Predavanja, vežbe, literatura, ispit

UPRAVLJAČKO UPRAVLJAČKO

RRAČUNOVODSTVOAČUNOVODSTVO

PredavanjaPredavanja 1. 1.

Prof. dr Prof. dr

Jovica LazićJovica Lazić

Biljana Lazić, Biljana Lazić,

asistentasistent

22

Predavanja, vežbe, literatura, ispitPredavanja, vežbe, literatura, ispitPredavanja i vežbe

profesor Dr Jovica Lazić, i asistent Biljana Lazić

Literatura

Prof. dr Jovica Lazić, Upravljačko računovodstvo (Računovodstvo i upravljanje troškovima i prihodima), Institut za političke studije, Beograd, Savski trg 7., Beograd 2005.

LJ. Gajić, Upravljačko računovodstvo, i LJ. Gajić, Upravljačko računovodstvo - Zbirka zadataka De0oo Obračun troškova, Ekonomski fakultet, Subotica, 2000.

D. Malinić, V. Milićević, Upravljačko računovodstvo , Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

N.Vukmirović, Upravljačko računovodstvo, Viša poslovna škola, Novi Sad, 2000.

Predispit predavanja i vežbe 5 boda

Kolokvijum-i 30 boda

Ostale aktivnosti 10 boda

Pismeni (ispit/test) ili usmeni (moguća je i kombinacija) 55 boda

33

Sadržaj predavanjaSadržaj predavanja 1 1

I. OPŠTI PRISTUP PROBLEMATICI FINANSIJSKOG I UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA - priručnik

1. UVOD U UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO2. Upravljački aspekt računovodstva2.1. Definisanje upravjačkog računovodstva2.2. Funkcionalni domen upravljačkog

računovodstva2.2.1. Upravljački domen finansijskog računovodstva2.2.2. Upravljački domen internog obračuna 3. Računovodstvo proizvodnih delatnosti3.1. Vrste troškova proizvodnje3.2. Troškovi proizvoda i troškovi perioda3.3. Troškovi proizvoda i načelo sučeljavanja

44

Nastavak - RekapitulacijaNastavak - Rekapitulacija

SUŠTINSKA OBELEŽJA UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA

Računovodstvo kao izvor informacijaSistematika računovodstvenih

informacijaFinansijsko i Upravljačko

računovodstvoOsnovne razlike između i

finansijskog i upravljačkog računovodstva

Upravljačke aktivnosti i informativna sposobnost upravljačkog računovodstva

55

Sadržaj predavanjaSadržaj predavanja 2 2 - Pregled - Pregled INFORMISANJE ZA POTREBE POSLOVNOG ODLUČIVANJAINFORMISANJE ZA POTREBE POSLOVNOG ODLUČIVANJA

PRVO POGLAVLJEPOSLOVNI PROCESI I OSNOVNA PODRUČJA

ODLUČIVANJA1.1. Pojam i identifikacija osnovnih poslovnih procesa

1.2. Područje poslovnog odlučivanja u okviru procesa nabavke1.3. Proces isplate obaveza prema dobavljačima kao područje odlučivanja1.4. Proces proizvodnje i odlučivanje1.5. Osnovna područja odlučivanja u okviru procesa prodaje1.6. Proces naplate potraživanja od kupaca i poslovne odluke

66

NASTAVAKNASTAVAK

DRUGO POGLAVLJE

2. POJAM I ELEMENTI PROCESA ODLUČIVANJA2.1 Pojam procesa odlučivanja2.2 Elementi procesa odlučivanja2.3. Proces odlučivanja i uloga informacija

77

Sadržaj predavanjaSadržaj predavanja 3 3 - Pregled - Pregled

TREĆE POGLAVLJE3. OBRAČUN TROŠKOVA I POSLOVNO ODLUČIVANJE3.1 Različiti aspekti podele troškova3.1.1. Troškovi proizvoda i troškovi perioda3.1.2. Direktni i indirektni troškovi3.1.3. Osnovni elementi proizvodnih troškova i postupak obračuna3.1.4. Troškovi koji se mogu i troškovi koji se ne mogu kontrolisati3.1.5. Izbeživi i neizbeživi troškovi3.2. Značaj obračuna troškova prema nosiocima troškova

i poslovno odlučivanje3.2.1. Job – order costing metod obračuna cene koštanja3.2.2. Proces costing metod

88

Sadržaj predavanjaSadržaj predavanja 3 3- Pregled- Pregled

Osvrt na razvoj obračuna troškova Pojmovno određenje obračuna

troškova Ciljevi obračuna troškova Elementi obračuna troškova Determinante i organizacione pretpostavke obračuna troškova.

OBRAČUN TROŠKOVA OBRAČUN TROŠKOVA - - OSNOVNA KOMPONENTA OSNOVNA KOMPONENTA UPRAVLJAČKOGUPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVARAČUNOVODSTVA

Rekapitulacija obračun Rekapitulacija obračun troškovatroškova

99


3.3 Značaj obračuna troškova prema mestima troškova i

poslovno odlučivanje

3.4. Efekti različitih sistema obračuna troškova na karakter

i visinu

periodičnog finansijskog rezultata

3.4.1. Sistem obračuna po stvarnim troškovima

3.4.1.1. Sistem obračuna ukupnih troškova

3.4.1.2. Apsorpcioni sistem obračuna troškova

3.4.2. Sistem obračuna po standardnim troškovima

3.4.3. Sistem obračuna po varijabilnim troškovima

1010


3.4.4. Kvantitativna analiza efekata različitih sistema obračuna troškova na periodični rezultat3.4.4.1. Efekti sistema obračuna ukupnih troškova na periodični rezultat3.4.4.2. Efekti apsorpcionog sistema obračuna troškova na periodični rezultat3.4.4.3 Kvantitativna analiza efekata sistema obračuna

po standardnim troškovima na periodični rezultat3.4.4.4. Kvantitativna analiza efekata sistema obračuna po varijabilnim troškovima na periodični rezultat

1111


ČETVRT POGLAVLJE

4. RELEVANTNE INFORMACIJE ZA POSEBNE ODLUKE4.1. Osnovni principi pripreme i donošenja specifičnih

odluka4.2. Uloga marginalnih troškova u procesu pripreme i

donošenja odluka4.3. Uloga diferencijalnih troškova u procesu priprema

i donošenja odluka4.3.1. Uobičajeni slučajevi primene diferencijalnih troškova4.3.2. Odluke kad se ne menja prihod4.3.3. Apsolutni i relativni troškovi

1212

NastavakNastavak

4.4. Uloga oportunitetnih troškova u procesu pripreme i

donošenja odluka4.4.1. Pojam oportunitetnog troška4.4.2. Obračun oportunitetnih troškova4.4.3. Resursi i aktivnosti4.4.4. Nulti i negativni oportunitetni trošak4.4.5. Vrednovanje oportunitetnog troška resursa4.4.6. Oportunitetni troškovi i neizvesnost

1313

NastavakNastavak

4.5. Postupak pripreme i donošenja odluka o cenama4.5.1. Formiranje eksternih cena4.5.1.1. Maksimizacija kontribucije kao princip

formiranja eksternih cena4.5.1.2. Formiranje cena na principu „troškovi plus“4.5.1.3. Formiranje cene na principu prelomne tačke4.5.1.4. Utvrđivanje cena i prinos na kapital4.5.1.5. Strategijsko formiranje cena4.5.2. Formiranje internih cena4.5.2.1. formiranje internih cena usluga4.5.2.2. Principi formiranja internih cena usluga4.5.2.3. Formiranje internih cena proizvoda

1414

NastavakNastavak

4.6. Postupak pripreme i donošenja specifičnih odluka

4.6.1. Odluka o prihvatanju posebne porudžbine4.6.2. Eliminisati ili uvesti proizvod odnosno

odeljenje4.6.3. Proizvoditi ili kupovati4.6.4. Prodavati ili dalje prerađivati4.6.5. Izbor optimalnog asortimana proizvoda

1515

Ostalo što je potrebno znati:Ostalo što je potrebno znati:

PETO POGLAVLJE

5. TEORIJSKO – METODOLOŠKI ASPEKTI OSNOVA

PERIODIZACIJE REZULTATA

5.1. Konačni i periodični rezultatIzlazna strana obračuna

rezultata

5.2.1. Pojmovi na izlaznoj strani obračuna rezultata

5.2.2. Pojam izdatka

5.2.3. Pojam troška

5.2.4. Pojam rashoda

5.2.5. Razgraničenje pojmova: izdatak, trošak, rashod

5.2.5. Kompleksna šema odnosa kategorija

na izlaznoj strani obračuna rezultata

1616

Ostalo nastavak:Ostalo nastavak:

5.3. Ulazna strana obračuna rezultata

5.3.1. Pojmovi na ulaznoj strani obračuna rezultata

5.3.2. Pojam primitka

5.3.3. Pojam učinka

5.3.4. Pojam prihoda

5.3.5. Razgraničenje pojmova: primitak, učinak i prihod

5.4. Razlišiti koncepti finansijskog rezultata

5.4.1. Finansijski rezultat kao razlika primitka i izdataka

5.4.2. Finansijski rezultat kao razlika učinaka i troškova

5.4.3. Finansijski rezultat kao razlika prihoda i

rashoda (Računovodstveni koncept rezultata)

1717

Ostalo nastavak:Ostalo nastavak:

5.5. Kompleksnost knjigovodstvenog periodičnog rezultata

5.5.1. Ukupni periodični rezultat

5.5.2. Poslovni periodičan rezultat

5.5.3. Neutralni (vanredni) periodični rezultat

5.5.4. Uporediv periodičan rezultat i pretpostavke

za njegovo utvrđivanje

1818

Nastavak:Nastavak:

ŠESTO POGLAVLJE

6. POJAM POGONSKOG INTERNOG OBRAČUNA

6.1. Eksterni i interni - pogonski obračun

6.2. Zadaci pogonskog - internog obračuna

6.3. Sadržina pogonskog - internog obračuna

6.4. Organizacione komponente pogonskog obračuna

6.4.1. Interni kontni plan pogonskog računovodstva

6.4.2. Organizacioni odnos između internog obračuna i

finansijskog računovodstva

6.4.3. Dokumentacija u internom obračunu

6.5. Ekonomičnost pogonskog obračuna

1919

SEDMO POGLAVLJE

7. ORGANIZACIONI ODNOS IZMEĐU INTERNOG KONRNOG

PLANA

OBRAČUNA I FINANSIJSKOG RAČUNOVODSTVA I

IZVEŠTAVANJA

7.1. Zajedničko finansijsko i pogonsko računovodstvo

7.2. Samostalan interni obračun povezan

sa finansijskim računovodstvom

7.3. Izdvojeni pogonski obračun van finansijskog

računovodstva

2020

NastavakNastavak

7.4. Kontni okvir u funkčiji efikasnije organizačije

obračuna troškova i rezultata poslovanja

7.4.1. Polazne pretpostavke za izradu internog kontnog plana

Račun troškova i učinaka klase 9

7.4.2. Izbor računa u internom kontnom planu

7.4.3. Sistem obračuna troškova

7.4.4. Tehničku opremljenost i stručna osposobljenost zaposlenih

u

internom obračunu

7.4.5. Ostale determinante od uticaja za koncipiranje internog

kontnog plana

7.5. Granica raščlanjavanja računa

2121

NastavakNastavak

OSMO POGLAVLJE

8. DOKUMENTACIJA U INTERNOM OBRAČUNU

8.1. Eksterna dokumentacija kao osnov za knjiženja u

internom obračunu

8.2. Interna dokumentacija kao osnov za knjiženje u

internom obračunu

8.2.1. Interna izvorna dokumentacija

8.2.2. Interna izvedena dokumentacija

2222

NastavakNastavak

DEVETO POGLAVLJE

9. ORGANIZACIJA POGONSKOG - INTERNOG OBRAČUNA

9.1. Upoznavanje fundamentalnih poslova pogonskog

- internog obračuna u uslovima manuelne obrade

9.2. Obavljanje poslova pogonskog - internog

obračuna u uslovima IS (AOP-a)

2323

NastavakNastavak

DESETO POGLAVLJE

10. FUNDAMENTALNE KALKULATIVNE METODE

10.1. Kalkulisanje cena

10.1.1 Pojam i svrha kalkulacija

10.1.2 Principi izrade kalkulacija

10.1.3 Vrste kalkulacija

10.2. Politika cena

10.2.1 Cilj formiranja cena

10.2.2 Ocena tražnje na tržištu

10.2.3 Ocena sopstvenih pozicija

10.2.4 Izbor metoda određivanja cena.

2424

NastavakNastavak

10.2.5 Računovodstveni aspekt kalkulacija cena

10.2.5.1 Računovodstvena funkcija i kalkulisanje cena

10.2.5.2. Računovodstvo i cenovni popusti

10.3. Metode kalkulacija

10.4. Osnovne metode kalkulisanja

10.4.1. Diviziona kalkulacija

10.4.2. Kalkulacija pomoću ekvivalentnih brojeva

10.4.3. Kalkulacija kuplovanih proizvoda

10.4.4. Dodatna kalkulacija

10.4.5. Metoda direct costing kalkulacije

10.4.6. Kombinovanje kalkulativnih metoda

2525

NastavakNastavak

JEDANAESTO POGLAVLJE

11. EVIDENCIJA PRIHODA U INTERNOM OBRAČUNU

11.1. Planiranje kategorija uspeha

11.2. Evidentiranje učinaka mesta uspeha neproizvodnih

delatnosti

11.3. Evidentiranje učinaka mesta uspeha pomoćnih delatnosti

11.4. Evidentiranje učinaka i prihoda mesta uspeha

osnovne i sporedne delatnosti

11.5. Ocena rentabiliteta preduzeća

11.5.1. Stopa rentabiliteta ukupno uloženog kapitala

11.5.2. Stopa rentabiliteta sopstvenog kapitala

2626

NastavakNastavak

11.5.3. Utvrđivanje vrednosti godišnje proizvodnje

preduzeća

11.5.3.1. Tržišno orijentisana koncepcija metode ukupnih

troškova i utvrđivanje vrednosti godišnje

proizvodnje

11.5.3.2 Proizvodno orijentisana koncepcija metode

ukupnih

troškova i utvrđivanje vrednosti godišnje

proizvodnje

2727

NastavakNastavak

DVANAESTO POGLAVLJE

12. INTERNI OBRAČUN I UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM

12.1. Poslovni informacioni sistem i interni obračun

12.1.1. Definisanje sistema

12.1.2. Računovodstvo kao sistem

12.1.3. Računovodstveni informacioni sistem

12.1.4. Računovodstvo kao nužnost

12.2. Organizacija kao sistem

12.3. Uticaj kompjutera na RIS

12.4. Koncipiranje upravljačkog informacionog sistema

za potrebe marketinški orijentisanog preduzeća

2828

NastavakNastavak

12.5. Računovodstveni principi

12.5.1. Princip poslovne jedinice

12.5.2. Princip vrednovanja na bazi stvarnog troška

12.5.3. Princip objektivnosti

12.5.4. Princip kontinuiteta i konzistentnosti

12.5.5. Pincip novčanog merila

12.5.6. Pincip materijalnosti

12.5.7. Princip uzročne povezanosti

12.5.8. Princip pune javnosti

12.5.9. Princip konzervativizma

12.5.10. Princip uniformisanosti i uporedivosti

2929

I. UVOD U I. UVOD U UPRAVLJAČKO UPRAVLJAČKO

RAČUNOVODSTVORAČUNOVODSTVO

3030

OPOPŠTI PRISTUP PROBLEMATICI FINANSIJSKOG IŠTI PRISTUP PROBLEMATICI FINANSIJSKOG IUPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVAUPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA

1. UVOD U UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO1. UVOD U UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO

U prethodnom izučavanju naučne oblasti računovodstvo (i

finansijsko izveštavanje) isticali smo teme iz osnova (finansijskog)

računovodstva.

Izraz finansijsko računovodstvo odnosi se na pripremu i upotrebu

finansijskih informacija koje opisuju finansijski položaj i poslovne

rezultate preduzeća.

Finansijsko računovodstvo služi kao temelj za pripremu

finansijskih izveštaja i poreskih prijava. Budući da finansijske

izveštaje koriste spoljni korisnici, kao što su kreditori, deoničari i

potencijalni investitori, informacije se u ovim izveštajima

prezentiraju u skladu sa opšte prihvaćenim računovodstvenim

načelima. Iako se poreski zakoni razlikuju od opšte prihvaćenih

računovodstvenih načela, postoje mnoge sličnosti između ovih

dveju vrsta standarda izveštavanja.

3131

Nastavak Nastavak Naš interes usmeren je na upravljačko

računovodstvo (ili računovodstvo za potrebe upravljanja troškovima i prihodima) obuhvata pripremu i upotrebu računovod- stvenih informacija koje su oblikovane tako da pomognu menadžerima u planiranju i kontroli poslovanja preduzeća i u donošenju odluka.

Ukratko informacije upravljačkog računo- vodstva oblikovane su tako da zadovolje potrebe unutrašnjih korisnika, a ne i onih donosioca odluka koji su spoljni - izvan preduzeća.

3232

NastavakNastavak

Budući da izveštaje upravljačkog računovodstva koristi samo menadžment, njihov sadržaj nije vođen opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima ili poreskim zakonima.

Umesto toga, izveštaji upravljačkog računovodstva trebali bi sadržavati sve one informacije koje najbolje zadovoljavaju potrebe donosioca odluka.

Najveći je izazov za upravljačke računovođe da menadžerima dostavljaju informacije koje su najvažnije za određenu poslovnu odluku.

Prikaz na sledećoj strani daje uporedni pregled finansijskog i upravljačkog računovodstva. Zapaža se da su obe vrste računovodstvenih informacija dobivene unutar istog računovodstvenog sistema.

3333

a) Inter disciplinarna priroda upravljačkog a) Inter disciplinarna priroda upravljačkog računovodstvaračunovodstva

Pri zadovoljenju informacijskih potreba menadžmenta, upravljačke računovođe često moraju osigurati procene i podatke od stručnjaka iz područja koja nisu računovodstvo.

Na primer, mnogi su izveštaji upravljačkog računovodstva prognoze budućih poslovnih rezultata.

Prognoza prihoda od prodaje multinacionalne korporacije, međutim, može zahtevati istraživanje tržišta, pretpostavke o budućim ekonomskim uslovima, razumevanje ugovora o međunarodnoj razmeni i bliskost s brojnim stranim kulturama.

Upravljačke računovođe ne moraju lično poznavati svako od ovih područja, međutim oni moraju imati šire razumevanje poslovne politike, okoline preduzeća.

3434

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO

SvrhaPribavljanje korisnih informacija brojnim

donosiocima odluka o finansijskom položaju i poslovnim rezultatima preduzeća (pravnog lica).

Vreste izveštajaFinansijski izveštaji, poreske prijave i posebni

izveštaji kao što su molbe za kredite i izveštaji regulatornim agencijama.

Standardi prezentacijeU finansijskim izveštajima, opšteprihva-ćena

računovodstvena načela i MRS. U poreskim prijavama, odredbe poreskog zakonaSubjekt izveštavanjaObično je to kompanija (preduzeće) posmatrana u

celiniVremenski periodi koji se pokrivajuObično godina, tromesečje, ili mesec. Većina se

izveštaja usredsređuje na dovršena razdoblja. Naglasak se stavlja na tekuće (poslednje) razdoblje, pri čemu se prethodna razdoblja često koriste za parametar.

SvrhaPribavljanje informacija menadžerimaKoji se koriste u planiranju i kontroli poslovnih

aktivnosti i za donošenje menadžerskih odluka.

Vreste izveštajaMnogo različitih vrsta izveštaja zavisno o prirodi

poslovanja i o specifičnim informacijskim potrebama menadžmenta

Standardi prezentacijeNema posebnih pravila; sve informacije su

najvažnije za menadžere.Subjekt izveštavanjaObično deo preduzeća, kao što je pogon,

proizvodna linija ili vrsta aktivnosti.Vremenski periodi koji se pokrivajuBilo koje razdoblje: godina, tromesečje, mesec,

nedelja, dan, čak i radna smena. Neki su izveštaji istorijske prirode; drugi su usredsređuju na procene rezultata koji se očekuju u budućem razdoblju.

