Pravo Osiguranja

MESTO,ZNACAJ I DEFINISANJE OSIGURANJA

MESTO, ZNACAJ I DEFINISANJE OSIGURANJA

Sa pojavom robo-novcanih odnosa i klasnog drustva otpocinje se sa obavljanjem delatnosti osiguranja, koje je u svom drugom razvojnom putu imalo mnoge promene, ali je u sustini ostalo ista osnovna funkcija osiguranja, zastite imovine i lica. Osnovne funkcije osiguranja su univerzalne i kao takve od izuzetnog znacaja za svako drustvo, bez obzira na drustveno - politicki sistem. Jedna od osnovnih karakteristika savremenog osiguranja je stalno sirenje obuhvata rizika. Rizici i stete zbog kojih se osiguranici tradicionalno osiguravaju, stalno se povecavaju, sto dovodi do prosirivanja osiguranja, kako u pogledu nastajanja novih vrsta osiguranja , tako i prosirivanja postojecih vrsta osiguranja.

U Srbiji je osiguranje u okviru svog razvoja imalo velike promene koje su se kretale od predratnog kapitalistickog i nedovoljno razvijenog, posleratnog administrativno-centralistickog samoupravnog sistema do sadasnje trzisnog koncepta osiguranja. Donosenjem Zakona o osiguranju iz 2004 stvorene su realne osnove za vrsenje promena u sistemu osiguranja u funkciji uspostavljanja celovitih trzisnih odnosa.Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija jer je svrha osiguranja da objedinjavanjem sredstva osiguranja u okviru odgovarajuceg oblika organizovanja, obezbedi naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu u slucaju nastupanja osigurang slucaja, sto u krajnjem slucaju ima za cilj obnovu unistenih ekonomskih dobara ili obezbedjivanje isplate odredjene svote u slucaju nastupanja osiguranog slucaja kada je u pitanju osiguranje lica. Sa druge strane, osiguranje je i pravni institut. Da bi se realizovale ekonomske funkcije osiguranja, neophodno je zakljuciti ugovor o osiguranju u kojem se ugovarac osiguranja obavezuje da, plati odredjeni iznos osigurivacu a osiguravac se obavezuje da, ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj, ispleti osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo, a sto pro izilazi iz Zakona o obligacionim odnosima.

Da bi se obavljala delatnost osiguranja potrebno je da postoje odgovarajuci pravn i oblici organizovanja drustva za osiguranje. Oblici organizovanja drustava za osiguranje su razliciti izmedju pojedinih sistema osiguranja u svetu ali su razliciti i kada se upored i sadasnji pravni polozaj tih drustava u Srbiji sa pravnim polozajem organizacija koje su u ranijim periodima osiguranja postojali. U teoriji se uocava razlika da treba razlikovati pojam osiguranja od pojma ugovora o osiguranju, s obzirom da je pevi znatno siri od drugog. Konstatuje se da se ne moze pomocu pojma ugovora o osiguranju dati pojam celokupne delatnosti. Delatnost osiguranja imovine i lica jesu poslovi osiguranja, poslovi saosiguranja i poslovi reosiguranja. Pravo osiguranja cine sve pravne norme koje se odnose na osiguranje. Ove norme mogu biti one koje regulisu pravni polozaj drustva za osiguranje, ukljucujuci i nadzori kontrolu, i one norme koje regulisu obligaciono-pravne odnose koji se osiguranjem zasnivaju.

OSNOVNE FUNKCIJE I VRSTE OSIGURANJA

OSNOVNE FUNKCIJE OSIGURANJA

Osnovna funkcija , zbog koje je i nastao institute osiguranja je zastita pojedinca, njegove licnosti i imovine. Sa razvojem osiguranja razvile su se i druge njegove funkcije koje su od znacaja, kako za same osiguranike tako i za treca lica i za drustvo u celini. U teoriji postoji saglasnost da savremeno osiguranje ima sledece funkcije: zastitunu u smislu pruzanja zastite imovine i lica, akumulacionu funkciju, socijalnu funkciju-funkciju poboljsanja uslova za zivoti medjunarodnu funkciju. Pored navedenih funkcija u teoriji se istice i funkcija osiguranja kao instumenata ekonomsle politike. Funkcije zastite imovine i lica.

Neposredna zastita imovine i lica

Neposredno cuvanje imovine i lica ostvaruje se pre svega preventivnom i represivnom funkcijom osiguranja, kao i putem bonifikacije. Preventivne mere predstavljaju najznacajniji vid neposredne zastite imovine i lica. Interes, kako pojedinaca tako i drustva u celini je da se vec nastala steta u kratkom roku nadoknadi odnosno da se njene stetne posledice sto vise imanjuje, ali prvenstveni je interes da se organizuje takav sistem zastite koji ce omoguciti da stete ili ne nastanu ili da nastanu u sto manjem obimu. Osiguranici placaju premiju u skladu sa zakonskim aktima , izdvajaju i deo za organizaciju i sprovodjenje preventivnih mera. Medju poslove osiguranja imovine i lica, u Zakonu o osiguranju ubrajaju se i poslovi preduzimanja mera za sprecavanje i suzbijanje rizika koji ugrozavaju osiguranu imovinu i lica. Sistem bonifikacije podrazumeva umanjivanje visine premija osiguranicima koji su se u odredjenom periodu na savestan nacin odnosili prema imovini koja je predmet osiguranja. Represivne mere ili sistem sankcija koja su utvrdjene u pravu osiguranja doprinose takodje neposrednoj zastiti imovine i lica. Za razliku od bonifikacionih mera koje stimulisu savesne osiguranike, represivnim merama se sankcionisu nesavesni osiguranici. Osiguraniku koji je namerno ili prevarom izazvao osigurani slucaj, drustvo za osiguranje nije duzno da isplati naknadu. Osiguranik je takodje duzan da preuzme propisane , ugovorne i sve ostale mere potrebne da se spreci nastupanje osiguranog slucaja a ako osigurani slucaj nastupi, duzan je preduzeti sve sto je u njegovoj moci da se ogranicene njegove stetne posledice. Drustva za osiguranje propisuju u svojim aktima obavezu povecanja premije za osiguranike koje su se nesavesno odnosili prema osiguranoj imovini u narednom ugovornom periodu. Drustva za osiguranje nemaju pravo da predvidjaju u odredbama ugovora ili uslova osiguranja kao sankciju gubitak prava na naknadu stete ili svotu osiguranja, ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slucaja ne izvrsi neku od propisanihili ugovornih obaveza

Posredan nacin zastite imovine i licaPosredan nacin zastite imovine i lica ostavruje se na taj nacin, sto kada nastupi osigurani slucaj, odnosno kada nastupi steta, drustvo za osiguranje u predvidjenom roku isplacuje naknadu ili ugovorenu svotu osiguraniku i na taj nacin ga obestecuje. Uplatom premije, pored sticanja prava na naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu kada nastupi osigurani slucaj, osiguranik se obezbedjuje na siguran nacin od rizika stete. I ako sigurnost nije iskljucivo pravni pojam, medju najznacajnije funkcije osiguranja spada sticanje sigurnosti osiguranika u pogledu zastite njegovog integriteta. Pored zastite pojedinaca i drustva, savremeno osiguranje ima i funkciju zastite trecih lica. Zastita trecih lica je pojava novijeg vremena, jer se tek u savremenim uslovima pocinju organizovano stiti treca lica. Po pravilu, zastita trecih lica se utvrdjuje uvodjenjem obaveznih osiguranja na osnovu zakona. Savremeno osiguranje sa svojim razvojem u sve vecoj meri stiti treca lica, koja su bez svoje krivice pretrpela stetu na svojoj licnosti. Akumulaciona funkcija osiguranjaAkumulaciona funkcija predstavlja vaznu funkciju osiguranja, sto potvrdjuje i cinjenica da se toj funkciji poklanja velika paznja i u drzavama sa razvijenom trzisnom privredom kao i u drzavama koje su u tranziciji. Savremena tehnicka organizacija osiguranja a posebno racun verovatnoce i zakon velikih brojeva, na naucnoj osnovi, utvrdjuje verovatan broj nastanka stete i na toj osnovi visinu premija, odnosno velicinu osiguravajuceg fonda.Akumulaciona funkcija koja pro izilazi iz sustine osiguranja je opravdana i logicna.

Socijalna funkcija

Socijalna funkcija ili funkcija podizanja zivotnog standarda stanovnistva pro izilazi iz prethodne dve funkcije osiguranja, funkcije zastite imovine i lica i akumulatorke funkcije. U slucaju kada nastupi steta, osiguraniku se vrsi naknada na osnovu ugovora o osiguranju, odnosno na osnovu uplacene premije. Kada nastupi steta za lice koje nije osigurano steta se ne nakonadjuje. Pored neposrednog ocuvanja zivotnog standarda osiguranika, osiguranje svoju socijalnu funkciju ostvaruje i posredno. Osiguranje ostvarujuci svoju socijalnu funkciju vrsi neposrednu zastite imovine i lica. Sistemom bonifikacija i represivnim merama stimulisu se i ili sankcionisu savesni odnosno nesavesni osiguranici sto doprinosi ocuvanje imovine i lica i ostvaruje socijalne funkcije osiguranja.

Medjunarodna funkcija osiguranja

Tehnicka organizacija osiguranja a samim timi sistem osiguranja je efikasnije organizovan ukoliko postoji povoljna disperzija rizika. Da bi se ispunila osnovna nacela osiguranja a posebno potreba za sto povoljnijom disperzijom, potrebno je da se osiguranje odredjenih rizika plasira i u inostranstvu. Poseban medjunarodni znacaj ima reosiguranje. Prenosenje rizika iz jedne zemlje u drugu, bilo neposrednim osiguranjem ili reosiguranjem, predstavlja savremenu karakteristiku osiguranja. Kod nas je Zakonom odredjeno da se imovina i lica u Srbiji mogu osiguravati, odnosno saosigurati samo kod domacih organizacija za osiguranje. Medjutim domaca i fizicka lica mogu kod inostranog osiguravaca osigurati imovinu i lica od rizika od kojih se u Republici Srbiji ne vrsi osiguranje, kao i imovinu koja je predmet ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

VRSTE OSIGURANJA

Veliki broj oblika u kojima se osiguranje javlja nametnuo je potrebo za klasifikacijama i sistematizacijama osiguranja. Prema predmetu osiguranja vrsi se podela koja je najcesca u praksi, na: osiguranje imovine, osiguranje lica, osiguranje od odgovornosti. U zavisnosti od toga, da li je osiguranje ili ne razlikujemo:

1. Dobrovoljna osiguranja koja su dominantna, s obzirom da je osiguranje, pre svega, ekonomska kategorija, odnosno delatnost koja se odvija u trzisnim delovima

2. Obavezna osiguranja. Da bi se sistem zastite imovine ilicau jednoj drzavi optimalno funkcionisao, drzavni organi propisuju obavezu da se pojedine vrste osiguranja moraju zakljuciti.

U nasem pravnom sistemu obavezna su cetiri vida osiguranja:

1. Obavezno osiguranje putnika u javnom saobracaju od posledice nesrecnog slucaja

2. Osiguranje vlasnika motornihi prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjenim trecim licima

3. Osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjenim trecim licima

4. Osiguranje depozita gradjana kod banaka i drugih finansijskih organizacija.

Pojedine klasifikacije su nastale kao rezultata poslovne prakse drustva za osiguranje. Podela se moze izvrsiti na: osiguranje civila, osiguranje industrije, osiguranje useva i plodova, osiguranje transporta, kredita, motornih vozila, osiguranje od opste odgovornosti iz delatnosti, osiguranje lica od posledica nesretnog slucaja. Postoji i podela prema nacinu organizovanja osiguranja, na premijski sistem i sistem uzajamnog osiguranja. Opste prihvaceno je da se u odnosu na nacin preuzimanja i nosenja rizika osiguranja, odnosno prema nacinu izravnanja rizika vrsi podela na osiguranje, saosiguranje i reosiguranje. U zavisnosti od toga da li je ugovarac pojedinac ili kolektiv na pojedinacno osiguranje i kolektivno. Takodje postoji i podela prema prirodi rizika na kopneno, pomorsko i vazdusno osiguranje.

