sa

Kosovom i Metohijom i u kojima ìvi iskqu~ivo albansko

stanovni{tvo.

Na~elnik Kancelarije za civilno-vojnu saradwu potpukovnik

Goran Stankovi} rekao je da pripadnici êtvrte brigade pruàju

pomo} svim stanovnicima oblasti u kojoj deluju, bez obzira na wi-

hovu versku i nacionalnu pripadnost, dodaju}i da su vojska i

me{tani upu}eni jedni na druge.

– Mi se ovde nalazimo od ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti

2001. godine i upu}eni smo jedni na druge. Puteve koje mi koristi-

mo, koriste i me{tani. U ovoj godini rekonstruisali smo deo pute-

va u Muhovcu, Novom selu, Zarbincu i âru – rekao je Stankovi}.

POMO] KAD JE NAJPOTREBNIJA

U selima u Kopnenoj

zoni bezbednosti

Stru~ ni kon gres me di cin skih se sta ra i

teh ni ~a ra Sr bi je, po sve }en raz vo ju se strin -

ske pro fe si je na na {im pro sto ri ma, odr an

je ne dav no u Be o gra du pod po kro vi teq stvom

Mi ni star stva zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je.

Na sku pu su u~e stvo va li i pred stav ni ci

Voj no me di cin ske aka de mi je – Gor da na Pav -

ko vi}, na ~el nik Od se ka za stru~ no-me to do -

lo {ki rad Ode qe wa za zdrav stve nu ne gu, i

Bo ja na Jo va no vi}, glav na se stra Kli ni ke za

fi zi kal nu me di ci nu i re ha bi li ta ci ju.

O Vre me nu po zi tiv nih pro me na i iza -

zo va za se strin sku slu bu u Voj no me di cin -

skoj aka de mi ji go vo ri la je Gor da na Pav ko vi}.

Od 2005. go di ne u toj zdrav stve noj usta no vi

for mi ra no je Ode qe we za zdrav stve nu ne gu

ko je tre ba da una pre di or ga ni za ci ju ra da i

funk ci o ni sa we se strin ske slu be, te da

obra zu je i usa vr {a va me di cin ske se stre i

teh ni ~a re ra di po boq {a wa zdrav stve ne ne -

ge i bri ge o pa ci jen ti ma.

Kwi ga He mo ra gi~ na gro zni ca sa bu bre nim sin dro -

mom ne dav no je pro mo vi sa na na Voj no me di cin skoj aka de mi ji.

Au to ri stru~ ne pu bli ka ci je o in fek ci ji ko ja je {i ro ko ras -

pro stra we na na na {im pro sto ri ma su le ka ri te usta no ve. U

woj su pred sta vi li eti o lo gi ju, pa to ge ne zu, kli ni~ ku sli ku, di -

jag no sti ku i le ~e we bo le sti, sa gle da no sa aspek ta mul ti di sci -

pli nar nog pri stu pa le ka ra sa kli ni ke, epi de mi o lo ga, pa to lo -

ga i mo le ku lar nih bi o lo ga.

Po red le ka ra iz ma ti~ ne usta no ve, o de lu su go vo ri li

i stru~ wa ci me di cin skih fa kul te ta u Be o gra du i Ni {u i In -

sti tu ta za imu no lo gi ju i vi ru so lo gi ju Tor lak.

Mi ni star stvo zdra vqa i

Mi ni star stvo za na u ku i teh no -

lo {ki raz voj Re pu bli ke Sr bi je,

od 23. do 26. sep tem bra, or ga -

ni zo va li su u Ni {u me |u na rod -

ni na u~ ni skup 42. da ni pre ven -

tiv ne me di ci ne.

Na stru~ nim ras pra va ma

u~e stvo va li su i pri pad ni ci

Voj no me di cin ske aka de mi je –

prof. dr Na da Ku qi}-Ka pu li ca,

na ~el nik In sti tu ta za mi kro bi -

o lo gi ju, pu kov nik doc. dr Ra do -

van ê ka nac, na ~el nik In sti tu -

ta za epi de mi o lo gi ju, i pu kov nik doc. dr Sla -

vi {a \ur |e vi}, iz In sti tu ta za va zdu ho plov -

nu me di ci nu.

Emi nent ni stru~ wa ci go vo ri li su o mi -

kro bi o lo {koj di jag no sti ci za ra znih bo le -

sti, po seb no mo gu} no sti ma po boq {a wa di -

jag no sti ke vi ru snih ga stro en te ro ko li ti sa,

pro ble mu akut nih crev nih za ra znih bo le sti u

ze mqi i re gi o nu, epi de mij skoj po ja vi he pa ti -

ti sa A, ali i za {ti ti ì vot ne sre di ne i uti -

ca ju kva li te ta is hra ne na zdra vqe sta nov ni -

{tva. Ta ko |e, bi lo je re ~i i o ulo zi sred sta -

va in for mi sa wa ra di po ve }a wa zdrav stve -

ne kul tu re gra |a na.

25

VESTIVOJ NO ME DI CIN SKA

SA RAD WA

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne

Re pu bli ke Sr bi je, ko ju je pred vo dio na ~el -

nik Voj no me di cin ske aka de mi je ge ne ral-

ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}, po se ti la

je ne dav no Voj nu bol ni cu u Sko pqu, na po -

ziv ru ko vo di la ca voj no zdrav stve ne slu be

Re pu bli ke Ma ke do ni je.

Bri gad ni ge ne ral doc. dr Veq ko To -

do ro vi}, prof. dr Mir ja na @ivo ti}- Va -

no vi} i sa vet nik mi ni stra od bra ne za voj -

no zdrav stvo dr Zo ran Ve si}, ko ji su bi li

~la no vi srp ske de le ga ci je, raz go va ra li

su sa ma ke don skim ko le ga ma o sa rad wi

dve sa ni tet ske slu be i za jed ni~ kim ak -

tiv no sti ma wi ho vih usta no va ka ko bi se

una pre di la re gi o nal na voj no zdrav stve na

sa rad wa.

MONOGRAFIJA O

REAKTIVNOM ARTRITISU

Mo no gra fi ja Di jag no za i te ra pi ja

re ak tiv nog ar tri ti sa, ~i ji su au to ri le ka -

ri i pro fe so ri Voj no me di cin ske aka de -

mi je i Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du,

a ured ni ci prof. dr Qi qa na Pa vli ca sa

Kli ni ke za re u ma to lo gi ju i kli ni~ ku imu -

no lo gi ju VMA i prof. dr Mi li ca Pro -

stran, di rek tor Cen tra za kli ni~ ku far -

ma ko lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Sr bi je, pro -

mo vi sa na je ne dav no na Kon gre su udru e -

wa re u ma to lo ga Sr bi je.

U kwi zi se go vo ri o sa vre me nom di -

jag no sti~ kom i te ra pij skom pri stu pu pro -

ble mu re ak tiv nog ar tri ti sa – Re i te rov

sin drom – obo qe wu ko je pre ma naj no vi jim

na u~ nim sa zna wi ma za vi si od ge net ske

pre di spo zi ci je. Uslo vqe no je pri su stvom

in fek tiv nog agen sa u obo le lom zglo bu, a

di jag no sti ku je se no vim me to da ma mo le ku -

lar ne bi o lo gi je.

Au to ri su po seb no is ta kli sta vo ve o

le ~e wu te bo le sti pri me nom an ti bi ot ske

te ra pi je. Do sa da {wa is ku stva po ka zu ju da

je za uspe {no le ~e we sin dro ma, po seb no u

akut noj fa zi bo le sti, neo p hod na ak tiv na i

bli ska sa rad wa in ter ni ste re u ma to lo ga,

or to pe da, mi kro bi o lo ga i le ka ra pri mar -

ne zdrav stve ne za {ti te.

Pri pre mi la Eli za be ta RI STA NO VI]

SU SRET ME DI CIN SKIH SE STA RA I TEH NI A RA

Go di {wi kon gres Udru e wa re u ma to -

lo ga Sr bi je odr an je od 24. do 27. sep -

tem bra u Iva wi ci. Na sku pu je u~e stvo va lo

vi {e od 200 re u ma to lo ga Sr bi je, Cr ne Go -

re, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni je, Hr -

vat ske, Ita li je i Ne ma~ ke.

O zna ~a ju me to trek sa ta u le ~e wu re u -

ma to id nog ar tri ti sa i dru gih re u ma ti~ nih

bo le sti go vo rio je pu kov nik prof. dr Du -

{an Ste fa no vi}, na ~el nik Kli ni ke za re u -

ma to lo gi ju i kli ni~ ku imu no lo gi ju sa VMA,

ko ji je i pred se da vao na u~ nim od bo rom kon -

gre sa. Ta ko |e, na tri sim po zi ju ma pre da -

vao je o zna ~a ju bi o lo {ke te ra pi je u le ~e -

wu re u ma to id nog ar tri ti sa i pri me ni in -

tra ven ske te ra pi je u le ~e wu oste o po ro ze.

Na kon gre su su u~e stvo va li i ma jor

doc. dr Mi lan Pe tro ni je vi}, asi stent dr

Go ri ca Ri sti}, prof. dr Qi qa na Pa vli ca i

pu kov nik dr sc. med. Ne nad Pro da no vi}.

KONGRES UDRU@EWA REUMATOLOGA SRBIJE

PROMOCIJA KWIGE

O HEMORAGI^NOJ GROZNICI

DANI PREVENTIVNE MEDICINE

26 15. oktobar 2008.

VA QE VO

U va qev skoj ka sar ni „Voj vo da @ivo jin Mi {i}“, 11. ok to bra vi {e

od hi qa du gra |a na bli e se upo zna lo sa ì vo tom i ra dom pri pad ni ka

4. cen tra za obu ku u Va qe vu. Me |u go sti ma va qev skih voj ni ka na {li su se

naj mla |i su gra |a ni iz vr ti }a, ali i vre me {ni ve te ra ni, u~e sni ci Dru -

gog svet skog ra ta.

Ma ni fe sta ci ja je po sta la deo obe le a va wa da na je di ni ce, ko -

ji se od pro {le go di ne pro sla vqa 15. ok to bra. Po pre le pom „mi -

hoq skom“ je se wem da nu, kroz 13 re pre zen ta tiv no osmi {qe nih rad -

nih ta ~a ka, gra |a ni su mo gli da vi de u ~e mu se sve ob u ~a va ju pri pad -

ni ci va qev skog cen tra.

Po se ti o ci su ob i {li i mu zej sku po stav ku u Spo men so bi je di ni ce.

ZA JE AR

U or ga ni za ci ji 5. cen tra za obu ku, „Otvo re ni dan“ pri re |en je

11. ok to bra u za je ~ar skoj ka sar ni „Ni ko la Pa {i}“. Po sma tra ju }i

prak ti~ ne pri ka ze obu ke pri pad ni ka za je ~ar skog cen tra svi po se ti o ci

ima li su pri li ke da se uve re u vi sok ste pen wi ho vih zna wa i spo sob -

no sti.

Na sport skim te re ni ma ka sar ne odr -

àn je tur nir u ma lom fud ba lu, na kom su

u~e stvo va le eki pe po li cij skih upra va i jav -

nih pred u ze }a Za je ~a ra i Pi ro ta.

RA [KA

Pri pad ni ci 21. pe {a dij skog ba ta -

qo na Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske u Ra -

{koj or ga ni zo va li su, 8. ok to bra u okvi -

NA STA VQE NA AK CI JA „OTVO RE NI DAN”

IN TE RE SO VA WE ZA

VOJ NI^ KI PO ZIV

ru ak ci je „Otvo re ni dan“, tak ti~ ko-teh ni~ ki zbor, pri kaz sa dr a -

ja bor be ne obu ke i sport ske su sre te.

Vi {e od hi qa du gra |a na tog gra da, u~e ni ka osnov nih i sred -

wih {ko la, pro pra ti lo je sa za ni ma wem sa vla da va we pe {a dij -

skih pre pre ka, kre ta we iz vi |a ~a na bo ji {tu, raz vi ja we stre qa~ -

kog vo da, po se da we va tre nih po lo a ja i krat ku po ka znu ve bu na

te mu „Od bi ja we na pa da na mo to ri zo va nu pa tro lu“.

NI[

Do ma }in ak ci je „Otvo re ni dan” 7. ok to bra bi la je Tre }a bri -

ga da Kop ne ne voj ske, ko ja je sta nov ni {tvu, or ga ni ma lo kal ne vla sti,

u~e ni ci ma osnov nih i sred wih {ko la iz Ni {a otvo ri la ka pi je ka -

sar ne „Kwaz Mi ha i lo” i pred sta vi la im deo sa dr a ja bor be nog

ospo so bqa va wa pri pad ni ka Tre }e bri ga de i pro sto ri je za sme {taj,

is hra nu i obu ku.

Go sti „Otvo re nog da na” u Ni {u bi li su i po mo} nik mi ni stra

od bra ne za qud ske re sur se dr Bo jan Di mi tri je vi}, za me nik ko man -

dan ta Kop ne ne voj ske ge ne ral-ma jor Alek san dar @iv ko vi}, gra do na -

~el nik Ni {a Mi lo{ Si mo no vi} i broj ni pred stav ni ci lo kal nih sa -

mo u pra va iz Ni {av skog re gi o na.

Na tak ti~ ko-teh ni~ kom zbo ru pri pad ni ci Tre }e bri ga de pri ka -

za li su sred stva bor be ne teh ni ke i na o ru a wa. Po se ti o ci su sa ve -

li kim za ni ma wem pro pra ti li sa dr a je bor be ne obu ke po put po se da -

wa po lo a ja mi no ba ca ~em 82 mm, upo tre be va tro ga snog vo zi la, raz -

mi ni ra wa min skog po qa i ra da po slu ge sa mo hod ne ha u bi ce 122 mm,

LSRV 128 mm, ra da ra „ì ra fa”, ten ka M-84 i BVP M-80.

LE SKO VAC

Vi {e sto ti na u~e ni ka i gra |a na Ja bla ni~ kog kra ja po se ti lo je

4. ok to bra le sko va~ ku ka sar nu „Voj vo da Pe tar Bo jo vi}” i pri su stvo -

va lo „Otvo re nom da nu”. Ak ci ja je pr vi put or ga ni zo va na u Le skov cu.

Pri pad ni ci Sed mog cen tra za obu ku, or ga ni zo va li su tak ti~ ko-teh -

ni~ ki zbor i pri ka za li deo svo jih ve {ti na i spo sob no sti. Po se ti o ci

su mo gli da vi de bor be ne si ste me, na o ru a we i opre mu je di ni ce.

To kom ak ci je mla di iz Ja bla ni~ kog

kra ja po seb no in te re so va we is po qi li su

za voj ni po ziv i sta tus pro fe si o nal nog

voj ni ka. Odr a ni su i sport ski su sre ti

iz me |u pri pad ni ka Cen tra i eki pa rad -

nih ko lek ti va iz Le skov ca, sa po seb no

za ni mqi vim utak mi ca ma u ma lom fud ba -

lu i od boj ci.

Z. M. – D. S.

Ak ci ja „Otvo re ni dan”, za po ~e ta pro {le go di ne,

ka da je vi {e de se ti na hi qa da gra |a na, de ce i

omla di ne po se ti lo ka sar ne Voj ske Sr bi je,

na sta vqe na je i ove jeseni. In te re so va we za

ì vot i ra da pri pad ni ka Voj ske ove go di ne

do pu we no je pri ja va ma mla dih qu di na ras pi sa ne

kon kur se za voj ni~ ka za ni ma wa u je di ni ca ma

{i rom Sr bi je.

DOGA\AJI

59

S

vojevremeno je Vuk Karaxi} predlagao

Milo{u Obrenovi}u da se „uredbom

Kwaza dade pomo} starim i bespomo}nim

qudima”. Kada ga je vladar upitao otkud tolika

briga za wih, tvorac na{e azbuke je imao

spreman odgovor: „Svi }emo jednom na te grane,

gospodaru”.

Tempo ìvota je takav da qudi u uùrbanom

svetu jedva prime}uju jedni druge, a jednostavno

protutwe pored onih koji se sporije kre}u.

I sami se moèmo upitati kada smo posledwi put

pomogli nekom starijem sugra|aninu da pre|e

ulicu, u|e u gradski prevoz, ponese prtqag..?

Nemaju svi brigu porodice, penzije su skromne,

a o zdravqu da i ne govorimo. Tim pre {to nas

statistika ozbiqno upozorava da se na listi

demografski najstarijih zemaqa na svetu Srbija

nalazi na visokom {estom mestu. Na{a zemqa je

odmah iza Japana, Nema~ke, Italije, Finske

i Bugarske. Prime}ujemo da su na ~elu

visokorazvijene i tehnolo{ki napredne zemqe,

ali to nam nikako ne moè biti uteha. Prema

podacima Republi~kog zavoda za statistiku, broj

lica starijih od 65 godina je 1.240.505, skoro

petina stanovni{tva. Zabriwavaju}a krivuqa na

grafikonu raste i moè je zaustaviti jedino nada

u mlade bra~ne parove sa troje i ~etvoro dece.

Naravno, nehumano je odre}i se starijih

qudi i ne pokazati brigu za wih. Naàlost,

potrebno je da nas ne{to opomene da uop{te

postoje, da su to na{e kom{ije, prijateqi,

saradnici... êsto oni koji su nas u~ili i od kojih

vazda u~imo. To su qudi koji su pro{li isku{ewa

ratova, izgradwe zemqe, reformi, odricawa...

Golem je i svekoliki teret na wihovim ple}ima.

R

ezolucijom Generalne Skup{tine Ujediwenih

nacija prvi oktobar je Me|unarodni dan

starih lica koji se u Srbiji obeleàva

od 1992. godine. Uop{te, ceo mesec je wima

posve}en, nizom manifestacija i akcija.

Centralni klub Vojske Srbije bio je doma}in

wihovog skupa i druèwa. Mnoge organizacije,

zdravstvene i humanitarne, na{le su se na okupu,

predstavile svoje programe pomo}i, aktivnosti

uop{te, a glavna re~ data je na{im starijim

sugra|anima. [teta {to manifestacija nije {ire

medijski propra}ena jer imalo je {ta da se

zabeleì, ~uje i vidi. Mawe je poznato da postoje

veoma uspe{ni horovi, dramske i literarne

sekcije, slikarske kolonije, radionice za izradu

odevnih i ukrasnih predmeta...

Na{ ~uveni pesnik i pripoveda~ Du{ko

Radovi} je jednom napisao: „Starost je kazna

na koju smo mi osudili stare qude, ako im

ne pomognemo”.

Me|u aktivistima tih organizacija sre}emo

jedan broj vojnih lica u penziji. Svuda vaè za

odgovorne, agilne i pouzdane oslonce svojih

udruèwa. Brojati dane i o~ajavati je stawe koje

skra}uje ìvotni vek. Naprotiv, aktivnost ra|a

ideje, ideje podsti~u optimizam, optimizam

stvara dobru klimu i ~uva zdravqe. Re~e Zdravko

Vujani} potpukovnik u penziji da mu ne padaju

te{ko godine (prevalio je osamdesetu), otkako je

aktivan ~lan udruèwa. êsto organizuju izlete,

posete manastirima, imaju svoje programe rada,

okupqaju se, druè, pomaù jedni drugima kod

nabavke lekova, skupqaju sredstva za

najugroènije ~lanove. Tako je, kaè, izle~io

{e}ernu bolest. Pre desetak godina ostao je

bez supruge s kojom je bio u sre}nom braku skoro

{ezdeset godina. Deca odavno oti{la svojim

putem, a on ostao sam. Pa krenule te{ke misli,

prebrojavawe godina, pritisle ga uspomene...

A ìvot te~e daqe. Onda ga je kom{ija „povukao”,

odveo na spasonosno mesto, me|u saborce

za pravo na dostojanstvenu starost.

S

em ostalog, organizovao je odlazak ispred

Skup{tine na promociju mladih oficira

Vojske Srbije. Iako be{e ki{ni dan, svi su

se listom odazvali, a on ih je kao pravi vojnik

postrojio, stao na ~elo kolone i poveo da zauzmu

prve redove. Na tom ~inu su mu bili svi zahvalni,

naro~ito dame koje je posebno dirnuo potporu~nik

koji je zaprosio izabranicu svog srca.

Vreme{ni potpukovnik s ponosom isti~e svoju

ideju dobrano podrànu od saboraca, kako ih rado

zove, da se najzad jedna ruina pretvori u

dostojanstven kulturno-istorijski spomenik. Re~ je

o kuli Neboj{a, zaboravqenom svedo~anstvu na{e

istorije koja samuje podno Kalemegdana i posmatra

Dunav. Podignuta je 1071. a prvi put se pomiwe

1423. godine Veliku ulogu odigrala je 1521.

prilikom opsade Beograda. Bila je osmatra~nica

i stub odbrane, potowe mu~ili{te gde su Turci

svirepo ka`wavali slobodoumne qude, simbol

pristani{ta... Zanimqivo oktagonalno zdawe

debelih zidova, visoko dvadesetak metara

pokriveno }eramidom. Gospodin Zdravko kao

biv{i gra|evinac ima pripremqene planove

sanacije sa racionalnim utro{kom sredstava.

Predloì}e Skup{tini grada, Zavodu za za{titu

spomenika, a novac }e, ako nema druge, potraìti

od humanitarnih organizacija.

I svega toga ne bi bilo da se nije odrekao

stara~kog ìvota usamqenog penzionera prepunog

samosaàqewa i poti{tenosti. Nije on jedini.

Ne traè oni nekakvu posebnu pomo} dru{tva,

samo malo razumevawe mladih, jer {to re~e Vuk,

svi }emo jednoga dana na te grane...

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

GRANE KOJE ÊKAJU

M

Ma ka kav bio, ko ga po veo, {ta mu je pret ho di lo, gde se i ko ga

vo di, rat je op {te me sto stra da wa. Pr vo po gi ne isti na. Pre

pr ve bom be ili is pa qe nog met ka. ô vek i isti na su ve ~i te `r -

tve. Po ko qe wa i po ko qe wa sa ovih pro sto ra to naj bo qe zna ju.

Ve li ke fi lo zo fi je i de fi nici je, stu di je i is tra i va wa do ka -

za la su sve, osim sta wa qud ske du {e, ~o ve ka u ra tu i ra ta u ~o ve ku.

To sva ko pre i vqa va po na o sob i ne po sto je ge ne ral na pra vi la. Za -

pra vo, ni ka da ih ni je ni bi lo...

Pr va aso ci ja ci ja na rat je ste po gi bi ja voj ni ka, ci vi la, de ce,

ne mo} nih... Gi nu svi, na ~i ni su dru ga ~i ji, a smrt im je za jed ni~ ka. Je -

di na isti na bez po go vo ra. Isti na o smr ti mo e bi ti o~i gled na i

ni ko je ne do ka zu je. Mno go te e je ka da su su ro ve sum we we ne pra ti -

qe. ô ve ka po ne se olu ja ra ta i on se iz gu bi u woj, bez tra ga. Ne sta -

ne. O ne sta li ma je re~, qu di ma ko ji su osta vi li te {ka pi ta wa, pat -

wu i{ ~e ki va wa, otvo re ne ra ne... Vaq da je to naj te a sud bi na li {e -

na ì vo ta.

Na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je ne sta lo je oko 34.000 li ca,

a tek je pro na |e na po lo vi na wih. Te la su pre da ta po ro di ca ma. [ta

je sa dru gom po lo vi nom tu nog kon tin gen ta? Do ko na~ nog od go vo ra

te {ko se sti e.

Ma ni fe sta ci ja tu ne tra di ci je od vi ja se pred o~i ma Be o gra -

|a na sva kog av gu sta na Tr gu Ni ko le Pa {i }a ka da se oku pqa ju po ro -

60 15. oktobar 2008.

Na prostorima biv{e Jugoslavije,

u ratnom vihoru nestalo je ~ak

34.000 qudi. Polovina je na|ena,

identifikovana su wihova tela i

predata porodicama. Mukotrpan

proces tragawa nastavqa se uz

pomo} Me|unarodnog komiteta

Crvenog krsta i velikih napora

Komisije za nestala lica Vlade

Republike Srbije. Put je dug i

mukotrpan, ali nada postoji.

O toj temi govore Pol Henri Arni,

{ef delegacije Me|unarodnog

Crvenog krsta za Srbiju, Crnu Goru

i Makedoniju sa sedi{tem u

Beogradu, i Veqko Odalovi},

predsednik Komisije za nestala lica

Vlade Republike Srbije.

P RAV O NA IS T

PITAWE NESTALIH LICA

DR

U[

TV

O

ti li smo pred stav ni ke stra na -

ma u su ko bu sa zah te vi ma za

sva ko li ce po na o sob. Po se ti li

smo za tvo re, lo go re, me sta gde

su se vo di le bor be. Od 34.000

ne sta lih, pro na {li smo

17.000, uglav nom po gi nu lih.

Kom bi na ci jom na po ra ra -

znih or ga ni za ci ja i te la, pre

sve ga na ci o nal nih ko mi si ja za

ne sta la li ca, po sti gli smo taj

re zul tat. Mo ram da is tak nem

ve li ki u~i nak i vi so ku stru~ -

nost Me |u na rod ne ko mi si je ko -

ja ima iz u zet no opre mqe nu la -

bo ra to ri ju za ana li zu i upo re -

|e we uzo ra ka DNK ko sti ju po gi -

nu log i kr vqu ro |a ka. Sa da go -

vo ri mo ve} o 51 od sto re {e nih

slu ~a je va. Nig de u sve tu ni je za -

be le en ova kav re zul tat za re -

la tiv no krat ko vre me. Na Ki pru,

re ci mo, ni po sle 25 go di na od

su ko ba sko ro ni {ta ni je re {e no

– is ti ~e Pol Ar ni.

î me se tu ma ~i ova kva efi -

ka snost?

– Je dan od wih je br zo uze -

ti uzo rak kr vi od po ro di ce, bez

ob zi ra na to {to su se ne ke od

wih go to vo traj no ra se li le po

sve tu. Za tim, bi li smo od mah na

li cu me sta. Ve li ko me |u na rod no

pri su stvo i pri ti sak me |u na rod -

ne za jed ni ce na stra ne u su ko bu

uro di le su plo dom. Me |u na rod -

na ko mi si ja za ne sta la li ca ima

po me nu tu la bo ra to ri ju za is pi -

ti va we uzo ra ka DNK u Tu zli, ko -

ja je opre mqe na teh no lo gi jom po -

sled we ge ne ra ci je i tu je gre {ka

is kqu ~e na. Mo ram da is tak nem

ka ko je 55 od sto fi nan sij skih i

qud skih re sur sa MKCK ve za no

za re {a va we ove pro ble ma ti ke.

PO GLED U BU DU] NOST

[ta su na red ni po te zi?

– Na sto ji mo da pro na |e mo no va gro bqa. Sa mo na pro sto ri ma

Bo sne i Her ce go vi ne vo di se 13.000 ne sta lih. Ko so vo je po se ban pro -

blem. Sve do ci do ga |a ja ne ra do go vo re o to me, a po da ci su nam pre ko

po treb ni. Pred stav ni ci Be o gra da i Pri {ti ne re dov no se sa sta ju u

okvi ru me |u na rod ne kon takt gru pe ko jom pred se da va MKCK od 2004.

go di ne. To te lo je jed no od ret kih ko je je „pre i ve lo” po sle jed no stra -

nog pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va. U po sled wih go di nu da na re {e -

no je sa mo 107 slu ~a je va. Jo{ 1.938 li ca vo de se kao ne sta la na pro -

sto ri ma Ko so va. Na te ri to ri ji biv {e Ju go sla vi je slu ~a je vi se ne ka ko

re {a va ju, ali na Ko so vu ide ba{ te {ko – is ti ~e na{ sa go vor nik.

Gde su pro ble mi?

– Od go vo ri le e u gla va ma qu di ko ji su ko man do va li ili su bi -

li u ne kim dr av nim or ga ni ma. Me |u tim, do bi li smo uve ra va wa da

su sve in for ma ci je i ar hi ve da te na uvid. U tom smi slu po ja ~a li smo

eki pe ko je pro ve ra va ju po dat ke iz me |u na rod nih ar hi va. Ta ko |e, u

kon tak ti ma sa pred stav ni ci ma Be o gra da i Pri {ti ne, uve ra va mo ih

da ni su u~i ni li do voq no u pru a wu no vih in for ma ci ja, prav ne i

ma te ri jal ne po mo }i po ro di ca ma ne sta lih.

Jo{ ne {to, ve o ma bit no: ni je u~i we no ni {ta da se naj zad po -

sta vi me mo ri jal na plo ~a is pred ko je bi se oku pqa le po ro di ce ne -

61

di ce ne sta lih li ca sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je. Upa qe ne sve }e,

ne ma po ru ka, po gnu te gla ve...

– Za svih 18 go di na ko li ko ra dim u Me |u na rod nom ko mi te tu

Cr ve nog kr sta (MKCK) ni sam vi deo ve }u pat wu i bol na jed nom me -

stu. Pot pu no raz u mem te qu de. [to vre me vi {e pro la zi a oni ne ma -

ju pra vog od go vo ra, wi ho vo men tal no mu ~e we je ve }e. Oni ima ju uvek

ista pi ta wa: gde je moj mu`, brat, pri ja teq..? Da li je za ro bqen, gde

je po ko pan? Do kle god to ne bu de mo zna li, wi ho va ra na }e bi ti otvo -

re na. Tek ka da sa zna mo {ta se do go di lo, la ga no }e mo }i da za ce li.

Po do ma }em i me |u na rod nom za ko no dav stvu, sve po ro di ce voj -

nih i ci vil nih li ca, sve jed no, ima ju pra vo na isti nu. Oni ta ko |e

ima ju pra vo da ih sa hra ne u du hu svo jih obi ~a ja, a po tom re {a va ju

ra zne ad mi ni stra tiv ne pro ble me, pen zi je, pri na dle no sti, po mo}

po ro di ci, do dat ke – ka e Pol Hen ri Ar ni, {ef de le ga ci je Me |u na -

rod nog Cr ve nog kr sta za Sr bi ju, Cr nu Go ru i Ma ke do ni ju sa se di -

{tem u Be o gra du.

PRO CE NAT USPE HA

O kom bro ju ne sta lih je re~ i ka kvi se na po ri ~i ne na wi ho vom

pro na la e wu i iden ti fi ka ci ji?

– Od 1991. do 2000. go di ne, MKCK pri mio je 34.000 zah te va za

pro na la e we ne sta lih li ca. To su sa svim pre ci zni li~ ni po da ci sa

na zna ~e nim me stom ne stan ka. Od mah, na po ~et ku rat nih su ko ba, upu -

@ENEV SKA KON VEN CI JA

Pra vo da se zna sud bi na ro |a ka ne sta log u oru a nom su -

ko bu mo ra se po {to va ti. @enev ske kon ven ci je, Do pun ski pro to -

ko li i ne dav no do ne ta Me |u na rod na kon ven ci ja o za {ti ti svih

li ca od pri sil nog ne stan ka, ja sno ka u da je pro tiv za ko ni to

u~i ni ti da ne ka oso ba ne sta ne i da we go va naj bli a rod bi na

mo ra, bez od la ga wa, da bu de oba ve {te na o za ro bqa va wu, ra -

wa va wu ili smr ti.

I NU

Â STAN OPRO [TAJ

âk i ako po ro di ca iz na |e na ~in da pri hva ti ~i we ni cu da

je smrt wi ho vog ~la na ve ro vat na, to i da qe ne zna ~i kraj we nih

is ku {e wa. Po tra gu za in for ma ci ja ma o sud bi ni oso be mo e za -

me ni ti in ten ziv no tra ga we za te lom ili po smrt nim osta ci ma,

{to sa mo po se bi pred sta vqa zah tev no is ku stvo. Is traj nost na

tom pu tu po ka zu je sna nu po tre bu po ro di ca da svog bli weg „vra -

te ku }i” ka ko bi se s wim opro sti li na do sto jan stven na ~in i da

ima ju me sto gde }e ga ubu du }e po se }i va ti.

Ri tu a lom sa hra ne po ro di ca ma se pri zna je da su u à lo sti.

Osim to ga, uz po {tu ko ja im se oda je, ~u va se iden ti tet po koj ni ka

i is ka zu je mu se po {to va we za ono {to je za i vo ta u~i nio – sto -

ji, sem osta log u Prak ti~ nom pri ru~ ni ku za oso be ko je su prat wa

po ro di ca ma ne sta lih li ca. Pri ru~ nik je {tam pan u iz da wu Me -

|u na rod nog ko mi te ta Cr ve nog kr sta.

Pol Hen ri Ar ni, {ef de le ga ci je Me |u na rod nog komiteta Cr ve nog

kr sta za Sr bi ju, Cr nu Go ru i Ma ke do ni ju sa sedi{tem u Beogradu

Od na {e dr a ve o~e ku je se mno go. Sr bi je je po ka za la ne sa mo

do bru vo qu ve} je kon kret no do pri ne la pro na la e wu ne sta lih li -

ca, mo da naj vi {e u re gi o nu. Na ~e lu Ko mi si je za ne sta la li ca Vla -

de Re pu bli ke Sr bi je na la zi se Veq ko Oda lo vi}.

DO BRA VO QA SR BI JE

– Pre ~e ti ri go di ne for mi ra na je rad na gru pa ko ja se sa sta la

sve ga je dan put. Od 2005. go di ne ime no van sam za we nog pred sed ni -

ka. Tom pri li kom pot pi sao sam rad na pra vi la i op {ti okvir de lo -

va wa. Tre ba po ja sni ti dve stva ri: po sto ji ko mi si ja ko ja se ba vi ne -

sta lim li ci ma sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je, a rad na gru pa je po -

se ban me ha ni zam ko ji funk ci o ni {e na re la ci ji Be o grad–Pri {ti na.

Pred sed nik sam oba te la. Re~ je is kqu ~i vo o hu ma ni tar nom pi ta wu,

li {e nog bi lo ka kvih po li ti~ kih ko no ta ci ja – ka e u uvo du Veqko

Oda lo vi}.

Ko ji su prin ci pi ra da?

– Rad na gru pa se sa sta je na iz me ni~ no u Be o gra du i Pri {ti ni,

pri ku pqa mo in for ma ci je, pro ve ra va mo po dat ke, pri pre ma mo ma -

te ri jal za eks hu ma ci ju. Na {i stru~ wa ci pri su stvu ju tom ~i nu. Na |e -

na te la se po tom pro sle |u ju In sti tu tu za sud sku me di ci nu u Pri {ti -

ni, uzi ma ju se uzor ci ko sti ju i kr vi ro |a ka. Oni se {a qu u tu zlan -

sku la bo ra to ri ju. Ina ~e, Ko mi si ja pre u zi ma sve tro {ko ve tran -

spor ta te la, sa hra ne i po mo }i po ro di ca ma, a Vla da Re pu bli ke Sr -

bi je fi nan si ra.

sta lih, oda le im po {tu. U tom smi slu li~ no sam upu tio pi smo no vom

gra do na ~el ni ku Be o gra da Dra ga nu \i la su da po kre ne ta kvu ini ci ja -

ti vu.

Ka kva je me to do lo gi ja ra da u pro na la e wu tra e nih li ca?

– Naj lak {e je bi lo za one ko je smo pro na {li u za tvo ri ma. U

dru gom slu ~a ju, naj pre se po pu wa va for mu lar sa po da ci ma ko ji

se pro sle |u je ti mu za tra ga we. Me |u na rod ni ko mi tet Cr ve nog

kr sta ura dio je ba zu po da ta ka u ko ji ma su i ta kvi de ta qi kao zub -

ni kar to ni, opis ode }e i obu }e, even tu al nih amaj li ja... Na kon

eks hu ma ci je po re de se po da ci. Sve to se uno si u kwi gu ne sta lih,

ko ja se pe ri o di~ no aù ri ra. Za Ko so vo, na pri mer, ima mo rad nu

gru pu. Od pred stav ni ka Be o gra da i Pri {ti ne tra i mo po dat ke i

do sta vqa mo ih dru goj stra ni. îm do bi je mo ne ke no ve ~i we ni ce,

po go to vo lo ka ci je grob nih me sta, do sta vqa mo ih ti mu fo ren zi -

~a ra Un mi ka. Oni ima ju me ha ni zme da od za ko no dav ne vla sti tra -

è da na lo i eks hu ma ci ju i po kre ta we is tra ge – skre }e pa wu

Pol Ar ni.

[ta mo e mo o~e ki va ti u bu du} no sti?

62 15. oktobar 2008.

POVODI

Veq ko Oda lo vi}, predsednik Ko mi si je za ne sta la li ca

Vla de Re pu bli ke Sr bi je

– Naj pre mo ram da is tak nem jo{ je dan na ~in da po mog ne mo po -

ro di ca ma ne sta lih. Na i me, {tam pa li smo kwi gu na pet je zi ka re gi o -

na u ko joj su pre ci zno da te in struk ci je za po ro di ce ne sta lih i oso be

ko je su u wi ho voj prat wi. Na tom iz da wu ra di li su emi nent ni stru~ -

wa ci ra znih pro fi la.

Na da uvek po sto ji. Pro {le go di ne sam, na pri mer, i{ao iz Be -

o gra da u Za greb sa pred stav ni ci ma po ro di ca u za gre ba~ ki In sti tut

za sud sku me di ci nu. Sa na ma su bi la dva bra ta, sta ro sti 73 i 71 go -

di nu. Tre ba lo je da pre po zna ju maj ku ne sta lu u Kni nu 1991. go di ne.

Uspe li su da je na |u po sle to li ko go di na... Do bro se se }am wi ho ve

tu ge...

Gde su jo{ even tu al ni pro ble mi?

– U po sled wih go di nu da na re {e no je hi qa du slu ~a je va u Bo sni.

Ako se na sta vi ovim tem pom bi }e nam po treb no jo{ 17 go di na da

re {i mo sve slu ~a je ve. Za to vre me, MKCK ima pri ja vqe nih 100.000

ne sta lih u Ira ku, ve li ki broj na Kav ka zu, Gva te ma li... Te {ko da jo{

17 go di na mo e mo osta ti na ovim pro sto ri ma. Jed no stav no ne ma mo

uslo va za ta ko ne {to. Za to ra di mo na iz grad wi teh ni~ kih ka pa ci te -

ta, pre sve ga dr av nih ko mi si ja za tra ga we za ne sta lim li ci ma u

Be o gra du, Za gre bu, Sa ra je vu, Pod go ri ci i Pri {ti ni. Sve vi {e an -

ga u je mo na ci o nal ne or ga ni za ci je Cr ve nog kr sta, od no sno wi ho ve

ba ze po da ta ka. Da kle, mo ra mo se svi an ga o va ti, br e i efi ka sni -

je – za kqu ~u je Pol Hen ri Ar ni.

Snimio G. S

TA

NKO

VI

]

Ceo pro ces se od vi ja u pu noj sa rad wi sa MKCK. Re~ je o vi so -

ko pro fe si o nal nom od no su. Od 3.300 li ca, ko li ko ih je pri ja vqe no

kao ne sta la na pro sto ri ma Ko so va, re {e no je 1.300 slu ~a je va. To je

ogro man po sao. Na {a rad na gru pa okon ~a la je ceo pro ces za ma sov -

ne grob ni ce u Sr bi ji. Od 800 te la, iden ti fi ko va na su 764 ili vi -

{e od 95 po sto. Uspe {na iden ti fi ka ci ja je oba vqe na, pre sve ga an -

ga o va wem na {ih stru~ wa ka i za hva qu ju }i po dr {ci MKCK – ob ja -

{wa va pred sed nik Ko mi si je.

Ka kva je sa rad wa sa Pri {ti nom?

– Na a lost uspo re na. Ne ma mo do voq no in for ma ci ja, sve je

uspo re no za raz li ku od nas. îm ima mo ne {to kon kret no, sta vqa mo

na sto, ini ci ra mo pro ve ru po da ta ka, ide mo na eks hu ma ci ju.

Ka ko te ~e rad Ko mi si je? Ima li tu po ma ka u od no su na rad nu

gru pu?

– Sa Hr vat skom ima mo me |u dr av nu sa rad wu na ni vou go di -

{wih sa sta na ka na ko ji ma se sa gle da va u~i we no i do no si plan ra da

za na red nih 12 me se ci. Mi pri su stvu je mo svim eks hu ma ci ja ma kao i

oni na na {oj te ri to ri ji. Od do sa da pri ja vqe nih 426 li ca iden ti -

fi ko va li smo 240. Tu je i je dan broj te la ko ja su od 1991. do 1995.

go di ne do plu ta la Sa vom i Du na vom. Po ka za li smo pu nu otvo re nost

hr vat skoj i mu sli man skoj stra ni, ~ak i Ha {kom tri bu na lu, a sve pod

okri qem na {eg tu i la {tva, od no sno su do va.

KO TO TA MO KO I

Mo ram is ta }i da ni sam za do vo qan di na mi kom ra da. Na pri -

mer, od 500 sa hra we nih na te ri to ri ji Hr vat ske i to na po zna tim

lo ka ci ja ma, u Pe tri wi je eks hu mi ra no 160 tela, a ni jed no ni je iden -

ti fi ko va no. Ko le ge iz Hr vat ske ka u da ne ma ju do voq no ka pa ci te ta,

{to ni je iz go vor. Na pr vom sa stan ku }e mo tra i ti da se raz ja sni

si tu a ci ja. Tim pre {to je re~, po na vqam, o po zna tim me sti ma. Ima -

mo ~ak 1.200 li ca sa na {e li ste tra e wa ko ja se ne na la ze u kwi zi

MKCK.

Ima li po ma ka na dru gim stra na ma?

– Sa Bo snom i Her ce go vi nom ima -

mo re gi o nal ni spo ra zum. Oni su du go

bi li neo r ga ni zo va ni, sa da ima ju in sti -

tu ci je ra da. Mi tra i mo od wih 103 li -

ca, ma hom voj ni ka. Po zna ti su slu ~a je vi

zlo ~i na, tu zlan ska ko lo na, na pri mer.

Mi smo im upor no nu di li pot pi si va we

me |u na rod nih ugo vo ra ko ji ozbiq ni je

oba ve zu ju. Pro to ko le ni eg ni voa pri -

pre ma mo i sa Cr nom Go rom, jer 120 po -

ro di ca iz wi ho ve dr a ve tra i svo je

ro |a ke ne sta le na Ko so vu. Tom pri li -

kom na sto ji mo da uklo ni mo for mal ne

ba ri je re na gra ni ci, to kom tran spor -

ta, pri mo pre da je te la...

Ka kva je sa rad wa sa na {im in sti -

tu ci ja ma?

– Za sva ku po hva lu. Is ta kao bih

Voj sku Sr bi je. Sva ka in for ma ci ja nam

je dra go ce na. Voj ska je sve otvo re ni ja, po da ci wi ho vih or ga na i or -

ga na MUP-a od iz u zet nog su zna ~a ja. Bez wi ho ve po mo }i bi smo lu ta -

li, stva ri bi se da qe kom pli ko va le, bez po tre be. Po ro di ce ima ju

pu no pra vo da sa zna ju sve o sud bi ni svog stra dal ni ka. Sve po dat ke

pro sle |u je mo is tra nim or ga ni ma, oni tu i la {tvu. Na pri mer, ~ak

16 li ca ko ja se vo de kao ne sta la, u slu ~a ju su |e wa Ra mu {u Ha ra di -

na ju, ni su se na {la u po stup ku utvr |i va wa ~i we ni ca. Jer, Al ban ci

su vr lo so li dar ni i te {ko se ne {to mo e sa zna ti od wih.

Ina ~e, do bi li smo zna ~aj nu do ku men ta ci ju od Ha {kog tri bu na -

la, Oeb sa, od no sno Un mi ka. Za sa da, Kfor je vr lo za tvo ren za sa -

rad wu, ia ko od wih upor no tra i mo po dat ke. Wi ho vi voj ni ci su se

pr vi ta mo na {li po sle rat nih dej sta va i do bro zna ju {ta su za te -

kli. Pro ba }u da obi |em am ba sa de ze ma qa (SAD, Fran cu ske, Ve li -

ka Bri ta ni je i Ne ma~ ke) ~i ji su voj ni ci bi li u zo ni od go vor no sti,

ta mo gde po sto je ozbiq ne in di ci je za po sto ja we grob nih me sta. Na -

rav no, na sto ja }u da do bi jem no ve po dat ke. Jo{ jed nom na gla {a vam,

na{ rad je is kqu ~i vo hu ma ni tar nog ka rak te ra i je di no se ta ko mo e

i mo ra po sma tra ti – za kqu ~io je Veqko Oda lo vi}.

