PRAVILNIK U VEZI SA KVALITETOM ALUMINIJUMSKE I PVC … · Ovaj pravilnik važi za vizuelnu ocenu površina prozora, spoljnih vrata, fasada i zimskih bašta/ konstrukcija sa staklenim

PRAVILNIK U VEZI SA KVALITETOM

ALUMINIJUMSKE I PVC STOLARIJE

Prozori, spoljna vrata, prozorske fasade - vizuelna ocena površina

elemenata prozora i vrata

Ovaj dokument je napravljen na osnovu smernica koje propisuju Udruženja proizvođača prozora i

vrata i to: Udruženje Prozori + Fasade iz Nemačke u svom dokumentu VFF Informacioni list i

Udruženje Plattform Fenster und Fensterfassaden i Privredna komora Austrije. Osnovu

informacionog lista čine odredbe kvaliteta i provere Zajednice za kvalitet prozora, fasada i kućnih

vrata e.V. i Zajednice za prozorske profilne sisteme od plastičnih materijala e.V. u njihovoj važećoj

verziji.

Sledeće smernice u vezi kvaliteta predstavljaju pomoć za neutralno ocenjivanje performansi prozora,

spoljnih vrata i fasadnih elemenata.

Izvori:

PRIRUČNIK ZA ENERGETSKU SERTIFIKACIJU ZGRADA (ESZ) – VODIČ ZA INVESTITORE, IZVOĐAČE I PROJEKTANT, Mart 2017 PRAVILNIK O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011) PRIRUČNIK O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U stambenim zgradama i kućama, Grad Beograd februar 2018 ÖNORM EN 12608: 2003 09 01 – Profili od polivinilhlorida bez omekšivača (PVC-U) za proizvodnju prozora i vrata – klasifikacija, zahtevi i postupci provere; ÖNORM EN 513: 1999 10 01 - Profili od polivinilhlorida bez omekšivača (PVC-U) za proizvodnju prozora i vrata – Određivanje autentičnosti i postojanosti na vremenske prilike veštačkim delovanjem vremenskih prilika; RAL GZ 716/1:2008-03 Plastični profilni sistemi za prozore – Obezbeđivanje kvaliteta – odeljak I: plastični profilni sistemi za prozore; DIN EN 20105-A03: 1994-19 Tekstili – provera postojanosti boje – odeljak A03: Merilo sivila radi vrednovanja puštanja boje; VFF informacioni list; KU.01 – mart 2009.; RAL GZ 716/1:2008-03 Plastični profilni sistemi za prozore – Obezbeđivanje kvaliteta – odeljak I: plastični profilni sistemi za prozore; RAL GZ695: 2005-10 Kvalitet i za proveru za prozore, ulazna vrata, fasade i zimske bašte; ÖNORM EN 12206-1:2004 09 01 – Materijali za presvlačenje – presvlačenje aluminijuma i aluminijumskih legura u građevinske svrhe – deo 1: Presvlačenje pomoću praha za presvlačenje; ÖNORM EN 12206-1:2004 09 01 Aluminiumlegierungen für Bauzwecke - Beschichtungsstoffe - Beschichtungen auf Aluminium u - Teil 1: Beschichtungen aus Beschichtungspulvern; ÖNORM EN 12020-2: 2008 08 – Aluminijum i aluminijumske legure – ekstrudirani precizni profili od legura EN AW-6060 i EN AW-6063 – deo 2: Granične mere i tolerancije forme; ÖNORM C 06 01 – Anodski oksidirani proizvodi od aluminijuma i aluminijumskih legura – Tehnički uslovi isporuke; DIN 67530 : 1982 01 – Reflektometar kao pomoćno sredstvo za ocenjivanje sjaja na ravnim bojenim površinama i plastičnim površinama; ÖNORM B 3803 Zaštita drveta u visokoj gradnji – presvlačenje na spoljnim ugradnim delovima od drveta; izdanje 2006-05-01 Smernica za vizuelno ocenjivanje gotovo obrađene površine kod drvenih prozora i prozorskih vrata; izdanje 2000-09; ÖNORM B 3803 Zaštita drveta u visokoj gradnji – presvlačenje na spoljnim ugradnim delovima od drveta (izdanje 2006-05-01); ÖNORM B 3738 Staklo u građevinarstvu – Izolaciono staklo, zahtevi za vizuelnim kvalitetom; izdanje 2008-07-01; ÖNORM B 8110-2 Toplotna zaštita u visokoj gradnji, deo 2 Difuzija vodene pare i zaštita od kondensa, izdanje 2003-07-01; ÖNORM B 5320 Građevinska spojna fugna za prozore, prozorska vrata, vrata i kapije na spoljnim građevinskim delovima – Osnova za planiranje i izvođenje; 2006-09-01; ÖNORM B 5305 2006 11 01 – Prozor – Kontrola i održavanje.; ÖNORM B 8110-2 Toplotna zaštita u visokoj gradnji

1. ENERGETSKA EFIKASNOST U SRBIJI

1.1 TOPLOTNA PROVODLJIVOST STOLARIJE U SRBIJI

Usvajanjem Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije 2008. godine, sa Akcionim planom za

sprovođenje, energetska efikasnost je utvrđena kao prioritetna mera ovog strateškog okvira.

Priručnik za energetsku sertifikaciju zgrada definiše stolariju kao najosetljiviji deo fasade zgrade Kod ovih

elemenata propisani su ukupni koeficijenti prolaženja toplote, za slučaj izgradnje novih zgrada, kao i za slučaj

rekonstrukcije i sanacije postojećih zgrada, kada se izvode radovi koji podrazumevaju zamenu postojeće

stolarije. U tom smislu, maksimalno dozvoljenu vrednost od 1,5 W/m2K ispunjavaju sledeće vrste prozora: PVC

i AL-PVC stolarija sa minimalno 5-komornim ramom i dvostrukim staklopaketom sa ispunom plemenitim

gasom, kao i prozori nove konstrukcije, kao što su kombinovani drvo-aluminijumski prozori sa trostrukim staklo

paketom i Al-PVC 6-komorni sa poliuretanskom ispunom u ramu i trostrukim zastakljenjem.

Vrednosti Ug (staklo) i Uf (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez uticaja toplotnog mosta. Toplotni

mostovi u transparentnim građevinskim elementima se dodatno obračunavaju i potiču od: spoja staklo-staklo u

termoizolacionom staklu (različita rešenja: aluminijumska spojnica, sintetička spojnica, specijalno termički

poboljšana spojnica); spoja staklo – okvir; spoja okvir – građevinska konstrukcija (ugradnja).

Osim odgovarajućeg tipa i kvaliteta prozora koji se ugrađuju, jako je važno da ugradnja bude izvedena na

pravilan način, kako bi se sprečila pojava toplotnih mostova na kontaktu ram prozora – zid, kao i loša

zaptivenost spoja. Na slici ispod prikazan je detalj pravilne ugradnje prozora sa kratkim opisom radova. U

slučaju nepravilne ugradnje, narušavaju se sva dobra svojstva kvalitetne stolarije. Ukupan gubitak toplote je

povećan – transmisioni zbog pojave toplotnih mostova, kao i ventilacioni, zbog loše zaptivenosti na spoju zid-

ram prozora. Kao posledica pojave toplotnih mostova, javlja se problem nastanka vlage i pojave buđi, što

svakako loše utiče na boravak u takvom prostoru.

1.2 ŠTA JE VAZDUŠNA PROPUSTLJIVOST PROZORA?

Potrebna zaptivenost prozora i vrata utvrđena je:

U Srbiji SRPS EN 1026:2017 za propustljivost vazduha i SPRS 12211:2017 za opterećenje vetrom

u Austriji u ÖNORM B5300

u Nemačkoj preko ift-smernice FE-05/2 (preporuke za korišćenje za prozore i spoljna vrata.Smernica za

utvrđivanje minimalne klasifikacije u zavisnosti od korišćenja. Deo 1: otpornost na vetar, zaptivenost

na udar kiše i propustljivost vazduha)

Za utvrđivanje klase zahtevnosti odlučujuće je delovanje vetra u zavisnosti od geografskog položaja, lokalnog

vetra, oblika i visine zgrade kao i situacije ugradnje.

Naš i međunarodni standard klasifikuje vazdušnu propustljivost prozora u 4 kategorije, s jedne strane u odnosu

na ukupnu površinu elementa, s druge strane u odnosu na dužinu fugni. Prozori visoke vrednosti od strane

markiranih proizvođača imaju po pravilu klasu 3 ili 4 vazdušne zaptivenosti.

Primer iz prakse:

Dvokrilna balkonska vrata sa spoljnim merama 2 x 2,4 m imaju ukupnu površinu od 4,8 m2 i dužinu fugne od

10,72 m. Ako vrata ispunjavaju (najvišu) kategoriju 4 prema EN 12207, onda je kod razlike pritiska 50 Pa u

odnosu na ukupnu površinu, dozvoljena vazdušna propustljivost od 8 [m3/h], a u odnosu na dužinu fugni od 5

[m3/h]. Pri tom je nebitno da li je navedeni prolaz vazduha raspoređen ravnomerno na prozoru ili je

koncentrisan na nekoliko mesta ili se pojavljuje samo na jednom mestu.