Zakon o osiguranju Republike Srbije deli poslove osiguranja na dve velike grupe i to na poslove zivotnih osiguranja i poslove nezivotnih osiguranja. Podela osiguranja prema odredbama Zakona: osiguranje zivota, rentno osiguranje, dopunsko osiguranje uz osiguranje zivota, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste zivotnog osiguranja.

Vrste nezivotnog osiguranja su:

1. Osiguranje od posledice nezgode ukljucujuci i osiguranje od povrede na radu i profesionalnih oboljenja, koje pokriva:

a. isplatu ugovorenih osiguranih suma, dela osiguranih suma, odnosno naknadu ugovorenih troskova.

b. isplatu zbog posledica povrede ili ostecenja zdravlja ili zbog smrti putnika

2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje pokriva:

a. jednokratnu novcnau nagradu zbog nesposobnosti za rad

b. naknadu ugovorenih troskova lecenja

c. kombinaciju isplata u skladu sa odredbama podtacaka a i b ove tacke

d. poseban oblik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja predstavlja putnicko zdravstveno os.

3. Os motornih vozila, koje pokriva stete na motornim vozilima na sopstveni pogon, osim simskih vozila i na vozilima bez sopstvenog pogona odnosno gubitak tih vozila.

4. Os sinskih vozila, koje pokriva stete na simskim vozilima odnosno gubitak tih vozila

5. Os vazduhoplova koje pokriva stete na vazduhoplovima , odnosno gubitakistih

6. Os plovnih objekata koje pokriva stete i gubitak na istim

7. Os robe u prevozu, koje pokriva stete i gubitak robe bez obzira na vrstu prevoza

8. Os imovine od pozara i drugih opasnosti, koje pokriva stete na imovini nastale usled pozara, eksplozije, oluja i drugih prirodnih nepogoda , atomske energije osim steta koje pokrivaju os iz tacke 3-7

9. Ostala os imovine . koje pokrivaju stete na imovini nastale zbog loma na masini, provalne kradje, loma stakla, grada, mraza osim stete koje pokrivaju os iz tacke 3-7

10. Os od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje pokriva sve vrste odgovornosti ukljucujuci odgovornost prilikom transporta.

11. Os od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova koje pokriva sve vrsta odgovornosti ukljucujuci i onu prilikom transporta

12. Os od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata koje pokriva sve vrste odgovornosti kao i onu prilikom transporta

13Os od odgovornosti za stetu koje pokriva ostale vrste odgovornosti, osim odgovornosti iz tacke 10-12

14. Osiguranje kredita koje pokriva:

a. rizik od neplacanja, odnosno kasnjenja u placanju zbog nesolventnosti ili drugih dogadjaja

b. izvozne kredite i ostale rizike povezane sa rizikom, trgovinomi ulaganjima na domacemi stranom trzistu

c. kredite koji se isplacuju u ratama

d. hipotekarne i lombardne kredite

e. poljoprivredne kredite

f. ostale kredite i zajmove

15. Osiguranje jemstva , koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje obaveza duznika

16. Os finansijskih gubitaka, koje pokriva finansijske gubitaka zbog: gubitka zaposlenja, nedovoljnih prihoda, loseg vremena, izgubljene dobiti, neplaniranih troskova poslovanja, neplaniranih opstih troskova, gubitaka trzisne vrednosti, gubitka zakupnine, neposrlovnihi finansijskih poslovnih gubitaka.

17. Os troskova pravne zastite , koje pokriva sudske troskove , troskove advokata i druge troskove

18. Os pomoci na putevima, koje pokriva pomoc licima koja na idju na probleme na putovanju odnosno u drugim slucajevima odsutnosti iz prebivalista ili boravista.

19. Druge vrste nezivotnih os

IZVORI PRAVA OS

Osnovna podela izvora prava osiguranja se vrsi na izvore prava statusnog karaktera i izvore prava obligaciono-pravnog karaktera

IZVORI PRAVA OS STATUSNOG KARAKTERA

Najvazniji izvor prava je Zakon o osiguranju. Donosenjem ovog Zakona o os treba posmatrati u kontestu ispunjenja obaveze da srpski sistem os bude kompatibilan sa direktivama i preporukama Evropske unije, da se u njemu primene iskustva zemalja gde trzisno os uspesno deluje, a posebno se Zakonom predvide ona finansijska sredstva koja su uslov bez kojeg se ne moze otpoceti posao osiguranja , s tim da se ne obeshrabri inicijativa za osnivanje novih organizacija za os, niti da se podstaknu inicijative za osnivanje patuljastih organizacija bez perspektive, latentno opasnih pougovarace os, osiguranike i privredu u opste. Zakonom o os se regulisu pitanja osnivanja, poslovanja, upravljanja i prestanka drustava za os i drugih aktera i delatnosti os . U zakonskim odredbama se definise pravni polozaj drustava za os, drustava za posredovanje, za zastupanje i agencija za pruzanje drugih usluga u osiguranju kao i kontrola i nadzor koji se sprovode u delatnosti os. Izvor prava os su i drugi zakoni koji se primenjuju na sve privrdne subjekte. Sve sto nije na poseban nacin regulisano u zakonu o os koji je lex specialis, a tice se pravnog polozaja drustava za os, regulisano je zakonom o privrednim drustvima, koje regulise prevni polozaj svih privrednih subjekata. Medju drugim znacajnim zakonima kao izvorima prava jos neki najvazniji su: Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakom o registraciji privrednih subjekata, Zakon o stecaju i likvidaciji banaka i drustava za os, Zakon o stecajnom postupku itd.

U okviru drustava za os donose se akta koja predstavljaju izvor prava statusnog karaktera. Prvi inicijani akt za osnivanje je ugovor o osnivanju a nakon toga kao obavezan akt donosi se statut.

IZVORI OBLIGACIONO-PRAVNOG KARAKTERA

Najvazniji izvor je Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon sadrzi detaljne odredbe o ugovoru o os, tako da se istim definisu odredbe za imovinska os i os lica, zakljucivanju ugovora o os, obaveze osiguranika, odnosno ugovaraca os, obaveze osiguraca, trajanje os kao i posebo os imovine i os lica. Pored zakona o obligacionim odnosima izvori prava os su: opsti i posebni uslovi os, ugovor o os, uzanse, obicaji. sudska praksa, kodeks o ponasanju u poslovima osiguranja, pravna nauka.

Opsti i posebni uslovi os imaju veliki znacaj u praksi i oni su posle zakona najvazniji izvor prava os. Opsti uslovi imaju opstiji karakter u odnosu na posebne uslove i njima se na uopsteni nacin regulisu sarzaji buducih ugovora o os, a donose se po pravilu za jednu granu osiguranja. Pozicija osiguravaca kao ugovorne strane je jaca u odnosu na ugovaraca os upravo zbog cinjenice da je sacinjavanje opstihi posebnih uslova u nadleznosti osiguravaca i da ugovarac ne moze na njih uticati u postupku donosenja i nejcesce se ovi uslovi primenjuju kao takvi prilikom zakljucenja pojedinih ugovora. Prilikom primene uslova osiguranja prednost imaju posebni uslovi nad opstim uslovima.

Medju izvore prava u os spadaju i obicaji uzanse kao i sudska praksa a po nekim misljenjima i pravna nauka. Znacaj obicaja kao izvor prava zadrzan je u transportnom i to pre svega u pomorskom s. Opste uzanse za promet robe su izgubile znacaj kao i ostale uzanse sto je slucaj kada postoji zakonska regulativa i razvijeni opsti uslovi poslovanja.

RIZIK

Samo ako postoji odredjeni rizik, odnosno odredjena opasnost koja preti, nastaje potreba za zastitom koja se realizuje njegovim pokricem putem os. Dakle , da bi rizik mogao da bude predmet os neophodno je: da ostvarenje rizika bude moguce, da postoji ne izvesnst u pogledu mogucnsti njegovog nastupanja i da na nastupanje rizika ne utice volja osiguranika ili nekog treceg lica za interesovanog za njegovo nastupanje. Pored ovih elemenata definicije rizika podrazumevaju da je rizik buduci dogadjaj i da je nastupanje rizika ekonomski stetno odnosno da izaziva ekonosmke stetne posledice. Po pravilu u svim zakonodavstvima smatra se da je ugovor o os nistav ukoliko se vec desio dogadjaj koji se smatra osiguranim slicajem u momentu njegovorg zakljucenja ili je u tom momentu prestala mogucnost da se on dogodi. Ne izvesnost moze da postoji u pogledu nastupanja samog dogadjaja ili u pogledu vremena ili nastupanja ili visine stete. Neophodno je da se pravi razlika izmedju rizika i osiguranog slucaja. Rizik predstavlja apstraktnu opasnost koja preti imovini ili licu cija realizacija bi mogla da prozivede odredjen posledice. Osigurani slucaj predstavlja nastupanja dogadjaja odnosno ostvarenje rizika. Pri definisanju prava i obaveze ugovornih strana, u Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjena je obaveza osiguranika , odnosno ugovaraca da prijavi osiguracu sve okolnoti koje su od znacaja za ocenu rizika, a koje sum u poznate ili mu nisu mgle ostati nepoznate. Takodje je utvrdjeno da je osiguranik, odnosno ugovarac os duzan da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti koja moze biti od znacaja za ocenu rizika, pri cemu se osiguravacu data odredjena prava, kao sto su prava da predlozi novu stopu premije, odnosno da raskine ugovor ako je povecanje rizika toliko da osiguravac ne bi zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u cas njegovog zakljucenja. Za savremeno os u razvijenim trzisnim orijentisanim drzavama karakteristicno je uvodjenje tzv risik management. I pored toga sto postoje razlicita shvatanja sta je risk management , moguce je konstatovati da predstavlja upravljanje rizicima u cilju iznalazenja i sprovodjenja odgovarajucih mera radi preventivnog delovanja na rizik. Prema shvatanju u teoriji process risik management sadrzi sledece etape: indetifikaciju rizika, analizu rizika, procenu rizika, delovanje na rizik putem izbegavanja, prevencije, redukcije, samopridrzaja i prenosenje rizika. U praksi se pod upravljanjem rizikom podrazumeva pre svega indetifikacija, procene i kontrola rizika. i ako postoji potreba za upravljanjem sa prakticno svim rizicima ipak je u prvom planu upravljanje rizicima pozara i loma masina, kao osnovnih imovinskih os u praksi.

PREMIJA OSIGURANJA

Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je ugovarac os duzan da plati nakon zakljucenog ugovora o os, odnosno nakon sto je potpisao polisu os, tako da premija predstvlja cenu osiguranja.

U Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjuje se duznost placanja i primanja premije, vreme i mesto placanje premije kao i posledice ne isplate premije. U Zakonu o os utvrdjena je struktura premije os.