Stra ni ce tu ne kwi ge jo{ su otvo re ne. Po ne ko ime bi va do pi -

sa no, po da ci ta ko |e. Vre me te ~e, ni u se du gi me se ci, go di ne. Pi ta -

wa tra e od go vo re. Na iz gled jed no stav ne stva ri kat kad po sta ju za -

stra {u ju }e slo e ne. Do bra vo qa po sto ji, ali iz gle da da ni je pod jed -

na ko ras po re |e na...

Bran ko KO PU NO VI]

63

SU MOR NE BROJ KE

Pre ma zva ni~ nim po da ci ma Me |u na rod nog ko mi te ta

Cr ve nog kr sta, sta ti sti ka kaè:

Bo sna i Her ce go vi na (1992–1995.) – 12.407 i da qe

na evi den ci ji ne sta lih (9.994 re {e na slu ~a ja)

Hr vat ska (1991–1995.) – 2.368 i da qe na evi den ci ji

ne sta lih (3.518 re {e nih slu ~a ja)

Ko so vo (1998–2000.) – 1.938 i da qe na evi den ci ji

ne sta lih (4.059 re {e nih slu ~a je va).

Pod re {e nim slu ~a je vi ma pod ra zu me va se da su po -

smrt ni osta ci na |e ni, iden ti fi ko va ni i vra }e ni po ro di -

ca ma ili ~i ja je sud bi na usta no vqe na i zva ni~ no sa op {te -

na po ro di ca ma.

NE U ME SNI SEN ZA CI O NA LI ZAM

ê sto se u jav no sti pod me }u ne ka kvi po da ci o no vim

grob nim me sti ma, ma sov nim grob ni ca ma i to me sli~ no. Od

ta kvog jev ti nog sen za ci o na li zma sa mo ima mo {te tu. Sve {to

smo ima li da ka e mo, re kli smo me |u na rod noj i do ma }oj jav -

no sti. U tom smi slu Sr bi ja je po ka za la pu nu ko o pe ra tiv nost.

Na pri mer, Ra {ka je na ja vqe na kao lo ka li tet gde su na vod -

no po ko pa na mno ga te la. Mno go vre me na smo utro {i li da

do ka e mo ono {to smo zna li. Na rav no, ni je na |e no ni {ta!

Sa da ra di mo lo ka li tet oko Be la }ev ca jer tu ve} po sto je sum -

we da ima po ko pa nih te la. Ni {ta ne skri va mo, na pro tiv. I

u na {em je in te re su da se svi slu ~a je vi re {e – na gla {a va

Veqko Oda lo vi}, predsednik Komisije za nestala lica.

O

15. oktobar 2008.64

M I L E V U K A D I N O V – N O V O S A D S K

^ U V A R R A T N I H U S

Vi{e od desetak hiqada

vojnih zna~ki, oznaka,

~inova, uniformi, bajoneta,

bodeà i druge vojne

opreme ~ine bogatu kolekciju

Mileta Vukadinova, ~ija je

dugogodi{wa qubav prema

Vojsci ve} poodavno prerasla

u pravu opsesiju

sno vu bo ga te zbir ke ~i ni voj na opre ma voj ske s kra ja Dru gog svet skog ra ta do

da nas, pa se pre ko ve li kog bro ja eks po na ta mo e pra ti ti wen raz voj na ovim

pro sto ri ma. Sem osta log, po red sto ti nak uni for mi pri pad ni ka svih vi do va

voj ske iz raz li ~i tog pe ri o da, u ko lek ci ji se na la zi i pe de se tak ge ne ral skih,

od ko jih se is ti ~e sve ~a na uni for ma ne ka da {weg ko man dan ta RV i PVO ge ne -

ral-pu kov ni ka Vik to ra Bub wa.

Voj ne ozna ke za ka pe i {ap ke, ozna ke ro do va i slu bi, po lo a ja, zva wa i ~i -

no va za stu pqe ne su od onih pr vih par ti zan skih da na do ovih ko je se sa da no se. Bi -

ser i sva ka ko ra ri tet pred sta vqa au ten ti~ na pr va me tal na ozna ka za par ti zan sku

ka pu „ti tov ku”, iz ra |e na od ba kra po na cr tu na {eg po zna tog sli ka ra i va ja ra \or -

|a An dre je vi }a Ku na.

Da bi se do {lo do ova kvih pred me ta, po re ~i ma Vu ka di no va, po treb no je

pu no qu ba vi, str pqe wa ali i pa ra. Do sta to ga do bi je se li~ no ili od rod bi ne i

pri ja te qa voj nih li ca, deo pred me ta na ba vqa se pu tem ko lek ci o nar ske raz me ne,

a mno go to ga se i ku pu je pre ko ogla sa, na iz lo ba ma ko lek ci o na ra i po ~e sto na

U POSETI

Me |u sta ri jim bo de i ma po seb no se is ti ~u au stro u gar ski sa

zlat nim kru na ma, bo de` pri pad ni ka spe ci jal nih ma |ar skih pa do -

bran skih je di ni ca i bo de` pri pad ni ka poq ske mor na ri ce, svi iz

pe ri o da iz me |u dva svet ska ra ta, ko je je, po re ~i ma na {eg sa go vor -

ni ka, jed no vre me ko ri sti la i voj ska Kra qe vi ne Ju go sla vi je ali sa

iz me we nom gra vu rom i pla sti kom.

U ko lek ci ji se na la ze i or de we, zna~ ke i ozna ke svih na {ih

voj nih {ko la, am ble mi je di ni ca i jo{ mno go to ga {to je obe le i lo

raz voj voj ske od 1941. go di ne do da na {wih da na.

Ka ko mu ro di te qi se dam de se tih go di na ni su do zvo li li da po -

sle osnov ne {ko le upi {e jed nu od voj nih {ko la, Mi le se, zbog qu -

ba vi pre ma uni for mi i voj sci, okre nuo ko lek ci o nar stvu ko jim se

ak tiv no ba vi de se tak go di na. Za to vre me pr va qu bav pre ra sla je

go to vo u op se si ju.

Ia ko po se du je ve li ku ko li ~i nu li te ra tu re, jed nu od po te {ko -

}a pri ~i wa va mu i ka ta lo {ka ob ra da po je di nih eks po na ta. Sto ga

raz mi {qa da za tra i po mo} stru~ nih ku sto sa Voj nog mu ze ja iz Be -

o gra da jer, po we go vom mi {qe wu, fe le ri sti ka, ko ja se ba vi pro u -

~a va wem i pri ku pqa wem voj nih ozna ka, kod nas ni je do voq no raz -

vi je na pa ni je od ve li ke po mo }i ko lek ci o na ri ma, po go to vo pa si o -

ni ra nim ~u va ri ma rat nih uspo me na po put we ga.

Bu di mir M. PO PA DI]

65

I K O L E K C I O N A R V O J N E O P R E M E

S P O M E N A

Sni mio N

e ma w

a P

AN

I

]

PR VI PRI VAT NI VOJ NI MU ZEJ

Na oko se dam de se tak kva dra ta u sa mom cen tru No vog Sa da u

Po {tan skoj uli ci, to kom na red ne go di ne, Mi le na me ra va da

otvo ri pr vi pri vat ni voj ni mu zej u Sr bi ji. Ia ko se ra di o ve li -

koj in ve sti ci ji, po li ce i vi tri ne po la ko pri sti u, a mu zej ski eks -

po na ti se oda bi ra ju za pr vu po stav ku. Mu zej }e bi ti do stu pan

svim gra |a ni ma ko ji ma je, po re ~i ma Vu ka di no va, voj ska na sr cu.

Ta ko |e, bi }e to i jed na od tu ri sti~ kih po nu da gra da.

pi ja ca ma sta re ro be, bu vqa ci ma, na ko ji ma se ne ret ko mo gu pro -

na }i i iz u zet no vred ni pred me ti.

Od tri de se tak sa bqi naj sta ri ja je au stro u gar ska ko wi~ ka

iz 1861. go di ne. Ko lek ci ju kra si i iz u zet no o~u van ja ta gan iz

1789. go di ne.

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Ukra jin ska pre mi jer ka Ju li ja Ti mo {en -

ko is kqu ~i la je mo gu} nost ostan ka ru ske flo -

te na Kri mu po {to 2017. is tek ne ugo vor o

to me s Ru si jom. „Taj ugo vor tre ba da osta ne

do 2017, po {to su ga pot pi sa le dve ze mqe, a

po sle to ga Ukra ji na tre ba da bu de zo na bez

bi lo ka kve voj ne ba ze“, re kla je Ti mo {en ko -

va na kon fe ren ci ji za no vi na re u Ki je vu.

Ru ski mi ni star od bra ne Ana to lij Ser -

|u kov re kao je da Mo skva è li da za dr i

svo ju flo tu na Kri mu i po sle is te ka ugo vo ra sa Ukra ji nom 2017. go di ne.

Ru si ja sa da pla }a 98 mi li o na do la ra go di {we za sta ci o ni ra we svo je flo te na po lu o -

str vu, na osno vu ugo vo ra ko ji je 1997. za kqu ~en na 20 go di na.

Ame ri~ ka vla da odo bri la je ve li ki

ugo vor o pro da ji Izra e lu 25 lo va ca

F-35 naj no vi je ge ne ra ci je i na go ve -

sti la mo gu} nost pro da je jo{ 50. Agen -

ci ja za od bram be nu sa rad wu ame ri~ -

kog Se kre ta ri ja ta sa od bra nu

(DSCA), ko ja je za du e na za pro da ju

oru` ja, sa op {ti la je da je ugo vor od

vi tal nog zna ~a ja za ame ri~ ke bez bed -

no sne in te re se, kao po mo} Izra e lu

da ima „ja ku i sprem nu spo sob nost sa -

mo od bra ne“.

No vi avi o ni su po treb ni Izra e lu da oja ~a od bra nu va zduh-va zduh i va zduh-ze mqa,

na ve la je ame ri~ ka agen ci ja. F-35 lajn ting II je jed no sed jed no mo to rac, teh no lo gi je stelt,

ko ja ga {ti ti od ra da ra i ra dar ski na vo |e nih pro jek ti la. Kon ci pi ran je za kla si~ ne va -

zdu ho po lov ne i mor na ri~ ke na me ne i za sa dej stvo sa pe {a di jom, zbog ~e ga je na zvan „lo vac

za zdru e na dej stva“.

Raz vi jen je uz su fi nan si ra we SAD, Ve li ke Bri ta ni je i dru gih ze ma qa, pro iz vo di se u

SAD, a pr vi put je po le teo kra jem 2006. go di ne.

15. oktobar 2008.66

Ru mu ni ja }e ulo i ti 4,5 mi li jar de ev-

ra u pro gra me za me wi va wa 48 avi o na mig

21 mo der nim mul ti funk ci o nal nim avi o ni -

ma. Ti avi o ni su pro {le go di ne po ~e li da

iz la ze iz upo tre be. U Bu ku re {tu je otvo re no

dru go iz da we iz lo be oru` ja i avi o na BlackSea De fen ce and Ae ro spa ce, na ko joj su pred -

sta vqe ni ame ri~ ki avi on F-16, {ved ski gri -

pen i evrop ski eu ro faj ter, glav ni kan di da ti

u po nu di za Ru mu ni ju. Na ae ro dro mu Ba ne a -

sa u Bu ku re {tu, gde je or ga ni zo va na iz lo ba,

je di ni avi on ko ji iz vo di de mon stra ci je u va -

zdu {nom pro sto ru je ste F-16, dok gri pen i

eu ro faj ter pred sta vqa ju si mu la to re i ma -

ke te u re al noj ve li ~i ni avi o na.

Pre ma oce ni stru~ wa ka, za Ru mu ni ju su

naj po voq ni je po nu de ame ri~ ke fir me Lo kid

Mar tin sa F-16 i {ved skog pro iz vo |a ~a avi -

o na gri pen, dok su ce ne euro faj te ra mno go

ve }e. Pre ma istim iz vo ri ma, pla ni ra se da

Ru mu ni ja sa da ku pi sa mo 24 avi o na F-16, a

iz pre o sta le su me od 4,5 mi li jar de evra da

ka sni je ku pi 24 avi o na ti pa F-35.

Mi ni stri od bra ne Evrop ske uni je sa -

op {ti li su da }e evrop ska voj na mi si ja u Bo -

sni i Her ce go vi ni (EU FOR) po ste pe no bi ti

sma we na i za me we na ci vil nom, ali ko na~ na

od lu ka o to me jo{ ni je do ne ta.

„Naj ve }i deo voj nih ope ra ci ja je u su -

{ti ni za vr {en“, iz ja vio je fran cu ski mi ni -

star od bra ne Er ve Mo ren, ~i ja ze mqa tre -

nut no pred se da va EU, po sle ne for mal nog mi -

ni star skog sa stan ka u Do vi lu. On je do dao da

su pred mi si jom EU FOR sa da ~e ti ri mo gu }a

sce na ri ja: za dr a va we sta tu sa kvo, pot pu no

po vla ~e we sna ga, znat no sma we we wi ho vog

bro ja, ili tran sfor ma ci ja u ope ra ci ju obu ke.

„Pre o vla da lo je mi {qe we da je bit no

po ste pe no i}i ka po vla ~e wu i po seb no pro -

me ni ka rak te ra mi si je“, re kao je Mo ren. On

je do dao da su Bo sni sa da po treb ni voj ni sa -

vet ni ci i obu ka po li cij skih sna ga.

VOJNA MISIJA EU

U BIH BI]E ZAMEWENA

CIVILNOM

RUSKA FLOTA KOD KRIMA SAMO DO 2017.

[ef ru ske di plo ma ti je Ser gej La vrov po no vo se u Uje -

di we nim na ci ja ma za lo io za no vi si stem ko lek tiv ne bez -

bed no sti u Evro pi, ko ji bi svi ma ga ran to vao bez bed nost.

La vrov je no vi na ri ma ka zao da je sa da {wi si stem bez -

bed no sti u Evro pi „po ka zao svo je ma ne i ne do stat ke“, na -

vo de }i kao pri mer pro {i re we Na toa na is tok i biv {e

so vjet ske re pu bli ke, od no sno ne dav ni kon flikt u Ju noj

Ose ti ji. Pre ma we go vim re ~i ma, prin ci pi na ko ji ma se

za sni va ko lek tiv na bez bed nost u Evro pi i da qe su na sna -

zi, ali se ne po {tu ju.

„Ti prin ci pi su su ve re ni tet, te ri to ri jal ni in te gri tet

i ne me {a we u unu tra {we stva ri dru gih dr a va. Oni se,

pre sve ga, za sni va ju na ne po de qe no sti u obla sti si gur no -

sti i od ba cu ju bi lo ka kav po ku {aj ja ~a wa sop stve ne bez -

bed no sti na {te tu dru gih“, re kao je La vrov.

Ru ski mi ni star je re kao da bi u no vom si ste mu bez -

bed no sti u Evro pi, ko ji je u ju nu u Ber li nu pred lo io

pred sed nik Dmi trij Me dve dev, tre ba lo da u~e stvu ju Oebs,

Na to, EU i „bez bed no sna struk tu ra post so vjet skog pro -

sto ra“.

EVRO PI JE PO TRE BAN NO VI SI STEM KO LEK TIV NE BEZ BED NO STI

SAD PRODAJU NAJNOVIJE LOVCE F-35 IZRAELU

RUMUNIJA ULA@E U OBNOVU

VAZDUHOPLOVNE FLOTE

U

P

67

Pi{e

Aleksandar RADI]

Isto~ne obale

Somalije

godinama su

izloène stalnim

piratskim

prepadima.

Samo nekoliko

dana pre otmice

broda „Faina”

sa 33 tenka T-72,

iz Centra za

monitoring

piratstva

Me|unarodnog

pomorskog biroa

obavestili su

pomorce da se

klone somalskih

obala, ali da i

na pu~ini vi{e

nisu bezbedni ~ak

ni veliki brodovi.

U tom trenutku u

statistici za

teku}u godinu

ve} su zabeleèni

prepadi pirata

na 59 brodova,

a 13 je zapleweno.

DA LI JE SOMALIJA

ZABORAVQENA

P A R A L E L E

H

ro tiv pi rat stva ni su pred u ze te de lo tvor ne

pre ven tiv ne me re, ia ko su bez bed no sne pri li -

ke od Aden skog za li va, pa du` is to~ ne oba le

Afir ke sve te e. Za ~u do, jer je re~ o va nom

me |u na rod nom plov nom pu tu. Da su u SAD i Fran cu -

skoj uvi de li pro blem sve do ~i i to {to su UN ju na ove

go di ne, na zah tev te dve dr a ve, iz da le de kla ra ci ju

ko jom se odo bra va stra nim rat nim bro do vi ma da

sle de pi ra te i u te ri to ri jal nim vo da ma So ma li je.

Se dam na est go di na na kon po ~et ka gra |an skog

ra ta, ta dr a va fak ti~ ki ne po sto ji. Ona se ucr ta -

va na ge o graf ske kar te, ima me sto u me |u na rod nim

in sti tu ci ja ma, ali ne ma efi ka snu vlast. Mlak po ku -

{aj „pla vih {le mo va“ i ame ri~ kih elit nih je di ni ca

da vra te po re dak u So ma li ji za vr {io se 1993. go -

di ne ka ta stro fom. Ame ri kan ci su se po seb no bol no

su o ~i li sa gu bi ci ma i po vu kli su se iz so mal skog

kon flik ta. So mal ci ni su ni po ku {a li da stvo re no -

vu cen tral nu vlast, ta ko da efek tiv nu kon tro lu dr -

è de se ti ne od met ni~ kih dru i na.

To kom svih pro pu {te nih go di na pro fi ti ra li

su sa mo mu sli man ski eks tre mi sti, udru e ni u sa da

vo de }u po li ti~ ku si lu So ma li je. Pro tiv isla mi sta

su udru e ne ple men ske vo |e, u stva ri, lo kal ni go -

spo da ri i ra ta, i ì vo ta, i smr ti, ko ji uì va ju dis -

kret nu po dr {ku SAD.

a os i po tre ba za nov cem da bi se pla }a le i na -

o ru a va le pa ra voj ne for ma ci je do ve li su do

raz buk ta va wa pi rat stva. So mal ci su br zim

~am ci ma pre sre ta li bro do ve. Po sle ot mi ce

sle di {a blon ski zah tev za vi {e mi li on skom su mom

kao uslo vom za oslo ba |a we po sa de i bro da, a po -

ne kad i te re ta, ako se ve} pret hod no ne pro da na

lo kal nom tr i {tu.

Ohra bre ni ~i we ni com da stra ne si le ni su in -

ter ve ni sa le, pi ra ti su po ~e li da od la ze sve da qe od

so mal ske oba le. Pro blem se pre tvo rio u svet sku vest

tek ka da su na 250 ki lo me ta ra od oba le ote li brod

sa ~i ta vim ten kov skim ba ta qo nom. Ta da je otvo re no

vi {e pa ra lel nih pri ~a o kon tra sti ma po li ti ke ve -

li kih si la. Pr vu pred sta vqa ne do sta tak na me re da se

po dr i ob no va dr av nih in sti tu ci ja So ma li je i ti -

me okon ~a rat ni ha os, a dru ga se svo di na na me nu te -

re ta bro da, do ve de nu u ve zu sa na me rom SAD i Na toa

da se de sta bi li zu je vla da u Su da nu. U bor bi za sud -

bi nu So ma la ca ne ma do bi ti ko ja bi po slu i la kao

mo tiv za po kre ta we no ve in ter ven ci je u okvi ru man -

da ta UN. Lo{ od nos ce na–efi ka snost pre sud no je

uti cao na stav ve li kih da se So ma li ja za bo ra vi.

Ka da je re~ o Su da nu, isto vre me no sa ula skom

~la ni ca EU u kri zu otvo re ne su sve ak tiv no sti usme -

re ne na po sred nu de sta bi li za ci ju islam skog re i -

ma te dr a ve. Ve sti o ot mi ci „Fa i na“ ot kri le su

po sto ja we do ta da skri va ne po dr {ke po bu we ni ci ma

iz ju nog Su da na pre ko ba za for mi ra nih na se ve ru

Ke ni je. Na o ru a we po treb no za raz voj po bu we ni~ -

kih sa sta va bi ra lo se u skla du sa na me rom da se oni

ob u ~e i pri pre me za iz vr {a va we bor be nih za da ta -

ka za {to kra }e vre me i po {to ni oj ce ni. Ta ko |e,

mo ra lo se po ve sti ra ~u na o to me da su vla di ne sna -

ge u Su da nu do bro ob u ~e ne i is ku sne i da bi se even -

tu al ne gre {ke u pri pre mi za rat br zo pla ti le po -

ra zom. Za to se kao je di ni iz bor na met nu lo na o ru -

à we is to~ nog po re kla. Za po tre be po bu we ni ka iz

Su da na, od pro {le go di ne iz vi {ko va Ukra ji ne na -

ru ~e ni su svi po treb ni ar ti kli, od au to mat skih pu -

{a ka, pre ko ar ti qe ri je, do ten ko va. Ukra ji na se do

sa da po ka za la kao vr lo po u zdan iz vor na o ru a wa

za ame ri~ ke sa ve zni ke. Ve li ke po {iq ke so fi sti ci -

ra nih sred sta va do {le su u ru ke Gru zi je to kom pri -

pre ma za po ku {aj osva ja wa Ose ti je.

kon tek stu kri ze sa pi ra ti ma sa zna lo se da su

iz Ukra ji ne u Ke ni ju ve} do sta vqe na 74 ten ka

T-72 i pet vi {e cev nih lan se ra ra ke ta 122 mm

BM-21 grad. Zva ni~ no ne ma po tvr de o to me ko

su ko ri sni ci, ali ~i ni se iz ve snim da ni su u na o ru -

à wu voj ske Ke ni je, od no sno ko ri {}e ni su za po tre -

be tre }e stra ne. Tre ba ima ti u vi du da se Ke ni ja do

sa da sma tra la za pro a me ri~ ki ori jen ti sa nu dr a -

vu, u ~i ju se voj sku ulo i lo mno go da bi po dr a la

bor bu pro tiv te ro ri zi ma, ta~ ni je ra di kon tro le nad

ju go i sto kom Su da na i naft nim na la zi {ti ma. U to me

se na la zi stvar ni raz log za ve li ki in te res SAD i

Na toa za po dr {ku po bu we ni ci ma iz Su da na.

Za naf tu vre di ra to va ti, a za so mal ski pe sak

ne ma za ni ma wa, pa se za to ta dr a va pre }ut no pre -

pu {ta kri mi nal ci ma.

Pri li ke su se iz me ni le ka da su se ten ko vi na -

{li na po gre {noj adre si. Ko na~ no su se po kre nu li

rat ni bro do vi u sme ru so mal ske oba le. Sa da su pre -

po zna ti svi ri zi ci od islam skih eks tre mi sta na o ru -

à nih te {kim sred stvi ma rat ne teh ni ke. Do sa da su

So mal ci ra to va li pe {a dij skim na o ru a wem, a sa da

su bli zu za ra }e nih sa sta va ten ko vi ko ji ma se mo e

ostva ri ti pre mo} pro tiv la ko na o ru a nog pro tiv ni ka.

Ta kav raz voj pri li ka ni ko ne è li i za to su u

so mal ske vo de hi tro do {li fran cu ski i ame ri~ ki

rat ni bro do vi i blo ki ra li pri laz lu ci Ho bio, glav -

noj ba zi pi ra ta, lo ci ra noj 500 ki lo me ta ra se ver no

od Mo ga di {a.

Od po ~et ka de ve de se tih do sa da, u svim ve }im

kri za ma na mo ru su se na la zi li rat ni bro do vi sa za -

sta va ma ~la ni ca Na toa. No vi svet bez pre vla sti jed -

na si le do bi }e po tvr du i u kri zi sa pi ra ti ma, jer je

Ru si ja od lu ~i la da po {a qe fre ga tu, ko ja tre ba da po -

ka e da se i ona sa da pi ta oko pro ble ma va nih za

svet. For mal no Ru si ja ima po vod u to me {to deo po -

sa de bro da „Fa i na“ ~i ne Ru si. Sla ba {ne so mal ske

vla sti do zvo li le su Ru skoj mor na ri ci da se bo ri pro -

tiv pi ra ta i na mo ru, a ako tre ba i na kop nu.

68

osle dugog niza godina, u kojima smo se u doma}em filmu uglavnom bezrazlo`no

smejali i psovali – ~ast izuzecima koji definitivno postoje, film „Qubav i drugi

zlo~ini” do{ao je kao logi~an nastavak osnovnog tkiva koje se zove srpski film.

Bilo bi lepo da ga pogledate. I da pre ili posle gledawa filma, kako god èlite,

pro~itate ovaj intervju. Film }e vam, prili~no sam sigurna, doneti katarzu.

Ne}e se zavr{iti projekcijom, ve} }e se, onoliko dugo koliko dopustite, gledajte da to

bude {to duè, zadràti u vama. Na kraju }e, ipak, ma kako vam mo`da tamno ili setno

delovao u po~etku, doneti lekovito olak{awe. Jer, svi smo mi ìveli u Srbiji posledwih

petnaestak godina. Katarza nam je potrebna za novi po~etak, a ovaj intervju za boqe

razumevawe mladog rediteqa Stefana Arsenijevi}a, kome je ovo prvi celove~erwi

igrani film, posle nekoliko dokumentarnih i kratkih igranih, za koje je kod nas i u svetu

ve} vi{estruko nagra|ivan vrednim priznawima. âk do one mere koja donosi o~ekivawa

koja iskqu~uju prava na gre{ku. Gre{ke i nije bilo.

Va{ film „Qubav i drugi zlo~ini” imao je nedavno, posle svetske

berlinske, i doma}u beogradsku premijeru. Jedan dan u ìvotu Anice,

Beogra|anke u ranim ~etrdesetim, tematski je okvir za film koji govori

o mnogo ~emu. Kako je film u svojoj su{tini pripovedawe pri~e, {ta je to

{to ste svojim prvim igranim filmom èleli da ispri~ate?

O ~emu je ovaj film za Vas?

– Mnogo toga je stalo u taj film. U po~etku sam, ~ak i u Berlinu, pri~ao da je

to film o emigraciji. Takva ideja i jeste postojala. U filmu je sublimirana emocija

svega {ta smo pro{li posledwih petnaestak godina. On pri~a o tome kako je ìveti

u Srbiji danas, o nedoumici „oti}i ili ostati”, na kojoj se jo{ lome mla|e generacije.

Su{tinski, taj film je, ipak, pri~a o qubavi. Poku{ao sam da se bavim tim kompleksnim

i neizbe`nim ose}awem koje nazivamo qubav. Mene su u filmu najvi{e zanimale emocije,

sve te razli~ite manifestacije qubavi, neobi~na qubavna pri~a koja se de{ava u

samo jednom danu, i ima sve svoje manifestacije, razliku u godinama... Zanimalo

me je da li }u rediteqski mo}i to da savladam. U filmu postoji i ~itav niz drugih

qubavnih pri~a, koje su refleksije one osnovne. Film je gluma~ki, tako da su

odnosi me|u likovima posebno va`ni. Qubav jeste unutarwe svojstvo tih odnosa,

ponekad neizre~eno, nekada ne~itqivo na prvi pogled. Bilo mi je, u stvari,

najzanimqivije da uhvatim {ta je sve to qubav u ovom trenutku.

Naziv „Qubav i drugi zlo~ini” jeste parafraza Markesovog naslova

„O qubavi i drugim demonima”. On jeste melodrama, kako ste ga i sami

ozna~ili, i on zaista govori o qubavi, ali pre o mimoilaèwu, o strahu

od bliskosti, o napu{tawu, nego o drugim i druga~ijim, poèqnijim

oblicima qubavi.

– Izgleda da su ba{ takvi oblici qubavi danas prisutniji u ìvotu. Mogao

sam i da napravim romanti~nu komediju, ali me je vi{e zanimala ova druga strana.

Mogao sam i da postavim klasi~nu dramaturgiju: mladi} èli devojku, izme|u wih

su mnoge prepreke, ali se na kraju sve zavr{ava hepiendom. Naravno, film ima

otvoren kraj. Dopusti}emo gledaocima da sami izaberu osnovnu emociju

razre{ewa na{eg qubavnog slu~aja.

Mada se mora priznati da je Va{a postavka, oslu{kuju}i ìvot danas – ta~na.

– Nemam utisak da film {aqe negativnu poruku. Jedan moj profesor mi je rekao

da je sama ~iwenica po kojoj je qubav, ipak, mogu}a u tom filmu – sasvim dovoqna za nadu.

Film je na neki na~in katarzi~an. Anica se opra{ta od dotada{weg ìvota i

kre}e u potragu za novim po~etkom. îni se da je i za Vas, zaokruùju}i period od

Ovaj film jeste moja

katarza. Sve potisnute

traume, nesre}e,

ose}awa koja sam

presvla~io u humor,

pa i{ao daqe,

jo{ uvek su bila tu.

Morala su da iza|u

napoqe, da bih ih se

oslobodio. Po reakcijama

publike vidim da je to

neko op{te mesto i

na{a zajedni~ka katarza.

Ne znam da li sam se

opra{tao od ne~ega...

Ali je film na mene

delovao osloba|aju}e.

Kao {to se de{ava sa

anti~kom tragedijom:

identifikovawe

sa junacima tragedije

koja daje pro~i{}ewe.

STEFAN ARSENIJEVI], REDITEQ

posledwih petnaestak godina ìvota u Srbiji, ovaj film svo-

jevrsna katarza. Od ~ega ste se Vi opra{tali?

– Prijateqi su mi posle premijere u nekoliko navrata rekli da

sam ja za wih vesela osoba, a da je film mnogo tmurniji. Kada sam

krenuo da pravim svoj prvi celove~erwi igrani film, kao da je iz

mene iza{lo, isplivalo sve to {to sam i ja li~no prebrodio ìve}i

u Srbiji posledwih petnaest godina. Uop{teno gledano, ja jesam

vedriji i duhovitiji nego {to je to moj film, ali je isto tako

~iwenica da, kada sam po~eo da radim na filmu, neke stvari nisam

mogao da olak{avam humorom, {to obi~no radim. To mi jednostavno

nije delovalo iskreno, istinito. Nema~ki producent me je stalno

zvao tokom snimawa, jer je gledao dnevne snimke, dodu{e bez tona i

govorio: ali ovo ne deluje duhovito, kao {to je u scenariju.

Scenario jeste bio duhovitiji. A onda sam shvatio. Taj film jeste

moja katarza, sve potisnute traume, nesre}e, ose}awa koja sam

presvla~io u humor, pa i{ao daqe, jo{ uvek su bila tu. Morala su

da iza|u napoqe, da bi ih se oslobodio. Prema reakcijama publike,

vidim da je to neko op{te mesto i na{a zajedni~ka katarza.

Ne znam da li sam se opra{tao od ne~ega... Ali je film na mene

delovao osloba|aju}e.

Tokom razgovora sa publikom u Berlinu i na drugim evropskim

festivalima posle projekcije, pitali su me kako }e publika u

Beogradu reagovati na film. De{avalo mi se, na primer, da qudi

pla~u u Edinburgu. I uvek sam govorio da je moj osnovni ciq –

katarza. Nadam se da }e na{e qude film povremeno nasmejati, ali

da }e ih, mo`da, upravo tim tamnijim tonovima u kojima i jeste

ishodi{te katarze – izle~iti. Kao {to se de{ava sa anti~kom

tragedijom: identifikovawe sa junacima tragedije koja daje

pro~i{}ewe.

Sve se to nekako dogodilo i meni. Oslobodio sam se ne~ega

{to nisam ni znao da sve vreme nosim. Tog nekog nakupqenog mraka

odrastawa u Srbiji devedesetih. Eto, svega toga sam se oslobodio.

Moj naredni film }e biti neuporedivo duhovitiji.

Celove~erwi film je ne{to zbog ~ega se upisuje Akademija.

Filmom sam èleo da se bavim jo{ od vrti}a. Kad nas je

vaspita~ica pitala {ta }emo biti kad porastemo, ja sam rekao da

èlim da budem glumac. Kona~no imam ose}aj da sam osvojio taj

prvi vrh, da sam se popeo tamo gde sam ~itav ìvot èleo da

budem. Tu sam, i ~ini mi se da nijedan film vi{e za mene ne}e biti

tako izazovan i teàk, kao {to je to bio ovaj.

U novinarstvu postoji mala strukovna filozofija koja

kaè: prva re~enica je najteà. Svaka slede}a je jo{ teà...

– Mo`da. Vide}emo. Mislim da ne... Postoji ta fama oko

druge kwige, drugog filma.

Prve obi~no nosimo biografski, za svaki slede}i ko-

rak je potrebno i ne{to drugo.

– Izgleda da se ja ne uklapam u tu normu. Svim svojim kratkim

filmovima do sada ve} sam pre{ao taj put. I na stranim

festivalima, a i kod nas, na projekcije ovog filma su qudi

dolazili sa o~ekivawem, imaju}i u vidu sve {to su sa mojim

potpisom do tada videli. Moram priznati da je to prili~an teret za

autora. Ja sam, u stvari, istovremeno uradio i svoj prvi i drugi

film, i sada mogu na miru da radim ne{to tre}e...

Odsustvo boje, ta siva gama novobeogradskih blokova, po-

zornica grafita, solarijum „Sunce” koji ne radi, jer sunca

nema, a ipak tako puno topline. Kako ste to postigli?

– Direktor fotografije, scenograf i ja smo na

samom po~etku rada na filmu seli i napravili taj

vizuelni koncept. Ideja je bila da imamo sivo, hladno

okruèwe, betonske zgrade, sneg koji stalno provejava i

donosi hladno}u, odsustvo toplih boja, a da najtopliji

delovi na povr{ini slike budu lica. Jer, kada neko

razmi{qa o odlasku iz zemqe, to {to bi mu sasvim

sigurno najvi{e nedostajalo jesu qudi. Anicu ta lica

zadràvaju. Da je takav odlazak lak, ovaj film ne bi ni

postojao: „Sve je crno, u redu, èna seda u taksi do

aerodroma i odlazi”. Nema filma. Anica o~igledno ima

veliki problem da ode, jer su svi ti qudi i odnosi oko we

– topli. To jeste istina o Beogradu. Beograd nije najlep{i

grad na svetu, ali je wegova toplina, ta posebna energija

me|u qudima to {to je wegova specifi~na lepota.

U toj autenti~noj smesi toplog i hladnog, sre}nog i tu`nog,

za~iwenoj duhom – sadràni su i oblici Va{e poetike. Scena

sa ruàma pobodenim u sneg, melodija pesme „Besa me mu}o”...

Gde su uzori toj poetici? Kako ste je gradili?

– Kada govorim o uzorima ose}am se kao da sam na nekoj

psihoterapiji. Nikada nisam do kraja svestan ko uti~e na mene. âk i

kada bih nabrojao svoje omiqene rediteqe, te{ko da bi ih

prepoznao u onome {to radim, a onda naknadno prepoznam nekog za

kog se skoro za~udim kako se tu na{ao. Kasnijom analizom samog

sebe do{ao sa do zakqu~ka da sam negde u Bermudskom trouglu izme|u

Xima Xarmu{a, Pedra Almodovara i Akija Kaurismakija. U doma}em

filmu su to, svakako, moji profesori, me|u wima Sr|an Karanovi},

koji je i moj filmski otac... Negde se taj put nastavqa i na tradiciji

srpskog filma, koja je devedesetih naglo prekinuta. De{avale su nam

se uàsne stvari. Niko vi{e nije hteo ni~im da se optere}uje. Sve je

krenulo u te{ku komercijalizaciju, u komedije, psovke, gegove...

A srpski film ima svoju tradiciju, ime u svetu potkrepqeno crnim

talasom. Moj film, bar se nadam, u nekom modernom smislu

referi{e i na te rediteqe: @elimira @ilnika, @ivojina

Pavlovi}a, Sa{u Petrovi}a.

Svoju poetiku gradio sam podsvesno, na svim tim filmovima

koje sam gledao i ona se i u~itava u moje filmove onoliko koliko su

me svi ti prethodni filmovi izgradili.

Film „Qubav i drugi zlo~ini” evropska kritika naj~e{}e

defini{e kao film tranzicije, postkomunisti~kog perioda,

postmoderne... [ta je to {to smo mi u tom periodu post-post-

posta dobili, a {ta izgubili?

– Film nudi takvo ~itawe. On govori o identitetu, tranziciji,

ali se ja time ne bavim u nekom dnevnopoliti~kom kontekstu, ve} u

varijanti poja{wavawa {ta je sve od toga uticalo na pona{awe junaka

filma i wihove odluke. îtava pri~a o tom prefiksu post za mene

zna~i da smo mi bili negde, pa smo krenuli negde drugde – pa sad

nikako da stignemo. U tom vakuumu mi ve} veoma dugo ìvimo. [ta smo

sve u me|uvremenu pogubili, sazna}emo tek kada stignemo na ciq – u

neko kona~no ure|eno dru{tvo. Mada se mora priznati da je ceo svet u

nekoj vrsti tranzicije. Neizvesnost se ose}a svuda. U toj nekoj

neizvesnosti smo mi ve} odrasli i navikli da ìvimo. Odrastao sam u

trenutku kada smo gubili identitet. Kada je jedna zemqa nestajala, a mi

smo se vra}ali predstavama o identitetu srpskog naroda, koje su ~esto

bile nejasne... Rastao sam u konfuziji, takav mi je, ~ini mi se i

identitet. A onda sam u nekom trenutku shvatio da je to svojstvo po

sebi, ~ak kvalitet. [est meseci sam, montiraju}i film, radio i ìveo

u Nema~koj. To je bilo prvi put da na neko duè vreme boravim izvan

zemqe, u sredini koja nije moja. To je obi~no okvir u kome ~ovek krene

da se preispituje: pa dobro, ko sam to ja? A onda shvatim da je to

identitet u kome je sadràn sudar razli~itog, koji je, u stvari, ~ak vrlo

dobar, pozitivan. I kada bismo prestali da se opredequjemo za

strane i shvatili da smo i jedno i drugo, i da je to vrlina, mislim da

bismo bili mnogo mirniji. U Africi, na istoku i zapadu, svuda imam

prijateqe. I sve mi to nije strano. Na{a kultura je mesto sastajawa.

Uticaji otomanske kulture, austrougarske, rimske – sve to istovremeno

ìvi u nama. Kao {to imamo dva pisma, {to i ne primetim dok se moji

prijateqi stranci ne zbune ponovqenim ispisivawem imena ulica

slovima dva pisma. Klasi~an na{ ru~ak nedeqom u roditeqskoj ku}i

moè sasvim slobodno da ima sarmu na meniju i saher-tortu kao

desert. I to kao sasvim prirodno spajawe dva sasvim razli~ita sveta.

Kakav je to ose}aj kada filmom oìvi ~itav jedan svet.

Kaù da rediteq mora imati dar tvorca celine, {to zvu~i kao

pomalo boànski ose}aj.

– Najve}e uìvawe mi je bilo da napravim svet onako kako ga

vidim. U mom svetu su svi likovi dobri, ~ak i kriminalci, {to je bilo

spo~itano me|u zamerkama scenariju. Svi se u mom filmu vole, mo`da

u stvarnosti to nije tako, ali sam ja ba{ èleo da napravim takav

svet. Ja verujem da su qudi uop{te dobri i uvek im pristupam tako.

Okolnosti ih ~ine lo{im, {to se de{ava. Naravno, taj svet je

trebalo i vizuelno postaviti. Sve se de{ava na Novom Beogradu, gde

sam odrastao, zavr{io {kole, a sada radim kao asistent na

Fakultetu dramskih umetnosti. I tu nastaje zanimqiva pri~a. U

jednom trenutku sam shvatio da sam taj Novi Beograd prestao da

vidim. Vidim ga iznutra, ali ne i spoqa. A ~itavu pri~u je trebalo

organizovati. Onda sam pomislio da bi bilo dobro da direktor

fotografije, Slovenac, i scenograf koji je iz Nema~ke do|u u Beograd

i da gledaju}i Novi Beograd potpuno sveìm okom izaberu lokacije za

snimawe. I oni su zaista izabrali delove grada kroz koje sam ~itav

ìvot prolazio, kojih se nikada ne bih setio, a koji su bili idealni

za na{u filmsku pri~u. Bilo mi je neobi~no uzbudqivo da Novi

Beograd ponovo otkrivam gledaju}i ga wihovim o~ima. A onda smo

prona{li deo grada koji izgleda kao lavirint iz koga je jako te{ko

iza}i, kavez koji izaziva ose}aj zarobqenosti. To i jeste prili~no

realna slika. Se}am se kako sam gladan sveta sa svojim prvim

dokumentarnim filmovima krenuo na sve festivale ne koje su me

zvali. Sada mi je to postalo i na~in ìvota. Dok moji prijateqi, koji

nisu te sre}e, veoma te{ko dobijaju vize.

[ta je to u {ta, posle svih tih godina krize, uspevate da

verujete?

– Verujem da su qudi dobri, i to mi olak{ava ìvot. Za sada se

nisam razo~arao, nadam se da nikada ne}u postati ogor~en, iako

vidim da ima mnogo takvih qudi. Verujem da }e stvari na kraju, ipak,

ispasti dobro. I tako, prili~no otvoreno, prilazim svetu.

êsto se doga|a da i najve}a rediteqska imena, dok rade

na filmu, imaju nekoliko verzija kraja. Sve do kraja snimawa

de{ava se da nije sigurno kako }e se film zavr{iti. Da li ste

Vi imali takvu dvoumicu?

– Producenti su se dvoumili, pogotovo strani. Stalno su me

govorili da bi film trebalo da ima eksplicitno sre}an kraj. Meni je

to delovalo potpuno neiskreno i neta~no. Ne bih se ose}ao dobro. To

ne bi bio taj film i to ne bih bio ja. Opet, film se vrlo suptilno i

otvoreno zavr{ava. Tako da ako verujete u qubav, mo`da...

Dragana MARKOVI]

Fotografije Branko JOVANOVI]

KULTURA

15. oktobar 2008.70

Anica Dobra

i Stefan Arsenijevi}

Pprisustvu brojnih qubiteqa kwige,

predstavnika javnog, kulturnog i

politi~kog ìvota Republike Srpske,

poznata kwièvnica Qiqana

Habjanovi}-\urovi} sve~ano je otvori-

la bawalu~ki sajam kwiga. Vi{e od sto hiqa-

da posetilaca imalo je priliku da vidi izda-

wa od oko sto izdava~a, ali i da se sretne sa

istaknutim kwièvnicima, Qiqanom Habjano-

vi}-\urovi}, Darom Sekuli}, Evom Ras...

Na 13. me|unarodnom sajmu kwiga „Bawa

Luka 2008“, Vojnoizdava~ki zavod, kao organizacijska celina

Direkcije za IBID, prikazao je ~etiri stotine naslova iz ve}

standardnih biblioteka koje ovu izdava~ku ustanovu ~ine prepoz-

natqivom me|u drugim izdava~ima. To su kwige iz oblasti vojno-

stru~ne literature, ali i zapaèna produkcija op{te literature

svrstana u trinaest oblasti: vojna publicistika, nastavno-obra-

zovna literatura, geopolitika – ratna ve{tina, nauka – tehnika,

umetnost – kwièvnost, istorija, monografije,enciklopedije –

leksikoni, pravna biblioteka, strani jezici, medicina, ishrana

– le~ewe i priru~nici – vodi~i.

Prisustvo Vojnoizdava~kog zavoda, kao renomirane izda-

va~ke ku}e Ministarstva odbrane Republike Srbije, mediji su

propratili sa vidnim interesovawem, a wegov izlo`beni pro-

stor posetili su gradona~elnik Bawe Luke Dragoqub Davido-

vi}, ministar prosvete i obrazovawa Anton Kasipovi}, pred-

stavnici organizatora „Glas Srpske“, Muzeja savremene umet-

nosti Republike Srpske,

Likovne akademije, Narodne i Univerzitetske biblio-

teke Republike Srpske, Udruèwa so-

lunaca RS, general Vojske Republike

Srpske Dragan Vukovi} i pripadnici

Komande 3. pe{adijskog puka RS, te

srpska glumica Eva Ras.

Veliko interesovawe posetilaca

izazvale se luksuzno opremqene i

bogato ilustrovane monografije

– „Srpska vojska“, „Srbija

1914–1918“, „Vite{ka vremena“, te

kwige iz oblasti vojne publicistike „Va-

zdu{na mo} Rusije“, „Vazdu{na mo} Ame-

rike“, „Savremeni vojni avioni“, „Vojni

helikopteri“, „Mine“ i mnoge druge.

Na ovoj sajamskoj ma-

nifestaciji dodeqene su na-

grade za najboqa ostvarewa

iz oblasti savremene

kwièvnosti, kwièvnosti za

decu, negovawe pravoslavnih

duhovnosti i za izdava~ki

poduhvat godine, a koje su

nazvane po manastirima

Republike Srpske – Lipqe,

Gomionica, Stupqe i

Mo{tanica.