U praksi se prolaz vazduha utvrđuje najčešće (uslovljeno konstrukcijom) na nekoliko mesta ili čak samo na

jednom mestu, ali to ne znači automatski da je odgovarajući prozor nedovoljno zaptiven. Takva mesta su npr.

ćoškovi krila, krajevi štulpa/lažne prečke ili gornji elementi kod podizno-kliznih vrata (HST) sa srednjim

dihtungom.

1.3 ŠTA JE ZVUČNA IZOLACIJA?

Svetska zdravstvena organizacija propisala nivo od 65 db kao granicu buke iznad koje ona postaje štetna za

zdravlje, a optimum za stan u gradskoj stambenoj zoni bi trebalo da meri buku od maksimalnih 35 db.

Poređenja radi pored puta sa velikim saobraćajem prosečni nivo buke je 80 db, a sa srednjim obimom

saobraćaja 70 db. Dakle potebno je za 30 do 35 db smanjiti nivo buke kako on ne bi bio štetan za zdravlje.

Vezano za građevinsku stolariju razlikujemo dve vrste zvukova:

korisni zvuk, kao što su muzika ili glas prilikom razgovora i

zvuk ometanja, kao što je buka na gradilištu ili od saobraćaja. Buka predstavlja neželjeni zvuk.

Zvučna izolacija predstavlja meru za akustično odvajanje prostorija od neželjenog zvuka iz susednih prostorija ili

od spolja i iskazuje se pomoću mere zvučne izolacije R. Zvučna izolacija prozora iskazuje se pomoći mere zvučne

izolacije Rw. Pošto prozori često treba da pruže i zaštitu od ulične buke, navodi se dodatno druga vrednost,

takozvana vrednost prilagođavanja spektra Ctr. „tr“potiče od reči „traffic“, dakle saobraćaj. Da bi se ocenilo

koliko dobro prozor zadržava zvuk saobraćaja, vrši se sabiranje ove dve vrednosti Rw + Ctr u dB i ta vrednost ne

bi trebalo da bude više od 5 dB ispod zahtevane mere zvučne izolacije.

Merenje mere zvučne izolacije vrši se u specijalnim mernim ramovima prema ÖNORM EN ISO140-1, 140-12 kao

i ÖNORM EN 20140-3, 20140-9 i 20140-10, a vrednovanje se vrši prema ÖNORM EN ISO 717-1.

Kada je prozor ugrađen u zid, zvučna izolacija zavisi od prostorije i spoljne sredine, kao i od delova zida, spojnih

fugni, ugrađenih prozora i eventualno od unutrašnjih zidova, koji se oslanjaju na spoljni zid, pa se govor i o

rezultirajućoj vrednovanoj meri zvučne izolacije R'res, w.

Zvučna izolacija zida je po pravilu duplo veća od zvučne izolacije prozora (dakle više od 10 dB razlike). Kada je to

slučaj i ako zvuk ne može „sporednim putevima“ da dospe u prostoriju – kao što su loše zaptiveni spojevi

građevinskih tela ili npr. otvori za provetravanje – moguće je da se zvučna izolacija prozora utvrdi specijalnim

merenjima na licu mesta. Merenja se vrše prema normama ÖNORM EN ISO 140-5.

Po pravilu se koristi postupak zvučnika, ali je pod određenim uslovima za merenje moguće i korišćenje npr.

buke od saobraćaja na licu mesta. Jedan mikrofon, koji se u zavisnosti od postupka merenja postavi ispred ili na

prozor, prima nivo spoljnog zvuka, a drugi mikrofon se postavlja u prostoriji na taj način da je moguće

evidentiranje nivoa zvuka u sredini prostorije. Analiza merenja vrši se uz uzimanje u obzir akustičkih uslova

prijemne prostorije, ali i vrste merenja i njenih graničnih uslova.

1.4 DEFINICIJA KVALITETA I SERTIFIKATA

1.4.1 Sistem menadžmenta kvaliteta – ISO 9001

Sertifikovano preduzeće postavilo je i dokumentovalo svoj sistem menadžmenta kvaliteta prema

internacionalnom standardu. Preduzeće pomoću sistema menadžmenta kvaliteta utvrđuje koji zahtevi u oblasti

pružanja usluga i proizvodnje moraju da budu ispunjeni kako bi se povećala efikasnost i osiguralo obezbeđenje

kvaliteta na svim odeljenjima/mestima preseka. Realizacija se proverava godišnjim internim i eksternim

revizijama. Na svake 3 godine vrši se ponovno sertifikovanje.

1.4.2 Standard za sistem menadžmenta energijom – ISO 50001

Dostupnih energetskih resursa sve je manje, a time i energija svakog meseca postaje sve skuplja. Zbog toga je

energetska efikasnost, koja podrazumeva da se procesi na isti način obavljaju sa manje energije, postaje

imperativ u poslovanju firmi. Novi standard ISO 50001 omogućava kompanijama da prošire odgovornost prema

životnoj sredini na upravljanje energetskim izvorima i potrošnju energije. ISO 50001 standard pruža

kompanijama da poveća energetsku efikasnost, smanji troškove i umanji negativan uticaj na životnu sredinu.

1.4.3 CE-znak

CE-oznaka predstavlja „pasoš“ proizvoda na celokupnom Evropskom ekonomskom prostoru. Ona obuhvata sve

pravne zahteve, na koju se odnosi odgovarajuća tehnička specifikacija, koja je merodavna u svim zemljama-

članicama Evropske unije. Preduslov za CE-oznaku je sprovođenje EN 14351-“Prozori i vrata – norme

proizvoda, svojstva”.

1.4.4 Atesti

Atest je inspekcijski dokument koji nastaje u pisanoj formi kao rezultat utvrđivanja tehnoloških karakteristika

prozora i vrata i kao dokument predstavlja izjavu da stolarija ima ona tehnološka i druga svojstva koja su

predviđena standardima, odnosno koja kupci očekuju od te robe ili su predviđena odgovarajućim standardima.

Na domaćem tržištu su najzastupljeniji IMS-ovi atesti, kao i IFT-ovi.

Institut IMS je akreditovan kod Akreditacionog tela Srbije kao sertifikaciono telo za obavljanje poslova

sertifikacije proizvoda. Kompanija koja ima sertifikovane proizvode na IMS-u, znači da ima atestirane prozore i

vrata na otpornost prema propuštanju vode, vazduha i vetra, kao i koeficijent prolaza toplote.

ift Rosenheim GmbH, Nemačka je evropsko, ispitno, nadzorno i sertifikacijsko telo sa međunarodnom

akreditacijom, ovlašćeno za postavljanje pravila za određivanje i obezbeđivanje kvaliteta. Ift Rosenheim vrši sve

vrste ispitivanja i potvrđivanja za sve tipove prozora, ulaznih i sobnih vrata, fasada, stakla i ostalih popratnih

materijala i proizvoda.

2. Područje važenja

Ovaj pravilnik važi za vizuelnu ocenu površina prozora, spoljnih vrata, fasada i zimskih bašta/ konstrukcija sa

staklenim krovom, izrađenih od aluminijuma, aluminijum-drvo profila i PVC-a. Kriterijumi za ocenjivanje važe

kako za bele i plastificirane profile, tako i za profile u akrilnim bojama i u dekorima drveta.

2.1 Provera

Prilikom provere karakteristika, merodavan je vizuelni pogled na površinu u trajanju od maksimalno 10 sekundi.

Provera se po pravilu kod spoljnih površina vrši pri rastojanju od najmanje 5 metara, kod unutrašnjih površina

pri rastojanju od najmanje 3 metra. Karakteristike, koje treba posmatrati kao upadljive, su one koje budu

primećene pod definisanim uslovima posmatranja. Nije dozvoljeno prethodno markiranje karakteristika.

Spoljne površine proveravaju se pri difuznom dnevnom svetlu, unutrašnje površine pri normalnom (difuznom)

osvetljenju, uvek pod vertikalnim uglom posmatranja u odnosu na površinu (odstupanje od vertikale

maksimalno ± 30°). U slučaju presuđivanja merodavno je vertikalno posmatranje.

Ocena treba da se izvede nakon odgovarajućeg uklanjanja tragova korišćenja (pojave starenja, naslage

prljavštine i pojave uslovljene čišćenjem).

2.2 Zahtevi za vizualnu ocenu

2.2.1 Plastični profili

Provera opšteg pojavnog izgleda na optičke nedostatke vrši se na rastojanju od tri metra.

