Poslovanje hotelskog lanca ”Hilton” u svetu · Ovaj rad posvećujem svojoj porodici, posebno sestričini Nikolini, u znak zahvalnosti za njihovu ljubav i podršku tokom svih ovih

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU

POSLOVANJE HOTELSKOG LANCA

”HILTON” U SVETU

MASTER RAD

Mentor: Kandidat: prof. dr Ranko M. Dragović Nemanja T. Petrović Br.indexa:77

NIŠ, 2014.

Poslovanje hotelskog lanca ”Hilton” u svetu

2

Ovaj rad posvećujem svojoj porodici, posebno sestričini

Nikolini, u znak zahvalnosti za njihovu ljubav i podršku tokom

svih ovih godina. Za stručnu saradnju i nesebičnu pomoć tokom

studija i realizacije ovog rada, veliku zahvalnost izražavam

svom mentoru prof. dr Ranku Dragoviću.


3

Sadržaj

Uvod .................................................................................................................................. 5

1. Korporativni hotelski lanci ......................................................................................... 6

1.1. Prednosti poslovanja u korporativnom lancu –

primer hotelskog lanca Hilton ................................................................................. 6

2. Istorijat razvoja hotelskog lanca Hilton .................................................................. 10

3. Značaj Hilton korporacije u svetskim razmerama ................................................ 11

4. Hotelski brendovi u okviru hotelskog lanca ............................................................ 12

5. Poslovanje hotelskog lanca ....................................................................................... 14

6. Društvene odgovornosti korporacije ....................................................................... 15

6.1. Podrška zapošljavanju i mladim osobama ...................................................... 15

6.2. Podrška lokalnih zajednica ............................................................................. 16

6.3. Podrška kulture i kulturnog nasleđa ............................................................... 16

6.4. Ulaganje u održive izvore energije ................................................................. 17

7. Zemlje u kojima posluje hotelski lanac ................................................................... 18

8. Hoteli i njihove karakteristike u okviru hotelskog lanca ....................................... 23

8.1. Luksuzni hoteli ................................................................................................ 23

8.1.1. Konrad Hoteli i Odmarališta ............................................................... 23

8.1.2. Valdorf Astoria Hoteli i Odmarališta ................................................. 24

8.2. Hoteli sa kompletnom uslugom ....................................................................... 24

8.2.1. Hilton Hoteli i Odmarališta ................................................................ 24

8.2.2. DablTri ................................................................................................ 25

8.2.3. Embasi Apartmani .............................................................................. 26

8.3. Hoteli sa selektivnom uslugom ........................................................................ 26

8.3.1. Hilton Garden In ................................................................................. 26

8.3.2. Hempton ............................................................................................. 27

8.4. Apartmani sa produženim boravkom .............................................................. 27

8.4.1. Homvud Apartmani ........................................................................... 27

8.4.2. Hom2 Apartmani ................................................................................ 28

8.5. Tajmšer (Timeshare) ....................................................................................... 28

8.5.1. Hilton Grand Vekejšns ....................................................................... 28


4

9. Planovi razvoja Hilton korporacije u jugoistočnoj Evropi .................................... 30

9.1. Planovi razvoja Hilton korporacije u Makedoniji .......................................... 30

9.2. Planovi razvoja Hilton korporacije u Crnoj Gori .......................................... 31

9.2.1. Otvaranje Hilton hotela u Tivtu .......................................................... 31

9.2.2. Otvaranje Hilton hotela u Podgorici ................................................... 31

10. Planovi razvoja Hilton korporacije u Srbiji ......................................................... 32

Zaključak ........................................................................................................................ 34

Literatura ....................................................................................................................... 36


5

Uvod

Početnu fazu razvoja hotelskih lanaca karakteriše povezivanje malog broja hotelskih objekata u užem prostornom okruženju, koja prelazi u fazu regionalnog širenja i stvaranja nacionalnih i međunarodnih hotelskih lanaca. Faktori koji su uticali na razvoj međunarodnih hotelskih lanaca su eksterni i interni. Eksterni se odnose na ekspanziju tražnje hotelskih usluga u svetu i na potrebu da se ubrza privredni razvoj pojedinih regiona. Interni faktori odnose se na tržišni i organizacioni aspekt poslovanja. Tržišni aspekt podrazumeva jačanje marke i garanciju kvaliteta usluga, a organizacioni stvaranje nove organizacione strukture zbog širenja poslovanja na međunarodnom planu i diversifikaciju, tj. širenje asortimana usluga.

