Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 5/91 , 1/92 , 21/93 , 3/94 , 7/96 , 7/98 , 3/99 , 6/2001 , 3/2003 , 8/2003 , 11/2004 , 5/2005 , 6/2005 , 2/2007 , 4/2007 , 7/2008 и 11/2008 . Члан 1. Овим правилником прописује се врста стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави за образовање у трајању од две године и за средње образовање у трајању од три односно четири године у стручним школама. Члан 2. Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из општеобразовних предмета може да изводи за: 1. Српски језик и књижевност: - професор, односно дипломирани филолог за српскохрватски језик и југословенску књижевност; - професор, односно дипломирани филолог за југословенску књижевност и српскохрватски језик; - професор, односно дипломирани филолог за југословенску књижевност и општу књижевност; - професор југословенске књижевности са страним језиком; - професор српског језика и књижевности; - професор српске књижевности и језика; - професор српске књижевности и језика са општом књижевношћу; - дипломирани филолог за књижевност и српски језик; - дипломирани филолог за српски језик и књижевност;
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/2001, 3/2003, 8/2003, 11/2004, 5/2005, 6/2005, 2/2007, 4/2007, 7/2008 и 11/2008.
Члан 1.
Овим правилником прописује се врста стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави за образовање у трајању од две године и за средње образовање у трајању од три односно четири године у стручним школама.Члан 2.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из општеобразовних предмета може да изводи за:
1. Српски језик и књижевност:
- професор, односно дипломирани филолог за српскохрватски језик и југословенску књижевност;
- професор, односно дипломирани филолог за југословенску књижевност и српскохрватски језик;
- професор, односно дипломирани филолог за југословенску књижевност и општу књижевност;
- професор југословенске књижевности са страним језиком;
- професор српског језика и књижевности;
- професор српске књижевности и језика;
- професор српске књижевности и језика са општом књижевношћу;
- дипломирани филолог за књижевност и српски језик;
- дипломирани филолог за српски језик и књижевност;
- дипломирани филолог српског језика са јужнословенским језицима;
- професор југословенске књижевности и српског језика.
У школама у којима се образовно-васпитни рад обавља на језику народности:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор српског језика и књижевности у одељењима за националне мањине.
- професор информатике, односно дипломирани информатичар;
- професор математике, односно дипломирани математичар, смер рачунарство и информатика;
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови, односно одсеци;
- дипломирани инжењер електронике, сви смерови, односно одсеци;
- дипломирани инжењер за информационе системе, односно дипломирани инжењер организације за информационе системе или дипломирани инжењер организационих наука, одсеци за информационе системе, информационе системе и технологије;
- дипломирани инжењер информатике, односно дипломирани инжењер рачунарства;
- дипломирани економист, смерови: кибернетско-организациони, економска статистика и информатика, економска статистика и кибернетика, статистика и информатика или статистика, информатика и квантна економија;
- професор технике и информатике.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Рачунарство и информатика може да изводи и лице са завршеним факултетом које је у току студија савладало програм рачунарства и информатике у трајању од најмање четири семестра.
Испуњеност услова из става 2. ове тачке утврђује Министарство просвете, на основу наставног плана и програма студија.
23. Музичка уметност:
- академски музичар;
- дипломирани музичар, (сви смерови);
- дипломирани музиколог;
- дипломирани музички педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе;
- дипломирани етномузиколог.
24. Ликовна култура:
- професор ликовних уметности;
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани графички дизајнер - професор ликовне културе;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани уметник нових ликовних медија - професор ликовне културе;
- дипломирани графичар визуелних комуникација - професор ликовне културе;
- професор или дипломирани историчар уметности;
- дипломирани сликар;
- дипломирани вајар;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графички дизајнер;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани сликар зидног сликарства;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности.
25. Физичко и здравствено васпитање:
- професор физичког васпитања;
- дипломирани педагог физичке културе;
- професор физичке културе;
- професор физичког васпитања - дипломирани тренер са назнаком спортске гране;
- професор физичког васпитања - дипломирани организатор спортске рекреације;
- професор физичког васпитања - дипломирани кинезитерапеут.
26. - брисана -
27. Екологија и заштита животне средине:
- професор екологије и заштите животне средине;
- дипломирани еколог животне средине;
- дипломирани биолог за екологију и заштиту животне средине;
- дипломирани биолог-еколог;
- дипломирани биолог, смер заштита животне средине;
- професор биологије;
- дипломирани биолог;
- дипломирани професор биологије и хемије;
- дипломирани молекуларни биолог и физиолог;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
28. Уређење друштва:
- дипломирани правник;
- професор социологије, односно дипломирани социолог;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
б) Исламска вјеронаука (илмудин)
- лице које је завршило исламски факултет;
- лице са завршеним факултетом које је претходно
- завршило медресу (средњу верску школу);
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
в) Католички вјеронаук
- дипломирани теолог;
- дипломирани катехета;
- теолог-катехета;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
г) Евангеличко-лутерански вјеронаук
Словачке евангелистичке цркве а.в.
- лице које је завршило теолошки факултет;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
д) Верско васпитање Реформаторске хришћанске цркве
- лице које је завршило теолошки факултет;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
ђ) Хришћанска етика Евангеличке хришћанске цркве а.в.
- лице које је завршило теолошки факултет;
- лице које је завршило теолошко-катехетски
- факултет;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
е) Веронаука - Јудаизам
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
30. Грађанско васпитање:
- лице које испуњава услове за наставника одговарајуће стручне школе;
- лице које испуњава услове за стручног сарадника стручне школе - школског педагога или школског психолога, односно андрагога;
- дипломирани етнолог;
- етнолог-антрополог;
- професор одбране и заштите.
Наведена лица могу да изводе наставу, ако су похађала један или више од следећих програма: Обука за наставника грађанског васпитања; Интерактивна обука/тимски рад; Ни црно ни бело; Умеће одрастања; Умеће комуникације; Активна настава/учење; Едукација за ненасиље; Речи су прозори или зидови; Чувари осмеха; Учионица добре воље; Култура критичког мишљења; Буквар дечјих права; Дебатни клуб; Безбедно дете; Злостављање и занемаривање деце; Здраво да сте.Члан 3.
Послове стручног сарадника којима се доприноси остваривању образовно-васпитног рада може да обавља:
1. Школски педагог:
- дипломирани педагог;
- професор педагогије;
- дипломирани школски психолог - педагог.
2. Школски психолог:
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог;
- дипломирани психолог - смер школско-клинички;
- професор психологије.
3. Социјални радник:
- дипломирани социјални радник.
Послове стручног сарадника из тачке 3. овог члана може да обавља и:
- дипломирани социолог, односно професор социологије.
4. Здравствени радник:
- доктор медицине;
- доктор стоматологије;
5. Библиотекар:
- професор језика и књижевности, односно књижевности и језика - смер за библиотекарство;
- дипломирани библиотекар - информатичар;
- професор, односно дипломирани филолог за општу књижевност и теорију књижевности;
- лице које испуњава услове за наставника стручне школе, односно стручног сарадника - школског педагога или школског психолога;
- професор народне одбране;
- професор, односно дипломирани филолог за италијански језик и књижевност;
- професор, односно дипломирани филолог за шпански језик и књижевност.
6. Андрагог:
- дипломирани андрагог.
Члан 4.
У подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране, наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
I. ПОЉОПРИВРЕДА
1. Педологија
Агрохемија са физиологијом биља
Пољопривредна производња (у првом разреду)
Биљна производња
за образовни профил пољопривредни произвођач (у првом разреду)
Практична настава
а) образовни профил пољопривредни техничар (у првом разреду за садржаје програма педологије и агрохемије и четвртом разреду за садржаје програма ратарства са повртарством и цвећарством);
б) образовни профил техничар пољопривредне технике (у првом разреду за садржаје програма пољопривредне производње);
в) образовни профил пољопривредни произвођач (у првом разреду за садржаје програма биљне производње):
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за мелиорације;
- дипломирани инжењер пољопривреде за мелиорације земљишта;
- дипломирани инжењер пољопривреде за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пољопривреде, смерови: ратарство-повртарство, општи или хортикултура;
- дипломирани инжењер пољопривреде, одсеци или смерови: ратарски и воћарско - виноградарски;
- дипломирани инжењер агрономије.
2. Пољопривредна производња (у трећем разреду)
Биљна производња
а) образовни профил руковалац-механичар пољопривредне технике (у трећем разреду);
б) образовни профил пољопривредни произвођач (у другом разреду);
Практична настава
а) образовни профил пољопривредни техничар (у другом и трећем разреду за садржаје програма ратарства са повртарством и цвећарством);
б) образовни профил техничар пољопривредне технике (у трећем разреду за садржаје програма пољопривредне производње);
в) образовни профил руковалац-механичар пољопривредне технике (у трећем разреду за садржаје програма биљне производње);
г) образовни профил пољопривредни произвођач (у другом разреду за садржаје програма биљне производње):
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде, смерови: ратарско-повртарски или општи;
- дипломирани инжењер пољопривреде одсек или смер ратарски;
- дипломирани инжењер агрономије.
3. Пољопривредна производња (у другом разреду)
Биљна производња
а) образовни профил руковалац - механичар пољопривредне технике (у другом разреду);
б) образовни профил пољопривредни произвођач (у трећем разреду);
Практична настава
а) образовни профил пољопривредни техничар (у трећем и четвртом разреду за садржаје програма воћарства и виноградарства);
б) образовни профил руковалац-механичар пољопривредне технике (у другом разреду за садржаје програма биљне производње):
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде, одсек или смер воћарско -виноградарски;
- дипломирани инжењер пољопривреде, општи смер;
- дипломирани инжењер агрономије.
4. Ратарство са повртарством и цвећарством (у другом и трећем разреду):
а) образовни профил пољопривредни техничар (у другом и трећем разреду за садржаје програма пољопривредне технике);
б) образовни профил пољопривредни произвођач (у првом, другом и трећем разреду за садржаје програма пољопривредне технике);
в) образовни профил узгајивач стоке (у другом разреду за садржаје програма пољопривредне технике):
- дипломирани инжењер пољопривреде за механизацију пољопривреде;
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди;
- дипломирани инжењер пољопривреде за пољопривредну технику;
- дипломирани инжењер пољопривреде, смерови: механизације; пољопривредна техника, пољопривредна техника и рационализација, ратарство-повртарство или општи;
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде, смер или одсек ратарски;
- дипломирани инжењер агрономије.
13. Практична настава
а) образовни профил техничар пољопривредне технике (у другом разреду обука у вожњи трактора и комбајна);
б) образовни профил пољопривредни техничар (у другом разреду обука у вожњи трактора и комбајна);
в) образовни профил руковалац - механичар пољопривредне технике (у другом разреду обука у вожњи трактора и комбајна);
г) образовни профил пољопривредни произвођач (у другом разреду):
- дипломирани инжењер пољопривреде са положеним специјалистичким испитом за возача инструктора.
14. Економика и организација поседа
Економика пољопривреде са задругарством
Организација производње и продаје
Организација са менаџментом:
- дипломирани инжењер пољопривреде, сви одсеци и смерови;
- дипломирани инжењер агрономије.
15. Латински језик:
- дипломирани класични филолог;
- професор, односно дипломирани филолог који је савладао наставни план и програм високог образовања из предмета Латински језик у трајању од најмање четири семестра.
16. Анатомија са физиологијом
Анатомија и физиологија
Практична настава
За образовни профил пољопривредни техничар (у другом разреду за садржаје програма анатомије са физиологијом):
- дипломирани ветеринар;
- доктор ветеринарске медицине;
- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница;
- дипломирани ветеринар за хигијену намирница анималног порекла;
- дипломирани инжењер пољопривреде за сточарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде, одсек за сточарство;
За образовни профил ветеринарски техничар (у другом разреду за садржаје програма патологије; у четвртом разреду за садржаје програма хигијене намирница животињског порекла):
- дипломирани ветеринар;
- доктор ветеринарске медицине;
- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница;
- дипломирани ветеринар за хигијену намирница анималног порекла.
18. Зоохигијена
Сточарство
Исхрана
Сточарство са исхраном
Производња сточне хране са исхраном
Хипологија
Исхрана домаћих животиња
Рибарство
Пчеларство
Спортско коњарство
Месоједи и мале животиње
Пољопривредна производња (у четвртом разреду)
Практична настава
а) образовни профил пољопривредни техничар (у трећем и четвртом разреду за садржаје програма сточарства);
б) образовни профил ветеринарски техничар (у првом разреду за садржаје програма зоохигијене; у првом, другом и трећем разреду за садржаје програма сточарства са исхраном);
в) образовни профил зоотехничар;
г) образовни профил техничар пољопривредне технике (у четвртом разреду за садржаје програма пољопривредне производње);
д) образовни профил узгајивач стоке;
ђ) образовни профил узгајивач спортских коња;
е) образовни профил пољопривредни произвођач (у трећем разреду за садржаје програма сточарства):
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди.
6. Биохемија:
- дипломирани инжењер технолог, одсек органско-технолошки, група биотехнолошка;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство; биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије за хемијско-прерађивачко и фармацеутско инжењерство;
- дипломирани инжењер технологије, смерови: угљенохидратне хране, конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију конзервирања и врења;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију ратарских производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију сточних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани биохемичар;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани инжењер хемије;
- дипломирани молекуларни биолог и физиолог;
- професор биологије.
7. Микробиологија:
- дипломирани инжењер технолог, одсек органско-технолошки, група биотехнолошка;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије, смерови: угљенохидратне хране, конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство, или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије исхране;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије, смерови: угљенохидратне хране, конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство, или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије, смерови: угљенохидратне хране, конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство, или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технолог, одсек прехрамбено инжењерство, смерови угљенохидратна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технологије, смерови угљенохидратне хране или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију конзервирања и врења;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију ратарских производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа.
13. Прехрамбена технологија
Практична настава (за садржаје програма у другом и трећем разреду):
а) За образовне профиле месар и прерађивач млека:
- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница;
- дипломирани инжењер технолог, одсек органско-технолошки, група биотехнолошка;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технолог, одсек прехрамбено инжењерство, смерови конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технологије, смерови конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технолог, одсек прехрамбено инжењерство, смерови угљенохидратна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технологије, смерови угљенохидратне хране или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре.
30. Заштита зелених површина:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре.
31. Подизање и нега зелених површина:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре.
32. Пројектовање паркова и основе грађевинарства:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре.
33. Основе аранжирања биљног материјала:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре.
34. Технологија цвећарске производње:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре.
35. Уређење бујица:
- дипломирани инжењер шумарства за заштиту од ерозија;
- дипломирани инжењер шумарства.
36. Практична настава у блоку и вежбе у оквиру стручних предмета:
- дипломирани инжењер шумарства.
За образовне профиле - расадничар и техничар за пејзажну архитектуру:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
37. Практична настава:
- дипломирани инжењер шумарства;
- организатор газдовања шумама (V степен стручне спреме);
- шумарски техничар;
- сви образовни профили V степена стручне спреме у области шумарства.
За образовне профиле - расадничар и техничар за пејзажну архитектуру:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре.
- организатор процеса озелењавања (V степен стручне спреме);
- техничар за пејзажну архитектуру.
За образовне профиле - руковалац шумском механизацијом:
- возач специјалиста (V степен стручне спреме) у области саобраћаја;
37.1. Помоћни наставник:
- сви образовни профили III и IV степена стручне спреме у области шумарства.II. ОБРАДА ДРВЕТА
38. Технологија материјала:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
39. Технологија помоћних материјала:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер технологије, органско-технолошки одсек или смер;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
40. Техничко цртање
Нацртна геометрија
Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
41. Основе електротехнике и електронике:
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- професор електротехнике.
42. Техничка физика:
- професор физике;
- професор механике;
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
43. Дрвне конструкције:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
44. Машине и уређаји:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
45. Хидротермичка обрада дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
46. Економика и организација
Економика и организација производње:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
47. Заштита дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
48. Финална обрада дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
48а Финална прерада са површинском обрадом дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
49. Обликовање намештаја
Унутрашња декорација:
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер архитектуре.
50. Припрема производње:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
51. Пројектовање технолошких процеса:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
52. Примарна обрада дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
53. Фурнири и фурнирске плоче:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
54. Иверице, влакнатице и дрвно-пластичне масе:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
55. Хемијска прерада дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер технологије, органско-технолошки одсек или смер;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
56. Технологија тапетарске производње:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
57. Аутоматизација производње:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
58. Унутрашња декорација:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- професор историје уметности;
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
59. Практична настава:
- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета.
- инжењер обраде дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- сви образовни профили V степена стручне спреме у области обраде дрвета.
За образовни профил - тапетар-декоратер:
- тапетар-декоратер специјалиста.
60. Сарадници у настави:
- столар (III степен стручне спреме);
- произвођач примарних производа од дрвета (III степен стручне спреме);
- произвођач финалних производа од дрвета (III степен стручне спреме).
За образовни профил - тапетар-декоратер:
- тапетар-декоратер (III степен стручне спреме).Члан 6.
У подручју рада Геологија, Рударство и Металургија наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
I. ГЕОЛОГИЈА
1. Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију;
- дипломирани инжењер архитектуре.
2. Општа геологија и историјска геологија:
- дипломирани инжењер геологије.
3. Минералогија са петрологијом:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина.
4. Минералогија:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина.
5. Општа геологија:
- дипломирани инжењер геологије.
6. Нацртна геометрија:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрологију;
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер архитектуре.
6а. Геотехничке мелиорације:
- дипломирани инжењер геологије смер за геотехнику или смер за хидрогеологију.
7. Историјска геологија:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за геофизику.
8. Читање топографских карата:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за минерологију и кристалографију.
8а. Примењена геологија:
- дипломирани инжењер геологије.
9. Петрологија:
- дипломирани инжењер геологије.
10. Основе хидрогеологије:
- дипломирани инжењер геологије, смер за хидрогеологију или смер за геотехнику.
11. Техничка физика:
- професор физике;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани физичар;
- дипломирани инжењер рударства.
12. Основе грађевинарства:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику;
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- дипломирани инжењер архитектуре.
13. Истражно бушење:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења, или смер за подземну експлоатацију, или смер за површинску експлоатацију, или смер за израду подземних просторија;
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику, или смер за истраживање лежишта минералних сировина.
14. Геолошко картирање:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију и смер за минералогију и кристалографију.
15. Заштита радне и животне средине:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства.
16. Организација рада:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада.
16а. Геодезија:
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за припрему минералних сировина и смера за машинство у рударству;
- дипломирани инжењер геодезије;
- дипломирани инжењер геологије.
17. Техника бушења:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења;
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику, или смер за хидрогеологију.
18. Обрада бушотине:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења;
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику, или смер за хидрогеологију.
19. Основе примењеног машинства и електротехнике:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер машинства.
20. Геотехничка истраживања:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику.
21. Примењена геофизика:
- дипломирани инжењер геологије, смер за примењену геофизику, или смер за геотехнику, или смер за хидрогеологију.
22. Основе примењене геофизике:
- дипломирани инжењер геологије, смер за примењену геофизику или смер истраживање лежишта минералних сировина и рудничку геологију.
23. Методе хидрогеолошких истраживања:
- дипломирани инжењер геологије, смер за хидрологију или смер за геотехнику.
24. Механика тла и стенских маса:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику;
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за припрему минералних сировина и смера за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
25. Инжењерска геологија:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику.
26. Истражни радови:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина и рудничку геологију;
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију, или смер за израду подземних просторија.
27. Лежишта минералних сировина:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина.
28. Лежишта каустобиолита:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина, или смер за регионалну геологију или палеонтологију;
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
29. Методе проспекције:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина и рудничку геологију.
30. Методе истраживања:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина и рудничку геологију.
31. Практична настава:
31.1. Образовни профил - геобушач:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику;
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
32. Помоћни наставник:
- геолошки техничар за геотехнику и хидрогеологију;
- геолошки техничар за истраживање минералних сировина;
- рударски техничар.II. РУДАРСТВО
33. Основе машинства и електротехнике:
- дипломирани инжењер рударства;
- професор електротехнике.
34. Основе геологије:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства.
35. Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију.
36. Нацртна геометрија:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију.
37. Минералогија са петрологијом:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер металургије.
38. Лежиште минералних сировина:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за машинство у рударству и смера за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
39. Заштита радне и животне средине:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије.
40. Организација производње:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада.
41. Рударски радови у подземној експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију или смер за израду подземних просторија.
42. Техника бушења и минирања:
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију или смер за површинску експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
43. Машине и уређаји у подземној експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за машинство у рударству, или смер за подземну експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
44. Рударски радови у површинској експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за површинску експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
45. Машине и уређаји у површинској експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за машинство у рударству, или смер за површинску експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
46. Технологија бушења:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
47. Производња нафте и гаса:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
48. Основе рударства:
- дипломирани инжењер рударства.
49. Припрема минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина, или смер за површинску експлоатацију, или смер за подземну експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
50. Минералогија са петрологијом:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства.
51. Лежишта минералних сировина:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију и смера за геотехнику;
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења и смера за машинство у рударству.
52. Машине и уређаји у припреми минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина, или смер за машинство у рударству.
53. Физичка хемија:
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар;
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина.
54. Испитивање минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина.
55. Рударске машине и уређаји:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер машинства у рударству и металургији.
56. Дубинско бушење:
- дипломирани инжењер рударства.
57. Транспорт и извоз:
- дипломирани инжењер рударства.
58. Проветравање и одводњавање рудника:
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
59. Методе откопавања у подземној експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
60. Геодезија са рударским мерењима:
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за припрему минералних сировина и смера за машинство у рударству.
61. Припрема минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина, или смер за површинску експлоатацију или смер за подземну експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
62. Практична настава:
62.1. Образовни профил - рудар у подземној експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства.
62.2. Образовни профил - руковалац механизацијом у површинској експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства.
62.3. Образовни профил - руковалац механизацијом у припреми минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства.
62.4. Образовни профил - руковалац постројења за добијање нафте и гаса:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику бушења.
62.5. Образовни профил - рударски техничар:
- дипломирани инжењер рударства.
62.6. Образовни профил - рударски техничар за припрему минералних сировина:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за прераду метала.
15. Теорија металуршких процеса:
- дипломирани инжењер металургије.
16. Заштита радне и животне средине:
- дипломирани инжењер металургије.
17. Термодинамика:
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер машинства.
18. Мерни инструменти са аутоматиком:
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног одсека;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер машинства у рударству и металургији;
- дипломирани инжењер рударства, смер машинство у рударству.
19. Физичка металургија са термичком обрадом:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за екстрактивну металургију.
20. Металуршки прорачуни:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за прераду метала.
21. Физичка металургија:
- дипломирани инжењер металургије.
22. Ливење метала:
- дипломирани инжењер металургије.
23. Термичка обрада метала:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за екстрактивну металургију.
24. Пластична прерада метала:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за екстрактивну металургију.
25. Испитивање метала:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за екстрактивну металургију.
26. Металографија
Елементи опреме у металургији
Припрема и контрола сировина
Контрола процеса производње
Испитивање металних материјала
Контрола квалитета производа:
- дипломирани инжењер металургије.
27. Електротехника:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике;
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- дипломирани инжењер индустријске физике.
28. Аутоматска регулација процеса:
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови, сем текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство.
29. Организација пословања:
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије.
29а Предузетништво:
- дипломирани економиста.
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије.
30. Системи за обраду података:
- професор информатике;
- дипломирани информатичар;
- дипломирани инжењер за информационе системе;
- професор математике, односно дипломирани математичар или лице са савладаним планом и програмом информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра.
31. Помоћни наставник:
- техничар за добијање гвожђа и челика;
- техничар за добијање обојених метала;
- техничар за прераду метала;
- металуршки техничар, смер црна металургија;
- металуршки техничар, смер обојена металургија.
Члан 7.
У подручју рада Машинство и обрада метала наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
1. Хемија и технологија материјала
Хемија и машински материјали:
- дипломирани хемичар;
- професор хемије;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство;
- дипломирани инжењер хемије, смер аналитички;
- професор машинства.
2. Машински материјали:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
3. Ваздухопловни материјали:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног;
- професор машинства.
4. Техничка физика:
- дипломирани физичар;
- професор физике;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор механике;
- дипломирани механичар;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
5. Техничко цртање
Техничко цртање са нацртном геометријом
Техничко цртање са компјутерском графиком:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
6. Механика
Техничка механика са механизмима:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани механичар;
- професор механике;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
7. Отпорност материјала:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани механичар;
- професор механике;
- професор машинства.
8. Машински елементи
Машински елементи и конструкције
Термодинамика и хидраулика
Хидраулика и пнеуматика
Основе хидраулике и пнеуматике
Хидрауличне компоненте и системи
Пнеуматске компоненте и системи
Термодинамика и термотехника
Основе конструисања
Технолошки поступци
Технолошки поступци са контролом
Техничка контрола производа
Техничка контрола
Конструкција алата и прибора
Основе компјутерске графике
Компјутерска графика
Конструисање применом рачунара
Пројектовање технолошких система
Термодинамика
Машинске конструкције
Елементи аутоматизације моторних возила
Моделирање машинских елемената и конструкција
Конструисање:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
9. Технологија обраде:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер металургије (за образовне профиле: машински техничар и бродомашински техничар);
- професор машинства.
10. Организација рада:
- дипломирани машински инжењер
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер организације рада;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
11. Основе електротехнике
Основе електротехнике и електронике
Електротехника и електроника
Електротехника
Електроника
Основе електротехнике и микропроцесори
Електроника и микропроцесори:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике.
12. Основе енергетике
Основе технике мерења и контроле
Бродски мотори СУС
Термоенергетска постројења
Хидроенергетска постројења
Гасо и пнеумоенергетска постројења
Постројења за грејање и климатизацију
Помоћне бродске машине и уређаји
Одржавање бродских постројења
Основе бродоградње
Технологија бродоградње
Аутоматизација производње
Елементи аутоматизације и роботике
Технологија обраде на нумерички управљаним машинама
Технологија за компјутерски управљане машине
Аутоматизација производње и флексибилни производни системи
Флексибилни производни системи
Роботи
Програмирање нумерички управљаних машина
Програмирање за компјутерски управљане машине
Аутоматско управљање
Техника мерења
Управљачки системи у термоенергетици
Дигитални системи и процесни рачунари
Термоенергетски процеси
Енергетски процеси
Аутоматизација постројења
Енергетска постројења
Парна постројења
Бродомашинство
Познавање брода
Бродски мотори
Бродска парна постројења
Конструкција брода
Рачунари у бродоградњи
Рачунари у машинству
Конструкција са монтажом
Опрема навоза и докова
Теорија брода
Конструкција са чврстоћом брода
Трасирање брода
Пројектовање брода
Опрема брода
Отпор и пропулзија брода
Моторна возила
Експлоатација и одржавање моторних возила
Мотори СУС
Мерење и контролисање
Контрола квалитета
Испитивање машинских конструкција
Аутоматизација и роботика:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
13. Основе технике мерења и аутоматизације:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
14. Електрична мерења у системима аутоматског управљања:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике.
15. Дигитална техника и системи електронских инструмената:
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер електротехнике.
16. Аеродинамика и управљивост авиона:
- дипломирани машински инжењер.
17. Конструкција авиона
Хеликоптери
Ваздухпловне клипне погонске групе
Ваздухопловне турбомлазне погонске групе
Системи авиона
Организација одржавања ваздухоплова
Ваздухопловни прописи:
- дипломирани машински инжењер.
18. Људски фактор у ваздухопловству
Медицина за поморце
Офталмологија:
- доктор медицине.
19. Бродска електроника и аутоматизација:
- дипломирани инжењер електронике.
20. Бродске електричне машине и уређаји:
- дипломирани инжењер електротехнике.
21. Бродска електротехника:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике.
22. Бродска аутоматизација:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
23. Поморско право:
- дипломирани правник;
- дипломирани саобраћајни инжењер;
- лице са завршеном високом поморском школом.
24. Сигурност пловидбе:
- дипломирани саобраћајни инжењер;
- лице са завршеном високом поморском школом.
25. Оптика:
- дипломирани физичар;
- дипломирани астрофизичар;
- професор физике.
26. Оптика наочара:
- дипломирани физичар;
- професор физике;
- доктор медицине.
27. Оптички материјали:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани хемичар;
- професор машинства;
- професор хемије.
28. Оптичка мерења:
- дипломирани физичар;
- професор физике.
29. Оптички инструменти:
- дипломирани физичар;
- дипломирани инжењер геодезије;
- професор физике.
30. Фотографија:
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани фотограф;
- дипломирани дизајнер графике - фотограф;
- дипломирани сниматељ драмских уметности;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графички дизајнер;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, графички одсек;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењена графика, дизајн графике примењена графика, графика.
31. Технологија оптике:
- дипломирани физичар;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- професор физике.
32. Дизајн:
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек индустријски дизајн.
33. Рачунари у оптици:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер информатике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани математичар, смер рачунарства и информатике;
- професор информатике.
34. Рачунари и програмирање
Програмирање и програмски језици:
- дипломирани математичар-информатичар;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- професор информатике;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер рачунарства;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер за информационе системе, односно дипломирани инжењер организације за информационе системе или дипломирани инжењер организационих наука, одсеци за информационе системе, информационе системе и технологије;
- професор технике и информатике.
35. Технологија образовног профила:
За образовне профиле: металостругар, металоглодач, металобрусач, металобушач, бравар, лимар, аутолимар, заваривач, инсталатер, машинбравар, механичар хидраулике и пнеуматике, аутомеханичар, механичар шинских возила, механичар привредне механизације, механичар радних машина, погонски техничар машинске обраде, погонски техничар - механичар за радне машине, алатничар, прецизни механичар, механичар уређаја за мерење и регулацију, механичар медицинске и лабораторијске опреме и часовничар:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
За образовни профил погонски техничар - механичар за моторе и возила:
Сви образовни профили у трогодишњем и четворогодишњем трајању:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- професор технике и машинства;
- дипломирани инжењер за управљање техничким системима - климатизација, грејање и хлађење;
- дипломирани инжењер за управљање техничким системима - процесна техника;
- дипломирани инжењер за управљање техничким системима - одржавање машина;
- струковни инжењер машинства, из области машинско инжењерство;
- инжењер машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке;
- виши стручни радник металске струке;
- наставник практичне наставе металске струке.
36.1. Образовни профил металостругар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара;
36.2. Образовни профил металоглодач:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металоглодача.
36.3. Образовни профил металобрусач:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металобрусача.
36.4. Образовни профил металобушач:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металобушача, бушача за хоризонтално бушење - глодање или бушача на хоризонталној бушилици.
36.5. Образовни профил бравар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бравара или грађевинског бравара.
36.6. Образовни профил лимар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за лимара или грађевинског лимара.
36.7. Образовни профил аутолимар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за аутолимара.
36.8. Образовни профил заваривач:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за заваривача, заваривача за гасно варење или електрозаваривача.
36.9. Образовни профил инсталатер:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за инсталатера водовода и канализације, монтера уређаја за климатизацију, монтера уређаја за грејање или монтера грејања и проветравања.
36.10. Образовни профил машинбравар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинбравара.
36.11. Образовни профил механичар хидраулике и пнеуматике:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за монтера хидраулике, монтера пнеуматике или механичара за одржавање хидраулике и пнеуматике.
36.12. Образовни профил аутомеханичар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за аутомеханичара.
36.13. Образовни профил механичар шинских возила:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара шинских возила.
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара пољопривредних машина, механичара за грађевинску механизацију, механичара за рударске машине или машинбравара.
36.15. Образовни профил механичар радних машина:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара за графичке машине, механичара за текстилне машине, механичара машина у прехрамбеној индустрији, механичара машина дуванске индустрије или машинбравара.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7.овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинисту термопостројења, монтера термопостројења, термоенергетског механичара или машинбравара.
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинисту хидроенергетских постројења, монтера хидроенергетских постројења или машинбравара.
36.18. Образовни профил механичар гасо и пнеумоенергетских постројења:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинисту гасоенергетских постројења, монтера гасоенергетских постројења, гасоенергетског техничара или машинбравара.
36.19. Образовни профил механичар грејне и расхладне технике:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за монтера уређаја грејања, монтера уређаја за климатизацију или машинбравар;
- виши стручни радник, смер термотехнике.
36.20. Образовни профил механичар уређаја за мерење и регулацију:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара уређаја за мерење и регулацију.
36.21. Образовни профил прецизни механичар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за прецизног механичара.
36.22. Образовни профил часовничар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за часовничара.
36.23. Образовни профил механичар медицинске и лабораторијске опреме:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара медицинске и лабораторијске опреме.
36.24. Образовни профил механичар - оружар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бравара или машинбравара.
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно образовање за металоглодача.
36.28. Образовни профил алатничар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за аутомеханичара.
36.29. Образовни профил оптичар:
- дипломирани физичар;
- дипломирани физико-хемичар;
- професор физике;
- лице из тачке 36. овог члана које је стекло средње образовање за оптичара.
36.30. Образовни профил механичар оптике:
- дипломирани физичар;
- дипломирани физико-хемичар;
- професор физике;
- лице из тачке 36. овог члана које је стекло средње образовање за оптичара.
36.31. Образовни профил бродоградитељ:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродомонтера, бродотрасера или бродонавозника.
36.32. Образовни профил бродомонтер:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродомонтера.
36.33. Образовни профил бродомеханичар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродомеханичара.
36.34. Образовни профил машински техничар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара, металоглодача, односно металобрусача.
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара металоглодача, машинбравара, алатничара или металобрусача.
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара, металоглодача или металобрусача.
36.37. Образовни профил погонски техничар - механичар за радне машине:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинбравара.
36.38. Образовни профил техничар за монтажу нумерички управљаних машина:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 8. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара, металоглодача, металобрусача односно машинбравара.
36.39. Образовни профил машински техничар за компјутерско конструисање:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара металоглодача, машинбравара, алатничара или металобрусача.
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинисту термопостројења, монтера термопостројења, термоенергетског техничара или машинбравара.
36.41. Образовни профил техничар хидраулике и пнеуматике:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање механичара хидраулике и пнеуматике.
36.42. Образовни профил машински техничар мерне и регулационе технике:
- лице из тачке 36. које је стекло и средње образовање за машинисту термопостројења, монтера термопостројења, машинбравара, термоенергетског техничара или техничара машинске енергетике.
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара за АМС, авиомеханичара или механичара за структуру.
36.44. Образовни профил бродомашински техничар:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродомашинског техничара.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7.овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродограђевинског техничара.
36.46. Образовни профил погонски техничар механичар за моторе и возила, машински техничар моторних возила:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за аутомеханичара.
36.47. Образовни профил техничар оптике:
- дипломирани физичар;
- дипломирани физико-хемичар;
- професор физике;
- лице из тачке 36. овог члана које је стекло средње образовање за оптичара.
36.48. Образовни профил техничар за роботику:
- лице из тачке 36. које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара, металоглодача, односно металобрусача.
37. Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: електрозаваривач, заваривач и резач гасом, ковач-металопресер и оштрач алата може да изводи:
37.1. Основе машинства:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
37.2. Технички материјали са основама електротехнике:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
37.3. Технологија обраде са техничком контролом:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
37.4. Организација рада са заштитом на раду:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер организације рада.
37.5. Технологија рада:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
37.6. Заштита животне средине:
- дипломирани биолог;
- дипломирани молекуларни биолог и физиолог;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- професор биологије.
37.7. Практична настава:
37.7.1. Образовни профил електрозаваривач:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке.
Лице из ал. 1. до 4. овог члана треба да је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за електрозаваривача.
37.7.2. Образовни профил заваривач и резач гасом:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке.
Лице из ал. 1. до 4. овог члана треба да је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за заваривача и резача гасом.
37.7.3. Образовни профил ковач - металопресер:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке.
Лице из ал. 1. до 4. овог члана треба да је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за ковача - пресера.
37.7.4. Образовни профил оштрач алата:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке.
Лице из ал. 1. до 4. овог члана треба да је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за оштрача алата односно металобрусача.Члан 8.
У подручју рада Електротехника наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
1. Основе електротехнике
Електрична мерења
Електроника
Електроника I
Електроника и материјали
Примена рачунара у електротехници
Елементи аутоматизације
Мерења у аутоматици
Системи аутоматског управљања
Мерења на возилима
Системи аутоматског управљања у СС техници
Основе аутоматског управљања
Станични сигнално-сигурносни уређаји
Пружни сигнално-сигурносни уређаји
Друмски СС уређаји
Информациони системи на железници:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани електротехнички инжењер;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике.
2. Техничко цртање
Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани електротехнички инжењер;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер саобраћаја;
- професор машинства;
- професор механике;
- дипломирани инжењер заштите на раду;
- дипломирани инжењер производног менаџмента.
3. Електротехнички материјали
Технички материјали:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани електротехнички инжењер;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер технологије, сви смерови осим текстилног и прехрамбеног.
4. Електроника II
Дигитална електроника
Мерења у електроници
Микропроцесори са елементима програмирања
Рачунари и програмирање
Рачунари
Рачунарске мреже
Рачунари у системима управљања
Електронски медицински уређаји
Дигитални електронски системи ваздухоплова
Рачунарске мреже и комуникације
Програмабилни логички контролери
Микроконтролери:
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови осим енергетског;
- дипломирани инжењер машинства, смер за термотехнику.
12. Кабловске и ваздушне ТК линије
Кабловске и ваздушне ТК мреже и инсталације
Телекомуникационе инсталације
Телекомуникациони системи
Кориснички програми за електронска кола
Високофреквенцијска електроника
Телекомуникациони водови и пренос
Теорија телекомуникација
Електронски појачавачи
Дигиталне телекомуникације
Комутациона техника
Телекомуникационе мреже и терминали
Основе технике дигиталног преноса
Телекомуникациони водови
Системи преноса
Комутациони системи
Основе ТВ технике
Аудиотехника
Радиопријемници
Радиопредајници
Видео уређаји:
- дипломирани инжењер електротехнике, смерови електронике и телекомуникација;
- дипломирани инжењер електронике, смерови електронике и телекомуникација.
13. Програмирање:
Основе програмирања:
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови осим енергетског;
- дипломирани инжењер електронике, сви смерови осим индустријске енергетике;
- дипломирани математичар, смерови: програмерски, рачунарства и информатике;
- професор информатике;
- дипломирани инжењер за информационе системе, односно дипломирани инжењер организације за информационе системе или дипломирани инжењер организационих наука, одсеци за информационе системе, информационе системе и технологије;
- дипломирани инжењер рачунарства.
14. Технологија производње конектора и прикључака:
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови енергетског одсека;
- пети степен стручне спреме електротехничке струке;
- дипломирани инжењер производног менаџмента.
б) за машинску праксу:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- инжењер машинства;
- виши стручни радник машинске струке;
- наставник практичне наставе машинске струке;
- пети степен стручне спреме - металски радник.
21.2. Практична настава
За образовне профиле: електроинсталатер, електромонтер мрежа и постројења, електромеханичар за машине и опрему, електромеханичар за термичке и расхладне уређаје, аутоелектричар, електротехничар енергетике, електротехничар електромоторних погона, електротехничар за термичке, расхладне уређаје и електротехничар процесног управљања:
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови енергетског одсека;
- инжењер електротехнике, сви смерови осим енергетског;
- виши стручни радник електротехничке струке, сви смерови осим енергетског.
21.7. Практична настава
За образовни профил авиоелектротехничар:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- инжењер електротехнике;
- инжењер електронике;
- виши стручни радник електротехничке струке;
- електротехничар - специјалиста за електронске системе и уређаје ваздухоплова.
Лице из подтач. 21.2. до 21.7. треба да је стекло и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
22. Помоћни наставник:
За све образовне профиле, смер енергетски:
- инжењер електротехнике, смер енергетски;
- специјалистички образовни профили (пети степен стручне спреме) електроенергетичар;
- лице са стеченим одговарајућим специјалистичким образовањем у подручју рада електротехника, област електроника;
- лице са стеченим одговарајућим средњим образовањем у четворогодишњем трајању, односно четврти степен стручне спреме, у подручју рада електротехника, област електроника.Члан 9.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада стручних предмета за Хемију и неметале могу да изводе:
I ЗАЈЕДНИЧКИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
1. Физичка хемија:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови, осим текстилног;
- дипломирани инжењер геологије, смер за хидрогеологију;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику.
33. Прерада и одлагање чврстог отпада:
- дипломирани инжењер заштите животне средине;
- дипломирани инжењер технологије за инжењерство заштите животне средине, сви одсеци и смерови осим текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- графички инжењер или инжењер графичке технологије са претходно завршеном средњом графичком школом оног занимања или образовног профила за који наставник изводи наставу.
За образовни профил типограф:
- дипломирани инжењер технологије, одсек или смер графичко инжењерство;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- дипломирани инжењер организације рада, смер организационо - кибернетски;
- дипломирани инжењер информационог система и технологије;
- дипломирани математичар, смер рачунарство и информатика;
- дипломирани графички дизајнер;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсеци или катедре примењена графика, дизајн графике, примењена графика или графика;
- графички инжењер, инжењер графичке технологије или инжењер информатике са претходно завршеном средњом графичком школом оног занимања или образовног профила за који наставник изводи наставу.
