Prilog 8 - Plan zatvaranja - Lajkovac

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad

farme Ruklada, operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac i obavljanja aktivnosti tova brojlera,

na lokaciji farme Ruklada, opština Lajkovac

Operater

Vindija d.o.o. Lajkovac

Farma Ruklada

Prilog broj 8

Plan mera zaštite životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja

Decembar, 2018. god.

SADRŽAJ

1. UVOD ........................................................................................................................................................... 1

2. RELEVANTNA ZAKONSKA REGULATIVA I OSTALA LITERATURA .................................... 2

3. OSNOVNE INFORMACIJE O OPERATERU ..................................................................................... 3

3.1. Osnovni podaci o operateru ...................................................................................................... 3

3.2. Lokacijske karakteristike ........................................................................................................... 4

4. OPIS STANJA NA FARMI RUKLADA ................................................................................................ 5

4.1. Kratak opis proizvodnih aktivnosti na farmi Ruklada .................................................... 5

4.2. Opis objekata na farmi brojlera Ruklada ............................................................................. 6

4.3. Sirovine i materije koje se koriste na farmi brojlera Ruklada ................................... 10

5. AKTIVNOSTI VEZANE ZA ZATVARANJE FARME ..................................................................... 11

5.1. Prva faza prestanka rada i zatvaranja farme Ruklada .................................................. 11

5.1.1 Postupanje sa sirovinama i ostalim materijama na farmi .................................... 12

5.1.2 Postupanje sa opremom i objektima na farmi ........................................................... 13

5.1.3 Kontrola lokacije farme ..................................................................................................... 15

5.2. Druga faza prestanka rada i zatvaranja farme Ruklada ............................................... 15

5.3. Rekapitulacija procesa zatvaranja farme Ruklada ......................................................... 16

5.4. Planirani troškovi zatvaranja farme Ruklada................................................................... 18

1/20

1. UVOD

Operater „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, Farma Ruklada se nalazi na spisku operatera koji su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu za obavljanje svojih aktivnosti na katastarskoj parceli broj 337 K.O. Lajkovac, a samim tim, operater je u obavezi da izradi Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja.

Zatvaranje nekog postrojenja predstavlja niz aktivnosti na njegovoj lokaciji koje je neophodno sprovesti radi dovođenja lokacije u prvobitno stanje. Ove aktivnosti osim izmeštanja sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda koji se nađu u objektu, demontaže opreme i uređaja, uključuju i rušenje objekata ukoliko je to potrebno, odlaganje otpada, kao i sanaciju i obnovu terena.

Do prestanka proizvodnje i zatvaranja postrojenja može doći iz više razloga, a uglavnom se oni svode na:

- ekonomske razloge (nelikvidno poslovanje, gubitak tržišta i dr.), - tehničke razloge (zastarelost objekata i opreme, nastanak većih havarijskih

oštećenja itd.),

- vanredne situacije do kojih može doći usled elementarnih nepogoda, prirodnih katastrofa, širenja zaraznih bolesti, sabotaža, terorističkih napada i sl. i

- razloge zaštite životne sredine, kada operater nije više u stanju da obezbedi da njegova delatnost ne utiče značajno na osnovne medijume životne sredine, kao što su vazduh, voda i zemljište.

Imajući ovo u vidu, neophodno je unapred planirati postupak stavljanja postrojenja van pogona i obezbediti dovoljna materijalna sredstva i ostale resurse za tu namenu.

Iz tog razloga se izrađuje Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja, kojim su definisane sledeće aktivnosti:

- prestanak rada i zatvaranja postrojenja, uz obaveznu prijavu prestanka obavljanja delatnosti nadležnim organima,

- koraci pri prestanku rada postrojenja koji uključuju pribavljanje potrebnih uslova, saglasnosti i rešenja za uklanjanje postrojenja,

- demontaža, uklanjanje opreme, uređaja i objekata, - čišćenje i odnošenje preostalog otpada, - obezbeđenje objekata - remedijacija, rekultivacija i privođenje prostora novoj nameni.

Osnovni cilj Plana za zatvaranje postrojenja je da se obezbede jasni kriterijumi pomoću kojih će se, kada za to dođe vreme, izvšiti uspešnan završetak proizvodnih aktivnosti i zatvaranje postrojenja.

Prilikom prekida proizvodnje i zatvaranja farme, operater je dužan da se pridržava svih postupaka i mera koji su odobreni prihvatanjem ovoga Plana.

2/20

2. RELEVANTNA ZAKONSKA REGULATIVA I OSTALA LITERATURA

Pri izradi ovog plana korišćena je zakonska regulativa vezana za zaštitu životne sredine, upravljanje otpadom i za monitoring indikatora životne sredine, a pre svega:

� Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS, br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - odluka US i 14/16);

� Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Sl. glasnik RS, br. 135/04 i 25/15);

� Uredba o utvrđivanju kriterijuma za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju (Sl. gl. RS, br. 22/10);

� Uredba o programu sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa (Sl. gl. RS, br. 88/10);

� Pravilnik o metodologiji za izradu projekata sanacije i remedijacije (Sl. gl. RS, br. 74/15);

� Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (Sl. gl. RS, br. 30/06 i 32/16).