3535

SvrhaPribavljanje korisnih informacija brojnim

donosiocima odluka o finansijskom položaju i poslovnim rezultatima preduzeća (pravnog lica).

Vreste izveštajaFinansijski izveštaji, poreske prijave i posebni

izveštaji kao što su molbe za kredite i izveštaji regulatornim agencijama.

Standardi prezentacijeU finansijskim izveštajima, opšteprihva-ćena

računovodstvena načela i MRS. U poreskim prijavama, odredbe poreskog zakonaSubjekt izveštavanjaObično je to kompanija (preduzeće) posmatrana u

celiniVremenski periodi koji se pokrivajuObično godina, tromesečje, ili mesec. Većina se

izveštaja usredsređuje na dovršena razdoblja. Naglasak se stavlja na tekuće (poslednje) razdoblje, pri čemu se prethodna razdoblja često koriste za parametar.

SvrhaPribavljanje informacija menadžerimaKoji se koriste u planiranju i kontroli poslovnih

aktivnosti i za donošenje menadžerskih odluka.

Vreste izveštajaMnogo različitih vrsta izveštaja zavisno o prirodi

poslovanja i o specifičnim informacijskim potrebama menadžmenta

Standardi prezentacijeNema posebnih pravila; sve informacije su

najvažnije za menadžere.Subjekt izveštavanjaObično deo preduzeća, kao što je pogon,

proizvodna linija ili vrsta aktivnosti.Vremenski periodi koji se pokrivajuBilo koje razdoblje: godina, tromesečje, mesec,

nedelja, dan, čak i radna smena. Neki su izveštaji istorijske prirode; drugi su usredsređuju na procene rezultata koji se očekuju u budućem razdoblju.

↓ ↓

3636

b) Naš pristup upravljačkom računovodstvub) Naš pristup upravljačkom računovodstvu

U ovom uvodnom delu udžbenika, podelili smo naše prikazivanje

o upravljačkom računovodstvu na šire kategorije:

računovodstvo troškova ( s naglasnom na određivanje troškova

gotovih proizvoda), upotreba računovodstvenih informacija u

planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti, i prilagođavanje

računovodstvenih infor -macija za upotrebu pri donočenju

specifičnih menadžerskih odluka.

Ove usko povezane teme daju pregled prirode i upotrebe

upravljačkih računovodstvenih informacija.

Metodološki posmatrano zasnovano je na sistemu dvojnog

knjigovodstva. Po oslovu periodičnog praćenja poslovnih

događaja finansijsko računovodstvo obazbeđuje podatke i

produkuje osnovne finansijske izveštaje tj. bilans stanja, bilais

uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na

kapitalu, po osnovu čega proizilaze podaci i za statistiki anaks,

kao i tumačenja uz finansijske izveštaje

3737

c) Preklapanja upravljačkog i finansijskog c) Preklapanja upravljačkog i finansijskog računovodstvaračunovodstva

Potrebno je odmah shvatiti da finansijsko i upravljačko računovodstvo nisu dve potpuno odvojene discipline.

Informacije finansijskog računovodstva obimno se koriste kod mnogih menadžerskih odluka.

Naprimer, menadžeri dnevno kod mnogih poslovnih odluka koriste informacije o prihodu od prodaje, rashodima i porezima.

Međutim, menadžeri osim toga trebaju dopunske informacije kao što su prihodi i rashodi po pogonima ili po proizvodnoj liniji.

Prema tome, mnoge su informacije upravljačkog računovodstva zapravo preuređene informacije finansijskog računovodstva kako bi odgovarale određenoj upravljačkoj svrsi.

3838

I Suštinska obeležja upravljačkog računovodstvaI Suštinska obeležja upravljačkog računovodstva1. Računovodstvo kao izvor informacijaPodršku upravljanju preduzećem kao kreativnom procesu

usmerenom ka ostvarenju ciljeva preduzeća predstavljaju

informacije.

Značajan izvor informacija neophodnih za uspešno vođenje

i upravljanje preduzećem predstavlja računovodstvo.

Povezanost upravljanja (menadžmenta) i računovodstva

oduvek je bila aktuelna. Neđutim, promenljivi uslovi i stalni

rizici tržišne privrede još više naglašavaju značaj ove

problematike i potrebu prilagođavanja računovodstva

informativnim zahtevima procesa upravljanja.

Računovodstvo predstavlja jednu od funkcija složenog

privrednog sistema kakvo je preduzeće. Suštinski

predstavlja evidentiranje, klasifikaciju, sumiranje, i

interpretaciju ekonomskih transakcija, odnosno

izveštavanje, na osnovu obrađenih i sistematizovanih

podataka.

3939

nastavaknastavakPočiva na osnovnim elementima:1. Knjigovodstvu,2. Računovodstvenom planiranju,3. Računovodstvenom nadzoru4. Računovodstvenoj analiziPo osnovu kojih proizilazi računovodstveni informacioni sistem.Računovodstvo, odnosno računovodstveni informacioni

sistem predstavlja, iako ne jedini, jedan od osnovnih izvora podataka i informacija neophodnih za upravljanje preduzećem.

Računovodstveni sistem neophodno je organizovati tako da se, kroz računovodstveni informacioni sistem, koji prikupla i obrađuje podatke sa područja računovodstvenog planiranja, evidentiranja, kontrole i analize, generišu odgovarajuće, blagovremene i kvalitetne informacije.

4040

Da bi računovodstvo zadovoljilo zahteve koji se pred njega postavljaju, neophodna su usaglašavanja računovodstvene teorije i prakse shodno promenama u društvenom i privrednom okruženju, kao i harmonizacija istih u odnosu na međunarodna teorijska i praktična rešenja.

Razvoj računovodstvenog informisanja za potrebe donošenja poslovnih odluka može se posmatrati uglavnom:s aspekta neophodnog prilagođavanja oblika,

načina pripreme i načina prezentiranja podataka i informacija, i

s aspekta širenja delokruga i sadržaja informisanja.

4141

U odnosu na to, u uslovima stalnih promena i potreba za brzim i efikasnim odlučivanjem, u računovodstvu je neophodno kreirati drugačija, adekvatnija metodološka rešenja, koja treba da obezbede nove oblike i sadržaje informacija.

Smatra se da računovodstvo može da produkuje relevantne podatke i informacije iznalaženjem novih modela, metoda i tehnika, odnosno novih računovodstveno metodoloških rešenja, neophodnih po osnovu promena u društvenom i privrednom životu, nastalih kao posledica primene novih tehnoloških rešenja, širenja tržišta, većeg stepena neizvesnosti i rizika u poslovanju, itd., i u tom pogledu nastojanja računovodstvene teorije i prakse da odgovore na složena pitanja koja iz toga proizilaze.

Pri kreiranju modela računovodstvenog izveštavanja neophodno

je imati u vidu: nivo izveštavanja, informativnu opremljenost

izveštaja i učestalost izveštavanja.

4242

NastavakNastavakNaime, mora biti nedvosmisleno jasno, koji

podaci i informacije, kome, kada i u koju svrhu su potrebni. Jer, različite potrebe zahtevaju različite podatke i informacije. Korak napred u zadovoljavanju informativnih upravljačkih potreba učiljen je kroz upravljački pristup računovodstvu, odnosno kroz determinisanje upravljačkog računovodstva, odnosno strategijskog upravljačkog računovodstva.

Informacije upravljačkog računovodstva moraju biti oblikovane tako da predstavljaju podrnpsu menadžmentu, da obezbeđuju kontrolu poslovnih aktivnosti kroz raznovrsne izveštaje, izvode i sl., kratkoročnog i dugoročnog karaktera, posmatraio u odnosu na pojedine poslove, segmenge, delove poslovanja i za preduzeće u celini.

4343

Redovno finansijsko-računovodstveno izveštavanje, prvenstveno kratkoročnog karaktera, treba da upozori menadžment na nepravilnosti u poslovanju nastalih kao posledica dejstva raznovrsnih faktora eksternog i internog karaktera.

Blagovremeno upozorenje trebalo bi da omogući adekvatnu reakciju na novonastale probleme, situacije, kako bi se poslovanje usmerilo u pravcu ostvarenja postavljenih ciljeva. A, određivanje pozicije budućeg stanja u koje se preduzeće želi dovesti, polazište nalazi upravo u proceni pozicije postojećeg stanja.

4444

U kontekstu sagledavanja budućnosti, uobičajeno, utvrđuju se planirani finansijski pokazatelji, putem kojih se nastoje utvrditi kriterijumi racionalnog poslovanja u budućnosti.

Njihovo izračunavanje zasnovano je, između ostalog, na analizi poslovanja prethodnog i prethodnih perioda.

Po tom osnovu proizilazi, da računovodstvo i posebno upravljačko računovodstvo, uz uvažavanje prošlosti, a polazeći od sadašnjosti, pri kreiranju budućnosti, obezbeđuje neophodnu informativnu platfor mu menadžmentu preduzeća (svih organizacionih nivoa) za potrebe upravljanja i poslovnog odlučivanja.

4545

2. Sistematnka računovodstvenih 2. Sistematnka računovodstvenih informacijainformacijaStalne promene u poslovnom okruženju,

neophodnost brzog i efikasnog poslovnog odlučivanja, odnosno prilagođavanja privrednog subjekta konkurenciji tržišne privrede i sve prisutnijoj globalizaciji u međunarodnim okvirima zahteva relevantne i kvalitetne informacije.

Međutim, u masi informacija potrebno je odabrati relevantne izvore i po tom osnovu i relevantne i kvalitetne, ali i blagovremene informacije.

Jer, informacija za potrebe odlučivanja ima moć samo ako je prezentovana na vreme. U tom pogledu vrlo slikovito se može prikazati vrednost i starost informacija, kao što sledi:

4646

Sl. Sl. 1. 1. Odnos vrednosti i starosti informacijaOdnos vrednosti i starosti informacija

4747

Uz uvažavanje ostalih izvora informacija računovodstvo predstavlja jedan od osnovnih izvora

podataka i informacija. Iako su raznovrsne, načelno, sve informacije se mogu svrstati u kvalitativne (nebrojčane ) i kvantitativne (brojčane).