Tro~lani ìri iz

Udruèwa izdava~a Republike

Srpske, u konkurenciji dvadeset

prijavqenih kwiga, prvu nagradu „Mo{tanica“, za izdava~ki

poduhvat godine, dodelio je Vojnoizdava~kom zavodu za kwigu

„Srbija 1914–1918“ akademika Vladimira Stojan~evi}a. Istu

nagradu dobila je i novosadska izdava~ka ku}a „Prometej“ za

kwigu nedavno preminulog srpskog akademika Dejana Medako-

vi}a, „Sveta Gora Fru{kogorska“.

Peto~lana komisija grafi~kih inèwera iz Udruèwa

grafi~kih radnika Republike Srpske dodelila je tri nagrade

„Gutenberg“ za najboqe od{tampanu kwigu.

Prvu nagradu, zlatnu plake-

tu „Gutenberg”, koja se dodequje

za najboqe od{tampanu kwigu

prikazanu na bawalu~kom sajmu,

dobila je Vojna {tamparija iz

Beograda za reprezentativnu mo-

nografiju „Srpska vojska“ autora

dr Bojana Dimitrijevi}a, u izdawu

Vojnoizdava~kog zavoda. Srebrnu

plaketu dobila je {tamparija

„Publikum“ iz Beograda za kwigu

„Isus Hristos i Presveta Bogoro-

dica“, dok je bronzanu dobio „Glas

srpski – Grafika“ za kwigu Mi}e

Savanovi}a „Slike u vjetru”.

A. BUKVI]

71

1 3 . M E \ U N A R O D N I S A J A M K W I G A

„ B A W A L U K A 2 0 0 8 “

POTVRDA KVALITETA I

LEPOTE VOJNIH IZDAWA

U organizaciji Akcionarskog dru{tva „Glas srpski

– trgovina“ iz Bawe Luke, pod pokroviteqstvom

Vlade Republike Srpske i Ministarstva prosvete

i kulture, od 23. do 28. septembra 2008,

organizovan je Trinaesti me|unarodni sajam

kwige, {kolskog pribora i kancelarijske opreme

„Bawa Luka 2008“

KULTURA

15. oktobar 2008.72

REZ ZA MIRAN SAN

Ovih dana iz {tampe je iza{la tre}a kwiga uglednog

otorinolaringologa dr Vukoja Novaka, stalno zaposlenog u

Vojnomedicinskom centru u Novom Sadu.

Prema re~ima recenzenata profesora dr Magne Tvinereina

i dr Svetislava Miti}a, svetski priznatih stru~waka iz Norve{ke,

i profesora dr Maksima Lu~i}a iz Crne Gore ova

nau~nopopularna kwiga pod nazivom „Rez za miran san” popuwava

veliku prazninu koja je duè vreme postojala kako u stru~noj, tako i

{iroj javnosti u odnosu na temu kojom se bavi.

Kwiga dr Novaka predstavqa izuzetan doprinos {irewu novih

medicinskih saznawa u oblasti o kojoj se, u pro{losti, malo vodilo

ra~una.

Iako ube|en da daleka budu}nost le~ewa poreme}aja disawa,

hrkawa i no}nog gu{ewa nije u hirur{kim postupcima, autor smatra

kako oni, bar u ovoj fazi razvoja medicinske nauke, ostaju

primarni.

U kwizi su pored etiologije, patofiziologije i dijagnostike,

navedeni najsavremeniji na~ini le~ewa, razli~iti hirur{ki

zahvati, wihove kombinacije, operativni protokoli, a posebno

princip da se svaki bolesnik mora posmatrati individualno.

Kwiga je pisana popularnim re~nikom i bogato ilustrovana pa

}e, pored medicinskih stru~waka, i mnogobrojnoj populaciji

bolesnika (ra~una se da ih je u svetu oko dve milijarde) pribliìti

samu bolest, ali i na~ine i mogu}nosti wenog izle~ewa.

Budimir M. POPADI]

Likovni radovi u~enika osnovnih i sredwih {kola

u Srbiji, koji su po be dili na konkursu „Mladi umetnici

2008”, izloèni su 3. oktobra u Muzeju vazduhoplovstva,

na aerodromu „Ni ko la Tesla”. Tema ovogodi{weg kon -

kursa bila je „Dizajn vazdu hoplovne marke”.

\acima sa najboqim likovnim radovima dodeqene

su diplome i me daqe. @iri, ~iji je predsednik bila aka -

demska slikarka Oqa Ivawicki, oda brao je rad Ivane

Muwas iz Os no v ne {kole „Dr Jovan Cviji}” za naj bo qi

rad. Crte` }e predloìti za {ta m pawe na po{tanskoj

markici u 2009. go dini.

Vazduhoplovni savez Srbije, u saradwi sa

Me|unarodnom vazduhoplovnom federacijom, skoro

deset godina organizuje takav konkurs. Na kraju,

progla{ava se pobednik me|u svim zemqama u~esnicama.

Namera organizatora jeste da se deci i omladini

pribliè vazduhoplovstvo i letewe.

Izlo`ba }e u Muzeju vazduhoplovstva biti otvorena

do 3. novembra. M. I.

STIHOM KROZ

SRPSKE PREDELE

U Centralnom domu Vojske Sr -

bije nedavno su promovisane zbirka

pesama „Stihom kroz srpske predele”

i antologija „100 naj bo qih srpskih

li rskih pesa ma” Zdravka Buji}a.

Autor je pesnik, filozof i nau~nik.

U zbirci pesama zastupqena je

uglavnom rodoqubiva i misaona li ri -

ka. Celina je podeqena na ~etiri ci -

klusa, od kojih je najobimniji „Ma na -

stirska zvona” sa 34 pesme. Drevne

srpske manastirske svetiwe utisnule

su najja~i pe~at u pesnikovu svest. Ve -

oma je okrenut i istorijskoj i he ro i -

~koj tematici, sa posebnom posve }e -

no{}u biografijama znamenitih srpskih velikana i teolo{koj

problematici.

Prisutnima su se nakon uvodnih re~i autora obratili re cen -

zent zbirke dr Milivoje Rodi} i profesor Miladin Tomovi}. Oni

su istakli da je autor vrlo dobro ukomponovao nacionalnu isto -

riju u stihove, te da je takva zbirka vredan poku{aj prevrednovawa

sr pske lirike.

Program je upotpunilo KUD Kordun izvode}i ~etiri

au ten ti~ne srpske pesme sa Banije i Korduna.

M. I.

N O V E K W I G E

1 grupa 1. mesto

Vi{wa Stojanovi}

O[ „Mitropolit Mihajlo”

Sokobawa

2. grupa 1. mesto

Kristina Popadi}

O[ „Jovan Popovi}”

Kragujevac

3. grupa 1. mesto

Katarina Ivanovi}

O[ „Nikola Tesla ”

Novi Banovci

Izlo`ba „Mladi umetnici 2008”

VAZDUHOPLOVNI SVET

NA PO[TANSKOJ

MARKI

1

2

3

73

RE^ SVEDOKA DRAME

Jevrem Coki}: „Po~etak kraja”

u izdawu „Srpske kwige”

Postoji nekoliko tuma~ewa {ta je,

zapravo, po sadrìni kwiga general-

pukovnika u penziji Jevrema Coki}a,

koja je nedavno predstavqena javnosti

u Centralnom klubu Vojske Srbije.

Svakako da prevazilazi okvir puke

dokumentaristike i zbirke se}awa, pa

}emo se prikloniti oceni koja bira

studiju za meru autorovog napora da

(nam) pribliì surovo vreme i nimalo

druga~ija doga|awa.

Sam naslov kwige – „Po~etak kra-

ja”, sugeri{e na „ve} vi|eno” u sledu

stva ri oko raspada biv{e (nam) Jugo -

sla vije. Posebno su zanimqiva wegova zapaàwa u vezi sa ulogom

JNA u smutnom vremenu, kada je olako i bez vaqanih argumenata

progla{ena „krivom”, „okupatorskom”, „naciona li sti~kom” i – {ta

sve ne jo{. General Coki} je ~ovek koji se nalazio na visokim vojnim

du`nostima, donosio odluke i ~asno polagao ra~une. Za samo

dvanaest meseci promenio je tri na~elnika General{tab, {to na svoj

na~in govori o tada{wim sumwivim kriterijumima i prevrtqivim

odlukama. Jedna od wegovih teza, koju uporno i ve{to brani, jeste

tvrdwa da se u tom periodu rascepa jedne suverene zemqe, dràva

odrekla svoje vojske, ostavqene da se snalazi kako zna i ume, da bi-

ra stranu i protivnika, iako nije èlela ni jedno ni drugo.

Po meri velikih spoznaja, neospornih dokumenata, a pre svega

vlastite savesti, autor bez zadr{ke govori o ulozi me|unarodne za-

jednice u tim doga|ajima, o destruktivnom delovawu dràvnog i vojnog

vrha, pravnim i ekonomskim aspektima krize... îni to s merom, vr lo

uve rqivo, jer su na wegovoj strani nepobitna svedo~anstva koja }e tek

dobiti na zna~aju kako vreme bude odmicalo.

Vrednost kwige je i u preporuci autora da bolna pro{lost

bude ve~na pouka, a oslonac na vlastite snage obaveza na kojoj jedi-

no va qa graditi novu dràvu, wene odnose i vojsku. Bez paravana,

zabluda, lepr{avih emocija i, najposle, ra~una bez kr~mara.

Na veoma pose}enom skupu, o kwizi su nadahnuto govorili mr

Milisav Sekuli}, general u penziji, profesor dr Milan Mi-

jalkovski, pukovnik u penziji, ugledni novinar i publicista Du{an

Mi lovanovi} i autor.

U ime „Srpske kwige” kao izdava~a, prisutnima se obratio

urednik izdawa Todor Bjelki}, koji je zahvalio autoru za tu „is-

torijsku ~itanku”, kako je nazvao delo neophodno da se razume jedno

te{ko vreme, objasne mnogi doga|aji i razjasne brojne zablude.

B. K.

Vojna i bezbednosna periodika

Novi glasnikNovi broj vojnostru~nog intervidovskog ~asopisa za

jul–septembar pojavio se u novom ruhu. Redizajniran,

donosi uvodnik o bez bednosnim izazovima u savremenom

svetu, tekstove o finansirawu vojske i kontroli izvr{ewa

buxeta, o statusu profesionalnih pripadnika Vojske Sr-

bije, planirawu me|unarodnih ve`bi i iskustvima sa tri-

lateralne ve`be Dunavska straà 2007, planirawu

procesa dono{ewa odluka u vojnom menaxmentu, odnosima

sa javno{}u sistema odbrane u kriznim situacijama izaz-

vanim terorizmom, sistemu osmatrawa i obave{tavawa,

ali i o primerima evropeizacije srpske vojske u 19. veku.

Vojnotehni~ki glasnikStru~ni i nau~ni ~asopis Ministarstva odbrane Re-

publike Srbije tako|e je redizajniran. U novom broju

donosi tekstove o nekim aspektima razvoja i modernizaci-

je vi{enamenskih borbenih aviona, o merewu prelaznih

optere}ewa na dva modela u aerotunelu T-38, optimizaci-

ji oblika komandnih povr{ina rakete, hidrodinami~kom

modelu podvodnog projektila, Cross eye metodi ometawa,

proceni fizi~ko-hemijskih karakteristika sredstava za

hla|ewe motora tokom eksploatacije vozila i re{avawu

problema snabdevawa municijom protivoklopne ~ete.

Vojnosanitetski pregledSeptembarski broj ~asopisa lekara i farmaceuta

Vojske Srbije me|u originalnim ~lancima donosi sa-

znawa o totalnim antioksidativnim kapacitetima plazme

kod bolesnika sa dijabetesom melitusom tip 2 i distal-

nom simetri~nom polineuropatijom, asimptomatskom

o{te }ewu bubrega kod osoba sa hroni~nom profesion-

alnom ekspozicijom niskim koncentracijama elementarne

ìve, nastanku karijesa kod dece, plu}nim manifestaci-

jama kod sistematskih bolesti vezivnog tkiva, uticaju

primene fibrilnog lepka sa antibioticima na produkci-

ju kolagena kod anastomoza kolona, ali i o seminaru

prakti~nog lekara i istoriji medicine.

Informativni bilten prevodaBilten je publikacija koju izdaje Centar za vojnos-

tru~nu dokumentaciju, informacije i bibliotekarstvo,

a donosi odabrane prevode ~lanaka iz stranih vojnih

i drugih ~asopisa, katalo{ke listi}e za publikovawe

prevoda, te izbor tekstova iz Fonda ~asopisa i nov-

ina Centra, koje se preporu~uju ~itaocima. U novom

broju: Kolin S. Grej Kako se rat promenio od zavr{et-

ka hladnog rata, Lorens Endru Dobrot Globalni rat

protiv terorizma: verski rat, Kenet Morison Ve-

habizam na Balkanu, dr Mark A. Smit Energetski in-

teresi Rusije na Balkanu.

Revija za bezbednostNovi broj stru~nog ~asopisa o korupciji i orga-

nizovanom kri minalu pored ostalog obra|uje razvoj

modela kriminalisti~ko-analiti~ke delatnosti u poli-

ciji, oduzimawe imovine proistekle iz krivi~nog dela,

kao osvrt na predloèna zakonska re{ewa, osnovna

fenomenolo{ka obele`ja organizovanog kriminala.

D. M.

Promocija Baruhovih izabranih dela

U Banskom dvoru u Bawaluci, 15. oktobra, u organizaciji

Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, bi}e odràna

promocija izabranih dela Kalmija Baruha (1896–1945), jednog od

vode}ih hispanista, hebraista i sefardista sa Balkana. Kompi-

laciju Baruhovog sefardskog opusa objavili su Centar Mo{e

David Gaon pri Univerzitetu Ben-Gurion iz Izraela i izdava~ka

ku}a [efer, dok su weni urednici dr Krinka Vidakovi} Petrov i

Aleksandar Nikoli}. D. M.

74

Sa srpskom vojskom,

preko vrletnih

albanskih Prokletija,

u izbegli{tvo na Krf

krenulo je na desetine

hiqada civila. Me|u

wima i na stotine dece,

koju su, èle}i da im

sa~uvaju goli ìvot,

roditeqi poveli

u nepoznato. Wihove

bezmerne patwe

najìvqe su osetili

i opisali ~arobwaci

re~i, pisci i pesnici

srpski, koji su, zajedno

sa svojim narodom, na

prelepom gr~kom ostrvu

èqno i{~ekivali

povratak u otaxbinu.

J

FE

QT

ON

Pi{e

Krsman MILO[EVI]

e dan od naj ve }ih srp skih pe sni ka i ese ji sta, Jo van Du ~i} (1871–1943),

ro |en je u Hru pje li kod Tre bi wa. Osnov nu {ko lu po ha |ao je u Tre bi wu, Tr -

go va~ ku u Mo sta ru, U~i teq sku u Sa ra je vu i Som bo ru, a stu di rao je u @ene -

vi i Pa ri zu. Pro {ao je pro fe si o nal ni put od u~i te qa po srp skim {ko la -

ma u Au stro u gar skoj, do di plo ma te u ve li kim evrop skim gra do vi ma, i kwi -

èv ni raz voj od ta len to va nog mla dog pe sni ka u pro vin ci ji, do vo de }eg srp-

skog pe sni ka ono ga vre me na. Od 1893. do 1899. go di ne ra dio je kao u~i teq i

glav ni ured nik ~a so pi sa Zo ra. Za jed no sa svo jim po bra ti mi ma, Alek som [an -

ti }em i Sve to za rom ]o ro vi }em, dao je ve li ki do pri nos srp skoj kul tu ri to ga

vre me na u Mo sta ru, srp skom du hov nom sre di {tu u Her ce go vi ni.

ÂROBNO OSTRVO

Di plo mat sku ka ri je ru Du ~i} za po ~i we kao ata {e u Ca ri gra du i So fi ji.

Za vre me Pr vog bal kan skog ra ta sa vet nik je po slan stva u Ri mu, 1914. je u Ati -

ni, 1916. u Ma dri du, a 1918. po no vo u Ati ni. Kao di plo ma ta i pe snik, Du ~i} je

ve li ki na ci o nal ni po sle nik u te {kim da ni ma i stra ho ta ma Pr vog svet skog ra -

ta. U dru {tvu srp ske po li ti~ ke i kul tur ne eli te na Kr fu, za Du ~i }a „~a rob nom

ostr vu”, sa ra |i vao je u li stu Srp ske no vi ne, ko ji je iz la zio od apri la 1916. u

ti ra u od 10.000 pri me ra ka i bio naj zna ~aj ni ji iz vor in for ma ci ja za Sr be

{i rom sve ta. Ka sni je je sa ra |i vao i u Za bav ni ku, kwi ev nom do dat ku uz Srp ske

no vi ne. Tu je {tam pa na i ~u ve na Du ~i }e va Ave Ser bia, gde od je ku je:

Tvo je sun ce no se sad na za sta va ma,

Ti ì vi{ u be snom po no su si no va;

Tvo je sve tlo ne bo po ne li smo sa na ma,

I zo re da zra ~e na pu te vi ma sno va...

U Pu to pi su s Jon skog mo ra, na me stu gde iz no si za pa a wa pri li kom obi -

la ska ostr va Vi do, ka e: „Obi la zim re zer vnu tru pu u ne koj ja ru zi na is to~ noj

stra ni ostr va. U ka sni jim po po dnev nim sa ti ma voj ni ci su se sun ~a li na ma lom

Z N A M E N I T I S R B I N A K R F U 1 9 1 6 - 1 9 1 8 . ( 2 )

15. oktobar 2008.

P R E D U G I D A N IP A T W I

kao tre nu tak vra }a wa pri ro di, kao

bol no ra za ra we qud skog u ~o ve ku.

Sli ka ra za ra wa qud ske ci vi li za -

cij ske za jed ni ce i vra }a we je din ke

„ple men skim pe }in skim ured ba ma

~o po ra” u kom se ì vi po za ko ni ma

pri ro de, uslo vi la je umet ni~ ku

struk tu ru ro ma na, gde se is ti ~e vi -

zi ja uà sa i ha o sa.

GLAD

One go di ne ka da je ubi jen knez

Sr bi je Mi ha i lo Obre no vi}, u sve -

{te ni~ koj po ro di ci Mi li ce i Ni ko -

di ma Pe tro vi }a, kao pr vo od pe to -

ro de ce, ro |en je Mi ha i lo, Mi ka

Alas (1868–1943), ka sni je pro fe -

sor ma te ma ti ke na Be o grad skom uni -

ver zi te tu, aka de mik, na u~ nik i pu to -

pi sac, pred u zet nik u ri bar stvu i

plo vid bi. Ka ko je ve} u {e stoj go di -

ni ostao bez oca, bri gu o de ci pre u -

zeo je we gov de da po maj ci, sve {te -

nik Ni ko la La za re vi}.

Mi ka se {ko lo vao u Be o gra du (1874–

1889) i Pa ri zu (1890–1894). Ju na 1892. ste -

kao je di plo mu ma te ma ti ~a ra, go di nu ka sni je di -

plo mu fi zi ~a ra, a 1894. ob ja vqu je svoj pr vi

na u~ ni rad. Tekst tog ra da je pri hva }en kao dok -

tor ska di ser ta ci ja, ko ju je mla di na u~ nik od -

bra nio 21. ju la 1894. na Sor bo ni. Ti me je po -

lo io dr av ni dok to rat ma te ma ti~ kih na u ka i

po stao pr vi dok tor na u ka u toj obla sti me |u Ju -

`nim Slo ve ni ma. Kao 26-go di {wi pa ri ski dok -

tor pri mqen je za pro fe so ra ma te ma ti ke na

Ve li koj {ko li u Be o gra du, gde je ostao sve do

1905. go di ne, ka da je kra qe vim uka zom po sta -

vqen za re dov nog pro fe so ra no vo i me no va nog

Be o grad skog uni ver zi te ta. Tu je ostao do pen zi -

o ni sa wa 1938. go di ne.

Slav ni ma te ma ti ~ar je u~e stvo vao u ra to -

vi ma od 1912. do 1915. go di ne, po tom u Dru gom

svet skom ra tu od 1941. go di ne. Uo ~i po ~et ka

bal kan skih ra to va kon stru i sao je da qi nar za po tre be Voj no teh ni~ -

kog za vo da. Taj da qi nar, pa ten ti ran ka sni je, ot ku pqen je i na pra -

vqen u Sr bi ji i Ru si ji (1912). Po sop stve nom ka zi va wu, stra ho te

do i vqe ne u po vla ~e wu Srp ske voj ske (1915), pre va zi la ze one iz

pret hod nog tro go di {weg vo je va wa. O sa vla |i va wu „di vqe i su ro ve”

Al ba ni je, Mi ka Alas, sem osta log, be le i:

„Kre ta li smo se ka me stu Pu ki. Kao po ko man di, na pa li su nas

Ar na u ti sa dru ge stra ne Dri ma... Na sta vqa ju }i po kret, na i la zi li

smo na mr tve i ra we ne voj ni ke, e ne i de cu... Ra we ni ofi ci ri i voj -

ni ci, ko ji ni su mo gli da qe, tra i li su da ih po bi je mo. Ko bi mo gao

di }i pu {ku na svog ne sre} nog dru ga? Do |o smo ne ka ko u Pu ki. Ume sto

po mo }i, po ka sar na ma za te ko smo pu no na {ih mr tvih i ra we nih voj -

ni ka i iz be gli ca. Naj gro zni je je bi lo slu {a ti ja u ke te {kih ra we ni -

ka, è na i de ce... Wi ma se ni je mo glo po mo }i... Po do la sku u Ska -

dar, po no vo sam do i veo umi ra we jed nog de la iz be gli ca. Tu su se

spa ja la dva wi ho va to ka. Oni ko ji su pre {li pre ko Pe }i i â ko ra,

i oni ko ji su do la zi li od Qum-Ku le do li nom Dri ma... Ceo dan su lu -

ta li uli ca ma i tra i li hle ba. Sa mo ta re~ je u wi ho vim ose }a wi -

ma, pred o~i ma...”

Za je dan od naj dir qi vi jih do ga |a ja iz vre me na opo rav ka i re -

or ga ni za ci je Srp ske voj ske na Kr fu, Mi ka is ti ~e tre nu tak „pre da je

srp skih i pri je ma fran cu skih pu {a ka” to kom mar ta 1916. go di ne.

Pri su stvu ju }i tom ~i nu u ba ta qo nu pot pu kov ni ka Vo ji sla va Bum ba -

{i re vi }a, osta le su mu ure za ne re ~i tog kr {nog Zla ti bor ca, ro dom

iz Ma~ ka ta, ko ji je, opra {ta ju }i se od srp ske pu {ke, svo jim voj ni ci -

75

ostrv skom uz vi {e wu i, po sma tra ju }i

ih ta ko, za pa am da je vi {e me se~ na

glad oglo da la wi ho ve tru po ve, dok su

se ru ke i no ge pre tvo ri le u slam ke...

@ivot im je vi sio o kon cu, o sun ~a -

nom zra ku ko ji ih je bla go gre jao, a

pre ti la im je naj ve }a opa snost, jon -

ska zi ma i ve li ka vla ga... Ona je bi -

la sa svim raz li ~i ta od jon ske je se -

ni. Ona je du a i go ra, s ma glom ko -

ja se uvla ~i i pro di re u ko sti i zglo -

bo ve...”

Du ~i} je iz u zet na po ja va u srp -

skoj kwi ev no sti i kul tu ri. Pr ven -

stve no lir ski pe snik, on je li ri ~ar i

u pe sma ma i u pro zi. We go va pi sma

iz @ene ve, Ma dri da, Ri ma, Pa ri za,

Pa le sti ne, Egip ta, s Jon skog mo ra

(Gra do vi i hi me re), po di u kva li tet

srp skog pu to pi sa. Du ~i }e vi ese ji o

Pe tru Ko ~i }u, Bo ri Stan ko vi }u,

Alek si [an ti }u, Isi do ri Se ku li},

Ivi Voj no vi }u, Sve to za ru ]o ro vi }u

i ne kim dru gim, pred sta vqa ju vi so ke

kwi ev ne do me te. Da bo me, tu tre ba po me nu ti i

Du ~i }e vu afo ri sti ku (Bla go ca ra Ra do va na).

Stvo rio je pe sme traj ne vred no sti, ko je je sam

oda brao za iz da we svo jih Sa bra nih de la.

Umro je i sa hra wen u Ge ri (In di ja na). Ka -

sni je su we go ve mo {ti pre ne te pr vo u ma na stir

Sv. Sa ve u Li ber tvi lu, a 2000. go di ne u hram

Bla go ve {te we na Cr kvi ni iz nad Tre bi wa.

STRADAWE DECE

Kwi ev nik i di plo ma ta, je dan od naj zna -

~aj ni jih i vo de }ih pred stav ni ka srp ske avan -

gard ne kwi ev no sti, Rast ko Pe tro vi} (1898–

1949), ro |en je u Be o gra du, gde je i ot po-

~eo {ko lo va we. Brat je Na de de Pe tro vi}

(1873–915), po zna te sli kar ke i pro fe so ra

Aka de mi je li kov nih umet no sti, ro |e ne u ugled noj

~a ~an skoj po ro di ci. [a to ri va qev ske bol ni ce

su we na po sled wa sli ka. Pod le gla je epi de mi ji

pe ga vog ti fu sa u va qev skoj Pr voj re zer vnoj bol ni ci (1915).

Po put mno ge de ce ko ja su kre nu la sa Srp skom voj skom pre ko Al -

ba ni je, Rast ko je, kao {e sna e sto go di {wi de ~ak, iz dr ao stra ho te

su ro vog i kr va vog pu ta, te {ko do i vqa va ju }i po tre sna stra da wa

naj mla |ih u ne pre gled nim iz be gli~ kim ko lo na ma. Dva de set go di na

ka sni je za vr {io je ro man Dan {e sti, gde opi su je pat we ne du nih de -

~a ka. Po ve }i broj kwi ev nih kri ti ~a ra sma tra da je to je di ni mo -

der ni ro man o po vla ~e wu Srp ske voj ske pre ko Al ba ni je.

Po sle do la ska na Krf, de ca su sme {ta na u tran zit ne cen tre.

Ona ~i je je zdra vqe bi lo naj u gro e ni je, pre ba ~e na su u En gle sku

bol ni cu na Kr fu. Na kon kra }eg opo rav ka, vi {e od 4.000 de ce pre -

ba ~e no je na {ko lo va we u Fran cu sku. Me |u wi ma bio je i Rast ko,

ko ji je u Pa ri zu za vr {io stu di je pra va (1922. go di ne). Ve }i na |a ka i

stu de na ta ko ji su svo je {ko lo va we na sta vi li u Fran cu skoj, Gr~ koj,

[vaj car skoj, Ita li ji, Ru si ji i dru gim ze mqa ma, ka sni je su se vra ti -

la u Sr bi ju i odu i la otax bi ni.

Po sle za vr {et ka ra ta, Rast ko se iz Pa ri za vra }a u Be o grad. U

dva de set pe toj go di ni ula zi u di plo mat sku slu bu (1923). Slu bu je u

Ri mu, Afri ci, pa po no vo u Ri mu, oda kle pu tu je u [pa ni ju. Po sle po -

vrat ka u Be o grad (1930) ra di u Mi ni star stvu spoq nih po slo va do

1935. go di ne, ka da kao di plo ma ta od la zi u SAD, gde osta je do smr ti

u Va {ing to nu.

Rast ko je po ~eo da ob ja vqu je pe sme jo{ u krf skom Za bav ni ku

1917. go di ne. Po vla ~e we pre ko Al ba ni je i stra ho te srp ske tra ge di -

je, Rast ko ne do i vqa va kao apo te o zu na ci o nal nog stra da wa, ve}

Rast ko Pe tro vi}

DAN [ESTI

„I bi no}, i bi ju tro, dan {e sti... De ~ak je tr peo od

gla di. @elu dac je sam se be va rio. U ro ku od dva sa ta pre -

va lio je je dan ki lo me tar... â ra pe su mu se to li ko bi le

ras pa le, a par ~ad od wih mu se ta ko usa |i va le u me so, da

ih je mo rao od ba ci ti. I{ ~u pao je po sta vu xe po va na ode lu

i wom je oba vio sto pa la.

Upr kos ne mo gu} no sti da sto ji na no ga ma, na ra wa vim

sto pa li ma, iz ne mo gao, on je po sled wa tri ki lo me tra do

Qe {a pre va lio u ne de qu, od ju tra do ve ~e ri. Ni je vi deo

pre deo, ni qu de, ni bla ti {ta, po {to je bez pre stan ka bio

u bu ni lu. Jed na je di na mi sao bli sta la je iza ~i ta vih za ve -

sa we go vog ko {ma ra: sti }i u Qe{, na }i ta mo ne {to za je -

lo, bi lo {ta, za dva de set di na ra, ko je je jo{ no sio u ne -

dri ma.

I on da bi opet ko ra ~ao na su mi ce, po sr }u }i, su da rao

se sa iz ve snim pred me ti ma, qu di ma, pa dao na ko le na i na

ru ke... Sko ro stal no, ako je bi lo ko ga u bli zi ni, po ma ga li

bi mu da usta ne, a po sle ga na pu {ta li... Gle dao je is pred

se be: ve li ka pur pur na za ve sa, ta la sa sta, ogrom na, is pred

ce log pro sto ra, i{la je pra vo na we ga, kao ka kvo uspa va -

no mo re... I{ao je, ka ko je umeo, pra vo u to...”

76

ma re kao: „Ko li ko nam je sla ve do ne la ova pu -

{ka! Ona nas je upo zna la sa ce lim sve tom. Ona

nas je uz di gla na vi si nu na ko ju se ni je ni je dan

na rod uz di gao! Ume sto we, evo vam pu {ke, ko jom

}e te oslo bo di ti svo ju Otax bi nu, svo je mi le i

dra ge...” Voj ni ci ma su po te kle su ze, jer se ra -

sta ju od pu {ke ko ja im je bi la i „i otac i maj ka,

i brat i se stra od 1912. go di ne”.

Za vre me du eg bo rav ka na Kr fu Mi ha i lo

Pe tro vi} je, kao na u~ nik i re zer vni ofi cir,

pre da no ra dio na iz ra di {i far skog si ste ma

za Sr bi ju. Uspeo je da ga za vr {i u go di ni pred

pro boj So lun skog fron ta (1917) i pre da Vla di

na upo tre bu.

Kom po zi tor i di ri gent Sta ni slav Bi ni~ ki

(1872–1942), ro |en u Ja si ci kod Kru {ev ca,

u~io je gim na zi ju u Ni {u i Be o gra du, a pr va mu -

zi~ ka zna wa ste kao u ho ru Obi li}, gde je upo -

znao Ste va na Mo kraw ca i Jo si fa Ma rin ko vi -

}a. Do naj vi {eg mu zi~ kog obra zo va wa do {ao je

na Min hen skom kon zer va to ri ju mu. Po sle po -

vrat ka u Be o grad (1899), po stao je voj ni ka pel -

nik. Ta da osni va pr vi sim fo nij ski or ke star pod

ime nom Be o grad ski voj ni or ke star, a sa Ste va -

nom Mo kraw cem i Cvet kom Ma noj lo vi }em Srp -

sku mu zi~ ku {ko lu (da na {wa {ko la Mo kra wac).

Po sle sme ne di na sti ja, osni va Mu zi ku kra qe ve

gar de (1904), ko joj je di ri gent sve do 1920. go -

di ne, ka da po sta je pr vi di rek tor no vo o sno va ne

Be o grad ske ope re.

U oslo bo di la~ kim ra to vi ma Sr bi je 1912–1918. go di ne Bi -

ni~ ki kao ka pel nik Or ke stra kra qe ve gar de de li sud bi nu na ro -

da i Srp ske voj ske. Au tor je ~u ve nog Mar {a na Dri nu, de la po -

sve }e nog ko man dan tu Dru gog pe {a dij skog pu ka Mi li vo ju Sto ja no -

vi }u, ko ji je po gi nuo u Ko lu bar skoj bi ci (1914). Po sle do la ska

na Krf, uz ogrom nu po mo} Kr fqa na, po no vo je opre mio Or ke -

star kra qe ve gar de. Na |e na je za me na za in stru men te ko ji su

osta li u al ban skim vr le ti ma.

TA MO DA LE KO

Opo ra vak i re or ga ni za ci ju Srp ske voj ske na Kr fu, pred èq -

no o~e ki va ni od la zak na So lun ski front, od sa mog po ~et ka je pra ti -

la pe sma. Bi ni~ ki je, pre svih, go vo rio o „~u de snoj is ce li teq skoj

mo }i mu zi ke”. Ob no vio je „raz bi je ne or ke stre” i oku pio di ri gen te,

ko ji su pri re |i va li mu zi~ ke kon cer te. Da bo me, uz pe smu je bi la ne -

iz be na i igra. Po lo go ri ma su se raz vi ja la – ko lu bar sko, ma ~van -

sko i dru ga ko la, ko ja su no si la ime na za vi ~a ja i ~u ve nih bi ta ka. Po

sta me no sti i ~vr sti ni, naj vi {e je upam }e no Ka plar sko ko lo.

No, jed na me lo di ja je osta la upam }e na za sva vre me na. Bi li su

to zvu ci pe sme Ta mo da le ko, mo da naj po pu lar ni je srp ske pe sme u

we noj isto ri ji. Ona je pe va na u voj ni~ kim lo go ri ma, bol ni ca ma, ka -

fa na ma, na bro du Sr bi ja. Sko ro kao i Sr bi, pi {e Bi ni~ ki, „pe va li

su je Gr ci, Fran cu zi, Ita li ja ni, Se ne gal ci ...” Oni ko ji ni su raz u -

me li re ~i te pe sme, na slu }i va li su da se iza te me lo di je kri je àl

za na pu {te nim og wi {tem, otax bi nom, po ro di com...

No stal gi~ na pe sma tu ne me lo di je, za vr {a va la se se grom kim:

„@ive la Sr bi ja”. Tu pe smu srp ski voj ni ci su pe va li ka da su umi ra li

na Vi du, pe va li kad su gi nu li na So lun skom fron tu. Ka da bi je za pe -

va li u ro vo vi ma, „Bu ga ri su pre sta ja li da pu ca ju”, go vo ri la je ka -

sni je Mi lun ka Sa vi}.

Po sle od lu ke o po vla ~e wu Srp ske voj -

ske, sa vla dom je 24. no vem bra za Ska dar

krenuo i ministar Qu bo mir – Qu ba Da vi do -

vi} (1863–1940). Tu, u Ska dru, po sle ne ko -

li ko da na, do i veo je tu an su sret sa voj vo -

dom Ra do mi rom Put ni kom, svo jim pri ja te qem

jo{ iz vre me na srp sko-bu gar skog ra ta (1885.

go di ne). Klo nu log Put ni ka, bez sna ge „ni da

ho da, ni da ja {e”, we go vi voj ni ci su pre ne li

do Ska dra u im pro vi zo va noj no siq ci, oda -

kle je pre ba ~en na Krf.

DRUGA OTAXBINA

Vla da Sr bi je pre ba ~e na je na Krf 18. ja -

nu a ra. U ve o ma te {kim uslo vi ma, Qu ba je na

Kr fu or ga ni zo vao osni va we osnov ne {ko le i

gim na zi je za srp sku de cu. We go vim za la ga wem

tu je ob no vqe na i Dr av na {tam pa ri ja, gde su

se do kra ja ra ta {tam pa le Srp ske no vi ne. Na -

sto jao je da ne sre} no vre me u ko me su se na {la,

na pa }e na sr pa ka de ca is ko ri ste za {ko lo va we

u tu |i ni. Vo |e na je ured na evi den ci ja o |a ci ma

i stu den ti ma ko ji su se {ko lo va li u Gr~ koj,

Fran cu skoj i dru gim ze mqa ma. De se tog ma ja

1917, sa Kr fa, Qu ba je upu tio pi smo za hval -

no sti Vla di Fran cu ske, gde se ka e:

„U tra gi~ nim da ni ma ko je pre i vqa va -

mo, srp ska de ca ko ja su se na {la u Fran cu -

skoj na i {la su na ne iz me ran ma te rin ski

pri jem. Vla da Re pu bli ke i sav fran cu ski na -

rod tak mi ~i li su se u ple me ni to sti da bi im

ubla i li gor ~i nu iz gnan stva. Stu pa ju }i oja -

|e ne du {e na va {e tlo, na {a de ca na {la su

dru gu otax bi nu ko ja je ume la da utre wi ho ve

su ze i ona se sa da tu pri pre ma ju da bi su tra

bi la ge ne ra ci ja do stoj na `r ta va svo jih o~e -

va. Sle de }i ple me ni te tra di ci je Va {e ve li -

ke otax bi ne, Vi ste u~e stvo va li u jed nom de -

lu je din stve nom u isto ri ji i ja imam tu ~ast da Vam, u ime Vla de

Kra qe vi ne Sr bi je, iz ra zim iskre nu za hval nost ro di te qa osta -

lih u Sr bi ji ko ji }e, zna ju }i da su wi ho va de ca za {ti }e na, sa

vi {e na de no si ti svoj krst pat wi”.

Na za se da wu Par la men ta na Kr fu (123 na rod na po sla ni -

ka), sed ni ce su bi le bur ne. Qu ba je za me rao pred sed ni ku vla de

Pa {i }u {to „~e {}e ne is ti ~e kod sa ve zni ka srp ske `r tve” i za -

tra i „kon kret ni ju po mo}”. Od go vor Pa {i }a je, uglav nom, bio:

„Pa zar bi tre ba lo da na sav glas tru bi mo o `r tva ma na {eg na -

ro da? Na ~in na ko ji je on po neo svoj krst i iz vr {io svo ju du -

`nost go vo ri do voq no. Mi bi se po ni zi li ka da bi se ti me hva -

li li po pre sto ni ca ma An tan te...” Po gi bi ju si na je din ca, Mi o -

dra ga, na Kaj mak ~a la nu (kra jem sep tem bra 1916. go di ne) Qu ba

je „te {ko, ali sto i~ ki pod neo”, ka u we go vi pri ja te qi.

U pred ve ~er je Dru gog svet skog ra ta, du bo ko za {ao u osmu

de ce ni ju ì vo ta, Qu ba se, slu te }i no va stra da wa, vra tio dve

de ce ni je u pro {lost i u li stu Prav da opi sao sce nu, ka da je ob i -

{ao Vi do, 21. ja nu a ra 1916. go di ne:

„Bo le sni ci su le a li na ze mqi na sve oj sla mi... Strah od

gla di je bio ve }i od stra ha od smr ti. Glad je ko si la Al ba ni jom,

bo ja li su je se i na Kr fu. Tre bo va we za hleb, za ta in, bi lo je

naj ve }a dra go ce nost... Or ga ni za va re we bi li su pro pa li. Le -

~i li su ih da va wem vo de u ko joj je ku van pi ri na~... I le ka ri i

bol ni ~a ri svoj ski su se za u zi ma li za svu na {u po lu mr tvu de cu...

Pla ~e mo za jed no. O, ko li ko se su za pro li lo! Sa ne na ~e tim

ta i nom is pod gla ve is pu stio je svo ju na mu ~e nu du {u. De te re grut

umr lo je po u zda no mi sle }i na maj ku i na si ro ma {ni ku }e rak u

[u ma di ji. Li ko vi te mr tve de ce na {e bi li su pra vi sve ti teq -

ski li ko vi... Sto ti ne, hi qa de pri me ra bi se mo glo na ve sti. Do -

sta! Je smo li pla ti li svo ju slo bo du i po ve }a we otax bi ne?”

(Nastavak u slede}em broju)

FEQTON

15. oktobar 2008.

Stanislav Bini~ki

Mihailo Petrovi} Alas

17. ok to bar 1972.

U Be o gra du je umro srp ski princ

\or |e Ka ra |or |e vi}, sta ri ji sin

kra qa Pe tra Pr vog, ko ji se od re kao

pra va na pre sto i po sve tio voj ni~ koj

ka ri je ri. Od bio je da se 1941. pri -

dru i vla di i kra qu u iz be gli {tvu,

a po tom i ne ma~ ku po nu du da se na -

sta ni u Be lom dvo ru.

18. ok to bar 1922.

Osno va na je Bri -

tan ska ra dio-kom -

pa ni ja (BBC).

20. ok to bar 1944.

Je di ni ce Na rod no o slo bo di la~ ke voj -

ske Ju go sla vi je, pod ko man dom ge ne ra -

la Pe ka Dap ~e vi }a, i Cr ve ne ar mi je,

pod ko man dom ge ne ra la Vla di mi ra

@da no va, oslo bo di le su Be o grad.

21. ok to bar 1941.

Ne ma~ ka „ka -

zne na eks pe di -

ci ja“ stre qa la

je u Kra gu jev cu

vi {e od 7.000

ci vi la. Dan ra -

ni je ne ma~ ka voj ska je na pra vi la

obru~ oko gra da, a pa tro le su sa bi -

ra le qu de po ku }a ma i rad wa ma. U

gim na zi ji su po ku pi li sve |a ke od pe -

tog do osmog raz re da, pro fe so re i

di rek to ra Mi li vo ja Pa vlo vi }a, ko ji

je od bio po nu du oku pa to ra i po de lio

sud bi nu |a ka. Kra gu je va~ ki cr ni ok to -

bar je je dan od naj ve }ih i naj mon stru -

o zni jih zlo ~i na u Dru gom svet skom ra -

tu, po ~i we nih nad ci vil nim sta nov ni -

{tvom u jed nom me stu i u jed nom da nu.

22. ok to bar 1962.

Pred sed nik SAD

Xon Fic xe rald Ke-

ne di iz dao je na re -

|e we ame ri~ koj ra -

t noj mor na ri ci i

avi ja ci ji da blo ki -

ra ju Ku bu zbog po -

sta vqa wa so vjet skih nu kle ar nih ra -

ke ta u toj ze mqi. Ku ban ska kri za, ko -

ja je do ve la svet na ivi cu atom skog

ra ta, okon ~a na je me sec da na ka sni -

je spo ra zu mom so vjet skog li de ra Ni -

ki te Hru {~o va i Ke ne di ja o po vla ~e -

wu nu kle ar nog na o ru a wa i de blo -

ka di Ku be.

23. ok to bar 1942.

Bri tan ska Osma ar mi ja ge ne ra la

Ber nar da Mont go me ri ja za po ~e la je

ofan zi vu pro tiv ne ma~ kih sna ga pod

ko man dom Er vi na

Ro me la u egi pat -

skoj pu sti wi, kod

me sta El Ala mejn.

Je d na od naj zna -

~aj ni jih bi ta ka u

Dru gom svet skom

ra tu okon ~a na je 12 da na ka sni je po -

be dom Bri ta na ca, na kon ~e ga je usle -

di lo is kr ca va we sa ve zni ka na tlo

se ver ne Afri ke.

24. ok to bar 1945.

Stu pi la na sna gu Po ve qa Uje di we -

nih na ci ja. Taj dan se obe le a va kao

Dan Uje di we nih na ci ja.

25. ok to bar 1862.

U Kne e vi ni Sr bi ji ob ja vqen Za kon

o us tro e ni ju vo e nog {ta ba sta ja }e

voj ske. [tab su ~i ni li na ~el nik, ko -

ji je bio di rekt no pot ~i wen mi ni stru

voj nim, sta ri ji a|u tant, mla |i a|u -

tant, au di ja tor i voj ni sve {te nik.

26. ok to bar 1863.

U @ene vi je, uz u~e -

{}e ~e tr na est ze -

ma qa, po ~e la ~e tvo -

ro dnev na me |u na -

rod na kon fe ren ci -

ja, na ko joj je osno -

van Cr ve ni krst. Prin ci pi ob ja vqe -

ni na kon fe ren ci ji po slu i li su

1864. kao osno va za usva ja we @e -

nev ske kon ven ci je o za {ti ti `r ta va

ra ta.

25. ok to bar 1954.

Na red bom dr -

àv nog se kre ta -

ra za po slo ve

na rod ne od bra -

ne ge ne ra la

Iva na Go {wa ka,

je di ni ce ko je su obez be |i va le de mar -

ka ci o nu li ni ju iz me |u zo ne A i zo ne B

Slo bod ne te ri to ri je Tr sta pot ~i we -

ne su ko man di 436. gra ni~ ne bri ga de

Ju go slo ven ske na rod ne ar mi je. Su tra -

dan je vr hov ni ko man dant oru a nih

sna ga FNRJ Jo sip Broz Ti to pot pi sao

na red bu na osno vu ko je je uki nu ta i

pre sta la sa ra dom Voj na Upra va JNA

Slo bod ne te ri to ri je Tr sta.