Premija os se satoji iz funkcionalne premije i rezijskog dodatka. Funkcionalna premija sastoji iz tehnicke premije a moze da sadrzi i doprins za preventive ako je uracunat u premiju os. Tehnicka premija , kao osnovni deo premije, sluzi za formiranje fondova za placanje steta, ugovorenih suma osi druge namene u skladu sa uslovima os. Drustvo za os je duzno da na kraju obracunskog perioda utvrdi tehnicke rezerve za pokrice svojih obaveza nastalih obavljanjem poslova os. Pri tome je drustvo za os koje obavlja poslove jedne ili vise vrste zivotnih os duzno da tehnicke rezerve utvrdi za prenosne premije, rezervisane stete, ucesce u dobiti i matematicku rezervu. Prenosne premije obrazuju se izdavanjem iz ukupne premije os na kraju tekuceg obraacunskg perioda, odvojenu za svaku vrstu os, srazmerno vremenu trajanja os. Rezervisane stete se obraazuju u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene, a neresene stete i za nastale neprijavljenje stete u tekucem periodu s tim da se za stete koje se pojavljuju u obliku rente rezervisane stete utvrdjuju u kapitalizovanom iznosu svih buducih obaveza. Shodno novom Zakonu o os, rezerve za ucesce u dobit obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici umaju pravo po osnovu ucesca u dobiti iz ugovora o os zivota, ako su osiguranici prihvatili da ucestvuju u riziku deponovanja i ulaganja sredstava tehnickih rezervi. Matematicka rezerva je tehnicka rezerva drustva za os namenjena izmirivanju buducih obaveza po osnovu zivotnog os, koja se izracunava posebno za svaki ugovor o os zivota, tako sto se vrednost obaveza iskazuje u vreme izracunavanja matematicke rezerve. Rezerve za izravnavanje rizika obarzuju se na teret rashoda drustva za os, posebno za svaku vrstu nezivotnih os i koriste se vremensko izravnavanje toka stete u pojedinim vrstama os. . Opste prihvaceno je da premija os predstavlja cenu koju ugovarac os treba da plati osiguravacu nakon zakljucenog ugovora o os u zamenu za obecanu prestaciju kako bi im neki drugi predmeti bili osigurani

BONUS - MALUSBonus je popust koji moze da ostvari osiguranik zbog nepostojanja stete uopste ili zbog nepostojanja stete u dodredjenom iznosu. Pravo na bonus ili bonifikaciju je pravo na snizenu premiju u narednom periodu trajanja os, najcesce za narednih godinu dana, koliko je najcesce vremenska vaznost polisa os. Koliki je bonus i kako se stice tj pod kojim uslovima, regulise se posebnim uslovima os koji su razliciti za pojedine grane ali i vrste os. Bonus se obracunava najcesce u odredjenom postotku od obracunate premije i odobrava se unapred za narednu godinu os. Za razliku od bonusa, postoji i pravo osiguraca da za naredni period trajanja os ugovaracu os obracuna uvecanu premiju os u vidu posebnog doplatka-malusa, i ovaj vid obracunavanja uvecanja premije regulise se posebnim uslovima os i razlikuje se u zavisnosti o kojoj grani tj vrsti os radi. Postojanje bonusa i malusa je potpuno opravdano, s obzirom da predstavlja ozbiljnu motivaciju za ugovaraca os da cuva sopstvenu imovinu, preduzima mere da ne dodje do osiguranog slucaja, jer ce na taj nacin steci pravo da za istu sumu osiguanja plati manju premiju.

FRANSIZA

Pod fransizom se podrazumeva ugovoreni iznos ucesca osiguranika u naknadi stete. U uslovima os se definise da ako je ugovoreno da osiguranik sam snosi jedan deo stete tj ako je predvidjen ugovorni samopridrzaj, obracunata naknada ce se umanjiti za dogovreni iznosili u ugovorenom procentu tako da na osiguranika otpada deo stete u visinu ugovorenog samopridrzaja. Fransiza se ne pretpostavlja, vec se mora ugovoriti jer ona predstavlja odstupanje od nacela obestecenja. U zavisnosti od toga na koji nacin osiguranik ucestvuje u steti, razlikujemo:

1. Integralnu fransizu-osiguranik ucestvuje u steti samo ako je steta niza od odredjenog iznosa, tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija potpunu naknadu

2. Odbitna fransiza-osiguranik ucestvuje u steti u odredjenom ugvorenom apsolutnom iznosu i to samo za taj deo. tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija samo deo naknade koji prelaazi visinu fransize.

3. proporcionalna fransiza-osiguranik snosi sam uvek deo stete u dredjenom procentu

Tehnicki rezultat

Utvrdjeni tehnicki rezultat je bitan i za osiguraca i za osiguranika. Osiguravac ne moze da posluje sa negativnim tehnickim rezultatom, s obzirom da to znaci da je iznos koji isplacuje po osnovu steta veci os iznosa koji naplacuje po osnovu premije osiguranja. Tehnicki rezultat se prati sa vise aspekata, a najcesce se iskazuje po granama osiguranja, unutar grana po odredjenim vrstama i za svakog pojedinacnog osiguranika. Za osiguranika je takodje vazno da prati ostvareni tehnicki rezultat kako bi, prilikom zakljucenja ugovora o os, izabrao optimalno odgovarajuce pokrice. Pored toga u zavisnosti od postignutog tehnickog rezultata u odredjenim granicama os, za svakog osiguranika se odobravaju bonusi u obliku snizenja premije, odnosno malusi u obliku doplatka na premiju.

U praksi postoje dva osnovna oblika tehnickog rezultata-tekuci i merodavni tehnicki rezultat. Tekuci tehnicki rezultat se izracunava tako se se iznos likvidiranih steta u tekucoj godini podeli sa iznosom fakturisane tehnicke premije u tekucoj godini i dobijeni iznos pomnozi sa 100. Pri tome se dobija odgovarajuci procenat kojim se iskazuje postignut tehnicki rezultat. Kod izracunavanja tekuceg tehnickog rezultata ne uzimaju u obzir isplacene, vec samo likvidirane stete i ne uzima se u obzir naplacena vec samo fakturisana premija. Znacajnije je utvrditi visinu merodavnog tehnickog rezultata, koji se dobija kada se iznos merodavnih steta podeli sa iznosom merodavne tehnicke premije i pomnozi sa 100 a sto sve rezultira odgovarajucim procentom. Do iznosa merodavne premije se dolazi tako sto se sabere prenosna premija iz prethodne godine i fakturisana premija u tekucoj godini i od toga iznosa prenosna premija koja se na kraju godine prenosi u narednu godinu.

OSIGURANI SLUCAJ

Osigurani slucaj se definise kao buduci, ne izvestani nezavisan od iskljucive volje ugovaraca os, dogadjaj s obzirom na koji se zakljucuje os. Utvrdjuje se da je ugovor o os nistavan ako je u casu njegovog zakljucivanja vec nastao osigurani slucaj, ako je bio u nastupanju ili je izvesno da ce nastupiti ili je vec tada prestala mogucnost da on nastane. Nastupanjem osiguranog slucaja nastaje obaveza za osiguraca da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana. Ukoliko je za utvrdjivanje postojanja obaveze osiguraca potrebno izvesno vreme, ovaj rok pocinje teci od dana kada je utvrdjeno postojanje njegove obaveze i njeniznos. Da bi nastala obaveza za osiguravaca neophodno je da se osigurani slucaj dogodio i da je steta nastala u toku trajanja ugovora o os, odnosno u periodu kada je osiguravac nosio pokrice po ugovoru. Od uticaja je i mesto u kome je nastupio stetni dogadjaj za pojedine vrste os, sto se precizira u uslovima os, tako da se smatra da je osigurani slucaj nastupio samo ako je nastao i mestu koje je ugovorom precizirano. Bitno je i da su stetne posledice nastupile iz uzorka koji su opredeljeni kao rizik i pokriveni os, kao i da postoji uzrocna veza ismdje nastupelog dogadjaja i posledica koje predstavljaju ostvarenje osiguranog rizika. Nastupanje osiguranog slucaja nastaje steta. Prihvaceno je da se pod stetom podrazumeva gubitak, odnosno samnjenje imovine ili povreda licnog dobra, zdravlja, casti i ugleda. Imovinska steta se javlja u dva oblika-ka stvarna steta, kada dolazi do unistenja ili umanjenja imovine i izgubljene dobiti pod kojom se podrazumeva gubitak one imovinske koristi koja ne postoji, ali koja bi nastala u redovnim , uobicajenim okolnostima i samim tim uvecala imovinu ostecenog da nije doslo do stetnog dogadjaja. Steta na imovini kao predmetu os mogu biti totalne i delimicne. Totalna steta nastaje kada je predmet osiguranja unisten. Shodno vazecim Uslovima u slucaju unistenja osigurane stvari ili kada se osigurane stvari po ugovoru o os smatraju unistenimili u slucaju unistenja stavri kao izvora opasnosti kod os odgovornosti, ugovor o os prestaje u momenta unistenja stvari. U slucaju nastanka delimicne stete , predmet os je ostecen ali nije unistem, ugovor o os ostaje na snazi.

SUMA OSIGURANJA

Pod sumom os podrazumeva se iznos definisan u zakonu ili ugovoru o os, odnosno polisi os, koji je gornja granica osiguraca prilikom naknade stete. U uslovima os suma os se definise ka o iznos koji je stvar, odnosno imovinski imteres osiguran. Predstavlja maksimalnu obavezu osiguraca koji ne podleze revalorizaciji osim ako se to izricito ne ugovori. U os lica, u slucaju mastanka osiguranog lica, osiguraniku tj korisniku os se isplacuje osigurana suma koja predstavlja naknadu iz osi nezaobilazni tj bitan element kod zakljucivanja ugovora o os. Osigurana suma se odredjuje ili ugovorom o os na polisi osili na osnovu zakona kod obaveznih vidova os. Visina osigurane sume je odvojena od stvarno pretrpljene stete koja se u krajnjem slucaju, ne moze precizno ni utvrditi s obzirom da steta nije nastana na imovini nego na licu tj osigurani slucaj se ostvaruje kada dodje do gubitka zivota odnosno zdravlja. Naknada stete u imovinskim os se odredjuje na osnovu suma os, visinu pretrpljene stete i vrednost osigurane stvari. Pri tome , visina naknade stete ne sme da predje iznos pojedinacno ni iznos sume os, ni visinu pretrpljene stete, ni vrednost osigurane stvari. Ukoliko se dovede u pitanje suma os kao limit obaveze osiguravaca, ozbiljno se dovodi u pitanje i citav system os. Suma os, teorijski posmatrano nije bitan element ugovora o os imovine, ali je nesporno veoma vazan. Suma os je jedna od najvaznijih ugovornih odredbi, na kojoj se bazira veliki deo os. Najprimenjeniji vid os-os na ugovorenu vrednost se bazira na cinjenici da osiguranik utvrdjuje vrednost osigurane stvari, koja ne mora da bude jednaka stvarnoj vrednosti osigurane stvari pa se shodno tome utvrdjuje suma os. Sto je veca suma os tj gornja obaveza osiguravaca veca je i premija koju treba da dobije i obrnuto. Opredeljujuci se za manju sumu os nego sto je vrednost osigurane stvari, najcesce da bi platio manju premiju, ugovorac os je morao znato d ace mu u slucaju nastanka osiguranog slucaja, biti isplaceni manji iznos naknade stete nego sto je iznos realno pretrpljene stete. Savesno ugovaranje podosiguranja od strane ugovaraca os postaje sve cesce pojava u uslovima ekonomske recesije. Sa druge strane, osiguravacu nije interes da zakljucuje os na sumu os koja je niza od stvarne vrednosti osigurane stvari, s obzirom da time dobija pravo na manju premiju a u slucaju nastankia osiguranog slucaja isplacuje manje iznosr naknade stete od realno nastale stete sto nije dugorocaninteres os kao delatnosti. I dok je ko os lica, nakon sto su se stekli ugovorom definisani uslovi, osiguraniku tj korisnike os ispalcuje osigurana suma, kod os imovine situacija je slozenija. Osigurac je obavezan da ugovaracu osiguranja nadoknadi stetu ali samo do visine definisane sume osiguranja, koja mora biti upisana u polisi osiguranja. To znaci da sa jedne strane ne mora se uvekisplatiti iznos celokupne sume osiguranja, jer je iznos naknade iz os shodno ugovoru cesto manji od utvrdjenogiznosa sume osiguranja dok sa druge strane naknada iz os ne mora odgovarati visini stvarno pretrpljene stete kada je ugovarac os, zakljuci takav ugovor o os, na osnovu koga je visina sume os niza od strane vrednosti osigurane stvari.