- Kvalitativne informacije kao opisne informacije imaju poseban značaj i često u kombinaciji sa kvantitativnim informacijama čine značajnu informativnu osnovu za potrebe odlučivanja uopšte, a posebno kod utvrđivanja i donošenja odluka strategijskog karaktera.

- Izvori informacija kvalitativnog karaktera su raznovrsni kako internog, tako posebno eksternog karaktera.

4848

U odnosu na poreklo kvantitativne informacije mogu biti:neračunovodstvene (tržišne, tehnološke, geološke,

itd.), iračunovodstvene.

Posmatrano s aspekta zadovoljenja raznovrsnih upravljačkih informativnih potreba posebno se ističe značaj kvantitativnih računovodstvenih informacija. U pitanju su podaci i informacije o troškovima, prihodima, rezultatu, sredstvima, izvorima sredstava, prilivima i odlivima novčanih sredstava, itd.

Razumljivo i iz razloga što računovodstvo, posmatrano kroz

ostvarenje ciljeva preduzeća, predstavlja jedini zaokružen,

potpun sistem brojčane, vrednosne analize poslovanja

preduzeća.

Koncepcijski, u cilju zaokruženja informаcione оsnоve

uprаvljаnjа u preduzеću, rаčunоvоdstvеnе infоrmаcijе sе

mоgu sistеmаtizоvаti nа slеdеći nаčin:

4949

Sl. Sl. 2. 2. Sistematika računovodstvenih Sistematika računovodstvenih informacijainformacija

5050

NastavakNastavakPodaci i informacije operativnog karaktera

proizilaze iz operativnih, odnosno analitičkih i drugih pomoćnih evidencija.

Odnose se na analitičke podatke i informacije o: kupcima, dobavljačima, zalihama, stalnim

sredstvima, zaradama itd. Kao takve predstavljaju informativnu osnovu za finansijsko i upravljačko računovodstveno izveštavanje.

Finansijsko računovodstvene informacije, u suštini, proizilaze iz obaveznih periodičnih finansijskih izveštaja godišnjeg karaktera, ali i iz neobaveznih izveštaja za kraće vremenske periode.

Odnose se na celinu privrednog subjekta i uglavnom su eksterno orijentisane, odnosno namenjene, prvenstveno interesentima eksternog karaktera.

5151

Osnovno obeležje im je uopštenost i sintetički karakter. Prema tome, u pitanju su sintetički podaci o troškovima, prihodima i rezultatu. Uz uvažavanje njihovog značaja i potreba harmonizacije izveštaja u nacionalnim i međunarodnim okvirima problematika finansijskog izveštavanja je normativno regulisana (zakonska, profesionalna, interna računovodstvena regulativa).

Izlazna forma finansijsko računovodstvenih informacija data je u vidu zvaničnih, propisanih finansijskih izveštaja dobro poznatih kao: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o

tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, statistički izveštaj i tumačenja uz finansijske izveštaje.

5252

Upravljačko računovodstvene informacije proizilaze sa područja upravljačkog računovodstva.

Prvenstveno su namenjene korisnicima informacija internog karaktera. Konkretno menadžmentu svih organizacionih nivoa, usmereno na pružanje informativne osnove za odlučivanje za budućnost.

Odnosno, uz uvažavanje prošlosti, analize sadašnjosti, informacije upravljačkog računovodstva treba da omoguće kreiranje budućnosti.

5353

NastavakNastavak

Osnovno obeležje im je analitičnost i detaljnost. Proizilaze iz računovodstvenog obuhvata poslovnih događaja internog karaktera.

Izlazna forma izveštaja upravljačkog računovodstva nije propisana.

To znači da su izveštaji upravljačkog računovodstva slobodni po formi, sadržaju i vremenskoj dinamici.

Uslovljeni su zadacima koji se pred upravljačko računovodstvo postavljaju, kao i sposobnošću i kreativnošću računovodstvenih kadrova i menadžerske strukture da kroz adektavno kreirane izveštaje, obezbede snažnu informativnu podršku poslovnom odlučivanju, kako dugoročnog, tako i kratkoročnog karaktera.

5454

3. 3. Finansijsko i upravljačko računovodstvoFinansijsko i upravljačko računovodstvoRačunovodstvena funkcija kao jedinstven

računovodstveni sistem realizuje se kroz dva osnovna računovodstvena područja tj. kroz finansijsko i upravljačko računovodstvo. Pored međusobne povezanosti razlikuju se po metodama, tehnikama i modelima izveštaja koje prezentuju.

Finansijsko računovodsgvo se bavi evidentiranjem nastalih poslovnih događaja za preduzeće kao celinu proizašlih iz poslovnih odnosa preduzeća sa spoljnim okruženjem i poslovnih događaja unutar preduzeća, no osnovu čega ima globalni i sumarni karakter. «...osnovni zadaci finansijskog računovodstva su:

■ praćenje finansijskih odnosa preduzeća sa okruženjem i "polaganje računa putem godišnjeg obračuna o stanju, rentabilnosti i likvidnosti preduzeća kao celine.»'

5555

Metodološki posmatrano zasnovano je na sistemu dvojnog knjigovodstva.

Po oslovu periodičnog praćenja poslovnih događaja finansijsko računovodstvo obazbeđuje podatke i produkuje osnovne finansijske izveštaje tj.

bilans stanja, bilais uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu, po osnovu čega proizilaze podaci i za statistiki anaks, kao i tumačenja uz finansijske izveštaje.

U svrhu polaganja računa 0 stanju i uspehu preduzeća sastavljaju se finansijski izveštaji istorijskog karaktera.

5656

Međutim, oni mogu biti zasnovani i na planiranim vrednostima, tj. u gštanju su projekcije za budućnost što stvara mogućnost praćenja i kontrole njihovog ostvarenja iz čega proizilazi uloga finansijskog računovodstva u procesu upravljanja preduzećem.

Upravljačko računovodstvo, odnosno računovodstvo za, potrebe /ustrajavnja, proizašlo je iz rastućih informativnih potreba upravljačkih struktura svih organizacionih nivoa.

Upravljačko računovodstvo obuhvata pripremu i upotrebu računovodstvenih informacija koje su tako sistematizovane i oblikovane u raznovrsne izveštaje koji treba da pomognu upravljačkoj strukturi preduzeća (menadžmentu) u planiranju i kontroli poslovanja i donošenju poslovnih odluka. Informacije upravljačkog računovodstva treba da su prilagođene informativnim potrebama prvenstveno unutrašnjih, internih korisnika.

5757

S obzirom da se prevashodno odnose na interne korisnike, forma, sadržina i vremenska dinamika izveštaja upravljačkog računovodsta je slobodna, odnosno nije regulisana računovodstvenom normativnom regulativom.

Za upravljačko računovodstvo je izazov da menadžmentu preduzeća obezbedi informacije relevantne, kvalitetne i blagovremene za obavljanje upravljačkih aktivnosti.

5858

Osnovno informativno uporište upravljačko računovodstvo nalazi u obračunu troškova. Obračun troškova s širinom i dubinom podataka i informacija omogućuje izradu raznovrsnih izveštaja neophodnih i korisnih za upravljanje preduzećem, u smislu polaganja računa o stanju i uspehu preduzeća, donošenja poslovnih odluka, sistematske upravljačke kontrole, odnosno u pogledu obavljanja osnovnih upravljačkih aktivnosti.

Finansijsko i upravljačko računovodstvo kao dva područja realizacije celine računovodstvene funkcije, iako se odlikuju odgovarajućim specifičnostima, međusobno su povezani što se šematski može prikazati kao na slici 3.

5959

6060

4. 4. Osnovne razlike između finansijskog i upravljačkog Osnovne razlike između finansijskog i upravljačkog računovodstvaračunovodstva

Finansijko i upravljačko računovodstvo kao dva područja realizacije računovodstvne funkcije međusobno su povezana i uslovljena. Informativno se međusobno dopunjuju u skladu sa potrebama i ciljevima. Jer, sa područja finansijskog računovodstva se u upravljačko računovodsvto usmeravaju podaci o zalihama i vrstama troškova, koji se na području upravljačkog računovostva, odgovarajućim metodama, postupcima i tehnikama, primereno odabranom i primenjenom sistemu obračuna troškova, obrađuju i potom informaciono podržavaju finansijsko računovodstvo posmatrano s aspekta informativšgh potreba bilansiranja. Ipak, oba područja odlikuju se posebnostima, iz čega proizilaze i odgovarajuće razlike.

U tom pogledu mogu se izdvojiti neke osnovne razlike između finan-

sijskog i upravljačkog računovodstva.

6161

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO _

Prevashodno eksterno orijentisano api je od značaja i kao informativna osnova menadžerske strukture

Prevashodno interno orijentisano i usme-reno na informativnu podršku menadžmen-ta

Prati poslovne aktivnosti sa spoljnim okruženjem

Prati poslovne aktivnosti vezane za internu alokaciju resursa preduzeća

Podaci i informacije se odnose na celinu preduzeća

Obezbeđuje podatke i informacije o pojedinim poduhvatima, delovima predu-zeđa, grupama proizvoda itd.

Vrednovanje, metodi, postupci knjigovodstvenog obuhvatanja i izveštavanje su normativno regulisani zakonskom, profesionalnom i internom regulativom

Slobodan izbor metoda, postupaka i tehnika obrade podataka i njihove interpretacije

Informisanje je orijentisano na prošlost, odnosno podaci i informacije imaju istorijski karakter

Informisanje, uz uaažavanje prošlosti i polazeći od sadašnjosti, orijentisano na budućnost

Pri izveštavanju akcenat je na preciznosti podataka i informacija

Pri izveštavanju akcenat je na brzini informisanja

Periodika izveštavanja je određena i u uslovima domaće privredne prakse to je period od godinu dana

Izveštavanje vremenski nije normativno regulisano već je lotpuno slobodno i primereno konkretnim potrebama i informativnimzahtevima.

6262

22. U. UPRAVLJAČKI ASPEKT RAČUNOVODSTVAPRAVLJAČKI ASPEKT RAČUNOVODSTVA

U prošlosti zadatak računovodstva sastojao se u prikupljanju, sređivanju, evidentiranju i iskazivanju podataka o nastalim događajima.