Pored navedenih propisa, u pripremi ovog plana korišćeni su i sledeći relevantni dokumenti:

� BAT Conclusions for the Intensive Rearing of Poultry and Pigs (2017);

� Enviromental health impact assessment of urban development project, Guidelines and Recommendation, WHO, 1995.

3/20

3. OSNOVNE INFORMACIJE O OPERATERU

3.1. Osnovni podaci o operateru

Osnovne informacije vezane za farmu Ruklada date su u tabeli 3.1.

Tabela 3.1 - Osnovne informacije o operateru i farmi

Operater

Naziv Vindija d.o.o.

Adresa Beogradski put 37, 14224 Lajkovac

Telefon +381 14 3433 545

Internet stranica www.vindija.hr

Farma

Naziv Živinarska farma Ruklada

Adresa Rubribreza bb, Lajkovac

Telefon

Godina početka rada 2010.

Matični broj/datum registracije 20005491 / 25.01.2005. godine

PIB 103723527

Šifra delatnosti 1012 - Prerada i konzervisanje živinskog

mesa

Broj zaposlenih 16

Kapacitet 336.000 brojlera - projektovani kapacitet, 288.000 brojlera po turnusu se primenjuje

Površina kompleksa 83.272 m2 od čega je 17.623 m2 zauzimaju proizvodni objekti

Osoba za kontakt Ime i prezime Telefon e-mail Funkcija

Mario Brezić +381 60 83 99 117 [email protected] Upravnik proizvodnje u Srbiji

3.2. Lokacijske karakteristike

Živinarska farma RukladaKolubarskog okruga, u zapadnomkatastarskoj parceli broj 337 proizvodni objekti zauzimaju 1

Farma je locirana pored putaudaljenosti od oko 500 mstrana obradivim površinama. U radiuszaštićene prirodne zone, kao ni zaštiće44o23’22.0’’ severne geografske širine i 2

Na slici 3.1 prikazan je satelitski snimak makrolokacije farme.

Slika 3.1 – Položaj farme u odnosu na

Položaj objekata na farmi je prikazan na satelitskom snimku, na slici

Slika

4/20

Lokacijske karakteristike

Ruklada „Vindija“ d.o.o. se nalazi u opštini LajkovacKolubarskog okruga, u zapadnom delu Republike Srbije. Farma se nalazi

337 K.O. Rubribreza, čija površina iznosi 83objekti zauzimaju 17.623 m2.

je locirana pored puta Lajkovac - Ub. Najbliži objekti stanovanja se nalaze na m, u pravcu sela Murgaš. Proizvodni pogoni okruženi su sa svih

strana obradivim površinama. U radiusu od 5 km oko farme ne postoje nikakve zaštićene prirodne zone, kao ni zaštićeni objekti kulture. Kompleks se nalazi na

’’ severne geografske širine i 20o07’28’’ istočne geografske dužine.

.1 prikazan je satelitski snimak makrolokacije farme.

Položaj farme u odnosu na Lajkovac, Rubribrezu

Položaj objekata na farmi je prikazan na satelitskom snimku, na slici

Slika 3.2 – Položaj objekata na farmi Ruklada

Lajkovac, u sastavu arma se nalazi na 83.272 m2, pri čemu

. Najbliži objekti stanovanja se nalaze na . Proizvodni pogoni okruženi su sa svih

ne postoje nikakve Kompleks se nalazi na

28’’ istočne geografske dužine.

Rubribrezu i Rukladu

Položaj objekata na farmi je prikazan na satelitskom snimku, na slici 3.2.

5/20

4. OPIS STANJA NA FARMI RUKLADA

4.1. Kratak opis proizvodnih aktivnosti na farmi Ruklada

Na farmi Ruklada se vrši tov pilića od samog prihvata jednodnevnih pilića iz inkubatorskih stanica, pa sve do isporuke utovljenih pilića starosti 33-42 dana ili prosečne telesne mase 2,3 - 2,5 kg. Utovljeni pilići su namenjeni klanici s preradom u Plandištu koja je u vlasništvu „Vindije“ d.o.o. Lajkovac, gde se pilići upućuju na obradu i finalnu preradu i kao gotov proizvod distribuiraju na tržište. U međuturnusnoj pauzi, koja prosečno traje 14 dana, obavljaju se aktivnosti na čišćenju i dezinfekciji proizvodnih objekata.

Projektovani kapacitet farme iznosi do 336.000 komada pilića (brojlera) po ciklusu, ali kapacitet koji se primenjuje je 288.000 brojlera, zbog dobrobiti životinja i boljih rezultata tova. Godišnje se u proseku odvija 5,5 ciklusa tova, pa je ukupni godišnji kapacitet farme 1.584.000 brojlera.

Proizvodni proces počinje prijemom jednodnevnih pilića, koji se iz Vindijinog matičnog jata dovoze na farmu u klimatiziranom kamionu, smešteni u kartonskim kutijama, a nakon istovara i prihvata pilića započinje period tova.

