Poslovna informatika

Poslovna informatikaPoslovna informatikaOsnove hardvera - periferije

21.04.23 Glava 3 1

Ciljevi:1. Ulazni uređaji i njihova uloga u procesu unošenja različitih

tipova informacija u računar2. Izlazni uređaji i način na koji oni čine računar korisnijim 3. Funkcionalnost različitih tipova uređaja za memorisanje 4. Način na koji se komponente računarskog sistema povezuju

u jedinstvenu celinu

21.04.23 Glava 3 2

PeriferijePeriferije

Ulazni uređaji• Tastatura (keyboard)

–Najčešći oblik ulaznog uređaja–Koristi se za unos slova, brojeva i

specijalnih znakova–Nekada (istorija)

• Unos u računar putem prekidača – unos jednog bita u vremenu

• Unos pomoću bušenih kartica

21.04.23 Glava 3 3


21.04.23 Glava 3 4


http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3a/Qwerty.svg

Tastatura• Standardna tastatura – QWERTY raspored • Ergonomska tastatura

– Preventiva za moguće zdravstvene probleme • Bežična tastatura (wireless)

– Infracrveni zraci• Rasklapajuća tastatura

– Koristi se za palm-računare• Jednoruke tastatura (half) • Tastature štampane na membrani

21.04.23 Glava 3 5


Tastatura

• Konektor za tastaturu:• PS/2, USB

• Broj tastera:• 101 standardno• 104 Windows tatstatura• < 90 kod notebook računarara

21.04.23 Glava 3 6


http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/a/aa/Keyboard3_920.jpg

Ulazni uređaji• Uređaji za pokazivanje (Pointing

Devices)• Miš • Touchpad• Pointing stick • Trackball • Joystick • Graphics tablet • Touch screen

• Neefikasni su za velike unose

21.04.23 Glava 3 7


Ulazni uređaji• Uređaji za očitavanje

– Čitaju oznake koje prezentuju kodove posebno dizajnirane za računarski unos

21.04.23 Glava 3 8


http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Barcode-scanner.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Wikipedia_barcode_128.svg

Uređaji za očitavanje• Optički čitači • Čitač znakova napisanih magnetnim

mastilom • Čitači bar-kodova - POS (point-of-sale)

terminali • Pen scanners • Tablet PC • Pametne table (Smart whiteboard )• Čitač radio identifikacionih kodova

21.04.23 Glava 3 9


Ulazni uređaji• Skeneri prihvataju i digitalizuju

štampane slike i druge štampane materijale

– Ravni skeneri (Flatbed) – Skeneri negativa i slajdova – Dobošni skeneri (Dram scanners)– Portabl skeneri (Sheet-fed scanners)

• OCR – Optical character recognition

21.04.23 Glava 3 10


Ulazni uređaji• Digitalna kamera

– Snimci se prihvataju kao digitalne slike

– Digitalne slike se memorišu kao nizovi bita na disk ili neki drugi digitalni memorijski medijum

21.04.23 Glava 3 11


Ulazni uređaji•Video digitalizator

– Prihvata ulaz sa:• Video kamere• Video kasetnog snimača ili televizije

– Vrši konverziju u digitalni signal• Zapisuje se u memoriju i prikazuje na računarskom ekranu

– Ljudi se mogu čuti i videti iako se nalaze na različitim fizičkim lokacijama - videoconferencing

• Koristi se za vođenje daljinskih sastanaka • Video slike se prenose kroz računarsku mrežu

21.04.23 Glava 3 12


Ulazni uređaji• Audio digitalizator

– Digitalizuje zvuk sa

• Mikrofona• Ostalih ulaznih uređaja

– Digitalni signali mogu biti

• Memorisani• Naknadno procesirani

specijalizovanim softverskim alatima

21.04.23 Glava 3 13


• Softver za prepoznavanje govora

– Vrši konverziju govornog signala u digitalni oblik, koji se zatim može editovati, memorisati i štampati.

21.04.23 Glava 3 14


Ulazni uređaji• Senzori

– Dizajnirani su u cilju monitorisanja fizičkog okruženja i uslova

• Temperatura, vlažnost, pritisak – Obezbedjuje podatke za potrebe:

• Robotike• Kontrole klime okoline• Vremenske prognoze• Medicinskog monitoringa• Naučnih istraživanja, ...

