Pravilnik o Energetskoj Efikasnosti Zgrada

PRAVILNIK O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011) I UVODNE ODREDBE lan 1 Ovim pravilnikom blie se propisuju energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, kao i energetski zahtevi za nove i postojee objekte. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: zgrade za koje se ne izdaje graevinska dozvola; zgrade koje se grade na osnovu privremene graevinske dozvole, kao i zgrade koje se grade na osnovu graevinske dozvole za pripremne radove; radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade koje se ne greju i ne klimatizuju; zgrade koje se povremeno koriste tokom zimske i letnje sezone (manje od 25% vremena trajanja zimske odnosno letnje sezone). lan 2 Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) automatika i kontrola sistema zgrade je skup opreme, softvera i inenjerskih servisa za automatsku kontrolu, nadzor, optimizaciju, intervencije i menadment tehnikih sistema u zgradi, a u cilju obezbeivanja energetski efikasnog, ekonominog i sigurnog upravljanja instalacijama zgrade; 2) broj izmena vazduha, n [h-1] je asovni broj izmena unutranjeg vazduha spoljnim vazduhom, obraunat za zapreminu zgrade unutar termikog omotaa V [m3]; 3) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa zgrade, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto graevinsku povrinu ne raunaju se povrine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, povrine koje ine termiki omota zgrade u bruto razvijenu graevinsku povrinu ne obraunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova debljina zida vea od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada; 4) vazduni komfor predstavlja uslove kojima se obezbeuje potrebna koliina istog vazduha u zgradi odnosno kojima se obezbeuje kvalitet vazduha koji je bez rizika po zdravlje korisnika; 5) godinja emisija ugljen dioksida, CO2 [kg/a] je masa emitovanog ugljen dioksida u spoljnu sredinu tokom jedne godine, koja nastaje kao posledica energetskih potreba zgrade; 6) godinja isporuena energija Ean,del [kWh/a] je energija dovedena tehnikim sistemima zgrade tokom jedne godine za pokrivanje energetskih potreba za grejanje, hlaenje, ventilaciju, potronu toplu vodu, rasvetu i pogon pomonih sistema; 7) godinja potrebna energija za ventilaciju, Qan,V [kWh/a] je raunski odreena potrebna energija za pripremu vazduha sistemom mehanike (prinudne) ventilacije, delimine klimatizacije ili klimatizacije tokom jedne godine za odravanje uslova komfora u zgradi; 8) godinja potrebna energija za zagrevanje sanitarne tople vode, Qan,W [kWh/a] je raunski odreena koliina energije koju je potrebno obezbediti sistemu za pripremu STV tokom jedne godine; 9) godinja potrebna energija za hlaenje zgrade, Qan,C [kWh/a] je raunski odreena potrebna koliina toplote koju rashladnim sistemom treba odvesti iz zgrade tokom godine da bi se obezbedilo odravanje unutranjih projektnih temperatura; 10) godinja potrebna energija za osvetljenje, EL [kWh/a] je raunski odreena koliina energije koju treba obezbediti tokom jedne godine za osvetljenje u zgradi; 11) godinja potrebna primarna energija koja se koristi u zgradi, Qan,PR [kWh/a] jeste zbir primarnih energija potrebnih za rad svih ugraenih tehnikih sistema za KGH i pripremu STV u periodu jedne godine; 12) godinja potrebna toplotna energija, Qan,tot [kWh/a] je zbir godinje potrebne toplotne energije i godinjih toplotnih gubitaka sistema za grejanje i pripremu potrone tople vode u zgradi; 13) godinja potrebna toplota za grejanje zgrade, Qan,H [kWh/a] je raunski odreena koliina toplote koju grejnim sistemom treba dovesti u zgradu tokom godine da bi se obezbedilo odravanje unutranjih projektnih temperatura; 14) godinji gubici sistema hlaenja, Qan,Cls [kWh/a] su gubici energije sistema hlaenja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za odravanje unutranje temperature u zgradi; 15) godinji toplotni gubici sistema grejanja, Qan,Hls [kWh/a] su gubici energije sistema grejanja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za odravanje unutranje temperature u zgradi; 16) godinji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne tople vode, Qan,Wls [kWh/a] su gubici energije sistema za pripremu potrone tople vode tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za zagrevanje vode; 17) granina povrina A [m2] jeste povrina termikog omotaa (spoljne mere) preko koga se vri razmena toplote; 18) grejana zapremina zgrade Ve [m3] je zapremina obuhvaena termikim omotaem zgrade; 19) dvostruka fasada predstavlja sistem (u funkciji tehnike instalacije) koji se sastoji od dve nezavisne termike opne izmeu kojih struji vazduh; 20) elaborat energetske efikasnosti (u daljem tekstu: elaborat EE) je elaborat koji obuhvata proraune, tekst i crtee, izraen u skladu sa ovim pravilnikom i sastavni je deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole; 21) elektrina snaga ureaja KGH, Pel [kW] je zbir nazivnih (prikljunih) elektrinih snaga ureaja za grejanje, hlaenje, ventilaciju i klimatizaciju u zgradi (pumpe, ventilatori, kompresori, regulatori i sl.) u zimskom reimu rada, sa indeksom (H - eng. heating), ili letnjem reimu rada, sa indeksom (C - eng. cooling); 22) element zgrade jeste tehniki sistem zgrade ili deo omotaa zgrade; 23) energetska sanacija zgrade jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeoj zgradi, kao i popravka ili zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, ne utie na zatitu od poara i zatitu ivotne sredine, ali kojima moe da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti, u cilju poveanja energetske efikasnosti zgrade; 24) energetska svojstva zgrade podrazumevaju proraunatu ili izmerenu koliinu energije koja je potrebna kako bi bile zadovoljene energetske potrebe koje odgovaraju uobiajenom nainu korienja zgrade i koje ukljuuju pre svega energiju za grejanje, hlaenje, ventilaciju, pripremu STV i osvetljenje; 25) energetski efikasna zgrada je zgrada koja troi minimalnu koliinu energije uz obezbeenje potrebnih uslova komfora u skladu sa ovim pravilnikom; 26) energetski paso zgrade je dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade i koji ima propisani sadraj i izgled prema Pravilniku o energetskoj sertifikaciji zgrada, a izdaje ga ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje a o energetskim svojstvima objekata; 27) energija iz obnovljivih izvora predstavlja energiju iz obnovljivih nefosilnih izvora, kao to su energija vetra, Sunevog zraenja, geotermalna energija, energija podzemnih i povrinskih voda, biomasa i ostalo; 28) zapreminski gubici toplote, qV [W/m3] su zbir transmisionih i ventilacionih gubitaka po jedinici zapremine grejanog prostora zgrade i jednaki su specifinom toplotnom protoku po jedinici zapremine, koji pri projektnim uslovima odaju ureaji za grejanje u prostorijama; 29) zvuni komfor predstavlja uslove u kojima je nivo buke u prostoriji takav da ne izaziva oseaj neprijatnosti; 30) zgrada je graevina s krovom i zidovima u kojoj se koristi energija radi ostvarivanja odreenih termikih parametara sredine, namenjena boravku ljudi, odnosno smetaju ivotinja, biljaka i stvari, obavljanju neke delatnosti, a sastoji se od graevinskih elemenata, tehnikih sistema i ureaja i ugraene opreme; zgradama se smatraju i delovi zgrade koji su projektovani ili namenjeni za zasebno korienje i odvojeni termikim omotaem od ostalih delova zgade; 31) zgrada sa vie energetskih zona je zgrada koja ima vie posebnih delova za koje je, shodno ovom pravilniku, potrebno izraditi posebne energetske sertifikate (u daljem tekstu: energetske pasoe) i to: (1) koja se sastoji od delova koji ine tehniko-tehnoloke i funkcionalne celine, koje imaju razliitu namenu pa shodno tome imaju mogunost odvojenih sistema grejanja i hlaenja ili se razlikuju po unutranjoj projektnoj temperaturi za vie od 4C, (2) kod koje je vie od 10% neto povrine zgrade u kojoj se odrava kontrolisana temperatura druge namene, (3) kod koje delovi zgrade, koji su tehniko-tehnoloke i funkcionalne celine, imaju razliite termotehnike sisteme i/ili bitno razliite reime korienja termotehnikih sistema; 32) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto graevinske povrine izgraene ili planirane zgrade i ukupne povrine graevinske parcele. U indeks izgraenosti parcele se ne raunaju povrine pod staklenicima, duplim fasadama, slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraunom dokumentuje poboljanje energetskih karakteristika postojee zgrade primenom mera iz ovog pravilnika; 33) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraene ili planirane zgrade i ukupne povrine graevinske parcele izraene u procentima. U indeks zauzetosti parcele se ne raunaju povrine pod staklenicima, duplim fasadama i slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraunom dokae poboljanje energetskih karakteristika postojee zgrade primenom ovih mera; 34) koeficijent ventilacionih gubitaka toplote, HV [W/K] su ventilacioni gubici toplote kroz omota zgrade podeljeni razlikom temperatura unutranje i spoljne sredine, odreene prema SRPS EN ISO 13790; 35) koeficijent grejanja H, (COP - eng. coefficient of performance), predstavlja odnos izmeu dobijene toplotne energije i uloene energije (utroene elektrine energije) ((kWh)H/(kWh)E), kada rashladne maine ili generatori hlaenja rade kao toplotne pumpe (obrnut proces); 36) koeficijent hlaenja C je odnos odnos izmeu energije hlaenja i uloene pogonske energije; 37) koeficijent transmisionih gubitaka toplote, HT [W/K] su transmisioni gubici toplote kroz omota zgrade podeljeni razlikom temperatura unutranje i spoljne sredine, odreene prema SRPS EN ISO 13790; 38) kratkotrajno korienje zgrade podrazumeva korienje zgrade krae od 25% projektovanog perioda korienja za grejanje ili hlaenje; 39) nova zgrada je zgrada projektovana u skladu sa ovim pravilnikom; 40) obimnija obnova jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na adaptaciji ili sanaciji na postojeoj zgradi kada je: ukupna predraunska vrednost radova na obnovi vea od 25% vrednosti zgrade, iskljuujui vrednost zemljita na kojoj se zgrada nalazi; vie od 25% povrine omotaa zgrade podrvgnuto energetskoj sanaciji uz potovanje oblikovne i funkcionalne celovitosti delova zgrade; 41) omota zgrade ine svi elementi zgrade koji razdvajaju unutranji od spoljanjeg prostora; 42) pasivna zgrada je zgrada u kojoj godinja potronja energije za grejanje po jedinici korisne povrine ne prelazi 15 kWh/m2; 43) period grejanja, HD (eng. heating days) je broj dana od poetka do kraja grejanja zgrade. Poetak i kraj grejanja za svaku lokaciju odreen je temperaturom granice grejanja, koja je obuhvaena pri odreivanju broja Stepen dana HDD ("Heating degree days"); 44) pomoni sistem jeste skup tehnike opreme i ureaja koje koriste termotehniki sistemi zgrade (KGH i STV), a kojima je potrebno napajanje elektrinom energijom; 45) postojea zgrada je zgrada izgraena na osnovu graevinske dozvole ili drugog odgovarajueg akta, kao i svaka druga zgrada koja se koristi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji; 46) primarna energija predstavlja energiju iz obnovljivih i neobnovljivih izvora koja nije pretrpela bilo kakvu konverziju ili proces transformacije; 