Jedan od razloga za poklanjanje posebne pažnje ovoj temi jeste činjenica da "Hilton" hoteli predstavljaju jedan od najskupljih brendova u svetu hotelskih lanaca i ujedno predstavljaju jedan od najbrže rastućih i sve popularnijih brendova na hotelskoj sceni, pa zaslužuju posebnu pažnju i temeljno istraživanje, radi što boljeg upoznavanja i prezentovanja.

Cilj istraživanja jeste detaljna prezentacija poslovanja lanaca "Hilton" u svetu i u Srbiji, kao i opis svih brendova koji ulaze u sastav "Hilton" korporacije i način njihovog funkcionisanja i njihove rasprostranjenosti u svetu.

Od metoda u radu korišćene su metoda teorijske analize i istraživačka metoda.


6

1. Korporativni hotelski lanci

Hotelski lanci koji pripadaju ovoj vrsti, identifikuju se po jakoj marki ili markama hotela, odnosno po dobro poznatom zaštitnom imenu (Čačić K., 1995).

Korporativni hotelski lanci su u svom rastu i razvoju dostigli neke, do skora neverovatne dimenzije. Tako u okviru 200 najvećih korporativnih hotelskih grupa posluje preko 43 000 hotela sa preko 5,5 miliona hotelskih soba, a u isto vreme te hotelske grupe su ostvarile ukupan prihod od 230 milijardi evra. Stopa rasta u 2007. godini je iznosila oko 2,7% ili oko 150 000 novih soba. Trenutno pokazatelji i prognoze su takve da će se taj rast nastaviti i u bliskoj budućnosti (http://www.hotel-online.com/News/PR2007_2nd/Jun07_HotelRanking.html).

Razlog treba tražiti u činjenici da hotelski lanci sa izgrađenim i prestižnim markama hotela mogu svoje poslovne operacije finansirati jeftinije u odnosu na one sa slabijim brendovima ili onim bez izgrađenog brenda. Veliki hotelski lanci svoje komparativne prednosti ostvaruju i korišćenjem ekonomije obima, ali i kroz mogućnosti da u okruženju u kojem se tehnologija brzo i često menja, ulažu u tehnološko osavremenjivanje svojih hotela. Nezavisni hotelijeri se vrlo teško mogu uspešno suprotstaviti takvim gigantima, osim ako se ne radi o poslovanju na određenim manjim tržišnim segmentima, tržišnim nišama.

Hoteli koji su članovi određenog hotelskog lanca uživaju određene prednosti u odnosu na nezavisne hotelijere kroz „dostupnije izvora kapitala, korišćenje koncentrisanih ekspertskih znanja i iskustva“ (Fyall A.,Garod B., 2005).

1.1. Prednosti poslovanja u korporativnom lancu – primer hotelskog lanca Hilton Na formiranje međunarodnih hotelskih lanaca utiču eksterni i interni faktori koji su u vezi sa početnim ciljevima njihovih poslovanja. Svaki dalji razvoj donosi i kvantitativne i kvalitativne promene koje bitno opredeljuju poslovanje kao i sam razvoj. Prednosti koje hotelski lanac ima poslujući kao međunarodni je podloga daljeg širenja internacionalne poslovne aktivnosti hotelskih preduzeća. Da bi se iskoristile prednosti na tržištu postavljaju se odgovarajući jasni ciljevi preduzeća. Medlik i Ingram ističu da prednosti koje donosi poslovanje u hotelskom lancu treba pre svega vezivati za ekonomiju obima, tj. za uštede koje se dobijaju povećanim obimom poslovanja, u odnosu na obim rada u pojedinačnim hotelima (Medlik S., Ingram H., 2002). Na toj podlozi se prednosti uključivanja u hotelske lance ispoljavaju nakon određenog vremena. Sve prednosti navedeni autori grupišu u sledeće:

• finansijske uštede u domenu sopstvenih novčanih tokova i lakšeg dobijanja sredstava iz spoljnih izvora;

• marketinške uštede kroz primenu standarda i izgradnju brenda i kroz objedinjenu promociju i druge aktivnosti marketinga;

• uštede u nabavci kroz kupovinu na veliko i pregovaračkom snagom u pogledu cena;

• uštede u upravljanju, što je značajna šansa za optimalno korišćenje ljudskih resursa u organizaciji;


7

• tehničke uštede koje obuhvataju mogućnosti centralizovanog pripremanja hrane, tehnološkog održavanja ili npr. pranja posteljine u slučaju da to dozvoljava prostorni razmeštaj pripadajućih hotela u lancu;

• smanjuje se rizik kroz geografsku disperziju objekata i diversifikaciju njihovih proizvoda.