Uzgoj se izvodi u 12 identičnih objekata, na punom podu sa prostirkom od slame. Objekti su opremnjeni sistemima za grejanje, ventilaciju, osvetljenje, ishranu i napajanje brojlera. Sistem grejanja čine gasne grejalice, a uparavljanje ovim sistemom i sistemima za osvetljenje i ventilaciju je automatsko. Za napajanje brojlera koristi se zatvoreni sistem (nipl sistem). Za prehranu se koristi gotova stočna hrana koja se skladišti u silosima, a iz silosa se u sistem hranilica doprema automatski, preko usipnih koševa.

Izđubravanje objekata za uzgoj vrši se na kraju tovnog ciklusa, a stajnjak (iskorišćena prostirka) se nakon izđubrivanja proizvodnih objekata predaje poljoprivrednom preduzeću sa kojim je sklopljen ugovor o odnošenju. Izđubrivanje proizvodnih objekata i utovar stajnjaka na vozila za odvoz obavljaju se sa zadnje strane proizvodnog objekta. Na lokaciji se vodi evidencija o količinama stajnjaka.

Uginule životinje i jedinke koje su neiskoristive za tov sakupljaju se u PVC kese, koje se nalaze u predprostoru svakog objekta za tov pilića. Nakon sakupljanja zatvaraju se i stavljaju u zamrzivač. Uginuća se zbrinjavaju svakodnevno, a odvoženje sa lokacije obavlja pravno lice sa kojim je sklopljen ugovor.

Proizvodni proces se završava izlovom pilića, koji se obavlja ručno. Pilići se pakuju u PVC sanduke i utovaruju u kamion za transport u klanicu.

6/20

4.2. Opis objekata na farmi brojlera Ruklada

U ovom poglavlju su opisani objekti operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, farma brojlera Ruklada. Svi objekti na farmi su sagrađeni 2010. godine i kasnije.

Na farmi Ruklada ima ukupno 12 objekata za tov dimenzija 14 x 104,9 m. Svi ovi objekti su sagrađeni 2010. godine i svi se sastoje iz proizvodnog dela (smeštaj pilića) i predprostora (servisni deo). Tehnološka oprema koja se nalazi u objektima za tov brojlera se može podeliti na: sistem ishrane, sistem napajanja, sistem grejanja i sistem ventilacije.

Slika 4.1 – Objekti za tov brojlera na farmi Ruklada

Gotova stočna hrana za prehranu pilića skladišti se u 24 silosa, od kojih su 12 kapaciteta 16 t i 12 kapaciteta 10t. Uz svaki objekat za tov nalaze se po dva silosa (slika 4.2). Silosi su od pocinkovanog lima.

Slika 4.2 – Silosi za hranu na farmi Ruklada

7/20

U objektu za radnike zaposlene na farmi Ruklada (slika 4.3) nalaze se kancelarija upravnika farme, garderoba, tuš i sanitarni čvor. Takođe, u objektu se nalaze i čajna kuhinja, kao i prostorija za „izlovnu grupu“ u vreme izlova pilića. U okviru ovog objekta nalazi se i kotlarnica u kojoj se nalazi mali zidni kondenzacioni kotao na gas, koji služi za grejanje prostorija u kojima borave zaposleni.

Slika 4.3 – Objekat za radnike zaposlene na farmi

Na farmi Ruklada instalirana je trafostanica snage 250 kVA (slika 4.4). Snabdevanje električnom energijom vrši se preko naponske mreže Privrednog Društva za distribuciju električne energije „Elektrosrbija“ d.o.o.

Za rezervno napajanje električnom energijom koristi se dizel agregat (slika 4.5), koji se nalazi pored trafostanice. Zapremina rezervoara dizel agregata iznosi 350 litara. Ispod agregata ne postoji nepropusna tankvana za prihvat eventualno iscurelog goriva, pa je operater dužan da je izgradi u skladu sa Programom mera prilagođavanja aktivnosti farme „Ruklada“ uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Prilog 3).

Slika 4.4 – Trafostanica

Slika 4.5 – Agregat za snabdevanje električnom energijom

8/20

TNG se skladišti u rezervoaru zapremine 60 m3 (slika 4.6). U neposrednoj blizini nalazi se gasno - redukciona stanica (slika 4.6). Udaljenost rezervoara od objekta za radnike iznosi oko 35 m, a od najbližeg objekta za tov oko 25m. Snabdevanje tečnim naftnim gasom obavlja se preko dobavljača „Eurogas“. Gasna stanica je pod kontrolom ovlašćenog servisera, a za dnevnu kontrolu zadužen je obučeni radnik, koji je zaposlen na farmi.

Slika 4.6 – Rezervoar za TNG i gasno-redukciona stanica na farmi Ruklada

Voda iz bunara na farmi Ruklada (slika 4.7) koristi se za napajanje brojlera, za sanitarne potrebe, za zalivanje travnjaka na farmi i za hlađenje objekata. Voda se crpi sa dubine od 159,2 m. Na bunaru je ugrađen merač protoka, koji služi za evidenciju o utrošenim količinama vode.