47) referentne vrednosti date ovim pravilnikom su vrednosti u odnosu na koje se vri poreenje izraunatih vrednosti energetskih svojstava zgrada; 48) referentni klimatski podaci jesu skup odabranih klimatskih parametara koji su karakteristini za neko geografsko podruje; 49) sanitarna topla voda je topla voda dobijena grejanjem vode iz vodovodne mree; 50) svetlosni komfor predstavlja uslove koji omoguavaju dobro vienje, tano i brzo opaanje uz minimalno naprezanje oiju; 51) spoljna projektna temperatura, e [C] je proraunska temperatura spoljnog vazduha za izraunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog optereenja sa indeksima: zimska (H) i letnja (C); 52) staklenik je zastakljeni korisni deo zgrade koji predstavlja pasivni prijemnik suneve energije; 53) stvarni klimatski podaci jesu klimatski podaci dobijeni statistikom obradom prema meteorolokoj stanici najblioj lokaciji zgrade; 54) termika masa predstavlja delove termikog omotaa i strukture zgrade od materijala i u debljini koji omoguavaju akumulaciju toplote; 55) termiki omota zgrade ine svi elementi zgrade koji razdvajaju grejani od negrejanog dela zgrade, odnosno, celine zgrade sa razliitim uslovima komfora ili delova zgrade kod kojih dolazi do prekida grejanja usled privremenog nekorienja nekog prostora; 56) termotehniki sistem zgrade obuhvata sve potrebne instalacije, postrojenja i opremu za klimatizaciju, grejanje i hlaenje (u daljem tekstu: KGH sistemi), kao i sistem za pripremu STV; 57) termiko zoniranje zgrade obuhvata grupisanje pojedinih delova zgrade u skladu sa njihovim potrebama za odravanjem odreenih termikih uslova; 58) tehniki sistem zgrade ine sve potrebne instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u zgradu ili samostalno izvodi i namenjeni su za grejanje, hlaenje, ventilaciju, klimatizaciju, pripremu sanitarne tople vode (u daljem tekstu: STV), osvetljenje i proizvodnju elektrine energije (kogeneracija i fotonaponski sistemi); 59) tehniko-tehnoloka i funkcionalna celina zgrade predstavlja poseban deo zgrade koji je projektovan tako da se koristi nezavisno od ostalih posebnih delova zgrade; 60) toplotni komfor predstavlja psiholoko stanje koje odgovara ugodnom oseaju toplotnih uslova u prostoru, odnosno, kojima je postignuta toplotna ravnotea organizma. Objektivni parametri toplotnog komfora su: temperatura vazduha, srednja temperatura zraenja povrina, brzina kretanja vazduha i vlanost vazduha; 61) unutranja projektna temperatura, i [C] je zadata temperatura unutranjeg vazduha za izraunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog optereenja sa indeksima: zimska zimska (H) i letnja (C); 62) uslovi komfora su svi oni uslovi u zgradi (termiki, vazduni, vizuelni i zvuni) u kojima se neka osoba osea ugodno; 63) faktor oblika o = A/Ve, (m-1), je odnos izmeu povrine termikog omotaa zgrade (spoljne mere) i njime obuhvaene bruto zapremine zgrade; 64) faktor dnevne svetlosti (eng. daylight factor) je odnos osvetljenosti prirodnim svetlom u prostoriji i nivoa osvetljenosti spolja, izraen u procentima. lan 3 Ovaj pravilnik primenjuje se na: 1) izgradnju novih zgrada; 2) rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju i energetsku sanaciju postojeih zgrada; 3) rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, obnovu i revitalizaciju kulturnih dobara i zgrada u njihovoj zatienoj okolini sa jasno odreenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara, upisanih u Listu svetske kulturne batine i objekata u zatienim podrujima, u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara i sa uslovima organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatite kulturnih dobara; 4) zgrade ili delove zgrada koje ine tehniko-tehnoloku ili funkcionalnu celinu, a koje se prodaju ili daju u zakup. II ENERGETSKA SVOJSTVA ZGRADA lan 4 Energetska svojstva i naini izraunavanja toplotnih svojstava utvruju se za sledee kategorije zgrada: 1) stambene zgrade sa jednim stanom; 2) stambene zgrade sa dva ili vie stanova; 3) upravne i poslovne zgrade; 4) zgrade namenjene obrazovanju i kulturi; 5) grade namenjene zdravstvu i socijalnoj zatiti; 6) zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu; 7) zgrade namenjene sportu i rekreaciji; 8) zgrade namenjene trgovini i uslunim delatnostima; 9) zgrade meovite namene; 10) zgrade za druge namene koje koriste energiju. lan 5 Energetska efikasnost zgrade je ostvarena ako su ispunjena sledea svojstva zgrade: 1) obezbeeni minimalni uslovi komfora sadrani u Prilogu 5 - Uslovi komfora, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo; 2) potronja energije za grejanje, hlaenje, pripremu tople sanitarne vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade ne prelazi dozvoljene maksimalne vrednosti po m2 sadrane u Prilogu 6 - Metodologija odreivanja energetskih performansi zgrada: odreivanje godinje potrebne toplote za grejanje, ukupne godinje finalne i primarne energije, godinje emisije CO2, referentni klimatski podaci i preporuene vrednosti ulaznih parametara za proraun, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 6 Kod obezbeivanja efikasnog korienja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade, klimatski uslovi lokacije, poloaj i orijentacija zgrade, njena namena, uslovi komfora, materijali i elementi strukture zgrade i omotaa, ugraeni tehniki sistemi i ureaji, kao i izvori energije i kogeneracija i mogunost za korienje obnovljivih izvora energije. lan 7 Za postizanje energetske efikasnosti zgrada definie se: 1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade; 2) oblik i kompaktnost zgrade (faktor oblika); 3) toplotno zoniranje zgrade; 4) nain korienja prirodnog osvetljenja i osunanja; 5) optimizacija sistema prirodne ventilacije; 6) optimizacija strukture zgrade; 7) uslovi za korienje pasivnih i aktivnih sistema; 8) uslovi za korienje voda; 9) parametri za postizanje energetske efikasnosti postojeih i novoprojektovanih zgrada. Parametri iz stava 1. ovog lana sadrani su u Prilogu 4 - Tehniki zahtevi za postizanje energetske efikasnosti zgrada, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 8 Uz ispunjenje energetske efikasnosti zgrade potrebno je zadovoljiti i sve uslove komfora: 1) vazduni komfor; 2) toplotni komfor; 3) svetlosni komfor; 4) zvuni komfor. Uslovi iz stava 1. ovog lana sadrani su u Prilogu 5. lan 9 Higrotermika svojstva graevinskih materijala sadrana su u Tabeli 3.4.1.2 - Higrotermike osobine graevinskih materijala i proizvoda Priloga 3 - Toplotna zatita i difuzija vodene pare, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Za potrebe prorauna difuzije vodene pare moe da se koristi i srpski standard SRPS EN ISO 10456. lan 10 Toplotna, parodifuzijska i svojstva nepropustljivosti za vazduh graevinskih elemenata sadrana su u Prilogu 3. Najvee doputene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, Umax [W/(m2xK)], elemenata termikog omotaa zgrade, odnosno elemenata izmeu dve susedne termike zone, sadrane su u Tabeli 3.4.1.3 - Najvee dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, Umax [W/(m2xK)], za elemente termikog omotaa zgrade Priloga 3. Ove vrednosti se primenjuju i na unutranje graevinske konstrukcije koje se granie sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljanjeg vazduha (period grejanja) nia od 12 C. Nain provere toplotne akumulativnosti sadran je u Taki 3.2 - Toplotna akumulativnost Priloga 3. Nain provere difuzije vodene pare kroz graevinske elemente sadran je u Taka 3.3 - Difuzija vodene pare Priloga 3. lan 11 Toplotna svojstva i svojstva nepropustljivosti za vazduh zgrade ili dela zgrade koja se proveravaju su: 1) koeficijent transmisionog gubitka toplote, HT [W/K]; 2) koeficijent ventilacionog gubitka toplote, HV [W/K]; 3) specifini transmisioni toplotni gubitak, H'T [W/(m2xK)]; 4) ukupni zapreminski gubici toplote, qV [W/m3]; 5) efektivna toplotna akumulativnost zgrade, C [Wh/K]; 6) broj izmena vazduha zgrade, ili dela zgrade, n [1/h]. lan 12 Pri projektovanju termotehnikih sistema potrebno je predvideti elemente sistema grejanja, klimatizacije i ventilacije sa visokim stepenom korisnosti datim u Prilogu 6 i Prilogu 7 - Energetski pokazatelji za rashladne agregate koji se koriste za potrebe hlaenja u zgradama, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. lan 13 Sisteme centralnog grejanja potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omoguena centralna i lokalna regulacija i merenje potronje energije za grejanje. Kotlove i cevnu mreu sistema centralnog grejanja je potrebno projektovati i izvoditi tako da stepen korisnosti odgovara vrednostima sadranim u Prilogu 6. Cirkulacione pumpe razgranatih sistema, kod kojih se primenjuje kvantitativna regulacija potrebno je opremiti kontrolerom broja obrtaja povezanim sa sistemom kontrole prema stvarnim zahtevima prostora. lan 14 Sistem mehanike pripreme vazduha potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogueno korienje toplote otpadnog vazduha. Sistem vetakog dovoda vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa mogunou promene koliine sveeg vazduha prema stvarnim zahtevima prostora, sa ogranienjem minimuma potrebnog za ventilaciju u skladu sa namenom prostorije. Za centralnu ventilaciju zgrada mogu se koristiti reverzibilne toplotne pumpe za grejanje prostora zimi i za delimino hlaenje leti. Kanale za usis sveeg vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom od usisa do ulaska u klima komoru, u svrhu otklanjanja efekta toplotnog mosta i toplotnih gubitaka. Kanale za distribuciju pripremljenog vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom u delu zgrade koji nije klimatizovan, kao i sve delove kanalske mree gde moe doi do kondenzacije vlage iz okolnog vazduha. Dozvoljena je ugradnja rashladnih agregata sa efikasnou jednakom ili veom od vrednosti sadranih u Prilogu 7. Vazdune klimatizacione ureaje projektovati i izvoditi tako da mogu da koriste prirodno hlaenje, sa adijabatskom kontrolom. lan 15 U zgrade se ugrauju toplotno izolovani rezervoari u grejnim sistemima ili sistemima za toplu vodu koji ispunjavaju zahteve utvrene srpskim standardom SRPS EN 15332. Razvodna mrea tople vode mora biti ugraena unutar termikog omotaa zgrade, po pravilu smetena u instalacionom kanalu i izolovana u skladu zahtevima datim u Prilogu 6. lan 16 Energetski efikasni tehniki sistemi za osvetljenje koji se ugrauju u zgradu moraju da ispune i zahteve utvrene srpskim standardom SRPS EN 15193 - Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje. Efikasno korienje energije za rasvetu obezbeuje se prvenstveno korienjem dnevnog svetla, a ako to nije mogue, onda treba koristiti energetski efikasne svetiljke i pripadajue elemente. U nestambenim zgradama pored toga treba obezbediti regulaciju osvetljenosti u zavisnosti od inteziteta dnevne svetlosti i prisustva korisnika u prostoriji. III NAIN IZRAUNAVANJA TOPLOTNIH SVOJSTAVA ZGRADA lan 17 Utvrivanje ispunjenosti uslova energetske efikasnosti zgrade vri se izradom elaborata EE, koji je sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole ili uz zahtev za izdavanje reenja kojim se odobrava izvoenje radova na adaptaciji ili sanaciji objekta, kao i energetskoj sanaciji. lan 18 Proraun energetskih svojstava zgrade vri se za sledee