31. ok to bar 1941.

U to ku bor bi za oslo bo |e we Kra qe -

va pr vi put su usta ni~ ke je di ni ce dej -

stvo va le sa dva ten ka za ple we na od

Ne ma ca. For mi ran je pr vi ten kov ski

vod. Taj da tum se obe le a va kao Dan

oklop nih i me ha ni zo va nih je di ni ca

Voj ske Sr bi je.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

77

KU MA NOV SKA BIT KA

Sr bi ja i Bu gar ska u{le su u rat pro tiv Oto man ske

im pe ri je 18. ok to bra 1912, de vet da na na kon {to je Cr na

Go ra za po ~e la rat. Su tra dan se bal kan skim sa ve zni ca ma

pri dru u je i Gr~ ka, ~i me je ot po ~eo Pr vi bal kan ski rat.

Dva da na na kon ob ja ve ra ta, srp ske ar mi je su pre {le u

na stu pa we na di ru }i ka Sko pqu i Ov ~em po qu. Pred vi |a -

wa da }e tur ska voj ska osta ti u od bra ni na ve }oj du bi ni

svo je te ri to ri je ni su se ostva ri la, jer je tur ska Var dar -

ska ar mi ja na pa la Pr vu srp sku ar mi ju na gra ni~ nom fron -

tu kod Mer da ra i kod Ku ma no va. Tu je 23. i 24. ok to bra

1912. iz me |u srp skih i tur skih sna ga vo |e na od lu ~u ju }a

bit ka. Na kon {to je po ra e na u Ku ma nov skoj bi ci, voj ska

Oto man ske im pe ri je je mo ra la da od u sta ne od svog pla na

za vo |e we ofan ziv nog ra ta pro tiv Sr bi je. Ta ko |e je na -

pu sti la i ve li ki deo te ri to ri je, iz gu biv {i vi {e od 4.500

qu di i pre tr pev {i na ro ~i to ve li ke gu bit ke u ar ti qe ri ji

(98 oru |a), ko ju vi {e ni je mo gla da po pu ni, jer su joj bi li

pre se ~e ni pu te vi za snab de va we iz Ma le Azi je. Sa dru ge

stra ne, i srp ska voj ska iz gu bi la je bli zu 4.600 qu di.

U Ku ma nov skoj bi ci po stig nu ta je jed na od naj ve }ih

i naj pre sud ni jih po be da sa ve zni~ ke voj ske u Pr vom bal -

kan skom ra tu. Pr vom srp skom ar mi jom ko man do vao je re -

gent Alek san dar Ka ra |or |e vi}, a tur skom Var dar skom

ar mi jom Ze ki-pa {a. Za uspe he po stig nu te u toj bi ci ge -

ne ral Ra do mir Put nik do bio je ~in voj vo de, a pu kov ni ci

@ivo jin Mi {i} i Pe tar Bo jo vi} ~i no ve ge ne ra la.

VERSKA SLU@BA

Uka zom pre sto lo na sled ni ka Alek san dra Ka ra |or -

|e vi }a od 20. ok to bra 1920. po sta vqe na je pr va gru pa

voj nih sve {te ni ka, ko ji su du nost oba vqa li pre ma no vim

pro pi si ma pred vi |e nim za oba vqa we ver ske slu be u

Voj sci Kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. Uka zu pre -

sto lo na sled ni ka pret ho di la je od lu ka Mi ni star skog sa -

ve ta od 30. ja nu a ra 1920, ko jom je re gu li sa no po sta vqa -

we voj nih sve {te ni ka onih ve ro i spo ve sti ko je su pri zna -

te u Kra qe vi ni Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. Od lu ~e no je

da sve {te ni ke za voj nu slu bu pred la e mi ni star voj ske

i mor na ri ce, u do go vo ru sa mi ni strom ve ra, a po sta vqa

ih kraq svo jim uka zom. Kri te ri ju mi po ko ji ma su bi ra ni

bi li su uspeh u do sa da {woj slu bi, kva li fi ka ci je, stru~ -

na spre ma i po na {a we. Za voj nog sve {te ni ka ni je mo gao

bi ti po sta vqen kan di dat ko ji ima ma we od pet go di na

sve {te ni~ kog ra da.

Me |u sve {te ni ci ma pra vo slav ne, ri mo ka to li~ ke i

islam ske ve ro i spo ve sti bi ran je po je dan voj ni sve {te -

nik ko ji je bio na ~el nik sve {te ni~ ke stru ke svo je ve ro i -

spo ve sti. For ma cij ski ti sve {te ni ci su bi li re fe ren ti

mi ni stra Voj ske i Mor na ri ce. Od lu kom Mi ni star skog

sa ve ta pred vi |e ni su i ho no rar ni voj ni sve {te ni ci, ko ji

su po sta vqa ni po po tre bi slu be.

Pripremio Miqan MILKI]

VREMEPLOV

U

du goj isto ri ji Sr ba, ~e tr na e sti vek bio je i ve li ~an stven i tra gi -

~an, i tri jum fa lan i pun po ra za. Do ba srp ske isto ri je od 1321.

do 1371. go di ne pred sta vqa ono naj sjaj ni je vre me sred wo ve kov ne

dr a ve i Srp skog car stva, ko je je isto vre me no na go ve sti lo i po sr -

ta we i pad od do la ska na vlast Ste fa na De ~an skog, pre ko ve li -

~an stve nog Du {a no vog car stva, do po ra za na Ma ri ci, zlo slut nom ve -

sni ku Ko sov ske bit ke.

Bi lo je u isto ri ji Sr ba vi {e uspe {nih vla da ra i rat ni ka, ali je

sa mo je dan car Du {an Sil ni. Ta kav na di mak u jed nom bor be nom i ne po -

kor nom na ro du mo gao je da stek ne sa mo bo rac naj re |e vr ste, onaj ko ji

ume da po be |u je i osva ja. Vo je vao je na svim stra na ma. I na ju gu i na

se ve ru. Pro {i rio je te ri to ri ju srp ske dr a ve do gra ni ca ko je ni pre,

ni po sle we ga, ni ko ni je do sti gao. Dva de set i ~e ti ri go di ne we go ve

vla da vi ne (1331–1355) is pu we ne su ne pre kid nim ra to va wi ma. On je

taj ko ji je uz di gao Sr bi ju do naj zna ~aj ni je voj ne si le na Bal ka nu.

VELIKI RATOBORAC

Ste fan Du {an (ro |en oko 1308) kao de te od osam go di na na la zio

se u Ca ri gra du, sa svo jim osle pqe nim, prog na nim i osra mo }e nim ocem,

po sled wim kra qem Ste fa nom De ~an skim. Po ro di ca se vra ti la u Sr -

bi ju 1320, ka da su se otac i sin, kraq Mi lu tin i Ste fan De ~an ski, iz -

mi ri li. U je ku gra |an skog ra ta u Sr bi ji, iz me |u tri pre ten den ta na

pre sto, po sle Mi lu ti no ve smr ti (1322), usto li ~en je Ste fan De ~an ski.

Ta da je we gov ~e tr na e sto go di {wi sin Du {an, po stao „mla di kraq”. Po

drev nom obi ~a ju Ne ma wi }a, do bio je oblast Ze te na upra vu.

Iz 1329. go di ne po ti ~e pr vi pi sa ni za pis o rat ni~ koj hra bro sti i

spo sob no sti mla dog Ste fa na Du {a na. Vo dio je voj ni po hod pro tiv Bo -

sa na ca, ko ji su pre {li u Sr bi ju i po ha ra li cr kvu sv. Ni ko le Baw skog

na do wem Li mu. Po be dio je „bez bo ne i po ga ne ba bu ne”, tj. bo san ske

je re ti ke. On „mno gi je kr vi pro li ja, ne pri ja te qe po ple ni” i po tom se

vra ti svo me ocu, kra qu Ste fa nu. Po sred na je bi la vlast „mla dog kra -

qa” nad sto ~ar skim ka tu ni ma Vla ha i Ar ba na sa, ko ji su u to vre me na -

se qa va li pre de le se ver no od Ska dar skog je ze ra i pla ni ne ko je okru -

ù ju Me to hi ju.

Istin sku, rat ni~ ku ini ci ja ti vu, Ste fan Du {an je do i veo u bi ci

kod Vel bu da, 28. ju la 1330. go di ne. Bu gar ski car Mi ha i lo je ote rao

svo ju su pru gu, Anu, se stru Ste fa na De ~an skog, a on da, sklo piv {i sa vez

sa vi zan tij skim ca rem An dro ni kom Tre }im, ob ja vio da }e u Sr bi ji „po -

sta vi ti svoj pre sto”.

Srp ska voj ska, u ~i jim je re do vi ma ta da bi lo i ne ma~ kih na jam ni -

ka, te {ko je po ra zi la Bu ga re. I car Mi ha i lo je po gi nuo u bek stvu, a

we gov vi zan tij ski sa ve znik na pu stio je pla ni ra ni po hod na Sr bi ju. Po -

sle po be de na Vel bu du, srp skom vla da ru je po nu |e no „uje di we we srp -

skog kra qev stva i bu gar skog car stva”. Da ni lo Dru gi, hva le }i Du {a na,

osta vio je za pis u ko me se ka e: „I ovaj mla di kraq ve o ma se pro sla vi

u to me ra tu”, po re de }i ga sa Isu som Na vi nom: „Du {an mlad be {e te -

lom, no ve li ki ra to bo rac”.

Sti ca jem okol no sti, sud bi na }e po tom do de li ti mla dom Du {a nu da

vo ju je, ne vi {e pro tiv ne pri ja te qa svo ga na ro da, dr a ve i kru ne, ne go

pro tiv svo ga oca, kra qa Ste fa na De ~an skog. Su kob ko ji je iz bio iz me -

|u oca i si na, „ne ko li ko pu ta umi ri van”, za vr {io se Du {a no vim zba -

ci va wem oca s pre sto la. Du {an je ne voq no kre nuo na oca, pa se 21.

av gu sta 1331. sa „ma lom si lom” za pu tio pre ma Ne ro di mqu, gde je „sto -

lo vao” we gov otac. Sta ri kraq je uhap {en i utam ni ~en. @iveo je jo{

oko dva me se ca. Ne ki hro ni ~a ri, me |u ko ji ma i Ni }i for Gre go ra, tvr -

de da je Ste fan De ~an ski bio za da vqen u tam ni ci, a Gri go ri je Cam -

blak op tu u je Du {a na da „osu di ga na naj gr ~u smrt uda vqe wa”. Na dr -

CAR „SR BA I GR KA”

STEFAN DU[AN

Bi lo je u isto ri ji Sr ba vi {e

uspe {nih vla da ra i rat ni ka,

ali je sa mo je dan car Du {an

Sil ni. Ta kav na di mak u

jed nom bor be nom i

ne po kor nom na ro du mo gao

je da stek ne sa mo bo rac

naj re |e vr ste, onaj ko ji ume

da po be |u je i osva ja.

78 15. oktobar 2008.

LI^NOSTI

79

àv nom sa bo ru u Svr ~i nu, Du {an je 8. sep tem bra 1331.

kru ni san za kra qa.

U le to 1332. go di ne, na srp ski dvor sti gla je bu gar ska

prin ce za Je le na, jed na od naj spo sob ni jih srp skih vla da r ki.

@ena „za di vqu ju }e le po te, in te li gen ci je i obra zo va wa”,

po sle ~e ti ri go di ne bra ka, po da ri la je Du {a nu si na na -

sled ni ka, Uro {a. Za hva qu ju }i tom bra ku, od no si iz me |u Sr -

bi je i Bu gar ske osta li su do bri i pri ja teq ski sve do Du {a -

no ve smr ti.

Ma ne vri {u }i ve o ma ve {to u to ku jed nog od naj du ih i po

sud bi nu Vi zan ti je naj po gub ni jeg gra |an skog ra ta, iz me |u dve

su ko bqe ne stra ne, pre te de na ta na pre sto Jo va na Kan ta ku zi -

na i Jo va na Pa le o lo ga, Du {an je po dr a vao uvek sla bi ju

stra nu pro tiv ja ~e. Uz gred, „uzi mao” je u svim po god nim pri -

li ka ma gra do ve i obla sti. Po sle za u zi ma wa Se ra, naj va ni -

jeg gra da iz me |u So lu na i Ca ri gra da, sep tem bra 1345. „pri -

pre mio” je od lu ~an pre o kret u od no si ma dr a va na Bal ka nu.

Sa mo je Ca ri grad ne do sta jao kao kru na Du {a no vih osva ja wa.

Re do sled je bio „br zo me tan”. Go di ne 1334. Osvo je ni su

Ohrid, Stru mi ca i Ko stur, a na kon po mi re wa sa vi zan tij skim

ca rem, Du {an je za dr ao Pri lep, Vo den i Pro sek. Iz me |u

1343. i 1345, uspeo je da za dr i Mel nik, Ser, Dra mu, Fi li -

pe, Hri so poq, Hal ki di ku i Sve tu go ru, a u Ar ka ni ji Be rat i

Va lo nu. Tri go di ne ka sni je ca rev voj sko vo |a Pre qub i po lu -

brat Si me on za po se li su Ar tu, La ri su i Ja wi nu. Sr bi su na

ju gu sti gli do Vo lo skog za li va. Osim So lu na, uspeo je da osvo -

ji sve gra do ve do Hri so po qa. Pod srp sku vlast do {la je i Sve -

ta go ra ato ska.

I ta ko, dok se eko nom ska mo} Vi zan ti je to pi u gra |an skom

ra tu ko ji pu ni gra do ve, po seb no Ca ri grad, iz be gli ca ma i pro -

sja ci ma, srp ska dr a va, to kom svih tih go di na do i vqa va eko -

nom ski pro cvat: ru dar stvo, tr go vi na, za nat stvo, po qo pri vre -

da, ver ski i kul tur ni ì vot, ka kav Sr bi ja do ta da ni je vi de la.

Sve to na go ni Du {a na na we go vo osnov no usme re we – osva ja -

we Ca ri gra da i us po sta vqa we srp skog car stva ume sto „do tra -

ja le va se qen ske Vi zan ti je”.

VIZANTIJSKI UZOR

Na pu tu stva ra wa srp ske dr a ve, ko ja bi ob u hva ta la ce lo

Bal kan sko po lu o str vo, od Sa ve i Du na va „do Be log i Cr nog

mo ra”, bi lo je po treb no da po dig ne vla sti to kra qev sko zva we

na car sko, a srp sku ar hi e pi sko pi ju na rang pa tri jar {i je. Sa -

mo pa tri jarh mo e kra qa „ven ~a ti na car stvo”. Ar hi e pi skop

Jo a ni ki je po stao je ta ko pr vi srp ski pa tri jarh. Na pu tu pre ma

car skoj kru ni, Du {an je pot pu no sle dio vi zan tij ske uzo re. Pro -

gla sio se ca rem kra jem 1345. U Se ru, a sve ~a na ce re mo ni ja

Du {a no vog car skog kru ni sa wa oba vqe na je u Sko pqu na pra -

znik Vas kr sa Go spod weg, 16. apri la 1346. go di ne. Kru ni san je

za „u ca ra Sr bqem i Gr kom”. We go va su pru ga Je le na pro gla -

{e na je ca ri com, a sin Uro{ – mla dim kra qem. Po sle kru ni -

sa wa, dvor ski ple mi }i do bi li su vi zan tij ska dvor ska zva wa –

de spo ta, se va sto kra to ra, ke sa ra, i dr. Ne ko li ko go di na ka -

sni je, ca ri grad ski pa tri jarh Ka list ba cio je pro klet stvo na

ne ka non sko ca re vo kru ni sa we. U su je ver nom i bo go bo ja znom

sred wem ve ku „afo ri zmos” (pro klet stvo) va se qen skog pa tri -

jar ha ima lo je po li ti~ ko i psi ho lo {ko zna ~e we. Zbog to ga je

po mi re we sa Gr~ kom cr kvom (1375), ko je je u~i nio knez La zar,

ima lo smi sao vra }a wa le gi ti mi te ta srp skoj dr a vi, i ne ma li

zna ~aj u uje di we wu ta da tra gi~ no po de qe nih srp skih dr a vo -

tvo r nih sna ga.

Car Du {an i ca ri ca Je le na bo ra vi li su na Sve toj go ri

od av gu sta 1347. do apri la 1348. go di ne. Stro gim pra vi li ma

u ze mqi mo na ha bi lo je za bra we no da na we no tlo kro ~i èn -

ska no ga. U vre me bo rav ka srp skog car skog pa ra na Sve toj go -

ri, iz Ca ri gra da se ve li kom br zi nom {i ri la epi de mi ja ku ge,

ko ja je u isto ri ji osta la za be le e na kao „cr na smrt”. Za to je

Du {an od lu ~io da se sklo ni od te opa ke bo le sti, a Sve ta go ra

mu je bi la po voq no uto ~i {te.

Svi osta li do ga |a ji i pro ce si to kom vla da vi ne ca ra

Du {a na – ra to vi sa Bo snom i Ugar skom, broj ne po bu ne

ve li ka {a, epi de mi je ku ge, pro me ne na po li ti~ koj kar ti

Bal ka na, Evro pe i Ma le Azi je, ni su ugro zi li osnov no de -

lo kra qa i ca ra Du {a na. Shva tiv {i ve li ku opa snost od

ma lo a zij skih Tu ra ka, car Du {an je 1354. pred lo io pa pi

Ino ken ti ju [e stom kr sta {ki rat pro tiv ne ver ni ka. Pa pa

je to pri hva tio i u po vrat nom pi smu ime no vao srp skog

vla da ra za „ka pe ta na hri {}an stva”, vo |u bu du }eg ra ta.

Da bo me, do po ho da na Tur ke ni je do {lo. Za mi sao je osu je -

tio ugar ski kraq.

ZA KO NIK

Go di na ma pri pre man, a on da do ne sen i usvo jen na srp -

skim dr av nim sa bo ri ma u Sko pqu (1349) i Se ru (1354),

„Za ko nik” ca ra Du {a na pred sta vqa je din stven prav ni spo -

me nik kod Sr ba. Ute me qen je na ele men ti ma obi ~aj nog i rim -

skog pra va. Osnov ni smi sao tog ak ta je ste ko di fi ka ci ja po -

sto je }ih, ra zno rod nih, za kon skih pro pi sa u Ca re vi ni, u~vr -

{}e we prav nog po ret ka u ze mqi u ko joj su se drum skom haj du -

~i jom ba vi li ne sa mo raz boj ni ci ne go i ugled ni ple mi }i. Os-

im to ga, ra zu mqi vo, tre ba lo je ogra ni ~i ti i vlast ve li ke

vla ste le. Re ~e no sa vre me nom ter mi no lo gi jom, 201. ~lan

„Za ko ni ka” ob u hva ta sve ele men te usta va, cr kve nog, gra |an -

skog, imo vin skog, kri vi~ nog pra va. Ia ko no si „pe ~at su ro vo -

sti”, ti pi~ ne za sred wi vek, „Za ko nik” pred sta vqa spo me nik

„vi so ke prav ne u~e no sti i uz vi {e ne eti~ ke vred no sti”. Ka ko

pi {e Fri drih Ris, pro et je „naj ple me ni ti jim i naj bla im

du hom”.

Ve }i na isto ri ~a ra sma tra da je car Du {an bio hra bar i

spo so ban rat nik, a mo da vi {e od to ga iz u ze tan po li ti ~ar. O

we mu su sa vre me ni ci pi sa li kao o „~o ve ku vi so kom, sna ne i

le pe spo qa {no sti, neo bi~ ne hra bro sti, krup ne gla ve, le po ga

li ca i bla ge i str pqi ve na ra vi”. Ca re vi por tre ti na fre ska -

ma u De ~a ni ma, Qu bo te nu, Le sno vu i Ma te ji ~u, po ka zu ju ~o ve -

ka ener gi~ ne sna ge.

Ma lo je pi sa no o po sled wim da ni ma ca ra Du {a na i o

pri li ka ma u ko ji ma je na pu stio ovo ze maq ski svet. Umro je iz -

ne na da 20. de cem bra 1355. go di ne. Osta la je sum wa da je

otro van. O smr ti naj ve }eg srp skog vla da ra do sta go vo ri Jo -

van Kan ta ku zin, ali je we go va pri ~a vi {e okre nu ta zbi va wi -

ma u Srp skom car stvu po sle Du {a no ve smr ti, od no sno bor bi

za vlast iz me |u Si me o na Pa le o lo ga i mla dog ca ra Uro {a,

sta va ca ri ce Je le ne ko ja je vla da la Se rom.

Sa hra wen je u svo joj za du bi ni, ma na sti ru Sve ti ar -

han ge li, na do mak Pri zre na, ko ji je sa gra |en 1352. go di ne

i bio je dan od naj lep {ih u Evro pi. Za du bi nu je po sve tio

sve tim ar han ge li ma, Mi ha i lu i Ga vri lu, ko ji ma je bio

pri vr en i za hva lan. Ma na stir je we gov kti tor ob da rio

mno go broj nim po se di ma. S do la skom Tu ra ka u pet na e stom

ve ku, ka da je ubi jen ve li ki broj mo na ha, mo {ti ca ra Du -

{a na su pre ne te u Sr bi ju. Na kon ne dav nog pa qe wa i ru -

{e wa, ko jim su svoj bes i mr nwu is ka li li {ip tar ski te -

ro ri sti, da nas Sve ti ar han ge li iz gle da ju sa bla sno. Od

ve le lep ne gra |e vi ne je ostao sa mo ko stur.

Po sle pro pa sti srp skih ze ma qa u sred wem ve ku, se }a we

na Ne ma wi }e, a me |u wi ma i na ca ra Du {a na, u sto le }i ma

pod tur skom, mle ta~ kom i au strij skom vla {}u, dr a lo je Sr be

u na di da }e po no vo po vra ti ti slo bo du i do sto jan stvo, a mo -

`da i sla vu ko ju su wi ho vi pre ci ima li.

Ne ma dvo u mi ce, za vla da vi ne kra qa i ca ra Du {a na, srp -

ska sred wo ve kov na dr a va do sti gla je svoj ze nit. Ren si men je

pi sao „da je car Ste fan Du {an bio mo da naj mo} ni ji vla da -

lac u Evro pi”. No, on ni je imao mo }i i do voq no „isto rij skog

vre me na” da ostva ri ne ma wi} ki san o stva ra wu dr a ve ko ja

}e za me ni ti Vi zan ti ju na Bal ka nu. Smrt ga je pre te kla u tim

am bi ci ja ma.

Kr sman MI LO [E VI]

15. oktobar 2008.80

DUHOVNOST

SNOB

Ova dva sve ti te qa

bi li su pr va ci i ve li ka {i

na dvo ru ca ra Mak si mi li -

ja na, ko ji ih je po {to vao i

uva a vao zbog wi ho ve hra -

bro sti, ver no sti i mu dro -

sti. Ka da je car sa znao da

su oni hri {}a ni sva we go va

qu bav pre tvo ri la se u gnev,

na ro ~i to ka da su otvo re no

od bi li da u~e stvu ju u sve ~a -

no sti ma `r tvo pri no {e wa

ido li ma. Na re dio je da im

se odu zmu voj ni~ ka ode la i

svi zna ci ~a sti, do sto jan -

stva i ~i na. Po tom ih je po slao u iz gnan stvo u Azi ju svom na me -

sni ku An ti o hu. Na me snik je po ku {ao da ih ube di da se od rek nu

Hri sta ka ko bi se be spa sli be{ ~a {}a, mu ka i smr ti. Ali, oba

sve ti te qa su osta la ~vr sta u svo joj ve ri.

Sve ti Vak ho je iz dah nuo pod ba ti na ma na me sni ko vih voj ni -

ka, a sve ti Ser gi je od mah po tom, mu ~en i po se ~en u gra du Ro sa fu

u Si ri ji. Oba ova mu ~e ni ka i vi te za ve re Hri sto ve stra da li su

303. go di ne.

V E R S K I P R A Z N I C I15-31. oktobar

Pra vo slav ni

17. ok to bar – Sve ti Ste fan i Je le na ([ti qa no vi})

19. ok to bar – Sve ti apo stol To ma – To min dan

20. ok to bar – Sve ti mu ~e ni ci Ser gi je i Vak ho – Sr |ev dan

22. ok to bar – Sve ti Ste fan Srp ski (Sle pi)

26. ok to bar – Sve ta no vo ko mu ~e ni ca

Zla ta Me glin ska

27. ok to bar – Pre po dob na ma ti Pa ra ske va – Sve ta Pet ka

31. ok to bar – Sve ti apo stol i je van |e list Lu ka;

sve ti Pe tar Ce tiw ski

Jevrejski

21. ok to bar – [e mi ni Ape ret

22. ok to bar – Sim hat To ra

N

SVETI MUÊNICI SERGIJE I VAKHO – SR\EVDAN

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

i je ga te {ko pre po zna ti upra vo po ose }a wu sop stve nog pre -

i mu} stva ko je ga is pu wu je. On je „je din stven”, „ne pre va zi |en”,

on je vi {i od ma se. On se tru di da se iz dig ne nad wom. On je

ugle dan ~o vek. On se ne pre kid no sta ra uli ti nam ose }aj da se mo -

ra spu sti ti do nas, si vih qu di iz ma se: on je snis ho dqiv, on nas

tr pi, on se tru di da nam opro sti zbog to ga {to smo ta ko vul gar ni,

za to {to se ne pri li~ no ode va mo (ne mod no! aq ka vo! ne spret no!),

za to {to je na{ ì vot ni stil ba na lan, za to {to ni smo u sta wu da

is po qi mo za ni ma we za „pre div nost” „vi {e ga sve ta” iza bra nih.

Sve bi nam on to i opro stio, ali uz uslov da se po~ ne mo wi me us -

hi }i va ti; ako se to do go di, on }e po ku {a ti da pri kri je svo ju la ku

od vrat nost pre ma na ma.

U osta lo me on se tru di pri ka za ti kao zna lac, kao ve {tak,

gur man. Ili, {to bi se na la tin sko me re klo, „ar bi ter ele gan ti a rum”.

U pre vo du na fran cu ski „ma i tre de pla i sir”. Pri tom, on se be sma tra

znal cem i ~u va rem „do brog uku sa”.

Svet po zna je „la kog sno ba” i „te {kog sno ba”.

La ki snob je ko mi ~an. On se udva ra svo joj spo qa {wo sti: ko -

sti mom, ru ka ma, fri zu rom, ma ni ri ma, po seb no kra va ta ma, ci pe la -

ma i ode li ma. On ne ho da, on tap ka. On ne se di, on „po sa |u je se -

be”. On ne go vo ri, on vr ska i us pi ja. Na we go vom li cu se uvek mo -

è i{ ~i ta ti na pir li ta no raz o ~a re we. We gov osmeh pod se }a na

gri ma su. A ako on dr i vi qu {ku za vre me obe da... sa sa wi vom gra -

cil no {}u ono ga ko pre zi re hra nu. Sve je za we ga do ga |aj: pu {e we,

gle da we na sat, ne ~i je obra }a we. On se ba vi ve~ nim ko ke ti ra wem

sa sa mim so bom – ogle dal nim od ra zom sop stve no ga Ja. Afek ti ra no

i ve {ta~ ki on mar {i ra i vo tom, pra zwi kav i sme {an oni ma ko ji ga

okru u ju. U osta lo me on je ma lo uva en i pri li~ no ne {ko dqiv.

Te {ki snob je, za raz li ku od we ga, {te tan. On è li da su di,

da su di kom pe tent no, od lu~ no se me {a ju }i u tu| ì vot; ta mo gde mu

to po la zi za ru kom, na sta ju {te ta i pro ble mi. On je – sa lon ski

zna lac ne po sto je }e ga, sa ko jim sam, me |u tim, stu pio u kon takt kao

sa ne ~im naj stvar ni jim i, u osta lom, sa uà sa va ju }im sa mo po u zda -

wem. On istu pa sa ta kvom ne po mer qi vom sa mo u ve re no {}u, da ~ak

uli va bo ja zan skrom nim, na iv nim, po vi tqi vim di le tan ti ma.

Ono {to pri po ve da, slu i mu, ta ko |e, da do ku su ri svo je jad ne

slu {a o ce. Pa on je na naj pre fi we ni ji na ~in, do sit ni ca, pe dant no

i is cr pqu ju }e ve{t u svim obla sti ma. We mu ne pro mi ~e ni je dan je -

di ni de taq. On se raz u me u po li ti ku, mo du, isto ri ju, umet nost, vr -

tlar stvo, ba we, ho me o pa ti ju, isto ri ju na rod ne no {we... âk i ku -

var ska ve {ti na pre i sto rij skih vre me na i opi si ì vo ta slav nih

zlo ~i na ca sve ta spa da ju u sfe ru we go vih spe ci jal nih zna wa.

Po seb no je sve zna ju} on u obla sti isto ri je umet no sti. We mu je

po zna to po re klo oca dru ge Rem bran to ve è ne; on ta~ no zna ko li ko

zr na ka fe je se bi za do ru ~ak pri pre mao Be to ven; ka ko je gla si lo de -

vo ja~ ko pre zi me Prak si te lo ve ba be, i sli~ no; kat kad se we go vo se -

}a we ~i ni bez mer nim; kat kad osta vqa uti sak kao da, u svim ze mqa ma

sve ta, ima na uslu zi ne ku ve o ma spo sob nu pri vat nu de tek tiv sku agen -

ci ju, i da je na pa met na u ~io „Uni ver zal nu en ci klo pe di ju zna wa”...

U stva ri, we go va zna wa su ne su {tin ska i sit na, ne du hov na i

obez vre |e na. Sva su ona sli~ na em pi rij skoj pra {i ni, a on sam –

usi si va ~u. Kao zna lac, on je ne kon kre tan; we gov ra zum ni {ta ne

sa zda je; we gov au to ri tet ni je pra vi. Sve ta i du bo ka su {ti na stva -

ri iz mi ~e mu; ono {to on za hva ti – sa mo je na let po drob no sti, ne -

~e ga {to je po ka zi va we i {to je for mal no. Za to je ce lo kup no we -

go vo po na {a we po vr {no i sit ni ~a vo.

Snob je – du hov na po vr {nost po sto ja wa. At mos fe ra ko ju on

for mi ra oko se be – at mos fe ra sno bi zma – ja lo va je i {tet na.

Raz me tqi vac i ve tro go wa po pri ro di, on ume je di no da br bqa o

ve li kim stva ri ma; a iz br bqa wa jo{ se ni ka da u i vo tu ni je ro di -

lo ni {ta do bro.

Ivan A. IQIN

Iz kwi ge „Pred buk ta vim za go net ka ma go spod wim”

Sve ti go ra, Ce ti we 2001.

Sve ta Pet ka – Pa ra ske va je slav na sve ti teq ka srp skog po -

re kla ro |e na u Epi va tu, iz me |u Si li na vri je i Ca ri gra da. Po -

sle smr ti ro di te qa, de vi ca Pet ka na pu sti la je wi hov dom i za -

po ~e la, Hri sta ra di, pod vi ni~ ki ì vot ka kav je uvek è le la.

Oti {la je naj pre u Ca ri grad, a po tom, sve do svo je sta ro sti,

ì ve la je u Jor dan skoj pu sti wi u po stu i mo li tvi pro la ze }i

kroz broj na is ku {e wa i pat we. U sta ro sti, glas s ne ba po zvao

je u svoj rod ni kraj. Upo ko ji la se u 16. ve ku, a we ne ~u do tvor ne

mo {ti, to kom vre me na, pre no {e ne su iz Ca ri gra da u Tr no vo pa

na trag u Ca ri grad a oda tle u Be o grad. Sa da po ~i va ju u ru mun -

skom gra du Ja {u.

SVETA PETKA

81

VOJNA AKADEMIJA

ISPRAVKA

KONKURSA

Za izbor nastavnika

i saradnika u {kolskoj

2008/2009. godini,

objavqenog u magazinu

ODBRANA, broj 73,

od 1. oktobra 2008. godine

U delu pod B), red. broj 2, iz-

bor dva lica u zvawe asistent-

pripravnik za uù nau~nu oblast

Matematika, ispravqaju se po-

sebni uslovi konkursa i treba da

stoji: „posebni uslovi: zavr{ene

osnovne studije iz oblasti za koju

se bira“.

Zbog ispravke deo konkursa

koji se odnosi na navedenu isprav-

ku otvoren je do 23. oktobra 2008.

godine.

Na minulom

Sajmu turizma, odr -

ànom od 9. do 12.

oktobra u Novom

Sadu, na {tandu Voj-

ne turisti~ke agen-

cije ponudom za

predstoje}u zimsku

turis ti~ku sezonu

predstavila su se

vojna odmarali{ta

Srbije.

Prema re~ima potpukovnika mr Jovana

Mijatovi}a, direktora VU „Tara”, hoteli

„Omorika” i „Beli Bor” jedini su zimski cen-

tri za odmor koji su na novosadakom sajmu tur-

izma iza{li sa preciznim ponudama za zim-

sku sezonu i do~ek Nove godine. Posetiocima

sajma ponu|ena su ~etiri paketa programa bo-

ravka i kori{}ewa usluga: sportski turizam;

seminari, savetovawa i kongresi; eskurzije i

nastava u prirodi i zima na Tari.

U odnosu na pro{logodi{wu sezonu, ce-

ne su uve}ane za oko 10 odsto. Svi oni koji

se opredele za odmor na Tari od sedam dana

i duè, mo}i}e da koriste i posebnu povoq-

nost pla}awa u sedam rata putem admini-

strativne zabrane ili polagawem ~ekova. Ak-

cija je nazvana „Odmor u januaru, pla}awe

do septembra”. U

Hotelu „Omorika”

do 20. decembra

bi}e zavr{ena re-

konstrukcija zatvo-

renog bazena.

Vojna ustano-

va „Tara” ove zime

}e organizovati i

[kolu skijawa, uz

slogan „Dva dana sa

instruktorima, a

tre}eg ve} na ì~ari”. Roditeqi ne moraju da

brinu za skija{ku opremu za decu jer }e ih u

hotelima na Tari biti u dovoqnom broju, uz

popularne cene za iznajmqivawe.

Za zimsku turisti~ku sezonu na Tari i

do~ek nove godine vlada veliko interesovawe,

a svi oni koji su namerni da borave u hoteli-

ma „Omorika” i „Beli Bor” treba blagovre-

meno da izvr{e rezervaciju.

Direktor VU „Vrwa~ka Bawa” pukovnik

Vladimir Jevti} obavestio nas je da je u hote-

lu „Breza” renoviran {esti sprat, da su mno-

gi sadràji za aktivan odmor u tom objektu

reaktivirani i da spremno o~ekuju one koji

èle da zimski odmor provedu u na{oj pre-

sti`noj bawi.

Z. P.

VOJNA ODMARALI[TA NA SAJMU TURIZMA

82 15. oktobar 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. U~e we di na mi sta, 2. Ho li vud ska glu mi ca, Lin da, 3. Obi~ no arap sko pi -

smo, za raz li ku od kut skog, 4. Fud bal ski klub iz Ita li je, 5. Omo ri na, za pa -

ri na, 6. Me ko sku va no (o ja je tu), 7. Op {ti tr go vin ski cen tar (skr.), 8. Kru ta

voj ni~ ka obu ka, dri lo va we, 9. Upi {i te: m~, 10. Iz ne nad no, 11. Kec, 12.

Biv {i ame ri~ ki glu mac, Dèjms, 13. Upr kos, 14. Film u re i ji Bran ka Ple -

{e, 15. Pre ma za ti me dom, 16. Sred we ve kov ni vi te zo vi,17. Upi {i te: d{,

19. Grad u En gle skoj, 20. Pri pad nik po li ti~ ke le vi ce, 23. Voj ni~ ki stan van

ka sar ne (str.), 25. Grad u Bel gi ji, 26. Hr vat ski kom po zi tor, Kr sto, 27. Pr vi

sta ro rim ski car, 29. Biv {i ko {ar ka{, Vla di mir, 30. Igra ti, ple sa ti, 32.

Ko je su od pro je, 33. Dr av na bla gaj na (lat.), 34. Ret kost (lat.), 35. Kao

onaj, 36. Ba kre ni ko tao, 38. Pru a ti, uru ~i va ti, 40. Grad u In di ji, Aj mer,

41. Stva ra we vlak na stog tki va, ino ge ne za, 42. Tu ri sti~ ko me sto i le ~i li {te

u [vaj car skoj, 43. Ki~ me wak sa kri li ma, 45. Lju bi ~ast, vi o let, 46. Bo ja u

kar ta ma, 47. Pra sta nov nik Bal ka na, 50. Na rod no o slo bo di la~ ki rat (skr.),

51. Kow ska sna ga (skr.), 52. Pred log, 53. Sim bol pla ti ne.

VODORAVNO:

18. Biv {i ko {ar ka{ NBA, 19. Li~ na za me ni ca, 20. En gle ska ple mi} ka ti -

tu la, 21. Slo ve na~ ki pi sac i dra ma ti ~ar, 22. Pr va dva slo va azbu ke, 23.

Le te }i si sar, {i {mi{, 24. Pro du e ci, 25. Srp ski pi sac, Mi lo van („AB

Na mor”), Oblast, po kra ji na (tur.), 28. Si dra, ko tve, len ge ri, 29. Au to-

ozna ka Lo zni ce, 30. Glav ni deo , naj ve }i deo (fig.), 31. Ini ci ja li glu mi ce

Strip, 32. Kr pa, dro wak, 33. Mu {ko ime, 34. Ime glum ca Da gla sa (sta ri -

jeg), 36. @en sko ime, No na, 37. Ogo va ra we, tra ~a we, 38. Vr sta mi ne ra -

la, 39.Lik iz kult nog fil ma o pri ja teq stvu, Grk, 40. Vr sta li sto pad nog

`bu na ili ni skog dr ve ta, 41. Ot kad, 44. Vr sta bi ka sa Ce le be sa, 45. U{e -

}e re na ko ra po mo rand e, 46. Je ze ro u Ne pa lu, 47. Upi {i te: pv, 48. Naj -

bo qi ko {ar ka{ NBA svih vre me na, 49. Ru ko met ni klub (skr.), 50. Pro vi -

ri va ti, 51. Kiv ni, be sni (tur.), 52. Mo ral (gr~.), 53. Ime {a hi ste Kar po -

va, 54. Ma li ka na li, 55. Upi {i te: iz, 56. Ma la pro te za, 57. Sla vqe nik,

58. Au to-ozna ka Za je ~a ra, 59.Onaj ko ji zah te va sle po po ko ra va we au to -

ri te tu.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE [

E W

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

- VO

DO

RA

V N

O: iz mo re nost, ma, sa -

ha rin, na i va, ose, tar, oga ra ti, du lek, sto kard, na vi san, evit, kn, Bar -

se lo na, P

LO

, K

a}, i

ri ga ci o ni, r

i la{

, s

rod ni ca, a

f, i

so li ti, d

o sta na,

ig, ari ja

nac, sa mrt, Eto re S

ko la, udi, eta, I

ta li ja

ni, sa, strn, na ~i -

tan, le w

iv ci, oto i~, ziv nu ti, ide, kot, Va sja

, are stat, oi, Ka li man tan.

ZANIMQIVOSTI

OPSADA

Aleksander Iqin-@enevski

(1894- 1941) je ubijen tokom op -

sa de Lewingrada 1941. godine.

Bio je u ~amcu na jezeru Ladoga,

isto ~no od Lewingrada, kada je

nai {ao nema~ki avion i bom -

bar do vao ~amac. On je jedini po -

ginuo na tom ~amcu, na kojem je

bi la ista knu ta zastava Crvenog

krsta.

OPRO[TAJ

Tokom Drugog svetskog rata es-

tonski {ahista Paul Keres u~es -

tvovao je na nekoliko turnira

koje su sponzorisali Nemci. Ka-

da je Crvena armija oslobodila

zemqu, sovjetski zvani~nici su

planirali da Keresa kazne. Mi-

hail Botvinik je posredovao u

sre|ivawu situa ci je i razgova -

rao sa Staqinom. Keresu je opro-

{teno igrawe na tim turnirima.

[AH

IZABRANA PARTIJA

NOVA DAMA

NA TRONU

A. Kostewuk – A. Stefanova

Krasnoturinsk, 2005.

1.e4 e5 2. Sf3 Sc6 3.Lb5 a6

4.La4 Sf6 5.0-0 b5 6.Lb3 Lc5 7.a4

U jednom od posledwih brojeva

na{eg lista objavqen je spisak do -

sa da{wih 12 svetskih {ampionki.

Ovo je partija trinaeste po redu –

Aleksandre Kostewuk, Ruskiwe, ro -

|e ne 1984. u Permu. Wena kwiga

„Ka ko sam postala velemajstor sa

14 godina” postala je svetski best-

seler, a na{a publika je mogla da je

vidi kada je, sa 16 godina, igrala za

klubove na{e Prve lige. Jo{ 2001.

je osvojila brzopotezno prvenstvo

sveta, ali je u finalnom me~u za tit-

ulu svetske {ampionke izgubila od

Koneskiwe Cu ên. Zatim je postala

seniorska prvakiwa Evrope i osvo-

jila 4 olimpijske medaqe. Deseta je

{ahistkiwa u istoriji {aha koja je

osvojila titulu mu{kog velemajsto-

ra. Kao foto-model dobila je nadi-

mak „[ahovska Ana Kurwikova”, pa

je postala jedna od najpopularnijih

{ahistkiwa svih vremena.

U finalnom me~u savladala je Ki -

neskiwu Hu Jifan, a ovo je wena po -

be da nad Bugarkom Antoanetom Ste -

fan ovom, koja je u to vreme bila

svet ska prvakiwa. Eks{ampionka je

potpuno nadigrana u [panskoj par-

tiji. Svojim sedmim potezom beli na-

javquje o{tru borbu.

7…Lb7 8.d3 b4 Lg5 h6 10.Le3 d6

11.Lc5 dc5 12.a5 0-0 13.Sbd2 Te8

14.Sc4 Sd7 15.c3 Sf8 16.g3 Df6

17.Sh4 Se6 18.Se3 Tad8 19.Sd5 Dg5

20.Sg2 Td6 21.f4 Dd8 22.Dh5 ef4?

23.Sdf4! Dd7 24.Se6 fe6 25.Sf4

RE KLI SU[ah deluje privla~no. Sva ta pu -

to vawa, fantasti~an ose}aj pobede,

napredovawe na rejting listi, osva-

jawe titula. Ali to nije dovoqno.

Do|e trenutak kad ne moè{ vi{e da

pobe|uje{, jer su pristi gli mla|i i

boqi. Od {aha, naà lost, ne moè

da se ìvi. Mora{ da ima{ profe-

siju. O tome na vre me mora{ misli-

ti. Ja sam diplomirala i magistri-

rala na beogradskom Ekonomskom

fakultetu, a doktorirala na Uni-

verzitetu „Bra}a Kari}“ gde sad

radim kao docent.

Alisa Mari}

bc3 26.bc3 Sd8 27.Dc5 Kh7 28.La4

Lc6 29.e5! La4 30.ed6 cd6 31.Dh5

Lc6 32.Dg6+ Kh8 33.Sh5 e5 34.Tf2

Tg8 35.Tb1! Se6

Beli: Kg1, Dg6, Tb1, Tf2, Sh5, a5, c3,

d3, g3, h2

Crni: Kh8, Dd7, Tg8, Lc6, Se6, a6, d6,

e5, g7, h6

36.Sg7!!

Komentatori su rekli da je to bio

najboqi potez na turniru!

36…Sg5

Na36…Tg737.Tb8+Sd838.Tf8+,

na 36…Dg7 37.De6, a na 36…Sg7

37.Dh6 mat.

37.Dh6+ Sh7 38.Sf5

1:0

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana

1/1 tre}a strana (unutra{wa)

1/1 ostale unutra{we strane

1/4 unutra{we strane

1cm/ stubac unutra{we strane

22 x 30 cm

42.000,00

18.000,00

10.000,00

450,00

1300,00

250,00

60.000,00

22 x 30 cm

19,8 x 26 cm

19,8 x 26 cm

9,5 x 13 cm

1 x 6,3 cm

1 x 13 cm

1 x 19,8 cm1cm/ 3 stupca unutra{we strane

Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i)

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

1/1 druga i tre}a kori~na strana

31.000,00

45.000,00

39.000,00

1/2 unutra{we strane

Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 –15 %, {to sereguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:– za 3 – 5 oglasa – 5 %– za 6 – 8 oglasa –10 %– za 9 i vi{e oglasa –15 %– cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}ebiti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove– glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedamdana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewereklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati i na e-mail adresu [email protected]

Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo{tamapani), koje je duàn da obezbedi i dostavi naru~ilac.