UGOVORNE STRANE KOD UGOVORA O OS I DRUGA LICA U OSOSIGURAVACI

Ugovarac osiguranja obavezuje se da plati odredjeni iznos organizaciji za os, a organizacija se obavezuje da , ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj, isplati osiguranika ili nekom trecem licu naknadu, tj ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo. Ugovorne strane su samo osiguravac i ugovarac os ali se mogu pojaviti i druga lica tj osiguranik , osigurano lice i trece lice koje se naziva korisnikom os. Kod nas delatnost os moze obavljati samo drustvo za os sa sedistem na teritoriji Republike Srbije koje je dobilo dozvolu nadleznog organa za obavljanje tih poslova.

Najcesci oblici organizovanje osiguravaca su akcionarsko drustvo za osi drustvo za uzajamno os, s tim da u razvijenim zemljama postoje tzv. pulovi za saosiguranje i reosiguranje. Pri zakljucivanju ugovora o os i reosiguranju pul nastupa u svoje ime ali za rzcun svojih clanica. Na drustvo za os, na drustvo za posredovanje u os, drustvo za zastupanje u osi agenciju za pruzanje drugih usluga u os, primenjuje se Zakon o osi zakon kojim se redjuje pravni polozaj preduzeca.

AKCIONARSKO DRUSTVO ZA OS

Pravni polozaj akcinarskog drustva za os

Akcionarsko drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnost os imovine i lica radi sticanja dobiti. Ovo drustvo osnivaju najmanje dva pravna tj fizicka lica. Akcionarsko drustvo za os moze obavljati poslove: samo jedne ili vise vrste os u okviru iste grupe osili samo reosiguranja. Sto se tice pravnog polozaja akcionarskog drustva za, drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnost osimovine i lica. Akcionarsko drustvo posluje kao jedinstvena organo izacija i u okviru drustva se mogu formirati organizacioni delovi u obliku direkcije, glavne filijale, poslovnice, ekspoziture i salteri sto se regulise internim aktom. Imovinu drustva za os cine svojina na novcu, nepokretnimi pokretnim stvarima, hartijama od vrednosti kao i druga prava. U praksi je imovina drustva za os najvecim delom sadrzana u nepokretnostima jer u jos uvek nestabilnim uslovima poslovanjima najbolje plasiran capital

Nacin osnivanja akcionarskog drustva

Osnivacki kapital akcionarskog drustva za os cine ulozeni osnivac, koji mogu biti u novcu i ulozima u stvarima i pravima. Bitna razlika u odnosu na druga akcionarska drustva je da je u obavezni novcani deo osnovnog kapitala znacajno veci za drustva za os i da je propisan Zakonom o os. Za pocetak rada akcionarskog drustva za os osnivaci su u obavezi da obezbede novcani deo osnivackog kapitala za pojedine vrste os prilikom osnovanja, koji ne moze biti manji od dinarske protivvrednosti izrazene u evrima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Osnovni osnivacki akt je ugovor o osnivanju akcionarskog drustva za os. Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva treba da sadrzi odredbe o firmi i sedistu a i imenu tj firmi osnivaca i njihovom sedistu, poslovima os, nacinu sazivanja osnivacke skupstine, iznosu osnovnog kapitala i drugih sredstava i nacinu uplate akcija, previm i odgovornostima osnivaca prema drustvu i drustva prema osnivacu, uslovima i nacinu rasporedjivanja dobiti i snosenju gubitaka i zastupanje drustva. Osnivaci akcionarskog drustva ili u njihove ime, lice koje oni ovlaste podnose zahtev Narodnoj banci Srbije za izdavanje dozvole za rad akcionarskog drustva za os.

Uz zahtev se podnosi:

1. Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva za os

2. Predlog statute

3. Dokaza da je na privremeni racun kod banke uplacen novacni deo osnovnog kapitala

4. Poslovni plan akcionarskog drustva za os koji sadrzi:

a. osnovne poslovne politike

b. grupu ili vrstu os za koje se izdaje dozvola

c. program reosiguranja

d. iznos ocekivane margine solventnosti, utvrdjene u skladu sa odredbama zakona

e. planirani iznos troskova osnivanja i nacin pokrica tih troskova

f. plan likvidnosti drustva

g. elaborat o ocekivanim rezultatima poslovanja sa misljenjem ovlasneog akutara za trogodisnji pre iod a narocito ocekivani prihod od premija, ocekivani rashod po osnovu steta i iznos tehnickih rezervi i rezervi utvrdjenih u skladu sa ovim zakonom, ocekivane vrednosti sredstava i njihovihizvora i predracun troskova sprovodjenja os, sa ocenom ekonomske opravdanosti osnivanja u odnosu na velicinu i strukturu trzista.

5. Predlog akata poslovne politike i to:

a. opste i posebne uslove osi tarife premija, s misljenjem ovalscenog akutara

b. odluku o tehnickim osnovama os

c. odliku o kriterijumima, nacinu utvrdjivanja, tabeli maksimalnog samopridrzaja i ukupnom iznosu samopridrzaja

d. pravilnik o formiranju i nacinu obracuna matematicke rezerve

e. pravilnik o uslovima nacinu deponovanja i ulaganja sredstava drustva

f. pravilnik o maksimalnim stopama rezijskog dodatka

g. pravilnik o formiranju i nacinu obracunavanja i visini prenosnih premija

h. pravilnik o nacinu utvrdjivanja dela tehnicke premije za isplatu nastalih ne isplacenih obaveza i. pravilnik o formiranju i koriscenju rezervi za izravnanje rizika

j. pravilnik o uslovima i nacinu saosiguranja i reosiguranja

k. pravilnik o uslovima i nacinu ostvarivanja regresa.

6. Spisak akcionara po i menu, prezimenu, adresi, odr, firmi, sedistu sa ukupnim nominalnimiznosom akcija i procentom ucesca u osnovnom kapitalu akcionarskog drustva za os

7. Za akcionare pravna lica koja su kvalifikovani iamoci:

a. resenje o upisu u registar

b. prepis akcionara iz knjige akcionara tj dokaz

c. finansijski izvestaji sa misljenjem ovlascenog revizora za poslednje tri godine

d. dokaz nadleznog organa uprave o izmirenju poreza ne stariji od sest meseci

e. overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju i naplati poreza za tekucu tj prethodnu godinu.

8. za akcionare-fizicka lica , koji su kvalifikovani nosioci:

a. dokaz da t lice u poslednje tri godine nije bilo clan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlascenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije tj stecaja

b. dokaz da to lice nije bezuslovno osudjivano za krivicna dela protiv privrede, imovine sluzbene duznosti i korpucije, na kaznu zatvora duze od tri meseca

c. dokaza nedleznog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od sest meseci

d. overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju i napalti poreza za tekucu tj prethodnu godinu

9. spisak lica koja su povezana kavlifikacionimimaocima sa dokazom o nacinu povezanosti

10. za fizicka lica koja su predlozena za clanove uprave i nadzornog odbora:

a. dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu skolske spreme

b, dokaaz da to lice u poslednje tri godine nije bio clan uprave, nazornog odbora ili nosilac posebnih ovlascenje u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidavije tj stecaja

11. ime i prezime lica koje ce obavljati poslove ovalscenog akutara

12, dokaza o propisanoj organizacionoj, kadrovskoji tehnickoj osposobljenosti akcionarskog drustva za os za obavljanje poslova iz ugovora o osnivanju i akata poslovne politike.

UGOVARAC OSIGURANJA, OSIGURANIK, KORISNIK OSIGURANJA

Ugovarac osiguranja je ugovorna strana koja zakljucuje ugovor o osiguranju kojim se obavezuje da plati premiju osiguranja osiguravacu. U praksi najcesce odredjeno lice zakljucuje ugovor o osiguranju u sopstveno ime i sa sopstveni racun, tako da se u istom licu sticu i ugovarac osiguranja i osiguranik. Ugovarac osiguranja ne mora biti uveki osiguranik. Saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima moze se zakljuciti osiguranje i za tudj racunili za racun koga se tice. U slucaju osiguranja za tudji racunili za racun koga se tice, obavezu placanja premije i ostale obaveze iz ugovora duzan je da ispuni ugovarac osiguranja, ali on ne moze vrsiti prava iz osiguranja, caki kad drzi polisu, bez pristanka lica ciji je interes osigurani kome ona pripadaju. Po Opstim uslovima za osiguranje imovine ugovarac os se definise kao lice koje je sa osiguravacem zakljucio ugovor o os. Po istim Uslovima osiguranik se odredjuje kao lice cija je stvar , odnosno imovinski interesosigurani kome pripadaju prava iz osiguranja. U os se pojavljuje i lice koje se naziva korisnik osiguranja. To je lice koje nije ugovorna strana , ali koji je iz same sustine zakljucenog ugovora o os steklo pravo da mu se u slucaju nastanka osiguranog slucaja, isplati naknada ili ucini nesto drugo. Kod ugovora o os osnovna razlika izmedju osiguranika i korisnika je u tome sto je osiguranik stranka u ugovoru, zakljucuje ugovor u svoje ime, dok je korisnik van ugovora u momentu njegovog zakljucenja, odnosno ne pojavljuje se ni licno ni preko zastupnika. Korisnik os javlja se i kodimovinskogi kod licnog os.

POSREDNICI I ZASTUPNICI AGENCIJA ZA POSLOVE PRUZANJA DRUGIH USLUGA U OS

Posrednici i zastupnici

Posrednik os je lice koje strucno posreduje izmedju buducih ugovornih strana. Posrednik po pravilu posreduje za osiguranika, a samostalna je u odnosu na nalogodavca i nije vezan ni za jednog osiguravaca. Posrednik jemci naplatu premije osiguravacu i prati kasniji tok realizacije ugovora. Posrednik ima pravo na posrednicku proviziju po zakljucenju ugovora izmedju ugovornih strana.

Zastupnik os je lice koje je osiguravac ovlastio za zakljucenje ugovora o os. Osiguravac moze dati ovlascenje za zakljucenje svih vrsta os ili za samo neke vrste os. Ako je dato ovlascenje za zakljucenje samo nekih os, u ovlascenju se izricito navodi za koje je vrste os zastupnik ovlascen.