Provera spoljnih ugradnih delova treba da se izvrši na difuznom dnevnom svetlu, a unutrašnjih ugradnih delova

na umerenom svetlu za korišćenje svake prostorije pod uglom od 90° u odnosu na površinu.

2.2.2 Površinski sastav

Boja profila treba na svim površinama, koje će posle ugradnje da budu vidljive, da bude ista i jednoobrazna.

Površine treba da budu glatke i bez šupljina i prljavština, ivice treba da budu bez oštrih rubova i ravne. Brazde i

matirana mesta, uslovljeni postupkom ekstruzije, su dozvoljene – sve dok se ne kvari vizuelni utisak prilikom

posmatranja pod gore navedenim uslovima.

2.2.3 Stepen sjaja

Ne postoji nijedno merilo za ocenu sjaja neke površine, pa se kao pogodno sredstvo koristi ocena slobodnim

okom.

Usled procesa proizvodnje skoro da ne može da se izbegne različit sjaj duž površine. Međutim, razlike prilikom

posmatranja prema gore navedenoj metodi ne smeju da deluju kao smetnja. Razlike u sjaju ne menjaju

ponašanje profila prilikom njegovog starenja, tako da se ove razlike relativno brzo gube nakon ugradnje

prozora.

2.2.4 Zaprljanost

Zaprljanost može nakon ugradnje da bude prouzrokovana procesom proizvodnje, ugradnjom i raznim uticajima

sredine. Prilikom temeljnog čišćenja nakon završetka ugradnje mora da bude moguće da se svi ostaci od

proizvodnje uklone uobičajenim sredstvima za čišćenje. Proizvođači stolarije nude, s tim u vezi, odgovarajuća

sredstva za čišćenje. Zaštitne folije na plastičnim profilima služe isključivo kao zaštita prilikom transporta i

ugradnje. Iste ne smeju da ostanu duže vreme na prozoru i treba ih ukloniti odmah nakon ugradnje prozora.

Foliju takođe treba ukloniti čim ugrađeni element bude izložen intenzivnom sunčevom zračenju.

2.2.5 Dekorativne površine

Plastični profili imaju mogućnost „laminacije“, tj. nanošenje dekorativnih folija (u boji drveta vrlo često). Folije

moraju da naležu bez nabora i mehura na svim vidljivim površinama kod ugrađenog zatvorenog prozora. Rubovi

smeju u delu koji kod zatvorenog prozora nije vidljiv da se odvajaju od profila samo u meri, koja neće

pospešivati prljanje, niti ometati čišćenje.

Folija ne sme da pokazuje znakove odvajanja od pojedinačnih slojeva (stvaranja mehura unutar folije).

Na uglovima štokova i krila, tj. na varovima/spojevima, osnovni materijal plastičnog profila je vidljiv i nije u boji

laminacije (dekora) i proizvođač ovu fugnu na spoju/varu lakira odgovarajućim bojom (flomasterom u

proizvodnji).

2.2.6 Plastični profili

Boja plastičnih profila može blago da se razlikuje, a te razlike u boji najčešće se izjednače usled prirodnih

atmosferskih pojava.

Ova razlika u boji može da se odredi pomoću spektralnog fotometra. Dozvoljena odstupanja videti u RAL GZ

716/1.

Vizuelno poređenje boje vrši se prema DIN ISO 105 A03, a odstupanje pri tom ne sme da iznosi više od jednog

stepena merila sivila.

2.2.7 Izgled gerova i međusobni položaj profila

PVC-profili povezuju se zavarivanjem u uglovima. Obrađeni spoj ne sme da ima rupe ili umetke. Boja treba

uveliko da odgovara boji profila. Na mestu vara vidljive su minimalne razlike u geometriji profila. Tolerancija

položaja vidljivih površina profila kod dubine profila do 80 mm sme da iznosi maksimalno 0,6 mm, a kod dubina

profila većih od 80 mm maks. 1 mm.

3. Smernice za PVC stolariju1

1

Nivo zahteva:

A - površine sa visokim zahtevima (prema planiranoj ugradnji vidljivo kod zatvorenog prozora)

B - površine sa uobičajenim zahtevima (prema planiranoj ugradnji vidljivo kod otvorenog prozora)

C - površine sa niskim zahtevima ili bez zahteva (nakon planirane ugradnje nije vidljivo)

MINIMALNI ZAHTEVI

kriterijumi za

procenjivanje

-karakteristike i nivo

PVC beli Lakirani PVC ili PVC sa

plastificiranom oblogom

PVC u dekoru drveta,

presvučen folijom

krater, mehuri, šupljine

A karakteristika je uslovno

dozvoljena

Ako ne deluje upadljivo. Rastojanje posmatranja

prema tački 2.

karakteristika je uslovno

dozvoljena

Ø < 0.5 mm: X

Ø ≥ 0,5 mm: maks. 10 kom.

po m, odnosno m2


dozvoljena

Ø < 0.5 mm: X


po m, odnosno m2

B

C karakteristika je dozvoljena karakteristika je dozvoljena karakteristika je dozvoljena

A karakteristika je uslovno

dozvoljena

Ako ne deluje upadljivo.

Rastojanje posmatranja

prema tački 2.


dozvoljena

Ø < 0.5 mm: X


po m, odnosno m2

karakteristik otpada, odn. nije primenjiva

umeci (npr. vlakna)

B

karakteristika je dozvoljena


dozvoljena

Ø < 0.5 mm: X


po m, odnosno m2

karakteristik otpada, odn.

nije primenjiva


ljuštenje, odvajanje

A

B


nije primenjiva karakteristika nije dozvoljena karakteristika nije dozvoljena

suze od boje

A karakteristik otpada, odn.

nije primenjiva karakteristika nije dozvoljena


nije primenjiva

B


nije primenjiva


dozvoljena



prema tački 2.


nije primenjiva

C karakteristik otpada, odn.

nije primenjiva karakteristika je dozvoljena


nije primenjiva

naborana površina, ili

tzv. „pomorandžina

kora“

A


nije primenjiva


dozvoljena

grubo strukturirano, ako je debljina sloja > 50 μm iz

konstruktivnih ili naloženih zahteva. Dozvoljena je fina

struktura


nije primenjiva

B

C


nije primenjiva karakteristika je dozvoljena


nije primenjiva

razlike u sjaju2

A


dozvoljena



prema tački 2.


dozvoljena



prema tački 2.


dozvoljena



prema tački 2.

dozvoljeno kod oblikovanih /

savijenih delova

B


odstupanja u boji površine

3

A uslovno dozvoljena



prema tački 2.

uslovno dozvoljena



prema tački 2.

uslovno dozvoljena



prema tački 2.

B


odstupanja u boji na obrađenim mestima,

npr.: spojevi varova (vidi 3.1.4)

A karakteristika je dozvoljena

(uslovljeno proizvodnjom)





B


neravnine na

poluproizvodima




prema tački 2.

uslovno dozvoljena



prema tački 2.

uslovno dozvoljena



prema tački 2.

B


pojave uslovljene proizvodnjom i

korišćenjem npr.: neravnine prilikom

savijanja, mehanički spojevi, brazde od




prema tački 2.

uslovno dozvoljena



prema tački 2.

uslovno dozvoljena



prema tački 2.

B karakteristika je dozvoljena karakteristika je dozvoljena karakteristika je dozvoljena

2 Kod zamene ili popravke elemenata ili delova elementa, na osnovu meteoroloških uticaja treba očekivati

razlike u sjaju i boji u odnosu na već isporučene ili postojeće elemente. 3 Kod zamene ili popravke elemenata ili delova elementa, na osnovu meteoroloških uticaja treba očekivati

razlike u sjaju i boji u odnosu na već isporučene ili postojeće elemente.

brušenja, udubljenja, „čvoruge“, ogrebotine...

C

4. Smernice za AL stolariju

Ocenjivanje dekorativnog izgleda u vezi sa jednoobraznošću boje, sjaja i strukture treba da se izvrši na difuznom

dnevnom svetlu na spoljnoj strani pri rastojanju od > 3 m, a za unutrašnje ugradne delove na rastojanju od > 2

m.

Za ocenivanje jednoobraznosti fasade preporučuje se posmatranje sa većih rastojanja.

4.1 Plastificirane površine, karakteristike, odn. greške

krateri, mehuri uslovno dozvoljeno na vidljivoj strani profila:

Ø < 0,5mm, 10 kom. po m, odn. m2

umeci uslovno dozvoljeno na vidljivoj strani profila:

Ø < 0,5mm, 10 kom. po m, odn. m2

ljuštenje nije dozvoljeno na vidljivoj strani

suze od boje nije dozvoljeno na vidljivoj strani

naborana površina

dozvoljeno na vidljivoj strani profila samo fino strukturirano,

grubo strukturirano dozvoljeno, ako je deljina sloja > 120μm,

uslovljeno konstrukcijom ili nalogom

razlika u sjaju

dozvoljeno na vidljivoj strani profila, ako se kreće unutar sledećih tolerancija:

merno-tehnička ocena industrijskog presvlačenja pomoću refleksionog merenja

prema DIN 67530 (ISO2813) (60° merna geometrija) sa sledećim tolerancijama

- sjajna površina 71 do 100E (+/- 10E)

- svilenkasto sjajna površina 31 do 70E (+/- 10E)

- mat površine 0 do 30E (+10E)

odstupanja u boji

dozvoljeno na vidljivoj strani profila,

ako ne deluje upadljivo i ako se postupa prema smernicama za posmatranje.