Prednosti poslovanja u međunarodnom hotelskom lancu mogu se najbolje

objasniti na primeru Hilton International u vlasništvu Ladbroke Group PLC (Laws E., 1991), koji važi za jedan od najpoznatijih hotelskih lanaca sa izuzetno visokim kvalitetom usluga. Ovaj primer je koristan iz dva razloga: prvo,on je bio predmet višestrukih kupoprodaja, a drugo, obuhvata se složeniji slučaj, u kojem lanac nije nezavistan, već je u vlasništvu konglomeratskog preduzeća koje upotpunjuje ili proširuje uslužni program, uključivanjem novih usluga koje se razlikuju od dosadašnjih.

Ladbroke je osnovana 1887. godine kao kompanija za kreditiranje klađenja. Postepeno se razvijala sve dok na bazi pravnih akata o klađenju i igrama nije prerasla u licencnu firmu za klađenje 1963. godine. Od 1971. godine kada je imala 660 licencnih kladionica, grupa je počela diversifikaciju i širenje i na hotelijerstvo. Sledi period naglog rasta grupe, sa četiri glavna pravca, tj. grupe poslova: hotelsko poslovanje, trke (kladionice), nekretnine (vlasnički odnosi) i maloprodaja po principu „uradi sam“ (Do-It-Yourself, DIY) u okviru lanca ”Texas Homecare”.

Ladbroke Group je sredinom 80-ih godina kao jedan od strategijskih ciljeva postavila ulazak u hotelsko poslovanje, uz istovremeni razvoj ostalih glavnih poslova (kako je navedeno, to su bili: kladionice na trkama, nekretnine i maloprodaja). Prvobitni cilj bio je stvaranje hotelskog lanca za srednje tržište u Velikoj Britaniji, ali i sa nekim hotelima u Evropi. Kupovani su mali lanci kao što su ”Myddleton” i ”Comfort” (ovaj drugi 1985. godine za 70 miliona funti) i njihovi gradski hoteli sa 3 zvezdice adaptirani u standardne hotele sa 4 zvezdice.

Ladbroke Group je do sredine osamdesetih godina bila drugi najveći hotelski operator u Britaniji. Kupovinom Hilton International-a u oktobru 1987. godine bitno je izmenila strategijski cilj grupe, a to je da postane vodeći hotelski operater kako u Britaniji, tako i u svetu. Grupa je ocenila da je potrebno pet godina stalnog rasta profita da bi se ostvario puni efekat njegovog poslovanja, naravno uz značajnu racionalizaciju poslovanja Hilton International-a.

Strategijske prednosti stečene kupovinom Hilton International-a su nesumnjive: radi se o jednom od najkvalitetnijih međunarodnih lanaca, koji garantuje najviši kvalitet na bazi odgovarajućih standarda usluga, i koji je u momentu kupovine raspolagao sa 91 hotelom, sa više od 35.000 soba u 44 zemlje (27 u evropi, 26 na američkom kontinentu i 38 u ostalim delovima sveta). Ladbroke Group je, da bi iskoristila snagu marke Hilton International-a, u poslednjoj deceniji prošlog veka odredila strateški cilj kojim treba da privuče i zadrži 300.000 svetskih putnika, pre svega poslovnih, nizom poboljšanja u njegovom poslovanju .

Osnovni ciljevi posle kupovine Hilton International-a bili su: (Čačić K., 2013)

• “dalji rast profita i organski rast grupe u celini na bazi ekonomije obima, pri čemu je hotelski deo trebalo da postane osnovni generator dotičnog rasta;

• racionalizacija marketinga i organizacione strukture . Uz značajne organizacione promene, posebno je trebalo ublažiti uočeni nedostatak koji se


8

ogledao u prejakom oslanjanju Hilton International-a na SAD kao ciljno tržište i individualne poslovne putnike kao ciljni segment;

• orijentacija na veći broj glavnih tržišta na kojima je Ladbroke Group već imala određeno iskustvo u razvoju konkretnih poslova, npr. konferencija (kao oblika poslovnog, tačnije kongresnog turizma);