Slika 4.7 – Bunar i njegov merač protoka

Bunar je od crpne stanice udaljen oko 200 m. Crpna stanica je smeštena u zatvorenom objektu (slika 4.8), gde se voda hloriše. Pored ovog objekta se nalazi ukopani rezervoar za vodu zapremine 75 m3 (slika 4.8), odakle se voda distribuira razvodnom mrežom do potrošača (objekata za tov i objekta za radnike).

9/20

Slika 4.8 – Crpna stanica, objekat u kome se ona nalazi i ukopani bunar za vodu

Na ulazu na farmu Ruklada, prekoputa objekta za radnike (šema prikazana na slici 5.2) nalazi se višenamenski objekat. Najveći deo ovog objekta zauzima hala koja se koristi za čuvanje suve slame (slika 4.9), a u okviru hale, nalazi se mala, odvojena prostorija koja služi za čuvanje sredstava za čišćenje i dezinfekciju. U ovom objektu, ali sa njegove spoljne (južne) strane, nalaze se dve posebne prostorije, koje služe kao mašinska radionica i kao prostorija za čuvanje uginulih životinja (slika 4.10). Uginuli pilići se čuvaju u zamrzivačima upakovani u PVC kese.

Slika 4.9 - Hala za čuvanje slame

Slika 4.10 - Mašinska radionica (vrata levo) i prostorija za čuvanje uginulih životinja (vrata desno i slika desno)

Krug farme je ograđen ogradom od žičanog pletiva. Na ulazu na farmu nalaze se kolska i pešačka dezbarijera. Putevi unutar farme su asfaltirani i uređeni. Zelene površine na lokaciji su hortikulturno uređene.

10/20

4.3. Sirovine i materije koje se koriste na farmi brojlera Ruklada

Sirovine i materije koje se koriste na farmi obuhvataju: hranu za tov brojlera, energente (TNG i dizel gorivo), vodu, slamu koja se koristi kao prostirka u objektima za tov i sredstva za dezinfekciju.

Hrana se na farmi skladišti u 12 silosa kapaciteta po 10 t i 12 silosa kapaciteta po 16 t. Pored svakog od 12 objekata za tov brojlera nalazi se jedan silos od 10 t i jedan od 16 t (slika 4.2). Smešu za ishranu brojlera doprema Unip+ iz Valjeva, koji je u sastavu preduzeća „Vindija“ d.o.o. Lajkovac. Hrana za brojlere sadrži između 18 i 22 % proteina i dostavlja se u zatvorenim cisternama, a povremeno i u džakovima. Ukupni smeštajni kapaciteti u silosima iznose 312 t, a prema podacima iz 2017. godine, na farmi Ruklada je utrošeno 5.375,5 t hrane za brojlere tokom cele godine.

Tečni naftni gas (TNG) se koristi kao energent za zagrevanje objekata za tov, kao i za zagrevanje objekta za smeštaj radnika. Dobavlja se od preduzeća „Eurogas“, a ukupna godišnja potrošnja u 2017. godini iznosila je 321,5 m3. Na farmi Ruklada TNG se skladišti u rezervoaru zapremine 60 m3 (slika 4.6).

Dizel gorivo se nalazi u rezervoaru agregata koji se koristi u slučaju nestanka električne energije. Zapremina rezervoara iznosi 350 l. Pored toga, koristi se i nafta za mehanizaciju i uređaje koji služe za obavljanje pomoćnih poslova (održavanje vegetacije na farmi, izđubrivanje objekata za tov, dezinfekciju objekata itd.).

Snabdevanje vodom na farmi Ruklada obavlja se iz sopstvenog bunara i iz javne vodovodne mreže. Voda se na farmi pre svega koristi za napajanje brojlera, a zatim i za druge potrebe u koje spadaju: sanitarne potrebe radnika na farmi, održavanje vegetacije na farmi, hlađenje objekata za tov, nanošenje dezificijensa itd. Voda iz bunara se hloriše, a zatim se doprema u rezervoar zapremine 75 m3, odakle se distribuira do objekata. Ukupna potrošnja vode u 2017. godini iznosila je 32.212 m3.

Na farmi Ruklada se kao prostirka najčešće koriste pšenična i ječmena slama, koje se skladište u hali višenamenskog objekta (4.9). Na farmi se istovremeno može sladištiti 125 t slame, a tokom 2017. godine je ukupno utrošeno 250 t slame.

Od sredstava za dezinfekciju najviše se koristi kreč (oko 1.980 kg godišnje), Virkon S (oko 400 kg godišnje) i Pan dez (oko 6,6 kg). Ova sredstva se skladište u posebnoj prostoriji u okviru hale višenamenskog objekta.

11/20

5. AKTIVNOSTI VEZANE ZA ZATVARANJE FARME

U slučaju nastanka uslova koji nalažu prestanak aktivnosti i zatvaranje farme, operater će preduzeti mere sa ciljem sprečavanja uticaja na životnu sredinu.