U toj fazi cela računovodstvena aktivnost sastojala se uglavnom od knjigovodstvenih poslova. Ali, vremenom korisnike računovodstvenih podataka počinju sve više da interesuju i drugi podaci, sem istorijskih.

Predmet njihove pažnje postaju prognostičke, kontrolne i analitičke informacije, čime računovodstvo preuzima novu ulogu i zadatke da priprema informacije koje neće biti samo neutralne poruke (podaci) već će sadržavati i nepristrasne ocene o svakom podatku.

6363

Nastavak Nastavak Prognostičkim informacijama obezbeđivalo se

sagledavanje toka određene aktivnosti u budućnosti, pre nego što počne ta aktivnost.

Donosioci odluka su na bazi prognostičkih informacija računovodstva anticipativno sagledavali i ocenjivali potencijalne aktivnosti.

Time se obezbeđivalo selektivno odlučivanje koje aktivnosti preduzeti, a koje ne. Na bazi prognostičkih informacija pre početka aktivnosti i istorijskih informacija o fazama odvijanja aktivnosti u toku ili po njenom isteku, stvarala se baza za pripremu informacija u funkciji kontrole aktivnosti.

Svaka devijacija (odstupanje) ostvarenog od planiranog (prognoziranog) postaje predmet računovodstvene analize, rezultat čije aktivnosti su analitičke informacije. Sve ove informacije postaju neophodne za poslovno odlučuivanje o poslovnim procesima. A, računovodstvo postaje njihov glavni i preovlađujući proizvođač.

6464

22.1. Definisanje upravjačkog računovodstva.1. Definisanje upravjačkog računovodstva

Vremenom su rasli i evoluirali zahtevi za računovodstevenim informacijama a uporedo sa njima i spremnost računovodstva da na njih na adekvatan način odgovori.

Poslednjih decenija u razvijenim kapitalističkim zemljama računovodstvo je doživelo buran razvoj i steklo nove funkcije i atribute. Sve ređe se u navedenim sredinama u stručnoj literaturi susreće samostalno pojam Accounting, i sve češće Management Accounting.

Šta ta promena u svojoj suštini znači? Naziv Management Accounting u slobodnom prevodu značio bi Upravljačko računovodstvo, tim terminom se želi naglasiti funkcija savremenog računovodstva u savremenom poslovnom svetu.

6565

Nastavak Nastavak O upravljačkom računovodstvu postoji niz različitih definicija.

Navešćemo neke od njih da bismo što bolje odredili i sagledali

termin računovodstva za upravljanje troškovima.

"Upravljačko računovodstvo je primena prikladnih tehnika i

koncepcija u obradi istorijskih i projektiranih ekonomskih

podataka pojedinih preduzeća koja pomaže kod sastavljanja

plana utemeljenih ekonomskih ciljeva i kod donošenja

racionalnih odluka za ostvarenje tih ciljeva.

Uključuje metode i koncepcije poslovnih akcija i kod nadzora

pomoću ocenjivanja i interpretacije izvršenog. Njegove studije

obuhvataju ocenu načina na kojima se računovodstvene

informacije mogu skupljati, sintetizovati, analizirati i

prezentirati u odnosu prema specifičnim problemima,

odlukama i dnevnim zadacima poslovnog managementa" -

saopštava Odbor računovodstva za upravljanje pri "The

American Accounting asociation”.

6666

Nastavak Nastavak

J. Batty o računovodstvu za upravljanje iznosi svoje mišljenje

na sledeće načine: "... to je pojam koji se upotrebljava za

definisanje računovodstvenih metoda sistema i tehnika koje

zajedno s posebnim znanjem i sposobnostima menadžera

pomaže u ostvarenju zadataka: maksimizirati dobitke i

minimizirati gubitke... Ono vrši prikupljanje i beleženje

informacija na način koji najviše može da pomogne

managementu u njegovom vršenju upravljanja"[1].

Američki savet za produktivnost definisao je računovodstvo za

upravljanje kao: ".. prezentiranje računovodstvenih informacija

na takav način da to pomaže managementu u kreiranju politike

u svakodnevnoj aktivnosti preduzeća

[1] Batty J., Management Accounting, mac. Donald and Evens,

London, 1966, str. 1.

6767

nastavak nastavak

"Upravljačko računovodstvo, po mome mišljenju, je

korišćenje računovodstvene tehnike u snabdevanju

informacijama svih nivoa menadžmenta za pomoć u

odlučivanju, planiranju i kontroli aktivnsàti preduzeća"[1],

ističe J. Sizer.

Da bi potkrepio svoje mišljenje isti autor navodi definiciju

H. M. Treasuruija, koja glasi: "Upravljačko računovodstvo je

primena računovodstvenih saznanja u nameni pripremanja i

prezentiranja računovodstvenih i statističkih informacija za

pomoć, managementu radi postizanja maksimalnih efekata

u formulisanju i koordiniranju budućih planova kao i

doslednom merenju njihovog izvršenja

[1] Sizer J., An insight into Management Accouting, London,

1973, str. 13.

6868

Upravljačko računovodstvo je:Upravljačko računovodstvo je: skup računovodstvenih metoda, tehnika i sistema, kojima se na

prikladan način donosiocima odluka pripremaju tražene i istinite informacije,

ciljno orijentisana delatnost. Od pasivnog evidentičara poslovnih događaja preobražava se u aktivnog aktera poslovnog odlučivanja,

svako ono računovodstvo koje vodi računa o tome da pripremljene informacije nisu samo o nastalim već i o očekivanim događajima,

svako ono računovodstvo koje omogućava onima koji su doneli poslovnu odluku da prate kontinuiranost i doslednost izvršenja odluka, i svako ono računovodstvo koje se stavlja u funkciju ostvarenja odgovarajućih poslovnih ciljeva.

Ili, u najkraćem, upravljačko računovodstvo je svako ono računovodstvo koje se koristi prikladnim metodama, tehnikama i sistemima za pripremu i prezentiranje računovodstvenih informacija koje najviše odgovaraju donosiocima odluka za kontrolu doslednog izvršavanja donetih poslovnih odluka u funkciji ostvarenja odgovarajućih ciljeva i efekata.

6969

22.2. Funkcionalni domen upravljačkog .2. Funkcionalni domen upravljačkog računovodstvaračunovodstva "U najširem smislu svako računovodstvo je upravljačko

računovodstvo. Sve informacije o troškovima i prihodima koje priprema računovodstvo interesuju management"[1], ali o računovodstvu kao upravljačkom računovodstvu u potpunom smislu možemo govoriti kada za svaki konkretan slučaj sagledamo:

koje tehnike, metode i sisteme računovodstvo koristi za pripremu informacija,

na koji način prezentira informacije i

u kojoj meri je svoj rad podredilo zadatku da njegove informacije budu u što potpunijoj meri pogodne za korisnike u cilju ostvarenja odgovarajućih poslovnih ciljeva, odnosno efekata poslovanja.

Time smo razgraničili odnos pojmova računovodstva i računovodstva za upravljanje. Međutim, ostaje nerazjašnjen odnos pojmova računovodstvo za upravljanje, finansijskog računovodstva i internog obračuna. Kakav je njihov odnos?

[1] Sizer J., An insight into Management Accouting, London, 1973, strana 13.

7070

Nastavak Nastavak

Poslovanje preduzeća, uslovno je moguće podeliti na

područja:

a) poslovanje sa okruženjem, i

b) interno poslovanje.

U teoriji susrećemo i eksterno i interno područje

poslovanja. Ova podela na eksterno i interno područje

poslovanja, poslužila je nekim autorima da podele

računovodstvo na finansijsko i troškovno (interni

obračun). Obrazloženje se sastoji u sledećem:

"Troškovno računovodstvo (u našem slučaju - interni

obračun) obuhvata praćenje i proučavanje unutrašnjeg

područja poslovanja, a finansijsko računovodstvo

praćenje i proučavanje spoljašnjeg područja poslovanja

sa rezimiranim podacima o unutrašnjem području

poslovanja"

7171

Nastavak Nastavak Kako u sferi internog područja poslovanja pored troškova

postoje i prihodi mi ne možemo prihvatiti da se ta oblast zove

troškovno računovodstvo. Naveli smo svoj stav da to treba da

se zove interni obračun.

Analogno navedenim stavovima interni obračun bi, u najkraćem, imao zadatke:

a) da evidentira sve elemente poslovnog procesa od momenta preuzimanja prava raspoloženja nad njima od strane preduzeća, nezavisno da li se odmah troše i ne (sve zalihe materiala i slično izuzimajući osnovna sredstva koja mogu a ne moraju biti u sastavu internog obračuna),

b) da evidentira troškove i prihode po jedinicama i na nivou preduzeća sa aspekta rashoda i prihoda po mestima i nosiocima uspeha,

c) da iznađe uspeh poslovanja po različitim segmentima poslovanja i da ga na nivou preduzeća usaglasi sa finansijskim računovodstvom, i

d) da obavlja ostale operativno-analitičke evidencije i poslove (kalkulacije i slično) koji omogućavaju kontrolu i upravljanje preduzećem.

7272

S tim u vezi postavlja se pitanje delokruga rada finansijskog

računovodstva. Njegova funkcija bi bila:

a) da evidentira i proučava sredstva i izvore sredstava na nivou preduzeća,

b) da vodi evidenciju o finansijskim odnosima preduzeća sa okruženjem.

c) da evidentira i prati utroške, troškove i rashode na nivou preduzeća,

d) da evidentira i prati prihode po osnovu eksternih i internih učinaka i nezavisno od učinaka na nivou preduzeća,

e) da iznalazi i utvrđuje uspeh, poslovanja po područjima (poslovnog, finansijsko, neutralno i ukupno) u sumarnim iznosima,

f) da obavlja ostale bitne poslove i zadatke po pravilniku o računovodstvu i pozitivnim propisima.

7373

2.2.1. 2.2.1. Upravljački domen finansijskog Upravljački domen finansijskog računovodstvaračunovodstva

O upravljačkom aspektu finansijskog računovodstva moguće je, bez sumnje govoriti ako podrazumevamo da sadrži sledeće delatnosti:a) odgovarajući deo računovodstvenog

planiranja,b) odgovarajući deo računovodstvenog

knjigovodstva,c) odgovarajući deo računovodstvene

kontrole, id) odgovarajući deo računovodstvene

analize.