• zadržavanje skladnih razvojnih odnosa u četiri navedena glavna posla ove grupe i to s jedne strane oslobađanjem od perifernih poslova, a sa druge strane, razvojem dodatnih aktivnosti koje su komplementarne osnovnim poslovima, pa prema tome i osnovnim interesima cele firme. Tako je decembra 1987. godine Ladbroke Group prodala svojih 17 centara za odmor u Velikoj Britaniji i svoje catering poslove. Već prva, 1988. godina, donela je rezultate koji su očigledno u skladu sa postavljenim ciljevima. To potvrđuju podaci sledeće tabele (br. 1.).” Postignuto povećanje ukupnog profita proizlazi iz sva četiri glavna posla, uz

istovremeno gašenje perifernih (ostalih) poslova. Hotelski deo firme, kupovinom Hilton International-a, odmah je postao glavni kontributor profita sa najdinamičnijim rastom: u 1988. godini učestvovao je sa 45% u ukupnom profitu Ladbroke Group. Klađenje na trkama sa učešćem od 29% izgubilo je vodeću poziciju iz 1987. godine (37%).

Brza i uspešna realizacija dugoročno postavljenih ciljeva, na startu međunarodnog hotelskog poslovanja Ladbroke Group, rezultira pre svega iz raspolaganja takvim lancem kao što je Hilton International. Jake strane, tj. prednosti (strengths) same Ladbroke Group, naročito njen efikasan menadžment (koji se ogleda u brzoj i uspešnoj racionalizaciji poslovanja posle kupovine Hilton International-a i istim takvim promenama njegove organizacione strukture), dobro su kombinovane sa prednostima kupljenog hotelskog lanca. Najjača strana Hilton International-a, svakako je imidž njegove marke, tj. imena Hilton i reputacija koju ono ima u međunarodnom hotelskom poslovanju. Ako „neka imena stoje kao zaštitni znak u svojoj industriji i prepoznaju se u celom svetu po standardima performansi usluga koje nude“ (Laws E., 1991), onda se to može reći za Hilton u turizmu, isto kao za Rols Rojs (Rolls-Royce) ili Ferari (Ferrari) u automobilskoj industriji. Dva izveštaja koja su na bazi istraživanja širom sveta sačinili National Opinion Polls i Landor Associates u 1988. i 1989. godini, utvrdila su da je Hilton najjača marka u hotelijerstvu, široko prepoznatljiva po stilu i kvalitetu.

U milionima funti Indeks 1986. 1987. 1987/1986 1988/1987

Hoteli 21,8 47,2 216,5 251,9 Nekretnine (sa kamatama) 21,4 22,3 104,2 144,4 Trke (klađenje) 49,5 62,0 125,3 125,0 Maloprodaja 13,8 26,0 188,4 132,7 Ostali poslovi 13,5 11,8 87,4 - Svega 120,0 169,3 141,1 155,4 Kamata (18,7) (9,1) - - Ukupno 101,3 160,2 158,1 1 575,0

Tabela 1. Profit Landbroke Group po vrstama poslova (pre oporezivanja) (Laws E.,

1991. i Čačić K., 2013)


9

Ladbroke Group je u međunarodnom poslovanju koristeći brend Hilton International-a obogatila kako prihode, tako i kapitalne vrednosti ne samo hotela nego i grupe u celini, čime je poslovanje Hiltona učinila stabilnijim i efikasnijim. To je egzaktni primer kako na najbolji način uskladiti ciljeve i prednosti u međunarodnim hotelskim poslovima. Ovaj ogranak Hilton korporacije je kasnije u nju vraćen(ponovo kupljen), tako da je danas Hilton Hotels Corporation sa sedištem u SAD jedna od najvećih korporacija na svetu i to sa kapacitetom od preko pola miliona hotelskih soba koje kontroliše.