Nakon donošenja odluke o prestanku proizvodnje i zatvaranju farme, operater farme Ruklada će se, pre svega, obratiti nadležnom organu u opštini Lajkovac (Odeljenju za privredu i imovinsko-pravne poslove) radi sprovođenja postupka odlučivanja o potrebi procene uticaja zatvaranja farme Ruklada. Ovaj postupak će se preduzeti i u slučajevima prenamene postrojenja u celini ili prenamene pojedinih objekata unutar kompleksa postrojenja.

O prestanku proizvodnih aktivnosti, uz obrazloženje okolnosti koje su dovele do toga, operater će pismenim putem obavestiti sledeće nadležne organe:

- Agenciju za zaštitu životne sredine; - Nadležni organ za izdavanje integrisane dozvole i inspekcijski nadzor, odnosno

organ jedinice lokalne samouprave zadužen za poslove zaštite životne sredine (Odeljenje za privredu i imovinsko-pravne poslove opštine Lajkovac);

- Inspektora bezbednosti i zaštite na radu; - Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP); - Vatrogasnu jedinicu lokalne samouprave.

U slučaju definitivnog prestanka rada farme Ruklada, aktivnosti vezane za zatvaranje farme, odnosno prestanak procesa uzgoja, demontaža opreme i objekata, kao i vraćanje lokacije u prvobitno stanje odvijaće se u dve faze.

U prvoj fazi će doći do obustavljanja svih aktivnosti direktno vezanih za proces uzgoja, a to su, pre svega, dopremanje i useljavanje novih jednodnevnih pilića i nabavka hrane i ostalih isrovina. U ovoj fazi će se obaviti čišćenje i dezinfekcija objekata i same lokacije, demontaža opreme i uređaja, uklanjanje sporednih proizvoda životinjskog porekla i otpada, uklanjanje infrastrukture koja se neće više koristiti, a na kraju će biti porušeni objekti koji se neće dalje koristiti.

Druga faza podrazumeva vraćanje predmetne lokacije na kojoj se nalazila farma u prvobitno stanje ili u stanje koje odgovara planiranoj budućoj nameni lokacije. U slučaju da analize zemljišta i podzemnih voda pokažu da je došlo do kontaminacije, preduzeće se mere vezane za sanaciju i remedijaciju zemljišta.

5.1. Prva faza prestanka rada i zatvaranja farme Ruklada

Aktivnosti vezane za tov, a pre svega hranjenje i napajanje brojlera, odvijaju se normalno sve dok svi brojleri ne budu uklonjeni sa lokacije farme Ruklada, s tim da nakon donošenja odluke o zatvaranju farme treba isplanirati održavanje optimalnih rezervi hrane za prehranu preostalih pilića na farmi, odnosno potrebno je izbeći gomilanje nepotrebnih zaliha hrane.

12/20

Preostali pilići će se slati na klanje ukoliko su dostigli zadovoljavajuću masu, a ukoliko nisu dostigli potrebnu masu biće transportovani na druge farme koje pripadaju preduzeću „Vindija“ d.o.o. Lajkovac ili će se prodavati, ili eventualno ustupati, drugim operaterima koji se bave tovom brojlera.

5.1.1 Postupanje sa sirovinama i ostalim materijama na farmi

Kada svi brojleri budu evakuisani sa lokacije farme Ruklada pristupiće se uklanjanju svih sirovina i materija koji se koriste u proizvodnji. Idealno bi bilo da se potroše sve zalihe hrane, sirovina, pomoćnih materijala i energenata, ali to najčešće nije moguće izvesti.

Sva hrana koja preostane nakon iseljavanja svih proizvodnih objekata biće transportovana na druge farme u okviru preduzeća „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, ili će biti prodata ili ustupljena drugim operaterima koji se bave živinarstvom. Sve ovo važi i za slamu. U slučaju da nije moguće na ovaj način zbrinuti hranu i slamu, one će se smatrati otpadom, te će se sa njima postupati u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, tj. preuzeće je JP „Gradska čistoća“ Lajkovac.

Isporuke TNG treba uskladiti sa planiranim zatvaranjem farme, tako da na farmi, po njenom zatvaranju ostane što je moguće manje ovog energenta. Po prestanku proizvodnih aktivnosti na farmi, ovlašćeni operater će izvršiti pražnjenje rezervoara za TNG i njegovu konzervaciju.

Ukoliko ne bude potrebe za dalje korišćenje dizel agregata, dizel gorivo iz rezervoara će biti pretočeno i prebačeno na drugu lokaciju u vlasništvu operatera.

Na farmi se mogu naći i manje količine sledećih dezinfekcionih sredstava: kreč (do 360 kg), Pan dez (do 1 kg), Virkon S (do 48 kg) i sl. S obzirom da se radi o manjim količinama, ukoliko dođe no zatvaranja farme, neće biti problem da se tranportuju do drugih farmi u vlasništvu operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac ili da se ustupe zainteresovanim pravnim licima.

Sve uginule životinje će biti predate operateru ovlašćenom za zbrinjavanje uginulih životinja, na osnovu sklopljenog ugovora.

Nakon izlova brojlera, stajnjak će biti mehanički prikupljen u svim objekatima za tov. Zatim će biti organizovan utovar u transportna sredstva poljoprivrednog preduzeća sa kojim je sklopljen kupoprodajni ugovor i odvoženje stajnjaka sa farme.