21.04.23 Glava 3 15


Izlazni uređaji• Ekranski izlaz

• Monitor (video displej) prikazuje znake, grafiku, fotografske slike, animaciju i video

• Video adapter - povezuje monitor sa računarom

• VRAM ili video memorija - poseban deo RAM-a u kome se drže video slike

• što je više video memorije, to je moguće prikazati više detalja na jednoj slici

21.04.23 Glava 3 16


21.04.23 Glava 3 17

MonitorMonitorii

• 70-ih monitori su bili sa zelenim ekranom

• 1981 – CGA – Color Graphics Adapter

– 4 boje – 320x200

• 1984 – EGA – Enhanced Graphics Adapter - 16

boja – 640x350

• 1987 – VGA – Video Graphics Array

• 1990 – XGA – Extended Graphics Array- do

16.8miliona boja i 1024x768

• Danas – UXGA – Ultra Extended Graphics Array-

do 16.8miliona boja i 1600x1200 rezolucijom

21.04.23 Glava 3 17

21.04.23 Glava 3 18

Konektori za monitor

• VGA – Starija tehnologija

• DVI – Razvijen da omogući veliku rezoluciju na digitalnim ravnim ekranima

21.04.23 Glava 3 18

DVI Single Link

DVI Dual Link

VGA

VGAVGA – Video Graphics AddaptorDVI DVI – Digital Video Interface

Monitori• Veličina monitora: meri se kao dužina dijagonale ekrana

(tipično 15-21 inč)• Rezolucija: broj piksela koji se može prikazati na ekranu

• Piksel: osnovne tačke koje čine sliku • Što je rezolucija veća ove tačke su sve bliže jedna drugoj

• Rezolucija: npr. 1024 x 768 = 786.432 piksela• Kvalitet slike zavisi od rezolucije i tzv. dubine boja (ili bitske

dubine)• Dubina boje (Color depth) se odnosi na broj različitih boja koje

monitor može da prikaže u jednom trenutku

21.04.23 Glava 3 19


• Klase monitora

– CRT (zasnovani na katodnim cevima)

– TFT - LCD (Liquid Crystal Displays) su savremeni popularni monitori

– Projektori folija (Overhead projection panels)

– Video projektori

21.04.23 Glava 3 21


Papirni izlaz• Štampači produkuju papirni izlaz

ili štampani materijal (hard copy) na bazi statičkih informacija

• Dve osnovne grupe štampača:• Sa dodirom• Bez dodira

• Štampači sa dodirom• Linijski štampači • Matrični štampači

21.04.23 Glava 3 22


• Štampači bez dodira– Laserski štampači

• Laserski snop reflektovan od rotirajućeg doboša formira odgovarajuću sliku Brži je (5 do 30 str/min) i skuplji od matričnog štampača

• Izlazni materijal je visoke rezolucije– Inkdžet štampači

• Ubrizgavanjem mastila na papir produkuje štampani tekst ili grafičke slike

• Štampa manje stranica/minuti nego laserski štampač

• Obezbeđuje boje visoke rezolucije i niže cene od laserskog štampača

21.04.23 Glava 3 23


• Multifunkcionalni (MFP) štampač kombinuje skener, štampač, faks, fotokopir i sl. (all-in-one)

• Ploter: produkuje velike, inženjerske šeme i mape

21.04.23 Glava 3 24


Izlazni uređaji• Faksimil (fax) mašine

– Slanje: faks skenira svaku stranicu, transformiše skenirane slike u nizove digitalnih signala, koji se zatim šalju preko telefonske linije do prijemnog faksa

– Prijem: faks mašina nakon prijema signala rekonstruiše i štampa crno beli faksimil ili kopiju originalne stranice

• Faks modem – Transformiše dokument u digitalne signale koji se prenose preko

telefonske linije da bi se zatim dekodovali u prijemnoj faks mašini

21.04.23 Glava 3 25


21.04.23 Glava 3 26

ModemModemii

• Modulator i Demodulator

• Modulacija nosioca u cilju prilagođenja

digitalnog signala analognoj

telefonskoj liniji

• Brzina prenosa

– Nekada – 300bps

– Danas – 56Kbps

21.04.23 Glava 3 26

21.04.23 Glava 3 27

KKablablovskiovski ii AADSLDSL modemi modemi

• Kablovski– 30-40Mbps

• ADSL– Asymmetric Digital

Subscriber Line– 8 Mbps – 100MBps

21.04.23 Glava 3 27

http://images.google.com/imgres?imgurl=www.fida.com/image/hurricane.jpg&imgrefurl=http://www.fida.com/products/prolink_usb_adsl_modem.htm&h=378&w=259&prev=/images%3Fq%3Dadsl%2Bmodem%26svnum%3D10%26hl%3Den%26lr%3D%26ie%3DUTF-8%26oe%3DUTF-8%26sa%3DN