7474

Sve pobrojane aktivnosti su podjednako bitne i predstavljaju

bazu upravljačkog informacionog sistema.

Računovodstveno planiranje u sklopu finansijskog

računovodstva usmereno je na predviđanje i anticipativno

sagledavanje budućih kretanja u preduzeću. Produkti te

delatnosti su odgovarajući tabelarni pregledi u formi:

a) planiranog bilansa stanja,

b) planiranog bilansa uspeha, i

c) planiranih tokova sredstava.

Računovodstvo će po isteku posmatranog perioda, utvrditi šta

je bilo, šta se dešavalo i kakvog je uticaja imalo na ekonomski

položaj preduzeća u celini, kroz:

a) stvarni bilans stanja,

b) stvarni bilans uspeha, i

c) stvarne tokove sredstava.

7575

Delimičnost kontrole finansijskog računovodstva, između ostalog, usmerena je na kontrolu pravilnosti smera odvijanja planiranih aktivnosti poslovnog procesa, pravilnosti metoda i postupaka kojima se planirane aktivnosti sprovode, pravilnosti kvantifikovanja i kvalifikovanja aktivnosti u toku i po svršetku na relaciji:planirano - ostvareno,pravilno - nepravilno,propisano - nepropisano, itd.

Informacije koje se na bazi toga formiraju služe kao baza za donošenje korektivnih odluka čime se nastoji tok aktivnosti kanalisati u željenim (planiranim) relacijama.

7676

2.2.2. 2.2.2. Upravljački domen internog obračuna Upravljački domen internog obračuna

Funkcionalni opseg internog obračuna[1], saglasno iznetim stavovima obuhvata sledeća računovodstvena područja:

a) odgovarajući deo računovodstvenog planiranja,

b) odgovarajući deo računovodstva - knjigovodsta,

c) odgovarajući deo računovodstvene kontrole, i

d) odgovarajući deo računovodstvene analize.

Ono prati, planira, kontroliše i analizira stvaranje vrednosti po užim radno-

organizacionim delovima preduzeća. Imajući u vidu interesovanje za troškove

ono ih prati, u širem smislu, sa ciljem da iznađe cenu koštanja svakog nosioca i

mesta uspeha. Isto tako obuhvatanjem prihoda po nosiocima i mesteima

uspeha omogućava utvrđivanje uspeha po različitim perspektivama.

[1] Pod pojmom interni obračun podrazumevamo modifikovano pogonsko računovodstvo koje pored obuhvata rashoda obuhvata i prihode po profitnim centrima i drugim perspektivama kontrole i tako služi kontroli poslovnih aktivnosti i procesa

7777

Posebna funkcija internog obračuna sastoji se u otkrivanju odgovornosti za sva prekoračenja troškova u odnosu na planirane (standardne, normirane) veličine.

Takođe interes je nesmanjen kada su u pitanju bilo pozitivna bilo negativna odstupanja kod troškova, prihoda ili rezultata poslovanja.

Sa razvojem upravljačkog aspekta internog obračuna razvijali su se i novi pojmovi u vezi sa troškovima. Većina pojmova ne potiče iz računovodstva već iz drugih naučnih disciplina koje se bave problematikom poslovnog odlučivanja u preduzećima. Ali, vremenom ovi pojmovi su u potpunosti prihvaćeni od strane računovođa, tako da sada najčešće susrećemo sledeće pojmove:

a) oportunitetni (alternativni) troškovi,

b) relevantni troškovi,

c) diferencijalni i marginalni troškovi,

d) izbeživi i neizbeživi troškovi,

e) odloživi i neodloživi troškovi,

f) izgubljeni troškovi, itd.

7878

Kao što smo već istakli, navedene kategorije troškova što se tiče teorijsko - metodološkog aspekta kvantifikovanja i obuhvatanja nisu imanentni računovodstvu.

Oni su više teoretski i poslovno - filzofski aspekt internog obračuna u fazi prezentiranja informacija o troškovima. Da li je konkretno interni obračun upravljački orijentisan, može se na izvestan način suditi po tome da li kod prezentiranja informacija o troškovima koristi navedene ili slične pojmove.

Šta koja od ovih vrsta troškova znači i šta pod kojim od njih treba podrazumevati? Ove kategorije su novijeg datuma i još nisu sve u potpunosti nedvosmisleno i neosporno definisane. Mi ćemo ukratko izneti svoj stav i viđenje o svakoj od navedenih kategorija.

7979

a) Oportunitetni troškovi javljaju se uvek kada zmeđu dve ili više različitih varijanti treba izabrati najbolju (optimalnu).

Kada se po utvrđenoj metodologiji iznađu efekti svake razmatrane varijante, onda se efektu najbolje varijante (ona koja je izabrana) kao oportunitetan trošak suprotstavlja efekat prve do nje po efektu varijante.

Razlika ukazuje za koliko je najprihvatljivija varijanta bolja od izuzimajući nju najprihvatljivije (prve do nje po prihvatljivosti - najbollje odbačene varijante).

Oportunitetan trošak može se tumačiti kao izgubljena vrednost druge, po prihvatljivosti varijante zato što je odabrana prva. Time je taj iznos trajno propušten pa ga treba kao trošak pripisati odabranoj varijanti.

8080

Prihvatanje i izbor proizvodnje proizvoda A donosi Prihvatanje i izbor proizvodnje proizvoda A donosi 100 dinara planiranog efekta (dobitka). 100 dinara planiranog efekta (dobitka). Ali, pri opredeljenju za proizvod A mi žrtvujemo Ali, pri opredeljenju za proizvod A mi žrtvujemo (gubimo ili prepuštamo) 80 dinara planiranog (gubimo ili prepuštamo) 80 dinara planiranog efekta proizvodnje proizvoda B. Zato tih 80 dinara efekta proizvodnje proizvoda B. Zato tih 80 dinara žrtvovanog efekta nastalih neproizvođenjem žrtvovanog efekta nastalih neproizvođenjem proizvoda B oduzimamo od planiranog efekta proizvoda B oduzimamo od planiranog efekta proizvodnje proizvoda A. proizvodnje proizvoda A. Tih 80 dinara planiranog efekta proizvodnje Tih 80 dinara planiranog efekta proizvodnje proizvoda B koje se žrtvuje, tretira se kao proizvoda B koje se žrtvuje, tretira se kao oportunitetan trošak varijante proizvodnje oportunitetan trošak varijante proizvodnje proizvoda A.proizvoda A.

To možemo potkrepiti sledećim primerom:

Tabela 1.: Planirani efekti proizvodnje mixa proizvoda

Proizvod Planirani prihod Planirani troškovi Planirani efekti

A 200 100 100

B 200 120 80

V 200 130 70

8181

Nastavak Nastavak Razlika koja se dobija u iznosu od 20 dinara (100 -

80 dinara) predstavlja rezultat odbira proizvodnje proizvoda A.

b) Relevantni troškovi su svi oni troškovi na koje se može uticati. To je deo budućih troškvoa na koje se može uticati. U njih spadaju samo oni troškovi koji se u posàtupku alternativnog udlučivanja razlikuju.

Ako odlčujemo o dve ili više različitih varijanti možemo raditi sa istim proizvodnim kapacitetima, onda izuzimamo sav iznos onih troškova koji je isti za sve razmatrane varijante. Predmet naše pažnje postaju samo oni troškovi po kojima se te varijante razlikuju. To su, u stvari relevantni troškovi za odlučivanje. Značaj računovodstvenog izdvajanja relevantnih troškova je u tome da onaj koji odlučuje obrati pažnju na onu skupinu torškova koja je najznačajnija.

8282

Nastavak Nastavak

c) Diferencijalni troškovi su po svojoj suštini slični relevantnim troškovima.

To su dodatni troškovi koji nastaju za promenu bilo nivoa proizvodnje, bilo asortimana proizvodnog programa, bilo strukture sredstava za rad ili predmeta rada. Sa aspekta odlučivanja između različitih varijanti (a svaka promena može se tretirati kao varijanta različita od prethodne) diferencijalni troškovi su u potpunosti relevantni, jer se za njihov iznos razlikuju varijante.

Specifičnu vrstu diferencijalnih troškova predstavljaju i marginalni troškovi koji predstavljaju dodatni iznos troškova za dodatnu jedinicu proizvoda ili usluga.

8383

Nastavak Nastavak

c) Diferencijalni troškovi su po svojoj suštini slični relevantnim troškovima.

To su dodatni troškovi koji nastaju za promenu bilo nivoa proizvodnje, bilo asortimana proizvodnog programa, bilo strukture sredstava za rad ili predmeta rada. Sa aspekta odlučivanja između različitih varijanti (a svaka promena može se tretirati kao varijanta različita od prethodne) diferencijalni troškovi su u potpunosti relevantni, jer se za njihov iznos razlikuju varijante.

Specifičnu vrstu diferencijalnih troškova predstavljaju i marginalni troškovi koji predstavljaju dodatni iznos troškova za dodatnu jedinicu proizvoda ili usluga.

8484

NastavakNastavak

e) Odloživi i neodloživi troškovi interesantni su za donosioce odluka. Neke vrste troškova se mogu odložiti za izvesno vreme ali ne mogu i izbeći.

To su ustvari, troškovi koji su neizbeživi ali mogu da nastanu pre ili kasnije u zavisnosti od odluke, na primer, troškovi tekućeg ili inivesticionog održavanja u toku posmatranog perioda mogu nastati u bilo kom trenutku, ali ipak moraju nastati.

Za razliku od njih neodloživi troškovi su sa aspekta momenta nastanka mnogo krući.

Na primer, trošak materijala izrade je i neizbeživ i neodloživ ako želimo da održimo kontinuitet proizvodnog procesa.

8585

NastavakNastavak

f) Izgubljeni troškvi, de facto, predstavljaju gubitak koji nastaje iz nepotpunog korišćenja proizvodnih kapaciteta. Ako je na nekom gradilištu za 100% korišćenje proizvodnih kapaciteta otpadalo fiksnih troškova za 1.000.000 dinara, onda se 80% - tim korišćenjem mogu pokriti fiksni troškovi u visinu od 800.000 dinara.