Kod metalik-nijansi boje treba računati sa većim odstupanjima, jer ista ne mogu da

se izbegnu uslovljeno proizvodnjom i ne predstavljaju nedostake.

brazde od brušenja,

udubljenja,

spojevi vara


osim ako nije dogovoreno fino brušenje.

mehanička oštećenja

uslovljena proizvodnjom

(npr. udubljenja, “čvoruge”,

ogrebotine)



4.2 Anodizirane (eloksirane) površine – karakteristike, odn. greške

silicijumska izdvajanja nije dozvoljeno na vidljivoj strani profila

ocrtavanje prečke uslovno dozvoljeno na vidljivoj strani profila,

ako je u pitanju bajcovanje E0/E6 prema ÖNORM C2531 (DIN 17611)

prethodna korozija uslovno dozvoljeno na vidljivoj strani profila,

ako je u pitanju bajcovanje E0/E6 prema ÖNORM C2531 (DIN 17611)

razlika u sjaju dozvoljeno na vidljivoj strani profila,

ako se kreće unutar sledećih tolerancija:

kod refleksionog merenja prema DIN 67530 (85° merna geometrija)

uobičajeno važe razlike od 20 jedinica kod ugrađenih delova. Pri tom je

moguće međusobno upoređivanje profila ili limova, koji su eloksirani u

prirodnoj boji ili jednostepenim ili dvostepenim postupkom

odstupanja u boji dozvoljeno na vidljivoj strani profila,


brazde od brušenja, udubljenja,

spojevi vara


osim ako izričito nije dogovoreno fino brušenje ili ako ne deluje upadljivo

prilikom tretmana bajcovanja E0/E6 prema ÖNORM C2531 (DIN 17611)

mehanička oštećenja uslovljena

proizvodnjom (npr. udubljenja,

čvoruge, ogrebotine)



4.3 Izgled gerova i spojeva profila

Ocena se vrši kod ugrađenog i zatvorenog elementa.

4.3.1 Tupo nabijeni spojevi bez mehaničke veze

Gerovi, koja naležu na plastične elemente, moraju kod tupo nabijenih spojeva da budu u stanju da prihvate

termičko istezanje plastike. Stoga je predviđeno i dozvoljeno stvaranje procepa-malih rupa, uslovljeno

temperaturom.

4.3.2 Tupo nabijeni spojevi sa mehaničkom vezom

Na nabijenim profilima preostali procep-mala rupa ne sme da prekorači 0,2 mm, a kod smaknutih delova 0,3

mm.

4.3.3 Zavareni spojevi

Naknadno obrađeni var ne sme da ima rupe ili umetke. Na mestu vara vidljive su male razlike u geometriji

profila, uslovljeno proizvodnjom.

4.4 Odstupanja profili/paneli/limovi za opšivanje

Na osnovu različitih materijala i metoda prerade mogu i kod iste polazne nijanse boje da se pojave odstupanja u

boji, stepenu sjaja, strukturi itd.

4.4.1 Filiformna korozija – korozija na nepresvučenim obradama profila

Ova korozija (pojava cvetanja) pojavljuje se na golim mestima, uslovljena obradom (bušenje, rezovi, glodanje

itd.), uslovljena je materijalom i ne može da se izbegne, ali ova hemijska reakcija može da se odloži pomoći dva

čišćenja godišnje i potonjom konzervacijom. Posebno su ugrožene oblasti sa visokom koncentarcijom soli, odn.

vlažnošću vazduha (so za posipanje puteva, blizina mora itd.).

5. Drvene obloge - karakteristike i greške

Provera opšte pojavne slike na optičke nedostatke vrši se najmanje pri rastojanju od tri metra; posebna

rastojanja za ocenjivanje vidi u sledećoj tabeli.

Spoljni ugradni delovi proveravaju se na difuznom dnevnom svetlu, a unutrašnji ugradni delovi na primerenom

svetlu za korišćenje dotične prostorije pod uglom od 90° u odnosu na površinu.

Kod ocenjivanja razlikuje se između vidljive površine, preklopnog ruba na krilu, odn. rama za zasenčenje,

predela falca i predela ugradnje rama za zasenčenje.

naziv vidljiva površina

(unutra i spolja)

preklopna ivica

krilo i ram za zasenčenje predeo falca

ugradni proctor

ram za zasenčenje

tragovi brušenja

dozvoljeno

ako nije upadljivo u

uzdužnom i

dijagonalnom pravcu,

(ocenjivanje pri

rastojanju od 1 m)

dozvoljeno dozvoljeno dozvoljeno

uzdužne pukotine

ne smeju da se ocrtavaju

nakon presvlačenja, sve

pukotine pre

presvlačenja u načelu

popraviti

ne smeju da se ocrtavaju

nakon presvlačenja, sve

pukotine pre

presvlačenja u načelu

popraviti

dozvoljeno

do maks. širine od

0,5mm i maks. dužine

od 100mm, maks. 1

kom. po m bočne dužine

dozvoljeno

do maks. širine od

0,5mm i maks. dužine

od 100mm, maks. 3

kom. po m bočne dužine

poprečne pukotine nije dozvoljeno nije dozvoljeno nije dozvoljeno nije dozvoljeno

pucanja

(kidanja) nije dozvoljeno

nije dozvoljeno, mora

da se popravi i prekrije

presvlačenjem

dozvoljeno kidanje ruba

< 3mm, sa maks.

dužinom od 10mm,

maks. 3 kom po m

bočne dužine

dozvoljeno kidanje ruba

< 10mm, sa maks.

dužinom od 30mm,

maks. 3 kom po m

bočne dužine,

kombinacije su izuzete

udar renda

nije dozvoljeno

(izuzetak: pribor kao

pokrivne lajsne,

prečke…)

< 2mm, broj 3 kom. po

dužnom metro

profila krila

dozvoljeno dozvoljeno

drvena vlakna

moraju u potpunosti da

budu prekrivena

presvlakom


budu prekrivena

presvlakom


budu prekrivena

presvlakom


budu prekrivena

presvlakom

ostaci lepka

nije dozvoljeno,

na lepljenim fugnama

(spojevi rama)

dozvoljena 3 kom. na

3mm

nije dozvoljeno,

na lepljenim fugnama

(spojevi rama)

dozvoljena 3 kom. na

3mm

dozvoljeno

do površine od oko

0,5cm2

dozvoljeno

poprečno sečeno

drvo

mora da se obezbedi

zalivanjem poprečno

sečenog drveta, čime su

pore nakon presvlačenja

zatvorene i zaštićene od

direktnog uticaja meteo-

uslova

mora da se obezbedi

zalivanjem poprečno

sečenog drveta, čime su

pore posle presvlačenja

zatvorene

dozvoljene otvorene

pore (nisu izložene

direktnom uticaju

meteo-uslova)

dozvoljeno

(isto mora da bude

prelakirano)

V-fugne moraju potpuno da

budu zatvorene

moraju potpuno da

budu zatvorene

moraju potpuno da

budu zatvorene

moraju potpuno da

budu zatvorene

mesta pritiska

dozvoljeno

< 2mm Ø, maks. 3 kom.

po m bočne dužine

dozvoljeno

ako < 2mm Ø kod

zatvorenog krila nije

vidljivo, maks. 3 kom. po

m bočne dužine

dozvoljeno

< 1cm2, maks. 3 kom. po

dužnom metru

dozvoljeno

hrapavost

dozvoljena

blaga hrapavost, ne

vlaknasta, ukupna

površina ne veća od

7cm2 (prašina od

dozvoljena

blaga hrapavost, ali ne

sme da bude vlaknasta,

tako da bi prilikom

čišćenja moglo da dođe

dozvoljena

blaga hrapavost, ali ne

sme da bude vlaknasta,

tako da bi prilikom

čišćenja moglo da dođe

dozvoljeno

prskanja) do naprsline ili oštećenja do naprsline ili oštećenja

godovi

dozvoljeni godovi, koji

se reljefno ocrtavaju

usled higroskopskog

ponašanja drveta i koje

nije moguće izbeći



usled higroskopskog





usled higroskopskog





usled higroskopskog



mrlje od

grundiranja

curenje

nije dozvoljeno nije dozvoljeno

dozvoljeno

100mm dugo po m

bočne dužine

dozvoljeno

prekrivena strana

tela pri raspojanju

procenjivanja 0,4m

dozvoljeno

< 0,25cm2

dozvoljeno

< 0,5cm2

dozvoljeno

< 0,5cm2

dozvoljeno

zaprljanost (ne

može da se otkloni) nije dozvoljeno nije dozvoljeno

dozvoljeno

3 kom. po dužnom metru

< 1cm2

dozvoljeno

mesta korozije

usled insekata nije dozvoljeno nije dozvoljeno nije dozvoljeno

dozvoljeno

do 2mm Ø, 3 kom. po

dužnom metru

isticanje smole

dozvoljeno

u manjoj meri, u vidu

kapljica

dozvoljeno


kapljica

dozvoljeno


kapljica

dozvoljeno

ispravka pomoću

mini-tački

nisu dozvoljene

dve mini-tačke jedna

pored druge, dozvoljena

jedna tačka po bočnoj

dužini

nisu dozvoljene

dve mini-tačke jedna

pored druge, dozvoljena

jedna tačka po bočnoj

dužini

dozvoljeno

maks. tri mini-tačke

jedna pored druge, odn.

maks. jedan red tački (3

kom.) na 1,5 mbočne

dužine

dozvoljeno

Ostaci od maltera, kreča, cementa itd., oštećuju drveni material, što može da dovede do nastajanja

nepopravljivih mrlja. Stoga je tokom faze gradnje potrebno zaštiti drvene površine.