JP „Gradska čistoća“ će biti pozvana da preuzme sav komunalni otpad koji je generisan na farmi, dok će reciklabilni materijali biti predati pravnom licu sa kojim je sklopljen ugovor za preuzimanje ovih materijala.

Svi spomenuti ugovori su dati u okviru Priloga 6 - Plan upravljanja otpadom.

Na farmi se ne generišu značajnije količine opasnog otpada. U slučaju da se generiše izvesna količina rabljenog ulja ili nekog drugog opasnog otpada biće angažovano pravno lice koje poseduje ovlašćenje za odgovarajuću vrstu otpada. Otpad od

13/20

veterinarskih intervencija ne zaostaje na farmi, zato što ga nakon intervencije veterinarska služba odnosi sa farme.

U slučaju zatvaranja farme sve dezbarijere na farmi će biti ispražnjene, a JP „Gradska čistoća“ će biti pozvana da izvršiti pražnjenje postojeće septičke jame.

5.1.2 Postupanje sa opremom i objektima na farmi

Mehanizacija i uređaji koji se koriste na farmi Ruklada će biti demontirani, očišćeni i dezinfikovani, po potrebi i konzervirani. Sva mehanizacija i oprema će biti premeštena na ostale farme u sklopu preduzeća „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, a ukoliko ne bude potrebe za njima, biće prodata zainteresovanim pravnim ili fizičkim licima.

Po uklanjanju živine, koja ili ide na klanje ili se zbrinjava na drugim farmama, objekti za tov se moraju očistiti i dezinfikovati, isto kao što se to obavlja u međuturnusnom periodu.

Objekti i postrojenja koja će ostati na lokaciji, po prestanku aktivnosti za koju je farma registrovana će biti potpuno očišćeni iznutra i spolja, kako bi bi se izbegao potencijalni rizik od zagađenja. Takođe je potrebno sprovesti čišćenje i dezinfekciju celokupne lokacije na kojoj se farma prostire.

Sva oprema za tov brojlera koja uključuje sisteme za hranjenje i pojenje, sisteme grejanja i ventilacije će biti demontirana, očišćena, dezinfikovana i konzervirana prema uputstvima proizvodača. Ova oprema će se koristiti na drugim lokacijama na kojima operater obavlja istu delatnost ili će biti prodata ili, u krajnjem slučaju, predata ovlašcenoj organizaciji koja pobrinuti za njen dalji tretman.

Oprema koja bude mogla da se spakuje će biti spakovana, a najbitnije je da oprema bude odložena bez destukcije, jer će jedino tako biti moguće koristiti je na drugim farmama u vlasništvu operatera ili je prodati je drugom operateru. U slučaju da oprema nakon prestanka rada ne bude mogla da se koristi na drugoj farmi ili da se proda, ili pokloni, tretiraće se kao otpad i sa njom će se postupati u skladu sa Zakonom o otpadu, tj. biće predavana operateru koji je ovlašćen za preuzimanje odgovarajuće vrste otpada.

Nakon gašenja farme i uklanjanja hrane iz silosa, pristupiće se čišćenju i dezinfekciji silosa, a na kraju će biti demontirani, pri čemu će biti zapušeni svi otvori koji se na njima nalaze. Silosi će potom biti prebačeni na druge farme ili će biti prodati zainteresovanim pravnim ili fizičkim licima.

Postupak sa bunarom, crpnom stanicom i rezervoarom za vodu zavisiće od planirane buduće namene objekta. Ukoliko je planirano da se bunar dalje ne koristi, pokreće se postupak za pribavljanje vodnih uslova za zatrpavanje bunara, koje izdaje Republička direkcija za vode. Vodnim uslovima će biti definisani svi postupci stavljanja bunara van funkcije i operater je dužan da u svemu postupi po njima. Crpne pumpe će se prebaciti u druga postrojenja u vlasništvu grupe „Vindija“ d.o.o. Lajkovac ili će biti prodate drugim zainteresovanim pravnim ili fizičkim licima. U tom slučaju bi i rezervoar

14/20

zapremine 75 m3, bio dislociran sa farme, uz njegovo prethodno pražnjenje, čišćenje i konzerviranje.

Ukoliko bude bilo potrebe za uklanjanjem rezervoara za TNG sa lokacije farme, to će biti povereno ovlašćenoj organizaciji.

Zamrzivači koji su korišćeni za tu svrhu će, nakon pražnjenja, prvo biti oprani i dezinfikovani, a zatim će biti prebačeni na druge farme u vlasništvu operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac ili će biti prodati zainteresovanim pravnim ili fizičkim licima.

U slučaju obavljanja neke druge delatnosti na sadašnjoj lokaciji predmetne farme, postoji velika verovatnoća da će veći broj objekata i postrojenja zadržati svoju sadašnju funkciju. To se, pre svega, odnosi na rezervoar TNG i njegovu gasno-regulacionu stanicu, bunar i crpno postrojenje, dizel agregat, trafostanicu, radionicu, kotlarnicu i objekat za smeštaj radnika.