Razlika između troškova koje je trebalo pokriti i troškova koji su, de facto, pokriveni, u našem slučaju iznosu od 200.000 dinara predstavlja izgubljene troškove.

To iz razloga što je nepoptpunim korišćenjem kapaciteta izgubljena prilika da se oni u celosti pokriju.

8686

3. RAČUNOVODSTVO PROIZVODNIH 3. RAČUNOVODSTVO PROIZVODNIH DELATNOSTIDELATNOSTIJedno područje u kome se upravljačko i finansijsko

računovodstvo preklapaju jeste računovodstvo proizvodnih delatnosti.

Trgovinska kompanija kupuje svoje zalihe u stanju koje je spremno za prodaju. Zbog toga je trošak ove trgovinske robe jednostavno jednak kupovnoj ceni.

Proizvođačka kompanija, s druge strane, proizvodi proizvode koje prodaje.

U ovom se slučaju trošak proizvoda (robe) sastoji odraznih troškova proizvodnje, uključujući trošak sirovina koje se koriste u procesu proizvodnje, nadnice koje zarađuju radnici fabrike i sve ostale troškove poslovanja fabrike[1].

8787

Pojam troška.

Savremena teorija proizvodnje bavi se odnosima između utrošaka i rezultata reprodikcije polažeći od postojanja čvrstog, kauzalnog ili apsolutno uzročnog odnosa između ovih kategorija.

Pri tom se polazi od činjenice da se isti reprodukcioni efekti izraženi u naturalnom iskazu mogu ostvariti mnoštvom tehnoloških mogućih kombinacija utrošaka.

U tom smislu, pojam troškova i utrošaka treba pojmovno definisati.

8888

[1][1] Troškovi proizvodnje su troškovi proizvodnje Troškovi proizvodnje su troškovi proizvodnje zaliha, što je imovina. Zbog toga se ovi izdaci zaliha, što je imovina. Zbog toga se ovi izdaci nazivaju troškovi, a ne rashodi. Nedospeli su nazivaju troškovi, a ne rashodi. Nedospeli su troškovi imovina, dospeli su troškovi rashodi.troškovi imovina, dospeli su troškovi rashodi.Činjenica je, međutim, da se s obzirom na dobitni izraz

ekonomske efikasnosti u svetu pa i kod nas ovaj pojam

koristi u definiranom značenju. Zato ovom pitanju ćemo

pristupiti sa stanovišta cene koštanja finalnog učinka u

narednom izlaganju.

U proizvođačkoj kompaniji, troškovi proizvodnje su od

vitalne važnosti za upravljačke i finansijske računovođe.

Upravljačke računovođe moraju pravovremeno pribavljati

menadžerima pouzdane informacije o troškovima

proizvodnje za donošenje odluka kao što su:

- po kojoj ceni moramo prodavati naše proizvode da bismo

zaradili odgovarajući profit?

- možemo li proizvesti određenu vrstu proizvoda uz troškove

koji će nam omogućiti da ga prodamo po konkurentnoj ceni?

8989

nastavaknastavak

- da li bi bilo jeftinije za nas kada bi smo kupili određene delove koje koristimo u proizvodnji ili kad bismo proizvodili ove delove u našem pogonu?

- Da li bismo trebali instalisati visoko automatizovanu proizvodnu liniju? Finansijske računovođe trebaju informacije o troškovima proizvodnje kako bi utvrdili troškove proizvodnje zaliha i troškove prodatih proizvoda kompanije.

9090

3.1. Vrste troškova proizvodnje3.1. Vrste troškova proizvodnje

Tipična proizvodna kompanija kupuje sirovine i materijal i

koristeći mašine i rad zaposlenih u fabrici pretvara ovaj

materijal u gotove proizvode. Troškovi proizvodnje mogu

se podeliti na tri šire kategorije:

1. Direktni materijal – troškovi materijala i delova koji se

koriste u proizvodnji gotovih proizvoda.

2. Direktni troškovi rada – nadnice i ostali troškovi zarada

zaposlenih koji ručno ili pomoću alata rade u preradi

proizvoda.

3. Opšti troškovi proizvodnje – “sveobuhvatna” grupa koja

uključuje sve troškove proizvodnje osim troškova direktnog

materijala i direktnog rada. Primeri obuhvataju

amortizaciju mašina (postrojenja), zarade predradnika,

troškove fabričke infrastrukture i troškove održavanja

opreme.

9191

3.2. Troškovi proizvoda i troškovi perioda3.2. Troškovi proizvoda i troškovi perioda

Izrazi troškovi proizvoda i troškovi perioda pomažu nam kod

objašnjavanja razlike između troškova proizvodnje i rashoda.

Troškovi proizvoda su troškovi kupovine ili proizvodnje zaliha.

Prema tome, sve dok se roba ne proda, troškovi proizvoda

predstavljaju zalihe, što je imovina. Kad se roba proda,

torškovi proizvoda se odbijaju od prihoda kao troškovi

prodatih proizvoda. Troškovi koji se povezuju s vremenskim

periodima, a ne s prodajom ili proizvodnjom zaliha nazivaju se

troškovi perioda.

Za troškove perioda odmah teretimo račune rashoda zbog

pretpostavke da su koristi ostvarene u istom periodu u kome

su nastali troškovi. Troškovi perioda su svi rshodi prodaje,

opšti i administrativni rashodi, rashodi kamata i rashodi

poreza – ukratko, sve stavke koje se u izveštaju dobiti

klasifikuju kao “rashodi”.

9292

•””Tok” troškova proizvoda i troškova perioda kroz Tok” troškova proizvoda i troškova perioda kroz finansijske finansijske izveštaje prikazan je sledećim grafičkimizveštaje prikazan je sledećim grafičkim[1][1] prikazima: prikazima:

Kako objasniti ovu podelu, razmatramo dva troška koji, Kako objasniti ovu podelu, razmatramo dva troška koji, površno posmatrajući, izgledaju dosta slično: površno posmatrajući, izgledaju dosta slično: amortizacija amortizacija magacina direktnog materijala je trošak proizvoda, magacina direktnog materijala je trošak proizvoda, zbog zbog toga što je ovaj trošak vezan uz proces proizvodnje toga što je ovaj trošak vezan uz proces proizvodnje Međutim, jednom kad je proces proizvodnje završen i Međutim, jednom kad je proces proizvodnje završen i kad je kad je roba spremna za prodaju, troškovi skladištenja se roba spremna za prodaju, troškovi skladištenja se posmatraju posmatraju kao rashod prodaje. Prema tome, amortizacija kao rashod prodaje. Prema tome, amortizacija magacina magacina gotovih proizvoda je trošak perioda. gotovih proizvoda je trošak perioda.

[1] Meigs R. & Meigs W.: Računovodstvo Temelj

poslovnog odlučivanja, Mate, Zagreb, 1999, str. 990.

9393

3.3. Troškovi proizvoda i načelo 3.3. Troškovi proizvoda i načelo sučeljavanjasučeljavanja

Razlika između troškova proizvoda i troškova perioda može se objasniti načelom sučeljavanja – idejom da bi se prihodi trebali sučeljavati s troškovima koji su nastali prilikom generiranja tih prihoda.

Na primera, građevinsko preduzeće koje je 2009. godine počelo graditi četvrtinu od 10 kuća. U toku godine preduzeće je potrošilo 10,000.000 din., na svaku kuću (ukupno 100 miliona din.) za direktni materijal, nadnice građevinskim radnicima i opšte troškove. Na kraju 2009. godine svih 10 kuća je završeno, međutim ni jedna još nije bila prodata. Koliko bi od ovih troškova izgradnje od 100 miliona dinara preduzeće trebalo priznati kao rashode u 2009.

9494

NastavakNastavak

Odgovor je ni jedan deo. Ovi troškovi nisu povezani s prihodima koji je preduzeće zaradilo u 2009., međutim povezani su s prihodima koji će preduzeće zaraditi kad se kuće prodaju. Zbog toga bi se na kraju 2009., troškovi proizvoda od 100 miliona din., trebali pojaviti u bilansu preduzeća kod zaliha.

Prilikom prodaje svake kuće, od prihoda će se odbiti troškovi prodatih proizvoda od 10 miliona dinara. Na ovaj će se način izveštaji o dobiti preduzeća u budućem periodima ispravno odražavati prihode i troškove svake prodaje.

9595

Zalihe proizvođačkog preduzeća. U prethodnom periodu

kuće su bile dovršene na kraju 2009., tako da su se

zalihe našeg preduzeća sastojale samo od dovršenih

dobara. Proizvođačke kompanije, međutim, obično imaju

tri vrste zaliha.

1. Zalihe materijala – zalihe direktnog materijala

raspoloživog za upotrebu u procesu proizvodnje.

2. Proizvodnja u toku – delimično dovršeni proizvodi na

kojima su proizvodne aktivnosti počele, međutim, još

nisu završene.

3. Zalihe gotovih proizvoda – gotovi proizvodi raspoloživi

za prodaju kupcima.

Osnov procene ovih triju vrsta zaliha njihov je trošak u

bilansu se klasifikuje kao tekuća imovina. Trošak zaliha

materijala temelji se na nabavnim (kupovnim) cenama;

vrednos proizvodnje u toku i zaliha gotovih proizvoda

temelji se na troškovima proizvodnje tih jedinica.

9696

NastavakNastavak

Proizvođačka preduzeća mogu koristiti beskonačni ili periodični obračun zaliha. Beskonačni obračuni imaju mnoge prednosti kao što supribavljanje ažurnih informacija za menadžere o iznosima raspoloživih zaliha i o jediničnim troškovima proizvodnje.

Zbog ovih razloga gotovo sva velika proizvođačka preduzeća koriste beskonačne obračune zaliha.

Osim ovoga, tok troškova proizvodnje kroz račune zaliha u troškove prodatih proizvoda najlakše se ilustrira u beskonačnom obračunu zaliha. Zbog toga ćemo pretpostaviti da u našim raspravama o proizvodnim aktivnostima koristimo beskonačni obračun zaliha.

9797

a) Zalihe materijalaa) Zalihe materijala

Račun zalihe materijala koristi se za evidenciju nabavke

direktnih materijala i upotrebe ovog materijala u procesu

proizvodnje. Direktan materijal je sirovi materijal i delovi

proizvoda koji sačinjavaju gotov proizvod, i čija se potrošnja

lako i direktno može pratiti po količini gotovih proizvoda.