Audio ulaz/izlaz• Audio kartice

– Omogućava da PC:• Prihvata mikrofonski ulaz• Reprodukuje muziku i druge

zvuke preko zvučnika• Obrađuje zvuk na različite načine

• Sintisajzeri – Koristi se za generisanje muzike,

šuma i drugih zvučnih efekata

21.04.23 Glava 3 28


Kontrola drugih uređaja

• Izlazni uređaji mogu transformisati digitalne signale u ne-digitalne (analogne) pokrete

– Robotska ruka– Telehonska centrala– Transporni uređaji– Automatizovani industrijski sistemi– Svemirski brodovi

21.04.23 Glava 3 29


Ergonomija i zdravlje

• Izabrati uređaje koji su ergonomski dizajnirani

• Kreirati zdravo radno okruženje• Ugraditi fleksibilnost u radno okruženje• Odmarati oči• Skupljati i opuštati napete mišiće• Slušati svoje telo• Tražiti pomoć kad je to potrebno

21.04.23 Glava 3 30


Uređaji za smeštanje podataka(storrage devices)

• Osnovni parametri:– Lokacija, kapacitet, brzina, metod pristupa

• Vrste– Magnetne trake– Magnetni diskovi– Optički diskovi– Fleš memorije– ...

21.04.23 Glava 3 31


• Magnetne trake

– Mogu da memorišu veliku količinu informacija na malom prostoru uz relativno nisku cenu

– Ograničenja: sekvencijalan pristup podacima– Koriste se uglavnom za potrebe pravljenje

sigurnosnih kopija (backup)

21.04.23 Glava 3 32


• Magnetni diskoviSlobodan pristup podacima preko disk drajva– Flopi disk

• Omogućava jeftino, prenosivo memorisanje– Hard disk

• Neprenosiv, čvrst disk koji se okreće konstantnom velikom brzinom

• Omogućava mnogo brži pristup nego flopi disk

• Standardan kapacitet: 120 GB, 200 GB, 500 GB...

– Prenosivi medijumi (Zip diskovi) • Omogućavaju memorisanje informacija na

prenosivim medijumima velikog kapaciteta

21.04.23 Glava 3 33


• HDD – hard disk drive• NVM RAM - Non-volatile memory• Sekundarna memorija računara

• Osnovni delovi:• Magnetna ploča • Glava za čitanje/pisanje • Pobuđivačka kazaljka • Pobuđivač • Osovina

21.04.23 Glava 3 34


http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0b/HardDisk.jpg

21.04.23 Glava 3 35


Mrežni konektor

Kućište

Pokretač glava-ručka

Ploča

PCB

Glava za pisanje/čitanje

Osovina

• HDD – hard disk drive• Važni delovi:

• Glave za čitanje i pisanje• Motor za pogon glava• Motor za pokretanje diskova

• Svaki od diskova ima dve površine• Broj diskova zavisi od kapaciteta, najčešće do 10• Prečnik ploča je od 2,5 do 3,5 inča• Kapacite HD se izražava u GB i zavisi od broja i prečnika diskova i od

gustine zapisivanja podataka

21.04.23 Glava 3 36


• HDD – hard disk drive

21.04.23 Glava 3 37


• Podaci se snimaju na jednu ili obe površine svake ploče (diska), u koncentričnim krugovima).

• Jedan takav krug (na jednoj površini) se naziva staza, trag ili traka).

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/f/fe/Traka.png


21.04.23 Glava 3 38


Skup svih staza jednake udaljenostiod centra rotacije (pa time i prečnika)se naziva “cilindar”.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/2/26/Cilindar.png


21.04.23 Glava 3 39


• Podaci nisu kontinualni već je svaka staza ugaono podeljena u više blokova koje nazivamo sektorima.

• Uobičajena dužina sektora je 512 bajtova, ne računajući dodatne podatke za pozicioniranje i kontrolu i korekciju greške.