M a g a z i n „ O D B R A N A ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Tel: 3241-026; 3241-009Telefaks: 3241-363

@iro-ra~un: 840-49849-58

Magazin „ODBRANA” izlazi1. i 15. u mesecu

Cenovnik oglasnog prostoravaì od 1. septemba 2007. godine

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

900,00

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL22

Raketna osa

Najlak{a

na svetu

Srpska

plamja

A U T O M A T S K I B A C A ^ G R A N A T A 3 0 M M M 9 3

A M E R I ^ K O - B R I T A N S K A T O P - H A U B I C A M 7 7 7

R A T N I ^ A M A C P R O J E K T A 2 0 5

2 15. oktobar 2008.

B

A U T O M A T S K I B A C A ^ G R A N A

Automatski baca~ granata

30 mm M93

Srpska plamja 2

Ameri~ko-britanska

top-haubica M777

Najlak{a na svetu 7

[ezdeset godina Vojnotehni~kog

instituta

Nau~ni oslonac

odbrane 9

Ratni ~amac projekta 205

Raketna osa 28

Urednik priloga

Mira [vedi}

SADR@AJ

Baca~ granata

AGS-17 plamja postao je

popularan na svetskom

trì{tu posle borbenih

iskustava u Avganistanu

i nalazi se u arsenalu

naoruàwa mnogih armija.

Neke zemqe ga proizvode

po licenci, uz mawe ili

vi{e promena na wima.

Me|u wima je i Srbija,

koja je tim baca~ima

granata naoruàla i

vojsku i policiju, a i

izvozi ga. Na{a plamjanosi oznaku BGA 30 mm M93.

a ca ~i gra na ta, kao vr sta pe {a dij skog

na o ru a wa, po ja vi li su se tek sre di -

nom dva de se tog ve ka i zbog to ga se

svr sta va ju me |u „naj mla |a” sred stva

za va tre nu po dr {ku. U po ~et ku su bi li

rela tiv no jed no stav ni i ogra ni ~e nih mo -

gu} no sti. Da nas, zbog raz vo ja teh no lo gi je i

na u ke, jed no su od naj per spek tiv ni jih oru` -

ja. In ten ziv no se raz vi ja ju, pre sve ga za -

hva qu ju }i efi ka sno sti po tvr |e noj u mno gim

lo kal nim ra to vi ma.

Au to mat ski ba ca~ gra na ta BGA 30 mm

M 93, ko ji pro iz vo di kra gu je va~ ka Za sta -

va–oru` je, u na o ru a wu na {e voj ske je od

1999. go di ne. To oru |e, me |u tim, ima ru ske

ko re ne – vo di po re klo od ba ca ~a gra na ta

AGS-17 pla mja ka li bra 30 mm, ko je su So -

vje ti uve li u ope ra tiv nu upo tre bu 1975. go -

di ne. Bor be no is ku stvo oru |e ste klo je u

Av ga ni sta nu, gde je zbog efi ka sno sti pri vu -

kao pa wu i Ame ri ka na ca. Vr lo br zo se

po ka zao kao ve o ma efi ka sno u bor bi pro -

tiv mu xa he di na.

Srpska plamj

3

T A 3 0 M M M 9 3

Pla mja je ste kla po pu lar nost i na

svet skom tr i {tu, pa se na la zi u ar se na lu

na o ru a wa mno gih ar mi ja. Ne ke ze mqe ga

pro iz vo de po li cen ci, uz ma we ili vi {e

pro me na na wi ma. Me |u wi ma je i Sr bi ja,

ko ja je wi ma na o ru a la i voj sku i po li ci ju,

a i iz vo zi ga.

Pro iz vod wa

po li cen ci

A ka kav je Za sta vin AGS-17, ko ji se

pro iz vo di po li cen ci pod ozna kom BGA 30

mm M 93? To je oru |e za po dr {ku pe {a di je,

na me we no ne u tra li sa wu ì ve si le i va -

tre nih sred sta va u ne pot pu nim za klo ni ma

i van wih, za one spo so bqa va we i uni {ta -

va we la ko oklo pqe nih bor be nih i ne bor -

be nih vo zi la na bo ji {tu. Ima mo gu} nost ga -

|a wa ci qe va ubac nom pu ta wom. Sto ga je

ve o ma po god na za ga |a we ci qe va ko ji se

na la ze iza pri rod nih pre pre ka po put uva -

la, ja ru ga i zad wih na gi ba. Sa BGA mo e se

dej stvo va ti ne po sred no, po lu po sred no i

bor (RAP). Po red tih de lo va, na tri oru |a

(ode qe we) sle du je i je dan pu wa~ re de ni ka

ko ji umno go me olak {a va pu we we. Re de ni ci

se mo gu pu ni ti i ru~ no, ali je taj po stu pak

spo ri ji i te i. Po ne kad mo e da se ne pra -

vil no po sta vi me tak u re de nik, {to na kra -

ju pro u zro ku je sa mo jed nu rad wu – za stoj.

Osnov ni de lo vi

Cev od tog oru |a raz li ku je se od osta -

lih ce vi po bro ju `le bo va i po qa jer ih

ima ~ak 12. Je da na est re ba ra sa spoq ne

stra ne slu i za va zdu {no hla |e we ce vi u

to ku dej stva.

San duk ob je di wa va sve de lo ve u jed nu

ce li nu i omo gu }a va la ko i si gur no ru ko va -

we sa BGA. Na we ga se mon ti ra ju – po sta -

vqa ju svi osta li de lo vi ba ca ~a po put me -

ha ni zma za oki da we i za vo |e we za tva ra -

~a, ni {an ska spra va... Pre ko we ga se pu ni

i pra zni BGA. Na i me, na we ga se sa gor we

stra ne mon ti ra ju uvod nik i me ha ni zam za

za pi wa we, unu tar san du ka se kre }e za tva -

ra ~a sa po vrat nim me ha ni zmom, a sa le ve

stra ne na la zi se me ha ni zam za oki da we.

Sa pred we stra ne san du ka po sta vqa se

cev. Svi osta li de lo vi, kao {to su no sa~

ni {an ske spra ve, sme {te ni su na te lu san -

du ka sa le ve ili de sne, a oba ra~ je sa zad -

we stra ne.

Za tva ra~ je do voq no ve lik i te ak da

obez be di ne sme ta ni rad BGA. Na me wen je

za uba ci va we met ka u cev (i we no za tva ra -

we pri li kom opa qe wa), iz ba ci va we pra -

zne ~a u re i sta vqa we u rad uda ra ~a i me -

po sred no. Uspe {no dej stvo pri ne po sred nom

ga |a wu po sti e se na da qi na ma do 700 m, a

pri po lu po sred nom i po sred nom ga |a wu i

do 1.700 m. Na la ko o klo pqe na bor be na i

ne bor be na vo zi la uspe {no dej stvu je na da -

qi na ma od 1.000 m.

Paq ba iz BGA mo e bi ti ra fal na i

ne pre kid na. Ra fal na su ili krat ki do pet

gra na ta ili du gi do 10. Ne pre kid na paq ba

mo e bi ti do 29 gra na ta. Mi ni mal na

(uspo re nom) br zi na ga |a wa je do 30 gra na -

ta u mi nu ti ({to te o ret ski iz no si od 50 do

120,) a mak si mal na od 65 do 70 gra na ta u

mi nu ti ({to te o ret ski iz no si 350 i vi {e).

Pri li kom dej stva sa mi ni mal nom br zi nom

ga |a wa mo gu }e je po je di na~ no is pa qi va we

gra na ta.

Bez po me ra wa po sto qa na va tre nom

po lo a ju, ho ri zon tal no po qe dej stva iz no -

si 30°, a sa po me ra wem po sto qa omo gu }e -

no je dej stvo u kru gu od 360°. Ver ti kal no

po qe dej stva iz no si od -5° do + 70°.

Ovo oru |e za ga |a we ko ri sti me tak

ka li bra 30 mm i to sa tre nut nom, ku mu la -

tiv nom, ve bov nom i ve bov no-mar ki ra ju -

}om gra na tom. Za obu ku u pu we wu i pra -

`we wu ko ri sti 30 mm {kol ski me tak. Pu ni

se po mo }u re de ni ka u ko ji sta je 29 me ta ka,

a re de nik se sme {ta u do bo{. Po slu u je ga

tro je po slu i la ca, a tran spor tu je se na

mo tor nom vo zi lu, to var nom gr lu, plov nom

sred stvu ili va zdu ho plo vu. U bor bi ga pre -

no si po slu ga.

Kom plet BGA sa ~i wa va: ba ca~ gra na ta,

po sto qe, ni {an ska spra va (NSBG-1), do bo{

za mu ni ci ju, re zer vni de lo vi, alat i pri -

a

Pla mja ra di na istom prin ci pu kao

i ame ri~ ki Mk 19 – slo bod ni tr zaj za tva -

ra ~a, sa va zdu {nim hla |e wem ce vi. Pu ni

se re de ni kom od 29 gra na ta ko je sta ju u

do bo {u, a po sta vqa ju se na ba ca~ sa de -

sne stra ne. Br zi na ga |a wa mu je ma lo ve -

}a i iz no si od 350 do 400 gra na ta u mi -

nu ti. Ipak, naj ve }a pred nost u od no su na

ame ri~ ki ba ca~ Mk 19 od no si se na te -

ì nu. Za jed no sa tro no {cem, AGS 17 je

te ak 31 kg. Po red te i ne, i tro no ac je

za ni mqi vo re {en jer omo gu }a va ele va -

ci o ni ugao od ~ak 85°. Me |u tim, dru ga in -

te re sant na stvar je ste ka li bar ~i ja je po -

~et na br zi na mawa i iz no si sa mo 185

m/s. Ina ~e, ka li bar tog oru |a je 30 mm,

a za AGS 17 po sto ji tri vr ste mu ni ci je:

VOG-17, VOG-17M i VOG-30.

VOG-17 je ste ra zor na mu ni ci ja,

VOG-17M je par ~ad no-ra zor na, ko ja za

po sti za we frag men ta ci o nog efek ta ko -

ri sti spi ral no na mo ta nu na rec ka nu ì -

cu oko eks plo ziv nog pu we wa. Taj efe kat

omo gu }a va stva ra we ve li kog bro ja par -

~a di po sle eks plo zi je eks plo ziv nog pu we -

wa i na uda qe no sti od se dam me ta ra od

cen tra de to na ci je, ve ro vat no }a po ga |a -

wa ì ve si le je iz u zet no ve li ka i iz no si

~ak 90 od sto, a uboj ni ra di jus gra na te iz -

no si 15 m. VOG-30 ima ko {u qi cu ko ja je

frag men ti sa na ta ko |e, ali je za 60 od -

sto frag men ta ci ja ve }a ne go kod mu ni ci je

40 mm M 384.

ê sto se AGS -17 po ja vqi vao kao se -

kun dar no oru` je na ne kim bor be nim i ne -

bor be nim vo zi li ma. U Av ga ni sta nu je bi lo

slu ~a je va da su iz bor be nog vo zi la BMD

va di li top ka li bra 73 mm i po sta vqa li

je dan do dva AGS-17. Po red osnov nog mo -

de la AGS-17, po sto je jo{ dva spe ci jal na

si ste ma ko ja se ko ri ste u avi ja ci ji (u bor -

be nim he li kop te ri ma) i u mor na ri ci. Raz -

li ku je se od osnov nog mo de la po to me {to

ima du u cev, za tim, ve }u br zi nu ga |a wa –

na 420 do 500 gra na ta u mi nu ti. To je pro -

u zro ko va lo i pro me nu u pu we wu, pa se

hra ni re de ni kom od 300 gra na ta. Mor na -

ri~ ka ver zi ja no si ozna ku AGS-17M.

Od li ke ori gi na la

22

4 15. oktobar 2008.

ha ni zma za po vla ~e we re de ni ka. Sa pred -

we stra ne za tva ra ~a po sto je dva ver ti kal -

na le ba po ko ji ma se kre }e ver ti kal ni do -

no sa~. Taj deo se po di e ka da is pu sti na

bo~ nim stra na ma ver ti kal nog do no sa ~a na -

i |u na ko pi re unu tar san du ka. Ta da uzi ma

me tak iz ~lan ka i spu {ta ga po sle pro la -

ska ko pi ra u pro du e we ose ce vi, i uvo di

me tak u cev.

Sa zad we stra ne za tva ra ~a po sto je

tri sle pa otvo ra. U dva ni a pred vi |en je

sme {taj po vrat nog me ha ni zma, dok je tre }i

otvor na me wen za sme {taj hi dra u li~ ne

ko~ ni ce. Za da tak hi dra u li~ ne ko~ ni ce je -

ste da na se be pre u zme vi {ak ener gi je tr -

za ja za tva ra ~a i da ko ~i za tva ra~ pri we -

go vom do la sku u pred wi po lo aj.

Me ha ni zam za za pi wa we na la zi sa

zad we stra ne san du ka ko ji fi zi~ ki za tva ra

sa go re zad we stra ne. Slu i za ru~ no pu -

we we i pra we we BGA. Za pi we se pre ko

ru ~i ce ko ja se na la zi sa zad we stra ne i po -

ve za na je sa ~e li~ nim uè tom za za pi wa we.

Da bi se BGA na pu nio, ru ~i ca za za pi wa we

mo ra se „mu {ki” po vu }i do kra ja i to pr vi

put. Uglav nom se pri li kom po vla ~e wa ru ~i -

ce pra vi za stoj, jer se ne po vu ~e do voq no

ener gi~ no i do kra ja. Na gor woj stra ni po -

klop ca za ko va na je ta bli ca ga |a wa.

Me ha ni zam za oki da we sme {ten je sa

le ve stra ne san du ka is pod sa mog vo di {ta

re de ni ka i u~vr {}en je gla vi com oso vi ne

uvod ni ka. Me ha ni zam je u ne po sred nom

kon tak tu pre ko po lu i ce oki da ~a i le tvi -

ce sa oba ra ~om za ru~ no oki da we ko ja se

na la zi skroz po za di na vra tan ci ma san du -

ka. Na uda ra ~u se na la ze dva zu ba – pred -

wi i zad wi. Pri li kom vra }a wa za tva ra -

~a, za hva ta ju }i pod zad wi zub, za pi wa ~a

za pi we uda ra~. Na kon {to za pi wa ~a oslo -

bo di uda ra~, on pod dej stvom udar ne po lu -

ge kre ne una trag i pred wim zu bom uda ra u

pre no snu po lu gu uda ra ~a.

Me ha ni zam se sa sto ji od pred weg zu -

ba uda ra ~a, zad weg zu ba uda ra ~a, re gu la -

to ra br zi ne ga |a wa, utvr |i va ~a, ko~ ni ce,

slu i ca oki da ~a, klip wa ~e re gu la to ra br -

zi ne ga |a wa i vo |i ce uda ra ~a.

Br zi na ga |a wa me wa se okre ta wem

ru ~i ce re gu la to ra na ko joj su ugra vi ra ne

ozna ke „MAX” i „MIN”. Ko~ ni ca paq be blo -

ki ra oki da~ u po lo a ju „U” (uko ~e no), ~i me

se is kqu ~u je mo gu} nost slu ~aj nog opa qe wa.

Kao i kod sva kog au to mat skog oru` ja,

po vrat ni me ha ni zam na me wen je za ubla -

à va we tr za ja i vra }a we za tva ra ~a u pre -

d wi po lo aj. Ka ko je i sam za tva ra~ ga ba -

ri tan i te ak, i za po vrat ni me ha ni zam

pred vi |e ne su dve ja ke ~e li~ ne opru ge sa

vo |i ca ma, ko je mo gu iz dr a ti i ubla i ti

tr zaj za tva ra ~a.

Po sto qe je na me we no da da sta bil -

nost BGA pri li kom ga |a wa iz raz li ~i tih

po lo a ja, i da do vo di oru |e u po tre ban

5

22po lo aj, za vi sno od za u ze tih ele me na ta

ga |a wa.

Pre ko le i {ta ra me na na san du ku

ostva ru je se ~vr sta ve za sa ko lev kom po -

sto qa. Ko lev ka slu i za sme {taj i u~vr -

{}i va we ba ca ~a gra na te i ostva ri va we

ho ri zon tal nog i ver ti kal nog po qa dej stva

ba ca ~a. Ver ti kal no dej stvo ostva ru je se

pre ko me ha ni zma ele va ci je, ko ja je na me -

we na za po me ra we ba ca ~a po vi si ni i

ostva ri va we ver ti kal nog po qa dej stva.

Na la zi se od mah is pod ko lev ke gde su mu

sme {te ni svi osta li de lo vi kao {to su:

no sa~, seg ment ni zup ~a nik, zup ~a nik, ku }i -

{te pu a, pu nog zup ~a ni ka, oso vi ne sa

pu nim vij kom, to ~ak sa ru ~i com za po kre -

ta we i utvr |i va ~a.

Po mo }u me ha ni zma prav ca upra vqa

se ba ca ~em po prav cu. On se sa sto ji od

lu~ ni ka, kli za ~a sa utvr |i va ~em i dva gra -

ni~ ni ka. Pre ko iz rav wa ~a na gi ba ze mqi -

{ta, ko ji mu se na la zi na de snoj no i ci,

uspe {no se ot kla wa na gib ze mqi {ta. Na

sva koj no i ci na la ze se i {a pe, na me we -

ne da ostva re ~vr stu ve zu sa ze mqom. Po -

ne kad je po treb no da se te {a pe uko pa ju

od no sno op te re te ka ko se pri li kom paq be

ne bi po me ra le.

Ni {an ska spra va

Ni {an ska spra va (NSBG-1) na me we na

je za za u zi ma we ele me na ta prav ca i ele va -

ci je i ni {a we we pri ga |a wu raz li ~i tih ci -

qe va. Sa sto ji se od: te la, oso vi ne, da qi -

na ra, uglo me ra i dur bi na. Svi ti de lo vi su

iden ti~ ni kao kod ni {an skih spra va mi no -

ba ca ~a, sem dur bi na. Po mo }u dur bi na se

ni {a ni u ni {an sku ta~ ku. Na ska li da qi ne

po sto ji po de la do 700 m. Le vo i de sno od

cen tral ne ni {an ske ozna ke na la zi se ska -

la pre ti ca wa.

Do bo{ za mu ni ci ju na me wen je za

sme {taj, pre nos i pu we we BGA sa re de ni -

kom. U we ga sta je je dan re de nik ka pa ci te ta

29 me ta ka ka li bra 30 mm. U to ku dej stva

na BGA na la zi se je dan do bo{, a osta li su

u re zer vi.

Re de nik se sa sto ji se od 30 ~la na ka

ko ji su me |u sob no po ve za ni. ^lan ci ima ju

te lo, pred we i zad we iz dan ke i rep. Pri -

li kom pu we a re de ni ka, krak re pa po sta vqa

se u ve nac na dnu ~a u re. Pu ni se po mo }u pu -

wa ~a ili ru~ no, pri ~e mu se pr vi ~la nak ne

pu ni.

Na jed no ode qe we BGA (tri oru |a) u

pri bo ru se na la ze pu wa~ re de ni ka i dur -

bin za rek ti fi ka ci ju DR-30.

Mu ni ci ja

Za ga |a we iz BGA ko ri sti se me tak ka -

li bra 30 mm i to sa tre nut nom, za tim ku mu -

la tiv nom, ve bov no-mar ki ra ju }om i ve -

Ka li bar……...................…………...30 mm

po ~et na br zi na gra na te..........…….185 m/s

br zi na ga |a wa (re gu la tor na „MAX”):

te o rij ska…......………………….. 350 – 400

bor be na.......……………………….. 65 – 70

ho ri zon tal no po qe dej stva......………….30°

ver ti kal no po qe dej stva..……. -5° do +70°

uspe {no ga |a we:

ne po sred no ....…………………….. do 700 m

po lu po sred no i po sred no...…… do 1.700 m

Pu we we re de ni ka iz do bo {a

ma sa pra znog oru |a sa do bo {em,

NSBG-1 i re de ni kom..…………..….…. 35 kg

ma sa pra znog re de ni ka.....…….…..….1,4 kg

ma sa pra znog do bo {a...……………….1,6 kg

ma sa kom ple ta pu wa ~a sa san du kom..13,5 kg

Me tak 30 mm sa tre nut nom gra na tom M93 P1

Ka li bar........…………………………..30 mm

Po ~et na br zi na....………………......185 m/s

mak si mal ni do met....………………...1.730 m

si gur nost de lo va wa upa qa ~a...........….60 m

ma sa met ka.......………………………....350 g

ma sa gra na te.…......…………………….270 g

pa ko va we u li me nim ku ti ja ma.......48 me ta ka

Tak ti~ ko-teh ni~ ki po da ci

15. oktobar 2008.

`bov nom gra na tom. Za obu ku u pu we wu i

pra we wu ko ri sti se me tak 30 mm {kol ski.

Me tak 30 mm sa tre nut nom gra na tom

TG M 93 P1 na me wen je za dej stvo iz BGA

po ci qe vi ma na ze mqi ko ji se na la ze van

za klo na, a i u za klo ni ma, na da qi na ma do

1.700 m.

Me tak se sa sto ji od upa qa ~a UT

M99SP, ko {u qi ce sa eks plo ziv nim pu we -

wem i ~a u re sa ba rut nim pu we wem. Upa -

qa~ UT M99 SP ide u red osi gu ra nih upa -

qa ~a, opre mqen je sa sa mo li kvi da to rom,

tre nut nog dej stva. Osi gu ran je na da qi na -

ma do 10 m od usta ce vi. Na da qi na ma od

60 m i vi {e ve o ma je po u zdan, a vre me sa -

moli kvi di ra wa je 27 se kun di. Upa qa~ ima

jo{ i pre ki nu ti ini ci jal ni la nac. Si gu ran

je u svim uslo vi ma tran spor ta i ma ni pu la -

ci je, pa ~ak i pri pa du sa vi si ne od tri me -

tra. Tem pe ra tur ni op seg si gur no sti pri

eks plo a ta ci ji iz no si od – 30 do + 50 ste -

pe ni Cel zi ju so vih. Pa ku je se u li me nu ku ti -

ju po 48 ko ma da, a ta kve dve li me ne ku ti je

se pa ku ju u je dan dr ve ni san duk (ukup no 96),

gde je sva ki me tak za {ti }en kar ton skim ci -

lin drom (tuq kom).

Me tak sa ku mu la tiv nom gra na tom na -

me wen je za ne u tra li sa we la ko o klo pqe nih

bor be nih i ne bor be nih vo zi la na da qi na -

ma do 700 m. Onaj sa ve bov no-mar ki ra ju -

}om gra na tom slu e za pro ve ru ob u ~e no -

sti po slu ga i je di ni ca ga |a wem ci qe va na

ze mqi. Pri li kom uda ra u pre pre ku ak ti vi -

ra se mar ki ra~, a on po tom ak ti vi ra do -

dat nu dim nu sme {u (ko ja je u ~an ~e tu) i ko ja

iz la ze kroz ~e ti ri otvo ra na ko {u qi ci,

stva ra ju }i uo~ qiv oblak di ma na me stu pa -

da met ka (uo ~a va se i na mak si mal noj da -

qi ni). Ma sa, ob lik i di men zi je mar ki ra ju -

}e gra na te su iden ti~ ne sa tre nut nom gra -

na tom.

Ve bov na gra na ta VG M 93 upo tre -

bqa va se za is pi ti va we funk ci ja oru |a

pri pri je mu. Me tak ima iste di men zi je, ma -

su i ob lik, ta ko da da je iste unu tra {we i

spoq no ba li sti~ ke ka rak te ri sti ke kao on-

aj sa TG M 93.

I{tvan PO QA NAC

7

Najlak{a

na svetu

Potreba za {to lak{om

haubicom, ta~nije

top-haubicom u standardnom

kalibru 155 mm, radi

pove}awa pokretqivosti,

postavila se kao nimalo lak

zadatak pred konstruktore.

Oni su pribegli nekim novim

re{ewima i savremenim

materijalima. Rezultat je

bio ameri~ko-britanska

haubica M777, koja danas,

u svojoj klasi, predstavqa

najlak{e artiqerijsko oru|e

na svetu.

A M E R I ^ K O - B R I T A N S K A T O P - H A U B I C A M 7 7 7

nal na sa mo hod na oru |a – gu se ni ~a re, ta ko

da su ne ka od tih vo zi la do voq no la ga na da

se mo gu tran spor to va ti i stan dard nim

tran sport nim avi o ni ma po put C-130 Her -cu les. Jo{ eks trem ni ji pri mer pred sta vqa

raz voj olak {a nih vu~ nih ar ti qe rij skih

oru |a, ko ja ne sa mo da bi u bu du} no sti tre -

ba lo da se pre no se te {kim tran sport nim

he li kop te ri ma ve} i sred wim he li kop te ri -

ma, tilt-ro to ri ma, i to za jed no sa po sa dom

i bor be nim kom ple tom mu ni ci je. Sve to u

stan dard nom ka li bru 155 mm, sa mo gu} no -

{}u upo tre be ~i ta ve pa le te mu ni ci je, ukqu -

~u ju }i i pre ci znu – na vo |e nu. Taj na iz gled

ne do sti ni ciq ostva ren je s po ja vom top-

ha u bi ce M777.

Re~ je o ame ri~ ko-bri tan skom pro iz -

vo du, jer je M777 raz vi la bri tan ska kom -

Iz me we na stra te gij ska si tu a ci ja u sve -

tu, ko ja je na stu pi la s okon ~a wem

hlad nog ra ta, po sta vi la je no ve iza -

zo ve pred ve li ke si le. Bor ba pro tiv

te ro ri zma i ulo ga svo je vr snog „svet-

skog po li caj ca” isti ca la je po tre bu da se u

od re |e noj me ri pre for mu li {e kon cep ci ja

oru nih sna ga za pad nih ze ma qa i for mi -

ra ju sna ga za br zo re a go va we u svet skim

à ri {ti ma. Re or ga ni za ci ja i osni va we

br zo po kre tqi vih tru pa zah te va li su i raz -

voj sa vre me ni jih i lak {ih sred sta va, {to

ni je za o bi {lo ni ar ti qe ri ju.

Sa mo hod na ar ti qe ri ja po sta je lak {a

s ugrad wom ar ti qe rij skih oru |a na ka mi -

on ske {a si je (fran cu ski Ca e sar, iz ra el ski

Ras cal, pa i do ma }a NO RA B-52), ~i me se

ma sa upo la sma wu je u od no su na tra di ci o -

22

pa ni ja BAe Systems Land Systems, a pro iz -

vo di se i te sti ra u SAD, u po dru ni ci

bri tan ske kom pa ni je Uni ted De fen ce LD.

Uo sta lom, i pro da je se pr ven stve no ame -

ri~ kim oru a nim sna ga ma.

Kon struk ci ja oru |a se uve li ko za sni -

va na sa vre me nim ma te ri ja li ma, od ko jih

zna tan deo pri pa da le gu ra ma ti ta ni ju ma.

One ima ju me ha ni~ ke oso bi ne na ni vou ~e -

li ka, ali im je spe ci fi~ na ma sa sve ga oko

4,5 g/cm3, {to je znat no ma we u od no su na

~e lik (oko 7,85 g/cm3). Osim to ga, iz u zet -

na je ot por nost na ko ro zi ju, a i na vi so ke

tem pe ra tu re. Me |u tim, osnov ni pro blem

je ce na – ti ta ni jum je vi {e stru ko sku pqi

od ~e li ka. Taj pro blem je de li mi~ no re {en

no vi jim le gu ra ma iz fa mi li je Ti-6Al-4V(le gi ra ne sa 6 % alu mi ni ju ma i 4 % va na -

di ju ma), znat no ni e ce ne, {to im je otvo -

ri lo vra ta za {i ru upo tre bu.

Osim na pred nih ma te ri ja la, pri me -

we na su i od re |e ne kon struk ci o na re {e -

wa ko ja vre di spo me nu ti. Pre sve ga, dru -

ga ~i je je kon ci pi ran la fet, ko ji naj ve }i

deo ener gi je tr za ja pre u sme ra va ver ti -

kal no na tlo, pri ~e mu mu znat no „po ma -

Upr kos ~i we ni ci da je re~ o re la -

tiv no no vom sred stvu, bor be na upo tre -

ba M777 je pri li~ no ~e sta, pre sve ga u

ope ra ci ja ma u Ira ku i, na ro ~i to, u Av -

ga ni sta nu. Za pam }e we je an ga o va we

ka nad skih ar ti qe ra ca u Av ga ni sta nu,

ko ji su u~e stvo va li u ope ra ci ji Ar cher,

oko Kan da ha ra, i u bi ci kod Pan xva ji ja,

gde je re la tiv no ma li broj od sve ga {est

oru |a M777 imao stra ho vi te efek te u

bor bi pro tiv Ta li ba na. To kom te bit ke,

ta~ ni je to kom naj in ten ziv ni jeg pe ri o da

upo tre be, sve ga dva oru |a su na ne la Ta -

li ba ni ma gu bit ke od 72 mr tva bor ca.

Ar mi ja SAD ko ri sti naj lak {u top-ha u bi cu u Ira ku

Nastavak na 25. strani

è" i vr lo efi ka sna dvo ko mor na ga sna

ko~ ni ca. Na taj na ~in je ostva re na osnov -

na pred nost M777 – iz u zet no ma la ma sa

od ne ve ro vat nih 3.745 kg! Ta broj ka je za -

i sta ne ve ro vat na, jer je ma sa do ne dav no

naj lak {eg ar ti qe rij skog oru |a ka li bra

155 mm, M198, bi la ne {to ve }a od se dam

to na, da kle, go to vo dvo stru ko vi {e. Ma sa

dru gih, na pred ni jih oru |a, opre mqe nih

sop stve nim po go nom za skla pa we la fe ta i

br zu pr o me nu va tre nog po lo a ja, pre va -

zi la zi de vet to na (fran cu ski TRF-1 i

evrop ski FH-70), a kod ne kih do sti e ~ak

i 14 (G-5), da kle, 3,5 pu ta vi {e!

Ta ko ma la ma sa omo gu }a va tran spor -

to va we M777, sa po sa dom od osam ~la no va

i bor be nim kom ple tom avi o nom tilt-ro to -

rom V-22 Osprey (po le }e i sle }e ver ti -

kal no kao he li kop ter, a u ho ri zon tal nom

le tu kao avi on, ro ta ci jom mo to ra na kra -

je vi ma kri la), ko ji ula zi u ope ra tiv nu upo -

tre bu Ma rin skog kor pu sa i pred sta vqa za -

me nu za do sa da {we tran sport ne he li kop -

te re CH-46 Sea Knight. Osim to ga,

Upotreba u Ira ku i Av ga ni sta nu

Voj no teh ni~ ki in sti tut Voj ske Sr bi je da nas je naj ve }a voj na

na u~ no i stra i va~ ka usta no va u Sr bi ji, u okvi ru ko je je raz vi je no

i uve de no u upotrebu vi{e od 1.000 sred sta va

na o ru a wa i voj ne opre me

Nau~ni oslonac

odbrane

Ka da je u 19. ve ku Sr bi ja po ~e la da stva ra sta ja }u

voj sku, dr av no pi ta we broj je dan po sta lo je we no

na o ru a va we. Si ste mat sko opre ma we, pak, po ~i we

po sle sa stan ka odr a nog 1937. u Kra gu jev cu, na ko -

me je knez Mi lo{ po sta vio u~e sni ci ma sku pa de set

pi ta wa. Jed no od wih gla si lo je ko ji je naj bo qi i naj zgod -

ni ji na ~in da se do ba ve sred stva na o ru a wa. Od go vor je

bio kra tak: naj bo qe je iz ra di ti to po liv ni cu u Kra gu jev cu,

od ko je bi ze mqa ima la dvo stru ku ko rist – to po vi ne bi

mo ra li da se ku pu ju na stra ni, ~i me bi se na rod noj ka si

u{te de la ve li ka nov ~a na sred stva, a iz ra |u ju }i ih kod

ku }e ne bi smo se stal no iz la ga li sum wi i da va li iko me

po vo da da nas pi ta {ta ra di mo i za {ta }e nam.

Upra vo je ta da u ta dav na vre me na na zna ~e no ko li ko

je va an do ma }i raz voj sred stva na o ru a wa i ko li ku ko -

rist od to ga mo e ima ti pri vre da ze mqe. Pi ta we vla sti -

te pro iz vod we se u Sr bi ji uvek po sta vqa lo, pa i sre di -

nom 20. ve ka. Zbog to ga je 3. no vem bra 1948. osno van Voj -

no teh ni~ ki in sti tut Ju go slo ven ske ar mi je – VTI. Bi lo je

to vre me eko nom ske izo la ci je ze mqe, In for mbi roa.

22[ E Z D E S E T G O D I N A V O J N O T E H N I ^ K O G I N S T I T U T A

10 15. oktobar 2008.

„@ivot ni put” In sti tu ta ot po ~eo je ja -

nu a ra 1949. go di ne, u jo{ ne do vr {e noj

zgra di u Ka ta ni }e voj uli ci br. 15 i Do wo -

grad skom bu le va ru br. 4, u Be o gra du. Od

na stan ka do 1992, u isto ri jat te usta no ve,

u pri ~e o osni va wu i raz vo ju Voj no teh ni~ -

kog in sti tu ta KoV, Va zdu ho plov no teh ni~ kog

in sti tu ta i Bro dar skog in sti tu ta, ko ji su

po sto ja li kao raz vi je ne za seb ne ce li ne,

utka no je i ne bro je no mno go po je di na~ nih

pri ~a. Go di ne 1992. je, na kon tran sfor ma -

ci je, od te tri voj no na u~ ne usta no ve for -

mi ra na jed na, in ter vi dov ska – Voj no teh ni~ -

ki in sti tut VJ. Pod tim na zi vom po sto ji i

da nas, sa mo je ime voj ske pro me we no u –

Voj sku Sr bi je.

Osta vqa ju }i za so bom raz li ~i te ob li -

ke or ga ni za ci o nih, ka drov skih i na u~ no-

stru~ nih pro me na, VTI ve} {est de ce ni ja gra -

di svoj iden ti tet ne sa mo u raz vo ju i mo der -

ni za ci ji sred sta va NVO ve} i u obla sti pri -

me we nih is tra i va wa. Da nas je to jed na od

naj zna ~aj ni jih na u~ no i stra i va~ kih i raz voj -

nih in sti tu ci ja u ze mqi.

Od na stan ka je u VTI raz vi je no i uve -

de no u na o ru a we vi{e od 1.000 sred sta va

na o ru a wa i voj ne opre me (NVO). Naj zna -

~aj ni ja do stig nu }a ostva re na su u obla sti ma

va zdu ho plov stva, ar ti qe ri je – kla si~ ne i

ra ket ne, oklop nih bor be nih sred sta va,

sred sta va za pro ti vo klop nu bor bu i pro -

tiv va zdu ho plov nu od bra nu, te pe {a dij skog

na o ru a wa.

To je i pro stor no ve li ki kom pleks.

Sto pe de set obje ka ta ko ji se na la ze na lo -

ka ci ja ma @ar ko vo, Ku mo dra` i Ba ri~ pro -

sti re se na 85 hek ta ra ze mqi {ta. Ne ka da

je VTI bio i ka drov ski gi gant. Be le i se

po da tak da je 1989. u VTI KoV bi lo naj vi -

{e za po sle nih – 1.850, a Va zdu ho plov no -

teh ni~ ki in sti tut je svoj ka drov ski mak si -

mum imao 1988. – 900 qu di. Na kon in te -

gra ci je 1992. no vo for mi ra ni in sti tut

bro jao je 1.800 po sle ni ka

U ka drov skoj struk tu ri 76 od sto sa sta -

va In sti tu ta ~i ne is tra i va ~i, a ukup na na -

u~ no i stra i va~ ka i raz voj na de lat nost ob -

Voj no teh ni~ ki in sti tut je iz svo jih

re do va po da rio dva ~la na SANU: Sve -

to polk Piv ko i Mi ha i lo Vu ko bra to vi}.

U VTI je ini ci ra no osni va we Ka -

te dre za voj no ma {in stvo, jed nog od ~e -

ti ri usme re wa na Ma {in skom fa kul te tu

u Be o gra du. Glav ni kon struk tor brd skog

to pa B-1 pu kov nik Bo {ko Sta ni sa vqe vi}

bio je je dan od osni va ~a te ka te dre. Po -

red we ga, na stav ni ci su bi li i pu kov ni -

ci Jo van Tri vu nac, Jo van Ma rin ko vi},

Mi len ko Opa ~i}, Ivan [i mi} i Pa vle

\or |e vi}.

Vi{e od 40 stru~waka koji su ra -

di li u VTI bili su ili i danas jesu pra-

dava~i na Beogradskom univerzitetu i

drugim fakultetima u zemqi i svetu.

AKA DE MI CI

I PRO FE SO RI

SERTIFIKAT br. 2649-1/15/08-051

Raketni sistem „orkan”

11

u hva ta ve li ki broj is tra i va wa, prak ti~ no

u svim teh ni~ kim obla sti ma. Pod kro vom te

usta no ve je 28 ve }ih la bo ra to ri ja, od ko jih

su ne ke je din stve ne u ze mqi, a ne ke pre va zi -

la ze na ci o nal ne po tre be i ima ju me |u na -

rod ni zna ~aj.

22U VTI se po seb no po no se iz da va~ -

kom de lat no {}u stru~ nih pu bli ka ci ja –

„Na u~ no teh ni~ ki pre gled”, „Na u~ no teh -

ni~ ke in for ma ci je” i „Po da ci o na o ru -

à wu”. „Na u~ no teh ni~ ki pre gled“ je ~a -

so pis ko ji iz da ju od 1950, a od 2003.

iz la zi na en gle skom je zi ku kao „Sci en ti ficTec hni cal Re vi ew“. Do sa da je ob ja vqe no

vi {e od 2.500 pu bli ka ci ja u „Na u~ no -

teh ni~ kim in for ma ci ja ma“ i 140 sve za -

ka „Po da ta ka o na o ru a wu“. Stan dar -

do te ka In sti tu ta ras po la e sa bli zu

35.000 stra nih i na {ih stan dar da i

pro pi sa.

IZ DA VA^ KA DE LAT NOST

Kom pleks ae ro tu ne la u Voj no teh -

ni~ kom in sti tu tu zna ~a jan je is tra i va~ -

ki cen tar. Ta kvim cen trom ras po la u sa -

mo in du strij ski i teh no lo {ki vi so ko ra -

zvi je ne ze mqe. Tri so ni~ ni ae ro tu nel T-

38 je dan je od naj sa vre me ni jih u svo joj

kla si. To kom we go ve iz grad we pri me we -

na su teh no lo {ka re {e wa ko ja i da nas

pred sta vqa ju vr hu nac ae ro tu nel ske teh -

ni ke. U pe ri o du od 1989. go di ne do da -

nas oko 30 od sto ka pa ci te ta tog ae ro tu -

ne la ko ri sti li su ino stra ni na ru ~i o ci.

AE RO TU NE LI

Ra di podr{ke na u~ no i stra i va~ kom

ra du, In sti tut ima ve o ma raz vi je nu na u~ no-

teh ni~ ku in for ma ci o nu i iz da va~ ku de lat -

nost. Bi bli o te ka In sti tu ta ras po la e sa

vi {e od 200. 000 mo no graf skih pu bli ka ci -

ja, sa oko 2.000 na slo va ~a so pi sa i vi {e od

25.000 spe ci jal nih do ku me na ta. Tako|e po -

se duje elektronske baze podataka: VAN TIS,

SOP i NI RAZ.

U nekoliko posledwih godina VTI bio

je ak tiv ni u~e snik i or ga ni za tor iz lo bi i

sku po va, kao {to su: me |u na rod ni sa jam

NVO pod na zi vom Part ner u 2004, 2005. i

2007. i na u~ nih sku po va pod na zi vom Od -

bram be ne teh no lo gi je – OTEH u 2005. i

2007. go di ni.

Da nas se ta usta no va or ga ni za ci o no

na la zi u Mi ni star stvu od bra ne, u okvi ru

Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je Sek to ra

za ma te ri jal ne re sur se. Poseduje Serti-

fikat br. 2649-1/15/08-051 kojim se

potvr|uje da Sistem menaxmenta kvalitetom

VTI zadovoqava zahteve standarda SRPS ISO9001:2001 (ISO 9000:2000).

Sve ono {to je do sa da ura |e no, ali i

ko ji su ak tu el ni i per spek tiv ni pro jek ti u toj

usta no vi sa zna je mo pra te }i rad we go vih or -

ga ni za ci o nih ce li na.

Modernizovani tenk M-84 AB1

12 15. oktobar 2008.

fa mi li ju au to mat skog oru` ja na prin ci pu za -

bra vqi va wa ti pa ka la {wi kov (au to mat ska

pu {ka M70A i pu {ko mi tra qez M72).

Po sled wih go di na uspe {no je za vr {en

raz voj i usvo je ni su u na o ru a we Voj ske Sr -

bi je au to mat 9 mm, M97, za je di ni ce spe ci -

jal ne na me ne, i kao vr hu nac au to mat ska pu -

{ka 5,56 mm M21, sa pot cev nim ba ca ~em

gra na ta 40 mm, iz pro gra ma „Opre ma voj ni -

ka za 21. vek”. Za ta oru` ja raz vi je na je i

osvo je na pro iz vod wa od go va ra ju }e mu ni ci je,

te {i ro ka ga ma pe {a dij skih i pro tiv ten kov -

skih trom blon skih mi na i mu ni ci je za pot -

cev ne ba ca ~e gra na ta.

Rad na sred stvi ma za pro ti vo klop nu

bor bu po ~eo je raz vo jem ru~ nih ba ca ~a RB

M49 i RB M57 i vu~ nog bes tr zaj nog to pa 82

mm M60, sa od go va ra -

ju }im pro jek ti li ma.

Tu rel nom ugrad wom

dva bes tr zaj na to pa

na oklop ni tran spor -

ter OT M-60 do bi je -

na je sa mo hod na va ri -

jan ta za pro ti vo klop -

nu za {ti tu me ha ni zo -

va nih sa sta va.

Se dam de se tih

go di na raz vi jen je sa -

vre me ni pre no sni

bes tr zaj ni top 82 mm

M79. Za ten kov ska i

pro ti vo klop na oru |a

raz li ~i tih ka li ba ra

osvo je na je ga ma ku mu -

la tiv nih, pan cir nih i

po tka li bar nih pro jek -

ti la, a po se ban do -

pri nos Sek tor je dao

to kom osva ja wa pro -

iz vod we ra zor ne, ku -

mu la tiv ne i po tka li -

bar ne mu ni ci je za top

125 mm na ten ku M-84.

Pri me we na is tra i va wa i pra }e we

sa vre me nih ten den ci ja u raz vo ju PO mu ni ci -

je po mo gla su da se sre di nom de ve de se tih

uspe {no raz vi ju do ma }i po tka li bar ni pro -

jek ti li sa pe ne tra to rom od te {kog me ta la za

PO top 100 mm T-12 i top na ten ku T-55, te

ku mu la tiv ne boj ne gla ve za vi {e kla si~ nih i

ra ket nih PO sred sta va. Za hva qu ju }i pri me -

we nim teh ni~ ko-teh no lo {kim re {e wi ma ta

sred stva su, po pro boj no sti i dru gim od li ka -

ma, na ni vou svet skih.

Sre di nom osam de se tih, na je din stven

na ~in za to vre me teh ni~ ki je re {en PO top

100 mm to paz ve li ke va tre ne mo }i, vi so ke

pre ci zno sti i ve li ke br zi ne ga |a wa. Za taj

top, kao i PO to po ve 100 mm T-12 i MT-12,

raz vi jen je dnev no-no} ni si stem za upra vqa -

we va trom M91, ko jim se ostva ru je vi so ka

ve ro vat no }a po ga |a wa (ve }a od 70 %) po -

kret nih ci qe va pr vim po got kom na efi ka -

snim do me ti ma to pa, a vre me re ak ci je na ni -

vou ba te ri je sma wu je na oko 15 se kun di.

Od osni va wa, u sa sta vu Voj no teh ni~ kog

in sti tu ta na la zi se pet or ga ni za ci o nih je di -

ni ca, a me |u wi ma je bio i ode qak za na o ru -

à we. Za to se 3. no vem bar obe le a va i kao

dan Sek to ra za kla si~ no na o ru a we VTI.

Ve o ma zna ~aj na go di na u raz vo ju Sek to -

ra bi la je 1951, ka da je po ~e la sa ra dom la -

bo ra to ri ja za me re wa u na o ru a wu. Ona je

1954. po sta la Cen tral na la bo ra to ri ja, pot -

~i we na upra vi In sti tu ta, i pru a la je vr hun -

ske uslu ge me re wa i sni ma wa za po tre be raz -

vo ja sred sta va NVO.