За образовни профил фотограф:
- дипломирани фотограф;
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани дизајнер графике - фотограф;
- дипломирани сниматељ камере;
- дипломирани сниматељ драмских уметности;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- графички инжењер или инжењер графичке технологије са претходно завршеном средњом графичком школом за занимање или образовни профил фотограф.
12. Помоћни наставник:
- лице са стеченим одговарајућим специјалистичким образовањем у области графичарства.
Члан 10.
У подручју рада Текстилство и кожарство наставу и друге облике образовно-васпитног рада из заједничких стручних предмета може да изводи:
- дипломирани текстилни инжењер за дизајн и пројектовање текстила и одеће;
- дипломирани инжењер за текстилно инжењерство текстилно-машинске струке, односно дипломирани инжењер за текстилно инжењерство - текстилно-машинска струка;
- дипломирани костимограф;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено сликарство, сликарство, костим, костимографија, текстил или дизајн текстила.
9. - брисана -
10. Пракса предења:
- лице из тачке 7. овог члана;
- текстилни инжењер за механичке технологије;
- инжењер технологије за механичку обраду текстила;
- текстилни инжењер, смер предионичарско-ткачки;
- текстилни инжењер, смер механичко-текстилни;
- специјалиста предења.
11. Пракса ткања:
- лице из тачке 7. овог члана;
- текстилни инжењер за механичке технологије;
- инжењер технологије за механичку обраду текстила;
- текстилни инжењер, смер предионичарско-ткачки;
- текстилни инжењер, смер механичко-текстилни;
- специјалиста ткања.
12. Пракса плетења:
- лице из тачке 7. овог члана;
- текстилни инжењер за механичке технологије;
- инжењер технологије за механичку обраду текстила;
- текстилни инжењер, смер механичко-текстилни;
- специјалиста плетења.
13. Пракса оплемењивања:
- лице из тачке 7. овог члана;
- текстилни инжењер за технологију оплемењивања текстила;
- текстилни инжењер, смерови оплемењивање или хемијско-текстилни;
- инжењер технологије за хемијску обраду текстила;
- специјалиста оплемењивања.
14. Пракса конфекције
Пракса из Конструкције одеће
Практична настава за образовне профиле конфекционар - кројач и техничар - моделар одеће:
- дипломирани инжењер технолог, одсеци текстилно инжењерство или текстилни;
- дипломирани текстилни инжењер за дизајн и пројектовање текстила и одеће;
- дипломирани инжењер за текстилно инжењерство текстилно-машинске струке, односно дипломирани инжењер за текстилно инжењерство - текстилно-машинска струка, дипломирани инжењер текстилно-машинске струке;
- текстилни инжењер за одевну технологију;
- инжењер технологије за текстилну конфекцију;
- текстилни инжењер, смерови конфекцијски, конфекцијско-текстилни и конфекцијско-трикотажни;
- текстилни инжењер моделар конструктор;
- моделар одеће - специјалиста;
- специјалиста у производњи одеће.
- Лица из ал. 1. до 8. треба да су стекла и образовање за конфекционара, конфекционара - кројача, кројача женског одела, конфекцијског техничара или техничара конфекционара.
15. - брисана -
16. Помоћни наставник:
- лице са стеченим одговарајућим образовањем IV степена стручне спреме текстилне струке са претходно стеченим III степеном стручне спреме одговарајућег занимања текстилне струке;
- лице са стеченим IV степеном стручне спреме, односно средњим образовањем у четворогодишњем трајању у подручју рада Тексилство и кожарство-област текстилство, за образовне профиле: техничар предења, техничар ткања, техничар плетења, техничар оплемењивања и техничар конфекције;
- лице које има стечено одговарајуће специјалистичко образовање у подручју рада Тексилство и кожарство - област текстилство.II. КОЖАРСТВО
1. Основе техничког цртања:
- дипломирани инжењер технологије.
2. Механика са основама машинства:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- професор механике.
3. Основи аутоматике:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер технологије.
4. Економика и организација производње:
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани економист.
5. Организација производње:
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани економист.
6. Машине и уређаји у кожарству:
- дипломирани инжењер технологије.
7. Технологија материјала:
- дипломирани инжењер технологије.
8. Кожарски материјали:
- дипломирани инжењер технологије.
9. Испитивање материјала:
- дипломирани инжењер технологије,
- дипломирани хемичар;
- професор хемије.
10. Естетско обликовање:
- инжењер технологије за дизајн производа од коже;
- инжењер технологије за прераду коже.
11. Цртање и сликање:
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено сликарство или сликарство.
12. Теорија дизајна
Дизајн коже:
- лице са завршеним факултетом примењене уметности, одсек или катедра примењено сликарство, текстил или дизајн текстила.
13. - брисана -
14. Примена рачунара:
- дипломирани инжењер са савладаним планом и програмом из информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра;
- дипломирани инжењер технологије текстила.
15. Технологија коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије, органско технолошки одсек или смер или одсек за органску хемијску технологију и полимерно инжењерство.
- инжењер технологије, смер производња кожне галантерије и конфекције.
22. Креирање и моделовање коже:
- инжењер технологије, смер производња кожне конфекције, галантерије и обуће.
23. Моделовање кожарских производа:
- инжењер технологије, смер производња кожне конфекције, галантерије и обуће.
24. Практична настава
24.1. Технологија коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије,
- инжењер технологије, смер прерада коже и крзна;
- специјалиста коже и крзна.
24.2. Технологија кожне галантерије:
- инжењер технологије за производњу кожне галантерије са претходним стеченим трогодишњим образовањем за израђивача кожне галантерије;
- галантериста - специјалиста;
- моделар галантерије - специјалиста.
24.3. Конфекционирање коже и крзна:
- инжењер технологије за производњу кожне конфекције са претходно стеченим средњим образовањем у трогодишњем трајању за образовни профил конфекционар коже и крзна;
- конфекционар коже и крзна - специјалиста;
- моделар кожне и крзнене одеће - специјалиста.
24.4. Технологија израде обуће
Технологија обуће:
- инжењер технологије за обраду и прераду коже и крзна, смер-производња обуће;
- инжењер технологије, смер - производња обуће;
- инжењер за производњу обуће;
- специјалиста обуће;
- специјалиста-моделар обуће.
Лица из става 1. ал. 1. до 3. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање за израђивача обуће.
25. Помоћни наставник:
- кожарски техничар;
- техничар-моделар коже;
- лице са стеченим одговарајућим специјалистичким образовањем у области кожарства.Члан 11.
I.
У подручју рада Геодезија и грађевинарство наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле у трајању од три и четири године може да изводи:
1. ГРАЂЕВИНАРСТВО
1. Нацртна геометрија
Техничко цртање
Техничко цртање са читањем планова
Основе грађевинарства
Статика
Статика и отпорност материјала
Примена рачунара у грађевинарству
Организација грађења
Практична настава (у четвртом разреду)
Бетон
Механика тла и фундирање
Металне и дрвене конструкције
Читање пројеката (за образовни профил извођач основних грађевинских радова)
Макетарство
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
2. Префабриковано грађење
- дипломирани грађевински инжењер, одсек конструктивни или смер конструктивни;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- инжењер грађевинарства;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- наставник практичне наставе грађевинске струке.
Лица са стручним називом наведена под в) у ал. 9, 10. и 11. треба да су стекла и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
4. Историја архитектуре
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани историчар уметности.
5. Разрада пројекта
Читање пројеката (за образовни профил - извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова)
Иста врста образовања прописана у члану 2. тачка 24.
19. Практична настава (у другом разреду)
- инжењер грађевинарства;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
Лица са наведеном врстом стручне спреме треба да су стекла и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
20. Технологија рада са практичном наставом
а) Теорија (за све образовне профиле осим за образовни профил руковалац грађевинском механизацијом)
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
б) Теорија (за образовни профил руковалац грађевинском механизацијом)
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
в) Практична настава (за све образовне профиле осим за образовни профил руковалац грађевинском механизацијом)
- инжењер грађевинарства;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме;
- специјалистичко образовање;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
Лица са стручним називом наведеним под в) треба да су стекла и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
г) Практична настава (за образовни профил руковалац грађевинском механизацијом)
- инжењер машинства;
- виши стручни радник за грађевинску механизацију;
- пети степен стручне спреме - руковалац грађевинским машинама;
- специјалистичко образовање;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
Лица са стручним називом наведеним под г) треба да су стекла и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
21. Перспектива
- дипломирани инжењер архитектуре.
22. Помоћни наставник:
а) за технологију основних грађевинских радова
- извођач основних грађевинских радова;
- лица која су стекла најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил.
б) за технологију завршних и инсталатерских радова
- извођач завршних и инсталатерских радова;
- лица која су стекла најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил.
2. ГЕОДЕЗИЈА
1. Нацртна геометрија
Примена рачунара у геодезији (у другом разреду)
- дипломирани геодетски инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
2. Геодезија
Примењена геодезија
Геодетски планови
Катастар земљишта
Аграрне операције
Фотограметрија
Геодетска мерења и рачунања
Техничко цртање
Примена рачунара у геодезији (у трећем и четвртом разреду)
- дипломирани геодетски инжењер.
II.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из заједничких и посебних предмета, за образовање за рад у трајању од две године, у подручју рада Геодезија и грађевинарство може да изводи за предмете:
1. Ликовно образовање:
Иста врста образовања прописана у члану 2. тачка 24.
2. Примењена математика:
- професор математике;
- дипломирани математичар;
3. Нацртна геoметрија и техничко цртање са читањем планова:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер;
4. Грађевински објекти и материјали:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер;
5. Заштита радне и животне средине:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер;
6. Организација грађевинских радова:
Образовни профил:
6.1. Пећар;
6.2. Молер;
6.3. Подополагач;
- дипломирани инжењер архитектуре;
Образовни профил:
6.4. Путар;
- дипломирани грађевински инжењер;
7. Пећи и камини:
Образовни профил: пећар;
- дипломирани инжењер архитектуре;
8. Молерско-фарбарски радови:
Образовни профил: молер;
- дипломирани инжењер архитектуре;
9. Подови:
Образовни профил: подополагач;
- дипломирани инжењер архитектуре;
10. Путеви:
Образовни профил: путар;
- дипломирани грађевински инжењер, одсек путеви и железнице или одсек саобраћајно-конструктивни;
11. Практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- специјализација, односно V степен стручне спреме одговарајућег занимања.
Лица наведена у тачки 11. алинеје 1. и 2. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање одговарајућег занимањаЧлан 12.
У подручју рада Саобраћај наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
I. ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ
1. Основе саобраћаја и транспорта
Саобраћајни системи
Терет у транспорту
Механизација претовара:
- дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани саобраћајни инжењер.
2. Моторна возила
Мотори и моторна возила:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер машинства, смерови мотори и моторна возила или друмска и железничка возила.
3. Организација превоза
Безбедност саобраћаја
Регулисање саобраћаја
Гараже, сервиси и паркиралишта
Превоз путника и робе:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
4. Унутрашњи транспорт
Интегрални транспорт
Терет са интегралним транспортом
Терет у саобраћају и механизација претовара
Организација превоза робе
Превоз робе
Превоз путника и робе
Средства унутрашњег транспорта
Одржавање средстава унутрашњег транспорта
Складишта
Управљање транспортним процесима:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци технологија робних манипулација и специјалних видова транспорта, интегрални и индустријски транспорт или логистика;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
5. Основи путева и улица
Саобраћајна инфраструктура:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
6. Машински елементи
Техничко цртање са машинским елементима
Основи машинства
Техничко цртање:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- професор машинства.
7. Механика
Техничка механика:
- професор механике;
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- професор машинства;
- дипломирани механичар.
8. Основи електротехнике
Електрични и електронски уређаји на возилу
Електрични и електронски уређаји:
- професор електронике;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике.
9. Економика и организација саобраћаја
Пословање саобраћајних предузећа
Економика саобраћаја:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани економист.
10. Основи саобраћајне психологије:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски педагог - психолог.
11. Технологија материјала:
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор хемије;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани инжењер хемије;
- дипломирани инжењер хемије, смерови аналитички или биооргански;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство.
12. Транспортно право и шпедиција
Шпедиција:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
а) у разредно-часовном систему у I, II и III разреду:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер машинства, смер мотори и моторна возила;
- наставник практичне наставе саобраћајне струке;
- саобраћајни инжењер, односно инжењер саобраћаја одсеци или одељење друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
Лице из става 1. ове подтачке мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
б) У блок систему у II и III разреду:
- лице из става 1. ал. 1, 3. и 4. ове подтачке мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
13.2. За образовне профиле: Техничар друмског саобраћаја и Техничар унутрашњег транспорта:
а) у разредно-часовном систему у I и II разреду:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер машинства, смер мотори и моторна возила;
- наставник практичне наставе саобраћајне струке;
- саобраћајни инжењер, односно инжењер саобраћаја одсеци или одељење друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
Лице из става 1. ове подтачке мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
б) У блок систему у II разреду;
в) у разредно-часовном и блок систему у III и IV разреду за образовни профил: Техничар друмског саобраћаја;
г) у разредно-часовном и блок систему у III разреду за образовни профил: Техничар унутрашњег транспорта:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- наставник практичне наставе саобраћајне струке;
- саобраћајни инжењер, односно инжењер саобраћаја одсеци или одељење друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
Лице из става 2. ове подтачке мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
д) У разредно-часовном и блок систему у IV разреду за образовни профил: Техничар унутрашњег транспорта:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци технологија робних манипулација и специјалних видова транспорта, интегрални и индустријски транспорт или логистика;
- наставник практичне наставе саобраћајне струке;
- саобраћајни инжењер, односно инжењер саобраћаја одсеци или одељење друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
Лице из става 4. ове подтачке, осим лица из алинеје 2. мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
ђ) За део садржаја обуке вожње у блоку, за све образовне профиле:
- возач моторних возила - инструктор.
II. ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ
1. Основи саобраћаја и транспорта
Познавање робе са транспортном механизацијом:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја.
2. Информациони системи железнице:
- професор математике;
- дипломирани математичар;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер организације рада, смер за информационе системе.
3. Основи саобраћајне психологије:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски педагог - психолог.
4. Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- професор машинства;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани инжењер грађевинарства, смер путеви и железнице.
5. Механика
Техничка механика:
- професор механике;
- дипломирани механичар;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
6. Машински елементи
Основи машинства:
- дипломирани инжењер машинства, односно односно дипломирани машински инжењер;
- професор машинства.
7. Основи електротехнике:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике.
8. Грађевински материјали:
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног;
- дипломирани инжењер архитектуре.
9. Организација железничког саобраћаја
Железнички саобраћај
Технологија железничког саобраћаја
Експлоатација вучених возила:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт.
10. Возна средства и вуча возова
Употреба кола
Служба вуче
Употреба вучених возила:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани машински инжењер група за железничко машинство;
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер.
11. Организација послова и заштита на раду:
- дипломирани инжењер грађевинарства.
12. Организација превоза ствари
Организација превоза путника
Превоз путника
Превоз ствари
Технологија робног превоза
Технологија превоза путника:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани економист;
- дипломирани правник.
13. Транспортно право, маркетинг и шпедиција:
- дипломирани правник;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани економист.
14. Средства осигурања и везе:
- дипломирани инжењер електротехнике, смер електронике и телекомуникација.
15. Економика саобраћаја:
- дипломирани економист;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја.
16. Вучена возила
Кочнице и кочење
Техничко-колска служба:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство.
17. Вучна возила:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство (за садржаје програма Парна локомотива у I разреду и садржаје програма Дизел вучна возила у II и III разреду, за образовни профил: Техничар вуче);
- дипломирани инжењер електротехнике, енергетски смер (за садржаје програма Електровучна возила у III разреду за образовни профил: Техничар вуче).
18. Изборна технологија рада:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство (за садржаје програма Парна вуча у IV и Дизел вуча у IV разреду за образовни профил: Техничар вуче);
- дипломирани инжењер електротехнике, енергетски смер (за садржаје програма Електровуча у IV разреду за образовни профил: Техничар вуче).
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани грађевински инжењер (за садржаје програма I разреда за образовне профиле: Возовођа, Кондуктер у железничком саобраћају и Саобраћајно-транспортни техничар и садржаје програма II разреда за образовне профиле: Машиновођа за маневре, Техничар вуче и Техничар техничко-колске делатности);
- дипломирани инжењер електротехнике енергетски смер (за садржаје програма II разреда за образовне профиле: Возовођа и Саобраћајно-транспортни техничар и за садржаје програма III разреда за образовне профиле: Машиновођа за маневре, Техничар вуче и Техничар техничко-колске делатности).
21. Моторна пружна возила
Дизел вуча возила:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство.
22. Железничка инфраструктура:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер грађевинарства, одсек за путеве и железнице, за програмску област грађевинарство;
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- инжењер машинства, група за железничко машинство;
- техничар вуче - специјалиста.
39.4. Практична настава у I разреду за све образовне профиле:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- професор машинства;
- дипломирани саобраћани инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- инжењер машинства;
- инжењер саобраћаја.
39.5. За образовни профил Транспортни комерцијалиста:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани економист;
- инжењер саобраћаја, смер железнички.
39.6. За образовни профил Вођа пружних радова:
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- грађевински инжењер;
- инжењер саобраћаја, железнички смер.
III. ВОДНИ САОБРАЋАЈ
1. Техничко цртање са нацртном геометријом
Техничко цртање:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- професор машинства.
2. Основи електротехнике:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електронике;
- професор електротехнике.
3. Техничка механика
Механика:
- дипломирани механичар;
- професор механике;
- професор машинства;
- дипломирани машински инжењер, односно дипломирани инжењер машинства.
4. Бродска медицина са ХТЗ
Медицина за поморце:
- доктор медицине.
5. Експлоатација бродова и лука
Пловна превозна средства са механизацијом претовара
Основи теорије брода
Теорија брода
Уређаји и опрема на пловећим направама
Познавање бродских машина и уређаја
Бродске машине и уређаји
Стабилитет и крцање брода:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер за бродоградњу.
6. Метеорологија са хидрологијом:
- дипломирани метеоролог;
- професор географије;
- дипломирани географ.
7. Пловидбени прописи са сигнализацијом и правилима избегавања судара
Основи навигације
Речна навигација
Поморска навигација
Маневрисање бродом и правила за избегавање судара на мору
Сигнализација и поморске комуникације
Сигурност пловидбе:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт.
8. Пловидбено право:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт;
- дипломирани бродограђевински инжењер.
14. Саобраћајна хидротехника
Регулисање водотока:
- дипломирани грађевински инжењер, одсек хидроградње или смер хидротехнике;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт.
25. Практичну наставу у часовном и блок систему за предмет аранжирање у трговини:
- дипломирани архитекта;
- аранжер.
26. Послове сарадника у настави за образовне профиле у трговини може да обавља лице које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање трговинске струке.
27. Економика трговине:
- дипломирани економист;II. УГОСТИТЕЉСТВО И ТУРИЗАМ
1. Основи туризма и угоститељства:
- дипломирани економист;
- дипломирани туризмолог;
- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог).
2. Економика и организација предузећа:
- дипломирани економист.
3. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
4. Туристичка географија:
- професор географије;
- дипломирани географ;
- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог);
- дипломирани географ - просторни планер.
5. Хигијена:
- доктор медицине.
6. Страни језик II:
а) енглески језик
- професор енглеског језика;
б) француски језик
- професор француског језика;
в) немачки језик
- професор немачког језика.
7. Уметничко обликовање
Историја уметности:
Иста врста образовања прописана чланом 2. тачка 24.
- лице које испуњава услове за наставника српског језика и књижевности и које је положило испит из дактилографије по плану и програму за биротехничара.
Лица са наведеном врстом стручне спреме треба да су положила испит из дактилографије по плану и програму за четврти степен стручне спреме у биротехничкој струци.
17. Економика туризма:
- дипломирани економист;
- дипломирани туризмолог;
- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог).
18. Услуживање са практичном наставом:
а) Теоријска и практична настава:
- виши стручни радник технологије услуживања;
- виши угоститељ који је стекао и образовање за техничара услуживања;
- виши угоститељ који је стекао и средње образовање за посластичара или посластичарског техничара;
- гастролог који је стекао и средње образовање за посластичара или посластичарског техничара;
- менаџер хотелијерства, смер посластичарство са пекарством.
б) Практична настава:
- посластичар - специјалиста.
22. Агенцијско и хотелијерско пословање:
- дипломирани економист;
- дипломирани туризмолог;
- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог).
23. Пекарство:
- дипломирани инжењер технологије за прехрамбену технологију;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију ратарских производа, ако има претходно завршен III степен прехрамбене струке за занимање пекар;
- виши угоститељ, ако има претходно завршен III степен угоститељско-туристичке струке за занимање посластичар или IV степен за занимање посластичар техничар.
24. Хотелијерство:
- дипломирани економист;
- дипломирани туризмолог,
- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог).
25. Услуживање за образовне профиле конобар и угоститељски техничар:
- виши стручни радник технологије услуживања;
- виши угоститељ са претходно стеченим четворогодишњим образовањем за занимања конобар или техничар услуживања;
У подручју рада Економија, право и администрација наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
I. ЕКОНОМИЈА
1. Статистика:
- дипломирани економист;
- дипломирани економиста у области финансијског, банкарског и берзанског менаџмента.
2. Право:
- дипломирани правник.
3. Економска географија:
- професор географије;
- дипломирани географ;
- дипломирани географ-просторни планер.
4. Рачуноводство:
- дипломирани економист.
5. Пословна информатика:
- дипломирани економист, смерови: кибернетско-организациони, економска статистика и информатика, економска статистика и кибернетика, статистика и информатика или статистика, информатика и квантна економија;
- професор математике, смер рачунарство и информатика;
- дипломирани математичар, смер рачунарство и информатика;
- дипломирани инжењер електротехнике, смер рачунарске технике и информатике;
- дипломирани инжењер електронике, смер рачунарске технике и информатике;
- дипломирани инжењер организације рада, смерови кибернетски и за информационе системе;
- дипломирани економиста у области финансијског, банкарског и берзанског менаџмента.
8. Познавање робе:
- дипломирани инжењер технологије;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани инжењер хемије - аналитички смер;
- дипломирани инжењер хемије - биооргански смер;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство.
9. Савремена пословна кореспонденција:
- дипломирани економист;
- дипломирани економиста пословно-правног смера.
10. Маркетинг:
- дипломирани економист.
11. Спољно трговинско и девизно пословање:
- дипломирани економист.
12. Основи економије:
а) за образовне профиле економски техничар и финансијски техничар (у првом и другом разреду):
- дипломирани економист;
- дипломирани економиста у области финансијског, банкарског и берзанског менаџмента.
б) за образовне профиле економски техничар и финансијски техничар (у трећем и четвртом разреду):
- дипломирани економист.
13. Пословна економија:
- дипломирани економист.
14. Монетарна економија и банкарство:
- дипломирани економист;
- дипломирани економиста у области финансијског, банкарског и берзанског менаџмента.
15. Уставно и привредно право:
- дипломирани правник.
16. Комерцијално познавање робе:
- дипломирани инжењер технологије;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство.
17. Јавне финансије:
- дипломирани економист;
- дипломирани економиста у области финансијског, банкарског и берзанског менаџмента.
18. Царински систем и царински поступак:
- дипломирани економист.
19. Спољнотрговинско и девизно пословање:
- дипломирани економист.
20. Међународна шпедиција:
- дипломирани економист.
II. ПРАВО И АДМИНИСТРАЦИЈА
1. Државно уређење:
- дипломирани правник.
2. Основи права:
- дипломирани правник.
3. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
4. Статистика:
- професор математике;
- дипломирани математичар;
- дипломирани економист;
- дипломирани економиста пословно-правног смера.
5. Логика:
- професор филозофије.
6. Основи матичне евиденције:
- дипломирани правник.
7. Основи економије:
- дипломирани економист;
- дипломирани економиста пословно-правног смера.
8. Латински језик:
- професор класичне филологије;
- професор, односно дипломирани филолог који је савладао наставни план и програм високог образовања из предмета Латински језик у трајању од најмање четири семестра.
9. Дактилографија:
- лице које испуњава услов за наставника српског језика и књижевности и које је положило испит из дактилографије по плану и програму за биротехничара.
10. Основи радног права:
- дипломирани правник.
11. Основи правних поступака:
- дипломирани правник.
12. Послови правног промета:
- дипломирани правник.
13. Основи реторике и беседништва:
- лице које испуњава услов за наставника српског језика и књижевности;
- дипломирани правник.
14. Пословна и службена кореспонденција:
- дипломирани правник;
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада, смер кадровски;
- дипломирани економиста пословно-правног смера.
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности;
- професор енглеског, француског, руског и немачког језика и књижевности.
15. Административно пословање са биротехником:
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер организације рада, смер кадровски.
16. Кореспонденција са секретарским пословањем:
- лице које испуњава услов за наставника српског језика и књижевности;
- лице које испуњава услов за наставника страног језика;
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер организације рада, смер кадровски.
17. Основи управног поступка:
- дипломирани правник.
18. Стенографија:
- лице које испуњава услов за наставника српског језика и књижевности;
- дебатни стенограф.
Лице из алинеје 1. ове тачке треба да је положило и испит из стенографије по плану и програму средњег образовања за стенодактилографа или биротехничара, односно испит по програму стенографије за дебатног стенографа.
19. Дактилографија и административно пословање:
- исти услови као под тачком 9. овог члана.
20. Социјална екологија:
- професор биологије;
- дипломирани инжењер заштите на раду;
- дипломирани инжењер пољопривреде;
- дипломирани правник;
- професор социологије.
21. Систем друштвене самозаштите:
- професор одбране и заштите;
- дипломирани правник;
- дипломирани дефектолог, смер за друштвену самозаштиту и безбедност;
- дипломирани инжењер заштите на раду.
22. Борилачке вештине:
- професор физичког васпитања.
23. Заштита од пожара и заштита на раду:
- дипломирани инжењер заштите на раду.
24. Служба обезбеђења:
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер заштите на раду;
- дипломирани дефектолог, смер за друштвену самозаштиту и безбедност.
25. Основи кривичног права и криминалистике:
- дипломирани правник.
26. Општа и неорганска хемија:
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер хемије, аналитички смер;
- дипломирани инжењер хемије, биооргански смер;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство.
27. Познавање материјала:
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер металургије;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани инжењер хемије, аналитички смер;
- дипломирани инжењер хемије, биооргански смер;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство.
28. Органска хемија:
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар;
- дипломирани инжењер хемије, аналитички смер;
- дипломирани инжењер хемије, биооргански смер;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство.
29. Ватрогасне справе и опрема:
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер заштите на раду, смер противпожарна заштита;
- дипломирани инжењер за заштиту од пожара.
30. Физичка хемија:
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар;
- професор хемије;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар.
31. Организација заштите од пожара:
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер заштите на раду, смер противпожарна заштита;
- дипломирани инжењер за заштиту од пожара.
32. Основи грађевинарства и снабдевања водом:
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер заштите на раду, смер противпожарна заштита.
33. Тактика гашења пожара:
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер заштите на раду, смер противпожарна заштита;
- дипломирани инжењер за заштиту од пожара.
34. Противпожарна превентива:
- дипломирани инжењер заштите на раду;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- дипломирани инжењер за заштиту од пожара.
35. Утврђивање узрока пожара:
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер заштите на раду, смер противпожарна заштита;
- дипломирани инжењер за заштиту од пожара.
36. Практична обука за ватрогасца:
- инжењер заштите од пожара;
- дипломирани инжењер заштите на раду, смер противпожарна заштита;
- дипломирани инжењер за заштиту од пожара;
- ватрогасац - специјалист.
Лице из ал. 1. до 3. треба да је стекло и средње образовање за ватрогасца.
37. Правопис:
- лице које испуњава услов за наставника српског језика и књижевности.
38. Систем обезбеђења:
- професор одбране и заштите;
- дипломирани дефектолог, смер за друштвену самозаштиту и безбедност;
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер заштите на раду.
39. Техничко цртање са машинским елементима:
- дипломирани машински инжењер;
- професор машинства.
40. Административно пословање:
- дипломирани правник.
41. Архивско пословање:
- дипломирани правник.
42. Практична настава:
- дипломирани правник.
43. Биротехника:
- дипломирани правник;
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада, смер кадровски.
44. Секретарско пословање:
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер организације рада, смер кадровски.
45. Пословна информатика:
Иста врста образовања утврђена у поглављу I. тачка 5. овог члана.Члан 15.
У подручју рада Хидрометеорологија наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
- дипломирани инжењер организације за информационе системе;
- дипломирани хидролог.Члан 16.
У подручју рада Култура, уметност и јавно информисање наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил културолошки техничар може да изводи:
1. Страни језик II:
а) енглески језик:
- професор енглеског језика и књижевности,
б) француски језик:
- професор француског језика и књижевности,
в) немачки језик:
- професор немачког језика и књижевности,
г) руски језик:
- професор руског језика и књижевности.
2. Грчки језик:
- професор класичне филологије.
3. Латински језик:
- професор класичне филологије;
- професор, односно дипломирани филолог који је савладао наставни план и програм високог образовања из предмета латински језик у трајању од најмање четири семестра.
4. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог-педагог.
5. Логика:
- професор филозофије.
6. Филозофија:
- професор филозофије.
7. Социологија културе:
- професор социологије;
- професор филозофије.
8. Основе библиотечко-информационе делатности:
- професор језика и књижевности, смер библиотекарски.
9. Организација културних делатности:
- дипломирани организатор сценских и културно-уметничких делатности.
10. Увод у општу лингвистику:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности.
11. Пословно дописивање:
а) енглески језик:
- професор енглеског језика и књижевности,
б) француски језик:
- професор француског језика и књижевности,
в) немачки језик:
- професор немачког језика и књижевности,
г) руски језик:
- професор руског језика и књижевности.
12. Техника превођења:
а) енглески језик:
- професор енглеског језика и књижевности,
б) француски језик:
- професор француског језика и књижевности,
в) немачки језик:
- професор немачког језика и књижевности,
г) руски језик:
- професор руског језика и књижевности.
13. Дактилографија:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности;
- професор енглеског језика и књижевности;
- професор француског језика и књижевности;
- професор немачког језика и књижевности;
- професор руског језика и књижевности.
Наведена лица у тачки 13. овог члана треба да имају положен испит из дактилографије по плану и програму за четврти степен стручне спреме.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички сарадник може да изводи:
1. Солфеђо:
- дипломирани музичар, усмерење музички педагог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа.
2. Теорија музике:
- дипломирани музичар, усмерење музички педагог, композитор, музиколог или етномузиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа;
- професор музичке културе;
- дипломирани композитор;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог.
3. Хармонија:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, музиколог, етномузиколог, диригент или музички педагог;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професора музичке културе;
- дипломирани диригент.
4. Контрапункт:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, музиколог, етномузиколог, диригент, музички педагог;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професора музичке културе;
- дипломирани диригент.
5. Музички облици:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, музиколог, етномузиколог диригент или музички педагог;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе;
- дипломирани диригент.
6. Музички инструменти:
- дипломирани музичар, усмерење композитор музиколог, етномузиколог, етномузиколог, диригент или музички педагог;
- дипломирани диригент;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе.
7. Историја музике са упознавањем музичке литературе:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, музиколог, етномузиколог, диригент или музички педагог;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани диригент;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе.
8. Национална историја музике:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, музиколог, етномузиколог, диригент или музички педагог;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани диригент;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа;
- професор музичке културе.
9. Етномузикологија:
- дипломирани музичар, усмерење музички педагог, композитор, музиколог или етномузиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музички педагог;
- професор музичке културе.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички извођач може да изводи:
1. Флаута:
- дипломирани музичар, усмерење флаутиста;
- дипломирани музичар - флаутиста.
2. Обоа:
- дипломирани музичар, усмерење обоиста;
- дипломирани музичар - обоиста.
3. Кларинет:
- дипломирани музичар, усмерење кларинетиста;
- дипломирани музичар - кларинетиста.
4. Саксофон:
- дипломирани музичар - саксофониста.
5. Фагот:
- дипломирани музичар, усмерење фаготиста;
- дипломирани музичар - фаготиста.
6. Хорна:
- дипломирани музичар, усмерење хорниста;
- дипломирани музичар - хорниста.
7. Труба:
- дипломирани музичар, усмерење трубач;
- дипломирани музичар - трубач.
8. Тромбон:
- дипломирани музичар, усмерење тромбониста;
- дипломирани музичар - тромбониста.
9. Туба:
- дипломирани музичар - тубиста.
10. Харфа:
- дипломирани музичар, усмерење харфиста;
- дипломирани музичар - харфиста.
11. Удараљке:
- дипломирани музичар, усмерење перкусиониста;
- дипломирани музичар - перкусиониста.
12. Виолина:
- дипломирани музичар, усмерење виолиниста;
- дипломирани музичар - виолиниста.
13. Виола:
- дипломирани музичар, усмерење виолиста;
- дипломирани музичар - виолиста.
14. Виолончело:
- дипломирани музичар, усмерење виолончелиста;
- дипломирани музичар - виолончелиста.
15. Контрабас:
- дипломирани музичар, усмерење контрабасиста;
- дипломирани музичар - контрабасиста.
16. Гитара:
- дипломирани музичар, усмерење гитариста;
- дипломирани музичар - гитариста.
17. Хармоника:
- дипломирани музичар, усмерење акордеониста;
- дипломирани музичар - акордеониста.
18. Клавир:
- дипломирани музичар, усмерење пијаниста;
- дипломирани музичар - пијаниста.
19. Упоредни клавир:
- дипломирани музичар, усмерење пијаниста или музички педагог;
- дипломирани музичар - пијаниста;
- дипломирани музичар - оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста.
20. Соло певање:
- дипломирани музичар, усмерење соло певач;
- дипломирани музичар - соло певач;
- дипломирани музичар - концертни и оперски певач.
21. Камерна музика
Читање с листа:
- дипломирани музичар - флаутиста;
- дипломирани музичар - обоиста;
- дипломирани музичар - кларинетиста;
- дипломирани музичар - саксофониста;
- дипломирани музичар - фаготиста;
- дипломирани музичар - хорниста;
- дипломирани музичар - трубач;
- дипломирани музичар - тромбониста,
- дипломирани музичар - харфиста;
- дипломирани музичар - перкусиониста;
- дипломирани музичар - виолиниста;
- дипломирани музичар - виолиста;
- дипломирани музичар - виолочелиста;
- дипломирани музичар - контрабасиста;
- дипломирани музичар - гитариста;
- дипломирани музичар - акордеониста;
- дипломирани музичар - пијаниста;
- дипломирани музичар - оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста;
- дипломирани музичар - соло певач;
- дипломирани музичар - концентри и оперски певач.
22. Корепетиција:
- дипломирани музичар, усмерење пијаниста;
- дипломирани музичар - пијаниста;
- дипломирани музичар - оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста.
23. Хор:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, музички педагог или диригент;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе.
24. Оркестар:
- дипломирани музичар, усмерење диригент;
- дипломирани музичар - диригент.
25. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
26. Дириговање:
- дипломирани музичар, усмерење диригент или музички педагог;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе.
27. Свирање хорских партитура:
- дипломирани музичар, усмерење диригент или музички педагог;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе.
28. Аудиовизуелна техника:
- дипломирани инжењер електротехнике, одсек електронике и телекомуникација;
- дипломирани сниматељ звука, смер за снимање и обраду звука.
29. Увод у компоновање:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, диригент или музички педагог;
- дипломирани композитор;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе.
30. Дечји оркестар:
- дипломирани музичар, усмерење диригент или музички педагог;
- дипломирани композитор;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички сарадник - етномузиколог може да изводи:
1. Главни предмет (традиционално свирање или певање)
Народна игра
Етномузикологија
Народни ансамбли:
- дипломирани етномузиколог.
2. Етнологија:
- дипломирани етнолог.
3. Хор:
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе.
4. Аудиовизуелна техника:
- дипломирани инжењер електротехнике, одсек електротехнике и телекомуникација;
- дипломирани сниматељ звука, смер за снимање и обраду звука.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички извођач - рана музика може да изводи:
1. Главни предмет (инструментпевање)
Свирање у ансамблу:
- музички извођач ране музике.
2. Увод у рану музику:
- дипломирани музиколог.
3. Генералбас (само за чембало, оргуље, флауту):
- дипломирани музичар оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста;
- музички извођач ране музике.
4. Историја игре и костима:
- дипломирани историчар уметности.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички извођач - џез музике може да изводи:
1. Главни предмет (инструмент-певање)
Мали ансамбли
Биг бенд
Ударачки инструменти:
- дипломирани музичар - перкусиониста;.
- музички извођач џез музике.
2. Историја џез музике:
- дипломирани музиколог.
3. Развијање слуха:
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа.
4. Аранжирање:
- дипломирани композитор;
- музички извођач џез музике.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил дизајнер звука може да изводи:
1. Технологија звучно-музичког процеса - AUDIO #1, #2 и #3
Технологија звучно-музичког процеса - MIDI #1, #2 и #3
Технологија звучно-музичког процеса #4 - Савремена MIDI композиција и продукција
Основе дизајнирања звука за медије #1 и #2
Савремена хармонија са импровизацијом и оркестрацијом #1 и #2
Основе пројектовања електроакустичке композиције:
- дипломирани композитор.
2. Аудио техника #1, #2 и #3:
- дипломирани инжењер електротехнике, смерови електронике и телекомуникација;
- дипломирани инжењер електронике, смерови електронике и телекомуникација.
3. Основи акустике:
- дипломирани инжењер електротехнике, смерови електронике и телекомуникација;
- дипломирани инжењер електронике, смерови електронике и телекомуникација;
- професор физике;
- професор физике за средњу школу;
- дипломирани физичар;
- дипломирани физичар за општу физику;
- дипломирани физичар за примењену физику;
- дипломирани физичар за примењену физику и информатику;
- дипломирани физичар - информатичар;
- дипломирани физичар - истраживач;
- дипломирани физичар за теорију и експерименталну физику;
- дипломирани астрофизичар;
- дипломирани астроном - астрофизички смер.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички извођач црквене музике може да изводи:
1. Црквено појање са типиком - главни предмет:
- дипломирани теолог;
- дипломирани музичар соло певач;
- дипломирани музичар усмерење музички педагог;
- дипломирани музички педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа.
2. Историја хришћанства, Стари завет, Нови завет, Литургика, Црквенословенски језик:
- дипломирани теолог.Члан 17.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада стручних предмета за образовни профил глумац сарадник може да изводи:
1. Глума:
- дипломирани глумац;
- дипломирани позоришни редитељ.
2. Историја позоришта и драме:
- дипломирани позоришни редитељ;
- дипломирани драматург.
3. Психологија уметности:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог-педагог.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада стручних предмета за образовни профил глумац-луткар, може да изводи:
4. Дикција:
- дипломирани глумац.
5. Техника гласа:
- дипломирани глумац;
- дипломирани музичар, одсек соло-певања.
6. Сценски покрет:
- дипломирани глумац.
7. Игре:
- балетска школа, односно четврти степен стручне спреме;
- висока стручна спрема и претходно завршена балетска школа, односно четврти степен стручне спреме.
8. Историја луткарског позоришта:
- дипломирани позоришни редитељ;
- дипломирани драматург.
9. Луткарство:
- дипломирани глумац;
- дипломирани позоришни редитељ.
10. Технологија израде лутке:
- дипломирани сликар;
- дипломирани вајар;
- дипломирани графичар;
- дипломирани вајар примењеног вајарства.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: играч класичног балета, играч савремене игре, играч народне игре може да изводи:
1. Класичан балет
Репертоар класичног балета
Дуетна игра
Историјско балске игре:
- лице са стеченим стручним називом професор;
- дипломирани педагог;
- дипломирани глумац;
- дипломирани историчар уметности;
- дипломирани менаџер у уметности;
- балетски педагог;
- играч класичног балета са специјалистичким образовањем из области методике играчких предмета;
- играч класичног балета - први солиста ансамбла балета.
Лице из става 1. ал. 1. до 6. треба да је стекло и образовање за играча класичног балета.
2. Савремена игра
Репертоар савремене игре
Модерна подршка
Игре XX века (плесови):
- лице са стеченим стручним називом професор;
- дипломирани педагог;
- дипломирани глумац;
- дипломирани историчар уметности;
- дипломирани менаџер у уметности;
- балетски педагог;
- играч класичног балета са специјалистичким образовањем из области методике играчких предмета, односно играча савремене игре;
- играч класичног балета - први солиста ансамбла балета.
Лице из става 1. ал. 1. до 6. треба да је стекло и образовање за играча класичног балета, односно играча савремене игре.
3. Народна игра
Репертоар народне игре:
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани глумац;
- дипломирани етнолог;
- дипломирани педагог;
- дипломирани историчар уметности;
- дипломирани менаџер у уметности;
- лице са стеченим називом професор;
- фолклорни педагог;
- играч народне игре, првак фолклорног националног ансамбла.
Лице из става 1. ал. 1. до 7. треба да је стекло и образовање за играча народне игре.
4. Сценско-народне игре:
- лице са стеченим стручним називом професор;
- дипломирани педагог;
- дипломирани глумац;
- дипломирани историчар уметности;
- дипломирани менаџер у уметности;
- балетски педагог;
- играч класичног балета у области карактерне игре, односно сценско-народне игре.
Лице из става 1. ал. 1. до 6. треба да је стекло и образовање за играча класичног балета у области карактерне игре, односно сценско-народне игре.
