PREDAVANJE BROJ 7 - Vpps Prokuplje i suzbijanje korova/korovi... · stabilnosti molekula herbicida naziva se ... faktori doci do izrazaja, zavisi od velikog broja drugih faktora.

PREDAVANJE BROJ 7PREDAVANJE BROJ 7Хемијске мере сузбијања корова,Хемијске мере сузбијања корова,Основни појмови и подела хербицида,Oснове за избор хербицида,Селективна својства хербицида,Перзистентност хербицида ,Токсичност хербицида

Хемијске мере сузбијања короваХемијске мере сузбијања короваHemijske mere suzbijanja korova zasnivaju se

na primeni herbicida, hemijskih supstanci zadirektno uništavanje korova.

Primena herbicida je novijeg datuma i masovno je počela poslednjih četrdeset godina. U odnosu na

ostale mere borbe protiv korova, primena herbicidaima niz prednosti jer je ispoljena visoka efikasnostšto je omogućilo njihovu široku primenu u svimoblastima biljne proizvodnje.

Prvi poceci primene herbicida datiraju od vremenakada je covek primetio da neke materije uništavajubiljke. U poredjenju sa pocecima borbe protivinsekata, koja datira još od desetog veka, herbicidi kaojedinjena koja uništavaju biljke su novijeg datuma.

Tek krajem XIX veka zapažena su herbicidna svojstvanekih neorganskih jedinjenja kao što su: fero sulfat, bakar sulfat, natrijum nitrat, amonijum sulfat i drugo.

Herbicidi predstavljaju hemijska jedinjenja koja se koriste za uništavanje korovskih biljaka.

Naziv “herbicidi” potice od lat. reci herba što znaci trava i cedere - ubiti.

Herbicidi deluju I na gajene biljke pa je od posebnogznačaja poznavati kod svakog herbicida njegovo delovanje i na gajenu i na korovsku biljku.

Otuda je primena herbicida veoma složen zadatak jer se nepravilnom primenom mogu naneti ozbiljne štete gajenim biljkama čak i veće od onih koje bi naneo korov svojim prisustvom.

Da bi se pravilno primenilo sredstvo moraju se poznavati njegove osnovne osobine. Postoji veliki brojherbicida kao i njihovih kombinacija u koju je ukljucenveliki broj preparata.

Herbicidi se mogu podeliti u različite grupe na osnovu raznih kriterijuma.

Prema hemijskom sastavu : 1) organske 2) neorganske.

Herbicidi neorganskog porekla ( sumporna kiselina, natrijum hlorat , amonijum sulfat...) primenjivali su se u samom početku primene herbicida a intenzivna proizvodnja herbicida vezana je za herbicide organskog porekla.U odnosu na karakter delovanja:

1) totalni - uništavaju sve biljke, Koriste seza uništavanje vegetacije pored železničkih pruga, puteva, kanala i drugih irigacionih sistema, na aerodromima, oko privrednih zgrada, na neobrađenim terenima koji se privode kulturi, itd.

2) selektivni - To su hemijski preparati koji uništavaju pri određenim količinama samo korovske biljke dok za gajene biljke nisu toksični tj. uništavaju odredjene biljne vrste.

Prema nacinu delovanja dele se na: 1) kontaktne - Deluju pri neposrednom dodiru sa

delovima biljke pri čemu ne prodiru u unutrašnjost ine razaraju ostale delove, već samo delove biljkekoji su došli u kontakt sa herbicidom

2) translokacione - prenose se putem sprovodnog sistema.

Nazivaju se još i sistemični herbicidi. Oni imajuhemijska jedinjenja koja bivaju usvojena preko biljnihorgana (list ili koren), premeštaju se kroz biljku(floem, ksilem ili ćelijski protoplast), te dospevaju do mesta delovanja. Na mestu delovanja izazivajupromene fiziološko-biohemijskog karaktera kojedovodido uginuća biljke.