Poslovi posredovanja u os su poslovi koji se odnose na dovodjenje u vezu osiguranika, odnosno ugovaraca os sa drustvom za os radi pregovaranja o zakljucenju ugovora o os, na osnovu naloga drustva za os osnovanog u skladu sa odredbama ovog zakona ili naloga osiguranika tj ugovoraca os. Poslove posredovanja u os kao jedinu delatnost, obavlja drustvo za posredovanje u os koje dobilo dozvolu Nraodne banke Srbije za obavljanje tih poslova. Uz poslove posredovanja u os, drustvo za posredovanje u os moze obavljati i poslove savteovanja i pomoci u obradi steta i proceni rizika i stete. Drustvo za posredovanje u os ne moze obavljati poslove zastupanja u os, osimi zuzetno, ako za to ima dozvolu Narodne banke Srbije, s tim sto u istom prevnom poslu ne moze bit zastupnik za jednu a posrdnik za drugu ugovornu stranu. Firma drustva za psredovanje u os moze sadrzati i oznaku delatnosti posredpvanje u os. Drustvo za posredovanje u os osniva se kao akcionasrko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, na osnovu zakona kojim se uredjuje preavni polozaj preduzeca.

Poslove zastupanja u os obavlja pravno ili fizicko lice na osnovu ugovora o zastupanju, u ime i za racun drustva za os. Poslove zastupanja u os, kao jedinu delatnost, obavlja drustvo za zastupanje u osi fizicko lice-preduzetnik koji se naziva zastupnikom u os, kojisu dobili dozvolu za obavljanje poslova zastupanja u os u skladu sa ovim zakonom. Uz poslove zastupanja u os drustvo za zastupanje tj zastupnik mogu obavljati i poslove savteovanja i pomoci u obradi i proceni steta i rizika. Drustvo za osiguranje vodi evodenciju drustva za zastupanje u osi zastupnika u os koji za to drustvo obavlja poslove zastupanja i on je duzan da u svojim poslovnim prostorijama ima na vidnom mestu istaknut naziv drustva za os koje zastupa. Zastupnik u os moze obavljati poslove zastupanja samo za jedno drustvo mada moza da zastupa vise drustava za os, uz njihovu pismenu saglasnost. Posrednici i zastupnici u poslovima os , sve se cesce nazivaju brokerima. Pojam brokera vezuje se za anglosaksonsko pravo, pri cemu brokeri nisu specifixnost samo delatnosti os, vec za citave delatnosti posredovanja pri kupoprodajnim odnosima, vezanim za robu i hartije od vrednosti. Posebno su znacajni berzanski brokeri, dok se prvi brokeri u os vezuju za najstariju granu os, a to je pomorsko os. U savremenim uslovima, brokeri su posrednici u svim grana os. U razvijenim zemljama trzisne privrede brokeri su institucije preko kojih se obavlja veliki deo poslova zakljucivanja ugovora o os, sto kod nas nije slucaj.

UDRUZENJE OSIGURAVAJUCIH ORGANIZACIJA SRBIJE I GARANTNI FONDUdruzenje osiguravajucih organizacije Srbije

Udruzenje osiguravajucih organizacija Jugoslavije osnovano je 1968 godine i tokom proteklih 30 godina dozivljavalo je promene u svom statusu koje su nastajale i to kada i promene pravnog polozaja osiguravajucih organizacija. Na osnovu Zakona, Udruzenje vrsi sledeca javna ovlascenja: propisuje i stampa obrasce i vrsi kontrolu upotrebe medjunarodne karte za os motornih vozila od odgovornosti za stete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji i inostranstvu, kao i obradu odstetnih zahteva u vezi sa tim osiguranjem, predstavlja organizacije za os pred drzavnim i drugim nadleznim organima u zemlji i medjunarodnim organizacijama za os, utvrdjuje visinu doprinosa organizacije za os za obrazovanje sredstava Garantnog fonda, upravlja i koristi sredstava Garantnog fonda, priprema i vrsi procenu odstetnih zahteva i ostvaruje regresne zahteve u vezi sa koriscenjem sredstava Garantnog fonda, donosi kodeks ponasanja u poslovima os, prikuplja statisticke i druge podatke od organizacije za osi vrsi njihovu obradu po grupama i vrstama os radi izrade tehnickh osnova tarifa premije i obavljanja drugih akutarskih poslova. Na osnovu Statuta Udruzanja definisano je da Udruzenjem upravljaju clanov a to su osiguravajuce organizacije koje su podnele zahtev za prijem u clanstvo i koje su se u pismenoj formi saglasne sa Statutomi drugim opstim aktima Udruzanja. Organi Udruzanja su: Skupstina, Upravni i Nadzorni odbor, Generalni sekretar. U delokrugu rada Udruzanja, postoje dve vrste poslova: prvi, koji cini vrsenje javnih ovlascenja i drugi koji sacinjavaju svi ostali poslovi.

Garantni fond

Garantni fond sacinjavaju sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za os, a radi ekonomske zastite putnika i trecih ostecenih lica. Pri tome je odredjeno da se sredstva garantnog fonda koriste za naknadu stete:

1. prouzrokovanim upotrbom motornog vozila tj vazdyhoplova za koji nije bio zakljucen ugovor o obaveznom os.

2. zbog smrti, povrede tela ili narusavanja zdravlja prozurokovanim upotrbom nepoznatog vozila ili vazduhoplova

3. prouzrokovanih upotrebom motrnog vozila tj vazduhoplova za koji je zakljucen ugovor o obaveznom os sa organizacijom za os nad kojom je otvore stecajni postupak.

Sredstva garantnog fonda koriste se za izmirenje obaveze nastalih iz sva tri zakonom utvrdjena obavezna osiguranja, dakle kod os vlasnika tj korisnika motornih i prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima, os vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricenje trecim licima i obaveznog os putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja. cetvrti vid obevzenog osiguranje depozita gradjana kod banaka i drugih finansijskih organizacija , koje jos nije naslo svoju primenu u praksi, nije zastupljeno u garantnom fondu. Procenu i likvidacija steta obavljaju osiguravajuceg organizacije, clanice Udruzanja i to saglasno posebnim ugovorima koje treba da zakljuce Udruzenja i osiguravajuce organizacije. Sredstva garantnog fonda za podmirivan je obaveza koje su zakonom regulisane i za pokrivanje troskova poslovanja fonda, organizacije za os obrazuju izdvajanjemiz premije obaveznih osi sredstava ostvarenih od regresnih zahteva prema licima koja nisu zakljucila ugovor o obaveznom osiguranu. Stete nastale usled smrti, povrede tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova nadoknadjuju se do iznosa na koji je Zakonom ogranicena obaveza organizacija za os za stete prourokovane upotrebom putnickih vozila, odnosno vazduhoplova. Pri tome, ako se posle isplate naknade stete ustanovi da he odredjeno motorno vozilo tj vazduhoplov prouzrokovao stetu, regresivni zahtev se ostvaruje prema organizaciji za os sa kojom je bio zakljucen ugovor o obaveznom os , takodje za isplaceni iznos naknade stete, kamate i troskove. Iz sredstva Garantnog fonda nadoknadjuje se i stete prourokovana upotrebom motrnog vozila, osnosno vazduhoplova kada je zaskljucen ugovor o obaveznom os sa organizacijom za os nad kojoj je otvoren stecajni postupak.

POLISA OS I DRUGI DOKUMENTI U OS

POLISA OS

Najvazniji dokument u delatnosti os je polisa os. U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar tj osigurano lice, rizik obuhvacen osiguranjem, trajanje osi period pokrica, svota osili izjava da je os neograniceno, premija ili doprinos, datumizdavanja polise i potpisi ugovornih strana. Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa, u polisi os zivota moraju biti sadrzani: ime i prezime lica na ciji se zivot odnosi os, datum njegovog rodjenja i dogadjal ili od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svote. U Zakonu o obligacionim odnosima definise da prema sporazumu ugovaraca, polisa moze glasiti na odredjeno lice, po naredbi ili na donosioca, dok se za polisu os zivota odredjuje da moze da glasi na odredjeno lice ili po naredbi ali ne moze na donosioca . Uobicajeno je da polisa ima dva dela. Prvi, koji se moze nazvati zakonski jer sadrzi elemente koji su definisani u Zakonu a drugi deo je operativno-tehnicki iima pomocno-prateci karakter uz prethodno navedeni zakonski ili osnovni deo polise. U pomenuti operativno-tehnicki deo spadaju bitni podaci o predmetu os, dopunske opasnosti pod uslovom da su ugovorene, razni doplatzi, popusti i napomene koji mogu biti vrlo znacajne

LIST POKRICA I DRUGI DOKUMENTI U OS

Polisa os moze biti privremeno zamenjena listom pokrica u koji se unose bitni sastojci ugovora. List pokrica se izdaje po pravilu, nakon zakljucenog ugovora o os, a pre izdavanja polise, s obzirom da ne postoje poznta i relevantni podaci da bi se sacinila polisa. List pokrica se izdaje cesto i u situaciji kada jedano osiguranik menja osigurabaca. Tada novi osiguravac, izdajuci list pokrica, odmah preuzima novog osiguranika u svoj portfelj uz klauzulu da ce nositi rizik u visini i obimu prema nacinu zakljucenog os sa prethodnim osiguravacem, a pri tome osiguranikima kontinu itet u os. Pored polise osi lista pokrica u os se pojavljuju i drugi dokumenti kao sto je certifikat os, "slip" i "cover note". . Certifikat os nema veci znacaj u nasem osiguranju. Izraz certifikat najcesce se vezuje za ugovor o kontroli robe, gde predstavlja ispravu sa nalazima o izvrsenoj kontroli. Certifikat os u pravnom pogledu, nije polisa os nego samo potvrda da je odredjeno os sklopljeno, ali se u praksi, certifikat prima kao i sama polisa, narocito ako je u pitanju certifikat os koji je ispostavilo drustvo za os. "Slip" je dokument koji se koristi u anglosaksnonskom pravu. Po svom karakteru predstavlja dokumet koji ima elemente i ponude za zakljucenje ugovora i lista pokrica. Slip sastavlja posrednik u osiguranikovo ime i u njemu se nalaze svi bitni podaci o riziku koji se zeli osigurati. Dok se ne potpise slipima karakter ponude za osiguranje, a nakon sklopljenog sporazuma posrednik jedan primerak zadrzava za sebe a drugi daje osiguravacu. "Cover note" je dokument koji, na osnovu elementa "Slipa" posrenici u osispostavljaju. Predstavlja belesku o pokricu na osnovu koje oni obavestavaju osiguranika da je pod delimicnim uslovima zakljuceno os, odnosno reosiguranje, kao i o udelu o ijedinih osiguravaca u njemu. Cover note je dokument kojim se u praksi potvrdjuje da je osiguravac tj reosiguravac prihvatio uslove iz slipa i daje saglasnost za pokrice tog rizika.

UGOVOR O OS

ZAKLJUCENJE UGOVORA O OS

Ugovor o os je jedan od znacajnih ugovora naseg pravnog prometa i regulisan je veoma detaljno odredbama Zakona o obligacionim osnosima s tim da se te norme ne odnose na plovidbena os za koje vazi poseban Zakon o pomorskoji unutrasnjoj plovidbi iz 1977 i na os potrazivanja-kredita i na reosiguranje. Po svojoj pravnoj prirodi to je dvostrano-teretni ugovor, aleatoran u principu formalan, adhezioni, sukcesivni i ugovor medjunarodnog poverenja. U Zakonu o obligacionim odnosima se definse ugovor o os kao ugovor koji se obavezuje ugovarac os da plati odredjeni iznos organizaciji za os a osiguravaca se obavezuje da ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj, isplati osiguraniku ili nekom treceme licu naknadu tj ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo.