5. Музичка литература:
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа.
6. Историја игре:
- дипломирани глумац;
- дипломирани редитељ;
- дипломирани историчар уметности.
7. Клавир:
- дипломирани музичар - пијаниста;
- дипломирани музичар - оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста;
- дипломирани музичар - диригент;
- дипломирани музичар - педагог;
- дипломирани музички педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа.
8. Глума и вокал:
- дипломирани глумац;
- дипломирани позоришни редитељ.
9. Традиционално певање:
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе.
10. Етнологија:
- дипломирани ентолог.
11. Етномузикологија:
- дипломирани етномузиколог.
12. Солфеђо:
- професор солфеђа;
- професор солфеђа и музичке културе;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог.
13. Теорија музике:
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа;
- професор музичке културе.
14. Помоћни наставник:
Дуетне игре:
- играч класичног балета (мушкарац).
Модерне подршке:
- играч савремене игре.
Корепетиција:
- дипломирани музичар пијаниста;
- дипломирани музичар чембалиста;
- дипломирани музичар оргуљаш;
- дипломирани музичар педагог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани композитор.Члан 18.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: ликовни техничар, техничар дизајна амбалаже, техничар дизајна текстила, техничар дизајна графике, техничар дизајна ентеријера и индустријских производа, могу да изводе:
1. Теорија форме:
Иста врста образовања прописана чланом 2. тачка 24.
2. Цртање и сликање:
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра за примењено сликарство, сликарство или зидно сликарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, сликарски одсек;
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар зидног сликарства.
3. Моделовање:
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено вајарство или вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- дипломирани вајар.
4. Техничко цртање:
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани дизајнер унутрашње архитектура и намештаја.
5. Историја уметности:
- професор историје уметности;
- дипломирани историчар уметности.
6. Писмо:
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани графички дизајнер;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењена графика, дизајн графике, примењена графика или графика.
7. Теорија дизајна:
- дипломирани дизајнер;
- дипломирани индустријски дизајнер;
- дипломирани дизајнер индустријских производа;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани архитекта унутрашња архитектура;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
8. Фотографија:
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани фотограф;
- дипломирани дизајнер графике - фотограф;
- дипломирани сниматељ камере;
- дипломирани сниматељ драмских уметности;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графички дизајнер;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани сликар - графичар.
9. Познавање материјала:
- дипломирани инжењер технологије, одсек текстилни или графички;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
10. Нацртна геометрија
Пројектовање
Перспектива
Грађевинске конструкције:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек индустријски дизајн.
11. Обликовање графике
Обликовање амбалаже:
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани графички дизајнер;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, дизајн графике, графика, примењено сликарство или сликарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, графички одсек;
- дипломирани графичар.
12. Обликовање текстила:
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра текстил или дизајн текстила.
13. Обликовање одевања:
Историја костима:
- дипломирани костимограф;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра костим, костимографија текстил, дизајн текстила.
14. Обликовање ентеријера и индустријских производа:
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- дипломирани архитекта;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности; одсек за индустријски дизајн.
15. Израда модела:
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењено вајарство, вајарство, керамика, керамика и стакло;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- специјалиста за финалну обраду дрвета или метала (В степен стручне спреме).
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра текстил или дизајн текстила.
21. Цртање:
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани сликар зидног сликарства;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графички дизајнер;
- дипломирани сликар;
- дипломирани вајар;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности одсек или катедра: примењено сликарство, сликарство, зидно сликарство, вајарство, примењено вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности.
22. Сликање:
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар зидног сликарства;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, сликарски одсек;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности одсек или катедра: примењено сликарство, сликарство или зидно сликарство.
23. Графика:
- дипломирани графички дизајнер;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- академски графичар - ликовни педагог;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, дизајн графике, графика;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, графички одсек.
24. Техника зидног сликарства:
- дипломирани сликар зидног сликарства;
- дипломирани сликар - зидно сликарство;
- дипломирани сликар примењене уметности.
25. Основи технологије и конзервација:
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: конзервација, рестаурација слика, скулптура и уметничких дела на папиру, зидно сликарство, примењено сликарство, вајарство, примењено вајарство.
26. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: конзерватор културних добара, ливац уметничких предмета, гравер уметничких предмета, јувелир уметничких предмета, кујунџија, пластичар уметничких предмета, стаклар уметничких предмета, дрворезбар, клесар, стилски кројач, фирмописац - калиграф и грнчар мења се и гласи:
1. Вајање:
- дипломирани вајар;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено вајарство или вајарство.
2. Писмо и лепо писање са калиграфијом:
- дипломирани графички дизајнер;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, дизајн графике, примењена графика, графика примењено сликарство, сликарство или зидно сликарство.
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: конзервација, рестаурација слика, скулптура и уметничких дела на папиру, зидно сликарство, примењено сликарство; вајарство или примењено вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, одсек сликарски или вајарски.
3.2. Образовни профил ливац уметничких предмета;
Образовни профил гравер уметничких предмета;
Образовни профил јувелир уметничких предмета;
Образовни профил кујунџија;
Образовни профил дрворезбар;
Образовни профил клесар:
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено вајарство или вајарство;
- професор машинства дипломирани инжењер машинства, дипломирани машински инжењер (само за образовне профиле: Јувелир уметничких предмета, Кујунџија и Гравер уметничких предмета);
- дипломирани инжењер металургије (само за образовне профиле: Ливац уметничких предмета, Јувелир уметничких предмета и Кујунџија);
- дипломирани инжењер технологије - неорганско технолошки одсек или смер (само за образовни профил Јувелир уметничких предмета);
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета (само за образовни профил Дрворезбар);
- дипломирани инжењер геологије (само за образовни профил Клесар);
- дипломирани грађевински инжењер, односно дипломирани инжењер грађевинарства (само за образовни профил: Клесар);
- дипломирани графички дизајнер, академски графичар - ликовни педагог, лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, графика, дизајн графике, дипломирани графичар - професор ликовне културе (само за образовни профил: Гравер уметничких предмета).
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: конзервација, примењено сликарство, конзервација и рестаурација, рестаурација слика, скулптуре и уметничких дела на папиру, примењено сликарство, сликарство, зидно сликарство, вајарство или примењено вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, сликарски или вајарски одсек.
4.2. Образовни профил ливац уметничких предмета;
Образовни профил гравер уметничких предмета;
Образовни профил јувелир уметничких предмета;
Образовни профил кујунџија;
Образовни профил пластичар уметничких предмета
Образовни профил дрворезбар;
Образовни профил клесар:
- дипломирани вајар;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: вајарство или примењено вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- дипломирани инжењер технологије, одсек или смер органско-технолошки или за органску хемијску технологију и полимерно инжењерство (само за Образовни профил пластичар уметничких предмета);
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: керамика и стакло, керамика, примењено вајарство или вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек.
4.5. Образовни профил стилски кројач:
- дипломирани костимограф;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: текстил, дизајн текстила, костим или костимографија.
4.6. Образовни профил фирмописац - калиграф:
- дипломирани графички дизајнер;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани графичар;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, дизајн графике, графика;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, графички одсек.Члан 19.
Образовно-васпитни рад из стручних предмета у подручју рада Здравство и социјална заштита могу изводити:
1. Латински језик:
- професор класични филолог;
- професор, односно дипломирани филолог који је савладао наставни план и програм високог образовања из предмета латински језик у трајању од најмање четири семестра.
2. Анатомија и физиологија:
- доктор медицине.
За образовне профиле у стоматологији:
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
3. Микробиологија са епидемиологијом:
- доктор медицине, специјалиста за медицинску микробиологију;
- доктор медицине, специјалиста епидемиолог;
- доктор медицине.
4. Патологија:
- доктор медицине, специјалиста за патолошку анатомију;
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
5. Фармакологија:
- дипломирани фармацеут;
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
6. Хигијена са здравственим васпитањем:
- доктор медицине, специјалиста за хигијену;
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
7. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани школски психолог-педагог;
- дипломирани психолог.
8. Дечја психологија:
- професор психологије;
- дипломирани школски психолог-педагог;
- дипломирани психолог.
8а. Психологија и дечја психологија:
- професор психологије;
- дипломирани школски психолог-педагог;
- дипломирани психолог.
9. Здравствена заштита са првом помоћи:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за социјалну медицину,
- доктор стоматологије, специјалиста за социјалну медицину;
- доктор медицине;
- професор народне одбране;
- дипломирани педагог за народну одбрану.
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
в) практична настава за пружање прве помоћи:
- лица из подтачака а) и б) која су завршила обуку и стекли звање инструктор прве помоћи.
10. Организација производње:
- дипломирани фармацеут.
11. Медицинска биохемија:
а) теорија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за медицинску биохемију,
- доктор медицине, специјалиста за клиничку биохемију,
- дипломирани фармацеут;
- дипломирани биохемичар;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за медицинску биохемију;
- доктор медицине, специјалиста за клиничку биохемију;
- доктор медицине, специјалиста за медицинску микробиологију;
- доктор стоматологије.
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши лабораторијски техничар.
14. Микробиологија и паразитологија са епидемиологијом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за медицинску микробиологију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши лабораторијски техничар.
15. Епидемиологија:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста епидемиолог,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
16. Екологија и заштита животне средине:
- доктор медицине, специјалиста хигијене;
- доктор медицине, специјалиста епидемиологије;
- професор биологије;
- дипломирани биолог.
17. Дезинфекција, дезинсекција и дератизација:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста епидемиолог,
б) вежбе:
- виши санитарни техничар.
18. Општа и школска хигијена:
а) теорија;
- доктор медицине, специјалиста за хигијену,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
19. Комунална хигијена:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за хигијену;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
20. Медицина рада:
а) Теорија:
- доктор медицине, специјалиста за медицину рада,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
21. Здравствена статистика:
- доктор медицине, специјалиста за социјалну медицину;
- доктор стоматологије, специјалиста за соц. медицину;
- дипломирани фармацеут, специјалиста за социјалну медицину;
- дипломирани математичар;
- професор математике.
22. Књижевност за децу:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности.
23. Музичко васпитање деце раног узраста:
- дипломирани музичар, усмерење музички педагог;
- професор музичког васпитања.
24. Предшколска педагогија:
- дипломирани педагог;
- професор педагогије.
25. Здравствена нега:
- виша медицинска сестра - техничар.
26. Интерна медицина са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за интерну медицину,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
27. Интерна медицина:
- доктор медицине, специјалиста за интерну медицину.
28. Инфектологија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста инфектолог,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
29. Хирургија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за општу хирургију или једне од хируршких грана,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
30. Дечја хирургија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста дечје хирургије,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
31. Естетска хирургија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за пластичну и реконструктивну хирургију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
32. Педијатрија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за педијатрију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
За образовне профиле: медицинска сестра - техничар, гинеколошко-акушерска сестра и медицинска сестра - васпитач лице из подтачке б) са претходно стеченим образовањем за педијатријску сестру - техничара.
33. Гинекологија и акушерство са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за гинекологију и акушерство,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
34. Акушерство са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за гинекологију и акушерство,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар са претходно стеченим образовањем за гинеколошко-акушерску сестру.
35. Гинекологија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за гинекологију и акушерство,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар са претходно стеченим образовањем за гинеколошко-акушерску сестру.
36. Неуропсихијатрија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за неуропсихијатрију;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
37. Дечија неуропсихијатрија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине специјалиста за неуропсихијатрију;
б) вежбе:
- виша медицинска сестра-техничар са претходно стеченим образовањем за педијатријску сестру - техничара.
38. Здравствена нега деце раног узраста:
- виша медицинска сестра-техничар.
39. Здравствена нега деце:
- виша медицинска сестра-техничар.
40. Здравствена нега у рехабилитацији:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
41. Основи клиничке медицине:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију;
- доктор медицине.
42. Физикална терапија:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
43. Кинезиологија:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
44. Кинезитерапија:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
45. Специјална рехабилитација:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе:
- виши физиотерапеутски техничар.
46. Основе масаже:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
47. Физикална медицина:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе:
- виши физиотерапеутски техничар;
- виши естетичар - козметичар.
48. Козметологија:
а) теорија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста козметолог,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- дипломирани фармацеут, специјалиста козметолог;
- дипломирани фармацеут.
49. Увод у козметологију:
- дипломирани фармацеут, специјалиста козметолог;
- дипломирани фармацеут.
50. Дерматологија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за дерматовенерологију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- др медицине, специјалиста за дерматовенерологију;
- виша медицинска сестра-техничар са претходно стеченим образовањем за козметичког техничара;
- виши естетичар - козметичар.
51. Естетска нега:
а) теорија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста козметолог;
- виши естетичар - козметичар.
б) Вежбе и практична настава у блоку:
- виши естетичар - козметичар.
51а Естетика и декоративна козметика:
- дипломирани сликар;
- академски сликар;
- професор ликовних уметности;
- професор примењених уметности;
- дипломирани сликар - сценограф.
52. Стоматолошка протетика:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике,
б) вежбе:
- доктор стоматологије.
53. Превентивна стоматологија:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за дечију и превентивну стоматологију,
б) вежбе:
- доктор стоматологије.
54. Орална хирургија:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста оралне хирургије;
- доктор стоматологије, специјалиста за максилофацијалну хирургију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виша медицинска сестра техничар са претходно стеченим образовањем за стоматолошку сестру - техничара.
55. Дечја стоматологија:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за дечју превентивну стоматологију;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије.
56. Ортопедија вилица:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за ортопедију вилица;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар са претходно стеченим образовањем за стоматолошку сестру - техничара.
57. Ортодонски апарати:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за ортопедију вилица;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар;
- зубни техничар за ортодонцију.
58. Болести зуба:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за болести уста и зуба;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије.
59. Парадонтологија и орална медицина:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за болести уста и зуба;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије.
60. Технологија протетичких материјала:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике.
61. Морфологија зуба:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар;
- зубни техничар за фиксну протетику.
62. Тотална протеза:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар;
- зубни техничар за мобилну протетику.
63. Парцијална протеза:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар;
- зубни техничар за мобилну протетику.
64. Фиксна протетика:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар;
- зубни техничар за фиксну протетику.
65. Санитарна техника:
а) теорија:
- дипломирани грађевински инжењер, специјалиста за санитарну технику;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер архитектуре,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
66. Токсиколошка хемија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за токсиколошку хемију;
- дипломирани фармацеут.
67. Ботаника:
- професор биологије;
- дипломирани биолог.
68. Санитарна хемија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за санитарну хемију;
- дипломирани фармацеут.
69. Лабораторијске технике:
- виши лабораторијски техничар.
70. Хематологија са трансфузиологијом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за интерну медицину;
- доктор медицине, специјалиста за трансфузиологију;
- дипломирани фармацеут, специјалиста за контролу лековитог биља;
- дипломирани фармацеут.
74. Познавање лекова:
- дипломирани фармацеут;
- доктор медицине.
75. Основе фармацеутске хемије:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за испитивања и контролу лекова;
- дипломирани фармацеут.
76. Фармацеутска хемија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за испитивање и контролу лекова;
- дипломирани фармацеут.
77. Прва помоћ:
- доктор медицине;
- доктор стоматологије;
- дипломирани фармацеут;
- професор народне одбране;
- дипломирани педагог за народну одбрану;
- виша медицинска сестра - техничар.
Лице из ал. 1. до 6. овог члана треба да је завршило обуку и стекло звање инструктор прве помоћи.
78. Васпитање и нега деце:
а) теорија:
- дипломирани педагог;
- професор педагогије;
б) вежбе:
- виша медицинска сестра-техничар.
Помоћни наставник може бити:
- медицинска сестра-техничар;
- стоматолошка сестра-техничар;
- лабораторијски техничар;
- санитарни техничар;
- зубни техничар;
- фармацеутски техничар;
- физиотерапеутски техничар;
- козметички техничар.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил болничар, може да изводи за:
1. Анатомија и физиологија:
- доктор медицине;
2. Хигијена:
- доктор медицине;
- виша медицинска сестра;
3. Ментална хигијена:
а) Теоријска настава
- доктор медицине;
- професор психологије;
- дипломирани школски психолог - педагог;
б) Практичне вежбе:
- виша медицинска сестра - техничар;
4. Основи епидемиологије:
- доктор медицине, специјалиста епидемиолог;
- доктор медицине;
5. Нега болесника:
- виша медицинска сестра - техничар;
6. Нега и васпитање деце:
а) Теоријска настава
- дипломирани педагог;
- професор педагогије;:
б) Практична настава:
- виша медицинска сестра - техничар;
7. Хитна медицинска помоћ:
а) Теоријска настава
- доктор медицине, специјалиста ургентне медицине;
- доктор медицине;
б) Практична настава
- виша медицинска сестра - техничар;
8. Нега у педијатрији:
а) Виша медицинска сестра - техничар.Члан 20.
У подручју рада Личне услуге наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
1. Основе анатомије и физиологије:
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
2. Познавање препарата:
- дипломирани фармацеут;
- дипломирани инжењер фармацеутског инжењерства;
- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства;
- дипломирани инжењер хемије, биооргански смер;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани инжењер хемије, аналитички смер;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови осим текстилног;
- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој.
3. Хигијена:
- доктор медицине, специјалиста за хигијену;
- доктор медицине, специјалиста хигијене;
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
4. Прва помоћ:
- доктор медицине специјалиста ургентне медицине;
- доктор медицине;
- доктор стоматологије;
- дипломирани фармацеут;
- професор народне одбране.
5. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
6. Основе дерматологије
Дерматологија:
- доктор медицине, специјалиста дерматовенеролог;
- доктор медицине.
7. Књиговодство:
- дипломирани економист.
8. Естетика струке
Естетско обликовање фризура
Естетско педикирско и маникирско обликовање
Сценска ликовна уметност:
- професор ликовних уметности;
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани графички дизајнер - професор ликовне културе;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани уметник нових ликовних медија - професор ликовне културе;
- дипломирани графичар визуелних комуникација - професор ликовне културе;
- дипломирани сликар;
- дипломирани вајар;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности.
9. Практична настава са технологијом рада:
За образовни профил женски фризер:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор женских фризура;
- лице са вишом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор женских фризура;
- креатор женских фризура.
За образовни профил мушки фризер:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор мушких фризура;
- лице са вишом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор мушких фризура;
- креатор мушких фризура;
За образовни профил педикир и маникир:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор маникир - педикир;
- лице са вишим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор маникир - педикир;
- креатор маникир и педикир.
10. Основе фризуре и власуљарства:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске, естетичар специјалиста за декоративну козметику - шминкер, односно средњим образовањем - женски фризер, мушки фризер, сценски маскер и власуљар.
12. Сценска шминка:
а) Теоријска настава:
- лице из тачке 8. овог члана.
б) Практична настава:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске;
- лице са вишим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске или естетичар специјалиста за декоративну козметику - шминкер;
- креатор сценске маске;
- естетичар специјалиста за декоративну козметику - шминкер.
13. Историја позоришта:
- дипломирани режисер;
- дипломирани драматург;
- дипломирани глумац.Члан 21.
Лица која су стекла одговарајући степен и врсту спреме у другим републикама и покрајинама могу да остварују наставу и друге облике образовно-васпитног рада, под условом да им је то право утврђено прописима тих република и покрајина.
Члан 21а
Наставник који је у школској 1990/1991. години изводио наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Основе технике и производње, са б) програмским садржајима информатике и рачунарства, а до 2. августа 1992. године - дана ступања на снагу Закона о средњој школи ("Службени гласник РС", број 50/92), је савладао Програм усавршавања наставника и професора основних и средњих школа у области информатике и рачунарства Републичког завода за унапређивање васпитања и образовања, који је Просветни савет Социјалистичке Републике Србије усвојио 11. јуна 1987. године, и поседује потврду тог завода да је оспособљен за остваривање програма информатике и рачунарства у средњој школи, може да изводи наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Рачунарство и информатика.Члан 22.
Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о степену и врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави за образовне профиле трећег и четвртог степена стручне спреме ("Службени гласник СР Србије - Просветни гласник", број 26/87).
Члан 23.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије - Просветном гласнику", а примењиваће се од 1. септембра 1991. године.
ОСНОВНИ ТЕКСТ
На основу члана 14. став 2, члана 67. став 7. Закона о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник СР Србије", број 5/90) који се на основу члана 117. јединствено примењује на територији Републике,
Просветни савет Србије, на седници одржаној дана 20. јуна 1991. године донео је
Правилник о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 5/91 од 12.8.1991. године.
Члан 1.
Овим правилником прописује се врста стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама за образовне профиле трећег и четвртог степена стручне спреме.
Члан 2.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из општеобразовних предмета може да изводи за:
1. Српскохрватски језик и књижевност:
- професор, односно дипломирани филолог за српскохрватски језик и југословенску књижевност;
- професор, односно дипломирани филолог за југословенску књижевност и српскохрватски језик;
- професор, односно дипломирани филолог за југословенску књижевност и општу књижевност;
- професор југословенске књижевности са страним језиком.
У школама у којима се образовно-васпитни рад обавља на језику народности:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности.
2. Албански језик и књижевност:
- професор, односно дипломирани филолог за албански језик и књижевност.
3. Бугарски језик и књижевност:
- професор, односно дипломирани филолог за бугарски језик и књижевност.
4. Мађарски језик и књижевност:
- професор, односно дипломирани филолог за мађарски језик и књижевност.
5. Русински језик и књижевност:
- професор русинског језика и књижевности;
- професор руског или српскохрватског језика и књижевности, са савладаним планом и програмом русинског језика високог образовања.
6. Румунски језик и књижевност:
- професор, односно дипломирани филолог за румунски језик и књижевност.
7. Словачки језик и књижевност:
- професор, односно дипломирани филолог за словачки језик и књижевност.
8. Турски језик и књижевност:
- професор, односно дипломирани филолог турског језика и књижевности са оријенталном филологијом.
9. Енглески језик:
- професор, односно дипломирани филолог за енглески језик и књижевност.
10. Француски језик:
- професор, односно дипломирани филолог за француски језик и књижевност.
11. Руски језик:
- професор, односно дипломирани филолог за руски језик и књижевност.
12. Немачки језик:
- професор, односно дипломирани филолог за немачки језик и књижевност.
13. Историје:
- професор историје;
- дипломирани историчар.
14. Устав и права грађана:
- дипломирани правник.
15. Социологија:
- професор социологије.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Социологија може да изводи и:
- професор социологије и филозофије;
- професор марксизма.
16. Филозофија:
- професор филозофије,
- дипломирани филозоф.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Филозофија може да изводи и:
- професор филозофије и социологије.
17. Географија:
- професор географије;
- дипломирани географ.
18. Биологија:
- професор биологије;
- дипломирани молекуларни биолог и физиолог;
- дипломирани биолог.
19. Математика:
- професор математике;
- дипломирани математичар.
20. Физика:
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- дипломирани астрофизичар.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Физика може да изводи и:
- дипломирани физико-хемичар;
- инжењер електротехнике, смер техничка физика.
21. Хемија:
- професор хемије;
- дипломирани хемичар.
22. Рачунарство и информатика:
- дипломирани математичар односно професор математике са савладаним планом и програмом високог образовања из информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра;
- професор информатике;
- дипломирани инжењер електротехнике, смер за рачунарску технику;
- дипломирани инжењер електротехнике, смер за рачунарску технику;
- дипломирани инжењер са савладаним планом и програмом из информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра;
- професор ОТП са савладаним планом и програмом из информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета рачунарство и информатика у првом разреду школа која остварују планове и програме трећег степена стручне спреме може да изводи и:
- дипломирани механичар, односно професор механике.
23. Музичка уметност:
- академски музичар;
- дипломирани музичар - музички педагог или дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - композитор или дипломирани композитор;
- дипломирани музичар - диригент или дипломирани диригент;
- дипломирани музичар - музиколог или дипломирани музиколог.
24. Ликовна уметност:
- професор ликовне уметности;
- академски сликар, односно дипломирани сликар;
- академски вајар, односно дипломирани вајар;
- академски графичар, односно дипломирани графичар;
- професор или дипломирани историчар уметности.
25. Физичко и здравствено васпитање:
- професор физичког васпитања;
- дипломирани педагог физичке културе.
26. Одбрана и заштита:
- професор народне одбране;
- дипломирани педагог за одбрану и заштиту.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Одбрана и заштита може да изводи и:
- професор са завршеном школом резервних официра.
27. Екологија и заштита животне средине:
- професор биологије;
- дипломирани биолог;
- дипломирани молекуларни биолог и физиолог.
Члан 3.
Послове стручног сарадника којима се доприноси остваривању образовно-васпитног рада може да обавља:
1. Школски педагог:
- дипломирани педагог;
- професор педагогије;
- дипломирани школски психолог - педагог.
2. Школски психолог:
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог;
- дипломирани психолог - смер школско-клинички;
- професор психологије.
3. Социјални радник:
- дипломирани социјални радник.
Послове стручног сарадника из тачке 3. овог члана може да обавља и:
- дипломирани социолог, односно професор социологије.
4. Здравствени радник:
- доктор медицине;
- доктор стоматологије;
5. Библиотекар:
- професор језика и књижевности смер библиотекарски;
- професор, односно дипломирани филолог за општу књижевност и теорију књижевности;
- професор, односно дипломирани филолог за италијански језик и књижевност;
- професор, односно дипломирани филолог за шпански језик и књижевност и лица са стручном спремом из члана 2. тач. 1. до 12. овог правилника.
Члан 4.
У подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране, наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
I. ПОЉОПРИВРЕДА
1. Латински језик:
- дипломирани класични филолог;
- професор француског језика и књижевности;
- професор италијанског језика и књижевности.
2. Агрохемија са физиологијом биља:
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за мелиорације;
- дипломирани инжењер пољопривреде за хортикултуру.
3. Педологија:
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за мелиорације;
- дипломирани инжењер пољопривреде за хортикултуру.
4. Анатомија и физиологија:
- дипломирани ветеринар;
- дипломирани инжењер пољопривреде за сточарство.
5. Механика:
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за сточарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде општег смера.
18. Пољопривредна техника:
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за машинске конструкције и механизацију, усмерење пољопривредно машинство, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани инжењер пољопривреде смера пољопривредна техника, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за аутоматско управљање (са изборним програмом пољопривредне машине), са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај.
19. Пољопривредне машине:
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за машинске конструкције и механизацију са усмерењем пољопривредно машинство, са савладаним планом и програмом моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани инжењер пољопривреде смера пољопривредна техника, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за аутоматско управљање (са изборним програмом пољопривредне машине) са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај.
20. Мотори и трактори:
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за моторе са унутрашњим сагоревањем, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај.
21. Механизација:
- дипломирани машински инжењер за машинске конструкције и механизацију са усмерењем пољопривредно машинство, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани инжењер пољопривреде смера пољопривредна техника, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај.
22. Експлоатација пољопривредних машина:
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада пољопривреда;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за сточарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде општег смера.
34.17. Пољопривредна техника:
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за машинске конструкције и механизацију са усмерењем пољопривредно машинство, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани инжењер пољопривреде смера пољопривредна техника, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за аутоматско управљање (са изборним програмом пољопривредне машине), са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај.
34.18. Пољопривредне машине:
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за машинске конструкције и механизацију са усмерењем пољопривредно машинство, са савладаним планом и програм вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани инжењер пољопривреде смера пољопривредна техника, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за аутоматско управљање (са изборним програмом пољопривредне машине) са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај.
34.19. Мотори и трактори:
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани машински инжењер за моторе са унутрашњим сагоревањем, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај.
34.20. Механизација:
- дипломирани машински инжењер за машинске конструкције и механизацију са усмерењем пољопривредно машинство, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани инжењер пољопривреде смера пољопривредна техника, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај.
34.21. Експлоатација пољопривредних машина:
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди, са савладаним планом и програмом вожње моторног возила у подручју рада саобраћај;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
4. Метеорологија са климатологијом:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства за заштиту од ерозија;
- дипломирани метеоролог.
5. Педологија са геологијом:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за заштиту од ерозија;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
6. Дендрологија
Дендрологија са фитоценологијом:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства за заштиту од ерозија.
7. Геодезија:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани геодетски инжењер;
- дипломирани инжењер шумарства за заштиту од ерозија.
8. Производња и гајење дивљачи:
- дипломирани инжењер шумарства.
9. Ловна зоологија:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани биолог;
- дипломирани ветеринар;
- дипломирани инжењер шумарства пољопривреде за сточарство.
10. Економика и организација
Организација и пословање у шумарству:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер за пејзажну архитектуру.
11. Ловство:
- дипломирани инжењер шумарства.
12. Анатомија и својства дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
13. Декоративна дендрологија:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства.
14. Расадничарство:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за заштиту од ерозија.
15. Исхрана биља:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство, односно воћарство и виноградарство;
- дипломирани биолог;
- професор биологије.
16. Основе грађевинарства:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
17. Гајење шума:
- дипломирани инжењер шумарства.
18. Заштита шума:
- дипломирани инжењер шумарства.
19. Заштита шума и дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
20. Дендрометрија
Дендрометрија са геодезијом:
- дипломирани инжењер шумарства.
21. Искоришћавање шума:
- дипломирани инжењер шумарства.
22. Производња садног материјала:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
23. Шумске комуникације:
- дипломирани инжењер шумарства.
24. Шумске културе и плантаже:
- дипломирани инжењер шумарства.
25. Планирање газдовања шумама
Уређивање шума и ловишта:
- дипломирани инжењер шумарства.
26. Шумска ботаника
Ботаника:
- професор биологије:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани биолог.
27. Заштита на раду у шумарству:
- дипломирани инжењер шумарства;
- дипломирани инжењер заштите на раду.
28. Мотористика и хидраулика:
- дипломирани саобраћајни инжењер - за друмски саобраћај;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер шумарства;
- професор машинства.
29. Цвећарство:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
30. Заштита зелених површина:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства.
31. Подизање и нега зелених површина:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер шумарства.
32. Пројектовање паркова и основе грађевинарства:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
33. Основе аранжирања биљног материјала:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
34. Технологија цвећарске производње:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
35. Уређење бујица:
- дипломирани инжењер шумарства за заштиту од ерозија;
- дипломирани инжењер шумарства.
36. Практична настава у блоку и вежбе у оквиру стручних предмета:
- дипломирани инжењер шумарства.
За образовне профиле - расадничар и техничар за пејзажну архитектуру:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру.
37. Практична настава:
- дипломирани инжењер шумарства;
- организатор газдовања шумама (V степен стручне спреме);
- шумарски техничар;
- сви образовни профили V степена стручне спреме у области шумарства.
За образовне профиле - расадничар и техничар за пејзажну архитектуру:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- организатор процеса озелењавања (V степен стручне спреме);
- техничар за пејзажну архитектуру.
37.1. Сарадник у настави:
- сви образовни профили III и IV степена стручне спреме у области шумарства.
II. ОБРАДА ДРВЕТА
38. Технологија материјала:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
39. Технологија помоћних материјала:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер за органску хемијску технологију;
- професор хемије.
40. Техничко цртање
Нацртна геометрија
Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер архитектуре.
41. Основе електротехнике и електронике:
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- професор електротехнике.
42. Техничка физика:
- професор физике;
- професор механике;
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
43. Дрвне конструкције:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
44. Машине и уређаји:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
45. Хидротермичка обрада дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
46. Економика и организација
Економика и организација производње:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
47. Заштита дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер шумарства.
48. Финална обрада дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
49. Обликовање намештаја:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
50. Припрема производње:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
51. Пројектовање технолошких процеса:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
52. Примарна обрада дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
53. Фурнири и фурнирске плоче:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
54. Иверице, влакнатице и дрвно-пластичне масе:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
55. Хемијска прерада дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер за органску хемијску технологију.
56. Технологија тапетарске производње:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета.
57. Аутоматизација производње:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер машинства.
58. Унутрашња декорација:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
59. Практична настава:
- инжењер обраде дрвета;
- сви образовни профили V степена стручне спреме у области обраде дрвета.
За образовни профил - тапетар-декоратер:
- тапетар-декоратер специјалиста.
60. Сарадници у настави:
- столар (III степен стручне спреме);
- произвођач примарних производа од дрвета (III степен стручне спреме);
- произвођач финалних производа од дрвета (III степен стручне спреме).
За образовни профил - тапетар-декоратер:
- тапетар-декоратер (III степен стручне спреме).
Члан 6.
У подручју рада Геологија, Рударство и Металургија наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
I. ГЕОЛОГИЈА
1. Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију.
2. Општа геологија и историјска геологија:
- дипломирани инжењер геологије.
3. Минералогија са петрологијом:
- дипломирани инжењер геологије.
4. Минералогија:
- дипломирани инжењер геологије.
5. Општа геологија:
- дипломирани инжењер геологије.
6. Нацртна геометрија:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрологију;
- дипломирани инжењер рударства.
6а. Геотехничке мелиорације:
- дипломирани инжењер геологије смер за геотехнику или смер за хидрогеологију.
7. Историјска геологија:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за геофизику.
8. Читање топографских карата:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за минерологију и кристалографију.
8а. Примењена геологија:
- дипломирани инжењер геологије.
9. Петрологија:
- дипломирани инжењер геологије.
10. Основе хидрогеологије:
- дипломирани инжењер геологије, смер за хидрогеологију или смер за геотехнику.
11. Техничка физика:
- професор физике;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер геологије.
12. Основе грађевинарства:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
13. Истражно бушење:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења, или смер за подземну експлоатацију, или смер за површинску експлоатацију, или смер за израду подземних просторија;
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику, или смер за истраживање лежишта минералних сировина.
14. Геолошко картирање:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију и смер за минералогију и кристалографију.
15. Заштита радне и животне средине:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства.
16. Организација рада:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада.
16а. Геодезија:
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за припрему минералних сировина и смера за машинство у рударству;
- дипломирани инжењер геодезије.
17. Техника бушења:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења;
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику, или смер за хидрогеологију.
18. Обрада бушотине:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења;
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику, или смер за хидрогеологију.
19. Основе примењеног машинства и електротехнике:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер машинства.
20. Геотехничка истраживања:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику.
21. Примењена геофизика:
- дипломирани инжењер геологије, смер за примењену геофизику, или смер за геотехнику, или смер за хидрогеологију.
22. Основе примењене геофизике:
- дипломирани инжењер геологије, смер за примењену геофизику или смер истраживање лежишта минералних сировина и рудничку геологију.
23. Методе хидрогеолошких истраживања:
- дипломирани инжењер геологије, смер за хидрологију или смер за геотехнику.
24. Механика тла и стенских маса:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику;
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за припрему минералних сировина и смера за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
25. Инжењерска геологија:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику.
26. Истражни радови:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина и рудничку геологију;
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију, или смер за израду подземних просторија.
27. Лежишта минералних сировина:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина.
28. Лежишта каустобиолита:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина, или смер за регионалну геологију или палеонтологију;
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
29. Методе проспекције:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина и рудничку геологију.
30. Методе истраживања:
- дипломирани инжењер геологије, смер за истраживање лежишта минералних сировина и рудничку геологију.
31. Практична настава:
31.1. Образовни профил - геобушач:
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику;
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
32. Сарадник у настави:
- геолошки техничар за геотехнику и хидрогеологију;
- геолошки техничар за истраживање минералних сировина;
- рударски техничар.
II. РУДАРСТВО
33. Основе машинства и електротехнике:
- дипломирани инжењер рударства;
- професор електротехнике.
34. Основе геологије:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства.
35. Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију.
36. Нацртна геометрија:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију.
37. Минералогија са петрологијом:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије.
38. Лежиште минералних сировина:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за машинство у рударству и смера за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
39. Заштита радне и животне средине:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије.
40. Организација производње:
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада.
41. Рударски радови у подземној експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију или смер за израду подземних просторија.
42. Техника бушења и минирања:
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију или смер за површинску експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
43. Машине и уређаји у подземној експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за машинство у рударству, или смер за подземну експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
44. Рударски радови у површинској експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за површинску експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
45. Машине и уређаји у површинској експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за машинство у рударству, или смер за површинску експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
46. Технологија бушења:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
47. Производња нафте и гаса:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења.
48. Основе рударства:
- дипломирани инжењер рударства.
49. Припрема минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина, или смер за површинску експлоатацију, или смер за подземну експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
50. Минералогија са петрологијом:
- дипломирани инжењер геологије;
- дипломирани инжењер рударства.
51. Лежишта минералних сировина:
- дипломирани инжењер геологије, сви смерови осим смера за хидрогеологију и смера за геотехнику;
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за експлоатацију нафте, гаса и технику дубинског бушења и смера за машинство у рударству.
52. Машине и уређаји у припреми минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина, или смер за машинство у рударству.
53. Физичка хемија:
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар;
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина.
54. Испитивање минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина.
55. Рударске машине и уређаји:
- дипломирани инжењер рударства.
56. Дубинско бушење:
- дипломирани инжењер рударства.
57. Транспорт и извоз:
- дипломирани инжењер рударства.
58. Проветравање и одводњавање рудника:
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
59. Методе откопавања у подземној експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства, смер за подземну експлоатацију или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
60. Геодезија са рударским мерењима:
- дипломирани инжењер рударства, сви смерови осим смера за припрему минералних сировина и смера за машинство у рударству.
61. Припрема минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства, смер за припрему минералних сировина, или смер за површинску експлоатацију или смер за подземну експлоатацију, или смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.
62. Практична настава:
62.1. Образовни профил - рудар у подземној експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства.
62.2. Образовни профил - руковалац механизацијом у површинској експлоатацији:
- дипломирани инжењер рударства.
62.3. Образовни профил - руковалац механизацијом у припреми минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства.
62.4. Образовни профил - руковалац постројења за добијање нафте и гаса:
- дипломирани инжењер рударства, смер за експлоатацију нафте, гаса и технику бушења.
62.5. Образовни профил - рударски техничар:
- дипломирани инжењер рударства.
62.6. Образовни профил - рударски техничар за припрему минералних сировина:
- дипломирани инжењер рударства.
63. Сарадник у настави:
- рударски техничар.
III. МЕТАЛУРГИЈА
1. Хемија:
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер металургије.
2. Техничко цртање и машински елементи:
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије;
- професор машинства.
3. Основи металургије:
- дипломирани инжењер металургије.
4. Познавање материјала:
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије.
5. Добијање и прерада метала:
- дипломирани инжењер металургије.
6. Металуршка постројења:
- дипломирани инжењер металургије.
7. Добијање метала:
- дипломирани инжењер металургије.
8. Организација производње:
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер машинства за организацију рада.
9. Машине и уређаји у металургији:
- дипломирани инжењер металургије.
10. Прерада метала:
- дипломирани инжењер металургије.
11. Технологија ватросталних материјала:
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер.
12. Металуршке пећи:
- дипломирани инжењер металургије.
13. Технологија рада:
Образовни профил - топионичар гвожђа и челика:
- дипломирани инжењер металургије, група за металургију гвожђа и челика или смер за екстрактивну металургију.
Образовни профил - топионичар обојених метала:
- дипломирани инжењер металургије, група за обојену металургију, или смер за екстрактивну металургију.
Образовни профил - електролизер:
- дипломирани инжењер металургије, група за обојену металургију, или смер за екстрактивну металургију.
Образовни профил - ливачки моделар:
- дипломирани инжењер металургије.
Образовни профил - ливац:
- дипломирани инжењер металургије.
Образовни профил - ваљаоничар:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за екстрактивну металургију.
Образовни профил - извлачилац:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за екстрактивну металургију.
Образовни профил - термообрађивач метала:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за екстрактивну металургију.
Образовни профил - обрађивач племенитих метала:
- дипломирани инжењер металургије, сви смерови осим смера за екстрактивну металургију.
- дипломирани инжењер машинства за моторе и моторна возила.
56. Теорија брода:
- дипломирани инжењер машинства за бродоградњу.
57. Конструкција са чврстоћом брода:
- дипломирани инжењер машинства за бродоградњу.
58. Трасирање брода:
- дипломирани инжењер машинства за бродоградњу.
59. Пројектовање брода:
- дипломирани инжењер машинства за бродоградњу.
60. Опрема брода:
- дипломирани инжењер машинства за бродоградњу.
61. Отпор и пропозиција брода:
- дипломирани инжењер машинства за бродоградњу.
62. Технологија образовног профила:
- а) За образовне профиле: металостругар, металоглодач, металобрусач, металобушач, ковач-пресер, бравар, лимар, аутолимар, заваривач, инсталатер, машинбравар, механичар хидраулике и пнеуматике, аутомеханичар, механичар шинских возила, механичар привредне механизације, механичар радних машина, механичар прецизне и мернорегулационе технике, погонски техничар машинске обраде, погонски техничар - механичар за моторе и возила, погонски техничар - механичар за радне машине и алатничар;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
б) За образовни профил бродоградитељ:
- дипломирани инжењер машинства за бродоградњу.
63. Општа машинска пракса:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- инжењер машинства;
- дипломирани педагог општетехничког образовања;
- дипломирани инжењер организационих наука;
- виши стручни радник металске струке;
- наставник практичне наставе металске струке;
- наставник општетехничког образовања;
- (са стеченим најмање III степеном стручне спреме, односно средњим образовањем машинске струке - занимања: бравар или машинбравар или алатничар);
- пети степен стручне спреме - бравар;
- пети степен стручне спреме - алатничар;
- пети степен стручне спреме - механичар за одржавање машина алатки.