5.1. Boja

Materijal drvo može da pokazuje različitu boju, u zavisnosti od drvenih materija koje sadrži, a što može da se

primeti posle lakiranja i farbanja. Ovakve razlike u boji ne predstavljaju nedostatke.

Dalje, boja se nakon ugradnje menja usled dejstva UV-zračenja. Ove promene mahom dovode do približavanja i

izjednačavanja boja između profila, ukoliko su prilikom isporuke bile vidljive blage razlike.

6. Ocena kvaliteta stakla

6.1 Staklena površina

Izolaciono staklo može da pokaže različite karakteristike na osnovu svojstava upotrebljenih materijala, ali i na

osnovu same proizvodnje. Takve karakteristike mogu da budu: vlaknasta ogrebotina, ogrebotine, mehuri, tačke,

mrlje, ostaci, umeci, itd. Prema vrsti karakteristika, njihovoj učestalosti, veličini i poziciji na oknu izolacionog

stakla, treba oceniti da li postoji nedostatak kvaliteta.

Ocenjivanje vrši se prema ÖNORM B 3783 Staklo u građevinarstvu – Izolaciono staklo zahtevi u vezi sa

vizuelnim kvalitetom (izdanje 2008-07-01), a shodno dole opisanim načelima provere uz pomoć slike 1, gde je

navedeno šta je dozvoljeno. Ocenjivanje specijalnog stakla, kao npr. staklo otporno na provalu, alarmno staklo,

protivpožarno staklo itd., na osnovu ovih smernica kvaliteta moguće je samo ograničeno. Radi ocenjivanja

takvog stakla eventualno je potrebno uzeti u obzir napomene proizvođača.

Kao prvo, vrši se podela okna izolacionog stakla na zonu falca F, rubnu zonu R i glavnu zonu H prema slici 1.

Svakoj od ovih delova površine postavljaju se različito visoki zahtevi: najveći zahtevi glavnoj zoni H, a najmanji

zahtevi naravno rubnoj zoni R. Onda se prema tabeli 1 proverava koje su karakateristike dozvoljene, a koje nisu.

Dakle:

F zona falca: 18mm (izuzev dogovorene specijalne konstrukcije kao i konstrukcija prema statičkim zahtevima)

R rubna zona: do površine okna od 5 m2 jedna desetina (10%), kod površine okna preko 5 m2 jedna šestina

(16,66%) odgovarajuće mere čiste širine i visine

H glavna zona: praktično vidno polje koje se procenjuje

Slika 1

6.2 Karakteristike stakla

Prilikom provere nedostataka generalno je merodavan pogled kroz okno, t.j. posmatranje pozadine, a ne

posmatranje površine. Pri tome primedbe ne smeju da budu posebno markirane.

Provera jedinica za ustakljivanje, vrši se shodno tabeli u nastavku na rastojanju od oko 1m u odnosu na

površinu koja se proverava i iz ugla posmatranja, koji odgovara uobičajenom korišćenju rama. Proverava se na

difuznom dnevnom svetlu (npr. kod oblačnog neba) bez direktne sunčeve svetlosti ili veštačkog osvetljenja.

zona (prema slici 1)

Dozvoljeno po elementu izolacionog stakla kod dvoslojnog izolacionog stakla

zona falca F poljna ravna rubna oštećenja, odn. školjke, koja ne utiču na čvrstoću stakla i ne prelaze rubni spo j

školjke, koje se nalaze unutra bez slobodnih slomljenih delova i koje su ispunjene masom za zaptivanje

tačkasti i površinski ostaci i ogrebotine kao i neravnomerni i/ili talasasti Butilnanos, neograničeno

zona falca R

umeci, mehuri, tačke, mrlje i sl. površina stakla broj prečnik/površina

≤ 1 m2 maksimalno 4 Ø ≤ 3 mm

> 1 m2 maks. 1 komad sa Ø ≤ 3 mm po dužnom metru dužine ivice

ostaci (tačkasti) u međuprostoru okana stakla (MOS) ≤ 1 m

2 maksimalno 4 Ø ≤ 3 mm

> 1 m2 maks. 1 komad sa Ø ≤ 3 mm po dužnom metru dužine ivice

ostaci (površinskog oblika u MOS) (beličasto-sivo, odn. transparentno) do 5 m

2 maks. 1 komad ≤ 3 cm

2

po daljih 5 m2 po 1 komad ≤ 3 cm

2

ogrebotine

površina pojedinačna dužina sume svih pojedinačnih dužina

do 5 m2 maks. 30 mm maks. 90 mm

> 5 m2 maks. 30 mm proporcionalni proračun

napomena: “proporcionalni proračun” odnosi se na “zbir pojedinačnih dužina”, a ne na veličinu ili pojedinačne dužine

vlaknaste ogrebotine: nisu dozvoljene često

Glavna zona H

umeci, mehuri, tačke, mrlje i sl. površina stakla broj prečnik/površina

≤ 1 m2 maks. 2 komad Ø ≤ 2 mm

˃1 m2 ≤ 2 m

2 maks. 3 komad Ø ≤ 2 mm

˃2 m2 ≤ 5 m

2 maks. 5 komada Ø ≤ 2 mm

˃5 m2 proporcionalni proračun Ø ≤ 2 mm

napomena: “proporcionalni proračun” odnosi se na “broj pojedinačnih grešaka” za površine okna od > 2 m

2 do ≤ 5 m

2

ogrebotine

površina stakla broj prečnik/površina

do 5 m2 maks. 15 komada maks. 45 mm

> 5 m2 maks. 15 komada proporcionalni proračun

napomena: “proporcionalni proračun” odnosi se na “zbir pojedinačnih dužina”, a ne na veličinu ili pojedinačne dužine

vlaknaste ogrebotine: nisu dozvoljene često

Dozvoljen broj odgovarajuće greške povećava se kod troslojnog izolacionog stakla za 100%. Propusti ≤ 0,5 mm ne uzimaju se u obzir. Postojeća polja ometanja (Hof) ne smeju da budu veća od 3mm. Višeslojno sigurnosno staklo (VSG6 ili pampleks)) i višeslojno staklo (VG)): 1) Učestalost dozvoljenih nedostataka u zonama R i H povećava se kod jedinice višeslojnog stakla za 50%. 2) Kod livenog smolnog stakla može da se pojavi talasastost uslovljena proizvodnjom istog. Jednoslojno sigurnosno staklo (ESG ili kaljeno)) i delimično prednapregnuto staklo (TVG): 1) Lokalna izobličenost na staklenoj površini kod merne dužine od 300 mm ne sme da pređe 0,5 mm. 2) Kod kaljenog sa nominalnom debljinom od 3 mm do 19 mm i kod TVG) sa nominalnom debljinom od 3 mm do 12 mm od float stakla generalna izobličenost u odnosu na dužinu rubova ili dijagonala ne sme da bude veća od 3 mm po 1000 mm. 3) Gornje vrednosti izobličenosti treba povećati za 50%, ako se VSG ili VG proizvodi od prednapregnutih jedinica.

6.3 Distancer između stakala

Masa za zaptivanje i lepljenje elementa kod float stakla sme maksimalno da „štrči“ 2 mm iznad distancera u

međuprostoru okana i na stakleno okno.