Izlazi direktni materijal i gotovi proizvodi definišu se s

gledišta svakog proizvođačkog preduzeća.

Potrošnja direktnog materijala prenosi se na račun

proizvodnja u toku kad je materijal u upotrebi, a ne kada je

nabavlen.

Neki materijali se koriste u procesu proizvodnje ne mogu se

lako utrošci pratiti po proizvedenim proizvodima (ulje za

podmazivanje, materijal za zavarivanje, lepak i materijal koji

se koristi za održavanje fabrike. Ove stavke se nazivaju

indirektni materijal i smatraju se delom opštih troškova

proizvodnje.

9898

b) Direktni radb) Direktni rad

Račun direktni rad koristi se za evidenciju troškova zarada direktnim radnicima pa za prenos ovih troškova direktnog rad na robu koja se proizvodi.Direktni radnici su oni zaposleni koji rade u proizvodnji robe, ručno ili pomoću alata.

Mnogi zaposleni u proizvodnom pogonu ne rade u proizvodnji direktno s robom koja je u procesu proizvodnje. Primer ovih indirektnih radnika su kontrolori radnog vremena, radnici na održavanju pogonske spremnosti ili osiguranju radne spremnosti pogona. Troškovi indirektnog rad smatraju se delom opštih troškova proizvodnje i ne uključuju se u troškove direktnog rada.

9999

c) Opšti troškovi proizvodnjec) Opšti troškovi proizvodnje

Račun opšitih troškova proizvodnje koristi se za evidenciju svih troškova koji se klasifikuju kao “opšti” i za raspoređivanje ovih troškova na proizvode u proizvodnji.

Opšti troškovi proizvodnje šira je kategorija troškova proizvodnje koja predstavlja sve troškove proizvodnje osim direktnog materijala i direktnog rada.

100100

4. 4. Upravljačke aktivnosti i informativna Upravljačke aktivnosti i informativna sposobnost upravljačkog računovodstvasposobnost upravljačkog računovodstva

Za potrebe pospovnog odlučivanja savremeni prilaz informisanju sa područja računovodstva je širok i kompleksan.

Razumljivo, jer se, u uslovima stalnih promena, rizika tržišnog načina privređivanja, u uslovima potreba za brzim odlučivanjem i fleksibilnim ponašanjem u skladu sa okolnostima internog i eksternog karaktera, kao središnji problem pred računovodstvenu funkciju postavlja pitanje, kako, na koji način zadovoljiti informativne potrebe menadžmenta svih organizacionih nivoa.

101101

Jer, u cilju efikasnijeg upravljanja, prisutna je potreba za hijerarhizacijom upravljanja, koja se ogleda u podeli ovlašćenja i odgovornosti u upravljačkoj strukturi - menadžmentu.

Naime, upravljanje se ostvaruje kroz različite nivoe menadžerske aktivnosti.

Uobičajeno upravljačka struktura tj. menadžment organizacije sadrži tri osnovna upravljačka nivoa, opšte poznata kao strategijski, taktički i operativni upravljački nivo.

Na različitim nivoima upravljačke strukture, menadžeri dobijaju različita ovlašćenja i odgovornosti u zavisnosti od mesta u organizacionoj strukturi organizacije, i uloge u ostvarivanju njenih ciljeva.

102102

Prema tome, u okviru preduzeća, uobičajeno se razlikuju tri upravljačka nivoa, odnosno nivoa menadžmenta, poznata kao:

1. vrhovni ili top menadžment,2. srednji ili taktički menadžment,3. niži ili operativni menadžment,

koji se, slikovito, često predstavljaju tzv. upravljačkom piramidom. Putem upravljačke piramine odvija se upravljački proces, odnosno odvijaju se upravljačke aktivnoti.

103103

Iako raznovrsne, mogu se grupisati na tri velike i značajne grupe upravljačkih aktivnosti, i odnosno aktivnosti menadžmenta, i to su:

1. polaganje računa o stanju i uspehu preduzeća, 2. donošenje pojedinačnih poslovnih odluka, i3. sistematska upravljačka kontrola poslovno-

finansijskih procesa u preduzeću.

Polaganje računa o stanju i uspehu preduzeća predstavlja periodično, u domaćoj privrednoj praksi godišnje, eksterno finansijsko izveštavanje o uspehu i finansijskom položaju preduzeća.

104104

NastavakNastavak

Forma i sadržina izveštaja je normativno regulisana.

U nadležnosti je vrhovnog menadžmenta preduzeća.

Instrumenti polaganja računa su zvanični finansijski izveštaji a to su:

bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu, i napomene, odnosno tumačenja uz finansijske izveštaje.

105105

Donošenje poslovno finansijskih odluka predstavlja osnovnu i vrlo značajnu aktivnost menadžmenta preduzeća.

U nadležnosti je svakog upravljačkog nivoa. Razlike proizilaze po osnovu značaja,

vremenskog horizonta i prostornog dometa odluka koje se na pojedinim nivoima donose.

Odnose se na određivanje mesta aktivnosti, identifikaciju vrsta odluka, karakteristike informacija neophodnih u tu svrhu, itd.

Strateško odlučivanje u odnosu na ciljeve preduzeća, način njihovog ostvarenja, neophodne aktivnosti za njihovo ostvarenje, a od značaja za celinu preduzeća u nadležnosti je vrhovnog upravljačkog nivoa.

106106

Razrada straterških odluka na nivou srednjeg upravljačkog nivoa i taktičko odlučivanje usmereno u pravcu ostvarenja strateških odluka u nadležnosti je srednjeg menadžmenta.

Operativni menadžmеnt donosi odluke kratkoročnog karaktera koje se odnоse na delоve funkcija, odeljenja, grupе izvršilaca, a suštinski podrazumeva ostvarenje taktičkih odluka.

Pri tom, odlučivanje treba da bude usmereno na iskorišćenje raspoloživih resursa na najbolji način.

107107

Sistematska upravljačka kontrola poslovno finansijskih

procesa u preduzeću suštinski obuhvata skup upravljačkih

aktivnosti, koje permanentno treba da doprinesu i motivišu

menadžment svih nivoa i svezaposlene, da se raspoloživi

resursi koriste delotvorno i efikasno u ostvarivanju ciljeva

preduzeća.

Na ostvarenje ciljeva preduzeća, kako kratkoročno tako i

dugoročno, deluju faktori različitog karaktera, prvenstveno

faktori eksternog i internog karaktera.

Ali, ako preduzeće, uglavnom, ne može da promeni faktore

spoljnjeg karaktera, ono može internim mehanizmom

kontrole, gde unutrašnji motivi mogu doći do izražaja, da

ostvari postavljene ciljeve, odnosno dobre rezultate

108108

Aktivnosti sistematske upravljačke kontrole su u nadležnosti svih upravljačkih nivoa u okviru svojih nadležnosti u odlučivanju.

Za dobru kontrolu je bitna informacija i to blagovremena, kvalitetna, odnosno pouzdana i razumljiva.

A na svakom upravljačkom nivou odvijaju se specifične aktivnosti, za čije planiranje, organizovanje, kontrolu izvršenja, komuniciranje i motivisanje su potrebne adekvatne informacije.

Zbog toga se ističe poseban značaj i neophodnost prilagođavanja informacija potrebama upravljačkih nivoa.

109109

Pri kreiranju modela računovodstvenog Pri kreiranju modela računovodstvenog izveštavanja neophodno je imati u vidu:izveštavanja neophodno je imati u vidu:

1. nivo izveštavanja,

2. informativnu opremljenost izveštaja, i

3. učestalost izveštavanja.

Otuda se ističe značaj oblika, sadržine, učestalosti i

načina prikazivanja elemenata računovodstvenog

izveštavanja i njihovog prilagođavanja konkretnim

potrebama.

Naime, mora biti nedvosmisleno jasno koji podaci i

informacije, kome, kada i u koju svrhu su potrebni. Jer,

različite potrebe zahtevaju različite podatke i

informacije.

110110

Posebno mesto i značaj zauzimaju podaci i informacije sa područja upravljačkog računovodstva, odnosno sa područja obračuna troškova.

Iako obračun troškova, sa podacima koje obezbeđuje, predstavlja osnovu računovodstvenog informisanja za različite potrebe, ipak je on, u osnovi, interno orijentisan i prema tome, neophodno je izveštavanje sa tog područja adaptirati potrebama internih korisnika, prevashodno potrebama upravljačke strukture svih organizacionih nivoa.

111111

Nastavak Nastavak

Računovodstvo troškova. Da bi menadžment planirao i kontrolisao aktivnosti u preduzeću, najpre mora imati informacije o troškovima koji nastaju pri obavljanju različitih poslovnih aktivnosti.

Ove informacije o troškovima pomoći će menadžmentu kod utvrđivanja profitabilnosti pojedinih aktivnosti i efikasnog poslovanja različitih pogona unutar preduzeća.

Računovodstveni kocepti i praksa koja se odnosi na merenje troškova izvođenja različitih poslovnih aktivnosti i merenje troškova proizvodnje različitih proizvoda zove se računovodstveno upravljanje troškovima.

112112

NastavnikNastavnikTako na primer, razmotrimo kompaniju koja

proizvodi nekoliko različitih proizvoda. Računovodstveni sistem kompanije trebao bi dati

informacije o troškovima proizvodnje svakog proizvoda i troškovima vođenja ostalih poslovnih aktivnosti, kao što je poslovanje računovodstvenog , kadrovskog i marketinškog dela.

Troškovi proizvedenih proizvoda i merenje troškova vođenja ostalih poslovnih aktivnosti obradićemo u poglavljima od prvog do četvrtog ovog priručnika.

Planiranje i kontrola. Izraz planiranje odnosi se na postavljanje zadatka i ciljeva budućeg poslovanja.

Dok kontrola se odnosi na praćenje obima ostvarivanja ovih planiranih ciljeva i na preduzimanje konkretnih postupaka kad se stvarni rezultati razlikuju od planiranih.

113113

HVALA NA PAŽNJI

Predavanja, vežbe, literatura, ispit

Documents