Na objektima koji ostaju na lokaciji biće zatvoreni svi postojeći otvori (za ventilaciju i ventilatore, dopremu hrane i vode i sl.), kako bi se onemogućilo ulaženje glodara, ptica i ostalih potencijalnih štetočina u objekte. Svi objekti koji nisu planirani za rušenje i uklanjanje sa lokacije, biće očišćeni i obezbeđeni od štetočina i atmosferilija. Potrebno je isključiti dovod struje, vode i gasa u objekte.

Ukoliko se javi potreba za uklanjanjem odnosno rušenjem objekta, postupak će se u potpunosti izvršiti u skladu sa članom 167 Zakona o planiranju i izgradnji. Rušenje objekata ili dela objekata će se obavljati uz dozvolu nadležnog organa, pri čemu je potrebno podneti zahtev za dozvolu za rušenje i uz njega priložiti projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, dokaz o svojini na objektu i posebne uslove nadležnih organa, ukoliko su potrebni. Ukoliko se objekti budu rušili, prvo će se pristupiti uklanjanju infrastrukturnih instalacija (električnih, vodovodnih, kanalizacionih, istalacija grejanja, gasnih instalacija i ventilacionih instalacija). Procedura uklanjanja infrastrukturnih instalacija obuhvata sledeće korake:

- Obezbeđenje prekida u snabdevanju infrastrukturnih instalacija gasom, strujom ili vodom;

- Demontiranje instalacija; - Sortiranje demontiranih instalacija na upotrebljivo i neupotrebljivo (otpad); - Prenošenje upotrebljivih demontiranih instalacija na drugu lokaciju u vlasništvu

društva „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, prodaja ili, u krajnjem slučaju, njihovo ustupanje;

- Neupotrebljive demontirane instalacije i upotrebljive instalacije za koje nije pronađen kupac, niti neko ko bi ih preuzeo bez naknade, tretiraju se kao otpad i sa njima će se postupati u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, tj. biće predati ovlašćenom operateru.

Rušenje objekata koji neće ostati na lokaciji će se sprovesti u saradnji sa organizacijom koja je ovlašcena za zbrinjavanje građevinskog otpada, radi adekvatnog demontiranja objekata, i određivanja načina i mesta privremenog odlaganja i preuzimanja

15/20

građevinskog otpada. Ukoliko postoji potreba, otpad od rušenja se može upotrebiti za nasipanje i nivelisanje terena, a armatura iz armiranobetonskih konsturkcija se kao metalni otpad može plasirati na tržištu.

Ukoliko lokacija ne bude neko vreme korišćena za bilo kakve namene, biće neophodno prekinuti snabdevanje vodom, gasom i električnom energijom, a objekti moraju biti zaključani i obezbeđeni od neovlašćenog pristupa. Po pražnjenju cevovoda, cevi i ventili će biti pokriveni i redovno proveravani, kako bi se zaustavilo punjenje rezervoara i cevi atmosferskom vodom.

5.1.3 Kontrola lokacije farme

Po završetku svih pomenutih aktivnosti biće sprovedena kontrola sa ciljem da se preveri da li su uklonjeni svi potencijalni rizici od zagađenja životne sredine i da li postoje mogućnosti za dalje zagađivanje životne sredine, čak i slučaju poplava ili drugih nezgoda do kojih može da dođe usled nepovoljnih vremenskih prilika, elementarnih nepogoda, vandalizma ili drugih nepredviđenih događaja.

Sve aktivnosti koje su obavljene u cilju zatvaranja farme moraju biti propraćene odgovarajućom dokumentacijom.

Ključevi i sva dokumentacija koja se odnosi na farmu će biti sačuvani.

5.2. Druga faza prestanka rada i zatvaranja farme Ruklada

Druga faza prestanka rada farme se odnosi na vraćanje lokacije u prvobitno stanje i pripremu za njenu buduću namenu. Sa lokacije farme će biti uklonjen sav građevinski otpad i zaostali materijali. Ukoliko je potrebno da se lokacija privede građevinskoj nameni, nakon uklanjanja svih objekata, opreme i materijala, pristupiće se pripremnim radovima za izgradnju objekata.

Sanacija i remedijacija zemljišta će se sprovoditi samo u slučaju da se analizama uzoraka zemljišta utvrdi da su narušene njegove karakteristike, odnosno u slučaju prekoračenja remedijacionih vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija ili vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju podzemnih voda i zemljišta. U tom slučaju, sanacija prethodi svim pripremnim radovima na lokaciji.

Kontaminacija zemljišta ili podzemnih voda na farmi Ruklada je malo verovatna, jer se na farmi ne nalaze značajnije količine opasnih materija. Do kontaminacije može doći eventualno u slučaju havarije rezervoara dizel agregata, pri čemu bi bile ispuštene određene količine dizel goriva.

Eventualni negativni uticaji na parametre životne sredine će biti utvrđeni na osnovu monitoringa koji će se izvoditi kada bude predloženo zatvaranje farme. Poređenje stanja pre početka rada farme i po njenom zatvaranju ukazaće na to da li je bilo značajnih uticaja na životnu sredinu, i da li je potrebno izvršiti remedijaciju lokacije.

