Prelazak na kopneni način života, vodozemci

Prelazak na kopneni način života

Vladan Nešić

Prelazak na kopno• Kičmenjaci su nastali pre oko 550 miliona godina.• 250 miliona godina su se prilagođavali i razvijali, i do tada su nastale

sve grupe koje danas znamo.• Kičmenjaci su dugo bili iskuljučivo vodene životinje.• Potomci šakoperki su prvi napustili vodu i naselili priobalje gde su se

hranili kopnenim zglavkarima.• Tiktaalik roseae - karika između šakoperki i prvih vodozemaca.• Živeo je od pre oko 420 miliona godina do oko 360 miliona godina.

DokaziTiktaalik je imao vratni region kao što će ga kasnijje imati četvoronožni kičmenjaci (Tetrapoda).Disao je škrgama i primitivnim plućima.Imao je prelazni oblik udova, ličili su na peraja ali sa skeletom udova Tetrapoda.Imao je pljosnatu lobanju i oči sa gornje strane, slično krokodilima.

DokaziŠakoperke – ribe čiji ekstremiteti omogućuju kretanje po kopnu.Plućašice – ribe koje su se adaptirale da prežive na kopnu.Amfibijske ribe – ribe koje žive u pojasu plime u šumama Mangrova, svoje škržne komore napune vodom i preživljavaju suvozemne uslove. Jako su agilne na kopnu.

Vodozemci

Osnovne osobine• Prvi kopneni kičmenjaci.• Larve žive u vodi, a odrasli uglavnom na

kopnu.• Razmnožavanjem i disanjem su vezani

za vodenu životnu sredinu.• Imaju vratni region, vilice, pljosnatu

lobanju, oči sa gornje strane lobanje, dva para nogu za kretanje.• Dišu plućima, škrgama i površinom tela.

Gde živeŽive na kopnu ali uvek u blizini vode. Neki vodozemci nikada ne napuštaju vodu.Ima ih u slanim močvarama, tropskim šumama, kontinentalnim livadama, barama, rekama jezerima, morima...

Način životaVodozemci su aktivno pokretni organizmi.Hrane se heterotrofno, mogu biti biljojedi i

mesojedi.Dišu površinom tela, pa zato njihova koža

mora stalno da bude vlažna. Mogu disati škrgama, najčešće u larvenom stadijumu. Odrasli dišu plućima.

Imaju bubrege koji vrše filtraciju krvi i izbacivanje viška vode i štetnih materija iz organizma.

Brze pitaliceKičmenjaci su nastali pre oko:

• 550 miliona godina

• 100 godina

• 250 miliona godina

Karika između šakoperki i četvoronižnih kičmenjaka je:

• Titanik

• Tiktaalik

• Atlantik

Brze pitaliceGde možemo naći vodozemce?

• U blizini vode

• U blizini hrane

• U blizini zagađenih staništa

Koji deo tela se javlja prvi put kod vodozemaca?

• Vrat

• Tanka koža

• Oči

GrađaNa površini tela vodozemaca se nalazi tanka koža sa mnogobrojnim

žlezdama. Tanka je jer vodozomci vrše razmenu gasova i tečnosti pomoću kože, a vlažna usled usled prisustva sluznih žlezdi jer se na taj način bolje apsorbuju gasovite materije.

Ispod kože se nalaze dobro razvijeni poprečno prugasti mišići.

GrađaSkelet vodozemaca se razlikuje od skeleta riba. Javlja se grudni koš, kičmenica sa vratnim regionom i dva para udova.Primitivni vodozemci su imali kožni skelet što je jedan od dokaza da su nastali od riba.

GrađaPotun sistem za varenje. Zatvoreni krvni sistem, srce o dve

pretkomore i jedne komore.

GrađaDisanje zavisi od načina života.Larve dišu spoljašnjim i unutrašnjim škrgama, odrasli plućima i kožom.

Organi za izlučivanje su bubrezi, mada se ovaj proces obavlja i preko kože.

GrađaNervni sistem je dobro razvijen, sastoji se od mozga, kičmene moždine i perifernog nervnog sistema.

Čula su dobro razvijena: sluh, ravnoteža, dodir, bol, vid, miris...

Razmnožavanje

• Imaju parne polne žlezde• Unutrašnje ili spoljašnje

oplođenje• Larve – punoglavci• Razviće po tipu metamorfoze

Značaj vodozemaca• Oni su izvor hrane čoveku i

drugim životinjama.• Vodozemci regulišu broj insekata

hraneći se njima.• Koriste se u medicinskim i

biološkim istraživanjima.• Mogu biti štetočine.• Neke od njih imaju otrovne

žlezde na koži.

Brze pitaliceNa koji način vodozemci izlučuju štetne materije:

• Putem jetre i gušterače

• Putem bubrega i kože

• Putem pluća i škrga

U čemu je značaj vodozemaca:

• Regulišu broj insekata

• Povećavaju broj roda

• Luče lekovite supstence preko kože

Brze pitaliceUdovi žaba vezani su za:

• Ramenski i karlični pojas

• Kičmene pršljenove

• Za grudni koš

Srce vodozemaca se sastoji iz:

• Dve komore i jedne pretkomore

• Dve pretkomore i jedne komore

• Jedne komore i jedne pretkomore

Raznovrsnost vodozemaca

Vodozemci

Beznogi vodozemci

Repati vodozemci

Bezrepi vodozemci

Beznogi vodozemci (Gimnofioni)• Žive u tropskim predelima.• Zarivaju se u zemlju.• Nemaju ušne školjke, rep, noge i

slepi su.• Imaju prstenaste otrovne žlezde

na koži.• U kičmenici imaju ostatak horde.

Repati vodozemci• Rep zadržavaju čitavog života.• Imaju dva para nogu.• Uglavnom žive u vodi.• Kod nekih vrsta i odrasli

zadržavaju škrge čitavog života.• Kod nekih vrsta se javlja

neotenija, polna sposobnost larvi.• Uglavnom unutrašnje oplođenje.

Bezrepi vodozemci

• Imaju zdepasto telo.• Kratke prednje i duge i snažne

zadnje noge.• Žive u blizini vode.• Kreću se skakanjem i plivanjem.• Spoljašnja oplodnja.

Brze pitaliceGde žive gimnofioni:

• U Tropskim oblastima zariveni u zemljištu.

• U šumama mangrova

• U planinskim rekama

Žaba koja prilikom opasnosti glmi da je mrtva naziva se:

• Žaba mukač

• Gatalinka

• Zelena krastača

Hvala na pažnji!