21.04.23 Glava 3 40


• Radi relativnog održavanja gustine podataka preko cele površine diskova, spoljni cilindri mogu imati više sektora nego unutrašnji.

• Skup susednih cilindara sa jednakim brojem sektora se naziva “zona”.

21.04.23 Glava 3 41


Dvostrani disk

0 Trag 0 Strana 0

1 Trag 0 Strana 1

Strane ili glave

Cil = 0Cil = 79

Čini cilinder 0Osovina motora

Disk Drive

21.04.23 Glava 3 42


Glave za pisanje/ čitanje spojene na zajedničku ručku kreću se zajedno

Osovina motora

Strane ili glave

Ručka

Kretanje glava

Disk Drive

• HDD – hard disk drive• Povezivanje na matičnu ploču:

• PATA

• SATA

• SCSI

• Povezivanje eksternih HDD

• eSATA

• Firewire

• USB

21.04.23 Glava 3 43


Seagate tvrdi disk

21.04.23 Glava 3 44


Vlas kose

Čestica prašine

Čestica dima

Visina lebdeće glave

Otisak prsta

Glava/Klizač

• HDD – hard disk drive• Najpoznatiji proizvođači:

• Seagate

• Maxtor

• Hitachi

• Western Digital

• IBM

• Samsung

• Fujitsu

21.04.23 Glava 3 45


• Optički diskovi– Koriste laserske zrake za čitanje i

upisivanje informacionih bita na površinu diska

– Nisu tako brzi kao magnetni diskovi– Velikog su kapaciteta – Vrlo pouzdani (za dugotrajna čuvanja)

21.04.23 Glava 3 46


• CD – Compact Disk– Pojavili su se krajem 80.

godina XX veka• Snimanje audio materijala• Proizvođači Philips i Sony

– Krajem XX veka koristi se za kao medijum za snimanje svih vrsta podataka

21.04.23 Glava 3 47


21.04.23 Glava 3 48

TTiippoviovi CD CD mmediaedia

• Generalno postoje tri tipa CD medija:

– Read-Only: samo za čitanje, (“Factory Pressed”)• CD-Digital Audio (CD-DA) – “muzički” CD• CD-ROM

– CD-Recordable (CD-R): za snimanje – CD-ReWritable (CD-RW): za višekratno snimanje

• Razlikuju se po fizičkoj kompoziciji, načinu skladištenja podataka i fizičkom izgledu

21.04.23 Glava 3 48

21.04.23 Glava 3 49

Opšti aOpšti atributtributii

• Svi mediji su debeli 1.2mm• “Standardni” diskovi su

12cm u pečniku• Svi formati skladište

podatke u spiralnim tragovima počevši iznutra

• Podaci se čitaju laserskim snopom i merenjem količine reflektovane svetlosti

21.04.23 Glava 3 49

21.04.23 Glava 3 50

FaFabričkibrički ppresresovaniovani CD CD (samo za čitanje)(samo za čitanje)

• Podaci su uskladišteni kao mikroskopska uzvišenja

• Laser za čitanje detektuje uzvišenja na inače perfektnomm ogledalu – Nema uzvišenja = “1”– Uzvišenje = “0”

21.04.23 Glava 3 50

CD-Audio / CD-ROM

21.04.23 Glava 3 51

CD–Recordable (CD-R)CD–Recordable (CD-R)

• Laser Laser ‘‘palipali’’ rupice u obojenom sloju rupice u obojenom sloju –– refle reflekkttuju manje uju manje svetlosti svetlosti nego nespaljene površine nego nespaljene površine

• Podaci se upisuju u sesijama – jedna ili više sesija Podaci se upisuju u sesijama – jedna ili više sesija

21.04.23 Glava 3 51

21.04.23 Glava 3 52

CD–RewriteableCD–Rewriteable CD-RW)CD-RW)

• Laser menja stanje neke legure – tehnologijom promene optičke faze ‘optical phase change’

• Ponovno upisivanje više puta korišćenjem različite snage lasera– Čitanje

– Upisivanje

– Brisanje

21.04.23 Glava 3 52

21.04.23 Glava 3 53

Kako se Kako se snima na CDsnima na CD??