16/20

U slučaju prekoračenja remedijacionih vrednosti operater će izraditi Projekat sanacije i remedijacije na osnovu Pravilnika o metodologiji za izradu projekta sanacije i remedijacije (Sl. gl. RS, br. 74/15) i o svom trošku će sprovesti odgovarajuće mere sa ciljem smanjivanja ili saniranja štete po životnu sredinu ili otklanjanja budućih rizika i hazarda.

Deo zemljišta koji je kontaminiran će biti uklonjen, a zatim će biti izvršena remedijacija, koja podrazumeva nanošenje novog sloja zemlje, tj. finalne prekrivke. Ovo predstavlja tehničku fazu remedijacije, nakon koje sledi biološka faza, koja podrazumeva sađenje i održavanje odgovarajućeg vegetacionog prekrivača.

U toku i nakon izvođenja sanacije i remedijacije, vršiće se monitoring odgovarajućih parametara (pre svega, zemljišta i podzemnih voda), kako bi se pratila uspešnost njene realizacije.

Realizaciju projekta sanacije i remedijacije kontrolisaće nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine opštine Lajkovac.

5.3. Rekapitulacija procesa zatvaranja farme Ruklada

Proces zatvaranja farme Ruklada obuhvata sledeće aktivnosti:

- Obaveštavanje nadležnih organa;

- Uklanjanje brojlera, svih sirovina i materijala, mehanizacije i opreme (nakon dezinfikacije) i otada;

- Uklanjanje životinjskih bioprodukata i to: uginulih pilića i stajnjaka;

- Uklanjanje instalacija i objekata;

- Analizu zemljišta i podzemnih voda, a u slučaju kontaminacije potrebno je sprovesti sanaciju i remedijaciju zemljišta;

- Privođenje lokacije novoj nameni.

Šematski prikaz procesa zatvaranja farme Ruklada je dat na slici 5.1.

17/20

Slika 5.1 – Šemtski prikaz koraka koji će biti sprovođeni pri zatvaranju farme Ruklada

18/20

5.4. Planirani troškovi zatvaranja farme Ruklada

Operater „Vindija“ d.o.o. Lajkovac farma Ruklada je predvideo troškove zatvaranja farme i sanacije zemljišta.

Među planiranim troškovima nalazi se i odnošenje otpada koji je zaostao na lokaciji, trošak konzerviranja postrojenja, troškovi laboratorijskih ispitivanja, troškovi ispitivanja zemljišta i sanacije terena.

U tabelama 5.1 - 5.3 prikazani su planirani troškovi zatvaranja farme brojlera Ruklada i sanacije zemljišta.

Tabela 5.1 - Troškovi operatera za zbrinjavanje zaostalog otpada na farmi

Ambalaža Komada Jedinična cena (€) Ukupna cena (€)

Kontejner, V=7 m3 7 40 280

Džambo vreća 6 2 12

Metalno bure 15 5 60

Ukupno 352

Tabela 5.2 - Troškovi laboratorijskih ispitivanja, čišćenja i konzerviranja

Izvršeni radovi Količina Jedinična cena (€) Ukupna cena (€)

Čišćenje 1200 sati 1,7 2040

Konzerviranje postrojenja 560 sati 1,7 952

Iznajmljivanje opreme i mehanizacije

1500 sati 5 7.500

Ispitivanje podzemnih voda 3 puta u 5

godina 80 240

Ispitivanje otpada 4 puta u 5

godina 120 480

Kontrolna ispitivanja 4 puta u 5

godina 80 320

Ukupno 11.532

Ukoliko bude potrebe za demotažu postrojenja i eventualno rušenje građevina, troškovi za ove aktivnosti će biti isplanirani naknadno.

Uklanjanju objekata pristupa se ukoliko postoji potreba za oslobađanje prostora za novu izgradnju ili zbog potrebe prenamene prostora. Po pravilu, očekivani troškovi uklanjanja starih objekata predstavljaju prosečno 3 - 5% vrednosti nove investicije.

19/20

Tabela 5.3 - Predviđeni troškovi za eventualne sanacije zemljišta i bunara

Izvršeni radovi Količina Jedinična cena (€) Ukupna cena (€)

Ispitivanje, uzorkovanje, analize i izveštaji za 5 uzoraka

1200 m3 2 2.400

Uklanjanje kontaminiranog dela zemljišta

100 m3 4 400

Rekultivacija zemljišta 100 m3 7 700

Troškovi električne energije 400 kW 0,09 36

Stručni nadzor 100 m3 1,5 150

Ukupno 3.686

Ukupni troškovi koji su predviđeni za zatvaranje farme brojlera Ruklada, na osnovu podataka koji su prikazani u tabelama 5.1 - 5.3, iznose 15.570 eura.

Na slici 5.2 prikazana je dispozicija objekata na farmi brojlera Ruklada.

Slika

20/20

Slika 5.2 - Dispozicija objekata na farmi brojlera Ruklada