U nekim slučajevima hemijska jedinjenja koja deluju kao herbicidi označavaju se kao :

Silvicidi- za uništavanje kompleksa šuma

Arboricidi- za uništavanje drveća i šiblja

Defolijanti –za izazivanje opadanja lišća pre berbe ,odnosno pre žetve

Desikanti- za izazivanje sušenja biljaka

Algicidi- za uništavanje algi

Herbicidom se može tretirati zemljište ilisamo korov. Tretiranjem zemljišta, herbiciduništava klijance korova, a kad se tretirakorovska vegetacija, onda herbicid delujedodirom (kontaktom) ili translokaciono krozbiljku.

S obzirom na agrotehničke zahvate, herbicidi se primenjuju:

a) Pre setve (presowing metoda).b) Pre nicanja (preemergence metoda).c) Nokon nicanja (postemergence

metoda)

Primena herbicida pre setve Primena herbicida pre setve (presowing metoda(presowing metoda))

PrimenaPrimena herbicidaherbicida posleposle setvesetve a a pre pre nicanjanicanja usevauseva

Međuredna kultivacija sa istovremen prskanjem Međuredna kultivacija sa istovremen prskanjem herbicidima u trake nakon nicanja usevaherbicidima u trake nakon nicanja useva

Na oranicama pre setve herbicidi se manjeprimenjuju. Primena je opravdana ako se radi o osetljivim usevima, ili se radi u herbicidima kojise moraju inkorporirati u zemljište zbogfotolabilnosti

Metoda primene herbicida pre nicanja je glavninačin suzbijanja korova na oranicama. Herbicidse primenjuje od časa setve do pred nicanje, radi uništavanja korova u fazi klijanaca.

Metoda primene herbicida nakon setve/sadnje, također je vrlo raširena, pri čemu je moguće tretirati čitavu površinuuseva gustog sklopa, redove kod useva retkesetve/sadnje ili samo lokalne zone koje je zahvatio korova (vilina kosica npr.).

Nakon setve/sadnje redovito se dajuhormonski, selektivni herbicidi, pa se lakomogu oštetiti susedni osetljivi usevi prilikomzanošenja sredstva.

Već prema usevu i korovskoj vegetaciji, primenjuje se pojedinačni preparati ili njihovekombinacije.

Iako postoji ogroman broj herbicida i njihovih preparata, po hemijskoj strukturi oni se mogu svrstati u 9 grupa:

Karbinske kiseline i derivati Ariloksi alkilkarbonske kiseline i derivati Derivati karbaminske kiseline Derivati tio i ditiokarbaminske kiseline Derivati karbamida Diazini Triazoli ( triazini) Derivati dipiridila Nitrofenoli ,nitroanilini i njihovi derivati.

OOснове за избор хербицидаснове за избор хербицида Imajući u vidu visok stepen varijabilnosti

korovskih biljaka ,kao i načine razmnožavanja dužinu života, otpornost itd. dolazimo do zaključka da izbor načina , vremena i količine primene herbicida predstavlja izuetno složen i delikatan zadatak.

Selektivnost u odnosu na gajenu biljku , stepen efikasnosti i spektar delovanja na korovske biljke predstavljaju osnovu od koje se mora poći pri izboru herbicida .

Međutim sve veća primena herbicida stvara još jedan problem- problem otpornosti pojedinih korovskih vrsta na herbicide. U našim uslovima usled primene istih herbicida sve se više javljaju otporni korovi koa što su Galium aparine , Veronica sp., Convolvulus sp....Određeni herbicidi vezani su za određene faze u rastenju korovskih biljaka zato je za svaku vrstu potrebno utvrditi fenofazu u trenutku primene herbicida .Takođe je potrebno znati i koliko traje delovanje svakog pojedinačnog herbicida . Povoljniji su oni koji kraće deluju jer je manja opasnost da će ugroziti naredni usev, pogotovo u povrtastvu. Ili u ratarstvu posle primene atrazina ima problema na ozimim usevima koji idu posle kukuruza.