Držači rastojanja treba da idu što paralelnije u odnosu na ivicu stakla. Dozvoljena odstupanja paralelnosti

držača rastojanja u odnosu na ivicu stakla kao i na druge držače rastojanja (npr. kod troslojnog izolacionog

stakla) mogu da se vide u sledećoj tabeli:

Dozvoljena odstupanja držača rastojanja

material distancera dužina ivice ≤ 2 m dužina ivice > 2 m

aluminijum i čelik

3 mm

3 mm + 1 mm po svakom započetom

metru

najviše 5mm dozvoljeno

inox sa debljinom zida ≥ 0,2 mm

inox sa debljinom zida < 0,2 mm 3 mm

3 mm + 1,5 mm po svakom

započetom metru


plastika 4 mm

4 mm + 1, mm po svakom započetom

metru


6.4. Efekat duplog stakla

Izolaciono staklo poseduje zatvoren gasni volumen, čije stanje u suštini određuju vazdušni pritisak, visina mesta

izrade iznad površine mora, kao i temperatura vazduha u trenutku i na mestu proizvodnje. Prilikom upotrebe

izolacionog stakla u drugim visinskim uslovima, kod promene temperature i fluktuacija vazdušnog pritiska

(visok i nizak vazdušni pritisak) nužno dolazi do savijanja pojedinačnih staklenih površina i time do optičkog

izobličavanja.

Ova pojava predstavlja fizičku zakonitost kod svih jedinica izolacionog stakla. Efekat duplog stakla ne

predstavlja nedostatak, s tim što stakla ne smeju da se dodiruju.

6.5 Sopstvena boja

Svi materijali koji se koriste prilikom proizvodnje stakla poseduju sopstvenu boju, uslovljenu njihovim

sirovinama, koja može da bude jasnije izražena kod povećanja debljine. I presvučena stakla poseduju sopstevnu

boju. Ova sopstvena boja može prilikom gledanja kroz i/ili na staklo da bude različito primetna.

Fluktuacije utiska boje usled sadržaja oksida gvožđa u staklu, procesa presvlačenja, materijal za presvlačenje

kao i usled promena u debljini stakla i strukture okna su moguće i ne mogu da se izbegnu.

6.6 Izolaciono staklo sa unutrašnjim lajsnama

Dozvoljeni su vidljivi rezovi od testere i neznatna popuštanja boje u predelu reza, uzrokovano tehnikom

proizvodnje.

Posledice promene u dužini prečki u međuprostoru okana usled temperaturnih promena (npr. Rupe i prostor

na spojevima, prevoji itd.) u načelu ne mogu da se izbegnu i stoga su dozvoljene.

Primećivanje boje prečki može da bude uslovljeno slojevima plastifikacije, odn. sopstvenom bojom stakla.

6.7 Svojstvo orošavanja

Kod vlažnih staklenih površina usled vode od kondenzacije, kiše ili vode za čišćenje može da bude vidljiv različti

stepen orošenosti. Ova pojava može da nastane usled otisaka sunđera, etiketa, vakuumskih usisivača, sredstava

za gletovanje itd. i ne predstavlja nedostatak.

Ova pojava po pravilu ne umanjuje period korišćenja.

6.8 Optičke pojave (anizotropije) kod kaljenog i sigurnosnog stakla

Kod proizvodnje termički obrađenog stakla (ESG i TVG) nastaju različiti sopstveni naponi, takozvane

anizotropije, koje pod određenim uglom upada svetlosti postaju vidljivi u obliku tamnih prstenova i pruga.

Ovo je neizbežan fizički efekat uslovljen proizvodnjom, koji ne predstavlja razlog za reklamaciju.

6.9 Zveckanje prečki

Usled uticaja sredine (npr. efekat duplog stakla) kao i potresa ili manuelno izazvanih vibracija povremeno može

da dođe do zvuka „klaparanja“ od prečki koje se nalaze u međuprostoru izolacionog stakla. Ovi efekti ne

predstavljaju nedostatak.

6.10 Pucanje usled termičkog naprezanja

Do pucanja usled termičkog naprezanja zbog nejednakomernog zagrevanja, zasenčenja ili pokrivenosti dolazi

kada nastanu temperaturne razlike iznad 40°K (kod float stakla) unutar jednog staklenog okna, koje dovode do

naprezanja i na kraju do pucanja staklenog okna.

Pucanje usled termičkog naprezanja nije greška prilikom prerade ili nedostatak proizvoda, već neizbežno

svojstvo materijala i ne podleže garanciji.

Upotrebom kaljenog stakla znatno se smanjuje opasnost od pucanja usled termičkog naprezanja i povećava

postojanost staklenih okana.

6.11 Stvaranje vode od kondenzacije na segmentu izolacionog stakla

Stvaranje vode od kondenzacije na površini okna okrenutoj prema prostoriji podstiče se ometanjem cirkulacije

vazduha, npr. usled kuvanja, spavanja, zastora, saksija sa cvećem, unutrašnjim roletnama itd., kao i

nepogodnim rasporedom grejnih tela ili slično.

Stoga je stvaranje vode od kondenzacije, prema ÖNORM B81 10-2 dozvoljeno. Pomoću odgovarajućih mera

treba osigurati da ne dođe do skupljanja vlage na susednom građevinskom delu.

Kod izolacionog stakla sa visokom termo-izolacijom može privremeno da dođe do stvaranja vode od

kondenzacije, odnosno leda na spoljnoj strani površine stakla, ako je spoljna vlažnost (spoljna relativna vlažnost

vazduha) visoka, a temperatura vazduha viša od temperature površine okna.

6.12 Nastavljanje distancera

Unutar jedne dužine distancera rastojanja od 5 m dozvoljena su najviše dva polja van ugaonih područja po

ramu distancera, jer su uslovljeni tehnikom proizvodnje.

7. Elementi za zaštitu od sunca i dodatni proizvodi

7.1 Dihtovanje – vazdušna zaptivenost

Vazdušna zaptivenost proizvoda za zaštitu od sunca uslovljena je njegovom konstrukcijom (ugradnjom, odn. da

li je u pitanju spoljašnja ili unutrašnja kutija) i vrstom pogona (motor, kurbla, kanap/gurtna). Zahtevi u vezi

vazdušne zaptivenosti utvrđeni su od strane stručne grupacije Bundesverband Rollladen und Sonnenschutz e.V.

53177. Pri tom važi da kod 50 Pa razlike u pritisku ne sme da prostruji više od 0,25 m3 vazduha na sat (i po

građevinskom delu). Provera građevinskih delova (gurtne i zglobnog ležaja kod kurble) vrši se prema DIN EN

12114

Elektro-motor važi kao vazdušno zaptiven na osnovu ugradne situacije, dok za prolaze kanapa ne postoje

kontrolni sertifikati.

Primer: U slučaju kuće sa 100m2 stambene površine i dozvoljenog stepena izmenjivanja vazduha od 0,6/h,

udeo vazduha, koji se izmenjuje kroz rupu gde prolazi gurtna (0,15m3/h), iznosio bi oko 2%.

Pošto kod elemenata naknadne ugradnje proizvoda za zaštitu od sunca sa spoljne strane, vazdušnu zaptivenost

određuje prozor, isti ne podležu nikakvoj proveri. Kod nasadnih/unutrašnjih kutija važi maksimalna izmena

vazduha (kod 50 Pa razlike u pritisku) od 0,25 m3/h po metru širine elementa. Načelno se nasadne/unutrašnje

kutije sa spoljnom revizijom vrednuju kao vazdušno zaptivene, pošto se isti sa unutrašnje strane potpuno

zatvaraju malterisanjem.

7.2 Zaptivenost na udar kiše

Spojna građevinska fugna za sistem prozor sa proizvodima za zaštitu od sunca mora da odgovara zahtevima

ÖNORM B5320.

Kod montiranja prozora sa roletnom (ili nekim drugim proizvodom za zaštitu od sunca) može da se izvrši

zaptivanje preko šine-vođice/vodilice roletne. U tom slučaju obratiti pažnju da se vodilica prema prozoru

takođe „izoluje“ od udara kiše, pomoću odgovarajuće zaptivke ili dihtunga, kao na slici ispod:

7.3 Sopstveni šumovi

Uslovljeno potrebnim slobodnim prostorom između šina-vodilica i lamela, može da dođe do šumova klaparanja

kod određenih uticaja sredine (npr. vetar).

Takođe, rukovanje roletnom (podizanje i spuštanje) može da proizvede zvukove. Kod elemenata sa motornim

pogonom može dodatno da dođe do pojave blago „brundajućeg“ šuma i zvuka.

7.4 Prodiranje vode i stvaranje kondenzata

Ako kutija sa roletnom štrči ispred fasade, spoj između kutije i gornjeg ispusta mora da se izvede, tako da bude

zaptiveno na udar kiše, kako bi se sprečilo da voda ulazi iznad i bočno od kutije i da izlazi između kutije i

prozora, odn. da tim putem preko prolaza za gurtnu dospe u unutrašnjost, kao na slici ispod:

7.5 Toplotna izolacija roletne

Preporučuje se vertikalna izolacija. (vidi sledeće primere)

Nasadne/unutrašnje kutije treba posmatrati kao deo spoljnog zida, a spoj između prozora i dna kutije mora da

bude odgovarajuće zaptiven.