Za hva qu ju }i en -

tu zi ja zmu, kre a tiv no -

sti i za la ga wu za po -

sle nih, za 60 go di na

po sto ja wa In sti tut je

bio ini ci ja tor i no -

si lac raz vo ja i osva -

ja wa pro iz vod we naj -

ve }eg de la si ste ma

kla si~ nih oru |a i

oru ja i od go va ra ju }ih

vr sta mu ni ci je za po -

tre be na {e voj ske. I u

sa da {woj or ga ni za -

ci ji ni je me wa na pro -

gram ska ori jen ta ci ja.

Kva li tet i po u -

zda nost ra da do ne li

su ve li kom bro ju

sred sta va za vid nu iz -

vo znu re pu ta ci ju i

ona su ko ri {}e na u

na o ru a wu ar mi ja

mno gih stra nih ze ma -

qa. Za uspe {an rad

Sek tor je do bio or -

den na rod ne ar mi je sa lo vo ro vim ven cem.

Isto rij sku vred nost ima po da tak da je

rad za po ~e lo {est stru~ wa ka, ia ko im je od -

mah po sta vqe no 46 za da ta ka iz obla sti oru -

|a, oru` ja, mu ni ci je, bom bi i ta bli ca ga |a -

wa. U re kord nom ro ku raz vi je ni su i usvo je -

ni u na o ru a we: brd ski top 76 mm M48-B1,

pu {ka 7,9 mm M49, ru~ ni ba ca~ RB-M49, mi -

tra qez M53 „{a rac”, mi no ba ca ~i MB 82 mm

i 120 mm i niz ti po va mu ni ci je, pro tiv pe {a -

dij skih i pro tiv ten kov skih mi na.

U po ~et ku su ra di li u oskud nim raz voj -

nim, la bo ra to rij skim i pro iz vod nim uslo vi -

ma, ali je po se ban uspeh za to vre me pred -

sta vqa lo osva ja we pro iz vod we mi tra qe za

7,9 mm M53, au to mat skog oru` ja ve li ke br -

zi ne ga |a wa, ko je je zah te va lo isto vre me no

osva ja we no vih ma te ri ja la i teh no lo gi ja.

Kra jem pe de se tih go di na za po ~eo je raz -

voj fa mi li je stre qa~ kog oru` ja u ka li bru

7,62 mm, ko ji je do neo niz uspe {nih re {e wa:

naj pre po lu a u to mat sku pu {ku M59/66, pa

Za {est de ce ni ja po sto ja wa Sek to -

ra kla si~ nog na o ru a wa u okvi ru Voj no -

teh ni~ kog in sti tu ta raz vi je no je: 20 vr -

sta kla si~ nih ar ti qe rij skih oru |a i mi -

no ba ca ~a, 12 vr sta stre qa~ kog oru` ja,

208 vr sta stre qa~ ke, ar ti qe rij ske i mi -

no ba ca~ ke mu ni ci je, 50 vr sta min sko-

eks plo ziv nih sred sta va, ve li ki broj ba -

ru ta i eks plo zi va.

REZULTATI

Po svo jim ukup nim TT ka rak te ri sti -

ka ma, po u zda no sti i jed no stav no sti ru -

ko va wa pr ve nac ju go slo ven ske voj ne in -

du stri je brd ski top 76 mm M48B du go je

slo vio za jed no od naj u spe {ni jih re {e -

wa u svo joj kla si u sve tu, pa je uve den u

na o ru a we ne sa mo na {e, ve} i dru gih

stra nih ar mi ja.

TOPOVSKI PRVENAC

Klasi~no

naoruàwe

13

22

Jed na od naj zna -

~aj ni jih i naj plo do -

tvor ni jih stru~ nih

obla sti u ce lo kup nom

ra du In sti tu ta je ste

raz voj sred sta va va -

tre ne po dr {ke. U do -

sa da {wem pe ri o du

uve de ne su u na o ru -

à we dve ge ne ra ci je

ar ti qe rij skih oru |a,

a raz vi je na je i tre }a.

Pr vu ge ne ra ci ju ~i ne brd ski top 76 mm M48,

mi no ba ca~ 120 mm M52, ha u bi ce 105 mm M56

i 155 mm M65. U dru goj su sa vre me na oru |a

mi no ba ca~ 82 mm M69A, la ki mi no ba ca ~i

120 mm M74 i M75, vu~ na ha u bi ca 122 mm

D30J i vu~ na top-ha u bi ca 152 mm NO RA sa

od go va ra ju }im asor ti ma nom mu ni ci je.

Sre di nom se dam de se tih od lu ~e no je da

se, ume sto ha u bi ca 155 mm M65 i M1, uve de

u na o ru a we ha u bi ca 152 mm D20. Me |u tim,

wen mak si mal ni do met od oko 17 km ni je za -

do vo qa vao sa vre me ne zah te ve, pa je In sti -

tut za po ~eo raz voj no ve vu~ ne ha u bi ce po ve -

}a nog do me ta, ko ja je 1984. uve de na u na o ru -

à we kao NO RA. To je pred sta vqalo re spek -

tiv no sred stvo na {e voj ske ko je ostva ru je

mak si mal ne do me te od oko 24 km. Kva li tet i

po u zda nost we ne kon struk ci je omo gu }io je

raz voj oru |a tre }e ge ne ra ci je ka li bra 152

i 155 mm sa du i nom ce vi od 45 ka li ba ra.

Ta oru |a od li ku je ve li ki do met i po kre tqi -

vost, te vi so ka efi ka snost dej stva na ci qu. U

toj kla si su raz vi je ni kon ver to va ni top

M46/86, sa mo po kret na ha u bi ca-top 152 mm

NO RA-C, i sa mo hod na HT 152 mm NO RA-B, na

{a si ji to~ ka {kog vo -

zi la FAP 2832.

Za ar ti qe rij ska

sred stva va tre ne po -

dr {ke osvo je na su no -

va po gon ska pu we wa i

ga ma sa vre me nih ra -

zor nih i ka set nih pro -

jek ti la sa ge ne ra to -

rom ga sa, sa ko ji ma se

po sti u vi so ka pre ci -

znost i efi ka snost va -

tre na do me ti ma od oko 40 km, a to ta oru |a

~i ni per spek tiv nim i danas.

Pr vi ko ra ci u raz vo ju PA ar ti qe ri je

po ~i wu osva ja wem to pa 20/3 mm M55 po li -

cen ci. Na kon to ga raz vi jen je ~e tvo ro cev ni

brod ski PA top 20/4 mm M75 i osvo je na li -

cen cna pro iz vod wa ra ~un sko-hi dra u li~ nog

ni {an skog ure |aj J-171. Osam de se tih go di na

raz vi jen je la ser sko-ra ~u nar ski si stem za

upra vqa we va trom za mo der ni za ci ju PA to pa

30/2 mm M53/59, a za tim i kom plek sni ar -

ti qe rij ski si stem PVO 40 mm u vu~ noj i sa -

mo hod noj va ri jan ti. Rad na tim za da ci ma

ospo so bio je stru~ wa ke In sti tu ta za pro jek -

to va we, raz voj i in te gra ci ju slo e nih ar ti -

qe rij skih si ste ma PVO i wi ho vo po ve zi va -

we u au to ma ti zo va ne mre e za pre nos po da -

ta ka, ko man do va we i upra vqa we va trom na

ni vou PA vo do va i ba te ri ja.

Zbog spe ci fi~ no sti i slo e no sti u po -

stup ku pro jek to va wa, raz vo ju ku pol nog na o ru -

à wa po sve }u je se pa wa od po ~et ka. Po se -

ban uspeh pred sta vqa re a li za ci ja ku po le sa

na o ru a wem i opre mom za bor be na vo zi la

pe {a di je BVP M80 i 80A i tenk M-84.

Bor be ni ten ko vi su

sred stva ko ja na kon 20 go -

di na od uvo |e wa u na o ru -

à we i opre mu mo ra ju da se

una pre de, pa je za na{ M-

84 spro ve de na mo der ni za -

ci ja pod si ste ma na o ru a -

wa ugrad wom no vog to pa

125 mm, da qin ski upra vqi -

vog mi tra qe za 12,7 mm i

mo der ni zo va nog bor be nog

kom ple ta mu ni ci je u ko me je

im ple men ti ran sa mo na vo -

|e ni pro ti vo klop ni pro jek -

til vi so ke ta~ no sti po ga |a -

wa ci qa na da qi na ma ga -

|a wa do ~e ti ri ki lo me tra.

Za vo |e we min skog

ra ta, od no sno za bor bu sa

ve li kim for ma ci ja ma ok -

lop nih sred sta va i ma sov -

nom ì vom si lom, kon -

stru i san je niz min sko-

eks plo ziv nih i di ver zant -

skih sre d sta va.

U pe ri o du po sle ras -

pa da SFRJ, za hva qu ju }i

o~u va nim ka drov skim i la -

bo ra to rij skim ka pa ci te ti ma, In sti tut je

uspe {no pru ao stru~ nu po mo} pro iz vo |a -

~i ma u SRJ u pre no su i osva ja we pro iz vod we

vi tal nih sred sta va rat ne teh ni ke ko ja su ra -

ni je pro iz vo |e na u biv {oj dr a vi i na sta -

vio da is tra u je i raz vi ja no va sred sta va

NVO. Tre nut no je u to ku is tra i va we i raz -

voj vi {e sred sta va kla si~ nog na o ru a wa, od

ko ji je zna ~a jan au to mat 9 mm M97, ko je se

re a li zu je u va ri jan ti stan dard ne i skra }e ne

du i ne.

U skla du sa ten den ci ja ma raz vo ja u

obla sti mi no ba ca ~a sre di nom de ve de se tih

go di na za po ~et je raz voj vu~ nog mi no ba ca ~a

120 mm M95, ve li kog do me ta, ko ji se tre nut -

no na la zi u za vr {noj fa zi raz vo ja.

Osvo je ni su me tak za ka li bar 105 mm

(za mo der ni zo va nu ha u bi cu TH 105 mm/33) i

155 mm za NO RA-B52 sa ga so ge ne ra to rom.

Ve o ma zna ~aj no je da se za ta kav me tak raz -

vi ja mo du lar no ba rut no pu we we. Uspe {no se

re a li zu je pro to tip ska par ti ja elek tron skog

tem pir nog upa qa ~a, na me we nog za ugrad wu u

osve tqa va ju }e, ka set ne i dru ge ar ti qe rij ske

pro jek ti le do ka li bra 155 mm.

Na osno vu is ku stva ste ~e nog u iz ra di

met ka 100 mm sa po tka li bar no-obe le a -

va ju }im pro jek ti lom i pe ne tra to rom od te -

{kog me ta la, raz vi ja se ta kav pro jek til i

u ka li bru 125 mm, znat no bo qih per for -

man si. Tre nut no se ra di i me tak 122 mm

sa osve tqa va ju }im pro jek ti lom. Ta ko se

stva ra ju uslo vi za raz voj mu ni ci je, po boq -

{a nih od li ka, i u ka li bru 152, od no sno

155 mm.

U to ku je za vr {na fa za is tra i va wa u

obla sti au to mat skog pra }e wa ci qe va u va -

zdu hu za po tre be bli ske PV od bra ne.

No vi mi le ni jum ozna ~io je po ~e tak

raz vo ja sa mo hod ne top-ha u bi ce 155 mm

NO RA-B 52, au to ma ti zo va ne va ri jan te

oru |a, ko ja ostva ru je mak si mal ni do met

od oko 41 km. Funk ci o nal ni mo del re a -

li zo van je ugrad wom pod si ste ma na o ru -

à wa, sa ce vi du i ne 52 ka li bra, na

{a si ji to~ ka {a FAP 2832. Re {e we si -

ste ma oru |e–mu ni ci ja na ni vou je svet -

skih i ima ga sa mo ma li broj naj ra zvi je -

ni jih ze ma qa.

NORA

cev nog ba ca ~a ra ke ta pla men, sa ra ke tom

do me ta 8,5 km, ra ke te za osve tqa va we ci -

qe va svi tac i ne vo |e ne ra ke te va zduh-va -

zduh i va zduh-ze mqa BR-1-57mm i BR-2-57mm.

Wi ho vo uvo |e we u na o ru a we i po ~e tak se -

rij ske pro iz vod we kru ni {u pi o nir sku fa zu

ra da u ra ket noj teh ni ci, ko ja je do ta da bi la

re zer vi sa na sa mo za teh no lo {ki naj na pred -

ni je i naj ve }e ze mqe.

Ka da se po sto je }i sa mo stal ni in sti tu ti

KoV 1973. in te gri {u u je din stve ni Voj no teh -

ni~ ki in sti tut KoV, u we mu se for mi ra Sek -

tor za ra ket no na o ru a we, u ~i jim okvi ri -

ma rad za po ~i we i Ode qe we za op ti ku i op -

to e lek tro ni ku, na sta lo in te gra ci jom stru~ -

nih je zga ra ko ja su se u po je di nim sa mo stal -

nim in sti tu ti ma ba vi la tom de lat no {}u. Go -

di ne 1987. to ode qe we bi }e pri po je no no -

vo for mi ra nom Sek to ru za sen zo re, ra ~u -

na re i elek tro e ner ge ti ku. U isto vre me u

ma ti~ ni sek tor vra }a se tim ko ji je od 1980.

ra dio i uspe {no za vr {io raz voj si ste ma

or kan.

Po red obla sti ra ket ne teh ni ke, Sek -

tor za ra ket no na o ru a we sa ra |u je u ra du

i sa dru gim sek to ri ma In sti tu ta (po seb no na

ser vo si ste mi ma i ae ro di na mi ci). We go vi

is tra i va ~i pru i li su zna ~aj nu stru~ nu po -

mo} u eks plo a ta ci ji uve ze nih ra ket nih si -

ste ma i raz vi li pr vu pro tiv grad nu ra ke tu,

ko ja je se rij ski pro iz vo |e na za po tre be na -

{e pri vre de.

Pre ma ak tu el noj pro gram skoj ori jen -

ta ci ji, u Sek to ru za ra ket no na o ru a we

raz vi ja ju se si ste mi vo |e nih i ne vo |e nih

ra ke ta, ve bov na i tre na na sred sta va, a

i sred sta va lo gi sti~ kog i in te gral nog teh -

ni~ kog obez be |e wa, iz vo de se pri me we na

is tra i va wa iz obla sti ra ket ne teh ni ke,

pru a ra ket nu po mo} od bram be noj in du -

stri ji, mo di fi ku ju, re mon tu ju i teh ni~ ki

kon tro li {u si ste mi, im ple men ti ra ju vr hun -

ske voj ne teh no lo gi je u pro iz vo de ci vil ne

na me ne, a oba vqa se i tran sfer zna wa i

teh no lo gi ja.

15. oktobar 2008.14

Na Opit noj sta ni ci @ar ko vo naj -

ve }i broj opi ta – 1.254. iz ve den je 1993.

go di ne. Naj vi {e je bi lo is pi ta nih ra ket -

nih mo to ra za zo qu i osu-2, sle de opi ti

sa ra ket nim mo to ri ma za PO VR drug, pa

za iz ba ci vo pi lot sko se di {te, sa mo na -

vo |e nu ra ke tu va zduh-va zduh R-13, pro -

tiv a vi on sku sa mo na vo |e nu ra ke tu stre -

la-10, pro ti vo klop na sred stva za bli -

ske i ma le da qi ne (POS-MD i POS-BD),

ga so ge ne ra tor sa mo na vo |e ne ra ke te va -

zduh-va zduh R-13, eks pe ri men tal ni mo to -

ri za od re |i va we spe ci fi~ nog im pul sa

i br zi ne go re wa po gon ske ma te ri je.

ISPITIVAWA

Od ju la 1980. do 1987. iz Sek to ra

za ra ket no na o ru a we bi la je iz dvo je na

gru pa stru~ wa ka ko ja je ra di la na raz vo -

ju sa mo hod nog vi {e cev nog ra ket nog si -

ste ma ve li kog do me ta – or kan. Rad ni tim

je pred vo dio ge ne ral-ma jor prof. Ob rad

Vu ~u ro vi}. Do ta da {wi ne pre kid ni rad

na po qu ar ti qe rij skih ra ke ta i pri me na

no vih ne kon ven ci o nal nih teh ni~ kih re -

{e wa omo gu }i li su da se taj pro je kat

uspe {no za vr {i. Ti me je ze mqa uve de na u

naj u i krug dr a va ko je ima ju mo gu} no sti

da na pra ve si stem vr hun skih ka rak te ri -

sti ka. Ujed no, afir mi sana je na {a au -

toh to na {ko la ra ket ne ar ti qe ri je sa

pre po zna tqi vim re zul ta ti ma, a wen tvo -

rac je upra vo bio ge ne ral Vu ~u ro vi}.

ORKAN

Is tra i va~ ki i raz voj ni rad u obla -

sti ra ket ne teh ni ke da ti ra od 1955, ka da

su u okvi ru In sti tu ta na o ru a wa po ~e le

pr ve ak tiv no sti. Dve go di ne ka sni je for mi -

ra se i Ra ket no ode qe we. Pr vi za da ci bi -

li su za me na ra ket nog go ri va za avi on ski

start ni ra ket ni mo tor JA TO i raz voj ne vo -

|e ne ve bov ne ra ke te va zduh-ze mqa 57 mi -

li me ta ra.

Kva li tet vi {e pred sta vqa osni va we

Ra ket nog in sti tu ta, 1. sep tem bra 1958. go -

di ne. Ta da po ~i we sa mo stal ni raz voj ni put

jed ne va ne de lat no sti, ~i je vre me ne pro -

la zi. Na pro tiv.

For mi ra ju se or ga ni za ci o ne je di ni ce

i la bo ra to ri je za ra ket nu elek tro ni ku, ra -

ket ni po gon, kon struk ci ju ra ke ta, ra ke to di -

na mi ku, me re we i is pi ti va we ra ket nih si -

ste ma i dru ge de lat no sti. U ne do stat ku spe -

ci ja li zo va nog ka dra, stru~ wa ci se obez be -

|u ju iz po sto je }ih pro fi la bli skih obla sti -

ma ra ket ne teh ni ke, kao {to su ae ro di na mi -

ka, elek tro ni ka, va zdu ho plov ne kon struk ci -

je, ba li sti ka i sli~ no, a od re |en broj mla -

dih en tu zi ja sta upu }u je se na post di plom ske

stu di je i spe ci ja li za ci je u ino stran stvo.

Po red ra da na ne vo |e nim ra ke ta ma,

Ra ket ni in sti tut do bi ja za da tak da se pri -

pre mi za is tra i va wa i raz voj vo |e nih ra -

ke ta i ra ket nih si ste ma. Pr ven ci u toj

obla sti bi li su eks pe ri men tal na vo |e na

ra ke ta za PVO vul kan i PO vo |e na ra ke ta

ska ka vac.

Od 1963. go di ne Ra ket ni in sti tut me -

wa na ziv u In sti tut za pro stor nu teh ni ku.

Bi lo je to vre me ka da uspe {no za vr {en raz -

voj od re |e nog bro ja sred sta va, po put vi {e -

Ra ket na

teh ni ka

Vi{ecevni baca~ raketa 128 mm „ ogaw”

U sa sta vu te or ga ni za -

ci o ne je di ni ce VTI po sto ji

vi {e je din stve nih la bo ra to -

ri ja, na me we nih za is tra i -

va we i raz vo ju sred sta va

NVO. To su la bo ra to ri je za

HIL si mu la ci ju i te le me trij -

ska me re wa, za vo |e we i

upra vqa we, za ser vo si ste -

me, za elek tro-iner ci jal ne

sen zo re i za is pi ti va we ra -

ket nih mo to ra na ~vr sto go -

ri vo.

U Sek to ru je to kom po -

sled wih go di na raz vi je no vi -

{e sred sta va NVO. Me |u

zna ~aj ni je za vr {e ne ubra ja ju

se lan ser ra ke ta sa mo hod ni

~e tvo ro cev ni LRS^ 262 mm

M98 or kan, ra ke ta 128 mm

po ve }a nog do me ta pla men D,

ra ket ni mo to ri i pi ro pa -

tro ne pi lot skih iz ba ci vih

se di {ta, elek tron ski oki da~

za si stem ogaw, kon trol ni

sto lo vi za ma se nu i ge o me -

trij sku ka rak te ri za ci ju ra -

ke ta.

Me |u sred stvi ma u raz -

vo ju is ti ~u se: PORS bum -

bar, usa vr {a va we PO VR

ma qut ka, ~e tvo ro cev ni lan -

ser ra ke ta 262 mm or kan,

vi {e cev ni lan ser ra ke ta 107 mm, ve bov ni

si ste mi za vi {e cev ne ba ca ~e ra ke ta 128 mm

ogaw, i pla men, ne vo |e na ra ke ta br zi imi -

ta tor va zdu {nog ci qa, re mont ra ket nih si -

ste ma (R60 MK, PO ra ke ta Swing fi re, sklop

ì ro sko pi-ga so ge ne ra tor...).

U na red nom pe ri o du }e, po red za vr -

{et ka raz vo ja ra ket nih si ste ma ko ji je u to ku,

u cen tru pa we bi ti raz vi ja we no vih ra ket -

nih si ste ma i usa vr {a va we po sto je }ih u do -

me nu: PO ra ket nih si ste ma, si ste ma ra ket -

ne ar ti qe ri je, ne vo |e nih ra ke ta va zduh-ze -

mqa, ne vo |e nih ra ket nih me ta, mo di fi ka ci -

ja do ma }ih i stra nih ra ket nih si ste ma, is pi -

ti va wa ra ke ta ra di pro du e wa ve ka upo tre -

be, te pro jek ti za po tre be na ru ~i o ca iz van

od bram be nog si ste ma Sr bi je.

Ar ti qe rij ski si ste mi i ra ke te ko je su

ra |e ne u tom sek to ru pro bi le su se kva li -

te tom i na ino stra na tr i {ta NVO, {to je

uve li ko do pri ne lo afir ma ci ji te de lat no -

sti u VTI. Sa pu nim pra vom se sma tra da je

VTI uspeo da iz gra di i odr i sop stve nu

{ko lu ar ti qe rij skih ra ket nih si ste ma, ko -

ja ve} go di na ma uspe va da rav no prav no dr -

ì ko rak sa naj na pred ni jim ze mqa ma u toj

obla sti. Ak tu el ni pro jek ti, kao {to su vi -

{e cev ni lan ser ra ke ta 107 mm i kon trol -

ni sto lo vi za ma se nu i ge o me trij sku ka rak -

te ri za ci ju ra ke ta, ra |e ni za stra ne na ru -

~i o ce, sa mo su na sta vak de lat no sti u toj

obla sti. Na taj na ~in se pri me wu ju spe ci -

fi~ na zna wa, uz ko ri {}e we naj sa vre me ni -

jih teh no lo gi ja.

15

U pe ri o du od 1973. go di ne do da nas

taj sek tor je no si lac raz vo ja ni za zna ~aj -

nih i slo e nih ra ket nih si ste ma, ko ji su

uve de ni u na o ru a we na {ih sna ga. To su:

sa mo hod ni vi {e cev ni lan ser ra ke ta 128

mm M77 i ra ke ta ogaw, si stem PO vo |e ne

ra ke te ma qut ka, pro tiv a vi on ski ra ket ni

si stem PVO stre la-2M, osva ja ni su uz po -

mo} li cen cne do ku men ta ci je, na o ru a ni

he li kop ter HN-42M, pro gra mi ra na vo |e na

ra ket na me ta PRM 200, ru~ ni ba ca ~i ra -

ke ta 90 mm M79 osa i 64 mm M80 zo qa,

ugrad wa PO vo |e ne ra ke te ma qut ka na

BVP-M80A, ne vo |e na ra ket na me ta IVC

107 mm M81 iskra, PO lan sir no oru|e

po lo-M83 sa po lu a u to mat skim si ste mom

vo |e wa PO ra ke te ma qut ka, mo di fi ko va -

na pro tiv a vi on ska ra ke ta stre la-2M sa

po ve }a nom boj nom gla vom, ne vo |e na ra ke -

ta za osve tqa va we ci qe va na mo ru 128

mm SR M84 ko me ta, par ti zan ski ba ca~ ra -

ke ta 128 mm M85 jed no cev ni sa ra ke tom

ogaw, po lu a u to mat ski si stem vo |e wa PO

ra ke te ma qut ka ugra |en na BVP M-87A1,

sa mo hod ni vi {e cev ni lan ser ra ke ta 262

mm i ra ke te R-262/B i R-262/M za or kan,

ra ke te VZ grom sa ra dio-vo |e wem i sa TV

gla vom za sa mo na vo |e we, osve tqa va ju }a

ra ke ta SR 128 mm M66 svi tac, tre na e ri

za obu ku ope ra to ra stre la ca za ga |a we

PO i PA vo |e nim ra ke ta ma, ra ket ni mo -

to ri i pi ro pa tro ne za vi {e raz li ~i tih ti -

po va iz ba ci vih pi lot skih se di {ta.

DOSADA[WI

REZULTATI

Zna ~aj ne uspe he po sti gao je tim

is tra i va ~a VTI, ko ji je pred vo dio pu -

kov nik mr Dra gi Di mi tri je vi}, dipl.

in`. Oni su, u sa rad wi sa stru~ wa ci -

ma Re mont nog za vo da „Mo ma Sta noj lo -

vi}“ i dru gih je di ni ca i usta no va RV,

to kom bom bar do va wa SRJ 1999. iz vr -

{i li krup ne mo di fi ka ci je po sto je }ih

IC vo |e nih pro jek ti la va zduh-va zduh i

pri la go di li ih za lan si ra we sa ze mqe.

Tom pri li kom su, za iz u zet no krat ko

vre me, u na o ru a we uve de na i dva si -

ste ma (RL-4 i RL-2). Oni su upo tre bqe -

ni u bor bi sve ga pet ne de qa na kon po -

~et ka ra da na mo di fi ka ci ji. Za ni mqi -

vo je da su ka sni je mno ge ze mqe sle di le

taj pri stup – osva ja we PA si ste ma iz -

ve de nih iz po sto je }ih pro jek ti la va -

zduh-va zduh.

RATNI MODEL

22

kon fi gu ra ci je i ve li kih struk tur nih si ste ma.

In sti tut je za avi o ne orao i G-4 bio

je dan od no si la ca re a li za ci je li cen cne

pro iz vod we mla znih mo to ra Rolls-Royce Vi per632 i 633, i wi ho ve in te gra ci je sa avi o ni -

ma, te u stva ra wu si mu la to ra le ta za pri -

pre mu pi lo ta za pre la zak na te le te li ce. Za

ko man du prav ca avi o na orao pro jek to van je

i eks pe ri men tal no pri me wen do ma }i elek -

tri~ ni si stem upra vqa wa le tom (fly-by-wi re).

U In sti tu tu je, ta ko |e, za po tre be Va zdu ho -

plov no me di cin skog in sti tu ta, pro je ko va na

cen tri fu ga CFMS-35 i we go vi stru~ wa ci su

nad zi ra li tok grad we.

U dru goj po lo vi ni osam de se tih go di na za

avi o ne orao i G-4 raz vi je ni su sa vre me ni

elek tron ski ni {an ski si stem, si ste mi ra dio-

teh ni~ kog, in fra cr ve nog i ae ro-fo to iz vi |a -

wa, te si ste mi za pa siv no ome ta we ra da ra i

gla va ra ke ta sa in fra cr ve nim sa mo na vo |e -

wem. Avi on orao je opre mqen za ko ri {}e we

vo |e nih ra ke ta va zduh-ze mqa grom i Ma ve rick.Ta ko |e, za po ~i wu pro jek to va we bes pi lot nih

le te li ca, mo der ni za ci ja avi o na G-4M i la ste

2, te pri me na ugqe ni~ nih kom po zit nih ma te -

ri ja la u iz ra di struk tu re avi o na.

Va zdu ho plov no teh ni~ ki in sti tut je za

svoj du go go di {wi uspe {an rad do bio broj na

pri zna wa, me |u ko ji ma su naj zna ~aj ni ja: or -

den za voj ne za slu ge sa ve li kom zve zdom, or -

den Na rod ne ar mi je sa lo vo ro vim ven cem i

na gra da AV NOJ-a 1982. go di ne.

15. oktobar 2008.16

Avi o ni ga leb i jastreb pred sta vqa ju pr vi ve }i iz vo zni po sao va zdu ho plov ne in -

du stri je. Iz vo e ni su u Li bi ju i Zam bi ju. U Zam bi ji su jed no vre me bi li lo ci ra ni na

ae ro dro mu ju no od je ze ra Tan ga wi ka, na nad mor skoj vi si ni oko 1.500 m. Za be le e -

no je da su, ia ko na toj vi si ni i na vi so kim tem pe ra tu ra ma, a sa pu nim op te re }e wem,

ima li do bre per for man se u po le ta wu. Te sto ve su pro {li i u Li bi ji. Obu ka pi lo ta

na ga le bu iz vo di la se na ivi ci pu sti we, bli zu gra da Mi su ra ta. Ta mo po ne kad na glo

na i la zi pu stiw ska olu ja, sa po zna tim ju nim ve trom „gi bli“. U ta kvim uslo vi ma, pe -

sak je svu da, u u{i ma, o~i ma, u hra ni, a i po po let no-slet noj sta zi. Svi pi lo ti ko ji se

ta da za tek nu u va zdu hu po zi va ju se da {to br e sle te. ê sto je to sle ta we i sa vr lo

ja kim bo~ nim ve trom, pra }e nim obla ci ma pra {i ne. U~e ni ci-pi lo ti sle ta li su sa ja -

kom „tra ver zom“ u pri la zu i pre bi se re klo da su na pi stu pa da li ne go sle ta li. Sa -

mo u ret kim slu ~a je vi ma po vre me no bi se de for mi sa la po ne ka no ga staj nog tra pa.

Ka da su po sle to ga pre gle da ni mo to ri, na lo pa ti ca ma kom pre so ra ni su se vi de la

o{te }e wa od zrn ca pe ska.

SA GALEBOVIMA PO SVETU

Va zdu ho plov no teh ni~ ki in sti tut for -

mi ran je 10. av gu sta 1946. go di ne. U sa sta vu

Voj no teh ni~ kog in sti tu ta bio je do 1950. go -

di ne, ka da se po no vo vra }a u sa stav Ko man -

de rat nog va zdu ho plovstva, kao na u~ no i -

stra i va~ ka usta no va za va zdu ho plov nu de -

lat nost. U pe ri o du od 1951. do 1957, na sa -

da {woj lo ka ci ji u @ar ko vu iz gra |e ni su

osnov ni objek ti i za po ~e lo je opre ma we la -

bo ra to ri ja. Po dig nut je pr vi ae ro tu nel T-

32, za tim vo de no ka vi ta ci o ni T-33, pa ae -

ro tu nel sa slo bod nim mla zom T-31, i la bo -

ra to ri ja za sta ti~ ka is pi ti va wa ~vr sto }e

va zdu ho plov nih kon struk ci ja. Ti tu ne li su

po slu i li za na u~ na is tra i va wa i ae ro -

di na mi~ ka is pi ti va wa do ma }ih avi o na ko je

su u to vre me pro jek to va le kon struk tor ske

gru pe u okvi ru fa bri ka va zdu ho plo va.

Od 1957. Va zdu ho plov no teh ni~ ki in sti -

tut pre u zi ma raz voj nu i pro jek tant sku de lat -

nost i ob je di wu ju se va zdu ho plov no is tra i -

va we, pro jek to va we i is pi ti va we. Do 1966.

ostva re ni su zna ~aj ni re zul ta ti, obe le e ni

raz vo jem do ma }ih avi o na i da qom iz grad wom

ka pi tal nih po stro je wa i la bo ra to ri ja. Pro -

jek to va ni su {kol sko-bor be ni mla zni dvo sed

G-2 ga leb (po le teo 1961), la ki ju ri {ni klip -

no e li sni jed no sed kra guj (1962.) i ju ri {ni/iz -

vi |a~ ki mla zni jed no sed ja streb (1965). Avi -

o ni ga leb i ja streb, su, po red ju go slo ven skog,

uve de ni i u na o ru a we rat nih va zdu ho plov -

sta va Li bi je i Zam bi je. Za po tre be iz vo za i

za obu ku ju go slo ven skih pi lo ta, raz vi je na je

ka sni je i dvo se da ver zi ja ja stre ba.

[e zde se tih go di na iz gra |e ni su ve li ki

pod zvu~ ni ae ro tu nel T-35 i ma li kroz zvu~ -

no-nad zvu~ ni T-36, a za vr {e no je i no vo

opre ma we la bo ra to ri je za sta ti~ ka is pi ti -

va wa ~vr sto }e va zdu ho plov nih kon struk ci ja.

U sa rad wi sa Ru mu ni jom je po ~et kom se -

dam de se tih go di na raz vi jen kroz zvu~ ni bor -

be ni avi on orao (IAR-93 u Ru mu ni ji) u ver zi -

ja ma jed no se da i dvo se da za tak ti~ ko iz vi -

|a we i dej stva po ci qe vi ma na ze mqi (po le -

teo je 1974. i uve den je u na o ru a we RV

SFRJ i Ru mu ni je). Bio je to pr vi do ma }i avi -

on ko ji je 1984. pro bio zvu~ ni zid. Po red

or la, pro jek to van je i no vi {kol sko-bor be -

ni mla zni dvo sed G-4 su perga leb, ko ji je po -

le teo 1978. (uve den je u na o ru a we RV Ju go -

sla vi je i Uni on Mjan mar). Za dr av {i sa mo

ime pro sla vqe nog pret hod ni ka, on je pred -

sta vqao pot pu no no vo i sa vre me no re {e we,

pod jed na ko efi ka sno za le ta~ ku i bor be nu

obu ku pi lo ta i za po mo} na bor be na dej stva.

Po ~et kom osam de se tih go di na raz vi jen

je i la ki klip no e li sni avi on za obu ku la sta,

ko ji je po le teo 1985. i pro iz ve den je u okvi -

ru nul te se ri je. U re a li za ci ji tih avi o na

pri me wi va ne su sa vre me ne me to de ra ~u nar -

skog pro jek to va wa u op ti mi za ci ji wi ho ve

Vazduhoplovstvo

Po ~et kom de ve de -

se tih go di na, zbog dez in -

te gra ci o nih pro ce sa u

SFRJ i znat nog ogra ni -

~e wa fi nan sij skih sred sta va, re du ko va ni su

pro gra mi u In si tu tu. Sa stva ra wem no ve dr -

à ve – SRJ i tran sfor ma ci jom JNA u Voj sku

Ju go sla vi je, Va zdu ho plov no teh ni~ ki in sti tut

je 1992. in te gri san u in ter vi dov ski Voj no -

teh ni~ ki in sti tut Voj ske Ju go sla vi je.

U pe ri o du de ve de se tih i s po ~et kom no -

vog mi le ni ju ma mo der ni zu je se avi on G-4M

(pro to tip po le teo 1999), raz vi ja iz vi |a~ ka

bes pi lot na le te li ca IBL-92 (eks pe ri men -

tal ni let 2003), je dri li ca krund i avi on za

obu ku la sta 95. Na po qu ra dar ske teh ni ke

pro jek to van je sig na li za tor ra dar skog ozra -

~e wa za avi o ne orao i G-4, te niz si ste ma i

soft ver skih pa ke ta za iz bor op ti mal nog po -

lo a ja ra dar skih sta ni ca na ze mqi, di gi ta -

li za ci ju i au to ma ti za ci ju

wi ho vog ra da i obu ku po -

slu i la ca. Osva ja ju se

no ve teh no lo gi je u op to e -

lek tro ni ci i la ser skoj

teh ni ci i raz vi ja ju sa vre -

me na uboj na sred sta va.

Za vr {e ni su ra ket ni

si stem ze mqa-ze mqa ko -

{a va, fu ga sne (ae ro sol -

ne) bom be FAB-275 i

FAB-575 sa efek tom

pro stor nog dej stva, bli -

zin ski (la ser ski) i iner -

ci jal ni upa qa ~i za bom be,

te kon tej ner ski si stem ve -

`bov nih bom bi. Ura |en je

i pro jekt mo der ni za ci je

avi o na An-26, a za po ~e la

je i da qa mo der ni za ci ji G-

4. Ta ko |e, stru~ wa ci tog

sek to ra bi li su ukqu ~e ni u

pro je kat „br zih pru ga” za

po tre be è le zni ce, i po

zah te vi ma stra nih na ru -

~i la ca, na pro jek tu tran -

sport nog avi o na Sky Truc i

iz ra di mo de la i ae ro di na mi~ kim is pi ti va -

wi ma put ni~ kih i tran sport nih avi o na.

Na osno vu or ga ni za ci o ne {e me Voj no -

teh ni~ kig in sti tu ta, va zdu ho plov na de lat nost

se da nas od vi ja kroz rad spe ci ja li zo va nih

slu bi u okvi ru tri sek to ra – za va zdu ho -

plo ve, za va zdu ho plov ne si ste me, za eks pe -

ri men tal nu ae ro di na mi ku i u La bo ra to ri ji

za eks pe ri men tal nu ~vr sto }u.

U Sek to ru za va zdu ho plo ve pro jek -

tu ju se i mo der ni zu ju va zdu ho plo vi, a po tom

i pra ti wi ho va eks plo a ta ci ja. Ta ko |e, pra -

ti se raz voj no vih sred sta va u sve tu, ini ci -

ra ju no vi pro jek ti, ove rava se teh ni~ ka do -

ku men ta ci ja iz wi ho ve nad le no sti, a stru~ -

wa ci u~e stvu ju i u is pi ti va wu va zdu ho plo va

na ze mqi i u le tu.

U okvi ru de lo kru ga ra da ko ri ste soft -

ver ske ala te raz vi je ne u ku }i, a i soft ver -

ske pa ke te ko ji su po sta li rad ni eta lo ni ve -

}i ne va zdu ho plov nih pro jek tant skih ku }a

sve ta.

Sek tor po se du je la bo ra to ri ju za eks pe -

ri men tal nu mo dal nu ana li zu, ana li zu vi bra -

ci ja i ba lan si ra we. U toj la bo ra to ri ji iz -

vr {e na su vi bra ci o na is pi ti va wa na ze mqi

svih na {ih va zdu ho plo va, po ~ev {i od pr vog

pro to ti pa avi o na ga leb. Let na ae ro e la sti~ -

na is pi ti va wa iz ve de na su na avi o ni ma

orao i G-4. Ta ko |e, u la bo ra to ri ji se me re

vi bra ci je na ve }em bro ju ne va zdu ho plov nih

obje ka ta, po put bro do va, va go na i ba ge ra, te

ba lan si ra we u sop stve nim le a je vi ma na

ra znim in du strij skim po stro je wi ma.

Glav ni raz voj ni pro jek ti na ko ji ma se u

Sek to ru ra di da nas su si stem bes pi lot nih

le te li ca i po mo} fa bri ci „Utva” u za vr {et -

ku avi o na la ste 95.

17

22

Za hva qu ju }i pro jek ti ma ve }eg bro ja

avi o na, a i raz vo ju ae ro tu ne la T-34 i T-

38, te la bo ra to ri ja za di na mi~ ka is pi -

ti va wa ~vr sto }e i za mo ra struk tu re, za

si mu la ci ju slo e nih di na mi~ kih si ste ma

i za in te gra ci ju avi o ni ke, Va zdu ho plov -

no teh ni~ ki in sti tut je bio ospo so bqen

da, u sa rad wi sa teh no lo {ki raz vi je nim

ze mqa ma, ot po~ ne pro je kat vi {e na men -

skog nad zvu~ nog bor be nog avi o na – NA

(„No vi Avi on”). Ma da je ka sni je taj pro -

jekt ob u sta vqen iz fi nan sij skih raz lo ga,

to je omo gu }i lo zna ~aj no po ve }a we is -

tra i va~ kih i pro jek tant skih spo sob no -

sti stru~ wa ka In sti tu ta.

NOVI AVIONKrozzvu~ni

borbeni avion „orao”

U okvi ru si ste ma bes pi lot nih le te li -

ca, na kon IBL-92, ko ja se ko ri sti za eks pe -

ri men tal ne na me ne, pro jek tu ju se dve no ve

let ne plat for me. Pr va je tzv. teh no lo {ki

de mon stra tor mi si je iz vi |a~ ke bes pi lot ne

le te li ce (TD), pred vi |e na kao test na let na

plat for ma za iz vo |e we iz vi |a~ kih mi si ja

krat kog i bli skog do le ta. Iz ra |e na su dva

pro to ti pa TD sa po treb nom no si vo {}u opre -

me na me we ne za iz vi |a~ ke mi si je, ko ja je u

fa zi is pi ti va wa. Dru ga plat for ma je ste si -

stem mi ni bes pi lot ne le te li ce (MBL), ko ja

je pro jek to va na kao la ga na, jef ti na i ne ~uj na

le te li ca, la ka za upo tre bu i tran sport (pre -

no si se u ran cu kao deo bor be nog kom ple ta),

a na me we na je za osma tra we si tu a ci je „iza

br da“. Iz ra |i va }e se li ve wem iz ka lu pa od

kom po zit nog ma te ri ja la, sa in te gri sa nim

si ste mi ma vo |e wa i da qin skim pre no som

po da ta ka. Ko ri sni~ ki in ter fejs, ko mu ni ka -

ci o ni pro to ko li ve ze sa le te li com i upra -

vqa~ ke kon zo le ze maq ske sta ni ce pro jek to -

va ni su u sa vre me nim raz voj nim okru e wi -

ma, u skla du sa naj sa vre me ni jim svet skim re -

{e wi ma.

Sek tor za va zdu ho plov ne si ste -

me usme ren je ka is tra i va wu i raz vo ju

ure |a ja i si ste ma ko ji se ko ri ste na le te -

li ca ma i PVO si ste mi ma. Oblast ra da tog

sek to ra ob u hva ta na vi ga ci ju i upra vqa we,

iz vi |a~ ke si ste me, elek tri~ ne si ste me i

ure |a je, op to e lek tron ske si ste me, va zdu ho -

plov no na o ru a we, avio-le ta~ ku opre mu,

si mu la ci ju si ste ma i in te gra ci ju elek -

tro/elek tron skih si ste ma. Raz vi jen je ve li -

ki broj sred sta va NVO ko ja su usvo je na u

na o ru a we i ko ri ste se u do ma }em va zdu -

ho plov stvu.

Sek tor ras po la e la bo ra to ri ja ma za

op to e lek tro ni ku, si mu la ci ju i in te gra ci ju

si ste ma, te za is pi ti va we na uslo ve oko li -

ne. Po red mo der ni za ci je elek tron ske

opre me za na vi ga ci ju i ko mu ni ka ci ju avi o -

na la sta 95, po ~e tak mo der ni za ci je avi o -

na G-4 i u~e {}e u re a li za ci ji ra ~u nar ske

sta ni ce za po ~et nu obu ku pi lo ta u ru ko va wu

avi o ni kom, glav ni pro jek ti na ko ji ma je

Sek tor an ga o van su: usa vr {a va we sta ni -

ce za vo |e we ra ke ta (StVR) ne va-M1T, la -

ser ski vo |e na bom ba LVB-250F i ra ~u -

nar ska mre a za ob ra du po da ta ka ra dar -

ske sta ni ce (RMRSt).

Ugrad wom sa vre me nih op to e lek tron -

skih sred sta va usa vr {e na je StVR ne va-M1T,

~i me je omo gu }e no znat no po boq {a we ot -

kri va wa, pra }e wa i uni {te wa ci qe va u va -

zdu {nom pro sto ru na ma lim i sred wim vi -

si na ma, da wu i no }u, u uslo vi ma ogra ni ~e ne

vi dqi vo sti i uz po ve }a nu ot por nost na elek -

tron sko ome ta we. Spre gom op to e lek tron -

skih sred sta va i ra da ra obez be |u je se mo -

gu} nost au to mat skog pra }e wa ci qe va sa pa -

siv nim od re |i va wem da qi ne do ci qa, ~i me

se po sti e mi ni mal no vre me ra da ra da ra i

omo gu }a va znat no po ve }a we spo sob no sti pre -

ì vqa va wa ra -

dar ske sta ni ce u

uslo vi ma dej stva

pro tiv ni ka sa pro ti vra -

dar skim ra ke ta ma. To kom 2007. go di ne za -

vr {e no je is pi ti va we nul te se ri je.

Iz ra |en je pro jekt ra ~u nar ske mre e

za ob ra du po da ta ka ra dar ske sta ni ce

(RMRSt), ko jim se omo gu }a va po ve zi va we

svih po sto je }ih soft ve ra, op ti mi za ci ja ra -

~u nar skih si ste ma i iz ra da in ter fej sa za

po ve zi va we sa bi lo ko jim ra da rom is to~ nog

ili za pad nog po re kla.