• Sesije se snimaju sa softverom za uspisivanje na CD (n.p.r., Nero, Easy CD Creator)• Drag&drop fajlova

u Windows Explorer:

– Win9x/2000• Sa instaliranim softverom

za upisivanjem paketa (npr. inCD, DirectCD)

– Windows XP• Ugrađena podrška

21.04.23 Glava 3 53

• CD čitač– Uređaj koji podatke na kompakt disku pretvara u električne signale tako

što se informacija čita usmeravanjem laserskog zraka na površinu diska i detekcijom intenziteta refleksije

– Reflektovana svetlost sa površine se preko složenog sistema sočiva i ogledala prenosi do foto-dioda koje detektuju razlike u intenzitetu svetlosti

– Ovi impulsi se dekoduju od strane kontrolerske logike uređaja i u obliku digitalnih podataka, preko interfejsa, šalju na matičnu ploču računara.

21.04.23 Glava 3 54


21.04.23 Glava 3 55

• CD-ROM drajv– Optički drajv koji čita CD-ROM-ove

• CD-R– WORM (write-once, read many) medij na

koji se piše jednom, a čita više puta

• CD-RW drajv– Može da čita CD-ROM-ove i da piše,

briše i ponovo piše podatke na CD-R & CD-RW diskove

21.04.23 Glava 3 55


• CD • Na kompakt disku postoji spiralna staza koja počinje od centra, a završava se

na 5 mm od oboda diska.

• Podaci se na kompakt disk upisuju počevši od centra diska ka periferiji

• Na svakom kompakt disku se, pored podataka koji se na njemu skladište, nalaze i dodatne informacije koje služe za sinhronizaciju i korekciju grešaka (odnos 13% prema 87%).

• Kapacitet kompakt diska može biti 650, 700 i 800 megabajta

• Brzina rada CD uređaja se deklariše u umnožcima brzine čitanja muzičkog CD-a, koja iznosi 150 KB/s. Tako jednobrzinski CD uređaj (ili 1x) čita podatke brzinom od 150 KB/s, dok savremni “52x” čitaju podatke brzinom od 7800 KB/s.

21.04.23 Glava 3 56


• DVD (Digital Versatile Disks)– Memoriše i distribuira sve vrste podataka– Čuva izmedju 3.8 i 17 GB informacija

• DVD-ROM drajv – Mogu da reprodukuju DVD filmove, čitaju DVD data diskove, čitaju

standardne CD-ROM-ove, i reprodukuju audio CD-ove– Pošto su “read-only”, ne mogu da zapisuju podatke, muziku ili video

• DVD-RAM drajv – Mogu da čitaju, brišu i zapisuju podatke na DVD-R (ali ne i na CD-R ili CD-

RW) medije

21.04.23 Glava 3 57


• DVD/CD-RW drajv

– Kombinuje dobre osobine DVD-ROM drajva i CD-RW drajva

• DVD-R/CD-RW drajv

– Čita sve CD i DVD tipove diskova– Upisuje na CD-R, CD-RW i DVD-R

21.04.23 Glava 3 58


21.04.23 Glava 3 59

Fizičke karakteristike mFizičke karakteristike mediedijjaa

• Kako DVD skladišti više podataka nego CD?– Tragovi su smešteni bliže jedan drugom – Manje rupice – Mnogo efikasnija korekcija grešaka

21.04.23 Glava 3 59

CD DVD

21.04.23 Glava 3 60

Fizičke karakteristike mFizičke karakteristike mediedijjaa

• U osnovnom obliku DVD skladišti 4.7 milijardi bajta (= 4.37 GB)– Kapacitet se može

povećati korišćenjem

obe strane i/ili nekog

ekstra sloja – Sa diskovima sa dva

sloja, laser se

fokusira na 2. sloj

kroz prvi sloj

21.04.23 Glava 3 60

21.04.23 Glava 3 61

Kako se snimaju DVD diskovi?