kategorije: 1) godinja potrebna energija za grejanje; 2) godinja potrebna energija hlaenja; 3) godinja potrebna energija za ventilaciju; 4) godinja potrebna energija za pripremu sanitarne tople vode; 5) godinja potrebna energija za osvetljenje; 6) godinji gubici tehnikih sistema; 7) godinja isporuena energija; 8) godinja potrebna primarna energija; 9) godinja emisija CO2. lan 19 Tehniki i drugi zahtevi za proraune energetskih svojstava zgrade utvreni srpskim standardima sadrani su u Prilogu 2 - Metodologija prorauna potrebne energije za grejanje i hlaenje u zgradama, iskazivanje energetskih performansi zgrada i monitoring i verifikacija energetskih performansi zgrada, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo, a fizike veliine, oznake, jedinice i indeksi koji se koriste u proraunu potrebne energije za grejanje i hlaenje u zgradama sadrani i su u Prilogu 1 - Fizike veliine, oznake, jedinice i indeksi, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Godinja potronja energije za grejanje i hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje rauna se u skladu sa srpskim standardima SRPS EN ISO 13790, SRPS EN 15316, SRPS EN 15241, SRPS EN 15243, SRPS EN 15316-3, SRPS EN 15193, kao i nacionalnim specifinostima datim u Prilogu 6. Godinja potronja energije za grejanje, hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade odreuje se proraunom uz korienje propisanog softverskog paketa za datu lokaciju. Godinja potrebna energija koja je osnov za utvrivanje usklaenosti karakteristika zgrade sa propisanim zahtevima izraunava se za projektovane uslove korienja zgrade. lan 20 Emisija CO2, koja nastaje prilikom rada tehnikih sistema odreuje se na osnovu podataka za specifine emisije CO2 za pojedine energente, tako to se godinja potrebna primarna energija za rad tehnikih sistema, izraunata za odreeni energent, preraunava prema faktorima konverzije za specifine emisije CO2, sadranim u Prilogu 6. Pokazatelji emisije CO2, proizali kao posledica rada tehnikih sistema tretiranih u ovom pravilniku, iskazuju se u obliku godinjih emisija CO2 (kg), ili godinjih emisija CO2 po jedinici neto povrine unutar termikog omotaa zgrade, AN (kg/ m2a). lan 21 Elaborat EE se izrauje primenom Nacionalnog softvera za izraunavanje pokazatelja energetske efikasnosti zgrade, a na osnovu metodologije sadrane Prilogu 6. lan 22 Elaborat EE izrauje se na osnovu: 1) klimatskih karakteristika lokacije (1) spoljnih projektovanih temperatura gradova u Republici Srbiji sadranih u Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne temperature, H'e [C], za mesta u Republici Srbiji Priloga 3; (2) broja stepen dana i srednje temperature grejnog perioda za gradove u Republici Srbiji sadranih u Tabela 6.3 - Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja temperatura grejnog perioda H,mn za mesta u Republici Srbiji Priloga 6; (3) srednje mesene sume zraenja i srednja mesena temperatura sadranih u Tabela 6.9 - Srednje sume Sunevog zraenja i srednja mesena temperatura spoljnog vazduha Priloga 6; 2) podataka o lokaciji - situacioni plan zgrade sa poloajem zgrada u neposrednom okruenju i prikazom vrsta obrada povrina; 3) podataka o graevinskim materijalima, elementima i sistemima potrebnim za proraune sadranim su u Prilogu 3; 4) podataka o mainskoj i elektro opremi, ureajima i instalacijama. lan 23 Elaborat EE sadri: 1) podatke navedene u lanu 22. ovog pravilnika; 2) tehniki opis primenjenih tehnikih mera i reenja u projektu usklaenih sa ovim pravilnikom i to: (1) funkcionalne i geometrijske karakteristike zgrade, (2) primenjene materijale, (3) ugraene sisteme, (4) vrste izvora energije za grejanje, hlaenje i ventilaciju, (5) termotehnike instalacije, (6) sisteme rasvete, (7) upotrebu i uee obnovljivih izvora energije; 3) proraune sadrane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kojima se potvruje da projektovani graevinski elementi i zgrada, ili deo zgrade kao celina, sa pripadajuim tehnikim sistemima, ispunjavaju zahteve ovog pravilnika; 4) potrebnu godinju potronju energije za rad tehnikih sistema u zgradi (finalna energija) sadranu u Tabeli 6.1.a - Metodologija za odreivanje ukupne godinje potrebne energije Priloga 6; 5) godinju vrednost korienja ukupne primarne energije sadrane u Tabeli 6.12 - Faktori pretvaranja za proraunavanje godinje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote Priloga 6; 6) vrednosti emisije CO2, proraunate preko faktora datih u Tabeli 6.13 - Specifine emisije CO2 za pojedine vrste energenata Priloga 6. Navedene raunske vrednosti se dobijaju korienjem nacionalnog softverskog paketa propisanog za tu namenu, a rezultati se iskazuju na standardnom izlaznom formatu propisanog softverskog paketa. IV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 24 Do dana izbora programskog paketa iz lana 23. stav 2. ovog pravilnika, proraun i izraavanje energetskog razreda zgrade vri se na osnovu potrebne energije za grejanje QH,nd [kWh/(m2a)]. Od dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog lana, vrie se proraun potronje energije za grejanje, hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje. Do dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog lana za proraun energetskih svojstava zgrade, odnosno godinje potronje energije, elaborat EE sadri: 1) karakteristike omotaa objekta usklaene sa vrednostima koeficijenata prolaza toplote i vrednostima specifinog transmisionog gubitka, sadrane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kao i svim ostalim tehnikim uslovima sadranim u ovom pravilniku; 2) potronju energije za grejanje objekta usklaenu sa vrednostima datim u Tabela 6.11a i Tabela 6.11b i proraunatu prema uputstvima datim u Prilogu 6. lan 25 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 30. septembra 2012. godine. Prilog 1 FIZIKE VELIINE, OZNAKE, JEDINICE I INDEKSI Tabela 1.1 - Fizike veliine, oznake i jedinice Fizika veliinaOznakaOznaka Energetski koeficijent ureaja / postrojenjaep- irinabm TemperaturaC Emisivnost, stepen emisivnosti- PovrinaAm2 Korisna povrina zgradeANm2 Duinam Linijski koeficijent prolaza toploteW/(mK) Relativna vlanost vazduha% Broj izmena vazduhanh-1 Broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Pan50h-1 Masamkg Koeficijent takastog prolaza toplote_W/K Gustinakg/m3 Debljina slojadm Specifini toplotni kapacitetcJ/(kgK) tefan-Boltzman-ova konstanta (= 5,67x10-8)W/(m2K4) Temperatura, unutra (vazduh) iC Temperatura, unutranja povrina siC Temperatura, spolja (vazduh) eC Temperatura, spoljna povrina seC Razlika temperatura, TK Temperaturski faktor (faktor temperature)f Rsi- Temperaturska provodnostam2/s Karakteristika toplotne (termike) provodnostiLW/K Karakteristika toplotne provodnosti, osnovnaL 0W/K Karakteristika toplotne provodnosti, 2D-proraunL 2DW/K Karakteristika toplotne provodnosti, 3D-proraunL 3DW/K Termodinamika temperatura (T = + 273,15)TK Koeficijent transmisionih gubitaka toploteHTW/K Koeficijent ventilacionih gubitaka toploteHVW/K Zapremina, netoVm3 Zapremina, brutoVem3 Koeficijent prolaza toploteUW/(m2K) Koeficijent prolaza toplote, prozorUWW/(m2K) Koeficijent prolaza toplote, okvir prozoraUfW/(m2K) Koeficijent prolaza toplote, zastakljenjeUgW/(m2K) Otpor prolazu toplote (= 1/)RTm2K/W Otpor prolazu toplote, gornja granina vrednostR'Tm2K/W Otpor prolazu toplote, donja granina vrednostR"Tm2K/W Toplotna otpornost vazdunog sloja / prostoraRgm2K/W Toplotna otpornost negrejanog prostoraRum2K/W Toplotna provodljivostW/(mK) Koliina toploteQJ Ws Nm Protok toplote (toplotni fluks)uW Specifini toplotni protok (specifini toplotni fluks)qW/m2 Koeficijent prelaza toplotehW/(m2K) Koeficijent prelaza toplote, unutranjihiW/(m2K) Koeficijent prelaza toplote, spoljniheW/(m2K) Otpor prelazu toplote, unutranjiRsim2K/W Otpor prelazu toplote, spoljanjiRsem2K/W Vremets Tabela 1.2 - Indeksi IndeksZnaenjePoreklo znaenja (engl.) aVazduhair angodinjeannual Bbruto ckarakteristinocharacteristic Chlaenjecooling delisporuenodelivered espoljaexternal elelektrina energijaelectric fventilator, okvirfan, frame gtle, stakloground, glazing hasovnahourly Hgrejanje, grejanoheating, heated iunutranjeinternal jnabrajanje Losvetljenjelighting lsgubicilosses mmesenimonthly Nnetonet Psnagapower ssolarnisolar sespoljanja povrinaexternal surface seassezonskaseasonal shzasenenjeshading siunutranja povrinainternal surface Ttransmisijatransmission totukupnototal unegrejanounheated vventilisanoventilated Vventilacija, zapreminaventilation, volume wprozorwindow Wtopla vodahot water xdodatnoextra Prilog 2 METODOLOGIJA PRORAUNA POTREBNE ENERGIJE ZA GREJANJE I HLAENJE U ZGRADAMA, ISKAZIVANJE ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA I MONITORING I VERIFIKACIJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA Tabela 2.1 - Definicije i terminologija Oznaka standarda:Naziv standarda / primena: SRPS EN ISO 7345Toplotna izolacija - Fizike veliine i definicije SRPS EN ISO 9288Toplotna izolacija - Prenos toplote zraenjem - Fizike veliine i definicije SRPS EN ISO 9251Toplotna izolacija - Uslovi prenosa toplote i svojstva materijala - Renik SRPS EN 12792Ventilacija zgrada - Simboli, terminologija i grafiki simboli Uslovi toplotnog komfora i kvalitet unutranjeg vazduha odreeni su standardom SRPS EN ISO 7730 i dokumentom CR 1752 (Tehniki izvetaj), kao i standardom SRPS EN 15251. Tabela 2.2 - Kljuni standardi StandardOpis: SRPS EN ISO 13790 Ukupna potrebna energija za grejanje i hlaenje (uzimajui u obzir gubitke i dobitke toplote). SRPS EN 15315 Primarna energija i emisija CO2. SRPS EN 15217 Smernice za iskazivanje energetske performanse (za energetski sertifikat) i smernice za iskazivanje zahteva (za regulativu). Sadraj i oblik Sertifikata o energetskoj performansi. SRPS EN 15378 Pregledi (kontrole) ureaja za obezbeenje tople vode. SRPS EN 15240 Pregledi (kontrole) ureaja za pripremu vazduha za klimatizaciju. SRPS EN 15239 Pregledi (kontrole) ureaja za ventilaciju. SRPS EN 15193 Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje Tabela 2.3 - Standardi podrke kljunim standardima StandardNaziv na engleskom jezikuNaziv na srpskom jeziku Standardi neophodni za primenu standarda SRPS EN ISO 13790 SRPS EN ISO 13789 Thermal performance of buildings - Transmission and ventilation heat transfer coefficients - Calculation method Toplotne performanse zgrada - Transmisioni i ventilacioni koeficijenti prolaza toplote SRPS EN 15232 Calculation methods for energy efficiency improvements by the application of integrated building automation systems Metodi prorauna za poboljavanje energetske efikasnosti primenom integrisanih sistema automatike u zgradama SRPS EN 15241 Ventilation for buildings - Calculation methods for energy losses due to ventilation and infiltration in commercial buildings Ventilacija zgrada - Metodi prorauna gubitaka energije usled ventilacije i infiltracije u komercijalnim (poslovnim) zgradama SRPS EN 15243 Ventilation for buildings - Calculation of room temperatures and of load and energy for buildings with room conditioning systems Ventilacija zgrada - Proraun temperatura prostorije i optereenja i energije za zgrade sa sistemima za klimatizaciju prostorija SRPS EN 15316-1 Heating systems in buildings - Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies - Part 1: General Sistemi grejanja u zgradama - Metod prorauna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema SRPS EN 15316-2-1 begin_of_the_skype_highlighting 15316-2-1 end_of_the_skype_highlighting Heating systems in buildings - Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 2-1 Space heating emission systems Sistemi grejanja u zgradama - Metod prorauna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema - Deo 2-1: Sistemi sa zraenjem toplote u prostor SRPS EN 15316-4 Heating systems in buildings - Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 4: Space heating generation systems Sistemi grejanja u zgradama - Metod prorauna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema - Deo 4: Sistemi koji generiu toplotu u prostoru SRPS EN 15316-3 Heating systems in buildings - Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies - Part 3: Domestic hot water systems Sistemi grejanja u zgradama - Metod prorauna energetskih zahteva (potreba) sistema i efikasnosti sistema - Deo 3: Sistemi za sanitarnu toplu vodu SRPS ISO 13600 Technical energy systems - Basic concepts Tehniki energestki sistemi - Osnovni koncepti Metode za obezbeivanje podataka o graevinskim elementima i sistemima - PRORAUNI SRPS EN 1745 Masonry and masonry products - Methods for determining design thermal values Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje - Metode odreivanja projektnih toplotnih vrednosti SRPS EN 410 Glass in building - Determination of luminous and solar characteristics of glazing Staklo u zgradarstvu - Odreivanje svetlosnih i solarnih karakteristika zastakljenja (ostakljenja, stakla) SRPS EN 673 Glass in building - Determination of thermal transmittance (U value) - Calculation method Staklo u graevinarstvu - Odreivanje toplotne propustljivosti (koeficijenta prolaza toplote) ( vrednost) - Metod prorauna SRPS EN ISO 10077-1 Thermal performance of windows, doors and shutters - Calculation of thermal transmittance - Part 1: General Toplotne performanse prozora, vrata i zaklona - Proraun koeficijenta prolaza toplote - Deo 1: Opte SRPS EN ISO 10077-2 Thermal performance of windows, doors and shutters - Calculation of thermal transmittance - Part 2: Numerical method for frames Toplotne performanse prozora, vrata i zaklona - Proraun koeficijenta prolaza toplote - Deo 2: Numeriki metod za okvire SRPS EN ISO 6946 Building components and building elements - Thermal resistance and thermal transmittance - Calculation method Komponente i elementi zgrade - Toplotna otpornost i koeficijent prolaza toplote SRPS EN 15241 Ventilation for buildings - Calculation methods for energy requirements due to ventilation systems in buildings Ventilacija zgrada - Metode prorauna energetskih zahteva koji proizilaze iz sistema za ventilaciju u zgradama SRPS EN 15242 Ventilation for buildings - Calculation methods for the determination of air flow rates in buildings including infiltration Ventilacija zgrada - Metode prorauna za odreivanje nivoa protoka vazduha u zgradama, ukljuujui infiltraciju SRPS EN 15243 Ventilation for buildings - Calculation of room temperatures and of load and energy for buildings with room conditioning systems Ventilacija zgrada - Metode prorauna temperatura u prostorijama i optereenja i energije za zgrade sa sistemima za klimatizaciju SRPS EN ISO 10211 Thermal bridges in building construction - Heat flows and surface temperatures - Detailed calculations Toplotni mostovi u konstrukciji zgrade - Toplotni protoci i povrinske temperature - Detaljni prorauni SRPS EN ISO 13370 Thermal performance of buildings - Heat transfer via the ground - Calculation methods Toplotne karakteristike zgrada - Prenoenje toplote preko tla - Metode prorauna SRPS EN 13947 Thermal performance of curtain walling - Calculation of thermal transmittance Toplotne performanse zid-zavesa - Proraun koeficijenta prolaza toplote SRPS U.J5.520 Toplotna tehnika u graevinarstvu - Proraun difuzije vodene pare u zgradama SRPS U.J5.530 Toplotna tehnika u graevinarstvu - Proraun faktora priguenja oscilacija temperature i proraun kanjenja oscilacija temperature kroz spoljanje pregrade zgrada u letnjem periodu Metode za obezbeivanje podataka o graevinskim elementima i sistemima - ISPITIVANJA SRPS EN 12412-2 Thermal performance of windows, doors and shutters - Determination of thermal transmittance by hot box method - Part 2: Frames Toplotne performanse prozora, vrata i zaklona - Odreivanje koeficijenta prolaza toplote metodom tople kutije (hot-box metod) SRPS EN ISO 12567 Thermal performance of windows and doors - Determination of thermal transmittance by hot box method Toplotne performanse prozora i vrata - Odreivanje koeficijenta prolaza toplote metodom tople kutije SRPS EN 1026Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Metod ispitivanja SRPS EN ISO 12569 Thermal insulation in buildings - Determination of air change in buildings - Tracer gas dilution method Toplotna izolacija u zgradama - Odreivanje izmene vazduha u zgradama - Metod sa razreenim gasnim tragom SRPS EN 13829 Thermal performance of buildings - Determination of air permeability of buildings - Fan pressurization method Termike performanse zgrada - Odreivanje vazdune propustljivosti zgrada - Metod ventilatora pod pritiskom SRPS ISO 9869 Thermal insulation - Building elements - In-situ measurement of thermal resistance and thermal transmittance Toplotna izolacija - Elementi zgrade - merenja toplotne otpornosti i koeficijenta prolaza toplote na licu mesta SRPS U.A2.020 Ispitivanje graevinskih materijala - Odreivanje koeficijenta provodljivosti toplote metodom grejne ploe SRPS U.A2.023 Toplotna tehnika u graevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare malim mernim posudama SRPS U.A2.024Toplotna tehnika u graevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare pomou komora SRPS U.J5.060 Toplotna tehnika u visokogradnji - Laboratorijske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u graevinskim konstrukcijama zgrada SRPS U.J5.062 Toplotna tehnika u visokogradnji - Terenske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u graevinskim konstrukcijama zgrada SEPS U.J5.082 Toplotna tehnika u graevinarstvu - Merenje specifinih toplotnih gubitaka zgrada ili delova zgrada SRPS U.J5.100(1)Toplotna tehnika u graevinarstvu - Vazduna propustljivost stana Napomena 1: Ispitivanja mogu da vre od strane ATS akreditovane laboratorije, u okviru obima akreditacije. Priznavanje stranih dokumenata o usaglaenosti reguliu odgovarajui domai propisi. (1) Napomena 2: Odnosi se na metod ispitivanja, izuzev kriterijuma za ocenu, koji su dati u ovom pravilniku.Napomena 3: Za originalne SRPS standarde naziv je dat na srpskom jeziku. Prilog 3 TOPLOTNA ZATITA I DIFUZIJA VODENE PARE U ovom prilogu definisani su osnovni - opti principi fizike zgrade u delu koji se odnosi na toplotnu zatitu, toplotnu akumulativnost i difuziju vodene pare, koje treba slediti pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji (revitalizaciji) zgrada ili delova zgrada. 3.1 Toplotna zatita i gubici toplote - metodologija Metodologija koja se primenjuje za odreivanje parametara toplotne zatite zgrade ili dela zgrade zasnovana je na sledeim osnovnim svojstvima: koeficijenti prolaza toplote graevinskih elemenata; koeficijenti transmisionog gubitka toplote; ventilacioni gubici toplote (infiltracija vazduha); specifini transmisioni gubici toplote; ukupni zapreminski gubici toplote. U primeni propisane metodologije neophodno je poznavanje optih principa fizike zgrade, koji se pre svega odnose na: kontrolu unutranjih povrinskih temperatura; proraun difuzije vodene pare; proraun toplotne akumulativnosti. Tabela 3.1.1 - Metodologija za odreivanje parametara toplotne zatite zgrade ili dela zgrade VeliinaNain proraunaOpis / kriterijum Koeficijent prolaza toplote graevinskog elementa, U [W/(m2K)] U = 1 Rsi + R + Rse Ocena: U Umax R [2K/W] je toplotna otpornost graevinskog elementa, a Rsi i Rse su prelazne otpornosti Koeficijent transmisionog gubitka toplote, HT [W/K] HT = E(Fxi Ui Ai) + HTB HTB = AUTB A AUTB = 0,10 W/(m2K) Prenos toplote kroz termiki omota zgrade (ili dela zgrade); uticaj toplotnih mostova Koeficijent ventilacionog gubitka toplote, HV [W/K] HV = a cp V n V - zapremina grejanog prostora [m3] n - broj izmena vazduha na as [h-1] Broj izmena vazduha Specifini transmisioni gubitak toplote, H'T [W/(m2K)] H'T = HT[W/(m2K)] A Ocena: H'T H'T,max A[m2] je povrina termikog omotaa zgrade Ukupni zapreminski gubici toplote, qV [W/m3] qV = HT + HV Ve Ukupni gubici toplote - transmisioni i ventilacioni Prorauni fizikih veliina navedenih u Tabeli 3.1.1 sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrauje se u skladu sa vaeim standardima i propisima. 3.2 Toplotna akumulativnost Proraun toplotne akumulativnosti netransparentnih spoljnih graevinskih elemenata zgrada (spoljni zidovi, krovovi) za letnji period vri se u skladu sa standardom SRPS U.J5.530, korienjem sledeih veliina: faktor priguenja amplitude oscilacije temperature, [-]; kanjenje oscilacije temperature, [h]. Ove veliine ograniene su najmanjim dozvoljenim vrednostima, datim u tabeli 3.2.1 i tabeli 3.2.2. Tabela 3.2.1 - Najmanje dozvoljene vrednosti faktora priguenja amplitude oscilacije temperature, min [-] Graevinski elementmin [-] Ravni krovovi25 Svi spoljni zidovi, osim onih koji su na severnoj strani15 Spoljni zidovi na severnoj strani10 Tabela 3.2.2 - Najmanje dozvoljene vrednosti kanjenja oscilacije temperature, min [h] Graevinski elementmin [h] Ravni krovovi hladnjaa14 Ravni krovovi, osim ravnih krovova hladnjaa10 Spoljni zidovi i kosi krovovi ka zapadnoj i jugozapadnoj strani8 Spoljni zidovi i kosi krovovi ka junoj i jugoistonoj strani7 Spoljni zidovi i kosi krovovi na istonoj, severoistonoj i severozapadnoj strani6 Ukoliko je za krovove > 45, ne postavljaju se zahtevi za vrednost [h]. Ukoliko je za zidove > 35, ne postavljaju se zahtevi za vrednost [h]. Za spoljne netransparentne ventilisane graevinske elemente (osim za slabo ventilisane) ne postavljaju se zahtevi za vrednost [-] ukoliko je povrinska masa elementa bez obloge vea (ili jednaka) 100 kg/m2. Ukoliko je povrinska masa elementa bez obloge manja od 100 kg/m2, koeficijent prolaza toplote elementa mora da bude manji od 0,35 W/(m2xK). Sve transparentne (i polutransparentne) povrine u boravinim prostorijama, osim one koje su na severu, severoistoku i severozapadu (pri azimutu: 0 - 45i 315 - 360), moraju da imaju netransparentnu zatitu od direktnog Sunevog zraenja u letnjem periodu. Orijentacija, j (azimut i nagib), zastakljene povrine se, pojednostavljeno, odreuje prema tabeli 6.10. Detaljni postupci za proraun toplotne akumulativnosti graevinskih elemenata sadrani su u standardu SRPS EN ISO 13786. Prorauni fizikih veliina i parametara kojima se proverava toplotna akumulativnost graevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrauje se u skladu sa vaeim standardima i propisima. 