64. Практична настава:
64.1. Образовни профил металостругар:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање металостругар;
- пети степен стручне спреме - металостругар.
64.2. Образовни профил металоглодач:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање металоглодач;
- пети степен стручне спреме - металоглодач.
64.3. Образовни профил металобрусач:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање металобрусач;
- пети степен стручне спреме - металобрусач.
64.4. Образовни профил металобушач:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање металобушач - или бушач за хоризонтално бушење - глодање; или бушач на хоризонталној бушилици;
- пети степен стручне спреме - бушач за хоризонтално бушење - глодање.
64.5. Образовни профил ковач - пресер:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање пресер односно ковач;
- пети степен стручне спреме - подешавач машина за обраду деформацијом.
64.6. Образовни профил бравар:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање бравар или грађевински бравар;
- пети степен стручне спреме - бравар за металне конструкције.
64.7. Образовни профил лимар:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање лимар, или грађевински лимар;
- пети степен стручне спреме - лимар.
64.8. Образовни профил аутолимар:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање аутолимар;
- пети степен стручне спреме - аутолимар.
64.9. Образовни профил заваривач:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање заваривач - или заваривач за гасно варење или електрозаваривач;
- пети степен стручне спреме - заваривач.
64.10. Образовни профил инсталатер:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање инсталатер водовода и канализације или монтер уређаја за климатизацију или монтер уређаја за грејање - или монтер грејања и проветравања;
- пети степен стручне спреме - монтер водовода и канализације;
- пети степен стручне спреме - монтер уређаја за грејање;
- пети степен стручне спреме - монтер уређаја за климатизацију.
64.11. Образовни профил машинбравар:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање машинбравар;
- пети степен стручне спреме - механичар за одржавање машина алатки.
64.12. Образовни профил механичар хидраулике и пнеуматике:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање монтер хидраулике или монтер пнеуматике или механичар за одржавање хидраулике и пнеуматике;
- пети степен стручне спреме - механичар за одржавање пнеуматских постројења;
- пети степен стручне спреме - механичар хидраулике и пнеуматике.
64.13. Образовни профил аутомеханичар:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање аутомеханичар;
- пети степен стручне спреме - аутомеханичар.
64.14. Образовни профил механичар шинских возила:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање механичар за шинска возила;
- пети степен стручне спреме - механичар за шинска возила.
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање механичар пољопривредних машина, механичар за грађевинску механизацију или механичар за рударске машине или машинбравар;
- пети степен стручне спреме - механичар пољопривредних машина, механичар за грађевинску механизацију или механичар за рударске машине или машинбравар.
64.16. Образовни профил механичар радних машина:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање механичар за графичке машине, механичар за текстилне машине, механичар машина у прехрамбеној индустрији, механичар машина дуванске индустрије и машинбравар.
64.17. Образовни профил механичар прецизне и мернорегулационе технике:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање прецизни механичар; механичар за медицинску опрему; механичар за мерне и регулационе уређаје;
- пети степен стручне спреме - прецизни механичар.
64.18. Образовни профил бродоградитељ:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање бродомонтер или бродотрасер или бродонавозник;
- дипломирани инжењер машинства за бродоградњу (за програм III разреда).
64.19. Образовни профил бродомеханичар:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање бродомеханичар;
- пети степен стручне спреме - бродомеханичар.
64.20. Образовни профил техничар НУ машина:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање металостругар, односно металоглодач, односно металобрусач (за део програма у другом и трећем разреду који се односи на практичан рада на стругу, односно глодалици, односно брусилици) или технолог програмер (за део програма у III и IV разреду који се односи на рад на НУ машинама);
- дипломирани инжењер машинства за производно машинство (за део програма у трећем у четвртом разреду који се односи на рад на НУ машинама);
- пети степен стручне спреме - металостругар, односно металоглодач, односно металобрусач (за део програма другог и трећег разреда који се односи на практичан рад на стругу, односно глодалици, односно брусилици).
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање металостругар, односно металоглодач, односно металобрусач (за део програма који се односи на практичан рада на стругу, односно глодалици, односно на брусилици);
- пети степен стручне спреме - металостругар, односно металоглодач, односно металобрусач (за део програма који се односи на практичан рад на стругу, односно на глодалици, односно на брусилици).
64.22. Образовни профил бродомашински техничар:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање бродомашиниста или бродомеханичар или бродомашински техничар;
- дипломирани инжењер машинства за моторе и моторна возила;
- дипломирани инжењер електротехнике (за садржаје електротехнике);
- бродомашински техничар са положеним испитом машиниста унутрашње пловидбе I класе.
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање бродограђевински техничар;
- дипломирани инжењер машинства за бродоградњу.
64.24. Образовни профил ваздухопловни техничар - механичар за АМС:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање IV степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање механичар за АМС, односно авиомеханичар.
64.25. Образовни профил ваздухопловни техничар - механичар за структуру:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање IV степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање механичар за структуру, односно авиомеханичар.
64.26. Образовни профил алатничар:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање алатничар;
- пети степен стручне спреме - алатничар.
64.27. Образовни профил погонски техничар - механичар за моторе и возила:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање аутомеханичар;
- пети степен стручне спреме - аутомеханичар.
64.28. Образовни профил погонски техничар - механичар за радне машине:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање машинбравар;
- пети степен стручне спреме - механичар за одржавање машина алатки;
- пети степен стручне спреме - механичар алатних машина.
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање машиниста термопостројења, или монтер термопостројења, или термоенергетски механичар или машинбравар;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за експлоатацију термоенергетских постројења;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за експлоатацију котловских постројења и топлотне енергије;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за одржавање котловског постројења;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за техничко-технолошку припрему и контролу термоенергетског постројења.
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке, односно машинско-енергетске струке - занимање машиниста хидроенергетских постројења, или монтер хидроенергетских постројења, или хидроенергетски техничар или машинбравар;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за експлоатацију хидроенергетског постројења;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за одржавање хидроенергетског постројења;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за техничко-технолошку припрему и контролу хидроенергетског постројења.
65.3. Образовни профил механичар гасо и пнеумоенергетских постројења:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке, односно машинско-енергетске струке - занимање: машиниста гасоенергетских постројења, или монтер гасоенергетских постројења, или гасоенергетски техничар или машинбравар;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за експлоатацију термоенергетских постројења;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за експлоатацију котловских постројења и топлотне енергије.
65.4. Образовни профил механичар, грејне и расхладне технике:
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање монтер уређаја за грејања, или монтер уређаја за климатизацију, или машинбравар;
- пети степен стручне спреме - енергетичар за експлоатацију котловског постројења и топлотне енергије;
- лица из тачке 63. алинеје 1 - 8. овог члана која су стекла најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке, односно машинско-енергетске струке - занимање: машиниста термопостројења, или монтер термопостројења, или термоенергетски техничар или машинбравар;
- дипломирани инжењер машинства за термоенергетику;
- дипломирани инжењер машинства за хидроенергетику.
Члан 8.
У подручју рада Електротехника наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
1. Основе електротехнике
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике.
2. Техничко цртање
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер саобраћаја;
- професор машинства;
- професор механике;
- дипломирани инжењер заштите на раду.
3. Техничко цртање са нацртном геометријом:
- исти профил као под тачком 2. овог члана.
4. Електротехнички материјали и компоненте:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер технологије, сви смерови изузев текстилног;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер технологије, сви смерови осим текстилног и прехрамбеног.
5. Електроника:
- дипломирани инжењер електротехнике, смер електронике и телекомуникација;
- дипломирани инжењер електротехнике, смер техничке физике, мерења и управљања;
- дипломирани инжењер електротехнике, смер електронике и аутоматике;
(са претходном завршеном средњом графичком школом оног образовног профила за који се наставник определио да изводи наставу).
22. Послове сарадника у настави за образовне профиле из групе графика може да обавља лице које има завршен V степен стручне спреме образовног профила у области графичарства.
Члан 10.
У подручју рада Текстилство и кожарство наставу и друге облике образовно-васпитног рада из заједничких стручних предмета може да изводи:
1.Физика:
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- дипломирани физико-хемичар;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер електротехнике.
2.Хемија:
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани физико-хемичар;
- дипломирани инжењер технологије.
3.Рачунарство и информатика:
За IV степен:
- професор математике (смер: рачунарство и информатика);
- дипломирани инжењер електротехнике, рач. техника и информатика;
- факултет организационих наука (кибернетски и производни смер);
- технички факултет са најмање два семестра из рачунарства и информатике;
- педагошко-технички факултет.
За III степен:
- професор математике (смер: рачунарство и информатика);
- дипломирани инжењер електротехнике, рачунар. технике и информатике;
- факултет организационих наука;
- технички факултет са најмање два семестра из рачунарских машина и програмирања или са положеним испитом Basic језиком.
- лице које има IV степен стручне спреме текстилне струке са претходно завршеним III степеном одговарајућег образовног профила;
- лице које има IV степен стручне спреме текстилне струке одговарајућег смера (техничар предења, техничар ткања, техничар плетења, техничар оплемењивања и техничар конфекције).
II. КОЖАРСТВО
1. Технологија материјала:
- дипломирани инжењер технологије.
2. Машине и апарати у кожарству:
- дипломирани инжењер технологије.
3. Моделарство:
- инжењер технологије, смер производње обуће:
- инжењер технологије, смер кожне галантерије;
- инжењер технологије, смер производња кожне галантерије и конфекције.
4. Испитивање материјала:
- дипломирани инжењер технологије.
5. Теорија дизајна:
- историчар уметности.
6. Технологија коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије.
7. Технологија кожне галантерије:
- инжењер технологије смер производња кожне галантерије и конфекције;
- инжењер технологије смер кожне галантерије.
8. Технологија и конфекционирање коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије;
- инжењер технологије, смер производња кожне галантерије и конфекције.
9. Технологија обуће:
- инжењер технологије смер производња обуће.
10. Технологија конфекције коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије;
- инжењер технологије, смер производња кожне галантерије и конфекције.
11. Практична настава:
а) технологија коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије;
б) технологија кожне галантерије:
- инжењер технологије, смер производња кожне галантерије и конфекције;
- инжењер технологије, смер кожна галантерија.
в) технологија и конфекционирање коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије;
- инжењер технологије, смер производња кожне галантерије и конфекције.
г) технологија обуће:
- инжењер технологије, смер производња обуће.
д) технологија конфекције, коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије;
- инжењер технологије, смер производња кожне галантерије и конфекције.
12. Послове сарадника у настави може да обавља лице које има IV степен стручне спреме кожарске струке са претходно завршеним III степеном одговарајућег образовног профила:
- лице које има IV степен стручне спреме кожарске струке одговарајућег смера.
Члан 11.
I.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада за образовне профиле III степена стручне спреме у подручју рада Геодезија и грађевинарство из стручних предмета може да изводи за:
- дипломирани грађевински инжењер одсек за конструкције или одсек високоградње.
6. Организација грађења:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
7. Статика:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
8. Технологија рада са практичном наставом:
8.1. Образовни профил зидар-фасадер:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
б) практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме - зидар-фасадер.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средњег образовања грађевинске струке, занимање: зидар-фасадер.
8.2. Образовни профил армирач-бетонирац:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
б) практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме - армирач-бетонирац.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање: армирач или бетонирац.
8.3. Образовни профил тесар:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
б) практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме - тесар.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање: тесар.
8.4. Образовни профил монтажер-утезач:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
б) практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме - монтажер-утезач.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање: монтажер-утезач.
8.5. Образовни профил каменорезац-клесар:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре.
б) практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме - каменорезац-клесар.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање: каменорезац-клесар.
8.6. Образовни профил изолатер-асфалтер:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
б) практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме - изолатер-асфалтер.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање: изолатер-асфалтер.
8.7. Образовни профил керамичар-терацер-цвећар:
а) теорија: - дипломирани инжењер архитектуре.
б) практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме - керамичар-терацер-цвећар.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање: керамичар и терацер.
8.8. Образовни профил полагач облога:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре.
б) практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме - полагач подова.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање полагач облога.
8.9. Образовни профил декоратер зидних површина:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре.
б) практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме - молеро-фарбар.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање: молеро-фарбар.
- пети степен стручне спреме - монтер кућних инсталација.
Лица наведена под б) ал. 1. и 2. треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање: хидрограђевинар.
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер;
- дипломирани грађевински инжењер.
12. Асфалтне машине:
12.1. Образовни профил грађевински лаборант:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер;
- дипломирани грађевински инжењер, одсек за путеве.
13. Геомеханичка испитивања:
13.1. Образовни профил грађевински лаборант:
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику и примењену геофизику.
II.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета, за образовне профиле IV степена стручне спреме, у подручју рада Геодезија и грађевинарство може да изводи за:
1. Основе грађевинарства:
Образовни профил:
1.1. Грађевински техничар за високоградњу;
1.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
1.3. Грађевински техничар за хидроградњу;
1.4. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања;
1.5. Извођач основних грађевинских радова;
1.6. Извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре,
- дипломирани грађевински инжењер.
2. Нацртна геометрија:
Образовни профил:
2.1. Грађевински техничар за високоградњу;
2.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
2.3. Грађевински техничар за хидроградњу;
2.4. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања;
2.5. Извођач основних грађевинских радова;
2.6. Извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре,
- дипломирани грађевински инжењер.
3. Техничко цртање:
3.1. Грађевински техничар за високоградњу;
3.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
3.3. Грађевински техничар за хидроградњу;
- дипломирани инжењер архитектуре,
- дипломирани грађевински инжењер.
4. Грађевински материјали:
Образовни профил:
4.1. Грађевински техничар за високоградњу;
4.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
4.3. Грађевински техничар за хидроградњу;
4.4. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања;
4.5. Извођач основних грађевинских радова;
4.6. Извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре,
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер.
5. Грађевинске конструкције:
Образовни профил:
5.1. Грађевински техничар за високоградњу;
5.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
5.3. Грађевински техничар за хидроградњу;
5.4. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања;
5.5. Извођач основних грађевинских радова;
5.6. Извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре,
- дипломирани грађевински инжењер, одсек за конструкције или одсек високоградње.
6. Статика и отпорност материјала:
6.1. Грађевински техничар за високоградњу;
6.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
6.3. Грађевински техничар за хидроградњу;
6.4. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања;
- дипломирани грађевински инжењер, одсек за конструкције или одсек високоградње;
- дипломирани инжењер архитектуре, смер конструктивни, или смер архитектонског инжењерства.
7. Бетон:
Образовни профил:
7.1. Грађевински техничар за високоградњу;
7.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
7.3. Грађевински техничар за хидроградњу;
7.4. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања;
7.5. Извођач основних грађевинских радова;
- дипломирани грађевински инжењер, одсек за конструкције;
- дипломирани инжењер архитектуре, смер конструктивни, или смер архитектонско инжењерство.
8. Организација грађења:
Образовни профил:
8.1. Грађевински техничар за високоградњу;
8.2. Извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре.
8.3. Грађевински техничар за нискоградњу;
8.4. Грађевински техничар за хидроградњу;
8.5. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања;
- дипломирани грађевински инжењер.
8.6. Извођач основних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
9. Геодезија:
Образовни профил:
9.1. Грађевински техничар за високоградњу;
9.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
9.3. Грађевински техничар за хидроградњу;
- дипломирани грађевински инжењер.
10. Механика тла и фундирање:
Образовни профил:
10.1. Грађевински техничар за високоградњу;
10.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
10.3. Грађевински техничар за хидроградњу;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер архитектуре, смер конструктивни, или смер архитектонско инжењерство.
- виши стручни радник грађевинске струке, смер за основне грађевинске радове.
Лица са наведеном врстом стручне спреме треба да су стекла и најмање трећи степен стручне спреме, односно средње образовање грађевинске струке, занимање: зидар, армирач, бетонирац или тесар.
18. Макетарство:
Образовни профил:
18.1. Грађевински техничар за високоградњу;
18.2. Грађевински техничар за нискоградњу;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
19. Путеви:
Образовни профил:
19.1. Грађевински техничар за нискоградњу;
- дипломирани грађевински инжењер, одсек путеви и железница, или одсек саобраћајно-конструктивни.
20. Железнице:
Образовни профил:
20.1. Грађевински техничар за нискоградњу:
- дипломирани грађевински инжењер, одсек путеви и железнице.
21. Основе хидротехнике:
Образовни профил:
21.1. Грађевински техничар за нискоградњу:
- дипломирани грађевински инжењер.
22. Монтажне конструкције:
Образовни профил:
22.1. Грађевински техничар за нискоградњу:
- дипломирани грађевински инжењер, одсек за конструкције, високоградњу или смер префабрикована градња;
- дипломирани инжењер архитектуре, смер за конструкције, или смер за архитектонско инжењерство.
33.1. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања:
- дипломирани грађевински инжењер.
34. Испитивање бетона:
Образовни профил:
34.1. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер;
- дипломирани грађевински инжењер.
35. Асфалтне мешавине:
Образовни профил:
35.1. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања:
- дипломирани инжењер технологије, органско-технолошки одсек или смер;
- дипломирани грађевински инжењер, одсек за путеве.
36. Геомеханичка испитивања:
Образовни профил:
36.1. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања:
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер геологије, смер за геотехнику и примењену геофизику.
37. Техничко цртање са читањем планова:
Образовни профил:
37.1. Грађевински техничар за лабораторијска испитивања;
37.2. Извођач основних грађевинских радова;
37.3. Извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
38. Статика:
Образовни профил:
38.1. Извођач основних грађевинских радова;
38.2. Извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
39. Читање пројеката:
Образовни профил:
39.1. Извођач основних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
39.2. Извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова:
- дипломирани инжењер архитектуре.
40. Технологија рада са практичном наставом:
Образовни профил:
40.1. Извођач основних грађевинских радова:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер.
б) практична настава:
- виши стручни радник грађевинске струке, смер за основне грађевинске радове, са претходно стеченим најмање трећим степеном стручне спреме ,односно средњим образовањем грађевинске струке, занимања: зидар-фасадер, тесар, армирач, бетонирац, утезач или монтажер.
40.2. Извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова:
а) теорија:
- дипломирани инжењер архитектуре;
б) практична настава:
- виши стручни радник грађевинске струке, смер за завршне грађевинске радове, са претходно стеченим најмање трећим степеном стручне спреме ,односно средњим образовањем грађевинске струке једног од одговарајућих занимања (изолатер-асфалтер, полагач подова, молеро-фарбар, керамичар, терацер).
41. Нацртна геометрија:
Образовни профил:
41.1. Геодетски техничар - геометар:
- дипломирани геодетски инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер архитектуре.
42. Техничко цртање:
Образовни профил:
42.1. Геодетски техничар - геометар:
- дипломирани геодетски инжењер.
43. Геодезија:
Образовни профил:
43.1. Геодетски техничар - геометар:
- дипломирани геодетски инжењер.
44. Примењена геодезија:
Образовни профил:
44.1. Геодетски техничар - геометар:
- дипломирани геодетски инжењер.
45. Геодетски радови:
Образовни профил:
45.1. Геодетски техничар - геометар:
- дипломирани геодетски инжењер.
46. Катастар земљишта:
Образовни профил:
46.1. Геодетски техничар - геометар:
- дипломирани геодетски инжењер.
47. Аграрне операције:
Образовни профил:
47.1. Геодетски техничар - геометар:
- дипломирани геодетски инжењер.
48. Фотограметрија:
Образовни профил:
48.1. Геодетски техничар - геометар:
- дипломирани геодетски инжењер.
49. Геодетска мерења и рачунања:
Образовни профил:
49.1. Геодетски техничар - геометар:
- дипломирани геодетски инжењер.
50. Перспектива:
- дипломирани инжењер архитектуре.
51. Послове сарадника у настави за образовне профиле у групи грађевинари могу да остварују:
а) за технологију основних грађевинских радова:
- извођач основних грађевинских радова;
- лице са завршеним III степеном стручне спреме одговарајућег образовног профила;
б) за технологије завршних и инсталатерских радова:
- извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова;
- лице са завршеним III степеном стручне спреме одговарајућег образовног профила.
Члан 12.
У подручју рада Саобраћаја наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи: (за образовне профиле: претворених услуга унутрашњег транспорта и превоза жичаре).
27. Практичну наставу у часовном и блок систему за предмет аранжирање у трговини:
- аранжер.
28. Послове сарадника у настави за образовне профиле у трговини може да обавља лице које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање трговинске струке.
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
професор југословенске и опште књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- дипломирани економист.
Лица са наведеном врстом стручне спреме треба да су положила испит из дактилографије по плану и програму за четврти степен стручне спреме у биротехничкој струци.
17. Економика туризма:
- дипломирани економист;
- дипломирани туризмолог.
18. Услуживање са практичном обуком:
а) теорија и практична настава:
- виши стручни радник технологије услуживања;
- виши угоститељ, ако има претходно завршен IV степен угоститељско-туристичке струке за занимање техничар услуживања;
б) практична настава:
- пети степен стручне спреме - конобар;
- ВКВ радник - конобар.
19. Куварство са практичном обуком:
а) теорија и практична настава:
- виши стручни радник технологије куварства;
- виши угоститељ, ако има претходно завршени IV степен угоститељско-туристичке струке за занимање техничар кулинар или кувар;
б) практична настава:
- пети степен стручне спреме - кувар;
- ВКВ радник - кувар.
20. Основи куварства:
- виши стручни радник технологије куварства;
- виши угоститељ, ако има претходно завршен IV степен угоститељско-туристичке струке за занимање техничар кулинар или кувар.
- виши угоститељ, ако има претходно завршен III степен угоститељско-туристичке струке за занимање посластичар или IV степен посластичар техничар;
б) практична настава:
- пети степен стручне спреме - посластичар;
- ВКВ радник - посластичар.
22. Агенцијско и хотелијерско пословање:
- дипломирани економист;
- дипломирани туризмолог.
23. Пекарство:
- дипломирани инжењер технологије за прехрамбену технологију;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију ратарских производа, ако има претходно завршен III степен прехрамбене струке за занимање пекар;
- виши угоститељ, ако има претходно завршен III степен угоститељско-туристичке струке за занимање посластичар или IV степен за занимање посластичар техничар.
Члан 14.
У подручју рада Економија, право и администрација наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
I. ЕКОНОМИЈА
1. основи политичке економије:
- дипломирани економист.
2. Економија Југославије:
- дипломирани економист.
3. Економика и организације предузећа:
- дипломирани економист.
4. Статистика:
- дипломирани економист.
5. Право:
- дипломирани правник.
6. Економска географија:
- професор географије;
- дипломирани географ.
7. Рачуноводство:
- дипломирани економист.
8. Пословна информатика:
- дипломирани економист, смер економске статистике и кибернетике или смер пословне информатике;
- професор математике;
- дипломирани математичар;
- дипломирани инжењер електротехнике, смер рачунске технике и информатике;
- дипломирани инжењер организације рада, смер кибернетски.
9. Финансијско пословање:
- дипломирани економист.
10. Банкарско пословање:
- дипломирани економист.
11. Биротехника:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске и опште књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- дипломирани економист.
Лица са наведеном врстом стручне спреме треба да су положила испит из дактилографије по плану и програму за IV степен стручне спреме у економско-комерцијалној струци.
12. Познавање робе:
- дипломирани инжењер технологије;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар.
13. Основи економске трговине:
- дипломирани економист.
14. Комерцијално пословање са кореспонденцијом:
- дипломирани економист.
15. Маркетинг:
- дипломирани правник.
16. Спољно трговинско и девизно пословање:
- дипломирани економист.
II. ПРАВО, АДМИНИСТРАЦИЈА И ДРУШТВЕНА САМОЗАШТИТА
1. Државно уређење:
- дипломирани правник.
2. Основи права:
- дипломирани правник.
3. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
4. Статистика:
- професор математике;
- дипломирани математичар;
- дипломирани економиста.
5. Логика:
- професор филозофије.
6. Основи матичне евиденције:
- дипломирани правник.
7. Основи економије:
- дипломирани економиста.
8. Латински језик:
- професор класичне филологије;
- професор француског језика;
- професор италијанског језика.
9. Дактилографија:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности;
- професор енглеског, француског, руског и немачког језика и књижевности.
Професори са наведеном врстом стручне спреме могу изводити наставу из овог предмета уколико су положили стручни испит из дактилографије по плану и програму за IV степен стручне спреме образовног профила биротехничар.
10. Основи радног права:
- дипломирани правник.
11. Основи правних поступака:
- дипломирани правник.
12. Послови правног промета:
- дипломирани правник.
13. Основи реторике и беседништва:
- дипломирани правник;
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности.
14. Административно пословање са биротехником:
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер организације рада - смер кадровски.
15. Кореспонденција са секретарским пословањем:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности;
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер организације рада - смер кадровски.
16. Основи управног поступка:
- дипломирани правник.
17. Стенографија:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности;
- дебатни стенограф.
Лица са наведеном врстом стручне спреме могу изводити наставу из овог предмета уколико су положили испит из стенографије по плану и програму за занимања стенодактилограф IV степена стручне спреме, односно за образовни профил биротехничар или програм стенографије за V степен стручне спреме за образовни профил дебатни стенограф.
18. Дактилографија и административно пословање:
- примењује се одредба Правилника као за дактилографију.
19. Социјална екологија:
- професор биологије;
- дипломирани инжењер заштите на раду;
- дипломирани инжењер пољопривреде.
20. Систем друштвене самозаштите:
- професор одбране и заштите;
- дипломирани правник;
- дипломирани дефектолог (смер за друштвену самозаштиту и безбедност);
- дипломирани инжењер заштите на раду.
21. Борилачке вештине:
- професор физичког васпитања.
22. Заштита од пожара и заштита на раду:
- дипломирани инжењер заштите на раду.
23. Служба обезбеђења:
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер заштите на раду;
- дипломирани дефектолог (смер за друштвену самозаштиту и безбедност).
24. Основи кривичног права и криминалистике:
- дипломирани правник.
25. Општа и неорганска хемија:
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар;
- дипломирани инжењер технологије.
26. Познавање материјала:
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер металургије;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар.
27. Органска хемија:
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар.
28. Ватрогасне справе и опрема:
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер заштите на раду, - смер противпожарна заштита.
29. Физичка хемија:
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар;
- професор хемије;
- дипломирани инжењер технологије.
30. Организација заштите од пожара:
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер заштите на раду - смер противпожарна заштита.
31. Основи грађевинарства и снабдевања водом:
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер заштите на раду - смер противпожарна заштита.
32. Тактика гашења пожара:
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- дипломирани инжењер рударства;
- дипломирани инжењер заштите на раду - смер противпожарна заштита.
33. Противпожарна превентива:
- дипломирани инжењер заштите на раду;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
34. Утврђивање узрока пожара:
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер заштите на раду - смер противпожарна заштита.
35. Практична обука за ватрогасца:
- инжењер заштите од пожара;
- дипломирани инжењер заштите на раду - смер противпожарна заштита;
- ватрогасац - специјалиста.
Лица са наведеном врстом стручне спреме могу изводити наставу из овог предмета ако су претходно савладали програм средњег образовања за занимања, односно образовни профил ватрогасац на III и V степену стручне спреме.
36. Правопис српскохрватског језика:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности.
37. Систем техничког обезбеђења:
- професор одбране и заштите;
- дипломирани дефектолог (смер за друштвену самозаштиту и безбедност).
38. Техничко цртање са машинским елементима:
- дипломирани машински инжењер;
- професор машинства.
Члан 15.
У подручју рада Хидрометеорологија наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
18. Аутоматска обрада и пренос метеоролошких информација:
- дипломирани метеоролог.
19. Агрометеорологија:
- дипломирани метеоролог.
20. Ваздухопловна метеорологија:
- дипломирани метеоролог.
21. Метеорологија загађености ваздуха:
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- професор физичке хемије.
Члан 16.
У подручју рада Култура, уметност и јавно информисање наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил културолошки техничар може да изводи:
1. Страни језик II:
а) енглески језик:
- професор енглеског језика и књижевности,
б) француски језик:
- професор француског језика и књижевности,
в) немачки језик:
- професор немачког језика и књижевности,
г) руски језик:
- професор руског језика и књижевности.
2. Грчки језик:
- професор класичне филологије.
3. Латински језик:
- професор класичне филологије;
- професор француског језика и књижевности;
- професор италијанског језика и књижевности.
4. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог-педагог.
5. Логика:
- професор филозофије.
6. Филозофија:
- професор филозофије.
7. Социологија културе:
- професор социологије;
- професор филозофије.
8. Основе библиотечко-информационе делатности:
- професор језика и књижевности, смер библиотекарски.
9. Организација културних делатности:
- дипломирани организатор сценских и културно-уметничких делатности.
10. Увод у општу лингвистику:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности.
11. Пословно дописивање:
а) енглески језик:
- професор енглеског језика и књижевности,
б) француски језик:
- професор француског језика и књижевности,
в) немачки језик:
- професор немачког језика и књижевности,
г) руски језик:
- професор руског језика и књижевности.
12. Техника превођења:
а) енглески језик:
- професор енглеског језика и књижевности,
б) француски језик:
- професор француског језика и књижевности,
в) немачки језик:
- професор немачког језика и књижевности,
г) руски језик:
- професор руског језика и књижевности.
13. Дактилографија:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности;
- професор енглеског језика и књижевности;
- професор француског језика и књижевности;
- професор немачког језика и књижевности;
- професор руског језика и књижевности.
Наведена лица у тачки 13. овог члана треба да имају положен испит из дактилографије по плану и програму за четврти степен стручне спреме.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички сарадник може да изводи:
1. Солфеђо:
- дипломирани музичар, усмерење музички педагог.
2. Теорија музике:
- дипломирани музичар, усмерење музички педагог, композитор, или музиколог или етномузиколог.
3. Хармонија:
- дипломирани музичар, усмерења: композитор, или музиколог, или етномузиколог, или диригент или музички педагог.
4. Контрапункт:
- дипломирани музичар, усмерења: композитор, или музиколог, или етномузиколог, или диригент, или музички педагог.
5. Музички облици:
- дипломирани музичар, усмерења: композитор, или музиколог, или етномузиколог, или диригент или музички педагог.
6. Музички инструменти:
- дипломирани музичар, усмерења: композитор, или музиколог, или етномузиколог, или диригент или музички педагог;
7. Историја музике:
- дипломирани музичар, усмерења: композитор, или музиколог, или етномузиколог, или диригент или музички педагог
8. Упознавање музичке литературе:
- дипломирани музичар, усмерења: композитор, или музиколог, или етномузиколог, или диригент или музички педагог.
9. Фолклор:
- дипломирани музичар, усмерења: музиколог, или етномузиколог, или композитор.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички сарадник може да изводи:
1. Флаута:
- дипломирани музичар, усмерења: флаутиста.
2. Обоа:
- дипломирани музичар, усмерења: обоиста.
3. Кларинет:
- дипломирани музичар, усмерења: кларинетиста.
4. Фагот:
- дипломирани музичар, усмерења: фаготиста.
5. Хорна:
- дипломирани музичар, усмерења: хорниста.
6. Труба:
- дипломирани музичар, усмерења: трубач.
7. Тромбон:
- дипломирани музичар, усмерења: тромбониста.
8. Харфа:
- дипломирани музичар, усмерења: харфиста.
9. Удараљке:
- дипломирани музичар, усмерења: свирач на удараљкама.
10. Виолина:
- дипломирани музичар, усмерења: виолиниста.
11. Виола:
- дипломирани музичар, усмерења: виолиста;
- дипломирани музичар, усмерења: виолиниста.
12. Виолончело:
- дипломирани музичар, усмерења: виолончелиста.
13. Контрабас:
- дипломирани музичар, усмерења: контрабасиста.
14. Гитара:
- дипломирани музичар, усмерења: гитариста.
15. Хармоника:
- дипломирани музичар, сва усмерења са завршеном средњом музичком школом - инструмент хармоника.
16. Клавир:
- дипломирани музичар, усмерења: пијаниста.
17. Упоредни клавир:
- дипломирани музичар, усмерења: пијаниста или музички педагог.
18. Соло певање:
- дипломирани музичар, усмерења: соло певач.
19. Камерна музика:
- дипломирани музичар, сва извођачка усмерења.
20. Корепетиција са читањем листа:
- дипломирани музичар, усмерења: пијаниста.
21. Хор:
- дипломирани музичар, усмерења: композитор, или музички педагог, или диригент.
22. Оркестар:
- дипломирани музичар, усмерења: диригент, или виолиниста.
23. Читање с листа и упознавање оркестарске литературе:
- дипломирани музичар, усмерења: харфиста, или виолиниста, или виолиста, или виолончелиста, или контрабасиста, или флаутиста, или обоиста, или кларинетиста, или фаготиста, или свирач на удараљкама, или гитариста, или трубач, или хорниста, или тромбониста.
24. Педагогија:
- професор педагогије;
- дипломирани педагог.
25. Психологија уметности:
- професор психологије;
- дипломирани психолог.
26. Методика наставе хармонике:
- дипломирани музичар, сва усмерења са завршеном средњом музичком школом - инструмент хармоника.
27. Италијански језик:
- професор италијанског језика.
28. Хорско дириговање:
- дипломирани музичар, усмерења: диригент, или музички педагог.
29. Свирање хорских партитура:
- дипломирани музичар, усмерења: диригент, или музички педагог.
30. Основе хорске вокалне технике:
- дипломирани музичар, усмерења: диригент, или музички педагог, или солопевач.
31. Аудиотехника:
- дипломирани инжењер електротехнике, одсек електронике и телекомуникације.
Члан 17.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада стручних предмета за образовни профил глумац сарадник може да изводи:
1. Глума:
- дипломирани глумац;
- дипломирани позоришни редитељ.
2. Историја позоришта и драме:
- дипломирани позоришни редитељ;
- дипломирани драматург.
3. Психологија уметности:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог-педагог.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада стручних предмета за образовни профил глумац-луткар, може да изводи:
4. Дикција:
- дипломирани глумац.
5. Техника гласа:
- дипломирани глумац;
- дипломирани музичар, одсек соло-певања.
6. Сценски покрет:
- дипломирани глумац.
7. Игре:
- балетска школа, односно четврти степен стручне спреме;
- висока стручна спрема и претходно завршена балетска школа, односно четврти степен стручне спреме.
8. Историја луткарског позоришта:
- дипломирани позоришни редитељ;
- дипломирани драматург.
9. Луткарство:
- дипломирани глумац;
- дипломирани позоришни редитељ.
10. Технологија израде лутке:
- дипломирани сликар;
- дипломирани вајар;
- дипломирани графичар;
- дипломирани вајар примењеног вајарства.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле балетски играч: фолклорни играч може да изводи:
1. Глума:
- дипломирани глумац или дипломирани редитељ.
2. Клавир:
- дипломирани музичар, усмерења: пијаниста.
3. Хармоника:
- дипломирани музичар, сва усмерења са завршеном средњом музичком школом - инструмент хармоника.
4. Музичка литература:
- дипломирани музичар, усмерења: етномузиколог, или музиколог или музички педагог.
5. Педагогија:
- професор педагогије;
- дипломирани педагог.
6. Психологија уметности:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог-педагог.
7. Историја музике са музичким облицима:
- дипломирани музичар, усмерења: етномузиколог или музиколог, или музички педагог.
8. Играчки предмети (класичан балет, класична подршка, савремени балет, сценско-националне игре и фолклор, историјске игре и методика класичног балета)::
- дипломирани балетски педагог;
- балетски уметник са средњом балетском школом (балетски играч);
- балетски педагог са средњом балетском школом.
9. Југословенски фолклор:
- дипломирани етнолог;
- фолклорни играч са завршеном средњом школом.
10. Солфеђо са теоријом музике:
- дипломирани музичар, усмерења музички педагог.
11. Организација сценско-музичке делатности:
- дипломирани организатор сценских и културно-уметничких делатности.
12. Корепетитор:
- дипломирани музичар, усмерења: пијаниста.
13. Историја игре:
- дипломирани балетски педагог;
- дипломирани историчар уметности са завршеном средњом балетском школом.
14. Анатомија:
- доктор медицине свих усмерења.
Члан 18.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: ликовни техничар, техничар дизајна амбалаже, техничар дизајна текстила, техничар дизајна графике и пропаганде, техничар дизајна ентеријера и индустријских производа, могу да изводе:
1. Теорија форме:
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар - графичар;
- дипломирани сликар примењене уметности;
- дипломирани пројектант текстила;
- дипломирани вајар;
- дипломирани вајар примењене уметности;
- академски сликар;
- академски вајар;
- академски графичар.
2. Цртање и сликање:
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар примењене уметности;
- академски сликар.
3. Моделовање:
- дипломирани вајар;
- дипломирани вајар примењене уметности;
- академски вајар.
4. Техничко цртање:
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
5. Историја уметности:
- професор историје уметности.
6. Писмо:
- дипломирани сликар примењене уметности.
7. Теорија дизајна:
- дипломирани индустријски дизајнер;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
8. Фотографија:
- дипломирани сликар - графичар;
- мајстор уметничке фотографије;
- академски графичар.
9. Познавање материјала:
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- дипломирани сликар графичар;
- дипломирани дизајнер текстила.
10. Нацртна геометрија:
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
11. Пројектовање:
- дипломирани архитекта;
- дипломирани индустријски дизајнер;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
12. Перспектива:
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
13. Обликовање графике:
- дипломирани сликар - графичар;
- дипломирани графичар;
- дипломирани сликар примењене уметности;
- дипломирани дизајнер графике;
- академски графичар.
14. Обликовање амбалаже:
- дипломирани сликар - графичар;
- дипломирани дизајнер графике;
- академски графичар.
15. Обликовање текстила:
- дипломирани пројектант текстила;
- дипломирани сликар текстила;
- дипломирани дизајнер текстила.
16. Обликовање одевања:
- дипломирани пројектант костима;
- дипломирани костимограф.
17. Обликовање ентеријера и индустријских производа:
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- дипломирани индустријски дизајнер.
18. Израда модела:
- радник за финалну обраду дрвета или метала (V степен стручне спреме);
- дипломирани вајар;
- академски вајар;
- дипломирани вајар примењене уметности;
- дипломирани керамичар.
19. Радионички рад:
- рад за финалну обраду дрвета или метала (V степен стручне спреме);
- столар моделар (V степен стручне спреме);
- обрађивач метала резањем (V степен стручне спреме).
20. Технологија штампе:
- дипломирани инжењер технологије - за графичку технологију;
- дипломирани сликар - графичар;
- академски графичар;
- графичар техничко-технолошке припреме (V степен стручне спреме).
21. Графика књиге:
- дипломирани сликар - графичар;
- дипломирани дизајнер графике;
- академски графичар.
22. Плакат:
- дипломирани сликар - графичар;
- дипломирани сликар примењене уметности;
- дипломирани дизајнер графике;
- академски графичар.
23. Стилски ентеријер:
- професор историје уметности;
- дипломирани архитекта.
24. Предплетаји тканина:
- дипломирани инжењер технологије - за текстилно инжењерство;
- дипломирани пројектант текстила.
25. Штампа текстила:
- ситоштампар (V степен стручне спреме);
- дипломирани инжењер технологије - за текстилно инжењерство;
- дипломирани пројектант текстила.
26. Ткање:
- ткач (V степен стручне спреме);
- дипломирани инжењер технологије - за текстилно инжењерство;
- дипломирани пројектант текстила.
27. Историја костима:
- дипломирани костимограф.
28. Кројење и шивење (вежбе):
- кројач (V степен стручне спреме);
- кројач - моделар (V степен стручне спреме);
- конфекционар (V степен стручне спреме).
29. Технологија плетења (вежбе):
- плетач (V степен стручне спреме);
- дипломирани инжењер технологије за текстилно инжењерство.
30. Цртање:
- дипломирани сликар;
- академски сликар;
- дипломирани графичар;
- академски графичар;
- дипломирани сликар примењене уметности.
31. Сликање:
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар примењене уметности;
- академски сликар.
32. Графика:
- дипломирани графичар;
- дипломирани сликар - графичар;
- академски графичар;
- дипломирани сликар;
- академски сликар.
33. Техника зидног сликарства:
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар примењене уметности;
- академски сликар.
34. Основи технологије и конзервација:
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар примењене уметности;
- академски сликар;
- дипломирани вајар;
- академски вајар;
- дипломирани вајар примењене уметности;
- дипломирани конзерватор - препаратор.
35. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
36. Грађевинске конструкције:
- дипломирани архитекта.
Члан 19.
Образовно-васпитни рад из стручних предмета у подручју рада Здравство и социјална заштита могу изводити:
1. Латински језик:
- професор класични филолог;
- професор француског језика и књижевности;
- професор италијанског језика и књижевности.
2. Анатомија и физиологија:
- доктор медицине.
За образовне профиле у стоматологији:
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
3. Микробиологија са епидемиологијом:
- доктор медицине, специјалиста за медицинску микробиологију;
- доктор медицине, специјалиста епидемиолог;
- доктор медицине.
4. Патологија:
- доктор медицине, специјалиста за патолошку анатомију;
- доктор медицине.
5. Фармакологија:
- дипломирани фармацеут;
- доктор медицине.
6. Хигијена са здравственим васпитањем:
- доктор медицине, специјалиста за хигијену;
- доктор медицине.
7. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани школски психолог-педагог;
- дипломирани психолог.
8. Дечја психологија:
- професор психологије;
- дипломирани школски психолог-педагог;
- дипломирани психолог.
8а. Психологија и дечја психологија:
- професор психологије;
- дипломирани школски психолог-педагог;
- дипломирани психолог.
9. Здравствена заштита са првом помоћи:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за социјалну медицину,
- доктор стоматологије, специјалиста за социјалну медицину;
- доктор медицине;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
10. Организација производње:
- дипломирани фармацеут.
11. Медицинска биохемија:
а) теорија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за медицинску биохемију,
- доктор медицине, специјалиста за клиничку биохемију,
- дипломирани фармацеут;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- дипломирани фармацеут;
- виши лабораторијски техничар.
12. Аналитичка хемија:
- дипломирани хемичар;
- дипломирани фармацеут;
- професор хемије.
13. Микробиологија:
а) Теорија:
- доктор медицине, специјалиста за медицинску микробиологију;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши лабораторијски техничар.
14. Микробиологија и паразитологија са епидемиологијом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за медицинску микробиологију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши лабораторијски техничар.
15. Епидемиологија:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста епидемиолог,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
16. Екологија и заштита животне средине:
- доктор медицине, специјалиста хигијене;
- доктор медицине, специјалиста епидемиологије;
- професор биологије;
- дипломирани биолог.
17. Дезинфекција, дезинсекција и дератизација:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста епидемиолог,
б) вежбе:
- виши санитарни техничар.
18. Општа и школска хигијена:
а) теорија;
- доктор медицине, специјалиста за хигијену,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
19. Комунална хигијена:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за хигијену;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
20. Медицина рада:
а) Теорија:
- доктор медицине, специјалиста за медицину рада,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
21. Здравствена статистика:
- доктор медицине, специјалиста за социјалну медицину;
- доктор стоматологије, специјалиста за соц. медицину;
- дипломирани фармацеут, специјалиста за социјалну медицину;
- дипломирани математичар;
- професор математике.
22. Књижевност за децу:
- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности.
23. Музичко васпитање деце раног узраста:
- дипломирани музичар, усмерење музички педагог;
- професор музичког васпитања.
24. Предшколска педагогија:
- дипломирани педагог;
- професор педагогије.
25. Здравствена нега:
- виша медицинска сестра - техничар.
26. Интерна медицина са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за интерну медицину,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
27. Интерна медицина:
- доктор медицине, специјалиста за интерну медицину.
28. Инфектологија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста инфектолог,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
29. Хирургија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за општу хирургију или једне од хируршких грана,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
30. Дечја хирургија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста дечје хирургије,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
31. Естетска хирургија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за пластичну и реконструктивну хирургију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
32. Педијатрија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за педијатрију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
33. Гинекологија и акушерство са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за гинекологију и акушерство,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
34. Акушерство са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за гинекологију и акушерство,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
35. Гинекологија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за гинекологију и акушерство,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра техничар.
36. Неуропсихијатрија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за неуропсихијатрију;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виша медицинска сестра-техничар.
37. Дечија неуропсихијатрија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине специјалиста за неуропсихијатрију;
б) вежбе:
- виша медицинска сестра-техничар.
38. Здравствена нега деце раног узраста:
- виша медицинска сестра-техничар.
39. Здравствена нега деце:
- виша медицинска сестра-техничар.
40. Здравствена нега у рехабилитацији:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
41. Основи клиничке медицине:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију;
- доктор медицине.
42. Физикална терапија:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
43. Кинезиологија:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
44. Кинезитерапија:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
45. Специјална рехабилитација:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе:
- виши физиотерапеутски техничар.
46. Основе масаже:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши физиотерапеутски техничар.
47. Физикална медицина:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију,
б) вежбе:
- виши физиотерапеутски техничар.
48. Козметологија:
а) теорија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста козметолог,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- дипломирани фармацеут, специјалиста козметолог;
- дипломирани фармацеут.
49. Увод у козметологију:
- дипломирани фармацеут, специјалиста козметолог;
- дипломирани фармацеут.
50. Дерматологија са негом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за дерматовенерологију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- др медицине, специјалиста за дерматовенерологију;
- виша медицинска сестра-техничар.
51. Естетска нега:
а) теорија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста козметолог;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- дипломирани фармацеут, специјалиста козметолог;
- дипломирани фармацеут.
52. Стоматолошка протетика:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике,
б) вежбе:
- доктор стоматологије.
53. Превентивна стоматологија:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за дечију и превентивну стоматологију,
б) вежбе:
- доктор стоматологије.
54. Орална хирургија:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста оралне хирургије;
- доктор стоматологије, специјалиста за максилофацијалну хирургију,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виша медицинска сестра техничар.
55. Дечја стоматологија:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за дечју превентивну стоматологију;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије.
56. Ортопедија вилица:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за ортопедију вилица;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар.
57. Ортодонски апарати:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за ортопедију вилица;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар.
58. Болести зуба:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за болести уста и зуба;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије.
59. Парадонтологија и орална медицина:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста за болести уста и зуба;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије.
60. Технологија протетичких материјала:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике.
61. Морфологија зуба:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар.
62. Тотална протеза:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар.
63. Парцијална протеза:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар.
64. Фиксна протетика:
а) теорија:
- доктор стоматологије, специјалиста стоматолошке протетике;
б) вежбе и практична настава у блоку:
- доктор стоматологије;
- виши зубни техничар.
65. Санитарна техника:
а) теорија:
- дипломирани грађевински инжењер, специјалиста за санитарну технику;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер архитектуре,
б) вежбе и практична настава у блоку:
- виши санитарни техничар.
66. Токсиколошка хемија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за токсиколошку хемију;
- дипломирани фармацеут.
67. Ботаника:
- професор биологије;
- дипломирани биолог.
68. Санитарна хемија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за санитарну хемију;
- дипломирани фармацеут.
69. Лабораторијске технике:
- виши лабораторијски техничар.
70. Хематологија са трансфузиологијом:
а) теорија:
- доктор медицине, специјалиста за интерну медицину;
- доктор медицине, специјалиста за трансфузиологију;
- дипломирани фармацеут, специјалиста за контролу лековитог биља;
- дипломирани фармацеут.
74. Познавање лекова:
- дипломирани фармацеут;
- доктор медицине.
75. Основе фармацеутске хемије:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за испитивања и контролу лекова;
- дипломирани фармацеут.
76. Фармацеутска хемија:
- дипломирани фармацеут, специјалиста за испитивање и контролу лекова;
- дипломирани фармацеут.
77. Прва помоћ:
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
78. Васпитање и нега деце:
а) теорија:
- дипломирани педагог;
- професор педагогије;
б) вежбе:
- виша медицинска сестра-техничар.
Сарадник у настави може бити:
- медицинска сестра-техничар;
- стоматолошка сестра-техничар;
- лабораторијски техничар;
- санитарни техничар;
- зубни техничар;
- фармацеутски техничар;
- физиотерапеутски техничар;
- козметички техничар.
Члан 20.
У подручју рада Личне услуге наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
1. Основе анатомије и физиологије:
- доктор медицине.
2. Познавање материјала:
- дипломирани фармацеут.
3. Хигијена са првом помоћи:
- доктор медицине.
4. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
5. Основе дерматологије:
- доктор медицине, специјалиста дерматовенерологије.
6. Књиговодство:
- дипломирани економиста.
7. Естетика струке:
- дипломирани сликар;
- професор ликовних уметности;
- професор примењених уметности;
- академски сликар.
8. Практична настава са технологијом рада за образовни профил женски фризер:
- креатор женских фризура (V степен стручне спреме).
9. Практична настава са технологијом рада за образовни профил мушки фризер:
- креатор мушких фризура (V степен стручне спреме).
10. Практична настава са технологијом рада за образовни профил маникир и педикир:
- маникир и педикир (V степен стручне спреме).
11. Основе фризуре и власуљарства:
- сценски маскер (V степен стручне спреме);
- власуљар (V степен стручне спреме).
12. Сценска ликовна уметност:
- дипломирани сликар - сценограф.
13. Сценска шминка:
а) теорија:
- дипломирани сликар - сценограф,
б) практична настава:
- сценски маскер (V степен стручне спреме).
14. Историја позоришта:
- дипломирани режисер;
- дипломирани драматург;
- дипломирани глумац.
15. Дерматологија:
- доктор медицине, специјалиста дерматовенерологије.
Члан 21.
Лица која су стекла одговарајући степен и врсту спреме у другим републикама и покрајинама могу да остварују наставу и друге облике образовно-васпитног рада, под условом да им је то право утврђено прописима тих република и покрајина.
Члан 22.
Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о степену и врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави за образовне профиле трећег и четвртог степена стручне спреме ("Службени гласник СР Србије - Просветни гласник", број 26/87).
Члан 23.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије - Просветном гласнику", а примењиваће се од 1. септембра 1991. године.
ПС број 611-01-23/91
У Београду, 20. јуна 1991. године
Председник
Просветног савета Србије
Академик, проф. др Војислав Петровић, с.р.
На основу члана 70. став 11. Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", број 50/92),
Министар просвете доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 1/92 од 24.8.1992. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама ("Службени гласник Републике Србије - Просветни гласник", број 5/91), у члану 2. у тачки 1. уводна реченица: "Српскохрватски језик и књижевност" мења се и гласи: "Српски језик и књижевност".
Тачке 14. и 15. мењају се и гласе:
"14. Устав и права грађана:
- дипломирани правник;
- професор социологије, односно дипломирани социолог;
- дипломирани политиколог, наставни смер.
15. Социологија:
- професор социологије односно дипломирани социолог;
- професор филозофије и социологије;
- дипломирани политиколог наставни смер."
У тачки 22. после алинеје 6. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани економиста, смер информатика и примена компјутера."
Тачка 23. мења се и гласи:
"23. Музичка уметност:
- академски музичар;
- дипломирани музичар (сви смерови)."
У тачки 24. после алинеје 5. додаје се нова алинеја која гласи:
"- лице са завршеним факултетом примењене уметности."
Члан 2.
У члану 5. у тачки 4. после алинеје 4. додаје се нова алинеја која гласи:
"- професор географије;"
У тачки 18. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру."
У тачки 37. после става 2. додаје се нови став који гласи:
У члану 11. у тачки 7. алинеја 1. мења се и гласи:
"- дипломирани грађевински инжењер - одсек за конструкције или одсек високоградње."
Члан 7.
У члану 11. у тачки 9. подтачки 9.1. алинеја 1. мења се и гласи:
"- дипломирани геодетски инжењер."
Члан 8.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 420-110-00-103/92-03
У Београду, 10. августа 1992. године
Министар
проф. др Данило Ж. Марковић, с.р.
На основу члана 70. став 11. Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", број 50/92),
министар просвете доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 21/93 од 18.10.1993. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама ("Службени гласник Републике Србије - Просветни гласник", број 5/91) и "Службени гласник Републике Србије - Просветни гласник", број 1/92) члан 1. мења се и гласи:
"Члан 1.
Овим правилником прописује се врста стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави за образовање у трајању од две године и за средње образовање у трајању од три односно четири године у стручним школама."
Члан 2.
У члану 2. тачки 20, став 2. после алинеје 2. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани астроном, астрофизички смер."
У тачки 22. после алинеје 7. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер организације за информационе системе."
У тачки 27. после алинеје 3. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру."
После тачке 27. додаје се нова тачка која гласи:
"28. Уређење друштва:
- дипломирани правник;
- професор социологије, односно дипломирани социолог;
- дипломирани политиколог, наставни смер."
Члан 3.
У члану 4. у поглављу I. ПОЉОПРИВРЕДА у тачки 1. алинеја 2. замењује се новом алинејом која гласи:
"- професор, односно дипломирани филолог који је савладао наставни план и програм високог образовања из предмета латински језик у трајању од најмање четири семестра."
Алинеја 3. у истој тачки брише се.
У поглављу II. ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА ХРАНЕ, у тачки 36. после алинеје 3. додаје се нова алинеја која гласи:
"- професор политехничког васпитања и образовања."
У тачки 40. после алинеје 5. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер технологије."
У тачки 42. после алинеје 1. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног."
У тачки 43. после алинеје 3. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер технологије."
После тачке 50. додају се нове тачке које гласе:
"51. Повртарство:
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
52. Практична настава за образовни профил сточар;
- дипломирани инжењер пољопривреде за сточарство.
53. Практична настава за образовни профил - ратар-повртар:
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
54. Прехрамбена технологија за образовне профиле: пекар финог пецива и прерађивач воћа и поврћа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију конзервирања и врења;
56. Практична настава за образовни профил пекар финог пецива:
- високо-квалификовани пекар;
- пекар-специјалиста;
57. Практична настава за образовни профил прерађивач воћа и поврћа:
- висококвалификовани прерађивач воћа и поврћа;
- прерађивач воћа и поврћа - специјалиста."
Члан 4.
У члану 5. после тачке 48. додаје се нова тачка која гласи:
"48а Финална прерада са површинском обрадом дрвета:
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета."
Члан 5.
У члану 6. у поглављу I. ГЕОЛОГИЈА, у тачки 12. после алинеје 2. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер архитектуре."
У поглављу II. РУДАРСТВО, у тачки 55. после алинеје 1. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер машинства у рударству и металургији."
У поглављу III. МЕТАЛУРГИЈА, у тачки 6. после алинеје 1. додају се нове алинеје које гласе:
"- дипломирани инжењер машинства у рударству и металургији;
- дипломирани инжењер рударства, смер машинство у рударству."
У тачки 9. после алинеје 1. додају се нове алинеје које гласе:
"- дипломирани инжењер машинства у рударству и металургији;
- дипломирани инжењер рударства, смер машинство у рударству."
У тачки 12. после алинеје 1. додају се нове алинеје које гласе:
"- дипломирани инжењер машинства у рударству и металургији;
- дипломирани инжењер рударства, смер машинство у рударству."
У тачки 18. после алинеје 5. додају се нове алинеје које гласе:
"- дипломирани инжењер машинства у рударству и металургији;
- дипломирани инжењер рударства, смер машинство у рударству."
Члан 6.
У члану 7. тачка 5. после алинеје 3. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер саобраћаја за друмски и градски саобраћај."
У тачки 62. подтачка а) бришу се речи: "погонски техничар - механичар за моторе и возила" и додаје се нова подтачка б) која гласи:
б) За образовни профил погонски техничар - механичар за моторе и возила:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер саобраћаја за друмски и градски саобраћај;"
Подтачка б) постаје подтачка в).
У тачки 63. после алинеје 8. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер саобраћаја за друмски и градски саобраћај."
После става 1. додају се ставови који гласе:
"Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил машински техничар за компјутерско конструисање може да изводи за предмете:
1. Компјутерска графика:
- дипломирани инжењер машинства за производно машинство;
- дипломирани инжењер машинства за аерокосмо-технику;
2. Основи оптимизације:
- дипломирани инжењер машинства за производно машинство;
3. Методика конструисања:
- дипломирани инжењер машинства за машинске конструкције и механизацију.
4. Моделирање машинских елемената и конструкција:
- дипломирани инжењер машинства за машинске конструкције и механизацију;
5. Практична настава:
- дипломирани инжењер машинства;
6. Испитивање Машинских конструкција:
- дипломирани инжењер машинства."
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: електрозаваривач, заваривач и резач гасом, ковач - металопресер и оштрач алата може да изводи за предмете:
1. Основе машинства:
- дипломирани инжењер машинства;
2. Технички материјали са основама електротехнике:
- дипломирани инжењер машинства;
3. Технологија обраде са техничком контролом:
- дипломирани инжењер машинства;
4. Организација рада са заштитом на раду:
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер организације рада;
5. Технологија рада:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
6. Заштита животне средине:
- професор биологије;
- дипломирани биолог;
- дипломирани - молекуларни биолог и физиолог;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
7. Практична настава:
7.1. Образовни профил електрозаваривач:
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке;
- специјализација, односно V степен стручне спреме.
Лица из тачке 7.1. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање - занимање електро-заваривач.
7.2. Образовни профил заваривач и резач гасом:
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке;
- специјализација односно V степен стручне спреме.
Лица из тачке 7.2. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање - занимање заваривач и резач гасом.
7.3. Образовни профил ковач - металопресер:
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке;
- специјализација, односно V степен стручне спреме.
Лица из тачке 7.3. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање - занимање ковач - пресер.
7.4. Образовни профил оштрач алата:
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке;
- специјализација, односно V степен стручне спреме.
Лица из тачке 7.4. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање - занимање металобрусач."
Члан 7.
У члану 8. тачка 32. после алинеје 3. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер саобраћаја за друмски и градски саобраћај."
У тачке 97. после алинеје 1. додаје се нова алинеја која гласи: "
"- дипломирани инжењер машинства, смер за термотехнику.
Члан 8.
У члану 9. у поглављу I. ЗАЈЕДНИЧКИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ, после тачке 2. додају се нове тачке које гласе:
"3. Физика са основама електротехнике:
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике;
4. Заштита радне и животне средине:
- дипломирани инжењер технологије сви одсеци или смерови осим текстилног;
5. Организација рада:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног;
- дипломирани инжењер организације рада."
У поглављу II. СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ - ХЕМИЧАРИ, у тачки 7. после алинеје 4. додају се нове алинеје које гласе:
"- дипломирани инжењер саобраћаја за друмски и градски саобраћај;
- професор политехничког васпитања и образовања."
После тачке 17. додају се нове тачке које гласе:
"18. Хемија:
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- професор физичке хемије;
- дипломирани физико-хемичар;
- дипломирани инжењер технологије;
19. Корозија и заштита материјала:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног;
- дипломирани инжењер металургије;
20. Заштитни премази:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног;
21. Технологија рада за образовни профил металофарбар:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног;
22. Практична настава за образовни профил металофарбар:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног;
- инжењер технологије за хемијску технологију."
У поглављу III. ГУМАРИ И ПЛАСТИЧАРИ, у тачки 3. после алинеје 4. додаје се нова алинеја која гласи:
"- професор политехничког васпитања и образовања."
У тачки 9. после алинеје 4. додају се нове алинеје које гласе:
"- дипломирани инжењер саобраћаја за друмски и градски саобраћај;
- професор политехничког васпитања и образовања.
После тачке 18. додају се нове тачке које гласе:
"19. Технологија пластичних маса;
- дипломирани инжењер технологије, органско-технолошки одсек или смер;
20. Машине и уређаји:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног;
21. Технологија рада за образовни профил прерађивач пластичних маса:
- дипломирани инжењер технологије, органско-технолошки одсек или смер;
22. Практична настава за образовни профил прерађивач пластичних маса:
- дипломирани инжењер технологије, органско-технолошки одсек или смер;
- инжењер технологије за полимере."
У поглављу IV. КЕРАМИЧАРИ И ПРОИЗВОЂАЧИ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА, у тачки 2. после алинеје 4. додаје се нова алинеја која гласи:
"- професор политехничког васпитања и образовања."
У тачки 9. после алинеје 4. додају се нове алинеје које гласе:
"- дипломирани инжењер саобраћаја за друмски и градски саобраћај;
- професор политехничког васпитања и образовања."
После тачке 18. додају се нове тачке које гласе:
"19. Машине и уређаји:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног;
20. Технологија рада за образовни профил израђивач опеке, црепа и цеви:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер;
21. Практична настава за образовни профил израђивач опеке, црепа и цеви:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер;
- инжењер технологије за неметале."
У поглављу V. СТАКЛАРИ, у тачки 2. после алинеје 4. додаје се нова алинеја која гласи:
"- професор политехничког васпитања и образовања."
Тачка 6. мења се и гласи:
"6. Технологија рада:
6.1. Образовни профил -стаклар:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер;
- инжењер за неметале.
6.2. Образовни профил - стаклодувач:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер.
6.3. Образовни профил - стаклогравер:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер."
Тачка 7. мења се и гласи:
"7. Практична настава:
7.1. Образовни профил - стаклар:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер;
- инжењер за неметале.
7.2. Образовни профил - стаклодувач:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер;
- инжењер технологије за неметале.
Лица из тачке 7.2. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање - занимање стаклодувач.
7.3. Образовни профил - стаклогравер:
- дипломирани инжењер технологије, неорганско-технолошки одсек или смер;
- инжењер технологије за неметале.
Лица из тачке 7.3. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање - занимање стаклогравер."
После тачке 7. додаје се нова тачка која гласи:
"8. Машине и уређаји:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног."
Тачке 8.1, 8.2, 8.3. и 8.4. постају тачке 9.1, 9.2, 9.3. и 9.4.
Члан 9.
У члану 10. у поглављу I. ТЕКСТИЛСТВО, после тачке 10. додаје се нова тачка која гласи:
"- инжењер технологије за механичку обраду текста са претходно стеченим најмање трогодишњим образовањем - занимање прелац."
У тачки 22. алинеја 2. мења се и гласи:
"- инжењер технологије за механичку обраду текстила са претходно стеченим најмање трогодишњим образовањем - занимање ткач."
У тачки 23. алинеја 2. мења се и гласи:
"- инжењер технологије за механичку обраду текстила са претходно стеченим најмање трогодишњим образовањем - занимање плетач."
У тачки 24. алинеја 2 мења се и гласи:
"- инжењер технологије за хемијску обраду текстила са претходно стеченим најмање - трогодишњим образовањем - занимање оплемењивач текстила."
У тачки 25. алинеја 2. мења се и гласи:
"- инжењер технологије за текстилну конфекцију са претходно стеченим најмање трогодишњим образовањем занимање кројач или занимање конфекционар текстила."
У тачки 26. алинеја 2. мења се и гласи:
,,- инжењер технологије за текстилну конфекцију са претходно стеченим најмање трогодишњим образовањем - занимање кројач или занимање конфекционар текстила."
Члан 10.
У члану 11. после поглавља II. додаје се ново поглавље које гласи:
"III.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из заједничких и посебних предмета, за образовање за рад у трајању од две године, у подручју рада Геодезија и грађевинарство може да изводи за предмете:
1. Ликовно образовање:
- професор ликовних уметности;
- професор примењених уметности;
- академски сликар;
- академски вајар;
- академски графичар;
2. Примењена математика:
- професор математике;
- дипломирани математичар;
3. Нацртна геoметрија и техничко цртање са читањем планова:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер;
4. Грађевински објекти и материјали:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер;
5. Заштита радне и животне средине:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер;
6. Организација грађевинских радова:
Образовни профил:
6.1. Пећар;
6.2. Молер;
6.3. Подополагач;
- дипломирани инжењер архитектуре;
Образовни профил:
6.4. Путар;
- дипломирани грађевински инжењер;
7. Пећи и камини:
Образовни профил: пећар;
- дипломирани инжењер архитектуре;
8. Молерско-фарбарски радови:
Образовни профил: молер;
- дипломирани инжењер архитектуре;
9. Подови:
Образовни профил: подополагач;
- дипломирани инжењер архитектуре;
10. Путеви:
Образовни профил: путар;
- дипломирани грађевински инжењер, одсек путеви и железнице или одсек саобраћајно-конструктивни;
11. Практична настава:
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- специјализација, односно V степен стручне спреме одговарајућег занимања;
- ВКВ мајстор одговарајућег занимања.
Лица наведена у тачки 11. алинеје 1. и 2. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање одговарајућег занимања."
Члан 11.
У члану 12. поглављу I. ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ, после тачке 42. додају се нове тачке које гласе:
"43. Основи електротехнике и електронике:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електронике;
44. Основи машинства:
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер саобраћаја;
- професор машинства;
45. Терет у саобраћају са интегралним транспортом:
У члану 13. у поглављу I. ТРГОВИНА, после тачке 13. додаје се нова тачка која гласи:
"13а Трговинско пословање:
- дипломирани економист."
Тачке 25. и 26. бришу се.
Тачке 27. и 28. постају тачке 25. и 26.
После тачке 28. која постаје тачка 26. додају се нове тачке које гласе:
"27. Економика трговине:
- дипломирани економист;
28. Привредна математика:
- професор математике;
- дипломирани математичар."
Члан 13.
У члану 14. назив поглавља. II. ПРАВО, АДМИНИСТРАЦИЈА И ДРУШТВЕНА САМОЗАШТИТА" мења се и гласи "II. ПРАВО И АДМИНИСТРАЦИЈА".
У тачки 8. алинеја 2. замењује се новом алинејом 2. која гласи:
"- професор, односно дипломирани филолог који је савладао наставни план и програм високог образовања из предмета латински језик у трајању од најмање четири семестра."
Алинеја 3. у истој тачки брише се.
После тачке 38. додају се нове тачке које гласе:
"39. Административно пословање:
- дипломирани правник;
40. Архивско пословање:
- дипломирани правник;
41. Практична настава:
- дипломирани правник."
Члан 14.
У члану 15. у тачки 8. после алинеје 1. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер архитектуре."
У тачки 10. после алинеје 1. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер хидрогеологије."
У тачки 21. после алинеје 3. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани метеоролог."
После тачке 21 додаје се нова тачка која гласи:
"22. Аутоматска обрада података:
- дипломирани инжењер организације за информационе системе;
- дипломирани хидролог."
Члан 15.
У члану 16. став 1. тачка 3. алинеја 2. замењује се новом алинејом 2. која гласи:
"- професор, односно дипломирани филолог који је савладао наставни план и програм високог образовања из предмета латински језик у трајању од најмање четири семестра."
Алинеја 3. у истој тачки брише се.
У ставу 3. у тачкама 3, 4. и 5. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани музичар, усмерење оргуљаш".
Члан 16.
У члану 18. после става 1. додаје се нови став који гласи:
"Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: конзерватор културних добара, ливац уметничких предмета, гравер уметничких предмета, јувелир уметничких предмета, кујунџија, пластичар уметничких предмета, стаклар уметничких предмета, дрворезбар, клесар, стилски кројач, фирмописац-калиграф и грнчар могу да изводе:
- инжењер технологије неорганско-технолошки одсек или смер;
- инжењер за неметале;
- средње образовање одговарајућег занимања;
4.8. Образовни профил дрворезбар:
а) Садржаји програма у I и II разреду:
- академски вајар;
- академски вајар примењених уметности; .
-.дипломирани вајар;
- дипломирани вајар примењених уметности;
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар примењених уметности;
- академски сликар;
- академски сликар примењених уметности;
б) Садржаји програма у III и IV разреду:
- столар специјалиста;
- висококвалификовани столар (мајстор);
- средње образовање одговарајућег занимања;
4.9. Образовни профил клесар:
- академски вајар;
- академски вајар примењених уметности;
- дипломирани вајар;
- дипломирани вајар примењених уметности;
4.10. Образовни профил стилски кројач:
а) Садржаји програма у и II разреду:
- академски вајар;
- академски вајар примењених уметности;
- дипломирани вајар;
- дипломирани вајар примењених уметности;
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар примењених уметности;
- академски сликар;
- академски сликар примењених уметности;
б) Садржаји програма у III и IV разреду:
- кројач - специјалиста мушких и женских одела;
- висококвалификовани кројач мушких и женских одела;
- средње образовање одговарајућег занимања;
4.11. Образовни профил- фирмописац - калиграф:
- академски графичар;
- академски графичар примењених уметности;
- академски вајар;
- академски вајар примењених уметности;
- дипломирани вајар;
- дипломирани вајар примењених уметности;
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар примењених уметности;
- академски сликар;
- академски сликар примењених уметности;
4.12. Образовни профил грнчар:
- академски вајар;
- академски вајар примењених уметности;
- дипломирани вајар;
- дипломирани вајар примењених уметности."
Члан 17.
У члану 19. став 1. тачка 1. алинеје 2. и 3. замењују се новом алинејом 2. која гласи:
"- професор, односно дипломирани филолог који је савладао наставни план и програм високог образовања из предмета латински језик у трајању од најмање четири семестра."
У тачки 11. подтачка а) после алинеје 3. додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани биохемичар,"
У тачки 51. подтачка б), после алинеје 2. додаје се нова алинеја која гласи:
"- виша медицинска сестра - техничар са претходно завршеном школом за козметичке техничаре."
После става 1. додаје се нови став који гласи:
"Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил болничар, може да изводи за:
1. Анатомија и физиологија:
- доктор медицине;
2. Хигијена:
- доктор медицине;
- виша медицинска сестра;
3. Ментална хигијена:
а) Теоријска настава
- доктор медицине;
- професор психологије;
- дипломирани школски психолог - педагог;
б) Практичне вежбе:
- виша медицинска сестра - техничар;
4. Основи епидемиологије:
- доктор медицине, специјалиста епидемиолог;
- доктор медицине;
5. Нега болесника:
- виша медицинска сестра - техничар;
6. Нега и васпитање деце:
а) Теоријска настава
- дипломирани педагог;
- професор педагогије;:
б) Практична настава:
- виша медицинска сестра - техничар;
7. Хитна медицинска помоћ:
а) Теоријска настава
- доктор медицине, специјалиста ургентне медицине;
- доктор медицине;
б) Практична настава
- виша медицинска сестра - техничар;
8. Нега у педијатрији:
а) Виша медицинска сестра - техничар."
Члан 18.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број: 110-00-43/93-03
У Београду, 1. септембра 1993. године
Министар,
Проф. др Миливоје Лазић, с.р.
На основу члана 70. став 11. Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", број 50/92),
министар просвете доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 3/94 од 15.7.1994. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама ("Службени гласник Републике Србије - Просветни гласник", бр. 5/91, 1/92 и 21/93) у члану 4. у поглављу II. ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА ХРАНЕ, у тачки 45. став 4. брише се.
После тачке 45. додаје се нова тачка која гласи:
"45а Испитивање намирница:
За образовне профиле: прехрамбени техничар и техничар за биотехнологију:
- дипломирани грађевински инжењер (за садржаје програма I разреда за образовне профиле: возовођа, кондуктер у железничком саобраћају и саобраћајно-транспортни техничар);
- дипломирани грађевински инжењер (за садржаје програма II разреда за образовне профиле: машиновођа за маневре, техничар вуче и техничар техничко-колске делатности);
- дипломирани инжењер електротехнике енергетски смер (за садржаје програма II. разреда за образовне профиле: возовођа и саобраћајно-транспортни техничар);
- дипломирани инжењер електротехнике енергетски смер (за садржаје програма III разреда за образовне профиле: машиновођа за маневре, техничар вуче и техничар техничко-колске делатности)."
Члан 4.
У члану 13. поглавље I. ТРГОВИНА, тачка 28. брише се.
У поглављу II УГОСТИТЕЉСТВО И ТУРИЗАМ у тачки 2, речи "Економика и организација ОУ-Р-а" замењују се речима: "Економика и организација предузећа."
У тачки 14. после алинеје треће додају се нове алинеје које гласе:
"- професор хемије;
- дипломирани хемичар."
У тачки 18. реч: "обуком" замењује се речју: "наставом."
У тачки 19. реч: "обуком" замењује се речју: "наставом."
У тачки 21. речи: "Посластичарство са практичном обуком" замењује се речима: "Посластичарство са практичном наставом."
После тачке 23. додају се нове тачке које гласе:
"24. Хотелијерство:
- дипломирани економист;
- дипломирани туризмолог.
25. Услуживање за образовне профиле конобар и техничар услуживања:
- виши стручни радник технологије услуживања;
- виши угоститељ са претходно стеченим четворогодишњим образовањем за занимања конобар или техничар услуживања.
26. Практична настава за образовне профиле конобар и угоститељски техничар:
- виши стручни радник технологије услуживања;
- виши угоститељ са претходно стеченим четворогодишњим образовањем за занимања конобар или техничар услуживања.
27. Куварство за образовне профиле кувар и кулинарски техничар;
- виши стручни радник технологије куварства;
- виши угоститељ са претходно стеченим четворогодишњим образовањем за занимања техничар кулинар или кувар.
28. Практична настава за образовне профиле кувар и кулинарски техничар:
- виши стручни радник технологије куварства;
- виши угоститељ са претходно стеченим четворогодишњим образовањем за занимања техничар кулинар или кувар."
Члан 5.
У члану 14. поглавље II ПРАВО И АДМИНИСТРАЦИЈА, у тачки 19. после алинеје треће додају се нове алинеје које гласе:
"- дипломирани правник;
- професор социологије."
У тачки 28 после алинеје треће додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер за заштиту од пожара."
У тачки 30. после алинеје друге додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер за заштиту од пожара."
У тачки 32. после алинеје четврте додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер за заштиту од пожара."
У тачки 33, после алинеје треће додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер за заштиту од пожара."
У тачки 34. после алинеје друге додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер за заштиту од пожара."
У тачки 35. после алинеје треће додаје се нова алинеја која гласи:
"- дипломирани инжењер за заштиту од пожара."
Члан 6.
Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-17/94-03
У Београду, 15. јуна 1994. године
Министар
Проф. др. Драгослав Младеновић, с.р.
На основу члана 70. став 11. Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92 и 24/96),
Министар просвете доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 7/96 од 21.8.1996. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама ("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 5/91 и "Просветни гласник", бр. 1/92, 21/93 и 3/94) у члану 2. тачка 1. алинеја 4. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 5. до 7. које гласе:
"- професор српског језика и књижевности;
- професор српске књижевности и језика;
- професор српске књижевности и језика са општом књижевношћу."
У тачки 13. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- професор историје - географије."
У тачки 17. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- професор историје - географије."
У тачки 18. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 4. која гласи:
,,- професор биологије - хемије."
У тачки 20. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 5. и 6. које гласе:
"- професор физике - хемије;
- дипломирани инжењер индустријске физике".
У тачки 21. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. до 6. које гласе:
- професор информатике, односно дипломирани информатичар;
- професор математике, односно дипломирани математичар - смер рачунарства и информатике;
- дипломирани инжењер електротехнике, односно електронике - смер рачунарске технике и информатике;
- дипломирани економист - смер информатика и примена компјутера;
- дипломирани инжењер за информационе системе;
- дипломирани инжењер електротехнике - смер аутоматике, аутоматике и рачунарске технике или рачунарске технике;
- професор математике, ОТП, дипломирани математичар, односно лице са завршеним факултетом које је у току студија савладало план и програм рачунарства и информатике у трајању од најмање четири семестра.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета рачунарство и информатика у I разреду школе која остварује наставни план и програм средњег образовања у трогодишњем трајању може да изводи и:
- дипломирани механичар, односно професор механике."
Тачка 26. брише се.
Члан 2.
У члану 3. тачка 5. мења се и гласи:
"5 Библиотекар:
- професор језика и књижевности - смер библиотекарски;
- дипломирани библиотекар - информатичар;
- професор, односно дипломирани филолог за општу књижевност и теорију књижевности;
- лице које испуњава услове за наставника стручне школе, односно стручног сарадника - школског педагога или школског психолога;
- професор народне одбране;
- професор, односно дипломирани филолог за италијански језик и књижевност;
- професор, односно дипломирани филолог за шпански језик и књижевност.
Члан 3.
У члану 4. поглавље I. ПОЉОПРИВРЕДА, тачка 2. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
- дипломирани инжењер пољопривреде, смер општи."
У тачки 3. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
- дипломирани инжењер пољопривреде, смер општи."
У тачки 16. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство."
У тачки 17. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
" - дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство."
У тачки 25. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. и 7. које гласе:
Лице из става 1. треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за образовни профил електромеханичар за термичке и расхладне уређаје или четворогодишње образовање за образовни профил електротехничар за расхладне и термичке уређаје."
Члан 8.
У члану 9. поглавље I. ЗАЈЕДНИЧКИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ, тачка 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. и 7. које гласе:
У поглављу IV. КЕРАМИЧАРИ И ПРОИЗВОЂАЧИ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА, тачка 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. и 7. које гласе:
У поглављу II. УГОСТИТЕЉСТВО И ТУРИЗАМ, тачка 18а на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- ресторатер;".
У подтачки б) ал. 1. и 2. замењују се алинејом која гласи:
"- конобар-специјалиста."
У тачки 19 а. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- гастролог."
У подтачки б) ал. 1. и 2. замењују се алинејом која гласи:
"- кувар-специјалиста."
У тачки 20. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- гастролог."
У тачки 21 а. додаје се алинеја 3. која гласи:
"- гастролог, ако има претходно стечено образовање за посластичара или посластичарског техничара."
У подтачки б) ал. 1. и 2. замењују се алинејом која гласи:
"- посластичар-специјалиста."
У тачки 25. у уводној реченици речи: "техничар услуживања" замењују се речима: "угоститељски техничар"; тачка на крају текста замењује се тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- ресторатер."
У тачки 26. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"-ресторатер;
- конобар-специјалиста."
У тачки 27. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје алинеја 3. која гласи:
,,- гастролог".
У тачки 28. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- гастролог;
- кувар-специјалиста."
Члан 13.
У члану 14. поглавље I. ЕКОНОМИЈА, тачка 12. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 4. и 5. које гласе:
Кад је стручна спрема стечена у отцепљеној бившој републици СФРЈ, а њена врста не одговара врсти прописаној овим правилником, министар просвете, по претходно прибављеном мишљењу одговарајућег факултета или више школе, утврђује да ли је њена врста одговарајућа за наставника, стручног сарадника и сарадника у настави у стручној школи.
Члан 19.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 011-00-16/96-01
У Београду, 20. августа 1996. године
Министар,
проф. др Драгослав Младеновић, с. р.
На основу члана 70. став 11. Закона о средњој школи ("Службени гласник РС", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96),
Министар просвете доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 7/98 од 20.8.1998. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама ("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 5/91 и "Просветни гласник", бр. 1/92, 21/93, 3/94 и 7/96) у члану 2. тачка 19. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани математичар за теоријску математику и примене;
- дипломирани математичар за рачунарство и информатику."
У тачки 20. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. до 8. које гласе:
"- дипломирани физичар за општу физику;
- дипломирани физичар за примењену физику;
- дипломирани физичар-информатичар."
Члан 2.
У члану 4. поглавље II. ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА ХРАНЕ тачка 36. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 37. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 38. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
,,- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 39. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 40. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 7. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 42. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 43. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 45. став 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У ставу 2. после речи: "дувана" зарез и речи: "техничар за биотехнологију" бришу се. После алинеје 4. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
Ст. 3. и 4. замењују се новим ставом 3. који гласи:
"За образовне профиле прехрамбени техничар и техничар за биотехнологију:
- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију ратарских производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију сточарских производа;
- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница."
У тачки 45а на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 9. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 46. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 7. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 47. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 48. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 49. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 8. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
У тачки 58. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 8. која гласи:
"- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства."
Члан 3.
У члану 7. после тачке 14. додаје се нова тачка која гласи:
"14а Основе технике мерења и контроле:
- дипломирани инжењер машинства."
После тачке 24. додају се три тачке које гласе:
"24а Основе хидраулике и пнеуматике:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
24б Хидрауличне компоненте и системи:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
24в Пнеуматске компоненте и системи:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства."
После тачке 35. додају се осам тачака које гласе:
"35а Основе компјутерске графике:
- дипломирани инжењер машинства.
35б Пројектовање технолошких система:
- дипломирани инжењер машинства.
35в Аутоматско управљање:
- дипломирани инжењер машинства, група за аутоматско управљање;
- дипломирани инжењер машинства, група за термотехнику;
- дипломирани инжењер машинства, група за енергетику.
35г Електрична мерења у системима аутоматског управљања:
- дипломирани инжењер машинства, група за аутоматско управљање;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике.
35д Техника мерења:
- дипломирани инжењер машинства, група за аутоматско управљање;
- дипломирани инжењер машинства, група за термотехнику;
- дипломирани инжењер машинства, група за енергетику.
35ђ Управљачки системи у термоенергетици:
- дипломирани инжењер машинства, група за аутоматско управљање;
- дипломирани инжењер машинства, група за термотехнику;
- дипломирани инжењер машинства, група за енергетику.
35е Дигитални системи и процесни рачунари
- дипломирани инжењер машинства, група за аутоматско управљање.
35ж Термоенергетски процеси:
- дипломирани инжењер машинства, група за термотехнику;
- дипломирани инжењер машинства, група за енергетику."
После тачке 61. додаје се шест тачака које гласе:
"61а Оптика:
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- дипломирани астрофизичар.
61б Оптика наочара:
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- доктор медицине.
61в Оптички материјали:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар.
61г Оптичка мерења: професор физике;
- дипломирани физичар.
61д Оптички инструменти:
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- дипломирани инжењер геодезије.
61ђ Фотографија:
- дипломирани фотограф примењених уметности и дизајна;
- дипломирани сниматељ драмских уметности."
У тачки 62. подтачка а) на крају текста после речи алатничар додају се речи: "прецизни механичар, механичар уређаја за мерење и регулацију, механичар медицинске и лабораторијске опреме и часовничар."
После подтачке в) додају се три подтачке које гласе:
"г) За образовне профиле: металостругар за НУ машине и металоглодач за НУ машине:
- дипломирани инжењер машинства за производно машинство.
д) За образовни профил: механичар - оружар:
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер машинства, смер наоружање.
ђ) За образовни профил: оптичар:
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- дипломирани физико-хемичар."
У тачки 63. став 2. подтачка 1. додаје се алинеја 3. која гласи:
"- дипломирани инжењер машинства."
У подтачки 4. додаје се алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани инжењер машинства за производно машинство."
У подтачки 5. додају се ал. 2. до 8. које гласе:
"- професор машинства;
- инжењер машинства;
- виши стручни радник металске струке;
- наставник практичне наставе металске струке;
- наставник општетехничког образовања;
- бравар-специјалиста;
- алатничар-специјалиста.