Osnov ni za da tak Sek to ra za eks pe -

ri men tal nu ae ro di na mi ku, ka ko mu

na ziv ka e, je ste eks pe ri men tal na po dr {ka

is tra i va wi ma i raz vo ju u fa zi pro jek to -

va wa avi o na, ra ke ta i osta lih le te li ca, a

osnov ne ak tiv no sti su ae ro tu nel ska is pi ti -

va wa, pro jek to va we i iz ra da ae ro tu nel skih

mo de la, ae ro tu nel ske opre me i in stru men -

ta ci je.

Sek tor ima na

ras po la ga wu kva -

li fi kov ne ti mo ve

za pro jek to va we,

pro iz vod wu i is pi -

ti va we, pet ae ro tu ne -

la raz li ~i tih ve li ~i na

rad nog de la sa op se zi ma

br zi na od 0,1 do 4 ma ha i

pre ci znu ra di o ni cu za iz ra du

mo de la i ae ro tu nel ske in stru -

men ta ci je. Ae ro tu ne li su opre mqe ni

mer nom i ra ~u nar skom opre mom neo p -

hod nom za iz vo |e we prak ti~ no svih vr sta

is pi ti va wa i me re wa sta ti~ kih i di na mi~ -

kih ka rak te ri sti ka, ka ko le te li ca ta ko i

ne va zdu ho plov nih obje ka ta.

Kon tro la ostva re nih di men zi ja mo de la

le te li ca i slo e nih pro stor nih for mi vr {i

se vr lo pre ci znom ko or di nat nom mer nom

ma {i nom.

Pro {le go di ne u tom sek to ru oba vqe -

no je kom plek sno ae ro tu nel sko is pi ti va we

slo bod no ro ti ra ju }eg pro jek ti la ve li ke vit -

ko sti u ae ro tu ne lu T-38 (za ino stra nog na -

ru ~i o ca), is pi ti va we mo de la avi o na la sta

95 na ve li kim na pad nim uglo vi ma u ae ro tu -

ne lu T-35, ba da re we rad nog de la ae ro tu -

ne la T-35 i iz ra |en je pro to tip {e sto kom -

po nent ne ae ro va ge ve li ke kru to sti.

U la bo ra to ri ji za eks pe ri men -

tal nu ~vr sto }u is pi tu ju se ~vr sto }a, kru to -

sti i vi bra ci je va zdu ho plov nih struk tu ra i

dru gih kon struk ci ja, kao {to su de lo vi vo zi -

la, plov nih obje ka ta i gra |e vin ske kon struk -

ci je. Opit ni uzor ci mo gu bi ti raz li ~i tih

ob li ka, ma te ri ja la i spo je va. Mo gu }e je uvo -

|e we raz li ~i tih vr sta sta ti~ kih i di na mi~ -

kih op te re }e wa, te is pi ti -

va wa na za mor sa slo e nim

spek trom op te re }e wa.

Za od re |i va we sta -

ti~ kih i di na mi~ kih pa ra me -

ta ra me ha ni ke lo ma pri me -

wu ju se so fi sti ci ra ne pro -

ce du re is pi ti va wa. Ne ka

is pi ti va wa mo gu se iz vo di -

ti na po vi {e nim ili sni e -

nim tem pe ra tu ra ma (od

–600

S do +2500

S).

Svi opit ni uzor ci

opre ma ju se od go va ra ju }im

mer nim in stru men ti ma. Me -

re wa se iz vo de di na mi~ kim

ili scan ning akvi zi ci o nim

ure |a ji ma, a sva is pi ti va wa

su po dr a na me ta lo gra fi -

jom i frak to gra fi jom, te is -

pi ti va wi ma tvr do }e i is pi -

ti va wi ma bez ra za ra wa.

To kom pro {le go di ne u

ovoj la bo ra to ri ji te sti ra ne

su raz li ~i te kom po nen te i

sklo po vi struk tu re avi o na

la sta.

15. oktobar 2008.18

Model kona~nih elemenata

dela trupa aviona G4

Model G2 u radnom delu aero tunela T-32

16PrE490, te pre vo zni elek tro a gre gat

ADP-15-3h400/230B2 (1999).

Je dan od naj zna ~aj ni jih ak tu el nih pro -

je ka ta je ste op ti~ ka i op to e lek tron ska opre -

ma voj ni ka pe {a di je. U okvi ru tog za dat ka

raz vi ja se opre ma za au to mat sku pu {ku M-21

– op ti~ ki i no} ni ni {an, la ser ski obe le a -

va~ ci qa i la ser ski me ra~ da qi ne. Me ra~

ko or di na ta bes pi lot ne le ti li ce MKL je ure -

|aj za me re we sfer nih ko or di na ta le te li ce

u od no su na staj nu ta~ ku, pri ~e mu se iz me re -

ne ko or di na te {a qu ko ri sni ku. Mak si mal na

da qi na me re wa je 10.000 m, a u~e sta lost

me re wa do 3 Hz. U to ku je pro to tip ska par -

ti ja. Za vr {en je raz voj i u to ku je usva ja we u

NVO pre vo znog elek -

tro a gre ga ta ADP-

100-3h400/230, na -

me we nog za osnov no

na pa ja we elek tri~ -

nom ener gi jom po kret -

nih si ste ma NVO u te -

ren skim uslo vi ma. Ta -

ko |e, stru~ wa ci tog

sek to ra raz vi ja ju pre -

no sni elek tro a gre gat

AD-1,5-12J.

Ka da je re~ o

per spek tiv nim pro -

gra mi ma, on da u

obla sti ra ~u nar ske

teh ni ke sva ka ko tre ba

po me nu ti pro jek to va -

we i raz voj: ko mand -

no-in for ma ci o nih

si ste ma (KIS) sred -

sta va NVO, ra ~u nar -

skih i mi kro-kon tro -

ler skih si ste ma za

rad u re al nom vre me -

nu, te soft ve ra po -

seb ne na me ne za

apli ka ci je ko je su

spe ci fi~ ne za voj nu

pri me nu.

U obla sti op ti -

ke i op to e lek tro ni ke

bi }e za stu pqe ni pro jek to va we i in te gra ci ja

op ti~ kih si ste ma i ~vr sto tel nih la se ra, te

me re we wi ho vih ka rak te ri sti ka, po tom ka -

rak te ri za ci ja i in te gra ci ja te le vi zij skih i

ter mo vi zij skih ka me ra, pro ce si ra we sig na -

la i di gi tal no upra vqa we – pro jek to va we i

in te gri sa we si ste ma za po kre ta we i sta bi -

li za ci ju kre ta wa plat for me.

Elek tro e ner ge ti ku, kao oblast, pred -

sta vqa }e raz voj elek tro mo tor nih po go na za

po kre ta we ku po la i oru |a, ma lih elek tro a -

gre ga ta i kon tej ner skih elek tro a gre ga ta.

19

Senzori, ra~unari

i elektroenergetika

Ubr zan raz voj sa vre me nih si ste ma i

sred sta va rat ne teh ni ke, ko ji su za sno va ni

na {i ro koj pri me ni ra ~u nar ske i ra dar ske

teh ni ke, op ti ke, op to e lek tro ni ke, la ser ske,

te le vi zij ske i ter mo vi zij ske teh ni ke, ener -

get ske elek tro ni ke i elek tro e ner ge ti ke, zah -

te vao je od go va ra ju }i pri stup re {e wu dve

osnov ne gru pe pro ble ma: od bra ni od ta kvih

sred sta va ko ja ima i una pre |u je po ten ci jal -

ni agre sor i, sa dru ge stra ne, is tra i va we

i raz voj ta kvih do ma }ih sred sta va, u skla du

sa mo gu} no sti ma na {e ze mqe i voj ske.

Te dve gru pe pro ble ma bla go vre me no su

uo ~e ne i 1987. je, od de lo va vi {e raz li ~i tih

is tra i va~ kih or ga ni za ci o nih je di ni ca VTI

u ko ji ma su do ta da

bi le za stu pqe ne neo-

p hod ne stru~ ne obla -

sti, for mi ran Sek -

tor za sen zo re, ra -

~u na re i elek tro e -

ner ge ti ku. U tom is -

tra i va~ kom cen tru

raz vi ja ju se slo e ni

voj ni elek tron ski si -

ste mi, u ko ji ma su

pre te no za stup qe ne

ra ~u nar ska, ra dar -

ska, op ti~ ka, op to e -

lek tron ska, la ser -

ska, elek tron ska i

elek tro e ner get ska

teh ni ka. To su si ste -

mi za upra vqa we va -

trom (SUV), ko mand -

no-in for ma ci oni,

osma tra~ ko-iz vi |a~ -

ki i dru gi si ste mi

NVO.

Do sa da su re a -

li zo va li: mo bil ni

osma tra~ ko-akvi zi -

cij ski ra dar OAR –

M61; imi ta to re ra -

dar skog zra ~e wa (ti -

po vi IRZ-2 i IRZ-3);

si stem za ot kri va we

ni sko le te }ih ci qe va SO NIC; ra ~u nar ski

pod si stem za SUV ten ka M84, SUV M84; op -

ti~ ku i op to e lek tron sku opre mu za tenk M-

84; la ser ske da qi no me re (ten kov ski TLD-

M80, ar ti qe rij ski ALD-M80, ru~ ni RLD-

M84 i RLD-M93, ko ji su u vre me na stan ka

pred sta vqa li naj sa vre me ni ja teh no lo {ka

re {e wa); pu wa~ aku mu la to ra ve li kih ka pa -

ci te ta – PAVK; elek tro he mij ske iz vo re elek -

tri~ ne ener gi je – li ti jum ske ba te ri je 7V-1,5

Ah, ter mal ne ba te ri je – TB-04 i TB-06; olov -

nu pod mor ni~ ku aku mu la tor sku ba te ri ju ti pa

22

Glav ni prav ci ra da tog Sek to ra je -

su is tra i va we, raz voj, usa vr {a va we i

mo di fi ka ci je si ste ma i sred sta va NVO u

sle de }im obla sti ma: ko mand no-in for -

ma ci o ni si ste mi, SUV, voj ni ra ~u na ri i

in for ma ci o na teh no lo gi ja, ra dar ski si -

ste mi i ra dar ski ome ta ~i, voj na op ti ka,

pa siv na i la ser ska teh ni ka, voj na te le -

vi zij ska i ter mo vi zij ska teh ni ka, elek -

tro mo tor ni po go ni za voj ne pri me ne,

elek tri~ ni pre tva ra ~i i pu wa ~i ba te ri -

ja i aku mu la to ra, elek tro he mij ski iz vo -

ri elek tri~ ne ener gi je i elek tro a gre ga -

ti, elek tri~ ne ma {i ne i dru ge elek tro -

me ha ni~ ke kom po nen te za voj ne po tre be.

GLAVNI

PRAVCI RADA

Antenska laboratorija

tiv a vi on skog oru |e, te BVP M 80A1 sa no -

vom ku po lom i to pom od 30 mm.

Me |u naj zna ~aj ni jim pro jek ti ma je tenk

M 84, ko ji je osvo jen na osno vu li cen cne do -

ku men ta ci je za tenk T 72 (u na o ru a wu je od

1984). We gov mo di fi ko va ni na sled nik M

84A (usvo je na o ru a we 1986) re zul tat je

obim nih is tra i va wa, ko ja su omo gu }i la

raz voj mo to ra od 735 kW i mo di fi ko va nu

tran smi si ju. To mu je obez be di lo vi {i ni vo

po kre tqi vo sti.

Sa ni skom si lu e tom, spe ci fi~ nom sna -

gom od 18 kW/t, po ve }a nom po kre tqi vo {}u

i to pom ka li bra 125 mm sa glat kom ce vi, au -

to mat skim pu we wem, ve li kom po ~et nom br -

zi nom pro jek ti la i vi so kom pre ci zno {}u, taj

tenk svr stan je me |u naj bo qe u svo joj ge ne ra -

ci ji. Ujed no, tenk je, na ni vou funk ci o nal nog

mo de la, mo der ni zo van u va ri jan tu M 84AB1,

za po tre be ino stra nih part ne ra i na {e voj -

ske, a u sa rad wi sa stra nim teh no lo {kim

part ne ri ma, Ju go im por tom–SDPR i vi {e do -

ma }ih pro iz vo |a ~a. Sve o bu hvat nom mo der -

ni za ci jom va tre na mo}, po kre tqi vost i za -

{ti ta po dig nu te su na ni vo naj sa vre me ni jih

ten ko va u sve tu.

Kon ver zi jom ten ka T-55 na sta lo je uni -

ver zal no in i we rij sko vo zi lo VIU 55 mu wa,

pr vo oklop no sred stvo in i we ri je ko je svo jom

spe ci jal nom opre mom, in i we rij skim kom -

ple ti ma i re spek tiv nim na o ru a wem, ide u

red naj sa vre me ni jih sred sta va te vr ste.

15. oktobar 2008.20

Naj va ni ji pro je kat In sti tu ta iz

obla sti raz vo ja ten ko va bio je vi hor, na -

zi van ten kom za dva de set pr vi vek. Re a -

li za ci ja tog pro jek ta zah te va la je broj na

is tra i va wa ka ko bi se raz vi li no vi

pod si ste mi. Pod ra zu me va la je ugrad wu

no ve po gon ske gru pe, sna ge 882 kW (1200

KS), sa vre me nog SUV a sa ter mo vi zi jom

i elek tri~ nim po go nom za po kre ta we ku -

po le i to pa, si ste ma za za {ti tu od eks -

plo zi je go ri va i po a ra, re ak tiv nog

oklo pa, pri me nu mu ni ci je ve }e ra zor ne

mo }i…Taj slo e ni pro je kat za u sta vio je

ras pad SFRJ, a pre ma po je di nim re {e -

wi ma bio bi i da nas re spek ti van.

DOMA]I TENK

– VIHOR

Borbena

i neborbena

vozila

Ak tiv no sti Voj no teh ni~ kog in sti tu ta u

obla sti bor be nih i ne bor be nih vo zi la za -

po ~e le su pe de se tih go di na pro {log ve ka. U

po ~et ku, re {a va ni su pro ble mi u eks plo a ta -

ci ji i odr a va wu vo zi la, da bi ka sni je za -

po ~eo ozbiq ni ji is tra i va~ ki i raz voj ni

rad i opre ma we Voj ske do ma }im sa vre me nim

bor be nim i ne bor be nim vo zi li ma.

Is ku stva su sti ca na to kom {e zde se tih

i se dam de se tih go di na u okvi ru dru gih or ga -

ni za ci o nih je di ni ca In sti tu ta, u ko ji ma je

gru pa stru~ wa ka bi la ukqu ~e na u raz voj

oklop nih tran spor te ra i bor be nih vo zi la

pe {a di je. Od lu kom o pro iz vod wi ten ka T-72

po li cen ci in ten zi vi ran je rad na do ma }im

ten ko vi ma, a is ku stvo u kon stru i sa wu bor -

be nih vo zi la bi lo je od lu ~u ju }e pri iz bo ru

In sti tu ta za no si o ca svih ak tiv no sti ko je

se od no se na teh ni~ ku do ku men ta ci ju, is tra -

ì va we i raz voj no vih pod si ste ma, ma te ri -

ja la i opre me. Sto ga je, 1979. go di ne, od

po me nu te gru pe, ko ja je ~i ni la je zgro, i ve -

}eg bro ja mla |ih stru~ wa ka, ko ji su u re la -

tiv no krat kom pe ri o du pri mqe ni u VTI,

for mi ran Sek tor za bor be na i ne bor be na

vo zi la.

Od osni va wa do da nas sek tor je pro -

la zio kroz raz li ~i te fa ze. Naj plod ni ji pe -

ri od bi le su osam de se te ka da je usvo jen u na -

o ru a we ili pri ve den kra ju rad na ve }em

bro ju sred sta va – BVP M 80A i we go ve va -

ri jan te, ten ko vi M 84 i M 84A, no vi do ma -

}i tenk vi hor, te ren ski au to mo bi li IMR

0,75 t 4h4, FAP 2832 BS/AV 9 to na 8h8,

nad grad we na te ren skim au to mo bi li ma TAM

110 i TAM 150, itd.

De ve de se tih go di na stru~ wa ci tog

sek to ra sve ma we pa we po sve }u ju raz vo ju,

a sve vi {e usa vr {a va wu, mo der ni za ci ji i

kon ver zi ji po sto je }ih si ste ma. Da nas se u

toj or ga ni za ci o noj je di ni ci VTI raz vi ja ju,

mo der ni zu ju i mo di fi ku ju bor be na i ne -

bor be na vo zi la i wi ho vi pod si ste mi,

spro vo de is tra i va wa i is pi ti va wa u toj

obla sti.

Do sa da je re a li zo va no vi {e zna ~aj nih

pro je ka ta. U pr vom re du, to je bor be no vo -

zi lo pe {a di je BVP M 80 (usvo je no u na o ru -

à we 1979), ko je je po svo jim tak ti~ ko-teh -

ni~ kim ka rak te ri sti ka ma bi lo na sa mom vr -

hu svo je ge ne ra ci je. Vo zi lo je po tom mo di fi -

ko va no (BVP M 80A) ugrad wom mo to ra ve }e

sna ge ~i me su znat no po boq {a ne po kre tqi -

vost i mak si mal na br zi na od 65 km/~.

Na ba zi BVP M 80A raz vi je na je fa -

mi li ja ko mand nih i sa ni tet skih vo zi la, sa -

mo hod ni mi no po la ga~, sa mo hod no la kog pro -

Univerzalno inìwerijsko

vozilo „muwa”

Tenk M-84

21

Je dan od za ni mqi vih pro je ka ta iz obla -

sti ne bor be nih vo zi la bio je te ren ski au to -

mo bil IMR 0,75 t, 4h4, po znat pod na zi vom

TA RA. U vre me ka da je na stao, po tak ti~ ko-teh -

ni~ kim ka rak te ri sti ka ma i kon struk ci o nim

re {e wi ma bio je u sa mom vr hu te ka te go ri je

vo zi la. Ka rak te ri sti ~an je po ne za vi snom

osla wa wu svih to~ ko va mo du lar nog ti pa sa

po dve po pre~ ne vo |i ce, za voj nom opru gom i

hi dra u li~ kim te le skop skim amor ti ze rom dvo -

stra nog dej stva, {to je i da nas sa vre me no re -

{e we u toj ka te go ri ji vo zi la.

Od pro je ka ta na ko ji ma sa da ra de tre ba

po me nu ti raz voj kom po ne na ta ko ji ma se po -

boq {a va za {ti ta ten ko va, mo der ni za ci ju sa -

mo hod ne ha u bi ce 122 mm, usa vr {a va we mo -

to ra V46 TK (1000 KS), is tra i va we mo gu} -

no sti raz vo ja in te gral ne po gon ske gru pe sa

mo to rom 1.200 KS (na me we ne mo der ni za ci ji

ten ko va T 72 i we go vih va ri jan ti), ra ~u nar -

sko upra vqa we i pri ka zi va wu pa ra me ta ra

sta wa po gon ske gru pe ten ka, a ak tu el ni pro je -

kat je i te ren ski au to mo bil FAP 1118 BS/AV

4 t 4h4. U per spek ti vi je mo der ni za ci ja ten -

ko va T 72/M 84/M 84A i bor be nih vo zi la pe -

{a di je, raz voj no vih te ren skih au to mo bi la,

in te gral ne po gon ske gru pe IPG 1200...

Ana li zi ra ju }i svet ske tren do ve u

obla sti bor be nih vo zi la mo e se za kqu ~i ti

da je u naj ve }oj me ri re~ o mo di fi ka ci ji i

mo der ni za ci ji po sto je }ih sred sta va, a ma we

o raz vo ju no vih. Una pre |u ju se sve osnov ne

ka rak te ri sti ka bor be nih vo zi la, pri ~e mu

je za {ti ta u pr vom pla nu. Pri me na ra ~u na -

ra i sa vre me nih op to e lek tron skih i ter mo -

vi zij skih osma tra~ kih spra va na bor be nim

vo zi li ma ima ju zna ~aj nu ulo gu u upra vqa wu i

nad zo ru pod si ste ma ten ka, ali i u sklo pu

pod si ste ma ko ji ma se pru a in for ma ci o na

po dr {ka oklop nim je di ni ca ma i pri ku pqa ju

po da ci o si tu a ci ji na bo ji {tu. Shod no to me,

pro jek ti na ko ji ma bi sek tor tre ba lo da ra -

di u na red nom pe ri o du pri li~ no se po kla -

pa ju sa ak tiv no sti ma ko je se u obla sti bor -

be nih vo zi la pred u zi ma ju u sve tu.

Ak tu el ni pro je kat je te ren ski au -

to mo bil FAP 1118 BS/AV 4 t 4h4, ko ji

se na la zi u fa zi iz ra de pro to tip ske

par ti je, a re a li zu je se sa pro iz vo |a ~em

FAP iz Pri bo ja. Te ren ska no si vost tog

vo zi la, spo sob nog da sa vla da te ren

uspo na do 60 od sto, iz no si ~e ti ri to ne.

Taj au to mo bil ima sa vre me ni tur bo-di -

zel mo tor sa hlad wa kom usi snog va zdu -

ha, me ha ni~ ki me wa~, di fe ren ci jal ni

raz vod nik po go na ko ji mu omo gu }a va

stal ni po gon na sva ~e ti ri to~ ka. Bi }e

to pr vi te ren ski au to mo bil u opre mi

na {e voj ske sa ABS ure |a jem, ko ji spre -

~a va blo ki ra we to~ ko va pri ko ~e wu, i

pne u ma ti ci ma bez zra~ ni ca (unu tra {we

gu me).

TERENSKI

AUTOMOBIL FAP 1118

22Naj zna ~aj ni ji iz vo zni pro iz vod na

ko me su stru~ wa ci tog sek to ra ra di li

bio je tenk M 84AB (iz vo zna va ri jan ta M

84A). Na i me, ku vaj tskoj ar mi ji kra jem

osam de se tih i po ~et kom de ve de se tih iz -

ve ze no je 149 tih ten ko va po re spek ta -

bil noj ce ni. Me |u tim, ugo vor o iz vo zu

(ukup no 200 + 15) ni je do kra ja re a li zo -

van zbog ras pa da SFRJ.

IZVOZ Mor na ri~ ki

si ste mi

Sa mo stal no ode qe we za mor na ri~ ke

si ste me kon sti tu i sa no je i za po ~e lo je rad

na za da ci ma za po tre be rat ne mor na ri ce,

for mi ra wem je din stve nog Voj no teh ni~ kog

in sti tu ta 1992. go di ne.

Na sta lo je po sle ras pa da biv {e SFRJ

i gu bit ka na u~ no i stra i va~ kih ka pa ci te ta

na men ski gra |e nih za po tre be rat ne mor na -

ri ce ko ji su osta li na te ri to ri ji biv {ih re -

pu bli ka SFRJ. Ode qe we je for mi ra la gru -

pa ofi ci ra, na u~ no i stra i va~ kih po sle ni -

ka Bro dar skog in sti tu ta, ko ji su osta li lo -

jal ni SFRJ i JNA.

Osnov ne de lat no sti Ode qe wa su:

rat na bro do grad wa, brod ski bor be ni si -

ste mi, pod vod no na o ru a we i opre ma de -

tek ci ja i pra }e wa plov nih obje ka ta i pro -

ti ve lek tron ska bor ba u mor na ri~ kim dej -

stvi ma.

Sa da ra de na dva pro jek ta – KIS za

bro do ve re~ ne flo ti le – na vi ga ci o ni in -

for ma ci o ni si stem i Fi zi~ ka po qa plov nih

obje ka ta (re a li za ci ja funk ci o nal nog mo de -

la li nij ske hi dro fon ske ba ze).

Borbeno vozilo pe{adije M-80A

ta do 2Mb/s, na ba zi mul ti plek sa

del ta-mo du li sa nih sig na la sa kon -

ti nu al no-pro men qi vom str mi nom

(CVSDM), ko ja i pri lo {im uslo vi -

ma pre no sa obez be |u je po u zda ne

ve ze pri hva tqi vog kva li te ta.

Pr vi do ma }i ra dio-re lej ni

ure |aj za pre nos ~e ti ri fre kven -

cij ski ras po re |e na te le fon ska

ka na la HVT-1, raz vi jen je i uve den

u opre mu {e zde se tih go di na. Sle -

di no va fa mi li je RRU-9, za ve ze

vr hov na ko man da–ar mi ja–di vi zi -

ja, a u opre mu su uve de ni RRU-9B i

RRU-9C (sa 24 ana log na ili 30

di gi tal nih ka na la).

De ve de se tih go di na za vr {e na su is tra -

ì va wa i re a li zo van je mo del RRU-D (30 di -

gi tal nih ka na la), sa in te gri sa nim funk ci ja ma

nad zo ra i upra vqa wa.

U obla sti te le gra fi je i pre no sa po da -

ta ka rad se od vi jao od re mon ta i adap ti ra -

wa tro fej ne i uvo zne opre me do is tra i va -

wa i raz vo ja ni za ure |a ja. Sop stve ni raz voj

te le graf skih ure |a ja za po ~i we u fe rit no-

tran zi stor skoj i tran zi stor skoj teh ni ci, a ka -

sni je se za sni va na pri me ni in te gri sa nih ko -

la i mi kro pro ce so ra. Ure |a ji iz sop stve nog

raz vo ja po put elek tron skog te le prin te ra na

tra ku, za tim jed no ka nal nih te le graf skih ure -

|a ja TG-1 i TG-2, pre tva ra ~a po zi va i te le -

graf sko-te le fon skih fil ta ra, pred sta vqa li

su niz go di na osno vu te le graf skih ve za JNA.

Re a li zo va ni su ure |a ji za krip to za -

{ti tu te le graf skih sig na la, za za {ti tu go -

vo ra i ne go vor nih po ru ka. Po seb na pa wa

po sve }e na je raz vo ju no vih me to da me re wa i

mer ne opre me.

Do kra ja de ve de se tih go di na raz vi jan je

di gi tal ni in te gri sa ni si stem ko mu ni ka ci ja

DISK, ka ko bi se do bio sa vre me ni di gi tal -

ni te le ko mu ni ka ci o ni si stem ko ji za do vo qa -

va po tre be voj ske za kva li tet nom i br zom go -

vor nom i ne go vor nom ko mu ni ka ci jom sta ci o -

nar nih i mo bil nih u~e sni ka, ostva ri va wem

di gi tal ne ko mu ta ci je i pre no sa go vo ra, po -

da ta ka, fak si mi la i spo ro pro men qi vih sli -

ka. Obez be |e ni su tak ti~ ka i teh ni~ ka flek -

si bil nost i po kre tqi vost, vi sok ni vo za {ti -

te pre no sa i po da ta ka, po ve zi va wa sa jav nim

i funk ci o nal nim mre a ma, te vi sok ni vo au -

to ma ti za ci je nad zo ra i upra vqa wa u mre i.

Is tra i va~ ko-raz voj ni rad u obla sti

te le ko mu ni ka ci ja pra }en je raz vo jem i po dr -

{kom od go va ra ju }ih la bo ra to ri ja, od ko jih

su ne ke je din stve ne kod nas, kao {to su la -

bo ra to ri je za elek tro mag net sku kom pa ti bil -

nost, an te ne i me ha ni~ ke kon struk ci je elek -

tron skih sred sta va i in e we ring.

U pret hod nih 40 go di na kon stru i san je

ve li ki broj na stav nih i ve bov nih sred sta -

va, po put tre na e ra za po ~et nu obu ku vo za -

~a za tenk T-55, vo zi la BVP M80, ten ka M84

i dru gih, te ure |a ja za obu ku ra dio-te le gra -

fi sta i ra dio-te le prin te ri sta, ko mand ni

pult KPTS-M69, kom ple ta opre me mi ni ja -

tur nog stre li {ta KoV, kom ple ta ure |a ja za

obu ku u ni {a we wu i dr.

15. oktobar 2008.22

Pre no sni si stem za iden ti fi ka ci ju

kre ta wa – PRE SEK, za raz li ku od kla -

si~ nih elek tron skih si ste ma, omo gu }a va

iden ti fi ka ci ju i kla si fi ka ci ju uzro~ ni ka

na ru {a va wa sta wa, te od re |i va we tra -

jek to ri je kre ta wa u {ti }e nom pro sto ru .

Te ku }a is tra i va wa u obla sti si -

ste ma za elek tron sku za {ti tu obje ka ta

usme re na su na me to de pro ce si ra wa

sen zor skih sig na la i teh ni~ ka re {e wa

in te li gent nih sen zo ra, te is tra i va wa

teh ni~ kih re {e wa in te gri sa nih mul ti -

sen zor skih si ste ma za za {ti tu obje ka ta

i pro sto ra. Ova is tra i va wa da la su

niz re {e wa za in te gral ni si stem teh ni~ -

ke za {ti te, za sno va nih na pri me ni ra -

~u na ra i pro gram skog upra vqa wa.

PRESEK

Pro to tip ra dio-go ni o me tra je

2000. go di ne usvo jen u NVO pod ozna kom

RGK-2/3 i na la zi se u ope ra tiv noj upo -

tre bi u je di ni ca ma za ED VS. Mo di fi ko -

van je na su ge sti ju je di ni ce za ED u pe ri -

o du od 2006. do 2008. u RGK-2/3. U mo -

di fi ko va noj ver zi ji go ni o me tra in te gri -

sa ne su no ve funk ci o nal ne mo gu} no sti –

od re |i va we ele va ci je, us ko po ja sno go -

ni o me tri sa we emi si ja sa fre kven cij skim

ska ka wem, mo gu} nost da qin skog upra vqa -

wa ra dom ra dio-go ni o me tra po sred -

stvom LAN/WLAN-a.

GONIOMETAR

Telekomunikacije

Na u~ no i stra i va~ ki rad u obla sti te -

le ko mu ni ka ci ja od vi jao se upo re do sa raz -

vo jem no vih sred sta va i si ste ma ve ze, i ob u -

hva tao je vi {e na u~ nih i stru~ nih pod ru~ ja,

kao {to su me to de, teh nike i si ste mi pre no -

sa, ko mu ta ci je i ko mu ta ci o ni si ste mi (te le -

fon ski, te le graf ski i di gi tal ni in te gri sa -

ni), me to de i teh ni ke sin hro ni za ci je i sig -

na li za ci je, po seb no u di gi tal nim te le ko mu -

ni ka ci ja ma, ana log nu i di gi tal nu ob ra du

sig na la, ko do va we i kom pre si ju, te me to de i

teh ni ke me re wa kod ana log nih i di gi tal nih

ure |a ja i si ste ma.

Br ze teh no lo {ke pro me ne u elek tro ni -

ci po seb no su uti ca le na or ga ni za ci o ne i

ka drov ske pro me ne, na na u~ no-stru~ ni pro -

fil ka dra, raz voj la bo ra to ri ja, ra di pri -

la go |a va wa uslo vi ma ko je je na me tao rad na

slo e nim is tra i va~ ko-raz voj nim za da ci ma.

U po ~et nom pe ri o du su u obla sti te le -

fo ni je mo di fi ko va ni tro fej ni ure |a ji i

ura |e ne ma we se ri je ne kih no vi jih ure |a ja,

a po tom se raz vi ja ju slo e ni ja sred stva –

in duk tor ska te le fon ska cen tra la MP-10 i

te le fon ski apa ra ti PTI-49. Ka sni je su raz -

vi je ni vi {e ka nal ni te le fon ski ure |aj FNT,

li nij ski {i ro ko po ja sni po ja ~a va~ M-64,

poq ski te le fon ski apa rat M-63, te vi {e

ka blo va i pri bo ra.

Ra di po ve }a wa ka pa ci te ta i au to ma ti -

za ci je te le fon skih i te le graf skih ve za od

ni voa vr hov ne do ni ih ko man di, te in te gra -

ci je te le fon ske mo bil ne i bor be ne ra dio-

mre e, u opre mu Voj ske su uve de ni au to mat -

ska te le fon ska cen tra la sa 40 pri kqu ~a ka

ATC-1 i vi {e ka nal ni ure |aj, au to mat ska te -

le fon ska cen tra la ATC-2 sa 60 pri kqu ~a ka,

poq ska te le fon ska cen tra la, te le fon ski

in ter fon i te le fon sko-te le graf ski ure |aj.

Znat no po boq {a we kva li te ta ve za i

krip to za {ti te in for ma ci ja po stig nu to je

raz vo jem i uvo |e wem u opre mu vi {e ka nal nog

di gi tal nog ure |a ja DM–16 (TlVU-16) i od go -

va ra ju }e fa mi li je li nij skih ure |a ja i re ge ne -

ra to ra za ka blov ski pre nos. Si stem je omo -

gu }io re a li za ci ju di gi tal ne mre e ka pa ci te -

Funkcionalni model stanice

za zvukometrijsko izvi|awe

na poligonu Pasuqanske livade

Korisni~ki interfejs za odre|ivawe

elevacije

po tre bu za stal nim usa vr {a va wem, osva ja -

wem i pri me nom pre ci zni jih i sa vre me ni jih

me to da za wi ho vu ka rak te ri za ci ju, od no sno

de fi ni sa we kva li te ta.

Osnov ni ci qe vi da qeg na u~ no i stra i -

va~ kog ra da u Sek to ru za ma te ri ja le i za -

{ti tu su: po di za we op {teg ni voa zna wa iz

obla sti ener get skih (eks plo ziv nih), me tal nih

i or gan sko teh ni~ kih ma te ri ja la, an ti ko ro -

zi o ne za {ti te ma te ri ja la, te iz obla sti ka -

rak te ri za ci je po gon skih sred sta va. Po red

to ga, pa wa }e bi ti po sve }e na raz vo ju li ve -

nih kom po zit nih i gra nu li sa nih RBH eks plo -

zi va, te pri me ni li ve nih kom po zit nih eks -

plo zi va i pre so va nog eks plo zi va RBH za la -

bo ra ci ju „neo se tqi ve” (IM, In sen si ti ve Mu ni ti -on) i „ma we ra wi ve” (LO -VA, Low Vul ne ra bi lity Mu ni -ti on) mu ni ci je.

U budu}em radu Sek-

tor }e is tra ivati no ve

sa sta ve pi ro teh ni~ kih

sme {a {i ro kog di ja pa zo -

na pri me ne i no ve mer ne

si ste me za od re |i va we

pa ra me ta ra sa go re va wa

i de to na ci je ener get skih

ma te ri ja la. Ta ko |e, bi }e

po treb no da se pred vi |a

ki ne ti ka he mij skih tran -

sfor ma ci ja sta bi li za to -

ra u ba ru ti ma i ra ket nim

go ri vi ma na tem pe ra tu -

ra ma uskla di {te wa i bo -

qa pro ce na sta wa ba ru -

ta u skla di {ti ma i u mu -

ni ci ji. Pod ra zu me va se

i raz voj no vih sa sta va

ho mo ge nih i he te ro ge nih

ra ket nih go ri va i efi -

ka sni jih po gon skih pu we -

wa ra ket nih mo to ra i

ge ne ra to ra ga sa.

Laboratorija za go -

riva i maziva VTI po se -

duje Sertifikat o akre -

ditaciji br. 01-215 Akre-

ditacionog tela Srbije

kojim se potvr|uje da za do -

voqava zahteve stan dar -

da SRPS ISO/IEC 17025:

2006.

Ste ~e na zna wa i

re zul ta ti pla ni ra nih

is tra i va wa tre ba lo bi

da do pri ne su po boq {a wu

efek ta dej stva po sto je }ih

i br em raz vo ju no vih i

efi ka sni jih uboj nih sred -

sta va.

23

La bo ra to ri je ko je po kri va ju ovu

de lat nost pr ve su na ovim pro sto ri ma

po ~e le da se ba ve me to da ma me ha ni ke

lo ma. Re zul tat je raz voj spe ci fi~ nih i

pri me na ori gi nal nih me to da za oce nu

po na {a wa me tal nih ma te ri ja la u pri -

su stvu gre {ke. De fi ni sa na je me to do -

lo gi ja i osvo jen niz spe ci fi~ nih me to -

da za ana li zu uzro ka na stan ka ha va rij -

skih ot ka za de lo va i sklo po va NVO i

kon struk ci ja, a s tim u ve zi i me to do -

lo gi ja za oce nu pre o sta log ve ka ele me -

na ta NVO i kon struk ci ja. Sem na sred -

stvi ma NVO, na ve de na me to do lo gi ja

uspe {no je pri me we na kod eks per ti za

uzro ka ot ka za na slo e nim sred stvi ma

u elek tro pri vre di, è le zni ci i he mij -

skoj in du stri ji.

MEHANIKA

LOMA

U pro te klom pe ri o du po se ban do -

pri nos ostva ren je u osva ja wu, pr vi put u

na {oj ze mqi, pro iz vod we i teh no lo gi je

ob li ko va wa pla sti~ nom de for ma ci jom i

za va ri va wem me tal nih la mi nar nih kom -

po zi ta u ob li ku li mo va i tra ka u kom bi -

na ci ji sa le gu rom AlMg6Mn, za tim ~e lik

u kom bi na ci ji CuZn le gu rom tro sloj ne

kom po zi ci je, te ~e lik u kom bi na ci ji sa

le gu rom ba kra CuPb30. Tra ke i li mo vi

me tal nih kom po zi ta ko ri {}e ni su za iz -

ra du re zer vo a ra za go ri vo i kli znih le -

à je va za tenk M84A i ko {u qi ce zr na

stre qa~ ke mu ni ci je.

OBLIKOVAWE

PLASTI^NE

DEFORMACIJE

U obla sti or gan sko-teh ni~ kih ma te -

ri ja la osvo je ne su teh no lo gi je: iz ra de

de lo va za {tit ne ma ske, „ne ra wi vi” to~ -

ko vi, gu me ni ele men ti u ra ket nom na o ru -

à wu, po stu pak gu mi ra wa ma te ri ja la za

plov ne pne u mat ske objek te, re zer vo a ri

za sto ki ra we i tran sport vo de i naft -

nih de ri va ta, za tim teh no lo gi je za iz ra -

du kom po zi ta po stup kom su vog i mo krog

na mo ta va wa... Ovo me sva ka ko tre ba do -

da ti jo{ i teh no lo gi je za iz ra du poq skog

te le fon skog ka bla, za {tit ne oblo ge

pro tiv ten kov skih mi na, ka ro se ri je od

sta klo pla sti ke za spe ci jal na vo zi la, de -

lo ve ra ke ta, lan se ra...

„NERAWIVI”

MATERIJALI

Materijali i za{tita

Po ~e tak ra da u obla sti ma te ri ja la i

za {ti te da ti ra jo{ od 1. sep tem bra 1945,

ka da je osno va na Cen tral na voj no teh ni~ ka

la bo ra to ri ja sa za dat kom da oba vqa kon -

trol no-teh ni~ ka is pi ti vawa i he mij ske ana -

li ze svih ma te ri ja la ko ji su se ta da ko ri sti -

li u voj sci – od ba ru ta i eks plo zi va do pre -

hram be nih ar ti ka la i ode }e. Osni va wem

Voj no teh ni~ kog in sti tu ta JA, 1948. go di ne,

Cen tral na voj no teh ni~ ka la bo ra to ri ja ula -

zi u we gov sa stav kao Teh no lo {ki ode qak,

ko ji 1954. pre ra sta u Teh no lo {ki in sti tut, a

in te gra ci jom voj no teh ni~ kih in sti tu ta, po -

sta je Sek tor za ma te ri ja le i za {ti tu VTI-a.

U tom pe ri o du je, na lo ka ci ji u Ba ri ~u,

u sklo pu Sek to ra za ma te ri ja le i za {ti tu,

iz gra |en vr lo sa vre me ni

Teh ni kum za kom po zit na

ra ket na go ri va, ~i me su

stvo re ni do bri uslo vi za

da qi is tra i va~ ki i raz -

voj ni rad u ovoj obla sti.

Da nas je Sek tor no -

si lac is tra i va wa i

raz vo ja ma te ri ja la i spe -

ci jal nih teh no lo gi ja u

obla sti ma: ener get skih,

me tal nih i or gan sko teh -

ni~ kih ma te ri ja la, go ri -

va i ma zi va, ko ro zi je i

za {ti te.

Ten den ci je raz vo ja

sa da {wih i bu du }ih ge ne -

ra ci ja uboj nih sred sta va

(UbS) i na o ru a wa i voj -

ne opre me (NVO) na me }u

po tre bu za stal nim usa -

vr {a va wem i po boq {a -

wem po sto je }ih i raz vo jem

no vih ener get skih ma te -

ri ja la i ener get skih pu -

we wa (eks plo zi vi i eks -

plo ziv na pu we wa, ba ru ti

i ba rut na pu we wa, po gon -

ske ma te ri je i po gon ska

pu we wa, pi ro teh ni~ ke

sme {e i pi ro teh ni~ ka pu -

we wa), me tal nih i or gan -

sko teh ni~ kih ma te ri ja la,

si ste ma za {ti te, teh no -

lo gi ja wi ho ve iz ra de i

la bo ra ci je, me to da wi ho -

ve ka rak te ri za ci je, te

me to da funk ci o nal nih

is pi ti va wa pod sklo po va

i sklo po va la bo ri sa nih

ovim ma te ri ja li ma i pu -

we wi ma.

Osva ja we i pri me na

po gon skih sred sta va sve

bo qeg kva li te ta, na me }e

22

vin skih za {tit nih kon struk ci ja, ma {in ske

za {ti te – fil tro ven ti la ci je sklo ni {ta,

utvr |i va wa i obje ka ta stal ne i poq ske for -

ti fi ka ci je, za pre ~a va wa, ma ski ra wa i vo -

do snab de va wa.

Da nas je Sek tor za he mij sko-nu kle ar -

nu za {ti tu i in i we rij sko obez be |e we je -

di ni de kla ri san u ze mqi za po se do va we,

ru ko va we i sin te zu vi so ko tok si~ nih he mi -

ka li ja za pri me nu u is tra i va wi ma i raz -

vo ju u za {tit ne svr he. To je i po na me ni i

po lo ka ci ji de fi ni sa no u Or ga ni za ci ji za

za bra nu he mij skog oru` ja (OPCW), ~i je me -

|u na rod ne in spek ci je re dov no obi la ze i

kon tro li {u utro {ak vi so ko tok si ~ih ma te -

ri ja la na od re |e nim lo ka ci ja ma, a u skla -

du sa me |u na rod nom Kon ven ci jom o za bra ni

raz vo ja, pro iz vod we, skla di {te wa i upo -

tre be he mij skog oru` ja i o we go vom uni {te -

wu. Re~ ju, sva opre ma i sred stva, bi lo da

su raz vi je na u ze mqi ili su uve ze na, a slu -

è za ci vil nu ili voj nu na me nu, mo gu se is -

pi ta ti na dej stvo vi so ko tok si~ nih ma te ri ja

je di no u Sek to ru za he mij sko-nu kle ar nu za -

{ti tu i in e we rij sko obez be |e we Vo-

jnotehni~kog instituta.

U okvi ru me |u na rod ne voj ne sa rad we,

pri pad ni ci tog sek to ra usa vr {a va ju se na

re gi o nal nim kur se vi ma i se mi na ri ma ko je

or ga ni zu je (OPCW).

15. oktobar 2008.24

Sa da {wi ni vo ko ri {}e wa ra ~u -

nar ske opre me u In sti tu tu po stig nut je

stal nim pra }e wem raz vo ja ra ~u nar ske

teh ni ke, iz bo rom i uvo |e wem ra ~u nar -

skih si ste ma ko ji su naj vi {e od go va ra li

po tre ba ma is tra i va~ kih za da ta ka, la -

bo ra to ri ja i po li go na. Voj no teh ni~ ki

In sti tut KoV i Va zdu ho plov no teh ni~ ki

in sti tut opre ma li su se, pre ma svo jim

po tre ba ma i mo gu} no sti ma, naj sa vre me -

ni jim i naj kva li tet ni jim ra ~u nar skim si -

ste mi ma ko ji su po sto ja li na svet skom tr -

ì {tu.

Ti si ste mi su u „zre lom do bu” eks -

plo a ta ci je do sti gli za si }e wa, jer su po -

tre be is tra i va ~a za ra ~u nar skim re -

sur si ma nad ma {i va le mo gu} no sti po sto -

je }ih ra ~u na ra.

Da na {wu in for ma ti~ ku in fra -

struk tu ru ~i ne ra ~u nar ski si ste mi po ve -

za ni u ra ~u nar ske mre e. Na po sto je }u Et -her net mre u pri kqu ~e na je mre a per so -

nal nih ra ~u na ra.