Kad je ugovor zakljucen

Ugovor o os se smatra zakljucenim kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja ili list pokrica. Moguce je i neformalno zakljucenje ugovora o os u situaciji kada osiguravac prihvati pismenu ponudu ponudioca, odnosno kad istu izricito ne odbijr u predvidjenom roku. Znacajno je da ponuda mora biti ucinjena pismeno jer usmena ponuda ne obavezuje. Pismena ponuda za zakljucenje ugovora o os ucinjena osiguravacu vezuje ponudioca za vreme od osam dana od dana kada je ponuda prispela osiguravacu, ako nije odredjen kraci rok, a ako je potreban lekarski pregled onda za vreme od 15 dana. Osnovno je pravilo da zaklljucenje ugovora o os prati i potpisivanje i izdavanje polise. U Zakonu se daje mogucnost da se moze zakljuciti ugocor o os a da se pri tome ne izda polisa os, pri cemu se ne odustaje da se mora platiti premija osiguranja. Pojavominterneta omoguceno je da se ugovor o os zakljuceju koriscenjem ovog medija. Tako je najvece kinesko osiguravajuce drustvo ponusio preko interneta zakljucenje vise jednostavnih osiguranja od nezgoda. Za interesovani treba da ispune obrazaca na njenoj strani i da poslaju potvrdu SMS-omi ugovor je zakljucen. Preko interneta se vrsi i brza i efikasna likvidacija steta.

Zakljucivanje ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenja

Pravilo je da ko zakljuci ugocor o os u ime drugog lica, a bez njegovog ovlascenja , odgovara osiguravacu za obaveze iz ugovora sve dok da onaj u cije ime ugovor zakljucen ne odobri. Pri tome za interesovani moze odobriti ugovor i posto se dogodio osigurani slucaj. Ukoliko je odobrenje odbijeno, ugovoraca os duguje premiju i to za period os u kome je osiguravac obavesten o odbijanju odobrenja. Moze se konstatovati da se kod zakljucivanja ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenje, u stvari radi o primeni instituta opsteg ugovornog prava o tzv. poslovodstvu bez usluga.

Osiguranje za tudji racun ili za racun koga se tice

U slucaju os za tudji racunili za racun koga se tice , obaveze placanja premije i ostale obaveze iz ugovora duzan je da izvrsava ugovarac os. Bitno je da om ne moze vrsiti pravo iz os, cak i u slucaju kada drzi polisu, bez prestanka lica ciji je interes osigurani kome ona pripada . Pri tome, ugovarac os nije duzan da preda polisu za interesovanom licu dok mu ne bude nadoknadjen iznos koji je platio na ime premije osiguravacu, kao i iznos na ime troskova ugovora. Ugovarac os ima pravo prvenstvene naplati tih potrazivanja iz dugujuce naknade, kao i pravo da zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravaca, U slucaju zakljucenja os za tudj racun koga se tice, postoje tri razlicita lica. Osiguravac ciji se status ne menja zato sto je zakljuceno os za tudji racunili za racun koga se tice. Status mu se ne menja, jer njegova osnovna obaveza i dalje stoji da u slucaju nastupanja osiguranog slucaja isplti naknadu stete, a zadrzava svoje osnovno pravo na premiju.

Obaveze osiguranika, odnosno ugovaraca os

Obaveze u momentu zakljucenja ugovora

Prilikom zakljucenja ugovora ugovarac o je u obavezu da prijavi sve okolnosti koje sum u poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate a od znacaja su za ocenu rizika. To su one okolnosti od kojih zavisi da lice biti zakljucen ugovor o osi pod kakvim uslovima bi se zakljucio jer su iste od uticaja na obim pokrica i visinu premije. Osiguranik je u obavezi da tacno odgovori na pitanja iz upitnika, ukoliko mu takav upitnik osiguravac dostavi i da pruzi druga dodatna obavestenja koja sum u poznata a o kojima nema pitanja u upitniku, Takodje je u obavezi da omoguci osiguravacu da se uveri da li su tacno prijavljene sve okolnosti koje su od uticaja za ocenu rizika i ukoliko osiguravac iskoristi ovo pravo moze se smatrati da je bio upoznat sa okolnostima koje se mogu utvrditi normalnim pregledom

Obaveza placanja premije

Osnovna i najvaznija obaveza ugovaraca osiz ugovora o os je obaveza placanja premije. Placanje premije os je obaveza ugovaraca os a ne osiguranika s obzirom da ta dva subjekta ne moraju uvek biti ista lica. Premiju moze platiti ugovaraci on je duzan u pogledu placanja premije ali je osiguravac duzan da primi isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da premija bude placena a to moze biti i osiguranik-korisnik os ili pribavilac osigurane stvari. Ugovorne strane slobodnom voljom ugovaraju dospelost placanja premije saglasno odredbama ZOO. Moze se ugovoriti da se premija placa odjednomi tada vazi pravilo da se placa prilikom zakljucenja ugovoa, osim ako se ugovori da se placanje izvrsi u nekom kasnijem roku. Ugovorne strane se mogu opredeliti da se premija placa u ratama odnosno odredjenim rokovima. Kod visegodisnjih ugovora o os obicno se ugovara dan na koji svake godine dospeva obaveza placanja premije a kod os zivota redovno se unosi klauzula da se ugovoreni iznos premije placanja svakog meseca. Ugovorne strane mogu propustiti da u polisi opredele dospelost premije i u tom slucaju vazi pravilo da je ugovarac os duzan da plati premiju odjednomi to prilikom zakljucenja ugovora, Bitno je da u polisi-ugovoru u os premija bude navedena , odnosno vrednosno odredjena ili odredjena tako da se prema podacima koji su navedeni u samoj polisi moze sasvim precizno ista odrediti. Pod mestom placanja premije podrazumeva se da je to mesto u kome ugovarac osima svoje sediste tj prebivaliste, ako ugovorom nije odredjeno neko drugo mesto. Bez obzira na to za koji model placanja premije se osiguravaci ugovarac os opredela, nacin placanja premije treba konstatovati na samoj polisi os ili u posebnom sporazumu koji regulise nacin tj dinamiku placanja premije. Placanje premije predstavlja odlozan uslov za nastupanje dejstvapunovazno zakljucenog ugovora o os kada je ugovarac os preuzeo obavezu da premiju plati prilikom zakljucenja ugovora, a osiguravajuce pokrice nastupa narednog dana po placanju premije tako da na sam dan placanja premije osiguranik ne uziva osiguravajuce pokrice. Obaveza osiguravaca pocinje narednog dana od dana uplate premije ukoliko je ugovoreno da se premija placa prilikom zakljucenja ugovora a ako se placa kasnije, osiguravajuce pokrice pocinje od dana odredjenog u ugovoru koa dana pocetka os. Ukoliko ugovarac os ne plati premiju koja je dospela posle zakljucenja ugovora niti to ucini drugo za interesovano lice, ugovor o os prestaje, po samom zakonu , po isteku roka od 30 dana od dana kada je ugovaracu os upuceno preporuceno pismo osiguravaca sa obavestenjem o dospelosti premije, ali s tim da taj rok ne moze isteci pre nego sto protekne 30 dana od dospelosti premije. Kada ugovarac jasni sa ispunjenjem svoje obaveze osiguravacu pripada i pravo na zateznu kamatu i to za period dana dospelosti placanja premije pa sve do njene isplate. I osiguravaci ugovarac os koji se pojavljuju u svojstvu poverilaca i duznika mogu biti subjekti cesije ali i postupka promene duznika. Promena duznika se u nasem pravnom sistemu javlja u tri vida, kao: preuzimanje duga, pristupanje dugu, preuzimanje ispunjenja. Preuzimanje duga vrsi se ugovoromizmedju duznika i preuzimaoca na koje je pristao poverilac. Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto predjasnjeg duznika a ovaj se oslobadja obaveze. Pristupanje dugu nastaje ugovoromizmedju poverioca i treceg lica kojim se ovaj obavezuje poveriocu d ace ispuniti njegovo potrazivanje od duznika a trece lice stupa u obavezu pored duznika. Preuzimanje ispunjena se vrsi ugovoromizmedju duznika i nekog treceg lica kojim se ovaj obavezuje prema duzniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu.

Obaveze u toku trajanja os

Ugovarac os je u obavezi da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti koja moze biti od znacaja za ocenu rizika. Ugovarac os je duzan da bez odlaganja obavesti osiguravaca i povecanju rizika, ako je rizik povecan nekim njegovim postupkom, a ako se povecanje rizika dogodilo bez njegovog ucesca, duzan je da ga obavesti u roku od 14 dana od trenutka kada je za to saznao. Ako je povecanje rizika takvo da osiguravac ne bi zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u momentu zakljucenja ugovora, on moze raskinuti ugovor, Ukoliko je povecanje rizika takvo da bi osiguravac preuzeo isti ali uz vecu premiju, on moze ugovaraca da predlozi novu stopu premije, a ako ovaj to ne prihvati u roku od 14 dana od prijema predloga nove stope ugovor prestaje po samom zakonu. Ugovor o os ostaje na snazi i osiguravac se vise ne moze koristiti ovlascenjima da predlozi ugovaracu os novu stopu premije ili da rskine ugovor, ako ta ovlascenja ne iskoristi u roku od mesec dana od kada je ma na koji nacin doznao za povecanje rizika, ili ako jos pre isteka roka na neki nacin polaze da pristaje na produzenje ugovora. Moguce je da si osigurani slucaj dogodi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika. Pravilo je da ako se osigurani slucaj desi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika ili posto je obavesten o povecanju rizika , ali pre nego sto je ugovor raskinuo ili postiga sporazum sa ugovaracem os o povecanju premije, dolazi do smanjenja naknade , u srazmeri izmedju placenih premija i premija koje bi trebalo platiti u odnosu na povecani rizik. Osiguranik je u obavezi da u cilju zastite osigurane imovine preduzima odredjene zastitne mere i da se kao dobar privrednik stara o svojojimovini bez obzira da le je to duzan da cini u smislu uslova osili u smislu propisanih mera zastite. Ukoliko se ne ponasa na taj nacin osiguranik moze da izgubi pravo na naknadu iz os potupno ili delimicno.

Obaveze kad nastupi osigurani slucaj

Kada nastupi osigurani slucaj osiguranik je u obavezi da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se steta sto je moguce vise smanji, a osiguravac je u obavezi da osiguraniku naknadi troskove nastale u preduzimanju ovih aktivnosti caki onda kada su nastojanja osiguranika ostala bezispeha. Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu bez opravdanja, obaveza osiguravaca se smanjuje za onoliko za koliko je nastala veca steta zbog nepreduzimanja mere sprecavanja, s tim da je na osiguravacu teret dokazivanja uzrocne veze izmedju nepreduzimanja aktivnosti osiguranika i nastupanja vece stete. Osiguranik je u obavezi da obavesti osiguravaca o nastupanju osiguranog slucaja u roku od tri dana od dana kada je saznao da je osigurani slucaj nastupio. U slucaju da osiguranik propusti da prijavi osigurani slucaj u roku, ne gubi pravi na naknadu, odnosno ugovorenu svotu, ali ima obavezu da osiguravacu naknadi stetu koja je u uzrocnoj vezi sa takvim propustanjemi koju osiguravac mora dokazati. Uslovima os moze biti predvidjneo da osiguranikima obavezu da pored osiguravaca obavesti i nadlezni organ o nastupanju siguranog slucaja i ukoliko ne ispostuje ovu obavezu duzan je da osiguravacu naknadi stetu koja zbog tog propustanja nastupi.