Лица из подтачке 5. ал. 1. до 6. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање за бравара, или алатничара."
После подтачке 6. додају сс три подтачке које гласе:
"6а Рачунари и програмирање:
- дипломирани математичар, односно професор математике са савладаним планом и програмом високог образовања из информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра;
- професор информатике;
- дипломирани инжењер електротехнике, смер за рачунарску технику;
- дипломирани инжењер са савладаним планом и програмом из информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра.
6б Аутоматизација и роботика:
- дипломирани инжењер машинства за производно машинство;
- дипломирани инжењер машинства за аутоматско управљање.
6в Конструисање:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства."
После тачке 64. 28. додају се девет подтачки које гласе:
"64. 29. Образовни профил металостругар за НУ машине:
- Лице из тачке 63. ал. 1. до 10. овог члана треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за металостругара.
64. 30. Образовни профил металоглодач за НУ машине:
- Лице из тачке 63. ал. 1. до 10. овог члана треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за металоглодача;
- обрађивач метала на НУ машинама-специјалиста.
64. 31. Образовни профил прецизни механичар:
- Лице из тачке 63. ал. 1. до 10. овог члана треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за прецизног механичара;
- прецизни механичар-специјалиста.
64. 32. Образовни профил механичар уређаја за мерење и регулацију:
- Лице из тачке 63. ал. 1. до 10, овог члана треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за механичара уређаја за мерење и регулацију.
64. 33. Образовни профил механичар медицинске и лабораторијске опреме:
- Лице из тачке 63. ал. 1. до 10. овог члана треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за механичара медицинске и лабораторијске опреме.
64. 34. Образовни профил механичар-оружар:
- Лице из тачке 63. ал. 1. до 10. овог члана треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за бравара или машинбравара;
- бравар-специјалиста;
- алатничар-специјалиста.
64. 35. Образовни профил часовничар:
- Лице из тачке 63. ал. 1. до 10. овог члана треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за часовничара.
64. 3б. Образовни профил оптичар:
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- дипломирани физико-хемичар.
Лице из става 1. треба да је стекло и најмање трогодишње, односно четворогодишње образовање за оптичара.
64. 37. Образовни профил техничар хидраулике и пнеуматике:
- Лице из тачке 63. ал. 1. до 10. овог члана треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за машинисту термопостројења, монтера термопостројења или машинбравара, односно четворогодишње образовање за термоенергетског техничара;
- дипломирани инжењер машинства, група за термоенергетику;
- дипломирани инжењер машинства, група за хидротехнику.
64.38. Образовни профил машински техничар мерне и регулационе технике:
- дипломирани инжењер машинства, група за аутоматско управљање;
- дипломирани инжењер машинства, група за термотехнику;
- дипломирани инжењер машинства, група за енергетику;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- инжењер машинства;
- виши стручни радник металске струке;
- наставник практичне наставе металске струке;
- наставник општетехничког образовања.
Лице из става 1. ал. 4-9. треба да је стекло и најмање трогодишње образовање за машинисту термопостројења, монтера термопостројења или машинбравара, односно четворогодишње образовање за термоенергетског техничара или техничара машинске енергетике."
Члан 4.
У члану 9. поглавље II. СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ - ХЕМИЧАРИ, тачка 12. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи::
"- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства."
У поглављу III. ГУМАРИ И ПЛАСТИЧАРИ, тачка 5. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства."
У тачки 6. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства."
У тачки 8. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства."
У тачки 14. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства."
У тачки 16. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства."
У тачки 17. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства."
Члан 5.
У члану 10. поглавље I. ТЕКСТИЛСТВО, тачка 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани инжењер текстилног инжењерства."
У тачки 2. алинеја 3. брише се.
Алинеја 4. постаје алинеја 3.
На крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје алинеја 4. која гласи:
"- дипломирани инжењер текстилног инжењерства."
У тачки 3. алинеја 4. брише се.
Алинеја 4. постаје алинеја 3.
На крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани инжењер текстилног инжењерства."
Тачка 6. мења се и гласи:
"- дипломирани дизајнер текстила;
- дипломирани сликар примењене уметности."
У тачки 8. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 4. која гласи:
"- дипломирани инжењер текстилног инжењерства."
После тачке 18. додају се две тачке које гласе:
"18а Цртање и сликање:
- дипломирани сликар примењене уметности.
18б Примена рачунара:
- дипломирани инжењер са савладаним планом и програмом из информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра;
- дипломирани инжењер технологије текстила;
- дипломирани инжењер текстилног инжењерства."
У тачки 21. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- специјалиста предења;
- мајстор предионичких машина."
У тачки 22. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
" - специјалиста ткања;
- мајстор ткачких машина."
У тачки 23. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- специјалиста плетења;
- мајстор плетачких машина."
У тачки 24. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- специјалиста оплемењивања;
- мајстор оплемењивачких машина."
У тачки 25. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- инжењер дизајна за текстил и одећу са претходно стеченим трогодишњим образовањем за кројача или конфекционара текстила, односно четворогодишњим образовањем за техничара конфекције;
- моделар одеће - специјалиста."
У тачки 26. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- инжењер дизајна за текстил и одећу са претходно стеченим трогодишњим образовањем за кројача или конфекционара текстила, односно четворогодишњим образовањем за техничара конфекције;
- моделар одеће - специјалиста."
Поглавље II: КОЖАРСТВО, мења се и гласи:
"1. Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер технологије.
2. Механика са основама машинства:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- професор механике.
3. Основи аутоматике:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер технологије.
4. Економика и организација производње:
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани економист.
5. Организација производње:
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани економист.
6. Машине и уређаји у кожарству:
- инжењер технологије за прераду коже.
7. Технологија материјала:
- дипломирани инжењер технологије.
8. Кожарски материјали:
- дипломирани инжењер технологије.
9. Испитивање материјала:
- дипломирани инжењер технологије,
- дипломирани хемичар;
- професор хемије.
10. Естетско обликовање:
- инжењер технологије за дизајн производа од коже;
- инжењер технологије за прераду коже.
11. Цртање и сликање:
- дипломирани сликар примењене уметности.
12. Теорија дизајна:
- дипломирани дизајнер текстила и коже;
- дипломирани сликар примењене уметности.
13. Дизајн коже:
- дипломирани дизајнер текстила и коже;
- дипломирани сликар примењене уметности.
14. Примена рачунара:
- дипломирани инжењер са савладаним планом и програмом из информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра;
- дипломирани инжењер технологије текстила.
15. Технологија коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије, органско технолошки одсек или смер или одсек за органску хемијску технологију и полимерно инжењерство.
- инжењер технологије, смер производња кожне галантерије и конфекције.
22. Креирање и моделовање коже:
- инжењер технологије, смер производња кожне конфекције, галантерије и обуће.
23. Моделовање кожарских производа:
- инжењер технологије, смер производња кожне конфекције, галантерије и обуће.
24. Практична настава
24.1. Технологија коже и крзна:
- дипломирани инжењер технологије,
- инжењер технологије, смер прерада коже и крзна;
- специјалиста коже и крзна.
24.2. Технологија кожне галантерије:
- инжењер технологије за производњу кожне галантерије са претходним стеченим трогодишњим образовањем за израђивача кожне галантерије;
- галантериста - специјалиста;
- моделар галантерије - специјалиста.
24.3. Конфекционирање коже и крзна:
- инжењер технологије за производњу кожне конфекције са претходно стеченим трогодишњим образовањем кројач кожне и крзнене одеће;
- конфекционар коже и крзна - специјалиста;
- моделар кожне и крзнене одеће - специјалиста."
Члан 6.
У члану 12. поглавље II. ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ тачка 2. мења се и гласи:
"- професор математике;
- дипломирани математичар;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер машинства, смер за железничко машинство;
- дипломирани инжењер саобраћаја, одсек за железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер организације рада, смер за информационе системе."
После тачке 34. додаје се 16 тачака које гласе:
"34а Железничка инфраструктура:
- за програмску област саобраћај: дипломирани инжењер саобраћаја, одсек за железнички саобраћај и транспорт;
- за програмску област грађевинарство: дипломирани инжењер грађевинарства, одсек за путеве и железнице;
- за програмску област стабилна постројења електричне мреже: дипломирани инжењер електротехнике, смер енергетика.
34б Информационе технологије:
- дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер електротехнике, смер рачунарска техника и информатика;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер организације рада, смер за информационе системе.
34в Техничке комуникације:
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер грађевинарства, смер за путеве и железнице;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер саобраћаја;
- професор машинства.
34г Технологија железничког саобраћаја:
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за железнички саобраћај и транспорт.
34д Технологија робног превоза:
- дипломирани инжењер саобраћаја, одсек за железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани економист;
- дипломирани правник.
34ђ Технологија превоза путника:
- дипломирани инжењер саобраћаја, одсек за железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани економист, смер за пословне финансије и рачуноводство или смер опште економије;
- дипломирани правник.
34е Железничка возила:
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер машинства, смер за железничко машинство;
- дипломирани инжењер саобраћаја, одсек за железнички саобраћај и транспорт.
34ж Основи економије саобраћаја и транспорта:
- дипломирани економист:
- дипломирани инжењер саобраћаја.
34и Основи статистике:
- професор математике;
- дипломирани математичар;
- дипломирани економист, смер економска статистика и информатика.
34ј Транспортно право и шпедиција:
- дипломирани економист, смер за пословне финансије и рачуноводство или смер опште економије;
- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер саобраћаја.
34к Организација и менаџмент у железничком саобраћају:
- дипломирани економист, смер за меркетинг;
- дипломирани инжењер организације рада, смер за менаџмент;
- дипломирани инжењер саобраћаја, одсек за железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани менаџер.
34л Транспортно рачуноводство:
- дипломирани економист, смер за пословне финансије и рачуноводство или смер опште економије;
- дипломирани инжењер саобраћаја, одсек за железнички саобраћај и транспорт.
34љ Пословне комуникације:
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани правник;
- дипломирани менаџер.
34м Маркетинг услуга у саобраћају и транспорту:
- дипломирани економист, смер за маркетинг;
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер саобраћаја, одсек за железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани правник;
- дипломирани менаџер.
34н Познавање робе;
- дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани економист.
34њ Пословни страни језик (енглески, немачки, француски):
- професор, односно дипломирани филолог за енглески језик и књижевност;
- професор, односно дипломирани филолог за немачки језик и књижевност;
- професор, односно дипломирани филолог за француски језик и књижевност."
После тачке 35.4. додаје се нова тачка која гласи:
"35.5. За образовни профил транспортни комерцијалиста:
- дипломирани инжењер саобраћаја, одсек за железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани економист;
- инжењер саобраћаја, смер железнички."
Члан 7.
У члану 14. поглавље I. ЕКОНОМИЈА после тачке 22. додају се четири нове тачке које гласе:
"23. Јавне финансије:
- дипломирани економист.
24. Царински систем и царински поступак:
- дипломирани економист.
25. Спољнотрговинско и девизно пословање:
- дипломирани економист.
26. Међународна шпедиција:
- дипломирани економист."
Члан 8.
У члану 18. у тачки 4.2а ал. 9. до 12. бришу се.
У тачки 4.3а ал. 9, 10, 12. и 13. бришу се. Алинеја 11. постаје алинеја 9.
У тачки 4.4а ал. 9. до 12. бришу се.
У тачки 4.5а ал. 9. до 12. бришу се.
У тачки 4.6а ал. 9. до 12. бришу се.
У тачки 4.7а ал. 9. до 12. бришу се.
У тачки 4.8а ал. 9. до 12. бришу се.
У тачки 4.9а ал. 5. до 8. бришу се.
У тачки 4.12. ал. 5, 6, 8. и 9. бришу се. Алинеја 7. постаје алинеја 5.
Члан 9.
У члану 19. у тачки 32. додаје се став 2. који гласи:
"За образовне профиле: медицинска сестра - техничар, гинеколошко-акушерска сестра и медицинска сестра - васпитач лице из подтачке б) са претходно стеченим образовањем за педијатријску сестру - техничара."
У тачки 34. подтачка б) после речи: "техничар" додају се речи: "са претходно стеченим образовањем за гинеколошко-акушерску сестру."
У тачки 35. подтачка б) после речи: "техничар" додају се речи: "са претходно стеченим образовањем за гинеколошко-акушерску сестру."
У тачки 37. подтачка б) после речи: "техничар" додају се речи: "са претходно стеченим образовањем за педијатријску сестру - техничара."
У тачки 50. подтачка б) после речи: "техничар" додају се речи: "са претходно стеченим образовањем за козметичког техничара."
У тачки 54. подтачка б) после речи: "техничар додају се речи: "са претходно стеченим образовањем за стоматолошку сестру - техничара."
У тачки 56. подтачка б) после речи: "техничар" додају се речи: "са претходно стеченим образовањем за стоматолошку сестру - техничара."
У тачки 57. подтачка б) тачка на крају текста замењује се тачком и запетом и додаје алинеја 3. која гласи:
"- зубни техничар за ортодонцију."
У тачки 61. подтачка б) тачка на крају текста замењује се тачком и запетом и додаје алинеја 3. која гласи:
"- зубни техничар за фиксну протетику."
У тачки 62. подтачка б) тачка на крају текста замењује се тачком и запетом и додаје алинеја 3. која гласи:
"- зубни техничар за мобилну протетику."
У тачки 63. подтачка б) тачка на крају текста замењује се тачком и запетом и додаје алинеја 3. која гласи:
"- зубни техничар за мобилну протетику."
У тачки 64. подтачка б) тачка на крају текста замењује се тачком и запетом и додаје алинеја 3. која гласи:
"- зубни техничар за фиксну протетику."
Члан 10.
У члану 20. тачка 2. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају ал. 6. до 9. које гласе:
"- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови осим текстилног;
- дипломирани инжењер фармацеутског инжењерства;
- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства;
- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства."
Члан 11.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-44/98-01
У Београду, 19. августа 1998. године
Министар,
проф. др Јово Тодоровић, с.р.
На основу члана 70. став 11. Закона о средњој школи ("Службени гласник РС" бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96),
министар просвете доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник" бр. 3/99 од 14.8.1999. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама ("Службени гласник Републике Србије - Просветни
гласник" бр. 5/91 и "Просветни гласник" бр. 1/92, 21/93, 3/94, 7/96 и 7/98) у члану 2. тачка 19. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани математичар-информатичар."
У тачки 21. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 7 до 9. које гласе:
- лица из тачке 63. ал. 1. до 8. овог члана која су стекла најмање IV степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање механичар за АМС, односно авиомеханичар;
- лица из тачке 63. ал. 1. од 8. овог члана која су стекла најмање IV степен стручне спреме, односно средње образовање машинске струке - занимање механичар за структуру, односно авиомеханичар."
Члан 5.
У члану 9. поглавље I. ЗАЈЕДНИЧКИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ, тачка 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 8. до 10. које гласе:
У поглављу IV. КЕРАМИЧАРИ И ПРОИЗВОЂАЧИ ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА, тачка 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 8. до 10. које гласе:
У тексту Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама ("Службени гласник Републике Србије - Просветни гласник" број 5/91 и "Просветни гласник" бр. 1/92, 21/93, 3/94, 7/96 и 7/98) речи: "дипломирани инжењер хемије биоенергетски смер" замењују се речима: "дипломирани инжењер хемије биооргански смер".
Члан 14.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-25/99-01
У Београду, 12. августа 1999. године
Министар,
проф. др Јово Тодоровић, с.р.
На основу члана 70. став 11. Закона о средњој школи ("Службени гласник РС", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96),
Министар просвете и спорта доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 6/2001 од 5.11.2001. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама ("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 5/91 и "Просветни гласник", бр. 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98 и 3/99), у члану 2. тачка 24. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 7. до 19. које гласе:
"- дипломирани сликар зидног сликарства;
- дипломирани сликар рестауратор;
- дипломирани вајар примењеног вајарства;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани графичар примењене графике;
- дипломирани костимограф савременог одевања;
- дипломирани костимограф сценског костима;
- дипломирани индустријски дизајнер;
- дипломирани дизајнер текстила;
- дипломирани графички дизајнер;
- дипломирани сценограф;
- дипломирани керамичар;
- дипломирани фотограф."
Члан 2.
У члану 4. поглавље I. ПОЉОПРИВРЕДА, у тачки 35б на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство."
У тачки 35ђ на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство."
После тачке 35з додају се нове тач. 35и до 35п које гласе:
"35и Декоративна дендрологија:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер пољопривреде за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство.
35ј Паркарство:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер пољопривреде за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство.
35к Биодекорација:
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- дипломирани инжењер пољопривреде за хортикултуру.
35л Организација са менаџментом:
- дипломирани инжењер пољопривреде за агроекономику;
У досадашњој тачки 35ј која постаје тачка 35с на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се текст који гласи:
"За образовни профил техничар хортикултуре:
- цвећар - специјалиста;
- организатор процеса озелењавања - специјалиста;
- техничар за пејзажну архитектуру;
- пољопривредни техничар.
За образовни профил зоотехничар:
- сточар - специјалиста;
- рибар - специјалиста;
- ветеринарски техничар специјалиста;
- пољопривредни техничар;
- ветеринарски техничар."
У поглављу II. ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА ХРАНЕ, у тачки 36. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал .7. и 8. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа."
У тачки 37. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. и 7. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа."
У тачки 38. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. до 8. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа;
- дипломирани инжењер технологије за хемијско - прерађивачко и фармацеутско инжењерство."
У тачки 39. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 7. до 9. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа;
- дипломирани инжењер технологије за хемијско - прерађивачко и фармацеутско инжењерство."
У тачки 40. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 8. и 9. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа."
У тачки 42. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 4. и 5. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа."
У тачки 43. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. и 7. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа."
У тачки 45. за образовне профиле: месар и прерађивач млека на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа."
За образовне профиле: пекар, млинар, произвођач прехрамбених производа и прерађивач дувана на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа."
За образовне профиле: прехрамбени техничар и техничар за биотехнологију на крају текста тачка се замењује тачком и запетом
и додају се ал. 9. и 10. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа."
У тачки 48. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа."
У тачки 49. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 9. и 10. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа."
Члан 3.
У члану 7. после тачке 62 додају се нове тач. 63 до 67 које гласе:
"63. Мотори СУС:
- дипломирани инжењер машинства за моторе;
- дипломирани инжењер машинства за моторна возила.
64. Моторна возила:
- дипломирани инжењер машинства за моторна возила.
65. Експлоатација и одржавање моторних возила:
- дипломирани инжењер машинства за моторна возила.
66. Мерење и контролисање:
- дипломирани инжењер машинства.
67. Елементи аутоматизације моторних возила:
- дипломирани инжењер машинства за моторна возила;
- дипломирани инжењер машинства за моторе;
- дипломирани инжењер машинства, група за аутоматско управљање."
Досадашња тачка 63. постаје тачка 68, а досадашња тачка 64. постаје тачка 69.
У досадашњој тачки 65. која постаје тачка 70. додаје се подтачка 70.6. која гласи:
"102.8. Практична настава за образовни профил авиоелектротехничар:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- инжењер електротехнике;
- инжењер електронике;
- виши стручни радник електротехнике;
- електротехничар - специјалиста за електронске системе и уређаје ваздухоплова."
Лице из тачке 102.8. треба да је стекло и средње образовање за образовни профил авиоелектротехничар или занимање ваздухопловни електричар или средње образовање за образовне профиле, односно занимања у подручју рада електротехника, смер електроника.
Члан 5.
У члану 9. тачка 9.1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 4. која гласи:
"- хемијски лаборант."
У тачки 9.2. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- хемијски лаборант."
У тачки 9.3. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- хемијски лаборант."
У тачки 9.4. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- хемијски лаборант."
У поглављу VI. ГРАФИЧАРСТВО после тачке 20. додају се две тачке које гласе:
- инжењер технологије за текстилну конфекцију са претходно стеченим најмање трогодишњим образовањем - занимања: кројач или конфекционар текстила, односно четворогодишњим образовањем за техничара конфекције;
- инжењер дизајна за текстил и одећу са претходно стеченим трогодишњим образовањем за занимања: кројач или конфекционар текстила, односно четворогодишњим образовањем за техничара конфекције;
- инжењер технологије за текстилну конфекцију са претходно стеченим најмање трогодишњим образовањем - занимање кројач или конфекционар текстила, односно четворогодишњим образовањем за техничара конфекције;
- инжењер дизајна за текстил и одећу са претходно стеченим трогодишњим образовањем за кројача или конфекционара текстила, односно четворогодишњим образовањем за техничара конфекције;
- моделар одеће - специјалиста;
- специјалиста у производњи одеће.
31. Послове сарадника у настави може да обавља:
- лице које има IV степен стручне спреме текстилне струке са претходно завршеним III степеном одговарајућег образовног профила;
- лице које има IV степен стручне спреме текстилне струке одговарајућег смера (техничар предења, техничар ткања, техничар плетења, техничар оплемењивања и техничар конфекције);
- лице које има стечено специјалистичко образовање одговарајућег профила или занимања.
Члан 7.
У члану 13. поглавље I. ТРГОВИНА, тачка 17. у алинеји 7. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 8. до 10. које гласе:
"- дипломирани сликар, односно академски сликар;
- дипломирани графичар, односно академски графичар;
- дипломирани вајар, односно академски вајар."
У тачки 18. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 4. до 6. које гласе:
"- дипломирани сликар, односно академски сликар;
- дипломирани графичар, односно академски графичар;
- дипломирани вајар, односно академски вајар."
У поглављу II. УГОСТИТЕЉСТВО И ТУРИЗАМ, тачка 7. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. до 5. које гласе:
"- дипломирани сликар, односно академски сликар;
- дипломирани графичар, односно академски графичар;
- дипломирани вајар, односно академски вајар."
У тачки 8. тачка на крају текста замењује се тачком и запетом и додају се ал. 3. до 19. које гласе:
"- дипломирани историчар уметности;
- дипломирани сликар, односно академски сликар;
- дипломирани графичар, односно академски графичар;
- дипломирани вајар, односно академски вајар;
- дипломирани сликар зидног сликарства;
- дипломирани сликар рестауратор;
- дипломирани вајар примењеног вајарства;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани графичар примењене графике;
- дипломирани костимограф савременог одевања;
- дипломирани костимограф сценског костима;
- дипломирани индустријски дизајнер;
- дипломирани дизајнер текстила;
- дипломирани графички дизајнер;
- дипломирани сценограф;
- дипломирани керамичар;
- дипломирани фотограф."
У тачки 18. подтачка а) тачка на крају текста замењује се тачком и запетом и додаје се алинеја 4. која гласи:
- дипломирани графичар, односно академски графичар;
- дипломирани графичар примењене графике."
Члан 10.
У члану 19. тачка 9. подтачка а) на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 4. и 5. које гласе:
"- професор народне одбране;
- дипломирани педагог за народну одбрану."
После подтачке б) додаје се подтачка в) која гласи:
"в) практична настава за пружање прве помоћи:
- лица из подтачака а) и б) која су завршила обуку и стекли звање инструктор прве помоћи."
Члан 11.
Кад је стручна спрема стечена у војној школи министар просвете и спорта, по претходно прибављеном мишљењу одговарајућег факултета или више школе, утврђује да ли је њена врста одговарајућа за наставника, стручног сарадника и сарадника у настави у стручној школи.
Члан 12.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику."
Број 110-00-90/2001-08
У Београду, 15. октобра 2001. године
Министар,
проф. др Гашо Кнежевић, с.р.
На основу члана 110. ст. 5. и 6. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/2003 и 64/2003),
Министар просвете и спорта доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 3/2003 од 21.8.2003. године.
Члан 1.
Назив Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у стручним школама ("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 5/91 и "Просветни гласник", бр. 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99 и 6/2001), мења се и гласи: "ПРАВИЛНИК О ВРСТИ СТРУЧНЕ СПРЕМЕ НАСТАВНИКА, СТРУЧНИХ САРАДНИКА И ПОМОЋНИХ НАСТАВНИКА У СТРУЧНИМ ШКОЛАМА".
У тексту Правилника из става 1. овог члана, речи: "сарадник у настави", замењују се речима: "помоћни наставник", у одговарајућем падежу.
Члан 2.
У члану 2. после тачке 28. додају се тач. 29. и 30. које гласе:
"29. Верска настава:
а) Православни катихизис (веронаука)
- лице које је завршило богословски факултет;
- лице које је завршило духовну академију;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
б) Исламска вјеронаука (илмудин)
- лице које је завршило исламски факултет;
- лице са завршеним факултетом које је претходно
- завршило медресу (средњу верску школу);
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
в) Католички вјеронаук
- дипломирани теолог;
- дипломирани катехета;
- теолог-катехета;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
г) Евангеличко-лутерански вјеронаук
Словачке евангелистичке цркве а.в.
- лице које је завршило теолошки факултет;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
д) Верско васпитање Реформаторске хришћанске цркве
- лице које је завршило теолошки факултет;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
ђ) Хришћанска етика Евангеличке хришћанске цркве а.в.
- лице које је завршило теолошки факултет;
- лице које је завршило теолошко-катехетски
- факултет;
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
е) Веронаука - Јудаизам
- лице са завршеним факултетом које је оспособљено за извођење верске наставе.
30. Грађанско васпитање:
- професор филозофије;
- професор социологије;
- професор психологије;
- професор педагогије;
- дипломирани филозоф;
- дипломирани социолог;
- дипломирани школски психолог-педагог;
- дипломирани психолог;
- дипломирани педагог;
- дипломирани политиколог са положеним стручним испитом у области образовања;
- дипломирани правник са положеним стручним испитом у области образовања.
Наведена лица могу да изводе наставу када савладају про- грам обуке за извођење наставе из предмета Грађанско васпитање, коју организује Министарство просвете и спорта или организација коју Министарство овласти.
Предност за упућивање на савладавање програма обуке за наставника Грађанског васпитања има лице из става 1. овог члана које је савладало један или више од наведених програма: Интерактивна обука/тимски рад; Ни црно ни бело; Умеће одрастања; Умеће комуникације; Активна настава/учење; Едукација за ненасиље - Речи су прозори или зидови; Чувари осмеха; Учионица добре воље; Култура критичког мишљења; Буквар дечјих права; Дебатни клуб; Безбедно дете; Злостављање и занемаривање деце; Здраво да сте; Родитељи и васпитачи у акцији."
Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-84/2003-08
У Београду, 13. августа 2003. године
Министар,
проф. др Гашо Кнежевић, с.р.
На основу члана 110. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04),
Министар просвете и спорта доноси
Правилник о измени Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 11/2004 од 6.9.2004. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама ("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 5/91 и "Просветни гласник", бр. 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/01, 3/03 и 8/03), у члану 2. тачка 30. мења се и гласи:
"30. Грађанско васпитање:
- лице које испуњава услове за наставника одговарајуће стручне школе;
- лице које испуњава услове за стручног сарадника стручне школе - школског педагога или школског психолога.
Наведена лица могу да изводе наставу, ако су похађала један или више од следећих програма: Обука за наставника грађанског васпитања; Интерактивна обука/тимски рад; Ни црно ни бело; Умеће одрастања; Умеће комуникације; Активна настава/учење; Едукација за ненасиље; Речи су прозори или зидови; Чувари осмеха; Учионица добре воље; Култура критичког мишљења; Буквар дечјих права; Дебатни клуб; Безбедно дете; Злостављање и занемаривање деце; Здраво да сте."
Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-108/2004-02
У Београду, 24. августа 2004. године
Министар,
проф. др Љиљана Чолић, с.р.
а основу члана 110. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04),
Министар просвете и спорта доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 5/2005 од 30.6.2005. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама ("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 5/91 и "Просветни гласник", бр. 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/01, 3/03, 8/03 и 11/04), у члану 2. тачка 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 10. која гласи:
"- дипломирани филолог српског језика са јужнословенским језицима."
У тачки 14. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 4. која гласи:
У тачки 30. став 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 12. и 13. које гласе:
"- дипломирани психолог, смер школско-клинички;
- дипломирани социјални радник."
Члан 2.
Члан 4. мења се и гласи:
"У подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране, наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
I. ПОЉОПРИВРЕДА
1. Педологија
Агрохемија са физиологијом биља
Пољопривредна производња (у првом разреду)
Биљна производња
за образовни профил пољопривредни произвођач (у првом разреду)
Практична настава
а) образовни профил пољопривредни техничар (у првом разреду за садржаје програма педологије и агрохемије и четвртом разреду за садржаје програма ратарства са повртарством и цвећарством);
б) образовни профил техничар пољопривредне технике (у првом разреду за садржаје програма пољопривредне производње);
в) образовни профил пољопривредни произвођач (у првом разреду за садржаје програма биљне производње):
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде за мелиорације;
- дипломирани инжењер пољопривреде за мелиорације земљишта;
- дипломирани инжењер пољопривреде за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пољопривреде, смерови: ратарство-повртарство, општи или хортикултура;
- дипломирани инжењер пољопривреде, одсеци или смерови: ратарски и воћарско - виноградарски;
- дипломирани инжењер агрономије.
2. Пољопривредна производња (у трећем разреду)
Биљна производња
а) образовни профил руковалац-механичар пољопривредне технике (у трећем разреду);
б) образовни профил пољопривредни произвођач (у другом разреду);
Практична настава
а) образовни профил пољопривредни техничар (у другом и трећем разреду за садржаје програма ратарства са повртарством и цвећарством);
б) образовни профил техничар пољопривредне технике (у трећем разреду за садржаје програма пољопривредне производње);
в) образовни профил руковалац-механичар пољопривредне технике (у трећем разреду за садржаје програма биљне производње);
г) образовни профил пољопривредни произвођач (у другом разреду за садржаје програма биљне производње):
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде, смерови: ратарско-повртарски или општи;
- дипломирани инжењер пољопривреде одсек или смер ратарски;
- дипломирани инжењер агрономије.
3. Пољопривредна производња (у другом разреду)
Биљна производња
а) образовни профил руковалац - механичар пољопривредне технике (у другом разреду);
б) образовни профил пољопривредни произвођач (у трећем разреду);
Практична настава
а) образовни профил пољопривредни техничар (у трећем и четвртом разреду за садржаје програма воћарства и виноградарства);
б) образовни профил руковалац-механичар пољопривредне технике (у другом разреду за садржаје програма биљне производње):
- дипломирани инжењер пољопривреде за воћарство и виноградарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде, одсек или смер воћарско -виноградарски;
- дипломирани инжењер пољопривреде, општи смер;
- дипломирани инжењер агрономије.
4. Ратарство са повртарством и цвећарством (у другом и трећем разреду):
а) образовни профил пољопривредни техничар (у другом и трећем разреду за садржаје програма пољопривредне технике);
б) образовни профил пољопривредни произвођач (у првом, другом и трећем разреду за садржаје програма пољопривредне технике);
в) образовни профил узгајивач стоке (у другом разреду за садржаје програма пољопривредне технике):
- дипломирани инжењер пољопривреде за механизацију пољопривреде;
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди;
- дипломирани инжењер пољопривреде за пољопривредну технику;
- дипломирани инжењер пољопривреде, смерови: механизације; пољопривредна техника, пољопривредна техника и рационализација, ратарство-повртарство или општи;
- дипломирани инжењер пољопривреде за ратарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде, смер или одсек ратарски;
- дипломирани инжењер агрономије.
13. Практична настава
а) образовни профил техничар пољопривредне технике (у другом разреду обука у вожњи трактора и комбајна);
б) образовни профил пољопривредни техничар (у другом разреду обука у вожњи трактора и комбајна);
в) образовни профил руковалац - механичар пољопривредне технике (у другом разреду обука у вожњи трактора и комбајна);
г) образовни профил пољопривредни произвођач (у другом разреду):
- дипломирани инжењер пољопривреде са положеним специјалистичким испитом за возача инструктора.
14. Економика и организација поседа
Економика пољопривреде са задругарством
Организација производње и продаје
Организација са менаџментом:
- дипломирани инжењер пољопривреде, сви одсеци и смерови;
- дипломирани инжењер агрономије.
15. Латински језик:
- дипломирани класични филолог;
- професор, односно дипломирани филолог који је савладао наставни план и програм високог образовања из предмета Латински језик у трајању од најмање четири семестра.
16. Анатомија са физиологијом
Практична настава
За образовни профил пољопривредни техничар (у другом разреду за садржаје програма анатомије са физиологијом):
- дипломирани ветеринар;
- доктор ветеринарске медицине;
- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница;
- дипломирани инжењер пољопривреде за сточарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде, одсек за сточарство;
а) образовни профил ветеринарски техничар (у другом разреду за садржаје програма патологије, у четвртом разреду за садржаје програма хигијене намирница животињског порекла);
б) образовни профил зоотехничар (у првом разреду за садржаје програма анатомије и физиологије):
- дипломирани ветеринар;
- доктор ветеринарске медицине;
- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница.
18. Зоохигијена
Сточарство
Исхрана
Сточарство са исхраном
Производња сточне хране са исхраном
Хипологија
Исхрана домаћих животиња
Рибарство
Пчеларство
Спортско коњарство
Месоједи и мале животиње
Пољопривредна производња (у четвртом разреду)
Практична настава
а) образовни профил пољопривредни техничар (у трећем и четвртом разреду за садржаје програма сточарства);
б) образовни профил ветеринарски техничар (у првом и другом разреду за садржаје програма зоохигијене и сточарства са исхраном);
в) образовни профил зоотехничар;
г) образовни профил техничар пољопривредне технике (у четвртом разреду за садржаје програма пољопривредне производње);
д) образовни профил узгајивач стоке;
ђ) образовни профил узгајивач спортских коња;
е) образовни профил пољопривредни произвођач (у трећем разреду за садржаје програма сточарства):
- дипломирани инжењер пољопривреде за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди.
6. Биохемија:
- дипломирани инжењер технолог, одсек органско-технолошки, група биотехнолошка;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство; биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије за хемијско-прерађивачко и фармацеутско инжењерство;
- дипломирани инжењер технологије, смерови: угљенохидратне хране, конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију конзервирања и врења;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију ратарских производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију сточних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани биохемичар;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани инжењер хемије;
- дипломирани молекуларни биолог и физиолог;
- професор биологије.
7. Микробиологија:
- дипломирани инжењер технолог, одсек органско-технолошки, група биотехнолошка;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије, смерови: угљенохидратне хране, конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство, или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије исхране;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови осим текстилног;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије, смерови: угљенохидратне хране, конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: прехрамбено инжењерство, биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство, или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технологије, смерови: угљенохидратне хране, конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци: биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство, или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технолог, одсек прехрамбено инжењерство, смерови угљенохидратна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технологије, смерови угљенохидратне хране или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију конзервирања и врења;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију ратарских производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа.
13. Прехрамбена технологија
Практична настава (за садржаје програма у другом и трећем разреду):
а) За образовне профиле месар и прерађивач млека:
- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница;
- дипломирани инжењер технолог, одсек органско-технолошки, група биотехнолошка;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технолог, одсек прехрамбено инжењерство, смерови конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технологије, смерови конзервна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци биохемијско и прехрамбено инжењерство, хемијско и биохемијско инжењерство или биохемијско инжењерство и биотехнологија;
- дипломирани инжењер технолог, одсек прехрамбено инжењерство, смерови угљенохидратна храна или микробиолошки процеси;
- дипломирани инжењер технологије, смерови угљенохидратне хране или микробиолошки процеси;
У поглављу II. ОБРАДА ДРВЕТА, тачка 39. мења се и гласи:
"- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер технологије, органско-технолошки одсек или смер;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој."
У тачки 55. алинеја 2. мења се и гласи:
"- дипломирани инжењер технологије, органско-технолошки одсек или смер."
Члан 4.
У члану 6. поглавље II. РУДАРСТВО, тачка 33. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- професор електротехнике."
У поглављу III. МЕТАЛУРГИЈА после тачке 25. додају се нове тачке 26. до 30. које гласе:
"26. Металографија
Елементи опреме у металургији
Припрема и контрола сировина
Контрола процеса производње
Испитивање металних материјала
Контрола квалитета производа:
- дипломирани инжењер металургије.
27. Електротехника:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике;
- професор физике;
- дипломирани физичар;
- дипломирани инжењер индустријске физике.
28. Аутоматска регулација процеса:
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови, сем текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство.
29. Организација пословања:
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије.
30. Системи за обраду података:
- професор информатике;
- дипломирани информатичар;
- дипломирани инжењер за информационе системе;
- професор математике, односно дипломирани математичар или лице са савладаним планом и програмом информатике и рачунарства у трајању од најмање четири семестра."
Досадашња тачка 26. постаје тачка 31.
Члан 5.
Члан 7. мења се и гласи:
"У подручју рада Машинство и обрада метала наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
1. Хемија и технологија материјала
Хемија и машински материјали:
- дипломирани хемичар;
- професор хемије;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство;
- дипломирани инжењер хемије, смер аналитички;
- професор машинства.
2. Машински материјали:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
3. Ваздухопловни материјали:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног;
- професор машинства.
4. Техничка физика:
- дипломирани физичар;
- професор физике;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор механике;
- дипломирани механичар;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
5. Техничко цртање
Техничко цртање са нацртном геометријом
Техничко цртање са компјутерском графиком:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
6. Механика
Техничка механика са механизмима:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани механичар;
- професор механике;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
7. Отпорност материјала:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани механичар;
- професор механике;
- професор машинства.
8. Машински елементи
Машински елементи и конструкције
Термодинамика и хидраулика
Хидраулика и пнеуматика
Основе хидраулике и пнеуматике
Хидрауличне компоненте и системи
Пнеуматске компоненте и системи
Термодинамика и термотехника
Основе конструисања
Технолошки поступци
Технолошки поступци са контролом
Техничка контрола производа
Техничка контрола
Конструкција алата и прибора
Основе компјутерске графике
Компјутерска графика
Конструисање применом рачунара
Пројектовање технолошких система
Термодинамика
Машинске конструкције
Елементи аутоматизације моторних возила
Моделирање машинских елемената и конструкција
Конструисање:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
9. Технологија обраде:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер металургије (за образовне профиле: машински техничар и бродомашински техничар);
- професор машинства.
10. Организација рада:
- дипломирани машински инжењер
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер организације рада;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
11. Основе електротехнике
Основе електротехнике и електронике
Електротехника и електроника
Електротехника
Електроника
Основе електротехнике и микропроцесори
Електроника и микропроцесори:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике.
12. Основе енергетике
Основе технике мерења и контроле
Бродски мотори СУС
Термоенергетска постројења
Хидроенергетска постројења
Гасо и пнеумоенергетска постројења
Постројења за грејање и климатизацију
Помоћне бродске машине и уређаји
Одржавање бродских постројења
Основе бродоградње
Технологија бродоградње
Аутоматизација производње
Елементи аутоматизације и роботике
Технологија обраде на нумерички управљаним машинама
Технологија за компјутерски управљане машине
Аутоматизација производње и флексибилни производни системи
Флексибилни производни системи
Роботи
Програмирање нумерички управљаних машина
Програмирање за компјутерски управљане машине
Аутоматско управљање
Техника мерења
Управљачки системи у термоенергетици
Дигитални системи и процесни рачунари
Термоенергетски процеси
Енергетски процеси
Аутоматизација постројења
Енергетска постројења
Парна постројења
Бродомашинство
Познавање брода
Бродски мотори
Бродска парна постројења
Конструкција брода
Рачунари у бродоградњи
Рачунари у машинству
Конструкција са монтажом
Опрема навоза и докова
Теорија брода
Конструкција са чврстоћом брода
Трасирање брода
Пројектовање брода
Опрема брода
Отпор и пропулзија брода
Моторна возила
Експлоатација и одржавање моторних возила
Мотори СУС
Мерење и контролисање
Контрола квалитета
Испитивање машинских конструкција
Аутоматизација и роботика:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
13. Основе технике мерења и аутоматизације:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке.
14. Електрична мерења у системима аутоматског управљања:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике.
15. Дигитална техника и системи електронских инструмената:
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер електротехнике.
16. Аеродинамика и управљивост авиона:
- дипломирани машински инжењер.
17. Конструкција авиона
Хеликоптери
Ваздухпловне клипне погонске групе
Ваздухопловне турбомлазне погонске групе
Системи авиона
Организација одржавања ваздухоплова
Ваздухопловни прописи:
- дипломирани машински инжењер.
18. Људски фактор у ваздухопловству
Медицина за поморце
Офталмологија:
- доктор медицине.
19. Бродска електроника и аутоматизација:
- дипломирани инжењер електронике.
20. Бродске електричне машине и уређаји:
- дипломирани инжењер електротехнике.
21. Бродска електротехника:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике.
22. Бродска аутоматизација:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
23. Поморско право:
- дипломирани правник;
- дипломирани саобраћајни инжењер;
- лице са завршеном високом поморском школом.
24. Сигурност пловидбе:
- дипломирани саобраћајни инжењер;
- лице са завршеном високом поморском школом.
25. Оптика:
- дипломирани физичар;
- дипломирани астрофизичар;
- професор физике.
26. Оптика наочара:
- дипломирани физичар;
- професор физике;
- доктор медицине.
27. Оптички материјали:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани хемичар;
- професор машинства;
- професор хемије.
28. Оптичка мерења:
- дипломирани физичар;
- професор физике.
29. Оптички инструменти:
- дипломирани физичар;
- дипломирани инжењер геодезије;
- професор физике.