U skla du sa teh no lo {kim zah te vi ma

i stan dar di ma u po sled woj de ka di znat no

se pro {i ri la ra ~u nar ska mre a VTI-a u

@ar ko vu. For mi ra ne su dve pot pu no ne -

za vi sne ra ~u nar ske mre e, unu tra {wa

po slov na upra vqa~ ka mre a in sti tu ta –

In tra net, i ra ~u nar ska mre a po ve za na

sa glo bal nom svet skom mre om In ter ne -

tom. In ter net mre a ima sop stve ni ma il,veb i ftp ser ver. Vojnotehni~ki institut

ima svoju In tra net i In ter net prezenta -

ciju na adresi www. vti.mod.gov.rs.

INFORMATIKA

Hemijsko

nuklearna

za{tita i

inìwerijsko

obezbe|ewe

Pri li kom tran sfor ma ci je JNA u Voj -

sku Ju go sla vi je i na stan kom Voj no teh ni~ kog

in sti tu ta Voj ske Ju go sla vi je, u we go vom

okri qu for mi ra se Sek tor za he mij sko-nu -

kle ar nu za {ti tu i in i we rij sko obez be |e -

we. On na sta je ob je di wa va wem dva sek to -

ra – za RHB za {ti tu i za in i we rij ske i za -

{tit ne kon struk ci je. Od lu kom sa ve znog mi -

ni stra za od bra nu, 1997. go di ne, oblast

tok si ko lo gi je, sa stru~ nim i ma te ri jal no-

teh ni~ kim po ten ci ja lom, iz dvo je na je iz sa -

sta va sek to ra i In sti tu ta, i pri po je na no -

vo o sno va nom Na ci o nal nom cen tru za kon -

tro lu tro va wa pri Voj no me di cin skoj aka -

de mi ji.

Te ku }i re form ski pro ce si i re or ga ni -

za ci ja Voj ske, ma te ri jal ni i ka drov ski re -

sur si uti ca li su na sa da {we mo gu} no sti i

okvi re is tra i va~ ke de lat no sti. Da nas je

taj sek tor nad le an za is pi ti va we kva li te -

ta vi zu el nih i ma skir nih ka rak te ri sti ka

ma te ri ja la ko ji se ko ri ste u VS.

In i we rij skim i za {tit nim kon struk -

ci ja ma ob u hva }e ni su svi aspek ti gra |e vin -

ske za {ti te i in i we rij skog obez be |e wa

(sem min sko-eks plo ziv nih sred sta va). Ta

pro ble ma ti ka je bi la ra zno rod na i kom -

plek sna i po kri va la je oblast sa vla da va wa

su vih i vo de nih pre pre ka, ko lo vo znih kon -

struk ci ja, voj nih pu te va i ae ro dro ma, gra |e -

M777 se mo e tran spor to va ti, od no sno

vu }i i te ren skim vo zi lom ma se 2,5 to ne,

a, te o ret ski, i vo zi li ma Hum mer. Ola k -

{a va ju }a okol nost je i mo gu} nost upo tre be

oru |a ~ak i sa po sa dom od pet ~la no va.

Cev top-ha u bi ce du ga je 39 ka li ba -

ra, ~i me je omo gu }e na po ~et na br zi na sa

naj sna ni jim pu we wem od 827 m/s. Ti me

se po sti e mak si mal ni do met od 30 km, sa

mu ni ci jom opre mqe nom ra ket nim mo to -

rom, da kle, kao i ra ni je top-ha u bi ce

M198, TRF1 i FH70, {to je ne {to is pod

naj mo} ni jih oru |a sa ce vi ma du i ne 52

ka li bra, kao {to je ju no a fri~ ka top-ha -

u bi ca G-5, do me ta 39 km. Taj, uslov no re -

~e no, ne do sta tak, is pra vqen je na po sled -

woj va ri jan ti M777A2 (sta ri je ver zi je

M777 i M777A1 bi }e re mon to va ne i sta -

vqe ne u po gon), ko ja ima mo gu} nost upo -

tre be naj sa vre me ni je na vo |e ne mu ni ci je

XM982 Ex ca li bur, na sta le u sa rad wi ame -

ri~ ke kom pa ni je Raythe on i {ved skog pro -

iz vo |a ~a Bo fors, do me ta do 40 km. Br zi na

ga |a wa je na ni vou kon ku ren ci je i iz no si

do pet gra na ta u mi nu ti ili u du em pe ri -

o du dve gra na te u mi nu ti.

è qe nom ci qu, ~i me se znat no po ve }a va

br zi na sta vqa wa u bor be ni po lo aj. Taj

si stem pod na zi vom TAD (To wer Ar til lery Di -gi ta li za ti on) ima i in te gri san si stem elek -

tri~ nog po kre ta wa ce vi i au to mat skog za -

tva ra ~a. Za hva qu ju }i tom si ste mu, vre me

za po sta vqa we u bor be ni po lo aj iz no si

sve ga je dan mi nut, a na pu {ta we po lo a ja

mo e se oba vi ti za tri mi nu te. Ka nad ska

oru |a su opre mqe na si ste mom kom pa ni je

SE LEX pod na zi vom DGMS (Di gi tal Gun Me -na ge ment System), ko ji se ve} ne ko li ko go -

di na ko ri sti na bri tan skim oru |i ma ka -

li bra 105 mm L118.

Ko ri sni ci

Pr vih pet pro to ti po va M777 is po -

ru ~e no je ame ri~ kim oru a nim sna ga ma

2002, na kon ~e ga je za po ~eo mu ko tr pan

pro ces is pi ti va wa, to kom ko ga je is pa qe -

no 12.000 pro jek ti la. Pret pro i zvod wa

pr va 94 oru |a po kre nu ta je dve go di ne ka -

sni je. Pr ve ope ra tiv ne top-ha u bi ce do bio

je ma rin ski kor pus ma ja 2005, a pre ma

pla nu bi }e na ba vqe no ukup no 380 oru |a.

Ar mi ja je svo je pr ve M777 do bi la ok to -

bra 2006, a pred vi |e na je na bav ka 273

oru |a. Oru |a M777 ~i ne ar ti qe rij sku

kom po nen tu bor be nih ti mo va bri ga da

opre mqe nih vo zi li ma Stryker (SBCT StrykerBri ga de Com bat Te ams).

De cem bra 2005. od re |en broj oru |a

M777, iz ar se na la ma ri na ca, is po ru ~en

je ka nad skoj ar mi ji, ko ja ih je ko ri sti la u

Av ga ni sta nu od 2006. go di ne. U ka sni jem

pe ri o du na sta vqe no je sa na bav ka ma, do

ko na~ ne broj ke od 37 oru |a. Ju la 2008.

sti gla je po rux bi na za Au stra li ju od 57

oru |a M777, a o na bav ci ozbiq no raz mi -

{qa i bri tan ska ar mi ja. M777 bi tre ba -

25

Mu ni ci ja Xm-982 Ex ca li bur ima

na vo |e we si ste mom GPS, sa kru nom

gre {kom is pod 10 me ta ra. Za hva qu ju -

}i iz vla ~e }im kril ci ma, naj ve }i do -

met tog pro jek ti la je 40, a pre ma ne -

kim po da ci ma i 57 ki lo me ta ra. Za sa -

da po sto je tri va ri jan te opre ma wa

boj nom gla vom: Block I je uni tar na pro -

boj na boj na gla va, Block II ima ka set nu

boj nu gla vu sa 64 bom bi ce DPICM, na -

me we ne za uni {ta va we ì ve si le ili

pro bi ja we krov nog oklo pa bor be nih

vo zi la ili dve in te li gent ne na vo |e ne

pro ti vo klop ne bom bi ce SA DARM, dok

je Block III tre nut no u raz vo ju i ima }e,

pre ma re ~i ma ame ri~ kih zva ni~ ni ka,

in te li gent nu sub mu ni ci ju na me we nu za

dej stvo u ur ba nim uslo vi ma, ko ja }e

mo }i da raz dvo ji ci qe ve pre ma to me

da li je re~ o voj ni ci ma ili ci vi li ma.

Ce na jed nog pro jek ti la je 80.000 ame -

ri~ kih do la ra.

Pr va bor be na upo tre ba tog pro -

jek ti la bi la je u le to 2007. u Ira ku,

gde su ga pri me ni le ame ri~ ke sna ge.

Ostva re na je ve ro vat no }a od 92 od -

sto da pro jek til pad ne na ma we od ~e -

ti ri me tra od ci qa, {to je iza zva lo

po ve }a we pro iz vod we sa 18 na 150

pro jek ti la me se~ no.

Mu ni ci ja

eks ka li bur

Oru |e ras po la e si ste mom za upra -

vqa we va trom sli~ nim kao na sa mo hod -

nom oru |u M109A6 Pa la din, sa pod si ste -

mi ma za na vi ga ci ju, od re |i va we sop stve -

nog po lo a ja i usme ra va we ce vi pre ma

Tilt-ro tor V-22 Osprey pre no si M777

22

lo da za me ne do sa da {wa oru |a 105 mm

L118. Tom na bav kom ne bi se do bi lo lak -

{e oru |e od po sto je }eg, jer je ma sa L118sve ga 1.858 kg, ali bi se po ve }a la va tre na

mo}, jer je do met L118 sve ga 17,2 km, a mu -

ni ci ja znat no sla bi ja, ka li bra 105 mi li -

me ta ra. Pre la skom na ka li bar 155 mm,

po jed no sta vi la bi se lo gi sti ka, jer sa mo -

hod ne top-ha u bi ce AS-90 Bra ve he art ko ri -

ste upra vo taj ka li bar i ve} su u ne kim je -

di ni ca ma za po ~e le da se za me wu ju L118.

Po sto ji i pro je kat „spa ja wa" oru |a

M777 i {a si je vo zi la 8h6 Su pa cat, ozna ke

M777 Por tee, ko je je pri ka za no na saj mu Eu -ro sa tory 2006. To vo zi lo ma se sve ga 12,3 t,

bez ogra ni ~e wa se mo e tran spor to va ti

avi o ni ma C-130 Her cu les, ali ima sna nu

kon ku ren ci ju u ne {to te em fran cu skom

ce za ru, ko ji ima i cev 52 ka li bra i sto ga

ve }i do met, a re~e je o oru |u ko je br e za -

u zi ma i na pu {ta bor be ni po lo aj, jer je

ono u su {ti ni sa mo hod no i u sa mom vu~ nom

M777.

Por tee M777 ni je sa mo hod no ar ti -

qe rij sko oru |e u pra vom smi slu re ~i, ve}

te ren sko tran sport no vo zi lo ko je „bu -

kval no" mo e da po ne se vu~ no oru |e M777

i da ga re la tiv no ve li kom br zi nom pre -

me {ta sa po lo a ja na po lo aj. Bor be ni

kom plet je za to znat no ve }i ne go na ce za rui iz no si 70 pro jek ti la i pu we wa, u od no -

su na sve ga 18 pro jek ti la i pu we wa.

Se ba sti an BA LO[

15.oktobar 2008.26

Za hva qu ju }i na pred nim ma te ri ja li -

ma od ko jih je na pra vqen, M777 ima iz u -

zet no ma lu ma su od ne ve ro vat nih 3.745

kg! Go to vo dvo stru ko je lak {i od do sa da

naj lak {eg ar ti qe rij skog oru |a ka li bra

155 mm, M198. Ma sa dru gih, na pred ni jih

oru |a opre mqe nih sop stve nim po go nom

za skla pa we la fe ta i br zu pr o me nu va -

tre nog po lo a ja pre va zi la zi de vet to na,

a kod ne kih do sti e ~ak i 14, {to je 3,5

pu ta vi {e!

Ta ko ma la ma sa omo gu }a va tran -

spor to va we M777, sa po sa dom od osam

~la no va i bor be nim kom ple tom, avi o nom

tilt-ro to rom V-22 Osprey. Osim to ga,

M777 se mo e tran spor to va ti, od no sno

vu }i i te ren skim vo zi lom ma se 2,5 to ne.

Olak {a va ju }a okol nost je i mo gu} nost

upo tre be oru |a ~ak i sa po sa dom od pet

~la no va.

Cev top-ha u bi ce du ga je 39 ka li ba -

ra, ~i me je omo gu }e na po ~et na br zi na sa

naj sna ni jim pu we wem od 827 m/s. Uko -

li ko ko ri sti mu ni ci ju Ex ca li bur, do sti e

do met do 40 km. Br zi na ga |a wa je na ni -

vou kon ku ren ci je i iz no si do pet gra na ta

u mi nu ti ili u du em pe ri o du dve gra na -

te u mi nu ti. Za hva qu ju }i si ste mu TAD (To -wer Ar til lery Di gi ta li za ti on), vre me za po sta -

vqa we u bor be ni po lo aj iz no si sve ga

je dan mi nut, a za napu{tawe tri.

Ka rak te ri sti ke

Pr va ge ne ra ci ja ki ne skih mor na ri~ kih pi -

lo ta za po ~e la je obu ku u mor na ri~ koj aka de mi -

ji Da li an. Kurs tra je ~e ti ri go di ne i na kon to -

ga pi lo ti }e bi ti pot pu no ospo so bqe ni za pi -

lo ti ra we mor na ri~ kim avi o ni ma ko ji po le }u

sa no sa ~a avi o na. U to me }e im po mo }i po let -

no-slet na sta za u ob li ku pa lu be no sa ~a avi o -

na, ko ja je iz gra |e na u kru gu aka de mi je. Ru si su

upo zo ri li Ki ne ze da }e im bi ti po treb no naj -

ma we de se tak go di na pre ne go {to stek nu zna -

we i spo sob nost za oba vqa we tih iz u zet no zah -

tev nih ope ra ci ja, ali su Ki ne zi pri li~ no hra -

bro pri hva ti li iza zov da sve to ura de za sve ga

~e ti ri go di ne.

Ki ne zi tre nut no re mon tu ju no sa~ avi o na

ko ji su 2002. ku pi li od Ru sa, sa iz vor nim ime -

nom var jag. Brod je ne dav no pre i me no van u [i

Lang, pre ma ki ne skom ge ne ra lu ko ji je 1681.

osvo jio Taj van, a do de qen mu je i evi den cij ski

broj 83. [i Ling je de pla sma na 67.000 t, da -

kle za ni jan su je ma wi od ame ri~ kih „su per no -

Pr va ge ne ra ci ja mor na ri~ kih pi

V E S T

Ru ski vojni buxetu 2009.Ru si ja }e sle de }e go di ne odvo ji ti 33 mi li -

jar de evra za bez bed no sne sna ge, iz ja vio je pot -

pred sed nik ru ske vla de Ser gej Iva nov i do dao da

}e bu xet na ci o nal ne od bra ne u 2009. go di ne bi -

ti po ve }an za 70 mi li jar di ru ba qa (1,9 mi li -

jar di evra).

Kremq na ja vqu je da je pla ni ra no po ve }a we

po tro {we za sve mir ski pro gram i da je odo bre no

67 mi li jar di ru ba qa (1,8 mi li jar di evra) za ru -

ski sa te lit ski na vi ga ci o ni si stem GLO NAS. Ta ko -

|e, odo bre no je 45 mi li jar di ru ba qa (1,2 mi li -

jar di evra) za no vi ko smo drom na Da le kom is to ku,

za fi nan si ra we Me |u na rod nog sve mir skog pro -

gra ma i po ma ga we is tra i va wa sve mi ra. M. S.

Pro je kat „spa ja wa" oru |a M777 i {a si je

vo zi la 8h6 Su pa cat, pod ozna kom M777 Por tee

sa ~a” avi o na i u iz vor noj va ri jan ti ras po la e

sa ukup no 50 le te li ca. Me |u tim, u tre nut noj

kon fi gu ra ci ji, ru ski no sa~ avi o na ras po la e

sa 12 lo va ca Su-33, pet ju ri {ni ka Su-25UBT,

18 pro tiv pod mor ni~ kih he li kop te ra Ka-27, ~e -

ti ri Ka-29 za ra no upo zo re we i ja vqa we i dva

Ka-27PS za tra ga we i spa sa va we.

Ono {to ovaj no sa~ iz dva ja od dru gih je iz -

u zet no sna no na o ru a we, ko je se sa sto ji od 12

pro tiv brod skih ra ke ta gra nit, 192 ra ke te

brod–va zduh ma log do me ta u si ste mu kin al,

pro tiv pod mor ni~ kih lan se ra RBU-12000, osam

ar ti qe rij sko-ra ket nih si ste ma za bli sku PVO

bro da ka {tan i osam to po va 30 mm AK-630. Ko -

ji }e se avi o ni na la zi ti na pa lu bi ki ne skog no -

sa ~a avi o na jo{ ni je po zna to, ma da se spe ku li -

{e da bi to mo gli bi ti MiG-29K i, ve ro vat ni je,

mo di fi ko va ni Su-27 ili spe ci ja li zo va ni Su-

33. Ni je po zna ta ni opre ma, od no sno na o ru a -

we, ko je su Ki ne zi oda bra li za svoj no sa~ avi o -

na. S. B.

ki ne skih lo ta

[i Lang

I V E S T I V E S T I V E S T I

Tur ska na ba vqakor netTur ske oru a ne sna ge ob ja vi le su da je

na wi ho vom kon kur su za no vu pro ti vo klop -

nu vo |e nu ra ke tu po be du od ne la ru ska po -

nu da za si stem 9M133 kor net. Uspeh Ru sa je

uto li ko ve }i uko li ko se zna da su im kon ku -

ren ti bi li ame ri~ ki Raythe on sa si ste mom

Ja ve lin. U od no su na Ja ve lin, kor net ima vi -

{e ne go dvo stru ko ve }i do met (pet ume sto

dva ki lo me tra), ali ne ma mo gu} nost na pa -

da iz po ni ra wa i dej stva na krov nu plo ~u

ten ka, te mo gu} nost da is pa li i za bo ra vi.

Me |u tim, ra ke ta kor net ima tan dem-ku mu -

la tiv nu boj nu gla vu re la tiv no vi so ke pro -

boj no sti – pro ce ne su raz li ~i te, od 900 do

1.200 mm ho mo ge nog ~e li~ nog oklo pa. Mo -

gu }e je da je kqu~ nu ulo gu od i gra la ce na jer

je ru ska ra ke ta jef ti ni ja. Na ru ~e no je 80

lan se ra i ~ak 800 ra ke ta. S. B.

He li kop te ri bez pi lo taHe li kop ter bez pi lo ta iz veo je prob ni let to kom ko jeg su na u~ ni ci te sti ra li ve {ta~ ku

in te li gen ci ju ko ju pla ni ra ju da pri me ne u voj nim mi si ja ma i za ot kri va we po a ra.

Iz nad kam pu sa Uni ver zi te ta Sten ford he li kop ter dug 1,2 me tra iz veo je raz li ~i te

obr te i ma ne vre ko je je na u ~io gle da ju }i akro ba ci je he li kop te ra na da qin sko upra vqa we,

ko jim je upra vqao pi lot. Raz voj he li kop te ra ko ji za hva qu ju }i si ste mu ve {ta~ ke in te li gen ci -

je ko mu ni ci ra ju sa kom pju te rom na ze mqi jo{ je u to ku.

Dok to rant Pi ter Abil re kao je da su kom pa ni je kon tak ti ra le is tra i va ~e, jer su za in -

te re so va ne da taj si stem pri me ne u nad zo ru i iz ra di ma pa. Tim na u~ ni ka je, do dao je on, za -

mi slio da se si stem pri me ni, pre sve ga, za ot kri va we po a ra u pri ro di i se o skim pod ru~ -

ji ma, ali i za tra e we mi na.

He li kop te ri ko {ta ju u pro se ku po 4.000 do la ra i opre mqe ni su ak ce le ro me trom za

me re we ubr za wa i op te re }e wa, i ro sko pom, ure |a jem za me re we mag net nih po qa, si ste mom

za glo bal no po zi ci o ni ra we (GPS) ili ka me ra ma po ve za nim sa ze mqom da bi se utvr dio po -

lo aj he li kop te ra. M. S.

Bu gar sko RV mo der ni zu je svo jih 16 MiG-

29 u Ru si ji. Ob ja vqe no je da je ce na aran ma -

na oko tri mi li o na ame ri~ kih do la ra po avi -

o nu. U jed nom pa ke tu mo der ni zo va }e se elek -

tro ni ka, ka ko bi avi o ni bi li kom pa ti bil ni

sa stan dar di ma Na toa, oja ~a ti kon struk ci ja i

pro du i ti rad ni vek. Ka da je MiG-29 pro jek -

to van, pro ce we no je da }e avi o ni ima ti go di -

{we oko 100 ~a so va na le ta, {to zna ~i da je

vek zma ja bio 2.500 ~a so va. Me |u tim, stan -

dar di Na toa zah te va ju dvo stru ko ve }i na let,

pa su Ru si po nu di li pro du e we ve ka zma ja na

4.000 ~a so va, {to bi zna ~i lo da }e ti avi o ni

le te ti do 2030. S. B.

22

Bu ga ri mo der ni zu ju MiG-29

pro jek ta bi la je u iz bo ru osnov nog na o ru -

à wa – za pro je kat 205 iza bra ne su kri -

la te ra ke te brod-brod P-15, a za pro je -

kat 206 no va ge ne ra ci ja sa mo vo |e nih tor -

pe da. Ta dva bro da tre ba lo je da za me ne

ma sov no iz ra |i va nu kla su 183 (Na to kod

Ko mar), iza bra nu za pre la znu plat for mu

za P-15 do do la ska no vih R^. Za to su iz

dva po seb no mo di fi ko va na pri mer ka T^,

kla se 183, pro ve de na prob na ga |a wa ra -

ke ta ma P-15 u Cr nom mo ru. Ka ko su po tre -

be Rat ne mor na ri ce SSSR-a bi le pri o -

ri tet ne, pr vi ra ket ni ~am ci sa ra ke ta ma

P-15, uve de ni u flot nu li stu 1958, bi li

su iz kla se 183R. For mal no, ra ke ta se na -

la zi la u na o ru a wu RM SSSR-a tek od

1960. go di ne, pod in dek som 4K-30. U to

vre me u flot nu li stu te ze mqe uve de ni su

pr vi pri mer ci R^ pro jek ta 205, sa ~e ti ri

glo ma zna lan se ra KT-97, han gar skog mo de -

la. U Na tou su ih na zi va li – osa ma, ~im su

oba ve {taj ci do {li do pr vih po da ta ka o

po sto ja wu no ve kla se ra ket nih bro do va.

Osim ra ke ta ma, ose su na o ru a ne i

sa dva au to mat ska oru |a, ka li bra 30 mm

AK-230, sme {te na u da qin ski kon tro li -

15. oktobar 2008.

Raketna osa

28

R A T N I ^ A M A C P R O J E K T A 2 0 5

TU flotnoj listi na{e

ratne mornarice,

od 1965. godine

nalazilo se deset

raketnih ~amaca sa

oznakama od 301 do

310 i imenima

narodnih heroja.

Povu~eni su iz

naoruàwa

devedesetih godina

zbog starost.

Posle modernizacije

i remonta pet

brodova je 2005.

prodato Egiptu.

ak ti~ ko-teh ni~ ki zah te vi za ra ket ni

~a mac (R^), pro je kat 205, sa {i from

mo skit, de fi ni sa ni su 1956. u SKB-

24. Za da tak da kon stru i {u vr lo br zi

brod, za sno van na po lu de pla sman skoj

for mi tru pa, do bi li su pro jek tan ti bi roa

PKB (da nas CMKB „al maz“), ko je je pred -

vo dio Juh nin, a u ime ko ri sni ka ra do ve je

kon tro li sao ka pe tan boj nog bro da Di mi -

tri jev. Od no vih bro do va tra i lo se da

iz vr {e bor be ni za da tak na mo ru pri sna -

zi ve tra od ~e ti ri bo fo ra, bez li mi ta br -

zi ne, i od pet bo fo ra na br zi na ma do 30

~vo ro va. Od po ~et ka se zna lo da }e R^

pro jek ta 205 no si ti pro tiv brod ske ra ke -

te P-15. Za to je uskla |i va na di na mi ka ra -

da na bro du sa iz ra dom ra ke te. Ka da su

1957. za vr {e ni teh ni~ ki cr te i ra ket nog

~am ca i iz ra |en pr vi pri me rak, iz ve de na

su pr va prob na ga |a wa sa P-15. Za po gon -

sku gru pu iza bra ni su u to vre me iz u zet ni

di zel-mo to ri zve zda M-503.

Upo re do sa tim ra |en je i vr lo sli -

~an pro je kat tor ped nog ~am ca (T^) 206

{torm. Osnov na raz li ka iz me |u ta dva

sa nim tu re la ma. Si stem za upra vqa we

va trom to po vi ma za sni vao se na ra da ru

MR-104 ris (Na to kod Drum Tilt). U kru -

`nom re i mu osma tra wa va zdu {nog pro -

sto ra i mor ske po vr {i ne emi si o na sna ga

ra da ra iz no si la je 174kW, a 105kW pri -

li kom pra }e wa i ni {a we wa. Mak si mal -

na da qi na ot kri va wa ci qa ra dar ske po -

vr {i ne od pet kva drat nih me ta ra iz no si -

la je 18,5 km po da qi ni i do de vet ki lo -

me ta ra po vi si ni.

U na red nom ko ra ku raz vo ja, 1961. go -

di ne na stao je mo dif ko va ni R^ pro je kat

205U (Na to ozna ka osa II), sa znat no ma -

wim ci lin dri~ nim lan se ri ma KT-97M, za

ko je su usa vr {e ne ra ke te P-15U, sa kri -

li ma ko ja su se {i ri la tek pri iz la sku iz

lan se ra i sa znat no ni om vi si nom le ta.

Kao al ter na tiv no na o ru a we ra ke ta ma sa

ra dar skim sa mo na vo |e wem na ba zi P-15,

na sta le su ra ke te kon dor i sne gir sa in -

fra cr ve nom gla vom. Taj mo di fi ko va ni ra -

ket ni ~a mac po kre tao je usa vr {e ni di zel-

mo to ri M-504.

Ra ket ni ~am ci 205 gra |e ni su u tri

za vo da – u Sankt Pe ter bur gu (on da {wem

Le win gra du), Vla di vo sto ku i Rja bin sku. Do

1973. za rat nu mor na ri cu SSSR-a po ri -

nu to je oko 175 pro me ra ka kla se 205, i

114 kla se 205U, a za iz voz gra |e ni su do

ra nih osam de se tih go di na. Ki ne zi su na

osno vu R^ 205 gra di li ve li ku se ri ju od

104 pri mer ka kla se Hu an feng sa ~e ti ri

lan se ra ra ke ta HAI JING 2 (ki ne ski de -

ri vat P-15) ili 6-8 lan se ra za no ve ra -

ke te YING LI. Ki ne ski bro do vi ima li su,

ume sto AK-230, dvo cev na oru |a ka li bra

25 mi li me ta ra.

Bor be na upo tre ba

Ra ket ni ~am ci sa ra ke ta ma P-15 po -

sta li su pr va plo vi la te vr ste u isto ri ji

po mor skog ra to va wa ko ja su ko ri {}e na u

bor bi. Sa R^ pro jek ta 183R iz sa sta va

egi pat ske RM (ERM), ra ke ta ma P-15 iz

del te Ni la po to pqen je 21. ok to bra 1967.

izra el ski ra za ra~ ei lat. â mac tog pro -

jek ta je ok to bra 1970. go di ne po to pio

izra el ski po mo} ni brod, za ko ji se u ERM

tvr di lo da se na la zio na za dat ku ra dar -

skog i elek tron skog iz vi |a wa.

Osam in dij skih R^ pro jek ta 205 ko ri -

{}e no je de cem bra 1971. u ra tu pro tiv Pa -

ki sta na, sa mo pet me se ci po sle ula ska u

na o ru a we. U pr vom uda ru 4/5. de cem bar,

u bli zi ni glav ne pa ki stan ske ba ze Ka ra ~i,

po to pi li su ra za ra~ ha i ber i mi no lo vac

mu ha fiz sa dva dvo ra ket na plo tu na. Za tim

su sa ra ke ta ma P-15 po go di li ve li ke re -

zer vo a re go ri va u ba zi Ka ra ~i, a sa AK-

230 ga |a li su tan ke re i po mo} ne bro do ve.

U po nov nom uda ru 8/9. de cem bar R^ su za

me te ima li in fra struk tu ru ba ze i tan ke -

re. Od 12 ra ke ta P-15, ko ji ma su dej stvo -

va li in dij ski R^, ~ak 11 je po go di lo me te.

Ra ke te P-15 ni su se, me |u tim, do bro

po ka za le u ok to bar skom ra tu 1973, bu du -

}i da su Izra el ci pred u ze li pro tiv me re,

pre sve ga elek tron skog ome ta wa, ra dar -

skih ma ma ca i ofan ziv ne tak ti ke ko jom su

eli mi ni sa ni pro tiv ni~ ki ra ket ni ~am ci.

Izra el ci su uni {ti li ~e ti ri R^ 205 ERM

i dva iden ti~ na R^ iz si rij ske RM. Ra ket -

ni ~am ci ira~ ke mor na ri ce u~e stvo va li su

to kom osam go di na ra ta pro tiv Ira na

(1980–1988) u tzv. tan ker skom ra tu pro -

tiv bro do va sa glav nim iran skim iz vo -

znim ar ti klom – si ro vom naf tom. Pro ce -

wu je se da su Ira ~a ni u su ko bi ma sa Ira -

nom osta li bez pet ra ket nih ~a ma ca pro -

jek ta 205. Rat je pre i ve lo se dam.

Po sled wi kon flikt u ko jem se po ja vio

R^ pro jek ta 205 do go dio se av gu sta 2008.

go di ne na oba la ma Cr nog mo ra: Ru ske sna -

ge uni {ti le su flo tu Gru zi je, u ko joj se na -

la zio R^ tbi li si. Ra di lo se o bro du pro -

jek ta 205MR pro da tom Gru zi ji 1999. go di -

ne iz vi {ko va Ukra jin ske flo te.

Pod ju go slo ven skom

za sta vom

U vre me ka da su ra ket ni ~am ci 205

u{li u slu bu Rat ne mor na ri ce SSSR-a

sma tra lo se da je na ~i wen iz u ze tan pro dor

i da }e ne za o bi la zno uti ca ti na tak ti ku

po mor skih sna ga. Za Ju go slo ven sku rat nu

mor na ri cu (JRM) bi li su po seb no pri vla~ -

ni, jer su se wi ho ve od li ke po du da ra le sa

onim {to je za cr ta no u pla no vi ma raz vo ja,

ko ji su za sno va ni na ma lim bro do vi ma po -

god nim za uska mo ra. Za to su na bav ke no -

vih ra ket nih i tor ped nih ~a ma ca uvr {te ne

u ve li ki kre dit za na bav ku sred sta va rat ne

teh ni ke iz SSSR-a, ko ji su pot pi sa li pred -

stav ni ci dve dr a ve 2. av gu sta 1961. go di -

ne. Na ru ~e ni su bro do vi pro jek ta 205 i

206. Tre ba lo je da oni obez be de ve li ki

skok u mo der ni za ci ji JRM, u ko joj su se ta da

ko ri sti li bro do vi teh no lo {kog ni voa iz

Dru gog svet skog ra ta. Pr va dva bro da iz

obe kla se pre da ta su 1965. go di ne po sa da -

ma JRM u po mor skoj ba zi Lo ra. Ra ket ni

~am ci do bi li su ozna ke u se kven ci od R^-

301 do R^-310 i ime na na rod nih he ro ja sa

29

Is plo vqa va we iz ba ze Lo ra:

po gled pre ma kr mi ra ket nog ~am ca,

a u po za di ni se vi de ra ket ni ~am ci na ve zu

22

15. oktobar 2008.30

pro sto ra ~i ta ve SFRJ, u skla du sa ide o lo -

{kim po stav ka ma brat stva i je din stva. Svih

de set R^ pri mqe no je u pe ri o du od 1965.

do de cem bra 1969. go di ne.

Za to vre me za vr {e na je pre o bu ka i

obu ka po sa da u SSSR-u. Ofi ci ri ko ji su

ovla da li no vom teh ni kom do plo vi li su u

Lo ru (ukr ca ni sa po sa da ma RM SSSR-a od

bro do gra di li {ta do Ja dran skog mo ra), te -

gqe ni re mor ke ri ma za va re ni za bok.

No vi bro do vi su 2. fe bru a ra 1969.

uvr {te ni u na men ski for mi ra nu 18. flo -

ti lu ra ket nih ~a ma ca sa stal nom ba zom u

Lo ri. Uz bro do ve je na ru ~e no 96 ra ke ta P-

15. One su pre da te na ~u va we i odr a va -

we no vo for mi ra noj Mor na ri~ ko-teh ni~ koj

ra ket noj ba zi u Lo ri.

Je zgro ka dra, ob u ~e no u SSSR-u, po -

bri nu lo se da osta tak po sa da pre u zme za -

dat ke na bro do vi ma. Da bi se {to pre za -

vr {i la pre o bu ka, pro vo di la se di na mi~ -

ni ja obu ka u od no su na osta le bro do ve JRM.

Tak ti ka pri me ne R^ raz ma tra na je pod

pret po stav kom da su to vi tal no va ni bro -

do vi udar nih po mor skih sna ga JRM. Oni su

bi li no si o ci glav nog ra ket nog uda ra na

pro tiv ni ka. Pred vi |a lo se da R^ po la ze u

bor be ni raz voj sa 30 nm i da iz ve du ra ket -

ni udar sa va tre ne po zi ci je na 20 do 22 nm.

Ve ro vat no }a uni {te wa pro tiv ni~ kih po -

mor skih sna ga po ve }a va la se pri me nom ma -

sov nog ra ket nog plo tu na i e{e lo ni ra nim

Pro tiv brod ska kri la ta ra ke ta P-

15 (Na to kod SS-N-2A Stix) pro jek to va na

je pod vo| stvom Be re zwa ka u kon struk -

ci o nom bi rou Ra du ga. Od li ko va la se

nor mal nom ae ro di na mi~ kom she mom, sa

sra zmer no ve li kim fik sno po sta vqe nim

kri li ma. Lan si ra la se po mo }u start nog

mo to ra sa ~vr stim go ri vom. Mar {ev ski

ra ket ni mo tor ko ri stio je te~ no go ri vo

TG-02, ko je se me {a lo sa vi so ko tok si~ -

nim ok si da to rom AK-20K. Ra ke ta se do

ci qa do vo di la ra dar skom gla vom za sa -

mo na vo |e we.

Ra ke tom P-15 ga |a ni su ci qe vi na

uda qe no sti ma od osam do 48 km. U prak -

si je jed no od bit nih ogra ni ~e wa zo ne

uni {te wa pred sta vqa la vi si na an te ne

ra da ra ran gut, jer se ciq naj ~e {}e ot -

kri vao na uda qe no st i ma od naj vi {e 15

nm. To kom ga |a wa sa P-15 ra ket ni ~a -

mac je mo rao da za u zme smer pre ma ci -

qu i da lan si ra ra ke tu u tre nut ku ka da

se na la zi na rav noj ko bi li ci, od no sno

ka da u va qa wu pro la zi kroz ho ri zon -

tal ni po lo aj.

Start ni mo tor, po ti ska 10 to na,

ko ji omo gu }a va lan si ra we, odva jao se

od ra ke te po sle 1,35 s le ta. Po tom je

ra ke ta na sta vqa la let sa mar {ev skim

mo to rom po mo }u iner ci jal nog na vi ga -

cij skog si ste ma. Ka da se pri bli a va la

ci qu na 6 do 12 km (to se pro gra mi ra

pre po le ta wa), ukqu ~i vao se ni {an ski

ra dar ra ke te, a po sle se sa mo na vo di la

na ciq, ako ima do voq nu re flek snu po -

vr {i nu.

Ra da rom se raz lu ~i vao ciq raz -

dvo jen 1,5 nm po da qi ni, od no sno 1 nm

po prav cu. Ako su ci qe vi bli i, ra ke ta

se usme ra va na ciq na ve }om ra dar skom

re flek si jom. Ve li kom ma nom ra ke te P-

15 sma tra la se ose tqi vost na efe kat

oba le. Od P-15 se tra i lo da jed nim

po got kom uni {ti ve li ke rat ne bro do ve,

pa je ra ke ta ima la 500 (± 15 kg) hek so -

ge na u fu ga sno-ku mu la tiv noj gla vi usme -

re nog dej stva.

Ra ke ta P-15

{eg ra ta. Ras ho do va ni su oni pri mer ci ko -

ji su bi li ne ren ta bil ni za odr a va we, a

sve {to se mo glo is ko ri sti ti na pre o sta -

lim bro do vi ma po hra we no je u skla di {ti -

ma. Go la ko ri ta, bez mo to ra, pro da ta su

1994. go di ne kao se kun dar na si ro vi na.

U flo ti je osta lo pet bro do va i oni su

bi li u sa sta vu 18. flo ti le ra ket nih bro -

do va, na sta le 1994. pre for mi ra wem 18.

bri ga de. Odr a va we ra ket nih ~a ma ca pre -

u ze li su rad ni ci Za vo da „Sa va Ko va ~e vi}”

iz Tiv ta. Po sled wa ve ba na ko joj su u~e -

stvo va li zva la se „Za por 97” – u vo da ma

Ja dra na su ju na 1997. dva ra ket na ~am ca

plo vi la sa za dat kom udar nih po mor skih

sna ga u bor bi pro tiv po mor skih sna ga pro -

tiv ni ka, kao deo tak ti~ ke gru pe u ko joj su bi -

li ra ket na fre ga ta RF-31 i dve RTOP. Pod

pre t po stav kom iz ne nad nog iz bi ja wa rat nog

su ko ba, bro do vi su iz ve li ga |a wa bez pri -

me ne ra da ra na osno vu in for ma ci ja od

obal skih ra dar skih osma tra~ kih sta ni ca.

Ra ket ni ~am ci su iz ba ~e ni iz upo -

tre be 1998. go di ne, ali su u vre me kon -

flik ta sa Na to om ne ki raz me {te ni na

ma skir ne ve zo ve. U ne ko li ko na vra ta dej -

15.oktobar 2008.32

Au to mat sko oru |e KL-302 raz vi ja -

no je, po od lu ci sa ve ta mi ni sta ra

SSSR-a, od 4. fe bru a ra 1956. upo re do

u dva bi roa – u OKB-43 na tu re li, a u

OKB-16 na au to ma ti ma re vol ver skog

mo de la. Oru |e je pro ve re no u prak si,

na ra ket nom ~am cu 205, sa au to nom nim

ra dar skim si ste mom ris. Po sle ga |a wa

u Ri` skom za li vu i pod ru~ ju Bal ti ka, 24.

av gu sta 1962. uve de no je u na o ru a we

oru |e KL302 sa ra da rom ris (ozna ka

RM AK-230 sa MR-104). Au to mat ski top

AK-230, u osnov nom mo de lu za ra ket ne

~am ce i pro tiv pod mor ni~ ke bro do ve i

mo del sa sni e nim mag net skim po qem

AK-230M za mi no lov ce, pro iz vo |en je

od 1959. do 1983. go di ne.

Au to mat ski top AK-230

Na flot noj li sti Ju go slo ven ske ra t -

ne mor na ri ce bi li su sle de }i ra ket ni

~am ci: R^-301 „Ve li mir [kor pik” (u JRM

je od 1965, a Hr va ti su ga za ple ni li

1991. go di ne u [i be ni ku gde se na la zio

u ras ho du; uni {ten je kao me ta na ve bi

hr vat ske voj ske „Po sej don 94", odr a noj

1994), R^-302 „Vla do Ba gat” (u JRM je od

1966, a pro dat je po sle ras ho da 1994),

R^-303 „Kar lo Rojc” (u JRM od 1967, a

pro dat je po sle ras ho da 1994), R^-304

„Jo sip Ma ar [o {a” (u JRM od 1968, a

pro dat ERM 2007. go di ne, ozna ka 647),

R^-305 „Stje pan Fi li po vi} Se qo” (u

JRM od 1968, a pro dat egi pat skoj RM

2007, ozna ka 649), R^-306 „Ni ko la

Mar ti no vi}” (u JRM od 1968, a pro dat

egi pat skoj RM 2007. go di ne, ozna ka 651),

R^-307 „Pe tar Drap {in” (JRM od 1968,

a pro dat egi pat skoj RM 2007, ozna ka

653), R^-308 „Mir ~e Acev” (u JRM od

1969, a pro dat egi pat skoj RM 2007,

ozna ka 655), R^-309 „Franc Ro zman

Sta ne (u JRM od 1969, a pro dat po sle

ras ho da 1994) i R^-310 „@ivo rad Jo va -

no vi} – @iki ca [pa nac (u JRM je od

1969, a hr vat ske sna ge su ga za ple ni le

1991. u [i be ni ku, gde se na la zio na re -

mon tu; ko ri {}en je kao ra ket ni brod RB-

41 „Du brov nik", mo dif ko van u mi no po la -

ga~ OBM-41, a ras ho do van 2006).

Iz flot ne li ste

stvo va li su po kr sta re }im ra ke ta ma i

bes pi lot nim le te li ca ma.

U no vi vek su ra ket ni ~am ci u{li kao

vi {ak JRM. Sta ja li su na ve zu u ti vat skom

za vo du. Ko ri ta su r|a la i bro do vi su ~e -

ka li vre me za od la zak u re za li {te. Pri -

li ke su se pro me ni le 2003, ka da se za ra -

ket ne ~am ce za in te re so va la egi pat ska

RM. Po sre do va wem pri vat ne fir me „Co -

fis” iz Be o gra da, Egip }a ni ma je pro da to pet

ra ket nih ~a ma ca, u pa ke tu sa re mon tom i

mo der ni za ci jom.

Ra do vi su ob u hva ti li za me nu po gon ske

gru pe: ume sto mo to ra M-503A-2 ugra |e ni

su M-504B. Oni su uve ze ni za po tre be no -

ve kla se ra ket nih to pov wa ~a, a tri su ugra -

|e na u pr vi brod iz kla se (sa da brod hr vat -

ske RM „Pe tar Kre {i mir IV”), dok je 12

pri me ra ka osta lo kon zer vi ra no u â~ ku.

Pre ma zah te vu egi pat ske rat ne mor na ri ce,

na ra ket nim ~am ci ma su, osim za me ne mo -

to ra i no ve dre na e, ugra |e ni no vi si stem

ve za (UHF, VVF RU i sa te lit ski te le fon),

GMDSS ure |a ji i no vi na vi ga ci o ni ra dar

JRC, po ve zan sa in ter fej som na po sto je }i

akvi zi cij ski ra dar ran gut.

Ra ket ni ~am ci 205 bi li su po zna ti

po oskud nim uslo vi ma za po sa du, ali su za

egi pat ske na ru ~i o ce ugra |e ni ure |a ji za

kli ma ti za ci ju, do dat su tank za tri to ne

pit ke vo de i dva elek tri~ na to a le ta. U

okvi ru re mon ta za me we no je oko 40 od sto

li mo va, te svi alu mi ni jum ski de lo vi pa lu -

be i spo je vi ~e lik-alu mu ni jum.

U ra do vi ma su u~e stvo va li „Ar se nal",

pri vat na fir ma „To le” i Teh ni~ ki re mont -

ni za vod â ~ak, za tim „Ko smos” i „Ru di â -

je vec” iz Ba wa lu ke, te „Ma jo na” i „Fri gos”

iz Be o gra da. Vra }e ni su u i vot svi bor be -

ni si stem i oru |a AK-230, ~ak i vr lo slo -

è ni ra dar ris. Pre pri mo pre da je pro ve -

de na su prob na ga |a wa pred ula zom u Bo ku

ko tor sku. U pro ve ru teh ni~ ke po u zda no sti

uvr {te na su i ~e ti ri ~a sa ra da u pu nom re -

ì mu ra da mo to ra.

Po sle ra do va pro ve de nih u „Ar se na -

lu”, dva ra ket na ~am ca, sa ozna ka ma 651

i 653, pre plo vi la su ja nu a ra 2007. go di -

ne Sre do zem no mo re i uvr {te na su u sa -

stav 1. bri ga de u po mor skoj ba zi Abu kir.

Tri ra ket na ~am ca sa ozna ka ma 647, 649

i 655 pre da ta su no vom ko ri sni ku ma ja

2007. go di ne. Mo der ni zo va ni bro do vi

do bro su pri hva }e ni u Abu ki ru, jer su se

po ka za li iz u zet no po u zda nim u od no su na

osta la plo vi la iz ba ze.

Alek san dar RA DI]

Ra ket ni ~a mac re mon to van

i mo der ni zo van za egi pat sku

RM u po vrat ku sa prob ne

vo e we u lu ku Tivat

ma ja 2007. go di ne

prilogprilog22 ARSENAL - odbrana.mod.gov.rs Odbrana.pdf · SVET Paralele DA LI JE SOMALIJA ... 24 sata nakon usvajawa rezolucije Srbije na Generalnoj skup ... pritiscima Amerike i

Documents