• Slično snimanju CD-a…– DVD pisač– DVD softver za upisivanje

(tj. Nero v8)– Medij za snimanje

• DVD-R/-RW, DVD+R/RW, DVD-RAM

21.04.23 Glava 3 61

• Verzije DVD diskova:– DVD-5: Jednostrani i jednoslojni DVD ima 4.7 gigabajta (GB)– DVD-9: Jednostrani i dvoslojni DVD ima 8.5 (GB) – DVD-10: Dvostrani i jednoslojni DVD ima 9.4 (GB)– DVD-14: Dvostrani DVD sa dva sloja na jednoj i sa jednim slojem na drugoj

strani ima 13.2 (GB)– DVD-18: Dvostrani, dvoslojni DVD na obe strane ima 17.1 (GB)

21.04.23 Glava 3 62


• Fleš memorija– Izbrisivi memorijski čip– Veličina varira izmedju 16 MB i 4 GB– Kompaktna alternativa za memorijske diskove– Ne sadrže pokretne elemente– Prave se i za posebne namene, kao što je

memorisanje slika u digitalnoj kameri– Verovatno će zameniti memorijske diskove i

magnetne trake– Vrsta EEPROM-a

21.04.23 Glava 3 63


21.04.23 Glava 3 64

Prednosti skladištenja Prednosti skladištenja u fleš memorijuu fleš memoriju

• Prihvatljivije od skladištenja na HD zato što:– Nema pokretnih delova i radi bez šuma – Omogućava brži pristup – Manji je po veličini i lakši– Čvršći je i pouzdaniji

• ALI…– Mnogo je skuplja– Ograničen je kapacitet– Ograničen je broj prepisivanja (oko 100,000 prepisivanja po sektoru)

21.04.23 Glava 3 64

Osnovne klase personalnih računara • Tower sistemi

– Visoka uska kućišta koja po pravilu imaju više proširivih slotova nego druge vrste

• Ravni stoni sistemi – Napravljeni su tako da predstavljaju platformu na koju se postavlja

monitor

• Prenosivi računari – Sadrže sve bitne delove uključujući tastaturu i miša u kompaktnom

kućištu

21.04.23 Glava 3 65


Portovi i slotovi• Sistem ili matična ploča obuhvata više

standardnih portova:– Serijski port za priključivanje uredjaja koji

šalju/primaju poruke po jedan bit u jednom trenutku (modemi)

– Paralelni portovi za priključivanje uredjaja koji šalju/primaju bite u grupama – paralelno (printeri)

– Tastatura/miš port za priključivanje tastature i miša

21.04.23 Glava 3 66


• Ostali portovi se po pravilu uključuju preko produžnih kartica umesto što se nalaze na matičnoj ploči:

– Video port se koristi za priključivanje kolor monitora u video karticu

– Mikrofon, zvučnici, slušalice, MIDI portovi se koriste za priključivanje audio uredjaja

– SCSI port omogućava povezivanje većeg broja uredjaja na jedan port

– LAN port služi za brzu konekciju na lokalnu računarsku mrežu (Local-Area Network - LAN)

21.04.23 Glava 3 67


Laka proširivost• Sa PC otvorenom arhitekturom i uvođenjem novih interfejsa, mogući su

priključci uređaja “na vruće”.– USB (Universal Serial Bus) univerzalni serijski bas - ima prenos stotinama

puta brži od serijskog PC porta

– Firewire (IEEE 1394) vrući priključak - prenosi podatke između uređaja brzinom od 400 ili više megabita u sekundi

• Velika brzina ih čini idealnim za digitalni video

– FireWire 800

• Nedavno ugrađen u Macintosh sisteme omogućava brzinu prenosa 800 Mb u sekundi

21.04.23 Glava 3 68


Računarski sistem kao celina• Tipičan računarski sistem može imati više ulaza, izlaza i

memorijskih spoljašnjih jedinica. Važna je njihova međusobna kompatibilnost

• Računarske mreže brišu granice između pojedinačnih (izolovanih) računara

• Umreženi računar može pristupati svim hardverskim i softverskim resursima jedne mreže

• Svaki pojedinačni računar je, u stvari, samo jedan mali delić globalnog sistema povezanih računarskih mreža

21.04.23 Glava 3 69


Perspektive • Buduće memorijske jedinice

• Manji diskovi većeg kapaciteta • Tzv. single-electron memory chip - veličine nokta će moći da

memoriše jedan dugometražni film • Budući izlazni uredjaji

• Ravni monitori će zameniti stone CRT monitore u vrlo kratkom roku• Retinalni monitori bez ikakvog ekrana

• Budući ulazni uredjaji: senzori• Sofisticirani uređaji koji će zamenjivati oči, uši i ostale organe

pojedinih čula u uslovima računarskog mrežnog okruženja

21.04.23 Glava 3 70


Poslovna informatika

Documents