30. Фотографија:
- дипломирани фотограф примењених уметности и дизајна;
- дипломирани сниматељ драмских уметности.
31. Технологија оптике:
- дипломирани физичар;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- професор физике.
32. Дизајн:
- дипломирани индустријски дизајнер.
33. Рачунари у оптици:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер информатике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани математичар, смер рачунарства и информатике;
- професор информатике.
34. Рачунари и програмирање
Програмирање и програмски језици:
- дипломирани математичар-информатичар;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- професор информатике;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
35. Технологија образовног профила:
За образовне профиле: металостругар, металоглодач, металобрусач, металобушач, бравар, лимар, аутолимар, заваривач, инсталатер, машинбравар, механичар хидраулике и пнеуматике, аутомеханичар, механичар шинских возила, механичар привредне механизације, механичар радних машина, погонски техничар машинске обраде, погонски техничар - механичар за радне машине, алатничар, прецизни механичар, механичар уређаја за мерење и регулацију, механичар медицинске и лабораторијске опреме и часовничар:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
За образовни профил погонски техничар - механичар за моторе и возила:
Сви образовни профили у трогодишњем и четворогодишњем трајању:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- инжењер машинства;
- дипломирани инжењер за развој машинске струке;
- виши стручни радник металске струке;
- наставник практичне наставе металске струке.
36.1. Образовни профил металостругар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара;
36.2. Образовни профил металоглодач:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металоглодача.
36.3. Образовни профил металобрусач:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металобрусача.
36.4. Образовни профил металобушач:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металобушача, бушача за хоризонтално бушење - глодање или бушача на хоризонталној бушилици.
36.5. Образовни профил бравар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бравара или грађевинског бравара.
36.6. Образовни профил лимар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за лимара или грађевинског лимара.
36.7. Образовни профил аутолимар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за аутолимара.
36.8. Образовни профил заваривач:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за заваривача, заваривача за гасно варење или електрозаваривача.
36.9. Образовни профил инсталатер:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за инсталатера водовода и канализације, монтера уређаја за климатизацију, монтера уређаја за грејање или монтера грејања и проветравања.
36.10. Образовни профил машинбравар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинбравара.
36.11. Образовни профил механичар хидраулике и пнеуматике:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за монтера хидраулике, монтера пнеуматике или механичара за одржавање хидраулике и пнеуматике.
36.12. Образовни профил аутомеханичар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за аутомеханичара.
36.13. Образовни профил механичар шинских возила:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара шинских возила.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара пољопривредних машина, механичара за грађевинску механизацију, механичара за рударске машине или машинбравара.
36.15. Образовни профил механичар радних машина:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара за графичке машине, механичара за текстилне машине, механичара машина у прехрамбеној индустрији, механичара машина дуванске индустрије или машинбравара.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7.овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинисту термопостројења, монтера термопостројења, термоенергетског механичара или машинбравара.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинисту хидроенергетских постројења, монтера хидроенергетских постројења или машинбравара.
36.18. Образовни профил механичар гасо и пнеумоенергетских постројења:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинисту гасоенергетских постројења, монтера гасоенергетских постројења, гасоенергетског техничара или машинбравара.
36.19. Образовни профил механичар грејне и расхладне технике:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за монтера уређаја грејања, монтера уређаја за климатизацију или машинбравар;
- виши стручни радник, смер термотехнике.
36.20. Образовни профил механичар уређаја за мерење и регулацију:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара уређаја за мерење и регулацију.
36.21. Образовни профил прецизни механичар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за прецизног механичара.
36.22. Образовни профил часовничар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за часовничара.
36.23. Образовни профил механичар медицинске и лабораторијске опреме:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара медицинске и лабораторијске опреме.
36.24. Образовни профил механичар - оружар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бравара или машинбравара.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно образовање за металоглодача.
36.28. Образовни профил алатничар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за аутомеханичара.
36.29. Образовни профил оптичар:
- дипломирани физичар;
- дипломирани физико-хемичар;
- професор физике;
- лице из тачке 36. овог члана које је стекло средње образовање за оптичара.
36.30. Образовни профил механичар оптике:
- дипломирани физичар;
- дипломирани физико-хемичар;
- професор физике;
- лице из тачке 36. овог члана које је стекло средње образовање за оптичара.
36.31. Образовни профил бродоградитељ:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродомонтера, бродотрасера или бродонавозника.
36.32. Образовни профил бродомонтер:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродомонтера.
36.33. Образовни профил бродомеханичар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродомеханичара.
36.34. Образовни профил машински техничар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара, металоглодача, односно металобрусача.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара металоглодача, машинбравара, алатничара или металобрусача.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара, металоглодача или металобрусача.
36.37. Образовни профил погонски техничар - механичар за радне машине:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинбравара.
36.38. Образовни профил техничар за монтажу нумерички управљаних машина:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 8. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара, металоглодача, металобрусача односно машинбравара.
36.39. Образовни профил машински техничар за компјутерско конструисање:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара металоглодача, машинбравара, алатничара или металобрусача.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за машинисту термопостројења, монтера термопостројења, термоенергетског техничара или машинбравара.
36.41. Образовни профил техничар хидраулике и пнеуматике:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање механичара хидраулике и пнеуматике.
36.42. Образовни профил машински техничар мерне и регулационе технике:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло и средње образовање за машинисту термопостројења, монтера термопостројења, машинбравара, термоенергетског техничара или техничара машинске енергетике.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за механичара за АМС, авиомеханичара или механичара за структуру.
36.44. Образовни профил бродомашински техничар:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродомашинског техничара.
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7.овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за бродограђевинског техничара.
36.46. Образовни профил погонски техничар механичар за моторе и возила, машински техничар моторних возила:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за аутомеханичара.
36.47. Образовни профил техничар оптике:
- дипломирани физичар;
- дипломирани физико-хемичар;
- професор физике;
- лице из тачке 36. овог члана које је стекло средње образовање за оптичара.
36.48. Образовни профил техничар за роботику:
- лице из тачке 36. ал. 1. до 7. овог члана које је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за металостругара, металоглодача, односно металобрусача.
37. Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: електрозаваривач, заваривач и резач гасом, ковач-металопресер и оштрач алата може да изводи:
37.1. Основе машинства:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
37.2. Технички материјали са основама електротехнике:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
37.3. Технологија обраде са техничком контролом:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
37.4. Организација рада са заштитом на раду:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер организације рада.
37.5. Технологија рада:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
37.6. Заштита животне средине:
- дипломирани биолог;
- дипломирани молекуларни биолог и физиолог;
- дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру;
- професор биологије.
37.7. Практична настава:
37.7.1. Образовни профил електрозаваривач:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке.
Лице из ал. 1. до 4. овог члана треба да је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за електрозаваривача.
37.7.2. Образовни профил заваривач и резач гасом:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке.
Лице из ал. 1. до 4. овог члана треба да је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за заваривача и резача гасом.
37.7.3. Образовни профил ковач - металопресер:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке.
Лице из ал. 1. до 4. овог члана треба да је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за ковача - пресера.
37.7.4. Образовни профил оштрач алата:
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства;
- инжењер машинства;
- наставник практичне наставе металске струке.
Лице из ал. 1. до 4. овог члана треба да је стекло најмање III степен стручне спреме, односно средње образовање за оштрача алата односно металобрусача."
Члан 6.
Члан 8. мења се и гласи:
"У подручју рада Електротехника наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
1. Основе електротехнике
Електрична мерења
Електроника
Електроника I
Примена рачунара у електротехници
Елементи аутоматизације
Мерења у аутоматици
Системи аутоматског управљања
Мерења на возилима
Системи аутоматског управљања у СС техници
Основе аутоматског управљања
Станични сигнално-сигурносни уређаји
Пружни сигнално-сигурносни уређаји
Друмски СС уређаји
Информациони системи на железници:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике.
2. Техничко цртање
Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер саобраћаја;
- професор машинства;
- професор механике;
- дипломирани инжењер заштите на раду.
3. Електротехнички материјали
Технички материјали:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер технологије, сви смерови осим текстилног и прехрамбеног.
4. Електроника II
Дигитална електроника
Мерења у електроници
Микропроцесори са елементима програмирања
Рачунари и програмирање
Рачунари
Рачунарске мреже
Рачунари у системима управљања
Електронски медицински уређаји
Дигитални електронски системи ваздухоплова
Пренос података
Програмабилни логички контролери
Микроконтролери:
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови осим енергетског;
- дипломирани инжењер електронике, сви смерови осим индустријске енергетике.
5. Енергетска електроника:
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови енергетског одсека;
- пети степен стручне спреме електротехничке струке.
б) за машинску праксу:
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства;
- инжењер машинства;
- виши стручни радник машинске струке;
- наставник практичне наставе машинске струке;
- пети степен стручне спреме - металски радник.
21.2. Практична настава
За образовне профиле: електроинсталатер, електромонтер мрежа и постројења, електромеханичар за машине и опрему, електромеханичар за термичке и расхладне уређаје, аутоелектричар, електротехничар енергетике, електротехничар електромоторних погона, електротехничар за термичке, расхладне уређаје и електротехничар процесног управљања:
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови енергетског одсека;
- инжењер електротехнике, смерови електронике и телекомуникација;
- виши стручни радник електротехничке струке, смер електронике и телекомуникација;
- електротехничар специјалиста за телекомуникационе мреже;
- електротехничар специјалиста за комутационе уређаје.
21.6. Практична настава
За образовне профиле: електротехничар аутоматике, електротехничар рачунара, електротехничар СС постројења:
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови осим енергетског;
- дипломирани инжењер електронике, сви смерови осим индустријске енергетике;
- инжењер електротехнике, сви смерови осим енергетског;
- виши стручни радник електротехничке струке, сви смерови осим енергетског.
21.7. Практична настава
За образовни профил авиоелектротехничар:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- инжењер електротехнике;
- инжењер електронике;
- виши стручни радник електротехничке струке;
- електротехничар - специјалиста за електронске системе и уређаје ваздухоплова.
Лице из подтач. 21.2. до 21.7. треба да је стекло и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
22. Помоћни наставник:
За све образовне профиле, смер енергетски:
- инжењер електротехнике, смер енергетски;
- специјалистички образовни профили (пети степен стручне спреме) електроенергетичар;
- лице са стеченим одговарајућим специјалистичким образовањем у подручју рада електротехника, област електроника;
- лице са стеченим одговарајућим средњим образовањем у четворогодишњем трајању, односно четврти степен стручне спреме, у подручју рада електротехника, област електроника."
Члан 7.
У члану 9. II. СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ - ХЕМИЧАРИ, после тачке 22. додају се тач. 23. до 39. које гласе:
"23. Заштитне превлаке
Технологија с практичном наставом
За образовни профил лакирер:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови
осим текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство;
- дипломирани инжењер металургије.
24. Технологија боја и лакова:
- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови осим текстилног.
25. Организација пословања:
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер металургије.
26. Аутоматска обрада података:
- дипломирани инжењер за информационе системе;
- професор информатике, односно дипломирани информатичар;
- професор математике, односно дипломирани математичар, смер рачунарство и информатика;
- лице које је у току студија савладало план и програм рачунарства и информатике у трајању од најмање четири семестра.
27. Извори загађења животне средине:
- дипломирани инжењер заштите животне средине;
- дипломирани инжењер технологије за инжењерство заштите животне средине;
- дипломирани инжењер технологије за инжењерство заштите животне средине, сви одсеци и смерови осим текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
34. Сировине за фармацеутске производе:
- дипломирани фармацеут;
- дипломирани инжењер технологије за хемијско-прерађивачко и фармацеутско инжењерство;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови осим текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство;
- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства.
35. Технологија фармацеутских производа:
- дипломирани фармацеут;
- дипломирани инжењер технологије за хемијско-прерађивачко и фармацеутско инжењерство;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови осим неорганско-технолошког одсека, текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство;
- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства.
36. Биохемија:
- дипломирани биохемичар;
- дипломирани фармацеут, специјалиста за медицинску биохемију;
- дипломирани фармацеут;
- дипломирани биолог и физиолог;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство;
- дипломирани инжењер хемије, аналитички смер;
- дипломирани инжењер хемије, биооргански смер;
- дипломирани инжењер технологије за хемијско-прерађивачко и фармацеутско инжењерство.
37. Аутоматска регулација процеса:
- дипломирани инжењер технологије за хемијско-прерађивачко и фармацеутско инжењерство;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови, осим текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство.
38. Контрола квалитета сировина и производа:
- дипломирани инжењер технологије са хемијско-прерађивачко и фармацеутско инжењерство;
- дипломирани фармацеут;
- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим неорганско технолошког одсека, текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство.
39. Помоћни наставник:
За образовни профил техничар за заштиту животне средине:
- техничар хемијско-технолошке струке;
- хемијско-технолошки техничар;
- хемијски аналитичар;
- хемијски лаборант;
- геолошки техничар за геотехнику и хидрогеологију.".
Поглавље VI. ГРАФИЧАРСТВО мења се и гласи:
"1. Хемија:
- "професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер хемије, смер аналитички;
- дипломирани инжењер хемије, смер биоргански;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство.
2. Графичко обликовање и писмо:
- дипломирани сликар-графичар;
- дипломирани графичар;
- дипломирани ликовни уметник-графичар;
- дипломирани графички дизајнер;
- дипломирани графичар примењене графике;
- дипломирани дизајнер графике;
- академски графичар;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- професор ликовне културе - графичар;
- академски сликар;
- дипломирани сликар.
3. Основи графичке технике
Технологија графичког материјала:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови, осим текстилног;
- дипломирани графички инжењер;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн.
4. Основи електротехнике и електронике:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор физике;
- дипломирани физичар.
5. Економика и организација производње:
- дипломирани економист;
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер технологије.
6. Технологија образовног профила
За образовне профиле бирографичар и ситоштампар:
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци или смерови, осим текстилног;
- дипломирани графички инжењер;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн.
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- дипломирани графички инжењер;
- графички инжењер или инжењер графичке технологије са претходно завршеном средњом графичком школом оног занимања или образовног профила за који наставник изводи наставу.
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- дипломирани графички инжењер;
- дипломирани инжењер организације рада, смер организационо-кибернетски;
- дипломирани инжењер информационог система и технологије;
- дипломирани математичар, смер рачунарство и информатика;
- дипломирани графичар примењене графике;
- дипломирани графички дизајнер;
- графички инжењер или инжењер графичке технологије или инжењер информатике са претходно завршеном средњом графичком школом оног занимања или образовног профила за који наставник изводи наставу.
За образовни профил фотограф:
- дипломирани фотограф;
- дипломирани сниматељ камере;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- графички инжењер или инжењер графичке технологије са претходно завршеном средњом графичком школом за занимање или образовни профил фотограф;
12. Помоћни наставник:
- лице са стеченим одговарајућим специјалистичким образовањем у области графичарства.".
Члан 8.
У члану 10. поглавље I. ТЕКСТИЛСТВО мења се и гласи:
"1. Основе техничког цртања:
- дипломирани инжењер технологије.
2. Механика са основама машинства:
- професор машинства;
- професор механике;
- дипломирани машински инжењер, односно дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани механичар.
3. Основи аутоматике:
- професор електротехнике;
- професор машинства;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани машински инжењер, односно дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер технологије.
4. Организација производње:
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани економист.
5. Цртање и сликање:
- дипломирани сликар примењене уметности;
- дипломирани дизајнер текстила;
- дипломирани костимограф савременог костима;
- дипломирани костимограф сценског костима.
6. Дизајн текстила:
- дипломирани дизајнер текстила;
- дипломирани костимограф савременог костима;
- дипломирани костимограф сценског костима;
- дипломирани сликар примењене уметности.
7. Текстилна влакна
Испитивање текстила
Основи технологије текстила (теоријска настава и вежбе)
Технологија текстила
Технологија предења
Технологија ткања
Технологија плетења
Технологија оплемењивања
Текстилни материјали
Технологија одеће
Технологија израде одеће
Технологија конфекције
Конструкција одеће
Конструкција и моделовање одеће
Моделовање одеће:
- дипломирани инжењер технологије за текстилно инжењерство;
Лица из ал. 7. и 8. треба да су претходно стекла трогодишње образовање за занимање прелац или четворогодишње образовање, образовни профил текстилни техничар.
11. Пракса ткања:
- дипломирани инжењер технологије текстила;
- дипломирани инжењер текстилне технологије;
- дипломирани инжењер технологије за текстилно инжењерство;
Лица из ал. 7. и 8. треба да су претходно стекла трогодишње образовање за занимање ткач или четворогодишње образовање, образовни профил текстилни техничар.
12. Пракса плетења:
- дипломирани инжењер технологије за текстилно инжењерство;
Лица из ал. 7. и 8. треба да су претходно стекла трогодишње образовање за занимање плетач или четворогодишње образовање, образовни профил текстилни техничар.
13. Пракса оплемењивања:
- дипломирани инжењер технологије за текстилно инжењерство;
- текстилни инжењер за технологију оплемењивања текстила;
- текстилни инжењер, смер оплемењивање;
- специјалиста оплемењивања;
- мајстор оплемењивачких машина.
Лица из под ал. 7. и 8. треба да су претходно стекла трогодишње образовање за занимање оплемењивач текстила или четворогодишње образовање, образовни профил текстилни техничар.
14. Пракса конфекције:
- текстилни инжењер за одевну технологију;
- инжењер технологије за текстилну конфекцију;
- текстилни инжењер, смер конфекцијски;
- моделар одеће - специјалиста;
- специјалиста у производњи одеће.
Лица из ал. 1. до 3. треба да су претходно стекла трогодишње образовање, образовни профил конфекционар-кројач или четворогодишње образовање, образовни профил конфекцијски техничар.
15. Практична настава из Конструкције и моделовања одеће и Моделовања одеће
За образовне профиле конфекционар-кројач и техничар-моделар одеће:
- дипломирани инжењер технологије за текстилно инжењерство;
Лица из ал. 7. до 9. треба да су претходно стекла средње образовање у трогодишњем трајању - образовни профил конфекционар-кројач или четворогодишње образовање - образовни профил конфекцијски техничар.
16. Помоћни наставник:
- лице са стеченим одговарајућим образовањем IV степена стручне спреме текстилне струке са претходно стеченим III степеном стручне спреме одговарајућег занимања текстилне струке;
- лице са стеченим IV степеном стручне спреме, односно средњим образовањем у четворогодишњем трајању у подручју рада Тексилство и кожарство-област текстилство, за образовне профиле: техничар предења, техничар ткања, техничар плетења, техничар оплемењивања и техничар конфекције;
- лице које има стечено одговарајуће специјалистичко образовање у подручју рада Тексилство и кожарство - област текстилство."
У поглављу II. КОЖАРСТВО тачка 1. мења се и гласи:
"1. Основе техничког цртања:
- дипломирани инжењер технологије."
У тачки 6. алинеја 1. мења се и гласи:
"- дипломирани инжењер технологије."
У тачки 24.3. алинеја 1. мења се и гласи:
" - инжењер технологије за производњу кожне конфекције са претходно стеченим средњим образовањем у трогодишњем трајању за образовни профил конфекционар коже и крзна;".
После тачке 24.3. додаје се тачка 24.4. која гласи:
"24.4. Технологија израде обуће
Технологија обуће:
- инжењер технологије за обраду и прераду коже и крзна, смер-производња обуће;
- инжењер технологије, смер - производња обуће;
- инжењер за производњу обуће;
- специјалиста обуће;
- специјалиста-моделар обуће.
Лица из става 1. ал. 1. до 3. треба да су претходно стекла најмање трогодишње образовање за израђивача обуће."
После тачке 24. додаје се тачка 25. која гласи:
"25. Помоћни наставник:
- кожарски техничар;
- техничар-моделар коже;
- лице са стеченим одговарајућим специјалистичким образовањем у области кожарства."
Члан 9.
У члану 11. поглавље II. ГЕОДЕЗИЈА И ГРАЂЕВИНАРСТВО у тачки 6.4. ал. 1. и 2. мењају се и гласе:
"- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер архитектуре."
У тачки 15. подтачка 15.1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани историчар уметности."
После тачке 17. додаје се тачка 17а која гласи:
"17а Практична настава (за четврти разред):
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани грађевински инжењер."
Члан 10.
У члану 12. поглавље I. ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ тачка 16. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 4. која гласи:
"- професор електротехнике."
У тачки 41. алинеја 1. мења се и гласи:
"- дипломирани инжењер технологије.".
У тачки 43. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- професор електротехнике."
У поглављу II. ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ у тачки 8. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- професор електротехнике."
У поглављу III. ВОДЕНИ САОБРАЋАЈ у тачки 2. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 4. која гласи:
"- професор електротехнике.".
У поглављу V. ПТТ САОБРАЋАЈ после тачке 15. додају се тачке 16. до 23. које гласе:
"За образовни профил техничар ПТТ саобраћаја:
16. Поштанска мрежа
Поштанске услуге
Практична настава
Телекомуникационе услуге
Поштанска техника и прерада пошиљка:
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за ПТТ саобраћај;
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за поштански саобраћај.
17. Пословна кореспонденција и комуникација:
- дипломирани економист;
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за ПТТ саобраћај;
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за поштански саобраћај;
- професор српског језика.
18. Основи психологије:
- дипломирани психолог.
19. Пословна информатика:
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за ПТТ саобраћај;
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за поштански саобраћај;
- дипломирани информатичар.
20. Финансијско пословање
Рачуноводство
Маркетинг
- дипломирани економист.
21. Статистика:
- дипломирани економист;
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за ПТТ саобраћај;
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за поштански саобраћај.
22. Поштанско право и основе из радног права:
- дипломирани правник.
23. Економика и организација предузећа:
- дипломирани економист;
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за ПТТ саобраћај;
- дипломирани саобраћајни инжењер, одсек за поштански саобраћај;
- дипломирани инжењер организације рада."
Члан 11.
У члану 13. у поглављу II. УГОСТИТЕЉСТВО И ТУРИЗАМ у тачки 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог)."
У тачки 4. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. до 5. које гласе:
"- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог);
- дипломирани географ - просторни планер."
У тачки 10. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. до 4. које гласе:
"- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог);
- дипломирани туризмолог."
У тачки 14. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. до 8. које гласе:
У тачки 17. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог)."
У тачки 22. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе;
"- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог)."
У тачки 24. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани географ - туризмолог;
- дипломирани географ (туризмолог)."
Члан 12.
У члану 14. у поглављу I. ЕКОНОМИЈА у тачки 3. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- дипломирани географ-просторни планер."
Тачка 5. мења се и гласи:
"5. Пословна информатика:
- дипломирани економист, смерови: кибернетско-организациони, економска статистика и информатика, економска статистика и кибернетика, статистика и информатика или статистика, информатика и квантна економија;
- професор математике, смер рачунарство и информатика;
- дипломирани математичар, смер рачунарство и информатика;
- дипломирани инжењер електротехнике, смер рачунарске технике и информатике;
- дипломирани инжењер електронике, смер рачунарске технике и информатике;
- дипломирани инжењер организације рада, смерови кибернетски и за информационе системе."
У поглављу II. ПРАВО И АДМИНИСТРАЦИЈА у тачки 14. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 4. до 7. које гласе:
"- професор српскохрватског језика и југословенске књижевности;
- професор југословенске књижевности и српскохрватског језика;
- професор југословенске и опште књижевности;
- професор енглеског, француског, руског и немачког језика и књижевности."
У тачки 30. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 5. до 7. које гласе:
"- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар."
Члан 13.
У члану 16. став 2. у тачки 1. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. до 5. које гласе:
"- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа."
У тачки 2. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. до 10. које гласе:
"- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа;
- професор музичке културе;
- дипломирани композитор;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог."
У тачки 3. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. до 9. које гласе:
"- дипломирани композитор;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професора музичке културе;
- дипломирани диригент."
У тачки 4. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. до 9. које гласе:
"- дипломирани композитор;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професора музичке културе;
- дипломирани диригент."
У тачки 5. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. до 8. које гласе:
"- дипломирани композитор;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе;
- дипломирани диригент."
У тачки 6. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. до 8. које гласе:
"- дипломирани диригент;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе."
У тачки 7. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. до 9. које гласе:
"- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани диригент;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе.
Тачка 8. мења се и гласи:
"Национална историја музике:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, музиколог, етномузиколог, диригент или музички педагог;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани диригент;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа;
- професор музичке културе."
У тачки 9. додају се ал. 2. до 6. које гласе:
"- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музиколог;
- дипломирани композитор;
- дипломирани музички педагог;
- професор музичке културе."
Став 3. мења се и гласи:
"Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички извођач може да изводи:
1. Флаута:
- дипломирани музичар, усмерење флаутиста;
- дипломирани музичар - флаутиста.
2. Обоа:
- дипломирани музичар, усмерење обоиста;
- дипломирани музичар - обоиста.
3. Кларинет:
- дипломирани музичар, усмерење кларинетиста;
- дипломирани музичар - кларинетиста.
4. Саксофон:
- дипломирани музичар - саксофониста.
5. Фагот:
- дипломирани музичар, усмерење фаготиста;
- дипломирани музичар - фаготиста.
6. Хорна:
- дипломирани музичар, усмерење хорниста;
- дипломирани музичар - хорниста.
7. Труба:
- дипломирани музичар, усмерење трубач;
- дипломирани музичар - трубач.
8. Тромбон:
- дипломирани музичар, усмерење тромбониста;
- дипломирани музичар - тромбониста.
9. Туба:
- дипломирани музичар - тубиста.
10. Харфа:
- дипломирани музичар, усмерење харфиста;
- дипломирани музичар - харфиста.
11. Удараљке:
- дипломирани музичар, усмерење перкусиониста;
- дипломирани музичар - перкусиониста.
12. Виолина:
- дипломирани музичар, усмерење виолиниста;
- дипломирани музичар - виолиниста.
13. Виола:
- дипломирани музичар, усмерење виолиста;
- дипломирани музичар - виолиста.
14. Виолончело:
- дипломирани музичар, усмерење виолончелиста;
- дипломирани музичар - виолончелиста.
15. Контрабас:
- дипломирани музичар, усмерење контрабасиста;
- дипломирани музичар - контрабасиста.
16. Гитара:
- дипломирани музичар, усмерење гитариста;
- дипломирани музичар - гитариста.
17. Хармоника:
- дипломирани музичар, усмерење акордеониста;
- дипломирани музичар - акордеониста.
18. Клавир:
- дипломирани музичар, усмерење пијаниста;
- дипломирани музичар - пијаниста.
19. Упоредни клавир:
- дипломирани музичар, усмерење пијаниста или музички педагог;
- дипломирани музичар - пијаниста;
- дипломирани музичар - оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста.
20. Соло певање:
- дипломирани музичар, усмерење соло певач;
- дипломирани музичар - соло певач;
- дипломирани музичар - концертни и оперски певач.
21. Камерна музика
Читање с листа:
- дипломирани музичар - флаутиста;
- дипломирани музичар - обоиста;
- дипломирани музичар - кларинетиста;
- дипломирани музичар - саксофониста;
- дипломирани музичар - фаготиста;
- дипломирани музичар - хорниста;
- дипломирани музичар - трубач;
- дипломирани музичар - тромбониста,
- дипломирани музичар - харфиста;
- дипломирани музичар - перкусиониста;
- дипломирани музичар - виолиниста;
- дипломирани музичар - виолиста;
- дипломирани музичар - виолочелиста;
- дипломирани музичар - контрабасиста;
- дипломирани музичар - гитариста;
- дипломирани музичар - акордеониста;
- дипломирани музичар - пијаниста;
- дипломирани музичар - оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста;
- дипломирани музичар - соло певач;
- дипломирани музичар - концентри и оперски певач.
22. Корепетиција:
- дипломирани музичар, усмерење пијаниста;
- дипломирани музичар - пијаниста;
- дипломирани музичар - оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста.
23. Хор:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, музички педагог или диригент;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе.
24. Оркестар:
- дипломирани музичар, усмерење диригент;
- дипломирани музичар - диригент.
25. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
26. Дириговање:
- дипломирани музичар, усмерење диригент или музички педагог;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе.
27. Свирање хорских партитура:
- дипломирани музичар, усмерење диригент или музички педагог;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе.
28. Аудиовизуелна техника:
- дипломирани инжењер електротехнике, одсек електронике и телекомуникација;
- дипломирани сниматељ звука, смер за снимање и обраду звука.
29. Увод у компоновање:
- дипломирани музичар, усмерење композитор, диригент или музички педагог;
- дипломирани композитор;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе.
30. Дечји оркестар:
- дипломирани музичар, усмерење диригент или музички педагог;
- дипломирани композитор;
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе."
После тачке 30. додају се ст. 4. до 6. који гласе:
"Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички сарадник - етномузиколог може да изводи:
1. Главни предмет (традиционално свирање или певање)
Народна игра
Етномузикологија
Народни ансамбли:
- дипломирани етномузиколог.
2. Етнологија:
- дипломирани етнолог.
3. Хор:
- дипломирани диригент;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор музичке културе.
4. Аудиовизуелна техника:
- дипломирани инжењер електротехнике, одсек електротехнике и телекомуникација;
- дипломирани сниматељ звука, смер за снимање и обраду звука.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички извођач - рана музика може да изводи:
1. Главни предмет (инструментпевање)
Свирање у ансамблу:
- музички извођач ране музике.
2. Увод у рану музику:
- дипломирани музиколог.
3. Генералбас (само за чембало, оргуље, флауту):
- дипломирани музичар оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста;
- музички извођач ране музике.
4. Историја игре и костима:
- дипломирани историчар уметности.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички извођач - џез музике може да изводи:
1. Главни предмет (инструмент-певање)
Мали ансамбли
Биг бенд
Ударачки инструменти:
- дипломирани музичар - перкусиониста;.
- музички извођач џез музике.
2. Историја џез музике:
- дипломирани музиколог.
3. Развијање слуха:
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа.
4. Аранжирање:
- дипломирани композитор;
- музички извођач џез музике."
Члан 14.
У члану 17. став 2. мења се и гласи:
"Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: играч класичног балета, играч савремене игре, играч народне игре може да изводи:
1. Класичан балет
Репертоар класичног балета
Дуетна игра
Историјско балске игре:
- лице са стеченим стручним називом професор;
- дипломирани педагог;
- дипломирани глумац;
- дипломирани историчар уметности;
- дипломирани менаџер у уметности;
- балетски педагог;
- играч класичног балета са специјалистичким образовањем из области методике играчких предмета;
- играч класичног балета - први солиста ансамбла балета.
Лице из става 1. ал. 1. до 6. треба да је стекло и образовање за играча класичног балета.
2. Савремена игра
Репертоар савремене игре
Модерна подршка
Игре XX века (плесови):
- лице са стеченим стручним називом професор;
- дипломирани педагог;
- дипломирани глумац;
- дипломирани историчар уметности;
- дипломирани менаџер у уметности;
- балетски педагог;
- играч класичног балета са специјалистичким образовањем из области методике играчких предмета, односно играча савремене игре;
- играч класичног балета - први солиста ансамбла балета.
Лице из става 1. ал. 1. до 6. треба да је стекло и образовање за играча класичног балета, односно играча савремене игре.
3. Народна игра
Репертоар народне игре:
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани глумац;
- дипломирани етнолог;
- дипломирани педагог;
- дипломирани историчар уметности;
- дипломирани менаџер у уметности;
- лице са стеченим називом професор;
- фолклорни педагог;
- играч народне игре, првак фолклорног националног ансамбла.
Лице из става 1. ал. 1. до 7. треба да је стекло и образовање за играча народне игре.
4. Сценско-народне игре:
- лице са стеченим стручним називом професор;
- дипломирани педагог;
- дипломирани глумац;
- дипломирани историчар уметности;
- дипломирани менаџер у уметности;
- балетски педагог;
- играч класичног балета у области карактерне игре, односно сценско-народне игре.
Лице из става 1. ал. 1. до 6. треба да је стекло и образовање за играча класичног балета у области карактерне игре, односно сценско-народне игре.
5. Музичка литература:
- дипломирани музиколог;
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа.
6. Историја игре:
- дипломирани глумац;
- дипломирани редитељ;
- дипломирани историчар уметности.
7. Клавир:
- дипломирани музичар - пијаниста;
- дипломирани музичар - оргуљаш;
- дипломирани музичар - чембалиста;
- дипломирани музичар - диригент;
- дипломирани музичар - педагог;
- дипломирани музички педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа.
8. Глума и вокал:
- дипломирани глумац;
- дипломирани позоришни редитељ.
9. Традиционално певање:
- дипломирани етномузиколог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор музичке културе.
10. Етнологија:
- дипломирани ентолог.
11. Етномузикологија:
- дипломирани етномузиколог.
12. Солфеђо:
- професор солфеђа;
- професор солфеђа и музичке културе;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог.
13. Теорија музике:
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани музичар - педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа;
- професор музичке културе.
14. Помоћни наставник:
Дуетне игре:
- играч класичног балета (мушкарац).
Модерне подршке:
- играч савремене игре."
Члан 15.
У члану 18. тачка 13. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани графички дизајнер."
У тачки 20. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје алинеја 4. која гласи:
"- дипломирани графички дизајнер."
У тачки 21. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани графички дизајнер."
Члан 16.
У члану 19. тачка 4. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- доктор стоматологије."
У тачки 5. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- доктор стоматологије."
У тачки 6. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 3. која гласи:
"- доктор стоматологије."
У тачки 11. подтачка б) мења се и гласи:
"- дипломирани фармацеут, специјалиста за медицинску биохемију;
- доктор медицине, специјалиста за клиничку биохемију;
- дипломирани биохемичар;
- дипломирани фармацеут;
- виши лабораторијски техничар."
У тачки 13. подтачка а) на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- доктор стоматологије."
У тачки Помоћни наставник на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 8. која гласи:
"- зубни техничар."
Члан 17.
У члану 20. у подручју рада Личне услуге у тачки 7. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"- дипломирани историчар уметности".
Члан 18.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-118/05-02
У Београду, 20. јуна 2005. године
Министар
др Слободан Вуксановић, с.р.
На основу члана 110. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04),
Министар просвете и спорта доноси
Правилник о допуни Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 6/2005 од 11.7.2005. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама ("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 5/91 и "Просветни гласник", бр. 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/01, 3/03, 8/03, 11/04 и 5/05), у члану 2. тачка 20. став 2. додају се нове ал. 1. и 2. које гласе:
"- професор физике и хемије за основну школу,
- дипломирани професор физике и хемије за основну школу,".
Досадашње ал. 1, 2. и 3. постају ал. 3, 4 и 5.
Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-475/2005-02
У Београду, 11. јула 2005. године
Министар
др Слободан Вуксановић, с.р.
На основу члана 110. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03 - исправка, 58/04, 62/04 - исправка, 79/05 - др. закон и 101/05 - др. закон),
Министар просвете и спорта доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 2/2007 од 7.2.2007. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама ("Просветни гласник", бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/01, 3/03, 8/03, 11/04, 5/05 и 6/05), у члану 2. тачка 20. став 2. после алинеје 5. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани астроном, смер астрофизика."
У тачки 23. после алинеје 6. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 7. која гласи:
"- дипломирани етномузиколог."
У тачки 25. после алинеје 3. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 4, 5. и 6. које гласе:
"- професор физичког васпитања - дипломирани тренер са назнаком спортске гране;
- професор физичког васпитања - дипломирани организатор спортске рекреације;
- професор физичког васпитања - дипломирани кинезитерапеут.".
У тачки 30. став 1. ал. 3. и 4. мењају се и гласе:
"- дипломирани етнолог;
- етнолог - антрополог.".
Члан 2.
У члану 3. тачка 5. алинеја 1. мења се и гласи:
"- професор језика и књижевности, односно књижевности и језика - смер за библиотекарство;".
Члан 3.
У члану 4. поглавље I. ПОЉОПРИВРЕДА, тачка 16. мења се и гласи:
"16. Анатомија са физиологијом
Анатомија и физиологија
Практична настава
За образовни профил пољопривредни техничар (у другом разреду за садржаје програма анатомије са физиологијом):
- дипломирани ветеринар;
- доктор ветеринарске медицине;
- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница;
- дипломирани ветеринар за хигијену намирница анималног порекла;
- дипломирани инжењер пољопривреде за сточарство;
- дипломирани инжењер пољопривреде, одсек за сточарство;
За образовни профил ветеринарски техничар (у другом разреду за садржаје програма патологије; у четвртом разреду за садржаје програма хигијене намирница животињског порекла):
- дипломирани ветеринар;
- доктор ветеринарске медицине;
- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница;
- дипломирани ветеринар за хигијену намирница анималног порекла.".
У тачки 18. подтачка б) мења се и гласи:
"б) образовни профил ветеринарски техничар (у првом разреду за садржаје програма зоохигијене; у првом, другом и трећем разреду за садржаје програма сточарства са исхраном);".
У поглављу II. ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА ХРАНЕ, тачка 13. подтачка а) после алинеје 9. уместо тачке ставља се тачка и запета и додаје се алинеја 10. која гласи:
"- дипломирани ветеринар за хигијену намирница анималног порекла.".
Члан 4.
У члану 8. тачка 2. после алинеје 8. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 9. која гласи:
"- дипломирани инжењер производног менаџмента.".
У тачки 13. после алинеје 4. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 5. која гласи:
"-дипломирани инжењер организационих наука за информационе системе.".
У тачки 21. у поднаслову: "За све образовне профиле четворогодишњег образовања у I разреду", после алинеје 8. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 9. која гласи:
"- дипломирани инжењер производног менаџмента.".
У подтачки 21.1 под а) после алинеје 8. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 9. која гласи:
"- дипломирани инжењер производног менаџмента.".
У подтачки 21.2 после алинеје 6. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 7. и 8. које гласе:
"- наставник практичне наставе електро струке;
- инжењер електротехнике за аутоматику.".
У подтачки 21.5 после алинеје 6. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 7. која гласи:
"- дипломирани инжењер производног менаџмента.".
Члан 5.
У члану 10. поглавље I. ТЕКСТИЛСТВО, тачка 14. мења се и гласи:
"14. Пракса конфекције:
- дипломирани инжењер текстилно-машинске струке;
- текстилни инжењер за одевну технологију;
- инжењер технологије за текстилну конфекцију;
- текстилни инжењер, смер конфекцијски;
- моделар одеће - специјалиста;
- специјалиста у производњи одеће.
Лица из ал. 1. до 4. треба да су претходно стекла трогодишње образовање - образовни профил конфекционар - кројач или четворогодишње образовање - образовни профил конфекцијски техничар.".
Члан 6.
У члану 11. поглавља I. и II. замењују се новим поглављем I. које гласи:
"I.
У подручју рада Геодезија и грађевинарство наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле у трајању од три и четири године може да изводи:
1. ГРАЂЕВИНАРСТВО
1. Нацртна геометрија
Техничко цртање
Техничко цртање са читањем планова
Основе грађевинарства
Статика
Статика и отпорност материјала
Примена рачунара у грађевинарству
Организација грађења
Практична настава (у четвртом разреду)
Бетон
Механика тла и фундирање
Металне и дрвене конструкције
Читање пројеката (за образовни профил извођач основних грађевинских радова)
Макетарство
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
2. Префабриковано грађење
- дипломирани грађевински инжењер, одсек конструктивни или смер конструктивни;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- инжењер грађевинарства;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- наставник практичне наставе грађевинске струке.
Лица са стручним називом наведена под в) у ал. 9, 10. и 11. треба да су стекла и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
4. Историја архитектуре
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани историчар уметности.
5. Разрада пројекта
Читање пројеката (за образовни профил - извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова)
- академски графичар, односно дипломирани графичар;
- професор ликовне уметности;
- професор примењених уметности.
б) Вежбе и настава у блоку
- академски сликар, односно дипломирани сликар;
- академски вајар, односно дипломирани вајар;
- академски графичар, односно дипломирани графичар;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- професор ликовне уметности;
- професор примењених уметности.
19. Практична настава (у другом разреду)
- инжењер грађевинарства;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
Лица са наведеном врстом стручне спреме треба да су стекла и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
20. Технологија рада са практичном наставом
а) Теорија (за све образовне профиле осим за образовни профил руковалац грађевинском механизацијом)
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
б) Теорија (за образовни профил руковалац грађевинском механизацијом)
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
в) Практична настава (за све образовне профиле осим за образовни профил руковалац грађевинском механизацијом)
- инжењер грађевинарства;
- виши стручни радник грађевинске струке;
- наставник практичне наставе грађевинске струке;
- пети степен стручне спреме;
- специјалистичко образовање;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
Лица са стручним називом наведеним под в) треба да су стекла и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
г) Практична настава (за образовни профил руковалац грађевинском механизацијом)
- инжењер машинства;
- виши стручни радник за грађевинску механизацију;
- пети степен стручне спреме - руковалац грађевинским машинама;
- специјалистичко образовање;
- дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер машинства.
Лица са стручним називом наведеним под г) треба да су стекла и најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил или најмање три године радног искуства на пословима одговарајућег образовног профила ван образовне установе.
21. Перспектива
- дипломирани инжењер архитектуре.
22. Помоћни наставник:
а) за технологију основних грађевинских радова
- извођач основних грађевинских радова;
- лица која су стекла најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил.
б) за технологију завршних и инсталатерских радова
- извођач завршних и инсталатерских радова;
- лица која су стекла најмање трогодишње или четворогодишње образовање за одговарајући образовни профил.