SelektivnaSelektivna svojstvasvojstva herbicidaherbicida Selektivnost je svojstvo herbicida koje stoji u

direktnoj zavisnosti od prirode aktivne sipstance ( hemijskog sastava i strukture ) morfoloških, fizioloških i bioloških osobina biljaka, količine , načina, i vremena primene herbicida kao i rezultata uticaja niza spoljnih faktora nezavisnih od osobina herbicida.

Od selektivnih herbicda zahteva se da : efikasno uništava korovske biljke a da pri tome nanosi što je moguće manje štete gajenim biljkama.

Selektivnost nije apsolutno svojstvo bilo kog herbicida. Ne postoji ni jedan selektivni herbicid koji bi se mogao koristiti za sve gajene biljke i koji bi podjednako efikasno delovao na sve korovske biljke.

Selektivnost herbicida u odnosu na gajenu biljku može se ostvariti na različite načine :

Pogodnim načinom primene Izborom faze u razvoju koja je kritična za

korovsku vegetaciju a najmanje štetna za gajenu biljku.

Izborom vremena primene sobzirom na klimatske i edafske faktore

Podešavanje norme utroška prema razlici u osetljivosti između vrsta...

Takođe imajući u vidu da je vegetaciona kupa stabla (meristem stabla ) osetljiva na dejstvo herbicida , zaključujemo da je selektivnost uslovljena položajem i stepenom zaštite pupoljaka koji omogućavaju rast bijke. Ukoliko su pupoljci skriveni i zasticeni od dejstva herbicida u vreme posle primene herbicida utoliko ce biljka pri istim kolicinama herbicida biti manje izlozena njihovom dejstvu.

Kod biljaka iz familije Poaceae u prvim fazama rastenja temeni meristem je obuhvacen rukavcem lisća i prakticno zasticen od dejstva herbicida, dok su biljaka iz familije Fabaceae pupoljci u pazuhu lisća, otkriveni, pa i izloženi direktnom dejstvu herbicida pri tretiranju nadzemnih delova biljaka.

Selektivnost zavisi od brzine apsorpcije i translokacije kao i puteva i načina metabolizma herbicida u pojedinim biljkama.

PerzistentnostPerzistentnost herbicidaherbicidaHerbicidi zdržavaju svoja svojstva kraće ili duže vreme posle primene.Ova osobina koja zavisi pre svega od stabilnosti molekula herbicida naziva se PERZISTENTNOST-Perzistentnost herbicida nije nepromenljiva veličina. Ona zavisi od velikog broja faktora. U kojoj ce meri pojedini faktori doci do izrazaja, zavisi od velikog broja drugih faktora. U odredenim uslovima se s povecanjem primenjene kolicine povecava i perzistentnost. Medutim, potrebno je istaci da izmedu ovih pojava ne postoji linearna zavisnost. Nesumnjivo je da za svaku vrstu herbicida i konkretne uslove treba ustanoviti korelaciju izmedu ovih pojava. U nastojanju da se podaci o perzistentnosti herbicida kvantifikuju, uvedena je oznaka za izrazavanje perzistentnosti RL (,,residue life"). RL50, prema tome, predstavlja vreme za koje se aktivna supstanca u odredenim uslovima razlozi za 50%

Perzistentnost nekih herbicida u zemljistu prikazana je u tabeli 7.

Na perzistentnost herbicida u znacajnoj meri utice i sredina u kojoj ce se oni naci posle primene. Pri primeni herbicida bilona koji nacin, samo jedan deo aktivne supstance padne i zadrzise na liscu i drugim biljnim delovima; ostali deo dospeva u zemljiste. Kada je reč o primeni herbicida tretiranjem nadzemnih delova biljke, onda je od izuzetnog znacaja koja ce se kolicina zadrzati na liscu i drugim biljnim delovima.

Kolicina herbicida koja ce se zadrzati na liscu i drugim biljnim delovima zavisi od velikog broja faktora:

formulacije i svojstva preparata, velicine i oblika kapi, povrsinskog napona kapi, brzine isparljivosti i stepena rastvorljivosti aktivne supstance i ingradijenta, od upotrebljene kolicine tecnosti za tretiranje, od polozaja, rasporeda, velicine i prirode lisne povrsine i drugih biljnih delova, od meteoroloskih i drugih uslova.