NAPOMENA: Ugradna roletna/žaluzina kod maltera i kompleksnih termoizolacionih sistema (WDVS34)

Fasade od maltera (ÖNORM B 3346): Malterisana noseća ploča roletni i žaluzina treba da bude u jednoj ravni sa

nemalterisanim građevinskim delom. Malter može da se nanese u najmanjoj i najvećoj debljini, koja je

propisana od strane proizvođača, ravnomerno iznad građevinskog tela i nosača maltera. Pri tom moraju da se

poštuju mere, koje su propisane od proizvođača maltera (prethodno prskanje, armiranje, vreme sušenja...), kao

na slici ispod:

4 WDVS3 – ÖNORM B6410: ÖNORM propisuje: „Delovi koji štrče, kao što su npr. kutije roletni [, ...], moraju da

se premoste bez udara ploče. Višak izolacionog materijala, pri tom, sme da bude izrezan na preostalu debljinu od najmanje 30mm na poleđini izolacionih ploča.“

7.6 Montaža roletni

Kod nasadnih kutija pričvršćivanje mora da se izvrši prema navodima proizvođača i prema statičkim zahtevima.

Prozor mora shodno svojoj veličini da bude pričvršćen na dno kutije, zaptiven i eventualno da poseduje

dovoljnu statičku krutost.

Kod naknadne montaže zaštite od sunca i od insekata potrebna je provera nosivosti podkonstrukcije u vezi sa

pričvršćivanjem.

8. KRITERIJUMI ZA MONTAŽU

Kvalitet izvedene montaže, odn. građevinske spojne fugne, predstavlja ključ upotrebljivosti građevinskog

elementa. Montaža mora da se izvrši uz uzimanje u obzir istezanja, fiksiranja i statike, a građevinska spojna

fugna prema građevinskom telu mora da bude izvedena prema pravilima tehnike (ÖNORM B 5320).

8.1 Fiksiranje

Sve sile koje padaju na prozor moraju bezbedno da se prenesu na građevinsko telo. Ovo se vrši izborom vrste i

rasporeda potpore ugrađenog dela i sredstava za fiksiranje. Izbor sredstava za fiksiranje mora da se izvrši uz

uzimanje u obzir sila, koje treba da se prenesu, graničnih građevinskih delova i kretanja, koje se pojavljuje u

spojnoj fugni.

8.2 Napomene za fazu ugradnje

Podešavanjem okova nakon izvedene montaže mora da se osigura funkcija elemenata. Tokom faze izgradnje

objekta na prozore i vrata deluju raznovrsna mehanička, klimatska i hemijska opterećenja. Ugrađeni elementi

stolarije moraju zbog toga da se zaštite prekrivanjem odgovarajuće zaštitne folije, kao i da se obezbedi dovoljno

provetravanje za odvođenje prekomerne količine vlage. Problemi nastaju posebno prilikom radova malterisanja

i postavljanja košuljice, jer vlaga, koja se tako povećava, može da dovede do oštećenja elemenata i spojne

fugne, pa je potrebno provetravanje u dovoljnoj meri. Za zaštitu površine treba upotrebiti pogodne lepljive

trake, koje su kompatibilne sa površinama. Trake treba da se uklone što pre.

Ako uprkos velikoj pažnji na ugrađenim elementima ostane prljavština, ista mora odmah nakon nastajanja da se

ukloni bez ostataka uz pomoć neagresivnih tečnih sredstava (pH između 5 i 8). Stvaranje previsoke vlažnosti

vazduha (maks. 55 %), koja dovodi do „bubrenja“ drvenih delova, deformisanja ugrađenih elemenata,

oštećenja usled korozije na okovanim delovima, odvajanja glazure u debelom sloju, nastajanja buđi i nezdrave

klime življenja, može da se izbegne.

8.3 Vizuelna ocena gotove postavljene unutrašnje građevinske spojne fugne

Usled različitog pomeranja materijala, koji se susreću u području spoja, moguće je i da uprkos stručnoj montaži

dođe do pojave procepa i pukotina. Građevinska spojna fugna, koja je izvedena prema ÖNORM B 5320,

prihvata sva ta kretanja, tako da ne dolazi do umanjenja njene funkcije. Takvi procepi i pukotine ne

predstavljaju manu građevinske spojne fugne.

8.4 Problemi sa vlagom na prozoru usled radova malterisanja i postavljanja košuljice

Nakon radova malterisanja i postavljanja košuljice može da dođe do promene ili oštećenja na drvenim ili

aluminijum-drvo prozorima i vratima usled visoke vlažnosti vazduha unutar prostorije. Stoga treba izbegavati

dugotrajnu vlagu > 55 % (npr.: provetravanje, isušivanje, itd.).

9. ČIŠĆENJE, NEGA I ODRŽAVANJE

U načelu sve površine treba da se čiste, neguju i održavaju prema smernicama proizvođača, jer se samo tako

obezbeđuju dugotrajna upotrebljivost i kvalitet površine. ÖNORM B 5305 2006 11 01 sadrži kriterijume za

ocenjivanje stanja prozora kao i napomene i zahteve za merama održavanja i za preduzimanje mera stavljanja u

funkciju.

Redovno čišćenje i prilagođavanje intervala čišćenja samoj zaprljanosti sprečava nastajanje teško otklonjivih

nečistoća. Prilikom nege često se radovi odvijaju na mestima, na kojima postoji opasnost od pada. Stoga treba

pre početka rada proveriti da li su obezbeđeni sigurni i bezbedni uslovi za rad.

9.1 Održavanje PVC stolarije

Proizvođači nude razna sredstva za čišćenje, koja su specijalno razvijena za čišćenje plastičnih površina i čija je

neškodljivost dokazana. U principu su pogodna sredstva za čišćenje, koja sadrže sapun. Sredstva za čišćenje,

koja sadrže abrazivne materije i rastvarače, mogu da oštete površine i stoga smeju da se koriste samo od strane

stručnog osoblja.

Na plastičnim površinama može da dođe do nastajanja nečistoća, koje mogu samo uz veliki napor da se

otklone. Uzroci leže u sadejstvu sunčeve svetlosti, vode i odlaganja polena, cvetne prašine, fekalija insekata...

Tokom dužeg vremenskog perioda.

Dekorativne površine mogu da se čiste istim sredstvima za čišćenje kao i plastične površine, ali nikako nije

dozvoljena upotreba abrazivnih sredstava. U stručnim radnjama nude se specijalni proizvodi za negu

dekorativnih površina, koji uz redovnu upotrebu čiste i osvežavaju površine.

9.2 Održavanje drvene stolarije

Površina drvenih elemenata mora dva puta godišnje da se proverava na oštećenja i pojave starenja (pukotine,

udubljenja, mehuri). Kod mehaničkog oštećenja – npr. udar grada – otvoreno mesto mora odmah da se popravi

dvostrukim premazom lazure u debelom sloju. Otvorene spojne fugne na rubnim spojevima moraju odmah da

se zatvore odgovarajućim zaptivnim materijalom.

Proizvođači nude razna sredstva za čišćenje, koja su razvijena specijalno za čišćenje drvenih površina sa debelim

slojem lazure i čija je upotrebljivost dokazana. U principu su pogodna sredstva za čišćenje, koja sadrže sapun.

Sredstva za čišćenje, koja sadrže abrazivne materije i rastvarače, mogu da oštete površine i stoga ne smeju da

se koriste.

Prirodnim starenjem premaza dolazi do otpuštanja čestica boje i ovo starenje ne predstavlja nedostatak.

9.3 Održavanje AL stolarije i AL obloga

Čišćenje treba sprovesti dva puta godišnje kod uobičajenih opterećenja u stambenim područjima i to

sredstvima za čišćenje i negu, koja preporučuje proizvođač.

Tamne boje, kao što su RAL 9005, 8017, 7016, 6005, izložene su većem opterećenju usled apsorpcije UV-

zračenja u odnosu na svetle boje, tako da kod njih starenje može da nastupi ranije. Dodatni faktor koju može da

utiču na to su i položaj objekta.

Uv-zračenje prvenstveno oštećuje polimere/vezivna sredstva na plastifikaciji profila. U današnje vreme su

pigmenti u velikoj meri UV-stabilni. Ovo oštećenje boje na plastificiranom profilu se dešava jer se pigmenti

površine gube oslonac i tako stare (beli sloj). U zavisnosti od stepena oštećenja, dolazi do ispadanja pigmenta iz

sklopa, a plastificirana boja se čini sve svetlijom

9.4 Sredstva za čišćenje/negu

U nastavku sledi preporuka za čišćenje:

čišćenje najmanje 2 x godišnje: Koristiti samo čistu vodu, eventulno sa malim dodacima neutralnih

sredstava za pranje, npr. uobičajena sredstva za pranje posuđa u domaćinstvu, uz pomoć mekanih,

neabrazivnih krpa i industrijske vate. Treba izbegavati jako trljanje. Neposredno posle svakog postupka

čišćenja isprati čistom i hladnom vodom.