2. ГЕОДЕЗИЈА
1. Нацртна геометрија
Примена рачунара у геодезији (у другом разреду)
- дипломирани геодетски инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани грађевински инжењер за конструкције;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани грађевински инжењер за путеве и железнице;
- дипломирани грађевински инжењер за планирање и грађење насеља;
- дипломирани грађевински инжењер за менаџмент, технологију и информатику у грађевинарству;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
2. Геодезија
Примењена геодезија
Геодетски планови
Катастар земљишта
Аграрне операције
Фотограметрија
Геодетска мерења и рачунања
Техничко цртање
Примена рачунара у геодезији (у трећем и четвртом разреду)
- дипломирани геодетски инжењер."
Поглавље III. постаје поглавље II.
Члан 7.
У члану 13. поглавље II. УГОСТИТЕЉСТВО И ТУРИЗАМ, тачка 18. подтачка а) на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. и 7. које гласе:
"- виши стручни радник организатор у угоститељству, одсек или смер услуживање;
- виши стручни радник у угоститељству, смер услуживање.".
У тачки 19. подтачка а) на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 6. која гласи:
У члану 20. тачка 8. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- лице са високом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор женских фризура;
- лице са вишом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор женских фризура.".
У тачки 9. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- лице са високом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор мушких фризура;
- лице са вишом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор мушких фризура.".
У тачки 10. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- лице са високом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор маникир - педикир;
- лице са вишом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор маникир - педикир.".
У тачки 11. на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- лице са високом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске;
- лице са вишом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске.".
У тачки 13. подтачка б) на крају текста тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- лице са високом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске;
- лице са вишом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске.".
Члан 10.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-4187/2006-02
У Београду, 12. јануара 2007. године
Министар
др Слободан Вуксановић, с.р.
На основу члана 110. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03 - исправка, 58/04, 62/04 - исправка, 79/05 - др. закон и 101/05 - др. закон),
Министар просвете доноси
Правилник о допуни Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 4/2007 од 11.6.2007. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника ("Просветни гласник", бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/01, 3/03, 8/03, 11/04, 5/05, 6/05 и 2/07), у члану 16. додаје се став 7. који гласи:
"Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил музички извођач црквене музике може да изводи:
1. Црквено појање са типиком - главни предмет:
- дипломирани теолог;
- дипломирани музичар соло певач;
- дипломирани музичар усмерење музички педагог;
- дипломирани музички педагог;
- професор солфеђа и музичке културе;
- професор солфеђа.
2. Историја хришћанства, Стари завет, Нови завет, Литургика, Црквенословенски језик:
- дипломирани теолог."
Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-106/07-02
У Београду, 4. јуна 2007. године
Министар
др Зоран Лончар, с.р.
На основу члана 110. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03 - исправка, 58/04, 62/04 - исправка, 79/05 - др. закон и 101/05 - др. закон) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади ("Службени гласник РС", бр. 55/05, 71/05 - исправка и 101/07),
Министар просвете доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 7/2008 од 10.6.2008. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама ("Просветни гласник", бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/01, 3/03 , 8/03, 11/04, 5/05, 6/05, 2/07 и 4/07), у члану 2. тачка 1. после алинеје 10. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 11. која гласи:
"- професор југословенске књижевности и српског језика.".
У ставу 2. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- професор српског језика и књижевности у одељењима за националне мањине."
После тачке 12. додају се тач. 12а и 12б које гласе:
"12а Италијански језик:
- професор, односно дипломирани филолог за италијански језик и књижевност.
12б Шпански језик:
- професор, односно дипломирани филолог за шпански језик и књижевност."
У тачки 13. после назива предмета: "Историја", додаје се назив предмета: "Историја са историјом културе и цивилизације:".
Тачка 22. мења се и гласи:
"22. Рачунарство и информатика:
- професор информатике, односно дипломирани информатичар;
- професор математике, односно дипломирани математичар, смер рачунарство и информатика;
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови, односно одсеци;
- дипломирани инжењер електронике, сви смерови, односно одсеци;
- дипломирани инжењер за информационе системе, односно дипломирани инжењер организације за информационе системе или дипломирани инжењер организационих наука, одсеци за информационе системе, информационе системе и технологије;
- дипломирани инжењер информатике, односно дипломирани инжењер рачунарства;
- дипломирани економист, смерови: кибернетско-организациони, економска статистика и информатика, економска статистика и кибернетика, статистика и информатика или статистика, информатика и квантна економија;
- професор технике и информатике.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Рачунарство и информатика може да изводи и лице са завршеним факултетом које је у току студија савладало програм рачунарства и информатике у трајању од најмање четири семестра.
Испуњеност услова из става 2. ове тачке утврђује Министарство просвете, на основу наставног плана и програма студија."
Тачка 24. мења се и гласи:
"24. Ликовна култура:
- професор ликовних уметности;
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани графички дизајнер - професор ликовне културе;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани уметник нових ликовних медија - професор ликовне културе;
- дипломирани графичар визуелних комуникација - професор ликовне културе;
- професор или дипломирани историчар уметности;
- дипломирани сликар;
- дипломирани вајар;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графички дизајнер;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани сликар зидног сликарства;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности."
У тачки 30. алинеја 2. после речи: "психолога" додаје се запета и речи: "односно андрагога;".
После алинеје 4. тачка се замењује тачком и запетом и додаје алинеја 5. која гласи:
"- професор одбране и заштите."
Члан 2.
У члану 3. после тачке 5. додаје се тачка 6. која гласи:
"6. Андрагог:
- дипломирани андрагог."
Члан 3.
У члану 5. тачка 1. после алинеје 5. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. и 7. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 3. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 4. алинеја 6. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 7. и 8. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 5. алинеја 4. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 5. и 6. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 6. алинеја 3. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 4. и 5. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 7. алинеја 4. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 5. и 6. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 10. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 13. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 14. алинеја 3. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 4. и 5. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 15. алинеја 6. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 7. и 8. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 16. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 18. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 22. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 26. алинеја 4. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 5. и 6. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 29. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 30. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 31. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 32. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 33. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 34. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре."
У тачки 37. став 2. после алинеје 1. додају се нове ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за хортикултуру;
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре;".
Досадашње ал. 2. и 3. постају ал. 4. и 5.
У тачки 38. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 39. алинеја 7. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 8. и 9. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 40. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 42. алинеја 3. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 4. и 5. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 43. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 44. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 45. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 46. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 47. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 48. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 48а алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
Тачка 49. мења се и гласи:
"49. Обликовање намештаја
Унутрашња декорација:
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета;
- дипломирани инжењер архитектуре."
У тачки 50. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 51. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 52. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 53. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 54. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 55. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 56. алинеја 1. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 2. и 3. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 57. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 58. алинеја 4. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 5. и 6. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета."
У тачки 59. став 1. додају се нове ал. 1. и 2. које гласе:
"- дипломирани инжењер шумарства за дрвну индустрију;
- дипломирани инжењер прераде дрвета;".
Досадашње ал. 1. до 3. постају ал. 3. до 5.
Члан 4.
У члану 6. поглавље III. после тачке 1. додаје се тачка 1а која гласи:
"1а Хемија и познавање материјала:
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани инжењер технологије."
После тачке 2. додају се тач. 2а, 2б и 2в које гласе:
"2а Техничко цртање:
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер машинства;
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер грађевине.
2б Стилови у изради накита:
- професор историје уметности, историчар уметности;
- дипломирани дизајнер, односно дипломирани дизајнер индустријских производа.
- лице са завршеним факултетом примењене уметности, катедра вајарство, одсек примењено вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек."
У тачки 13. став 9. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани инжењер машинства."
После тачке 29. додаје се тачка 29а која гласи:
"29а Предузетништво:
- дипломирани економиста.
- дипломирани инжењер организације рада;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер технологије."
Члан 5.
У члану 7. тачка 30. мења се и гласи:
"30. Фотографија:
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани фотограф;
- дипломирани дизајнер графике - фотограф;
- дипломирани сниматељ драмских уметности;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графички дизајнер;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, графички одсек;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењена графика, дизајн графике примењена графика, графика."
Тачка 32. мења се и гласи:
"32. Дизајн:
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек индустријски дизајн."
У тачки 34. алинеја 5. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 6. до 8. које гласе:
"- дипломирани инжењер рачунарства;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани инжењер за информационе системе, односно дипломирани инжењер организације за информационе системе или дипломирани инжењер организационих наука, одсеци за информационе системе, информационе системе и технологије."
У тачки 36. став 1. после алинеје 3. додају се нове ал. 4. до 7. које гласе:
"- професор технике и машинства;
- дипломирани инжењер за управљање техничким системима - климатизација, грејање и хлађење;
- дипломирани инжењер за управљање техничким системима - процесна техника;
- дипломирани инжењер за управљање техничким системима - одржавање машина;".
Досадашње ал. 4. до 7. постају ал. 8. до 11.
У подтач. 36.1. до 36.48. речи: "ал. 1. до 7. овог члана", бришу се.
Члан 6.
У члану 8. тачка 1. после назива предмета: "Електроника I", додаје се назив предмета:
"Електроника и материјали".
У тачки 4. назив предмета: "Пренос података", замењује се називом предмета:
"Рачунарске мреже и комуникације".
У тачки 4. у алинеји 2. тачка се замењује тачком и запетом и додаје алинеја 3. која гласи:
"- дипломирани инжењер рачунарства."
Тачка 7. мења се и гласи:
"7. Основе телекомуникација
Електрична мерења у телекомуникацијама
Телекомуникациона мерења:
- дипломирани инжењер електротехнике, сви смерови осим енергетског;
- дипломирани инжењер електронике, сви смерови осим индустријске енергетике."
У тачки 12. назив предмета: "Основе комутационе технике" замењује се називом предмета: "Комутациона техника".
У тачки 13. после назива предмета: "Програмирање" додаје се назив предмета:
"Основе програмирања:".
У тачки 13. алинеја 5. мења се и гласи:
"- дипломирани инжењер за информационе системе, односно дипломирани инжењер организације за информационе системе или дипломирани инжењер организационих наука, одсеци за информационе системе, информационе системе и технологије;".
После алинеје 5. додаје се алинеја 6. која гласи:
"- дипломирани инжењер рачунарства."
У тачки 21. подтачки 21.2. после алинеје 3. додаје се алинеја 4. која гласи:
- дипломирани инжењер геологије, смер за хидрогеологију."
Тач. 33. до 38. мењају се и гласе:
"33. Прерада и одлагање чврстог отпада:
- дипломирани инжењер заштите животне средине;
- дипломирани инжењер технологије за инжењерство заштите животне средине, сви одсеци и смерови осим текстилног одсека и одсека за графичко инжењерство;
- дипломирани грађевински инжењер за хидротехнику;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- дипломирани инжењер организације рада.
10. Технологија образовног профила за образовни профил фотограф:
- дипломирани фотограф;
- дипломирани дизајнер графике - фотограф;
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани сниматељ камере;
- дипломирани инжењер технологије, одсек или смер графичко инжењерство;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн."
У тачки 11. став 1. алинеја 3. брише се.
Ст. 2. и 3. мењају се и гласе:
"За образовни профил типограф:
- дипломирани инжењер технологије, одсек или смер графичко инжењерство;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- дипломирани инжењер организације рада, смер организационо - кибернетски;
- дипломирани инжењер информационог система и технологије;
- дипломирани математичар, смер рачунарство и информатика;
- дипломирани графички дизајнер;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсеци или катедре примењена графика, дизајн графике, примењена графика или графика;
- графички инжењер, инжењер графичке технологије или инжењер информатике са претходно завршеном средњом графичком школом оног занимања или образовног профила за који наставник изводи наставу.
За образовни профил фотограф:
- дипломирани фотограф;
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани дизајнер графике - фотограф;
- дипломирани сниматељ камере;
- дипломирани сниматељ драмских уметности;
- дипломирани инжењер за графичко инжењерство и дизајн;
- графички инжењер или инжењер графичке технологије са претходно завршеном средњом графичком школом за занимање или образовни профил фотограф."
Члан 8.
У члану 10. поглавље I. у тачки 1. после назива предмета: "Основе техничког цртања", додаје се назив предмета:
"Техничко цртање:"
Тач. 5. и 6. мењају се и гласе:
"5. Цртање и сликање
Дизајн текстила:
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењено сликарство, сликарство, костим, костимографија, текстил, дизајн текстила."
Тачка 6. брише се.
Тач. 7. и 8. мењају се и гласе:
"7. Текстилна влакна
Испитивање текстила
Основи технологије текстила (теоријска настава и вежбе)
Технологија текстила
Технологија предења
Технологија ткања
Технологија плетења
Технологија оплемењивања
Текстилни материјали
Технологија одеће
Технологија израде одеће
Технологија конфекције
Конструкција одеће
Конструкција и моделовање одеће
Моделовање одеће
Примена рачунара:
- дипломирани инжењер за текстилно инжењерство, односно дипломирани инжењер технологије текстилног инжењерства;
- дипломирани инжењер технолог, одсеци текстилно инжењерство или текстилни;
- дипломирани инжењер текстилне технологије, смерови механичко-текстилни или хемијско-текстилни;
- дипломирани текстилни инжењер за дизајн и пројектовање текстила и одеће;
- дипломирани инжењер за текстилно инжењерство текстилно-машинске струке, односно дипломирани инжењер за текстилно инжењерство - текстилно-машинска струка;
- дипломирани костимограф;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено сликарство, сликарство, костим, костимографија, текстил или дизајн текстила."
Тачка 9. брише се.
Тач. 10. до 14. мењају се и гласе:
"10. Пракса предења:
- лице из тачке 7. овог члана;
- текстилни инжењер за механичке технологије;
- инжењер технологије за механичку обраду текстила;
- текстилни инжењер, смер предионичарско-ткачки;
- текстилни инжењер, смер механичко-текстилни;
- специјалиста предења.
11. Пракса ткања:
- лице из тачке 7. овог члана;
- текстилни инжењер за механичке технологије;
- инжењер технологије за механичку обраду текстила;
- текстилни инжењер, смер предионичарско-ткачки;
- текстилни инжењер, смер механичко-текстилни;
- специјалиста ткања.
12. Пракса плетења:
- лице из тачке 7. овог члана;
- текстилни инжењер за механичке технологије;
- инжењер технологије за механичку обраду текстила;
- текстилни инжењер, смер механичко-текстилни;
- специјалиста плетења.
13. Пракса оплемењивања:
- лице из тачке 7. овог члана;
- текстилни инжењер за технологију оплемењивања текстила;
- текстилни инжењер, смерови оплемењивање или хемијско-текстилни;
- инжењер технологије за хемијску обраду текстила;
- специјалиста оплемењивања.
14. Пракса конфекције
Пракса из Конструкције одеће
Практична настава за образовне профиле конфекционар - кројач и техничар - моделар одеће:
- дипломирани инжењер технолог, одсеци текстилно инжењерство или текстилни;
- дипломирани текстилни инжењер за дизајн и пројектовање текстила и одеће;
- дипломирани инжењер за текстилно инжењерство текстилно-машинске струке, односно дипломирани инжењер за текстилно инжењерство - текстилно-машинска струка, дипломирани инжењер текстилно-машинске струке;
- текстилни инжењер за одевну технологију;
- инжењер технологије за текстилну конфекцију;
- текстилни инжењер, смерови конфекцијски, конфекцијско-текстилни и конфекцијско-трикотажни;
- текстилни инжењер моделар конструктор;
- моделар одеће - специјалиста;
- специјалиста у производњи одеће.
- Лица из ал. 1. до 8. треба да су стекла и образовање за конфекционара, конфекционара - кројача, кројача женског одела, конфекцијског техничара или техничара конфекционара."
Тачка 15. брише се.
У поглављу II. тач. 11. и 12. мењају се и гласе:
- "11. Цртање и сликање:
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено сликарство или сликарство.
12. Теорија дизајна
Дизајн коже:
- лице са завршеним факултетом примењене уметности, одсек или катедра примењено сликарство, текстил или дизајн текстила."
Тачка 13. брише се.
Члан 9.
У члану 11. поглавље I. одељак 1. тачка 18. мења се и гласи:
"18. Ликовна култура и цртање:
Иста врста образовања прописана у члану 2. тачка 24."
У поглављу II, тачка 1. мења се и гласи:
"1. Ликовно образовање:
Иста врста образовања прописана у члану 2. тачка 24."
Члан 10.
Члан 12. мења се и гласи:
"Члан 12.
У подручју рада Саобраћај наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
I. ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ
1. Основе саобраћаја и транспорта
Саобраћајни системи
Терет у транспорту
Механизација претовара:
- дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани саобраћајни инжењер.
2. Моторна возила
Мотори и моторна возила:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер машинства, смерови мотори и моторна возила или друмска и железничка возила.
3. Организација превоза
Безбедност саобраћаја
Регулисање саобраћаја
Гараже, сервиси и паркиралишта
Превоз путника и робе:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
4. Унутрашњи транспорт
Интегрални транспорт
Терет са интегралним транспортом
Терет у саобраћају и механизација претовара
Организација превоза робе
Превоз робе
Превоз путника и робе
Средства унутрашњег транспорта
Одржавање средстава унутрашњег транспорта
Складишта
Управљање транспортним процесима:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци технологија робних манипулација и специјалних видова транспорта, интегрални и индустријски транспорт или логистика;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
5. Основи путева и улица
Саобраћајна инфраструктура:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер грађевинарства.
6. Машински елементи
Техничко цртање са машинским елементима
Основи машинства
Техничко цртање:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- професор машинства.
7. Механика
Техничка механика:
- професор механике;
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- професор машинства;
- дипломирани механичар.
8. Основи електротехнике
Електрични и електронски уређаји на возилу
Електрични и електронски уређаји:
- професор електронике;
- професор електротехнике;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике.
9. Економика и организација саобраћаја
Пословање саобраћајних предузећа
Економика саобраћаја:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани економист.
10. Основи саобраћајне психологије:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски педагог - психолог.
11. Технологија материјала:
- дипломирани инжењер технологије;
- дипломирани инжењер металургије;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор хемије;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани инжењер хемије;
- дипломирани инжењер хемије, смерови аналитички или биооргански;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство.
12. Транспортно право и шпедиција
Шпедиција:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
а) у разредно-часовном систему у I, II и III разреду:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер машинства, смер мотори и моторна возила;
- наставник практичне наставе саобраћајне струке;
- саобраћајни инжењер, односно инжењер саобраћаја одсеци или одељење друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
Лице из става 1. ове подтачке мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
б) У блок систему у II и III разреду:
- лице из става 1. ал. 1, 3. и 4. ове подтачке мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
13.2. За образовне профиле: Техничар друмског саобраћаја и Техничар унутрашњег транспорта:
а) у разредно-часовном систему у I и II разреду:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер машинства, смер мотори и моторна возила;
- наставник практичне наставе саобраћајне струке;
- саобраћајни инжењер, односно инжењер саобраћаја одсеци или одељење друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
Лице из става 1. ове подтачке мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
б) У блок систему у II разреду;
в) у разредно-часовном и блок систему у III и IV разреду за образовни профил: Техничар друмског саобраћаја;
г) у разредно-часовном и блок систему у III разреду за образовни профил: Техничар унутрашњег транспорта:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- наставник практичне наставе саобраћајне струке;
- саобраћајни инжењер, односно инжењер саобраћаја одсеци или одељење друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
Лице из става 2. ове подтачке мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
д) У разредно-часовном и блок систему у IV разреду за образовни профил: Техничар унутрашњег транспорта:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци технологија робних манипулација и специјалних видова транспорта, интегрални и индустријски транспорт или логистика;
- наставник практичне наставе саобраћајне струке;
- саобраћајни инжењер, односно инжењер саобраћаја одсеци или одељење друмски и градски саобраћај или друмски и градски саобраћај и транспорт.
Лице из става 4. ове подтачке, осим лица из алинеје 2. мора да има и положен специјалистички испит за возача моторних возила - инструктора.
ђ) За део садржаја обуке вожње у блоку, за све образовне профиле:
- возач моторних возила - инструктор.
II. ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ
1. Основи саобраћаја и транспорта
Познавање робе са транспортном механизацијом:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја.
2. Информациони системи железнице:
- професор математике;
- дипломирани математичар;
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер организације рада, смер за информационе системе.
3. Основи саобраћајне психологије:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски педагог - психолог.
4. Техничко цртање са нацртном геометријом:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- професор машинства;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани инжењер грађевинарства, смер путеви и железнице.
5. Механика
Техничка механика:
- професор механике;
- дипломирани механичар;
- дипломирани инжењер машинства;
- професор машинства.
6. Машински елементи
Основи машинства:
- дипломирани инжењер машинства, односно односно дипломирани машински инжењер;
- професор машинства.
7. Основи електротехнике:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електротехнике.
8. Грађевински материјали:
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци осим текстилног;
- дипломирани инжењер архитектуре.
9. Организација железничког саобраћаја
Железнички саобраћај
Технологија железничког саобраћаја
Експлоатација вучених возила:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт.
10. Возна средства и вуча возова
Употреба кола
Служба вуче
Употреба вучених возила:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани машински инжењер група за железничко машинство;
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер.
11. Организација послова и заштита на раду:
- дипломирани инжењер грађевинарства.
12. Организација превоза ствари
Организација превоза путника
Превоз путника
Превоз ствари
Технологија робног превоза
Технологија превоза путника:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани економист;
- дипломирани правник.
13. Транспортно право, маркетинг и шпедиција:
- дипломирани правник;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- дипломирани економист.
14. Средства осигурања и везе:
- дипломирани инжењер електротехнике, смер електронике и телекомуникација.
15. Економика саобраћаја:
- дипломирани економист;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја.
16. Вучена возила
Кочнице и кочење
Техничко-колска служба:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство.
17. Вучна возила:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство (за садржаје програма Парна локомотива у I разреду и садржаје програма Дизел вучна возила у II и III разреду, за образовни профил: Техничар вуче);
- дипломирани инжењер електротехнике, енергетски смер (за садржаје програма Електровучна возила у III разреду за образовни профил: Техничар вуче).
18. Изборна технологија рада:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство (за садржаје програма Парна вуча у IV и Дизел вуча у IV разреду за образовни профил: Техничар вуче);
- дипломирани инжењер електротехнике, енергетски смер (за садржаје програма Електровуча у IV разреду за образовни профил: Техничар вуче).
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани грађевински инжењер (за садржаје програма I разреда за образовне профиле: Возовођа, Кондуктер у железничком саобраћају и Саобраћајно-транспортни техничар и садржаје програма II разреда за образовне профиле: Машиновођа за маневре, Техничар вуче и Техничар техничко-колске делатности);
- дипломирани инжењер електротехнике енергетски смер (за садржаје програма II разреда за образовне профиле: Возовођа и Саобраћајно-транспортни техничар и за садржаје програма III разреда за образовне профиле: Машиновођа за маневре, Техничар вуче и Техничар техничко-колске делатности).
21. Моторна пружна возила
Дизел вуча возила:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани машински инжењер, група за железничко машинство.
22. Железничка инфраструктура:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер грађевинарства, одсек за путеве и железнице, за програмску област грађевинарство;
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- инжењер машинства, група за железничко машинство;
- техничар вуче - специјалиста.
39.4. Практична настава у I разреду за све образовне профиле:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- професор машинства;
- дипломирани саобраћани инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- инжењер машинства;
- инжењер саобраћаја.
39.5. За образовни профил Транспортни комерцијалиста:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- дипломирани економист;
- инжењер саобраћаја, смер железнички.
39.6. За образовни профил Вођа пружних радова:
- дипломирани грађевински инжењер;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци железнички саобраћај или железнички саобраћај и транспорт;
- грађевински инжењер;
- инжењер саобраћаја, железнички смер.
III. ВОДНИ САОБРАЋАЈ
1. Техничко цртање са нацртном геометријом
Техничко цртање:
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер;
- дипломирани инжењер грађевинарства;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја;
- професор машинства.
2. Основи електротехнике:
- дипломирани инжењер електротехнике;
- дипломирани инжењер електронике;
- професор електронике;
- професор електротехнике.
3. Техничка механика
Механика:
- дипломирани механичар;
- професор механике;
- професор машинства;
- дипломирани машински инжењер, односно дипломирани инжењер машинства.
4. Бродска медицина са ХТЗ
Медицина за поморце:
- доктор медицине.
5. Експлоатација бродова и лука
Пловна превозна средства са механизацијом претовара
Основи теорије брода
Теорија брода
Уређаји и опрема на пловећим направама
Познавање бродских машина и уређаја
Бродске машине и уређаји
Стабилитет и крцање брода:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт;
- дипломирани инжењер машинства, односно дипломирани машински инжењер за бродоградњу.
6. Метеорологија са хидрологијом:
- дипломирани метеоролог;
- професор географије;
- дипломирани географ.
7. Пловидбени прописи са сигнализацијом и правилима избегавања судара
Основи навигације
Речна навигација
Поморска навигација
Маневрисање бродом и правила за избегавање судара на мору
Сигнализација и поморске комуникације
Сигурност пловидбе:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт.
8. Пловидбено право:
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт;
- дипломирани бродограђевински инжењер.
14. Саобраћајна хидротехника
Регулисање водотока:
- дипломирани грађевински инжењер, одсек хидроградње или смер хидротехнике;
- дипломирани саобраћајни инжењер, односно дипломирани инжењер саобраћаја, одсеци речни и поморски саобраћај, водни саобраћај, водни саобраћај и транспорт.
- инжењер саобраћаја за експлоатацију ПТТ саобраћаја."
Члан 11.
У члану 13. поглавље I. тачка 17. мења се и гласи:
"17. Аранжирање у трговини
Цртање и обликовање:
Иста врста образовања прописана у члану 2. тачка 24."
Тачка 18. брише се.
"19. Нацртна геометрија
Перспектива:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- дипломирани архитекта унутрашња архитектура."
Тачка 20. брише се.
Тач. 22. и 23. мењају се и гласе:
"22. Фотографија са графичким техникама:
- дипломирани сликар - графичар;
- дипломирани фотограф;
- дипломирани дизајнер графике - фотограф;
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе.
23. Теорија облика и форме:
Иста врста образовања прописана чланом 2. тачка 24."
У тачки 25. додаје се нова алинеја 1. која гласи:
"- дипломирани архитекта;".
Досадашња алинеја 1. постаје алинеја 2.
У поглављу II тач. 7. и 8. мењају се и гласе:
"7. Уметничко обликовање
Историја уметности:
Иста врста образовања прописана чланом 2. тачка 24."
Тачка 8. брише се.
Члан 12.
У члану 16. став 3. после тачке 20. додаје се тачка 20а која гласи:
"20а Италијански језик:
- професор, односно дипломирани филолог за италијански језик и књижевност."
После става 7. додаје се став 8. који гласи:
"Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовни профил дизајнер звука може да изводи:
1. Технологија звучно-музичког процеса - AUDIO #1, #2 и #3
Технологија звучно-музичког процеса - MIDI #1, #2 и #3
Технологија звучно-музичког процеса #4 - Савремена MIDI композиција и продукција
Основе дизајнирања звука за медије #1 и #2
Савремена хармонија са импровизацијом и оркестрацијом #1 и #2
Основе пројектовања електроакустичке композиције:
- дипломирани композитор.
2. Аудио техника #1, #2 и #3:
- дипломирани инжењер електротехнике, смерови електронике и телекомуникација;
- дипломирани инжењер електронике, смерови електронике и телекомуникација.
3. Основи акустике:
- дипломирани инжењер електротехнике, смерови електронике и телекомуникација;
- дипломирани инжењер електронике, смерови електронике и телекомуникација;
- професор физике;
- професор физике за средњу школу;
- дипломирани физичар;
- дипломирани физичар за општу физику;
- дипломирани физичар за примењену физику;
- дипломирани физичар за примењену физику и информатику;
- дипломирани физичар - информатичар;
- дипломирани физичар - истраживач;
- дипломирани физичар за теорију и експерименталну физику;
- дипломирани астрофизичар;
- дипломирани астроном - астрофизички смер."
Члан 13.
У члану 17. став 3. тачка 14. допуњује се ставом 3. који гласи:
"Корепетиција:
- дипломирани музичар пијаниста;
- дипломирани музичар чембалиста;
- дипломирани музичар оргуљаш;
- дипломирани музичар педагог;
- дипломирани музички педагог;
- дипломирани композитор."
Члан 14.
Члан 18. мења се и гласи:
"Члан 18.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: ликовни техничар, техничар дизајна амбалаже, техничар дизајна текстила, техничар дизајна графике, техничар дизајна ентеријера и индустријских производа, могу да изводе:
1. Теорија форме:
Иста врста образовања прописана чланом 2. тачка 24.
2. Цртање и сликање:
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра за примењено сликарство, сликарство или зидно сликарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, сликарски одсек;
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар зидног сликарства.
3. Моделовање:
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено вајарство или вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- дипломирани вајар.
4. Техничко цртање:
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани дизајнер унутрашње архитектура и намештаја.
5. Историја уметности:
- професор историје уметности;
- дипломирани историчар уметности.
6. Писмо:
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани графички дизајнер;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењена графика, дизајн графике, примењена графика или графика.
7. Теорија дизајна:
- дипломирани дизајнер;
- дипломирани индустријски дизајнер;
- дипломирани дизајнер индустријских производа;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани архитекта унутрашња архитектура;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
8. Фотографија:
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани фотограф;
- дипломирани дизајнер графике - фотограф;
- дипломирани сниматељ камере;
- дипломирани сниматељ драмских уметности;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графички дизајнер;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани сликар - графичар.
9. Познавање материјала:
- дипломирани инжењер технологије, одсек текстилни или графички;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја.
10. Нацртна геометрија
Пројектовање
Перспектива
Грађевинске конструкције:
- дипломирани инжењер архитектуре;
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани архитекта;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек индустријски дизајн.
11. Обликовање графике
Обликовање амбалаже:
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани графички дизајнер;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, дизајн графике, графика, примењено сликарство или сликарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, графички одсек;
- дипломирани графичар.
12. Обликовање текстила:
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра текстил или дизајн текстила.
13. Обликовање одевања:
Историја костима:
- дипломирани костимограф;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра костим, костимографија текстил, дизајн текстила.
14. Обликовање ентеријера и индустријских производа:
- дипломирани архитекта унутрашње архитектуре;
- дипломирани дизајнер ентеријера и намештаја;
- дипломирани архитекта;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности; одсек за индустријски дизајн.
15. Израда модела:
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењено вајарство, вајарство, керамика, керамика и стакло;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- специјалиста за финалну обраду дрвета или метала (В степен стручне спреме).
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра текстил или дизајн текстила.
21. Цртање:
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани сликар зидног сликарства;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графички дизајнер;
- дипломирани сликар;
- дипломирани вајар;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности одсек или катедра: примењено сликарство, сликарство, зидно сликарство, вајарство, примењено вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности.
22. Сликање:
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- дипломирани сликар;
- дипломирани сликар зидног сликарства;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, сликарски одсек;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности одсек или катедра: примењено сликарство, сликарство или зидно сликарство.
23. Графика:
- дипломирани графички дизајнер;
- дипломирани графичар;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- академски графичар - ликовни педагог;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, дизајн графике, графика;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, графички одсек.
24. Техника зидног сликарства:
- дипломирани сликар зидног сликарства;
- дипломирани сликар - зидно сликарство;
- дипломирани сликар примењене уметности.
25. Основи технологије и конзервација:
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: конзервација, рестаурација слика, скулптура и уметничких дела на папиру, зидно сликарство, примењено сликарство, вајарство, примењено вајарство.
26. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета за образовне профиле: конзерватор културних добара, ливац уметничких предмета, гравер уметничких предмета, јувелир уметничких предмета, кујунџија, пластичар уметничких предмета, стаклар уметничких предмета, дрворезбар, клесар, стилски кројач, фирмописац - калиграф и грнчар мења се и гласи:
1. Вајање:
- дипломирани вајар;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено вајарство или вајарство.
2. Писмо и лепо писање са калиграфијом:
- дипломирани графички дизајнер;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, дизајн графике, примењена графика, графика примењено сликарство, сликарство или зидно сликарство.
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: конзервација, рестаурација слика, скулптура и уметничких дела на папиру, зидно сликарство, примењено сликарство; вајарство или примењено вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, одсек сликарски или вајарски.
3.2. Образовни профил ливац уметничких предмета;
Образовни профил гравер уметничких предмета;
Образовни профил јувелир уметничких предмета;
Образовни профил кујунџија;
Образовни профил дрворезбар;
Образовни профил клесар:
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра примењено вајарство или вајарство;
- професор машинства дипломирани инжењер машинства, дипломирани машински инжењер (само за образовне профиле: Јувелир уметничких предмета, Кујунџија и Гравер уметничких предмета);
- дипломирани инжењер металургије (само за образовне профиле: Ливац уметничких предмета, Јувелир уметничких предмета и Кујунџија);
- дипломирани инжењер технологије - неорганско технолошки одсек или смер (само за образовни профил Јувелир уметничких предмета);
- дипломирани инжењер шумарства за обраду дрвета (само за образовни профил Дрворезбар);
- дипломирани инжењер геологије (само за образовни профил Клесар);
- дипломирани грађевински инжењер, односно дипломирани инжењер грађевинарства (само за образовни профил: Клесар);
- дипломирани графички дизајнер, академски графичар - ликовни педагог, лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, графика, дизајн графике, дипломирани графичар - професор ликовне културе (само за образовни профил: Гравер уметничких предмета).
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: конзервација, примењено сликарство, конзервација и рестаурација, рестаурација слика, скулптуре и уметничких дела на папиру, примењено сликарство, сликарство, зидно сликарство, вајарство или примењено вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, сликарски или вајарски одсек.
4.2. Образовни профил ливац уметничких предмета;
Образовни профил гравер уметничких предмета;
Образовни профил јувелир уметничких предмета;
Образовни профил кујунџија;
Образовни профил пластичар уметничких предмета
Образовни профил дрворезбар;
Образовни профил клесар:
- дипломирани вајар;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: вајарство или примењено вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек;
- дипломирани инжењер технологије, одсек или смер органско-технолошки или за органску хемијску технологију и полимерно инжењерство (само за Образовни профил пластичар уметничких предмета);
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: керамика и стакло, керамика, примењено вајарство или вајарство;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, вајарски одсек.
4.5. Образовни профил стилски кројач:
- дипломирани костимограф;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: текстил, дизајн текстила, костим или костимографија.
4.6. Образовни профил фирмописац - калиграф:
- дипломирани графички дизајнер;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани графичар;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности, одсек или катедра: примењена графика, дизајн графике, графика;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности, графички одсек."
Члан 15.
Члан 20. мења се и гласи:
"Члан 20.
У подручју рада Личне услуге наставу и друге облике образовно-васпитног рада из стручних предмета може да изводи:
1. Основе анатомије и физиологије:
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
2. Познавање препарата:
- дипломирани фармацеут;
- дипломирани инжењер фармацеутског инжењерства;
- дипломирани инжењер хемијског и биохемијског инжењерства;
- дипломирани инжењер хемије, биооргански смер;
- дипломирани хемичар, смер хемијско инжењерство;
- професор хемије;
- дипломирани хемичар;
- дипломирани хемичар опште хемије;
- дипломирани инжењер хемије, аналитички смер;
- дипломирани инжењер технологије, сви одсеци и смерови осим текстилног;
- дипломирани инжењер органске хемијске технологије и полимерног инжењерства;
- дипломирани хемичар за истраживање и развој.
3. Хигијена:
- доктор медицине, специјалиста за хигијену;
- доктор медицине, специјалиста хигијене;
- доктор медицине;
- доктор стоматологије.
4. Прва помоћ:
- доктор медицине специјалиста ургентне медицине;
- доктор медицине;
- доктор стоматологије;
- дипломирани фармацеут;
- професор народне одбране.
5. Психологија:
- професор психологије;
- дипломирани психолог;
- дипломирани школски психолог - педагог.
6. Основе дерматологије
Дерматологија:
- доктор медицине, специјалиста дерматовенеролог;
- доктор медицине.
7. Књиговодство:
- дипломирани економист.
8. Естетика струке
Естетско обликовање фризура
Естетско педикирско и маникирско обликовање
Сценска ликовна уметност:
- професор ликовних уметности;
- дипломирани сликар - професор ликовне културе;
- академски сликар - ликовни педагог;
- дипломирани вајар - професор ликовне културе;
- академски вајар - ликовни педагог;
- дипломирани графички дизајнер - професор ликовне културе;
- академски графичар - ликовни педагог;
- дипломирани графичар - професор ликовне културе;
- дипломирани уметник фотографије - професор ликовне културе;
- дипломирани уметник нових ликовних медија - професор ликовне културе;
- дипломирани графичар визуелних комуникација - професор ликовне културе;
- дипломирани сликар;
- дипломирани вајар;
- лице са завршеним факултетом примењених уметности;
- лице са завршеним факултетом ликовних уметности.
9. Практична настава са технологијом рада:
За образовни профил женски фризер:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор женских фризура;
- лице са вишом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор женских фризура;
- креатор женских фризура.
За образовни профил мушки фризер:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор мушких фризура;
- лице са вишом стручном спремом, са претходно завршеном специјализацијом - креатор мушких фризура;
- креатор мушких фризура;
За образовни профил педикир и маникир:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор маникир - педикир;
- лице са вишим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор маникир - педикир;
- креатор маникир и педикир.
10. Основе фризуре и власуљарства:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске, естетичар специјалиста за декоративну козметику - шминкер, односно средњим образовањем - женски фризер, мушки фризер, сценски маскер и власуљар.
12. Сценска шминка:
а) Теоријска настава:
- лице из тачке 8. овог члана.
б) Практична настава:
- лице са високим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске;
- лице са вишим образовањем и претходно завршеном специјализацијом - креатор сценске маске или естетичар специјалиста за декоративну козметику - шминкер;
- креатор сценске маске;
- естетичар специјалиста за декоративну козметику - шминкер.
13. Историја позоришта:
- дипломирани режисер;
- дипломирани драматург;
- дипломирани глумац."
Члан 16.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".
Број 110-00-207/07-11
У Београду, 4. јуна 2008. године
Министар
др Зоран Лончар, с.р.
На основу члана 110. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС" бр. 62/03, 64/03 - исправка, 58/04, 62/04 - исправка, 79/05 - др. закон и 101/05 - др. закон),
Министар просвете доноси
Правилник о изменама и допунама Правилника о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 11/2008 од 23.12.2008. године.
Члан 1.
У Правилнику о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама ("Просветни гласник", бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/01, 3/03, 8/03, 11/04, 5/05, 6/05, 2/07, 4/07 и 7/08), у члану 2. тачка 19. после алинеје 6. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 7. која гласи:
"- дипломирани математичар - астроном."
Члан 2.
У члану 4. поглавље I. тачка 17. после назива предмета: "Хигијена намирница животињског порекла", додаје се назив: "Заразне болести".
У тачки 19. после алинеје 8. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 9. и 10. које гласе:
"- дипломирани ветеринар за хигијену и технологију животних намирница;
- дипломирани ветеринар за хигијену намирница анималног порекла."
У тачки 20. назив предмета: "Заразне болести", брише се.
У поглављу II. тачка 4. после алинеје 6. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 7. до 10. које гласе:
"- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију конзервисања и врења;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију биљних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију анималних производа;
- дипломирани инжењер пољопривреде за технологију сточних производа."
Члан 3.
У члану 7. тачка 34. после алинеје 8. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се алинеја 9. која гласи:
"- професор технике и информатике."
У тачки 36. после алинеје 7. додаје се нова алинеја 8. која гласи:
"- струковни инжењер машинства, из области машинско инжењерство;".
Досадашње ал. 8. до 11. постају ал. 9. до 12.
Члан 4.
У члану 8. тачка 1. после алинеје 1. додаје се нова алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани електротехнички инжењер;".
Досадашње ал. 2. и 3. постају ал. 3. и 4.
У тачки 2. после алинеје 1. додаје се нова алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани електротехнички инжењер;".
Досадашње ал. 2. до 9. постају ал. 3. до 10.
У тачки 3. после алинеје 1. додаје се нова алинеја 2. која гласи:
"- дипломирани електротехнички инжењер;".
Досадашње ал. 2. до 4. постају ал. 3. до 5.
У тачки 4. после алинеје 1. додаје се нова алинеја 2. која гласи:
У тачки 38. алинеја 2. тачка се замењује тачком и запетом и додају се ал. 3. и 4. које гласе:
"- дипломирани правник;
- дипломирани инжењер заштите на раду."
Тачка 45. мења се и гласи:
"45. Пословна информатика:
Иста врста образовања утврђена у поглављу I. тачка 5. овог члана."
Члан 9.
После члана 21. додаје се члан 21а, који гласи:
"Члан 21а
Наставник који је у школској 1990/1991. години изводио наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Основе технике и производње, са б) програмским садржајима информатике и рачунарства, а до 2. августа 1992. године - дана ступања на снагу Закона о средњој школи ("Службени гласник РС", број 50/92), је савладао Програм усавршавања наставника и професора основних и средњих школа у области информатике и рачунарства Републичког завода за унапређивање васпитања и образовања, који је Просветни савет Социјалистичке Републике Србије усвојио 11. јуна 1987. године, и поседује потврду тог завода да је
оспособљен за остваривање програма информатике и рачунарства у средњој школи, може да изводи наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Рачунарство и информатика."
Члан 10.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".