Obaveze osiguravaca

Obaveze u momentu zakljucenja ugovora

Prilikom zakljucenja ugovora o os osiguravac je u obavezi da osiguranika upozna sa opsti i posebnim uslovima osi da mu ih uruci. U slucaju da su na polisi odstampani uslovi smatra se da je obaveza izvrsena predajom kopije polise. Posledica ne ispunjenja ove obaveze osiguravac je nemogucnost pozivanja na odredbe uslova u pogledu iskljucenja obaveze osiguravaca u odredjenim situacijama zbog nepostovanja odredbi uslova od strane osiguranika jer se uslovi tada ne smatraju sastavnim delovima ugovora o os. Prilikom zakljucenja ugovora i izrade polise osiguravac mora voditi racuna da usaglasi sadrzaj polise sa uslovima os, a ukoliko zeli u konkretnoj situaciji da u nekom delu odstupi od uslova os tada u polisi moze to predvideti. Osiguravaca vezuju uslovi os koji su sastavni deo ugovora o osi uo bavezi je da ihispostuje jer sadrzinu ugovra o os opredeljuju opsti i psebni uslovi os. Osiguravac je u obavezi da osiguraniku preda polisu os. Polisa os predstavlja pismeno o ugovoru o os koje u vidu formalnog ugovora osiguravac daje na potpis ugovaracu os. Ako je ugovor zakljucen na nedredjeno vreme, ugovaraci ne moraju svake godine da potpisati novu polisu.

Obaveze u toku trajanja osiguranja

Osiguravajuca drustva su u obavezi da formiraju fondove koji su namenjeni za isplatu steta osiguranicima i da ove rezerve os odrzavaju na odredjenom nivou izdvajanjem sredstava za njihovu popunu i adekvatnim plasiranjem sredstava. Putem saosiguranja i reosiguranja rizika koji su veci od samopridrzaja osiguravac pruza izvesnost ugovaraca os da ce moci u slucaju potrebe da izvrsi svoju obavezu. Osiguravacima pravo da vrsi kontrolu preduzimanja preventivnih mera koje je u obavezi da preduzima osiguranik. Ukoliko osiguranikizgubi polisu os osiguravac je u obavezi dam u na njegov zahtevizda kopiju polise

Obaveze kad nastupi osigurani slucaj

Osnovna obaveza osiguravaca sastoji se u isplati naknade stete ili ugovorene svote. Po pravilu osiguranika da je nastupio slucaj osiguravac je u obavezi da izvrsi uvidjaj radi utvredjenja stete i procenu stete. Na osnovu izvrsene prijave stete i procene osiguravacu je u obavezu da u zakonomili ugovorom odredjenom roku isplati osiguraniku naknadu. ZOO je predvideo da osigurac ovu obavezu mora da izvrsi u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana i koji se racuna od dana kada je osiguravac dobio obavestenje da se dogodio osigurani slucaj. Obaveza osiguranika tj korisnika os , ne samo da prijavi nastupanje osiguranog slucaja nego i da pruzi dokaze da je on za ista nastupio i da je obuhvacen osiguranjem , kao i da pruzi dokaze za utvrdjivanje visine nastale stete. Kada osiguravac padne u docnju zbog ne isplate stete, ukoliko je ugovoreno da osiguravac placa naknadu a ne ugovorenu svotu, I ako je steta koju je poverila-osiguranik pretrpeo veca odiznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, poverilacima pravo da zahteva razliku do potpune naknade stete. Stete se moze ogledati u gubitku vrednosti odredjene stvari koju poverilac nije mogao usled docnje duznika da pribavi ili u kakvom drugom gubitku. Osiguranik moze da odbije dam u osiguravacisplati nakandu iz os jer nije zadovoljan visinom ponudjene nagrade i ako se u sporu utvrdi da osiguranik nije bio u pravu, osiguravac nije u obavezi da plati naknadu za stetu koju je osiguranik pretrpeo zato sto mu naknada nije odmahisplacena, jer osiguravac nije kriv za zadocnjnje u isplati stete. Osiguravac ne moze odbiti da isplati stetu pozivajuci se na uslove os prema kojima on ne mora da placa stetu koju je prouzrokovao njegov siguranik vozeci vozilo u alkoholisanom stanju, jer pravila os regulisu samo odnose izmedju ugovarac os , tako da je osiguravac duzan da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom ostecenom licu u ugovorenom roku kada se dogodi osigurani slucaj. Ako je ugovarac os, osiguranik ili korisnikizazvao osigurani slucaj namerno ili prevarom, pravilo je da osiguravac nije obavezan ni na kakva davanja, a suptona ugovorna obaveza nema pravna dejstva.

Trajanje i prestanak dejstva os

Ugovor o os je u nacelu zakljucen kada ugovorne strane potpisu polisu ili list pokrica odnosno kada na drugi neformalan nacin zakljuce ugovor. Pocetak dejstva ugovora o os opredeljuju stranke u ugovoru-na polisi. Uobicajeno je da se u uslovima os predvidi izmedju ostalog . pocetak delovanja ugovora o os. Prema duzini trajanja ugovor se moze zakljuciti na odredjeno i neodredjeno vreme trajanja. Ugovor o os se moze zakljuciti kao kratkorocni, visegodisnji i dugorocni. Kratkorocni ugovor o os je onaj koji se zakljucuje na period od jedne godine. Visegodisnji ugovor o os je ugovor koji je zakljucen na odredjeni tok sa vaznoscu za perid preko jedne ili za vise godina. Dugorocni ugovori o os sa neodredjenim rokom trajanja su oni ugovori kod kojih se samo odredjuje datum pocetka dejstva ugovora. Kada se zakljuci ugovor o os sa odredjenim rokom trajanja moguce je da nakon isteka toka trajanja dodje do precutnog produzanja dejstva ugovora ukoliko ugovorne strane nastave da se ponasaju kao da je ugovor na snazi, ugovarac placa premiju a osiguravac nosi osiguravajuce pokrice i prima premiju os. Ugovor o os prestaje najcesce istekom toka na koji je zakljucenili ispunjenjem. Smatra se da su redovni nacini prestanka ugovora o os, pored navedenihi otkaz ugovora na ugovoreni nacin, nastupanje osiguranog slucajjampropast stvari, promena vlasnika stvari, smrt osiguranog lica pre isteka ugovora. Kao neredovni nacin prestanka ugovora smatraje se nistavost ugovora, raskig, stecaj osiguravaca i sl. Propisano je da se ugovorom o os, odnosno uslovima os ne moze iskljuciti pravo svake ugovorne strane da raskine ugovor na naci na koji je zakonom propisano da se ugovor moze raskinuti. Ugovor o os prestaje i u slucaju da dodje do propasti predmeta osiguranja. Kada nastupi osigurani slucaj i predmet os prestane da postoji usled realizacije rizika na njemu ugovor o os prestaje. Ukoliko dodje do propasti predmeta os u celini usled dejstva dogadjaja, odnosno realizacije rizika koji nije pokriven osiguranjem, ugovor o os prestaje da prozivodi dejstvo momentum propasti stvari. Moguce je da dodje do ponistenja ugovora o od u situaciji kada je u momentu zakljucenja ugovora bio prisutan uzrok bez prestanka. Ugovor moze biti apsolutno nistavili relativno nistavi moze biti nistav ceo ugovorili samo neki delovi ugovora. Do raskida ugovora o os moze doci iz uzroka koji su nastali nakon zakljucenja ugovora iz razloga predvidjenih zakonom ili ugovorom. Nije moguce da do raskida dodje jednostranomizjavom ugovorne strane pre isteka roka vaznosti ukoliko to nije predvidjeno samim ugovorom. Ukoliko dodje do stecaja ugovaraca os, os se nastavlja, ali svaka ugovorna strana ima pravo da rskine ugovor o os u roku od tri meseca od otvaranja stecaja. U tom slucaju stecajnoj masi ugovaraca os pripada deo placene premije koji odgovara preostalom vremenu os. U slucaju stecaja osiguravac, ugovor o os prestaje po isteku 30 dana od otvaranja stecaja.

ZASTARELOST KOD UGOVORA O OS

U Zakonu o obligacionim odnosima zastarelost se definise uopsteno. sto znaci da se ta univerzalna pravila primenjuju i na ugovor o os ali rokovi zastarelosti za ovaj ugovor su utvrdjeni posebno. Zastareloscu prestaje pravo da se zahteva ispunjenj obaveze i da on o nastupakada protekne zakonom odrdjeno vreme u kome je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze. Potrazivanja ugovaraca os tj treceg lica iz ugovorao os zivotu zastarevaju za 5 godinaa iz ostalih ugovra o os za tri godine, racunajuci od prvog dana posle protekle kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo. Ako za interesovano lice dokaze da do dana odredjenog na prethodno navedeni nacin nioje znalo da se osigurani slucaj dogodio, zastarevanje pocinje od dana kada je za to saznalo, s tim da u svakom slucaju potrazivanje zastareva ko od zivota za 10 a kod ostalih za 5 godina odd nana odredjenog na prethodno navedeni nacin. Osnovno pravilo je da zastarelost pocinje da tece prvog dana posle dana kada je poverilacimao pravo da zahteva ispunjenj obaveza, ako zakonom za pojedinacne slucajeve nije nesto drugo propisano. Medjutim, kog ugovora o os zastarelost pocinje da tece racunajuci od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo, tj ako za interesovano lice dokaze da do dana odredjenog na prethodni nacin nije znalo da se osigurani slucaj dogodio, tada zastarevanje pocinje da tece od dana kada je za t saznalo. U slucaju o sod odgovornosti treceg, osteceno lice zahteva naknadu od osiguranika, ili je dobije od njega, zastarevanje osiguranikobog z\ahteva prema osiguracu pocinje od dana kada je osteceno lice trazilo sudskim putem naknadu od osiguranika tj kada ga je osiguranik obestetio. Neposredan zahtev treceg ostecenog lica prema osiguravacu zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za stetu. Zastarevanje potrazivanje koje pripada osiguravacu prema trecem licu odgovornom za nastupanje osiguranog lsucaja pocinje da tece kada i zastarevajnje potrazivanja osiguranika prema tom licu i navrsava se u istom roku.

UGOVOR O OS I DRUGI UGOVORI ROBNOG PROMETA, ODNOSNO UGOVORI U PRIVREDIUgovor o os spada u ugovore robnog prometa tj ugovore u privredi. Zakon o obligacionim odnosima ugovor o os, kao i uostalomi brojni drugi ugovori kao sto je ugovor o prodaji, spediciji itd ne odredjuju se kao ugovori robnog prometa, ali je uglavnom opsteprihvaceno u teoriji, da se navedeni ugovori blize nazivaju ugovori robnog prometa, tj ugovori u prirodi. Ugovor o os je nesumljivo samostalan ugovor, mada sus se u teoriji pojavljivala i misljenja da zbog velike razlicitosti pojedinih vrsta ugovora o os, ne bi trebalo govoriti o jedinstvenom ugovoru o os, nego o vise razlicitih ugovora o os su jedinstveni, tako da se radi o jedinstvenom ugovoru kojih naravno ima vise vrsta i koji imaju svoje posebnosti. Najznacsjniji ugovor robnog prometa je ugovor o prodaji koji se u Zakonu o obligacionim odnosima definise tako sto se odredjuje da se ugovorom o prdaji obavezuje prodavac da stvar koju prodaje preda kupcu tako da kupac stekne pravo raspolaganja , odnosno pravo svojine , a da se kupac obavezuje da prodavcu plati cenu, Ako je predmet ugovora o prodaji osiguran a ponekad je to i uslo iz ugovora o prodaji, koji moze biti obaveza i prodavca i kupca, tada vaze i pravila koja pro isticu iz zakljucenog ugovora o os. Ugovor o posredovanju se u Zakonu definise tako da se njim posrednik obavezuje d ace nastojati da nadje i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljucivanju odredjenog ugovora a nalogodavac se obavezuje dam u isplati odredjenu naknadu ako taj ugovor bude zakljucen. Drustva za os zakljucuju ugovor o posredovanju sa registrovanim agencijama koje posreduju pri zakljucivanju ugovora o os, pri cemu ugovore zakljucuju osiguravaci i ugovoraci os, a posrednici samo olaksavju zakljucivanje ugovora, dovodjenjem u vezi buducih ugovornih strana. Ugovorom o trgovinskom zastupanju zastupnik se obavezuje da se stalno stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcemi da u tom smislu posreduje izmedju njihi nalogodavca, kao i dap o dobijenom ovlascenju zakljucuje ugovore sa trecim licima u ime i za racun nalogodavca, koji mu se obavezuje dam u za svaki zakljuceni ugovorisplati odredjenu naknadu. . Sustina tzv brokerskog ugovora je zakljucenje ugovora o os u ime i za racun svog nalogodavca tj drustva za osi da za to broker ima pravo na naknadu tj proviziju. Po Zakonu , ugovorom o spediciji ili otpremanje otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjene stvari zakljuci u svoje ime i za racun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebe za izvrsenje prevoza, kao i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. Celokupno transportno os je prakticno nedvojivo od spedicije. Ugovorom o uskladistenju skladistar se obavezuje da primi i cuva odredjenu robu i da preduzme potrebne ili ugovorene mere radi njegovog ocuvanja u 31odredjenom stanju i dalje preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlascenog lica, a ostavodavac se obavezuje dam u za to plati odredjenu naknadu na cuvanje samo ako je to ugovoreno