Uklanjanje masnih, uljanih ili supstanci čađi može da se izvede pomoću špiritusa ili izopropil-alkohola

(Ipa). Ostaci lepka, silikonskog kaučuka, lepljivih traka, itd., mogu da se uklone takođe na ovaj način.

Ne koristiti sredstva sa rastvaračima/rastvorima laka, grebajuća ili abrazivna sredstva i krpe za

čišćenje!

Ne koristiti jako kisela ili alkalna sredstva za čišćenje ili navlaživanje. Preporučujemo prirodna sredstva

za čišćenje.

Ne koristiti sredstva za čišćenje sa nepoznatim sastavom.

Zbog opasnosti promene nijanse boje-odn. efekta, treba izvesti probu.

Sredstva za čišćenje smeju da imaju najviše 25° C. Ne koristiti uređaje sa visokim pritiskom, odn.

mlazom pare.

Temperatura površine elemenata fasade ne sme da prelazi 25° C tokom čišćenja.

Maksimalno vreme delovanja ovih sredstava za čišćenje ne sme da pređe jedan sat, a ceo postupak

čišćenja može da se ponovi nakon najmanje 24 sata, ukoliko je potrebno.

U zavisnosti od stepena postojećeg starenja treba koristiti specifične proizvode proizvođača. Upotreba takvih

proizvoda mora da bude prema navodima proizvođača.

Napomene upozorenja

Evetualne folije za zaštitu tokom transporta treba da se otklone odmah nakon ugradnje, kako bi se

izbegli štetni uticaji po površinu profila usled dejstva sunca.

Presvučeni delovi, koji su zapakovani za bezbedan transport, na gradilištu treba da se skladište na

suvom i da ne budu izloženi sunčevom svetlu.

9.5 Održavanje okova

Svi pokretni delovi okova, koji se vide kada je element otvoren, moraju najmanje jednom godišnje da se

podmažu na kliznim površinama odgovarajućim uljem ili uljem u spreju. Nakon nanošenja mazivnog sredstva

nekoliko puta treba izvesti sve funkcije otvaranja kako bi se ulje rasporedilo po kliznim površinama. Težak hod

mehanizma okova ukazuje na lošu podešenost okova. U tom slučaju stručna lica moraju odmah da izvrše

podešavanje okova. Interval za ponovno podešavanje okova zavisi od veličine elementa i vrste otvora. Delovi

okova moraju redovno da se proveravaju u vezi njihove čvrstoće, odn. habanja i eventualno da se zamene od

strane stručnjaka.

9.6 Odgržavanje dihtunga/guma

Gume bi nakon čišćenja elemenata trebalo da se održavaju najmanje jednom godišnje odgovarajućim

sredstvom, koje preporuči proizvođač. Funkcija i održivost guma su loše, ako su zaptivke prejako pritisnute ili

ako previše jako prijanjaju na površinu dihtovanja. Moguće je lagano nagnječenje zaptivki prilikom otvaranja

elemenata prozora i isto ne predstavlja nedostatak. U većini slučajeva nastajanje šumova može da se preči

dobrim podmazivanjem.

9.7 Održavanje stakla

Izolaciona stakla se ne održavaju. Čišćenje se vrši uobičajenim srestvima za čišćenje stakla, kojima se izbegava

oštećenje površine. Abrazivna srestva mogu da oštete staklo i stoga nisu dozvoljena!

Za samočisteća stakla treba obratiti pažnju na posebne napomene proizvođača u vezi čišćenja.

Zaptivka izolaciono staklo/ram mora redovno da se kontroliše na pukotine u zaptivnom materijalu, odnosno na

zaptivkama i/ili odvajanje zaptivnog materijala od rama i stakla. Nedostaci moraju odmah da budu uklonjeni od

strane stručnjaka, jer inače može da dođe do posledičnih oštećenja.

9.8 Nastajanje vode od orošavanja i buđi

Kod premalog stepena izmene vazduha (nedovoljno provetravanje), previsoka vlažnost vazduha može da

dovede do vlaženja građevinskih delova i smanjenja termo-izolacije, do razmnožavanja mikro-organizama i do

nastajanja buđi na građevinskim delovima.

ÖNORM B 8110-2 Toplotna zaštita u visokoj gradnji – propisuje sledeće: difuzija vodene pare i zaštita od

kondenzacije utvrđuje dozvoljene uslove u vezi unutrašnjeg vazduha za stambene prostorije i prostorije slične

namene.

Isti iznose:

maks. 65 % vlažnost vazduha tokom maks. 8 sati/dan

maks. 55 % vlažnost vazduha tokom preostalog vremena

Pri čemu za svaki °C spoljne temperature ispod 0°C treba umanjiti 1 % od vlažnosti vazduha. Ove maksimalne

vrednosti ne bi nikako trebalo da se prekorače, jer može da dođe do štetnog delovanja na materijale i na

zdravlje korisnika.

10. NAPOMENE U VEZI SA PLANIRANJEM RADOVA

Preporučuju se sledeće mere prilikom planiranja:

Upotreba izolacionog stakla sa visokim stepenom termoizolacije, koje treba da dovede do veće

temperature površine unutrašnjeg okna stakla. S jedne strane, ovo dovodi do osećanja veće prijatnosti

u neposrednoj blizini prozora, a s druge strane umanjuje sklonost ka stvaranju vode od orošavanja u

predelu ivice stakla na unutrašnjoj strani prostorije.

Upotreba optimiranih distancera stakla.

Planiranje pojačanog dejstva grejanja u nišama, spoljnim ćoškovima, ispred velikih staklenih površina,

kod uglova i zidova samo od stakla itd.

Ugrađivanje sistema kontrolisanog provetravanja stambenog prostora ako je moguće. Ista obezbeđuje

ispunjavanje higijensko dovoljnog stepena izmene vazduha (i noću).

Upotreba kontrolisanog provetravanja stambenog prostora zahetva specijalno planiranje i

usaglašavanje strujanja toplote, zaštitu od kondenzacije i vazdušnu zaptivenost. Ukoliko ovo nije

izvedeno u dovoljnoj meri, onda na i oko ugradnog dela prozora može da dođe do stvaranja vode od

orošavanja i buđi, što ometa osećaj prijatnosti.

Izbor profesionalnih proizvođača stolarije sa sertifikovanim proizvodima

Preporučuju se sledeće mere tokom korišćenja:

Dovoljno i kontinuirano grejanje svih prostorija. Izbegavanje i povremenih padova temperature, npr.

noću. Ovo važi i za prostorije, koje se ne koriste stalno i u kojima se želi nizak nivo toplote.

Ne sprečavati cirkulaciju vazuha prema prozoru i prema spoljnim zidovima.

Bez ometanja odavanja toplote grejnih tela oblaganjem istih, dugim zastorima ili nameštajem.

Treba izbegavati trajno provetravanje držanjem prozora “na kipu”.

Provetravanje mora da se izvodi aktivno, prema potrebi, a ipak energetski štedljivo. Jeste da se pri tom

izgubi nešto od energije grejanja, ali to mora da se prihvati u interesu zdravih klimatskih uslova u

prostorijama i radi izbegavanja štete od vlage. Bitno je da ovaj gubitak bude što je moguće niži, a to se

postiže najbolje kratkim intenzivnim provetravanjem. Prozore i vrata treba na kratko širom otvoriti –

ako je moguće izazvati promaju. Iskorišćeni vlažan vazduh je nakon otprilike pet minuta zamenjen

suvim svežim vazduhom, koji posle zagrevanja može ponovo da primi dodatnu vodenu paru. Prednost

ovakvog “udarnog provetravanja” je u tome, što sa iskorišćenim vazduhom nestane samo toplota koju

isti sadrži, dok toplotna energija, koja je akumulirana u zidovima i u predmetima opreme, ostaje u

prostoriji, a svež vazduh se nakon zatvaranja prozora brzo dovodi na željenu temperature. Ovakvo

“udarno provetravanje” bi trebalo više puta dnevno izvoditi u stanu. Veće količine vodene pare, koje

nastaju u pojedinim prostorijama, npr. prilikom kuvanja ili tuširanja, trebalo bi ciljanim

provetravanjem odmah da se izvedu iz dotičnih prostorija. Unutrašnja vrata bi trebalo posle ovih

postupaka da ostanu zatvorena, kako se para ne bi proširila po celom stanu.

Pravilnik stupa na snagu po proteku roka od 8 dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli privrednog društva.

U Kragujevcu, dana 12.01.2018. godine

„SUNCE MARINKOVIĆ“ d.o.o

Marinković Ljubiša, direktor

____________________________

PRAVILNIK U VEZI SA KVALITETOM ALUMINIJUMSKE I PVC … · Ovaj pravilnik važi za vizuelnu ocenu površina prozora, spoljnih vrata, fasada i zimskih bašta/ konstrukcija sa staklenim

Documents