3.3 Difuzija vodene pare Difuzija vodene pare izraunava se za spoljne graevinske konstrukcije i konstrukcije koje se granie sa negrejanim prostorijama, osim za konstrukcije koje se neposredno granie sa terenom (pod na tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve graevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgraene na nain da se vodena para u projektnim uslovima na njihovim povrinama ne kondenzuje. Zgrada mora biti projektovana i izgraena na nain da se kod namenskog korienja vodena para koja zbog difuzije prodire u graevinsku konstrukciju, ne kondenzuje. U sluaju da doe do kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se nakon raunskog perioda isuivanja mora sasvim osloboditi iz graevinske konstrukcije. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do oteenja graevinskih materijala (na primer korozija, pojava bui). Za izraunavanje higrotermikih karakteristika graevinskih elemenata i konstrukcija, difuzije vodene pare, kondenzacije i isuenja, kao i opasnosti od povrinske kondenzacije (oroavanje), primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u opcijama: 1) sloeni godinji kumulativni proraun; 2) Glaser-ov postupak. Ukoliko se proraun vri na osnovu Glaser-ovog postupka, koristi se metod prorauna prema SRPS U.J5.520. Higrotermike karakteristike materijala usvajaju se prema Tabeli 3.4.1.2 ovog pravilnika. U tabeli 3.4.1.2 dat je pregled osnovnih higrotermikih osobina graevinskih materijala. Uporedo se mogu koristiti i podaci prema tabelama standarda SRPS EN ISO 10456, za srednju temperaturu za primenu u graevinarstvu jednaku 23C i pri praktinom sadraju vlage koji odgovara korienju graevinskog materijala. Ovo su proraunske - projektne vrednosti, navedene kao prosene vrednosti za primenu u graevinarstvu. Nie vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti i higrotermike osobine novih materijala dokazuju se ispitivanjima. Ispitivanja se vre u skladu sa vaeim standardima i propisima. Procedure za izdavanje dokaza o usaglaenosti na osnovu stranih isprava i znakova usaglaenosti regulisane su vaeim domaim propisima. Prorauni fizikih veliina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pare graevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrauje se u skladu sa vaeim standardima i propisima. 3.3.1 Dozvoljena temperatura unutranje povrine Dozvoljena temperatura unutranje povrine spoljne graevinske konstrukcije na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da bude vea od temperature take rose, s [C], za date projektne uslove (temperatura i relativna vlanost vazduha u prostoriji). Minimalna toplotna otpornost za spreavanje oroavanja unutranje povrine, Rmin [m2K/W], graevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta (osnovni deo graevinskog elementa) izraunava se za uslove perioda grejanja (zimski period), na sledei nain: Rmin Rsi i - e - (Rsi - Rse) i - s Pri emu je Rse = 0,04 m2K/W, a vrednost Rsi se, zbog mogunosti pojave spreenog strujanja vazduha (nametaj, zakloni i sl.) usvaja sa (najmanje) Rsi = 0,25 m2K/W. Za transparentne graevinske elemente primenjuje se uobiajena vrednost: Rsi = 0,17 m2K/W. Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od oroavanja merodavna je temperature take rose, s [C], odreena prema tabeli 3.3.1.1 pri vrednosti si,crit = s. Tabela 3.3.1.1 - Temperature take rose, s [C], u zavisnosti od relativne vlanosti vazduha, i [%], i temperature vazduha i [C] i [C] s [C] i [%] 3035404550556065707580859095 3010,512,914,916,818,420,021,422,723,925,126,227,228,229,1 299,712,014,015,917,519,020,421,723,024,125,226,227,228,1 288,811,113,115,016,618,119,520,822,023,224,225,226,227,1 278,010,212,214,115,717,218,619,921,122,223,324,325,226,1 267,19,411,413,214,816,317,618,920,121,222,323,324,225,1 256,28,510,512,213,915,316,718,019,120,321,322,323,224,1 245,47,69,611,312,914,415,817,018,219,320,321,322,323,1 234,56,78,710,412,013,514,816,117,218,319,420,321,322,2 223,65,97,89,511,112,513,915,116,317,418,419,420,321,2 212,85,06,98,610,211,612,914,215,316,417,418,419,320,2 201,94,16,07,79,310,712,013,214,415,416,417,418,319,2 191,03,25,16,88,39,811,112,313,414,515,516,417,318,2 180,22,34,25,97,48,810,111,312,513,514,515,416,317,2 17-0,61,43,35,06,57,99,210,411,512,513,514,515,316,2 16-1,40,52,44,15,67,08,29,410,511,612,613,514,415,2 15-2,2-0,31,53,24,76,17,38,59,610,611,612,513,414,2 14-2,9-1,00,62,33,75,16,47,58,69,610,611,512,413,2 13-3,7-1,9-0,11,32,84,25,56,67,78,79,610,511,412,2 12-4,5-2,6-1,00,41,93,24,55,76,77,78,79,610,411,2 11-5,2-3,4-1,8-0,41,02,33,54,75,86,77,78,69,410,2 10-6,0-4,2-2,6-1,20,11,42,63,74,85,86,77,68,49,2 3.3.2 Dozvoljene vrednosti upijanja vlage - spoljni zavrni slojevi Dozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljanjeg zavrnog sloja graevinske konstrukcije - zatitno-dekorativnih nanosa debljine manje od 0,005 m, odreene preko vrednosti ekvivalentne debljine, r [m], iznose: r = d x 2, gde je d [m] debljina, a [-] relativni koeficijent difuzije vodene pare zatitno-dekorativnog nanosa. 3.3.3 Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacije Ukupna koliina kondenzovane vlage ne sme prei da bude vea od: 1 kg/m2 u optem sluaju; 0,5 kg/m2 ukoliko se kondenzacija deava u slojevima - materijalima koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobaanja vlage; u sluaju kondenzacije u sloju drveta, najvei doputeni porast sadraja vlage za 5% u odnosu na poetni maseni sadraj vlage; u sluaju kondenzacije u materijalima na bazi drveta, najvei doputeni porast sadraja vlage iznosi 3% u odnosu na poetni maseni sadraj vlage. Ukupna masena vlanost materijala u graevinskom elementu na kraju perioda kondenzacije, X'uk [%]: X'uk = X'r + X'dif X'r [%] - prosena raunska vlanost materijala, prema tabeli 3.3.3.1 X'dif [%] - masena vlanost nastala usled kondenzacije. Mora da bude ispunjen uslov: X'uk ( X'max gde je najvea dozvoljena masena vlanost za sloj materijala u kome se deava kondenzacija X'max = X'r + X'dif, max X'dif, max = qmax 100 dr 0 0 [kg/m3] je zapreminska masa materijala, u suvom stanju, prema tabeli 3.3.3.1, ili 3.4.1.2 Raunska debljina, dr [m], sloja graevinskog elementa u kome se deava kondenzacija, za sluaj kondenzne povrine ima sledee vrednosti: za sloj poroelijastog betona ili betona sa lakim agregatom, dr = 0,02 m; za opeku, dr = 0,05 m; za ostale materijale usvaja se da je dr = d (d je debljina sloja), ali ne vee od 0,07 m. Za sluaj kondenzne zone, dr je jednako irini kondenzne zone. Vrednost qmax [kg/m2] predstavlja najveu dozvoljenu koliinu kondenzovane vodene pare u graevinskom elementu na zavretku razdoblja difuzije vodene pare, koja ima sledee vrednosti: u optem sluaju, qmax = 1,0 kg/m2; ukoliko kondenzacija nastaje na dodirnim povrinama slojeva od kojih jedan sloj nema mogunost preuzimanja vlage (npr.: sluaj dodirnih povrina vlaknastih toplotnoizolacionih materijala (ili vazdunih slojeva) i slojeva parne brane (ili betonskih slojeva), qmax = 0,5 kg/m2; za drvene konstrukcije, qmax = 0,05 x dr x 0 (kg/m2); za materijale na bazi drveta (lake graevinske ploe na bazi drvene vune i vieslojne lake graevinske ploe od penastih sintetikih izolatora i drvene vune se izuzimaju), qmax = 0,03 x dr x 0 (kg/m2). Tabela 3.3.3.1 - Vrednosti 0 [kg/m3] i X'r [%] Materijal 0 [kg/m3] X'r [%] Beton Beton sa tekim agregatom 24001,8 22002,0 20002,2 18002,4 Beton sa lakim agregatom 16009,4 140010,7 120012,5 Beton sa dodacima od opeke800 - 17003,5 Ekspandirani beton, penobeton i gasbeton 12003,3 10004,0 8005,0 6006,7 5008,0 40010,0 Drvobeton (durisol, i sl.) 8009,3 55013,5 Opeka Puna opeka1400 - 20001,5 uplja opeka1200 - 14002,4 Malter Produni i cementni900 - 15008,0 Toplotnoizolacioni malter300 - 8004,5 Drvo i proizvodi od drveta Drvo500 - 80015,0 Ploe od drvene vune i trske200 - 55014,0 Tvrdo presovane ploe (panel, lepljenica, iverice)-10,0 Toplotnoizolacioni materijali Mineralni vlaknasti neorganski materijali (staklena vuna, kamena vuna)15 - 2001,5 Mineralni vlaknasti materijali organskog porekla (morska trava, drvo, treset, slama, kokos i sl.)-15,0 Pluta100 - 20010,0 Penasti sintetiki materijali Polistiren10 - 505,0 Poliuretanska pena, tvrda, IPN28 - 553,0 3.3.4 Proraun difuzije vodene pare i proraun isuenja Za potrebe pojednostavljenog prorauna (Glaser-ov postupak) usvajaju se sledee vrednosti: Za period kondenzacije: Zona A - obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) iznosi do H'e = -15 C, temperatura spoljnjeg vazduha za proraun kondenzacije iznosi e = -5 C, relativna vlanost spoljnjeg vazduha iznosi e = 90%, relativna vlanost i temperatura unutranjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednou i = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana; Zona B - obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) nia od H'e = -15 C, temperatura spoljnjeg vazduha iznosi e = -10 C, relativna vlanost spoljnjeg iznosi e = 90%, relativna vlanost i temperatura unutranjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednou i = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana. Spoljne projektne temperature za period grejanja odreene su tabelom 3.3.4.1. Za mesta koja nisu obuhvaena Tabelom 3.3.4.1, usvajaju se podaci koji su navedeni za najbliu lokaciju. Za period isuenja: dozvoljeno trajanje isuenja iznosi 90 dana za mesta koja pripadaju Zoni A, a 60 dana za mesta koja pripadaju Zoni B. Temperature i relativne vlanosti vazduha iznose i = e = 18 C, i = e = 65%. Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne temperature, H'e [C], za mesta u Republici Srbiji MESTOH'eMESTOH'e Banatski Karlovac-13,2Kopaonik-20,1 Beograd-12,1Leskovac-17,4 Beej-15,8Loznica-13,7 Valjevo-14,4Ni-14,5 Vranje-15,3Novi Sad-14,8 Vrac-15,4Pe-18,1 Veliko Gradite-14,1Poega-18,3 Dimitrovgrad-15,8Prizren-18,4 Zajear-17,5Pritina-19,8 Zlatibor-16,0Sjenica-23,7 Zrenjanin-14,8Sombor-15,1 Kikinda-15,3Sremska Mitrovica-15,0 Kraljevo-14,7Surin - Beograd-13,0 Kruevac-16,2Crni Vrh-18,5 Kragujevac-15,0uprija-15,2 Za zgrade sa klimatizacijom ili sa veim oslobaanjem vodene pare dozvoljeno vreme isuenja odreuje se na osnovu karakteristika procesa - unutranjih mikroklimatskih uslova, ali ne sme da bude due od: 90 dana (u Zoni A), odnosno 60 dana (u Zoni B). 3.4 Toplotna zatita i gubici toplote - metod prorauna 3.4.1 Koeficijent prolaza toplote graevinskog elementa, U [W/(m2K)] Koeficijent prolaza toplote graevinskog elementa, U [W/(m2xK)], proraunava se, u optem sluaju - za graevinski element jednostavne heterogenosti, saglasno standardu SRPS EN ISO 6946, na sledei nain: Vrednosti Rsi i Rse navedene su u tabeli 3.4.1.1. Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti, m [ W/(mxK)], m-tog sloja elementa, debljine d [m], usvaja se prema tabeli 3.4.1.2, ili se dokazuje ispitivanjem u skladu sa vaeim standardima i propisima. Tabela 3.4.1.1 : Otpor prelazu toplote i Fxi vrednosti Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko graevinskog elementa odreenog tipa Otpor prelazu toplote, m2xK/W Faktor korekcije temperature, Fxi RsiRseRsi + Rse Graevinski elementi koji se granie sa spoljnim vazduhom Spoljni zid neventilisani0,130,040,171,0 ventilisani0,130,130,261,0 Ravni krovovi: neventilisani0,100,040,141,0 ventilisani0,100,100,201,0 Meuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza: neventilisani0,170,040,211,0 ventilisani0,170,170,341,0 Kosi krovovi: neventilisani0,100,040,141,0 ventilisani0,100,100,201,0 Graevinski elementi koji se granie sa negrejanim prostorima Zid ka negrejanom prostoru0,130,130,260,5 Meuspratna konstrukcija ka negrejanom krovnom prostoru0,100,100,200,8 Meuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora0,170,170,340,5 Zid ka negrejanoj zimskoj bati (stakleniku), sa spoljnim zastakljenjem zimske bate: Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(m2xK)0,130,130,260,7 Izolaciono staklo, U 2,5 W/(m2xK) 0,6 Poboljano staklo, U 1,6 W/(m2xK) 0,5 Graevinski elementi u kontaktu sa tlom zid u tlu, ili delimino ukopan0,130,00,130,6 pod na tlu0,170,00,170,5 Meuspratna konstrukcija u tlu0,100,00,100,6 Graevinski elementi izmeu dva grejana prostora razliite temperature Zid izmeu zgrada, zid koji razdvaja prostore razliitih korisnika, ili zid ka grejanom stepenitu 0,130,080,210,8 Meuspratna konstrukcija koja razdvaja prostor izmeu razliitih korisnika 0,100,080,180,8 Tabela 3.4.1.2 - Higrotermike osobine graevinskih materijala i proizvoda Materijal / proizvod Gustina, kg/m3 Specifina toplota, c J/(kgxK) Toplotna provodljivost, W/(mxK) Relativni koeficijent difuzije vodene pare, I ZIDOVI 1. Puna opeka (upljikavost 0 do 15 %) 1 8009200,7612 1 6009200,649 1 4009200,587 1 2009200,475 2. uplji blokovi i i uplja opeka (gustina zajedno sa otvorima) 1 4009200,616 1 2009200,524 3. Porozna opeka8009200,332,5 4. Klinker opeka, puna klinker opeka, uplja 1 9008801,0535 1 7008800,7930 5. Blokovi od elektrofilterskog pepela1 5009200,585 1 3009200,474 6. Silikatna puna opeka2 0009201,1020 1 8009200.9916 1 6009200.7913 7. Silikatna uplja opeka (gustina zajedno sa otvorima) 1 4009200,707 1 2009200,564 8. Porolit1 2009200,524 9. Termo ljakoblok (gustina zajedno sa otvorima) 1 6009200,644 1 4009200,584 1 2009200,524 10. Blokovi od porobetona 4408600,135 4608600,145 5008600,165 6508600,185 11. Blokovi od gas betona 8001 0500,357 6001 0500,275 12. Puni blokovi od lakog betona1 0008400,474 1 2008400,525 1 4008400,647 1 6008400,809 13. Betonski blokovi sa otvorima u dva reda od lakog betona (gustina bez otvora) 1 0001 0500,442 1 2001 0500,493 1 4001 0500,564 14. Isto kao 13, otvori u tri reda (gustina bez otvora) 1 4001 0500,495 1 6001 0500,566 15. Zid od prirodnog kamena2 0009201,1622 16. Betonski uplji blokovi sa otvorima u tri reda (gustina zajedno sa otvorima) 1 6009600,7410 17. Porozna opeka 0,22-0,35 II MALTERI 18. Kreni malter1 6001 0500,8110 19. Poduni kreni malter1 7001 0500,8515 1 8001 0500,8720 1 9001 0500,9925 20. Cementni malter2 1001 0501,4030 Cementni estrih2 2001 0501,4030 21. Pigmentni fasadni malter1 8501 0500,7015 22. Cementni malter + lateks (sintetiki dodaci)1 9001 0500,7030 23. Gipsani i kreno gipsani malter1 5009200,709 Laki gipsani malter1 0009200,474 24. Perlit malter5001 0500,134 Toplotnoizolacioni malter6009200,196 Gipsani malter na trsci1 0009200.473 Gipsani malter na rabic mrei1 2009200,584 III PRIRODNI KAMEN I ZEMLJA 25. Granit, kristalasti kriljac 2 600 do 2800 9203,565 26. Gusti krenjak, dolomit, mermer 2 600 do 2 850 9202,3 do 3,565 27. Pear, amorfni krenjak2 6009201,750 28. Pesak i sitni ljunak 1 500 do 2 000 8401,2 do 1,715 29. Zaraslo zemljite, humus 1 500 do 2 000 8401,5 do 2,650 IV MATERIJALI ISPUNA I NASIPNI MATERIJALI 30. Pesak, suvi1 8008400,581,4 31. ljunak, suvi1 7008400,811,5 32. Usitnjena opeka8008400,411,3 33. Usitnjena pluta508400,041,1 34. Perlit, nasut1008400,051,3 35. Keramzit, nasut4008400,221,3 36. Piljevina2502 0900,091,2 37. Nasuta zemlja (vlana)1 7008402,1 V BETONI 38. Betoni sa kamenim agregatima2 5009602,3390 2 4009602,0460 2 2009601,5130 2 0009601,1622 1 8009600,9315 39. Keramzit beton1 4001 0000,5810 1 2001 0000,476 1 0001 0000,384 8001 0000,293 40. Pareni, gas betoni8001 0500,297 6001 0500,235 5001 0500,193 4001 0500,142 41. Beton od usitnjene opeke1 6009200,766 1 4009200,584 1 2009200.473 42. ljakobeton1 6009600,765 1 4009600,584 1 2009600,473 VI MATERIJALI ZA OBLAGANJA 43. Gips - kartonske ploe - do 15 mm9008400,2112 - do 18 mm9008400,238 44. Pune gipsane ploe1 4008400,7012 1 2008400,588,5 1 0008400,476 45. Gipsane ploe sa punjenjem, otvorima ili porozne 8008400,354 6008400,293 46. Klinker ploice1 9009201,05100 47. Ploice od opeke1 8009200,7920 48. Fasadne ploe, glazirane1 8009200,92300 49. Keramike ploice - zidne, glazirane1 7009200,87200 - podne, neglazirane2 3009201,28200 50. Keramiki mozaik - 50 mm x 50 mm - 16% fuge 140 - 20 mm x 20 mm - 21% fuge1 9008800,99100 - 12 mm x 12 mm - 26% fuge 90 51. Stakleni mozaik - 20 mm x 20 mm - 20% upljina2 3008400,70150 52. Linoleum1 2001 8800,19500 53. Guma1 0001 4700,1610 000 54. Unapred izraeni betonski elementi 2 5009602,3390 2 4009602,0470 55. Laki betonski elementi1 2009200,4710 56. Ploe od gustog krenjaka, dolomita i mermera 2 650 do 2 850 8802,3365 Ploe od peara2 6008802,3350 57. Prozorsko staklo2 5008400,8110 000 58. Armirano staklo2 6008400,44100 000 59. uplji stakleni blokovi1 1008400,444 000 60. Drvo - hrast700 do 800 2 090 do 2 510 0,2140 do 60 - smreka, bor500 do 6002 0900,1470 61. Vodootporne panelne ploe6002 0900,1260 - teke, za spoljnje oblaganje6202 0900,1360 - lake, za unutranje oblaganje4002 0900,0830 62. Vodootporne per ploe6602 090 100 - za unutranje oblaganje5502 0900,1460 63. Iverne ploe - tvrde1 0001 8800,1217 - meke4002 0900,0586 3002 0900,0523 2002 0900,0472 64. Iverne ploe, presovane6002 0900,09960 65. Ploe od drvene vune (izolit, heraklit i sl.) - debljine 15 mm5502 0100,14011 - debljine 25 mm5001 6700,0998 - debljine 35 mm4501 6700,0936 - debljine 50 mm4001 6700,0815 66. Papirnate tapete6001 3400,155 - perive7001 3400,1510 - plastine7001 2500,203 000 67. Bitumen1 1001 0500,171 200 68. Asfalt2 1001 0500,702 500 - asfalt, 20 mm1 9001 0500,702 000 69. Bitumenska lepenka1 1001 4600,192 000 70. PVC, homogeni1 4009600,2310 000 71. PVC, na filcu8009600,123 000 72. Podne obloge - tepisi - napeti tafting2501 2300,0701,5 - lepljeni tafting2701 2300,08110 - iglasti fil, lepljen3001 4600,09010 73. Daske za pod5201 6700,14015 74. Parket7001 6700,2115 75. Tvrde ploe od drvenih vlakana9001 6700,1970 76. Polietilenske folije1 0001 2500,1980 000 77. PVC folija, meka1 2009600,1942 000 78. Bitumenska traka sa ulokom aluminijske folije debljine0,1 mm 9001 4600,19100 000 0,2 mm9501 4600,19150 000 79. Bitumenske trake, varene, debljine 5 mm, sa aluminijskom folijom 0,2 mm 1 0001 4600,19140 000 80. Krovna lepenka110014600,192000 81. Vieslojni bitumenski premaz, armiran u jednom sloju - 10 mm 1 1001 4600,1710 000 82. Vieslojna bitumenska hidroizolacija debljine 13 do 16 mm1 1001 4600,1914 000 Vieslojna bitumenska hidroizolacija na perforiranoj lepenki 1 2001 4600,1914 000 83. PVC krovne trake, meke1 2009600,1920 000 84. PIB (poliizobutil) trake1 6009600,26300 000 85. CR (hloropren-kauuk) trake1 3001 0000,23100 000 86. CSM (hlorosulfidni polietilen) trake1 5001 0000,3080 000 87. EPDM (etilen-propilen-kauuk) trake1 2001 0400,30100 000 88. Crep1 9008800,9940 89. Ploe od kriljaca2 8008202,90120 X METALI 90. elik7 80046053,5 - liveni elik7 20050046,5600 000 91. Aluminijumska folija 0,10 600 000 0,152 700940203700 000 0,20 800 000 92. Bakarna folija 0,10 9 000380380 700 000 0,15800 000 93. Olovo11 50013035 94. Cink7 100390110 XI TOPLOTNOIZOLACIONI MATERIJALI 95. Staklena vuna 148400,0381 238400,0341 308400,0321 608400,0321 808400,0341 96. Kamena vuna 308400.0381 808400.0341 1008400,0331 1608400,0371 1808400,0391 97. Staklena pena1458400,05610 000 98. Pluta, ekspandirana, impregnirana1201 6700,04110 1601 6700,04422 99. Ploe od proivene trstike8001 2600,0462 100. Ploe od presovane slame (stramit)3501 4700,0983 101. Beton sa dodatkom piljevine5501 4650,145 8001 4650,2410 102. Sintetike ploe od vieslojnog poliestera 1 4001 5900,1950 000 1 5001 0900,2350 000 103. Ploe od akrilne smole1 1801 0000,198 000 104. PVMD i PVC ploe1 4009600,2116 000 105. Polistirenske ploe (u blokovima)151 2600,04125 201 2600,04135 251 2600,04140 301 2600,04145 106. Polistiren, izraen u kalupina201 2600,04140 251 2600,04150 301 2600,04160 107. Fenolne ploe, rezane iz blokova 401 2600,04135 601 2600,04140 108. Poliuretanske ploe, Izrezane iz blokova 301 3800,03540 401 3800,03550 109. PVC ploe501 2600,041200 110. Urea ploe151 2600,0403 111. Ekstrudirani polistiren (HPS) Do debljine 80 mm, sa glatkom povrinom3315000,03550 Do debljine 80 mm, sa bruenom povrinom3315000,035120 Iznad debljine 80 mm, sa glatkom povrinom3315000,03850 Iznad debljine 80 mm, sa bruenom povrinom3315000,038120 112. Vuna ovce209000,0401 113. Kokosova vlakna10016000,0451 114. Vlaknaste drvene ploe19020000,04510 115. Toplotnoizolacioni malter 0,09-0,258-10 116. Celulozna vlakna8518000,0401 117. Pamuk208400,0401 118. Perlitne ploe15010000,0605 119. Duvano staklo14011000,060 120. Poliuretanska pena 1515000,02530 8015000,040100 121. Perlitni nasip9010000,0553 Najvee doputene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, Umax [W/(m2xK)], elemenata termikog omotaa zgrade, odnosno elemenata izmeu dve susedne termike zone, sadrane su u tabeli 3.4.1.3. Ove vrednosti se primenjuju i na unutranje graevinske konstrukcije koje se granie sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljnjeg vazduha (period grejanja) manja od 12 C. Proraunska vrednost koeficijenta prolaza toplote, U [ W/(m2xK)], mora da bude manja (ili jednaka) Umax [W/(m2xK)]: U Umax [ W/(m2xK)]. Tabela 3.4.1.3 - Najvee dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, Umax [W/(m2xK)], za elemente termikog omotaa zgrade Opis elementa / sistema Postojea zgrada Umax [W/(m2xK)] Nova zgrada Umax [W/(m2xK)] Elementi i sistemi u kontaktu sa spoljnim vazduhom 1. Spoljni zid0,400,30 2. Zid na dilataciji (izmeu zgrada)0,500,35 3. Zidovi i meuspratne konstrukcije izmeu grejanih prostorija razliitih jedinica, razliitih korisnika ili vlasnika 0.900.90 4. Ravan krov iznad grejanog prostora0,200,15 5. Ravan krov iznad negrejanog prostora0,400,30 6. Kosi krov iznad grejanog prostora0,200,15 7. Kosi krov iznad negrejanog prostora0,400,30 8. Meuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza0,300,20 9. Prozori, balkonska vrata grejanih prostorija i grejane zimske bate1,501,50 10. Stakleni krovovi, izuzimajui zimske bate, svetlosne kupole1,501,50 11. Spoljna vrata1,601,60 12. Izlozi1,801,80 13. Staklene prizme1,601,60 Unutranje pregradne konstrukcije 14. Zid prema grejanom stepenitu0,900,90 15. Zid prema negrejanim prostorima0,550,40 16. Meuspratna konstrukcija ispod negrejanog prostora0,400,30 17. Meuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora0,400,30 Konstrukcije u tlu (ukopane, ili delimino ukopane) 18. Zid u tlu0,500,35 19. Pod na tlu0,400,30 20. Ukopana meuspratna konstrukcija0,500,40 Napomena 1: Za elemente - sisteme panelnog (podnog, zidnog, plafonskog) grejanja moraju se primeniti odgovarajui standardi i tehniki uslovi propisani tim standardima. Napomena 2: Vrednosti navedene za postojeu zgradu odnose se na najvee doputene vrednosti posle renoviranja, sanacija, rekonstrukcija. Vrednosti U [W/(m2xK)] proraunavaju se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13789 i posebnim standardima: za netransparentne graevinske elemente, izuzev podova i zidova u tlu i zid - zavesa, u skladu sa standardom SRPS EN ISO 6946; za podove i zidove u tlu u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13370; za graevinske elemente tipa prozora, balkonskih vrata i roletni u skladu sa standardom SRPS EN ISO 10077-1 i SRPS EN ISO 10077-2; za zid - zavese u skladu sa standardom SRPS EN 13947; za stakla u skladu sa standardima SRPS EN 673 i SRPS EN 410; za elemente za zidanje zidanih zidova i zidane zidove, u skladu sa standardom SRPS EN 1745. Koeficijent prolaza toplote transparentnog graevinskog elementa (spoljna graevinska stolarija: spoljni prozori i balkonska vrata; krovni prozori), Uw [W/(m2xK)], odreuje se proraunom, saglasno standardu SRPS EN ISO 10077-1: Uw =Ag x Ug + Af x Uf + Ig x g Ag + Af Proraunske vrednosti Ug (staklo), Uf (okvir) i g (faktor korekcije temperature - spoj staklo/okvir), navedene su u tabelama 3.4.1.4, 3.4.1.5, 3.4.1.6, 3.4.1.7, i 3.4.1.8. Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledei nain: a) proraunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir), SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo); b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa vaeim standardima i propisima. Vrednosti Ug (staklo) i Uf (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u transparentnim graevinskim elementima se dodatno obraunavaju i potiu od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom staklu (razliita reenja: aluminijumska spojnica, sintetika spojnica, specijalno termiki poboljana spojnica); spoja staklo - okvir; spoja okvir - graevinska konstrukcija (ugradnja). Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla ("staklopaketi") usvajaju se sa vrednostima: Uw = 3,5 W/(m2xK) (za prozore krilo na krilo); Uw = 5,0 W/(m2xK) (za prozore sa jednostrukim staklom). Tabela 3.4.1.4 - Toplotna svojstva transparentnih graevinskih elemenata - STAKLO Tip stakla Ug W/(m2xK) g jednostruko, 6 mm5,80,83 2-struko, prozirno, 6-8-6 mm3,20,71 2-struko, prozirno, 4-12-4 mm3,00,71 2-struko, prozirno, 6-12-6 mm2,90,71 2-struko, prozirno, 6-16-6 mm2,70,72 3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm1,90,63 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh)1,60,63 2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh)1,50,61 2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar)1,30,61 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr)1,10,62 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Xe)0,90,62 3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr)0,70,48 3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe)0,50,48 2-struko, reflektujue, 6-15-6 mm (Ar)1,30,25 - 0,48 2-struko, reflektujue, 6-12-4 mm (Ar)1,40,27 - 0,44 Tabela 3.4.1.5: Koeficijent prolaza toplote okvira - drveni okvir debljina df mm Uf W/(m2xK) meko drvo (500 kg/m3), = 0,13 W/(mxK) tvrdo drvo (700 kg/m3), = 0,18 W/(mxK) 302,32,7 502,02,4 701,82,0 901,61,8 1101,41,6 Tabela 3.4.1.6: Koeficijent prolaza toplote okvira - PVC-okvir MaterijalTip okvira - profil Uf W/(m2xK) PVC-uplji profili 2-komorni2,2 3-komorni1,7 - 1,8 5-komorni1,3 - 1,5 6-komorni1,2 - 1,3 Tabela 3.4.1.7: Koeficijent prolaza toplote okvira - metalni okvir Vrsta metalnog okvira Uf W/(m2xK) elini, sa termikim prekidom4,0 elini, bez termikog prekida6,0 aluminijumski, sa termikim prekidom2,8 - 3,5 aluminijumski, poboljani1,4 - 1,5 specijalni sistemi profila za pasivne kue0,7 - 0,8 Tabela 3.4.1.8: Koeficijenti korekcije - faktor korekcije temperature za toplotne mostove izmeu okvira i stakla Koeficijent korekcije, g 2-struko i viestruko staklo, bez sloja za poboljanje 2-struko i viestruko staklo, sa slojem za poboljanje Drveni i PVC - okviri0,040,06 Metalni okviri, sa prekinutim toplotnim mostom 0,060,08 Metalni okviri, bez prekinutog toplotnog mosta 0,000,02 3.4.2 Gubici toplote 3.4.2.1 Koeficijent transmisionog gubitka toplote, HT [W/K] Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HT [W/K], izraunava se po obrascu: HT = E i (Fxi Ui Ai) + HTB Fxi - faktor korekcije temperature za i-ti graevinski element, koji se usvaja prema Tabeli 3.4.1.1 ovog pravilnika; Ui [W/(m2xK)] - koeficijent prolaza toplote i-tog graevinskog elementa, povrine Ai [m2]. Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u termikom omotau zgrade (ili dela zgrade), HTB [W/K], iznosi: HTB = AUTB A A [m2] - zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (termiki omota objekta - spoljne mere); Usvaja se vrednost UTB = 0,10 W/(m2xK). Ukoliko je uticaj toplotnih mostova ve uzet u obzir pri proraunu koeficijenta prolaza toplote U, graevinskog elementa, granina povrina kroz koju se toplota prenosi A, kod uvaavanja uticaja toplotnog mosta moe se umanjiti za povrinu graevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj nain odreen. Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta, HTB [W/K], tada iznosi: HTB = UTB Acor Acor [m2] - zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (spoljni omota objekta), umanjena za povrine graevinskih elemenata za koje su izraunati koeficijenti prolaza toplote sa ukljuenim toplotnim mostovima. 3.4.2.2 Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV [W/K] Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV [W/K], izraunava se po obrascu: HV = a cp V n V - zapremina grejanog prostora [m3]; n - broj izmena vazduha na as [h-1] a cp = 0,33 [Wh/(m3 K)] (a cp = 1200 [J/(m3 K)]) Tabela 3.4.2.1 - Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) - Stambene zgrade sa vie stanova i prirodnom ventilacijom Broj izmena vazduha n [h-1]Broj izmena vazduha n [h-1] Izloenost fasade vetruVie od jedne fasadeSamo jedna fasada ZaptivenostLoaSrednjaDobraLoaSrednjaDobra Otvoren poloaj zgrade1,20,70,51,00,60,5 Umereno zaklonjen poloaj0,90,60,50,70,50,5 Veoma zaklonjen poloaj0,60,50,50,50,50,5 Tabela 3.4.2.2 - Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) - Pojedinane porodine kue sa prirodnom ventilacijom Broj izmena vazduha n [h-1] ZaptivenostLoaSrednjaDobra Otvoren poloaj zgrade1,50,80,5 Umereno zaklonjen poloaj1,10,60,5 Veoma zaklonjen poloaj0,760,50,5 3.4.2.3 Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H'T [W/(m2xK)] Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H'T [W/(m2xK], izraunava se po obrascu: H'T = HT A Najvei doputeni specifini transmisioni toplotni gubitak kroz termiki omota zgrade, H'T [W/(m2xK)], usvaja se prema tabeli 3.4.2.3.1: Tabela 3.4.2.3.1 - Najvee doputene vrednosti specifinih transmisionih gubitaka toplote, H'T,max [W/(m2xK)], u zavisnosti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade) Faktor oblikaA/Ve (m-1) Nestambene zgrade sa udelom transparentnih povrina 30% i stambene zgrade H'T (W/m2K) Nestambene zgrade sa udelom transparentnih povrina > 30% H'T (W/m2K) 0.21.051.55 0.30.801.15 0.40.680.95 0.50.600.83 0.60.550.75 0.70.510.69 0.80.490.65 0.90.470.62 1.00.450.59 >1.050.440.58 3.4.2.4 Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termikog omotaa, qV [W/m3] Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termikog omotaa, qV [W/m3], transmisioni i ventilacioni, izraunavaju se po obrascu: qV = HT + HV [W/m3] Ve Prilog 4 TEHNIKI ZAHTEVI ZA POSTIZANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA 4.1. Tehnikim zahtevima za postizanje energetske efikasnosti zgrada naroito se odreuju sledei parametri: 1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade: (1) orijentaciju i funkcionalni koncept zgrade projektovati tako da se maksimalno iskoriste prirodni i stvoreni uslovi lokacije (sunce, vetar, zelenilo); (2) postaviti zgrade tako da prostorije u kojima se boravi tokom dana budu orijentisane prema jugu u meri u kojoj urbanistiki uslovi to dozvoljavaju. 2) oblik zgrade kojim se obezbeuje energetski najefikasniji odnos povrine i zapremine omotaa zgrade u odnosu na klimatske faktore lokacije, okruenje (prirodno i stvoreno) i namenu zgrade; 3) toplotno zoniranje zgrade projektovati toplotno zonirane zgrade, odnosno, grupisati prostorije u zgradi u skladu sa njihovim temperaturnim zahtevima; zone sa viim temperaturnim zahtevima projektovati tako da mogu maksimalno da iskoriste prirodne potencijale lokacije (sunce, vetar, zelenilo); 4) nain korienja prirodnog osvetljenja i osunanja: (1) maksimizirati upotrebu prirodnog osvetljenja uz omoguavanje pasivnih dobitaka toplotne energije zimi odnosno zatite od pregrevanja leti adekvatnim zasenenjem (forma objekta ili sistemi zasenenja); (2) toplotna energija koja kroz zastakljene povrine ulazi u prostoriju treba da se ogranii u letnjem danu (kada sem difuznog postoji i direktno sunevo zraenje). 5) optimizacija sistema prirodne ventilacije: (1) otvore na zgradi, kao to su prozori, vrata, kanali za ventilaciju, projektovati tako da gubici toplote u zimskom periodu i toplotno optereenje u letnjem periodu bude to manje; (2) kada god je to mogue, otvore koncipirati tako da se maksimizira pasivno (prirodno) nono hlaenje u letnjem periodu. 6) optimizacija strukture zgrade (1) prema potrebama i nameni zgrade koristiti termiku masu za ostvarivanje toplotnog komfora u zimskom i letnjem periodu; termika masa treba da poveava termiku inerciju objekta, osim za objekte sa kratkotrajnim korienjem; (2) primeniti visok kvalitet toplotne izolacije celokupnog termikog omotaa; (3) izbegavati toplotne mostove; (4) odabirom vrste materijala i bojom materijala minimizirati pojavu toplotnih ostrva. 7) korienje pasivnih i aktivnih sistema u zavisnosti od tipa zgrade, strukturu i omota koncipirati tako da se maksimalno koriste pasivni i aktivni solarni sistemi i obezbedi zatita od pregrevanja; 8) korienje voda - izvriti analizu mogunosti korienja padavina, podzemne i otpadne vode za potrebe zalivanja, spoljnih pranja i dr., kao i za grejanje i hlaenje zgrade; tehnike prostorije (rezervoar i pumpno postrojenje) koje se koriste u gore navedene svrhe, ukoliko su ukopane, ne uraunavaju se u indeks zauzetosti parcele. 4.2. Parametri za postizanje energetske efikasnosti postojeih zgrada: 1) voditi rauna o ouvanju funkcionalne i oblikovne celovitosti zgrade: (1) kada to nije iskljueno drugim propisima, dozvoljeno je naknadno izvoenje spoljne toplotne izolacije zidova; (2) kada je zid koji se sanira na regulacionoj liniji, dozvoljava se da debljina naknadne termoizolacije sa svim zavrnim slojevima bude do 15 cm unutar javnog prostora; (3) kada je zid koji se sanira na granici sa susednom parcelom dozvoliti postavljanje naknadne spoljne izolacije debljine do 15 cm, uz saglasnost suseda; (4) kada to prostorne okolnosti omoguavaju, dozvoljeno je naknadno formiranje staklenika ako se elaboratom dokae poboljanje energetske efikasnosti zgrade; 2) prilikom energetske sanacije postojeih zgrada, erkeri i drugi istureni delovi kao to su dvostruke fasade, staklenici, zastakljene terase i loe - staklenici, ija se graevinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu liniju i to: (1) maksimalno 0,6 m od graevinske linije ako je trotoar manji od 3,5 m i ako je rastojanje do susedne nasuprotne zgrade manje od 12 m i to maksimalno na 50% povrine uline fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine; (2) maksimalno 0,9 m od graevinske linije ukoliko je trotoar vei od 3,5 m, a irina ulice od 12 do 15 m i to maksimalno na 50% povrine uline fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine; (3) maksimalno 1,2 m ako je trotoar vei od 3,5 m, a irina ulice vea od 15 m i to na maksimalno 50% povrine uline fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine; (4) vei ispadi nadzemnih etaa u odnosu na graevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni; (5) ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovima orijentisani prema ulici ne smeju ugroavati privatnost susednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispada moe biti najvie pod uglom od 45 stepeni od granice parcele objekta. Prilikom projektovanja uzeti u obzir i planirani razvoj, odnosno, analizirati uticaj postojeih i planiranih susednih zgrada u skladu sa vaeom urbanistikom regulativom. Prilog 5 USLOVI KOMFORA Jedan od glavnih zadataka projektanta je da stvori okruenje unutar i van zgrade koje je podesno za sve aktivnosti korisnika koje se tu deavaju, te u sklopu tehnike dokumentacije treba jasno navesti sve primenjene mere i tehnika reenja za postizanje projektovanih parametara komfora. Vazduni komfor - kvalitet vazduha u zgradama obezbeuju: 1) arhitektonske mere (1) zgrade projektovati tako da maksimalno koriste prirodnu ventilaciju, teiti omoguavanju poprene ventilacije; (2) predvideti sisteme kontrole prirodne ventilacije kako bi se izbegao negativni oseaj promaje. 