Kolicina herbicida koja se u samom pocetku tretiranja zadrzi na liscu i drugim biljnim delovima i zemljistu, tokom vremena podleze kvantitativnim i kvalitativnim promenama. Posle odredenog vremena nemamo samo aktivnu supstancu vec i njene metabolite.

Utvrditi stvarnu kolicinu herbicida koja se nalazi na povrsini lista i drugih biljnih delova veoma je slozen zadatak. Nakon primene herbicida, naime, izvesna kolicina ostaje na kutikuli, dok je ostala kolicina prodrla kroz kutikulu i sprovodnim sistemima razneta po razlicitim delovima biljke.

Odnos izmedu ovih kolicina u jedinici vremena definisu brzinu prodiranja herbicida, pa i jacinu njegovog delovanja.

U razlicitim uslovima i sredinama herbicidi su podlozni veoma različitim promenama. Sve ove promene u osnovi su mogu podeliti u dve grupe:— fizičke i— hemijske promeneDejstvo meteoroloskih elemenata, u prvom redu temperature i vlage, odrzava se na perzistentnost herbicida u odredenim uslovima. Pored direktnog uticaja razlicitih meteoroloških elemenata, postoji i indirektno njihovo dejstvo, koje se uocava preko intenziteta raznovrsnih procesa koji se odvijaju u razlicitim sredinama u kojima se herbicidi nalaze. Isto tako, zemljiste svojim osobinama, kao sto su: pH vrednost, sadrzaj organskih materija, sadrzaj peska i gline, jonoizmenjivacka sposobnost, mikrobiološka aktivnost i dr., ima kompleksan uticaj na perzistentnost herbicida. Osim prirode aktivne supstance herbicida, na perzistentnost utice i oblik proizvodnje, odnosno, kompatibilnost izmedu aktivne supstance i ingradijenata, koji su korisceni pri formulaciji odgovarajucih preparata herbicida.

Povezana sa perzistentnoscu herbicida je i pojava nagomilavanja herbicida u razlicitim organizmima i spoljnoj sredini.

Kada je u pitanju akumulacija herbicida u zemljistu, ocigledno je da ce tu efekat nove primene herbicida biti veci nego u uslovima kada nema ostataka prethodne primene istog ili nekog drugog herbicida. Akumulacija herbicida nastaje prilikom upotrebe onih herbicida koji se sporo razgraduju.

U nastojanju da se nadu objektivni kriterijumi zaodredivanje stepena akumulacije herbicida i drugihpesdcida, pre svega u organizmu toplokrvnih zivotinja, uveden je pojam koeficijenta akumulacije, koji se mozei eksperimentalno odrediti.

ToksičnostToksičnost (otrovnost )(otrovnost )herbicidaherbicida Toksicnost herbicida jedna je od najvažnijih

osobina koja karakterise delovanje nekogherbicida na živi organizam.

Ona uglavnom zavisi od sposobnostireagovanja herbicida s različitimkonstituentima ćelije, koji igraju vaznu ulogu u biohemijskim ili fizioloskim procesima.

Zbog razlicitog nacina delovanja herbicida, prioceni njihove toksicnosti treba poznati čitavniz podataka i to je razlog sto je veoma teskoizraziti otrovnost herbicida.

Sam pojam otrovnosti (toksicnosti) cesto se pogresno shvata.

Jos je davno Paracelsus (1491 —1541) rekao: ,,Dosis sola facit venenum", tj. doza cini supstancu otrovnom. Imajuci u vidu da je pojam otrovnosti uslovan, sto znaci da pojedini zivi organizmi razlicito reaguju na isto hemijsko jedinjenje, razumljivo je sto definicija pojma otrov nije laka, i sto je ucinila da o ovom problemu postoje razlicita misljenja.

Danas se pod otrovima podrazumevaju hemijske supstance stvorene izvan zivog organizma, ili one koje luce ziva bica (toksini) a koje unete u organizam coveka mogu uzrokovati, pod izvesnim okolnostima, bolest ili smrt.