SAOSIGURANJE I REOSIGURANJE

SAOSIGURANJE

Saosiguranje je definisano u Zakonu o obligacionim odnosima, Zakonu o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi, Zakonu o os. U Zakonu o obligacionim odnosima je odredjeno da kada je ugovor o os zakljucen sa vise osiguravaca koji su se sporazumeli o zajednickom snosenju i raspodeli rizika, svaki osiguravac naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za potpunu naknadu. Iz navedene definicije saosiguranja pro izilazi nekoliko bitnih cinjenica:

1. da bi postojalo saosiguranje neophodno je postojanje najmanje dva osiguravaca, uz mogucnost postojanja i vise osiguravaca

2. neophodan je Sporazum izmedju osiguravaca o zajednickom snosenju i raspodeli rizika. Iako u Zakonu nije utvrdjena obavez ada se taj Sporazum zakljuci u pismenoj formi , jasno je da se to mora uciniti, s obzirom da ni ugovora o os nema bez potpisane polise os

3. neophodno je da se potpise jedinstvena polisa os u kojoj se moraju iamdju ostalog, naznaciti ko su osiguravaci a ko je ugovarac os.

4. saosiguranje podrazumeva uspostavljanje dve vrste odnosa. Prvi odnos nastaje izmedju dva ili vise osiguravaca, koji postaju saosiguraci i ugovaraci osi drugi odnosizmedju osiguravaca tj saosiguravaca i tice se nacina zajednickog nosenja i rapspodele rizika.

5. svaki saosiguravac odgovara osiguraniku za potpunu naknadu stete, bez obzira sto u medjusobnom odnosu o zajednickom nosenju i raspodeli rizika preuzima nosenje samo jednog dela rizika.

Za razliku od Zakona o obligacionim odnosima gde je utvrdjena solidarna odgovornost saosiguraca, u Zakonu o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi nije utvrdjena solidarna odgovornost, vec svaki saosiguraca samostalno i nezavisno od drugih sadosiguraca odgvara samo za preuzeti deo rizika. I u Zakonu o os definisani su poslovi saosiguranja pri cemu zapazamo da se govori o poslovima saosiguranja, a ne o ugovoru o saosiguranju. Poslovi saosiguranja imovine i lica su definisani kao poslovi zakljucenja i izvrsenja ugovora o os sa vise osiguravaca koji su se sporazumeli o zajednickom snosenju i raspodeli rizika, tako da svaki osiguravac naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za potpunu naknadu/U praksi se cesto desva da vise osiguraca osigurava imovinu, imovinske interese i zaposlene jednog ugovaraca os a da se radi o samostalnim ugovorima os a ne o saosiguranju. U takvim slucajevima ugovarac os je sacionio vise samostalnih ugovora o os sa vise razlicitih osiguravaca, pri cemu je odvojio osigurane stvari tj izvrsio raspodelu rizika. U tom slucaju radi se o potpuno odvojenim ugovorima o os, gde osiguravaci nemaju nikakav medjusobni ugovorni odnos, pa nema ni pravnog odnosa medju njima, solidarne odgovornosti a samim tim ni odnosa saosiguranja

REOSIGURANJE

Reosiguranje je osiguranje osiguravaca

Pojam, uloga i znacaj

Reosiguranje se moze definisati kao ponovno os rizika od direktnog osiguravaca. Osiguravac deo svojih obaveza iz ugovora o os prenosi u reosiguranje, odnosno u pokrice kod drugog osiguravaca, na osnovu ugovora o reosiguranju, kojim jedna strana, reosiguravac, preuzima obavezu da drugoj strani, osiguravacu, plati deo iznosa ili cak i citav iznos koji je platio ili treba da plati osiguraniku ili osiguranicima a osiguravac prima obavezu da osiguravacu plati odredjenu premiju. Osnovni preduslov za postojanje reosiguranja jeste zakljucen ugovor o os. Kada osiguravac oceni da je rizik prevelik, on odredjuje koliki deo rizika moze podneti, odnosno isplatiti u slucaju nastanka stete a a da se ne ugroze vlastiti fondovi. Rizik preuzet u os osiguravac moze podeliti izmedju vise osiguravaca. Tada govorimo o saosiguranju i ovde osiguranik placa premiju svakom osiguravacu, a isto tako naplacuje stetu od svakog osiguravaca. Retrocesija je osiguranje reosiguravaca, kojim reosiguravac prenosi na druge reosiguravace deo rizika koje je preuzeo u pokrice od osiguravaca ili drugih reosiguravaca. Ekonomska svrha reosiguranja je potreba drustva za os za pokricem njihovih obaveza koje pro izilaze iz ugovora o os koje ne mogu sami izvrsiti putem sopstvenih raspolozivih sredstava.

Istorijski razvoj reosiguranja

Prvi ugovor koji je imao obelezja reosiguranja sklopljen je u Djenovi 1370 godine. Sklopljen je izmedju dvojice trgovca kao reosiguravaca i treceg trgovca osiguravaca kojim su se prva dva obavezala da ce osiguravacu naknaditi iznos stete koju bi ovaj bio duzanisplatiti osiguraniku ako nastupi osigurani slucaj za vreme polovidbe izmedju Djenove i Slujsa, posto se ovaj deo puta smatrao najopasniji za plovidbu. Prvi pisani propis u kome je pomenuto reosiguranje, donet je u 16 veku. Radilo se o zbirci propisa iz pomorskog osiguranja koja je sacinjena za potrebe suda u Rimu. Pravi razvoj reosiguranje dstize u 19 veku i kasnije, kada su se i pojavile velike reosiguravajuce kompanije u Svajcarskoj i Nemackoj. Poslovi reosiguranja su medjunarodnog karaktera i zahtevaju posebne metode analize rizika i utvrdjivanja tehnickih rezervi i samim tim posebne metode nadzora. U Evropskoj Uniji je radjeno na usaglasavanju nacionalnih propisa u domenu reosiguranja, sto je rezultiralo usvajanjem Direktive Skupstine i Saveta Evrope o reosiguranju. Direktiva se odnosi na profesionalna drustva za osiguranje ali ne i na pulove i drzavne reosiguravaceciji je garant drzava. Na osnovu odredbi Direktive omogucava se nadzor nad poslovanjem , odnosno kontrolu finansijske poslovanja i solventnosti reosiguravaca, kao i postojanje adekvatnih tehnickih rezervi i rezervi za izravnanje rizika vrsi nadzoni organ domicilne drzave reosiguravaca. Propisuje se obaveza za reosiguravajuca drustva za posedovanje adekvatnog kapitala za pokrice tehnickih rezervi i rezervi za izravnanje rizika, obaveza za adekvatnu disperziju investicija i raznovrsnostistih kao i odredjena ogranicenja pri investiranju. Osnovna nacela na kojima bazira reosiguranjeUgovor o osiguranju je pretostavka za zakljucenje ugovora o reosiguranju. Sve promene iz ugovora o os se reflektuju i na ugovor o reosiguranju. Osiguranje i reosiguranje su dva nezavisna pravna odnosa. Osiguranik ne mora da zna za ugovor o reosiguranju osiguravaca, niti moze crpeti nikakva prava iz ugovora o reosiguranju. Onsvoja prava i obaveze ostvaruje iskljucivo iz ugovora o os, pa se tako, ukoliko nastupi osigurani slucaj , sa zahtevom za naknadu iz osiguranja moze obratiti iskljucivo osiguravacu. U reosiguranju je opste prihvaceno da isplatom naknade iz reosiguranje na reosiguravaca ne prelaze preko osiguravaca prema trecem licu odgovornom za nastupanje osiguranog slucaja. Jedino se osiguravac moze obratiti trecem odgovornom licu za iznosisplacen osiguraniku pa i za deo koji je primio od reosiguravaca.

Specificnosti reosiguranja zivota

Premijske stope se zasnivaju na tablicama smrtnosti. Rizik osiguranika , koji umire u toku godine, povecava se sa njegovom staroscu. To znaci da se premija da se pokrije taj rizik povecava iz godine u godinu. Reosiguranje zivota je potrebno osiguravacu u cilju zastite svoje rezerve od nepovoljnogiskustva smrtnosti. Kod malog osiguravaca mortalitetno iskustvo ce biti veoma promenljivo i osiguravac ce zbog toga ograniciti svoj samoppridrzaj, po svakom pojedniacnom osiguraniku na razuman nivo. Visinu samopridrzaja odredjuje akutar, prema obimu rezervi, vrstama ugovora distribucije starosti i drugo. Veci osiguravac ce da ostvari smrtnost koja je mnogo bliza statistici i kod njega je glavni rizik smrtnosti onaj koji nastaje po velikim polisama. Trosak osiguravaca zivota od odstetnog zahteva koji nasataje usled smrti osiguranika je osigurana suma, manje rezerve upotrebive po polisi.

Razlike izmedju stvarnihi ocekivanih odstetnih zahteva mogu nastati usled:

1. promene u generalnom nivou smrtnosti

2. u slucaju rata, pozara , poplava i drugih prirodnih nepogoda

3. cinjenica da se ukupni portfelj moze sastojati od malog broja osiguranika sa ishodom dace iskustvo podlegati slucajnim fluktuacijama.

Reosiguranje zivota ima svoje specificnosti koje se bitno razlikuju od reosiguravajuceg posla kod nezivo itnih reosiguranja. Razlike se ogledaju:

1. Dok je reosiguranje zivota dugorocan posal, kod nezivotnih osiguranja radi se o kratkorocnom poslu

2. Osigurane sume su uglavnom male, dok sukod nezivotnih reosiguranja u pitanju velike osigurane sume

3. Posao reosiguranja zivota sadrzi podatke o individualnim rizicima a kod nezivotnih reosiguranja samo nekoliko podataka o individualnim rizicima

4. Vecinu aranzmana stoprocentno cine okvirniugovori, dok to nije slucaj kod nezivotnih reosiguranja, gde su generalni okvirni ugovori podeljeni izmedju mnogih reosiguraca

5. Kod zivotnih reosiguranja ne postoji datum otkaza okvirnog ugovora, kao ni mogucnost promene stope za posao na snazu, dok se kod nezivotnih reosiguranja ugovori obnavljaju godisnje, a moguca su i godisnja revidiranja

6. Uglavnom eksced