2) sistemi za kontrolu kvaliteta vazduha (1) preporuuje se ugradnja sistema prinudne (vetake) ventilacije sa propisanim brojem izmena na as, gde nije mogue postii zahtevane karakteristike vazdunog komfora prostora prirodnom ventilacijom; (2) dovoenje sveeg vazduha prinudnom ventilacijom regulie se prema stvarnim potrebama optereenosti i vremenu kada se korisnici nalaze u prostoriji; (3) svi objekti preko 500 m2, koji imaju prinudnu ventilaciju, moraju imati ugraene razmenjivae toplote koji rekuperiu toplotu otpadnog vazduha, a minimalna dozvoljena vrednost efikasnosti rekuperatora je: - rekuperatori voda - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, 50%; - rekuperatori vazduh - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, 70%; (4) ugradnja ureaja za rekuperaciju toplote nije obavezna kod ventilacije sa protokom vazduha do 300 m/h i u posebnim sluajevima (npr. izvor toksinih ili eksplozijskih materija) i u sluajevima kada je dokazano da to nije mogue izvesti; (5) regenerativni razmenjivai toplote mogu se koristiti samo u sluajevima kada otpadni vazduh ne sadri duvanski dim, neprijatne mirise ili druge tetne zagaivae. Toplotni komfor se obezbeuje tokom cele godine projektovanjem zgrade u skladu sa merama energetski efikasne arhitekture i drugim neophodnim arhitektonsko-graevinskim reenjima: 1) pravilnim dimenzionisanjem elemenata omotaa; 2) zatitom od sunevog zraenja; 3) korienjem termike mase; 4) pasivnim/prirodnim nonim hlaenjem; 5) toplotnim zoniranjem zgrade; 6) oblikovanjem zgrade, i/ili senilima ili zastorima u periodu pregrevanja, spreiti uticaj direktnog sunevog zraenja. Ovim navedenim pasivnim merama obezbediti da se temperature u zgradi odravaju u granicama komfora u zavisnosti od namene objekta definisanog ovim pravilnikom. Obezbediti da se uslovi temperaturnih nivoa u zgradi odravaju u granicama definisanim u Prilogu 6 - Tabeli 6.5 - Dobici toplote od ljudi i elektrinih ureaja koja je tampana uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Tek poto su iscrpljene sve arhitektonsko-graevinske mogunosti za postizanje toplotnog komfora ovim metodama, mogu se uvesti sistemi za grejanje, hlaenje i ventilaciju. Svetlosni komfor u zgradi obezbeuje se uvoenjem prirodnog svetla i vetakim osvetljenjem. Uvoenjem prirodnog svetla: 1) primeniti mere neophodne za maksimalno uvoenje dnevne svetlosti u prostorije uz minimalno korienje vetakog osvetljenja; 2) leti obezbediti maksimalan upad difuznog i minimalan upad direktnog sunevog zraenja upotrebom senila i zastora; 3) sistemi zatite od sunevog zraenja moraju da omogue dovoljnu koliinu dnevne svetlosti u prostorijama bez korienja vetakog osvetljenja; 4) obezbediti efikasnu kontrolu bljeska od sunevog zraenja uz zadravanje propisanog nivoa osvetljenosti; Intenzitet vetakog osvetljenja prostorija treba da bude projektovan u skladu sa namenom. Zvuni komfor koji se odnosi na ljude i kao prijemnike i kao izvore zvuka postie se sledeim merama: 1) adekvatnom izolacijom od vazdunog zvuka unutranjih graevinskih elemenata (zidovi, tavanice, vrata); 2) adekvatnom izolacijom od vazdunog zvuka spoljanjih graevinskih elemenata (spoljanji zidovi, fasadni otvori, krovni omotai); 3) adekvatnom izolacijom podova i zidova od zvuka udara; 4) prihvatljivim nivoom zvunog pritiska zvukova u prostorijama, ukljuujui i bilo koji zvuk koji se koristi za maskiranje presluavanja; 5) adekvatnim akustikim odzivom prostorija ili prostora kojim se odreuje ujnost i kvalitet korisnih zvukova; 6) adekvatnim projektovanjem sistema instalacija koje ne smeju da narue prethodno navedene graevinske i arhitektonske mere za postizanje zvunog komfora. Prilog 6 METODOLOGIJA ODREIVANJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA: ODREIVANJE GODINJE POTREBNE TOPLOTE ZA GREJANJE, UKUPNE GODINJE FINALNE I PRIMARNE ENERGIJE, GODINJE EMISIJE CO2, REFERENTNI KLIMATSKI PODACI I PREPORUENE VREDNOSTI ULAZNIH PARAMETARA ZA PRORAUN 6.1 Metodologija odreivanja energetskih performansi zgrada Tabela 6.1 - Metodologija za odreivanje godinje potrebne toplote za grejanje VeliinaNain proraunaPrimenjeni granini uslovi 123 Godinja potrebna energija za grejanje, QH,nd [kWh/a] Prema SRPS EN ISO 13790 QH,nd = QH,ht - qH,gn QH,gn* QH,nd = (QT + Qv) - qH,gn (Qint + Qsol) Prema SRPS EN ISO 13790 *(vai za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju) Specifina godinja potrebna energija za grejanje, QH,an[kWh/m2a] QH,an = QH,nd, Af Af - korisna povrina zgrade [m2] Prema SRPS EN ISO 13790 Godinja potrebna energija za nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a] QH,ht = (HT + HV) 24 HDD 10-3 HDD - broj stepen dana za lokaciju zgrade (tabela 7.3) Koeficijent transmisionog gubitka toplote HT[W/K] HT = E i (Fxi Ui Ai) + HTB HTB = AUTB A AUTB = 0,10 W/(m2K) Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu: HT = HT W/(m2K) Af Prema SRPS EN ISO 13790 Koeficijent ventilacionog gubitka toplote HV[W/K] HV = a cp E i Vi ni, V - zapremina grejanog prostora [m3]; n - broj izmena vazduha na as [h-1] Prema SRPS EN ISO 13789: a cp = 1200 [J/(m3K) ],Broj izmena vazduha prema tabeli 3.4.2.1 i 3.4.2.2 VeliinaNain prorauna Primenjeni granini uslovi 123 Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanja qH,gn H = QH,gn, QH,ht , aH =aH,0 + t ,t= Cm / 3600 , tH,0HT + HV Prosene vrednosti (sezonski ili meseni metod): qH,gn = 1,00 - Teki tip gradnje; qH,gn = 0,98 - Srednje-teki tip gradnje; qH,gn = 0,90 - Laki tip gradnje. Prema SRPS EN ISO 13790:H - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa; aH - bezdimenzioni numeriki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske konstante; t - vremenska konstanta [h]; Cm - dinamiki toplotni kapacitet [J/K] Godinja koliina energije koja potie od unutranjih dobitaka toplote Qint[kWh/a] Qint = Af (qp + qE) Prema SRPS EN ISO 13790: Dobiti toplote od ljudi i elektrinih ureaja dati u tabeli 7.5 Godinja koliina energije koja potie od dobitaka usled Sunevog zraenja Qsol[kWh/a] Qsol = Fsh Asol Isol tsol, Fsh - Faktor osenenosti zgrade: Fsh = Fhor Fov Ffin Za staklene spoljne povrine: Asol,gl = ggl (1 - FF) AW, ggl - faktor propustljivosti Sunevog zraenja u zavisnosti od vrste stakla: FF - faktor rama; AW - povrina prozora (graevinskog otvora) Za spoljne zidove: Asol,C = os,C Rs,C UC AC os,C - emisivnost spoljne povrine zida (kratkotalasno zraenje Sunca); Rs,C = 1 otpor prelazu toplote za he spoljnu stranu zida [m2K / W] Prema SRPS EN ISO 13790: Fsh - vrednosti date u tabelama 7.6 do 7.8 Isol tsol[kWh/m2] - vrednosti date u tabeli 7.9 ggl - vrednosti date u tabeli 7.10 os,C = 0,6 - vrednost za svetlije boje fasade i mermer Srednja vrednost: Rs,C = 1 m2K / W 25 Godinja potrebna energija za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom, QH,nd,interm[kWh/a] QH,nd,interm = oH,red QH,nd, oH,red = 1-3( tH,0 ) H (1- ]H,hr) t Prema SRPS EN ISO 13790: oH,red. - bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju; ]H,hr - odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u nedelji. Tabela 6.1a - Metodologija za odreivanje ukupne godinje potrebne energije: VeliinaNain proraunaPrimenjeni granini uslovi 123 Godinja potrebna toplota za pripremu sanitarne tople vode, Qw[kWh/a] Qw = W cW VW (uW - u0) VW - godinja potronja vode [m3/a] uW - temperatura vode u rezervoaru [C] u0 - temperatura vode iz vodovoda [C] Prema SRPS EN 15316-3-1 begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-1 end_of_the_skype_highlighting W cW = 1,16 [kWh/( m3/K] Specifina vrednost za razliite tipove zgrada data je u tabeli 7.5 Godinji toplotni gubici sistema za grejanje, QH,ls[kWh/a] QH,ls = QH,em,ls + QH,dis,ls + QH,st,ls + QH,gen,ls, QH,em,ls - gubici toplote pri razmeni u prostoru prema 15316-2-1 begin_of_the_skype_highlighting 15316-2-1 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] QH,dis,ls - gubici toplote u cevnoj mrei prema 15316-2-Prema SRPS EN 15316 3 begin_of_the_skype_highlighting 15316-2-3 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] QH,st,ls - gubici toplote pri skladitenju u rezervoaru prema 15316-3-3 begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-3 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a], QH,gen,ls - gubici toplote pri proizvodnji prema 15316-4-1 begin_of_the_skype_highlighting 15316-4-1 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] Godinji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne toplote vode QW,ls[kWh/a] QW,ls = QW,dis,ls + QW,st,ls + QW, gen,ls QW,dis,ls - gubici toplote u cevnoj mrei razvoda tople vode prema 15316-3-2 begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-2 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] QW,st,ls - gubici toplote pri skladitenju u rezervoaru prema 15316-3-3 begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-3 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a], QW, gen,ls - gubici toplote pri proizvodnji ili pripremi tople vode prema 15316-3-3 begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-3 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] Prema SRPS EN 15316 Godinja potrebna toplota QH[kWh/a] QH = QH,nd + QW + QH,ls + QW,ls Prema SRPS EN ISO 13790 Godinja potrebna energija za hlaenje, QC,nd[kWh/a] QC,nd = (Qint + Qsol) - qC,ls (QT + QV), Specifina vrednost: QC,an = QC,nd [kWh/(m2a)], A] qC,ls - faktor iskorienja gubitaka toplote [-] A] - korisna povrina zgrade [m2]Godinji gubici sistema za hlaenje QC,ls[kWh/a] Prema SRPS EN 15243Prema SRPS EN 15243 Godinja potrebna energija za hlaenje, QC[kWh/a] QC = QC,nd + QC,ls Godinja potrebna energija za ventilaciju i klimatizaciju, QVe[kWh/a] Prema SRPS EN 15243, SRPS EN 15241; SRPS EN ISO 13790 Prema SRPS EN 15243, SRPS EN 15241; SRPS EN ISO 13790 Godinja potrebna energija za osvetljenje, El[kWh/a] Prema: SRPS EN 15193 Prema: SRPS EN 15193 Ukupna godinja isporuena energija rauna se kao zbir energija potrebnih za grejanje i pripremu sanitarne tople vode, za hlaenje, za ventilaciju i klimatizaciju, za grejanje, za osvetljenje i za rad pomonih sistema: Edel = QH + Qc + Qve + EI + Qaux[kWh/a]. Tabela 6.2 - Stepen korisnos