Pojam otrova veoma je kompleksan — neki herbicid se, recimo, ne mora tretirati kao otrov, ali kad imamo dugotrajnu izlozenost (svakodnevno unosenje odredene kolicine dotičnog jedinjenja) on ipak, pokazuje svoje toksicno dejstvo.

Da bi se na neki nacin kvantifikovali podaci o toksicnosti, ne samo herbicida vec i drugih toksicnih supstanci, uveden je pojam doze.

U sustini, doza predstavlja kolicinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odredeni efekat u organizmu.

U pojedinacnim slucajevima doza je, prakticno, ona količina koja je potrebna da bi se postigla odredena koncentracija neke supstance na izvesnom mestu u organizmu. S obzirom na dejstvo koje prouzrokuju, postoje razne vrste doza.

Za svaki herbicid, tako postoji izvesna kolicina ispod koje taj herbicid ne prouzrokuje u organizmu dejstva koja se na danasnjem nivou metodike mogu registrovati. Ova kolicina naziva se granicna kolicina. Neki autori su skloni da onu najmanju kolicinu neke toksicne supstance koja ima neko dejstvo u organizmu, nazivaju fizioloskom dozom.

Veoma cesto se, kad se zeli izraziti otrovnost herbicida na coveka i razne vrste drugih organizama, koriste podaci o letalnoj dozi, i to obicno srednje letalnoj dozi, koja se oznacava sa LD50. Kao merilotoksicnosti ovaj pojam uveden je jos 1927. godine.

Srednje letalna doza (dosis letalis 50 ili skracenoLD50) predstavlja kolicinu toksicne supstanceizrazene u miligramima na kilogram telesnetežine tretiranih organizama, koje izazivasmrtnost od 50%. Ipak, potrebno je istaci da podatak za LD50 uzet sam za sebe ne moze dati ni priblizno tacnu sliku svih svojstava nekog herbicida. Uprkos ovome, podatak o LD50 moze se smatrati jednim od najvaznijih, a treba ga upotrebljavati sa sto vecim brojem karakteristika koje obelezavaju toksikoloska svojstva herbicida.

Medutim, ne mora se smrt uzeti kao faktor za odredivanjetoksičnosti herbicida. Herbicidi i na drugi nacin ispoljavajusvoje delovanje na zive organizme. Ipak, smrt je jasnoodredeni stadijum svakog zivog organizma. Osim LD50, posies i pojmovi drugih doza.

Minimalna letalna doza predstavlja onu kolicinu koja može prouzrokovati smrt.

Apsolutna smrtna doza predstavlja najmanju kolicinu koja u odredenim uslovima prouzrokuje smrt svih organizama.

Tolerantna doza ili maksimalno dozvoljena doza predstavlja kolicinu herbicica izrazenu u miligramima na kilogram telesne tezine, koju covek moze dakonzumira svakodnevno do kraja zivota, bez posledica za organizam, umanjenu za koeficijent sigurnosti (najcesce 100 puta). Pored ovih doza postoji jos efektivna doza 50 (ED50), efektivna doza 95 (ED95), i dr., koje izazivaju odredeni efekat na 50% odnosno 95% tretiranih organizama.

U literaturi se cesto, opravdano, umesto termina smrtna doza za slucaj inhalacionog trovanja tj. trovanja preko organa za disanje, susrece temin smrtna ili letalna koncentracija, i oznacava se sa LC.

Apsolutna smrtna koncentracija (LC100) i srednja smrtna koncentracija (LC50) predstavljaju kolicinu izrazenu u milionitim (ppm) ili bilionitim (ppb) delovima, koja u definisanom vremenskom periodu ubija 100% odnosno 50% izlozenih individua.

Pod pojmom smrtonosna koncentracija herbicida podrazumeva se ona koncentracija koja u odredenom vremenu izaziva smrt. Prema tome, dejstvo herbicida preko organa za disanje zavisi od koncentracije u vazduhu i vremena trajanja.