10

2. Istorijat razvoja hotelskog lanca Hilton

Osnivač lanca hotela Hilton, Conrad N. Hilton, prvi je u hotelijerstvu uveo industrijske metode planiranja i kontrole kao i centralnu nabavku za sve hotele u lancu. Takođe je uveo stalne kontrole cena i troškova, usklađivanje broja radnika i potrošnje energije sa dinamikom posla. Njegova poslovna filozofija bila je maksimalna ekonomičnost, rentabilnost i produktivnost odnosno stalna efikasnost u poslovanju. Uočivši potencijal okolnih naftnih polja u Teksasu, kupio je 1919. godine Mobley hotel kako bi radnicima koji su radili na naftnim poljima izdavao sobe na 8 sati, kao mesto za spavanje (http://www.hiltonworldwide.com/about/history/). U naredne 4 godine Hilton je imao 530 soba u Teksasu, što mu je omogućilo izgradnju hotela Dallas Hilton 1925. god. Tokom godina depresije Hilton se edukuje u ekonomskim oblastima i dogovara finansijsku saradnju sa National Hotels Corporation da vodi devetnaest hotela (izmedju ostalih Plaza i Waldorf Astoria u Njujorku). Hilton je uspehe ostvariovao tako što je kupovao neprofitabilne hotele i pretvarao ih u profitabilne.Postavio je takve standarde za kontrolu troškova hotelskih operacija nazvane čarobnom formulom, što je hotele održavalo profitabilnim čak i kada su bili slabo popunjeni. Od menadžera je zahtevao da računaju troškove u svom odeljenju i da ih upoređuju sa stvarnim troškovima. Naime, predvideo je optimalni broj zaposlenih i anticipirao je šta je potrebno da se zadovolje operativni standardi hotela i želje gostiju, čime je uskladio ekonomično poslovanje sa povećanjem profita bez smanjenja kvaliteta usluga. Hilton je iz predvorja hotela izbacio neprofitabilne hotelske praonice iznajmljujući ove ekskluzivne poslovne prostore za restorane i barove, i na taj način privlačio goste kreativnom i kvalitetnom ponudom. Njegov cilj je bio da se izgrade hoteli u najvažnijim gradovima na svim kontinentima, kao doprinos saradnji i ekonomiji nacija. Svi gosti su se osećali dobrodošlim, pa je prozvan svecem-zaštitnikom turista. Hilton Hoteli i Odmarališta (Hilton Hotels & Resorts) je međunarodni hotelski lanac koji uključuje mnogo luksuznih hotela i odmarališta i sada je u vlasništvu Hilton Worldwide. Danas broje preko 550 Hilton brendiranih hotela širom sveta u 78 zemalja na šest kontinenata (http://www.hiltonworldwide.com/about/history/). Jedan su od vodećih hotelskih brendova u svetu. Markentinški naglasak stavljaju na poslovna putovanja, ali i odmore na lokacijama u većim gradskim sredinama u blizini aerodroma i kongresnih centara. Takođe imaju veliki broj hotela namenjenih odmoru na privlačnim i egzotičnim destinacijama širom sveta.

Hoteli Hilton su izuzetno cenjeni od svojih gostiju, a u svom poslovanju imaju brojna partnerstva sa avio kompanijama i rent-a-car kompanijama iz celog sveta (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio/hilton-honors/).

Hilton ostaje sinonim za hotel zbog inovativnog pristupa proizvoda, sadržaja i usluga. On je postao prvi hotel sa instaliranim televizorima u sobama kao i prvi hotel u svetu koji je dobio LEED i Green Seal sertifikate za očuvanje životne sredine. U hotelskoj industriji Hilton je prvi razvio koncept franšize hotelima, pokrenuli su prvi aerodrom-hotel, predstavili su prvi multi-sastav hotelskih rezervacija (http://hiltonglobalmediacenter.com/index.cfm/page/35). Nakon više od 90 godina, Hiltonove veštine i znanje u globalnim putovanjima su bez premca. Hilton je rasprostranjen u SAD-u, Evropi, Aziji i trenutno ima hotele u više od 91 zemlji sveta. Hilton je popularan u većim gradovima, kao što su Njujork, London, Pariz, Rim, Sidnej, Tokio, Peking, Šangaj, Toronto, Stokholm i Sao Paolo.


11

3. Značaj Hilton korporacije u svetskim razmerama

Značaj hotelske korporacije Hilton u svetskim razmerama može se sagledati kroz četiri oblasti:

1. Stvaranje šansi: otvaranje novih mesta za zapošljavanje i organizovanje programa za razvoj i napredak karijere mladih ljudi;

2. Jačanje zajednica: podrška lokalnih zajednica, pomoć prilikom prirodnih katastrofa i davanje podrške prilikom sprovođenja ljudskih prava.

3. Podrška kulture: obezbeđenje upoznavanja različitih kultura i očuvanje kulturnog nasleđa.

4. Održivost: menadžment efikasnosti korišćenja prirodnih resursa i ulaganje u partnerstvo firmi čiju glavnu delatnost predstavljaju održivi oblici energije.

(http://www.hiltonworldwide.com/assets/pdfs/HWW_%20CorporateResponsibilityReportExecutiveSummary.pdf)


12

4. Hotelski brendovi u okviru hotelskog lanca

Poznato je da korporativni hotelski lanci u svom sastavu imaju specijalizovanu ponudu za nekoliko ciljnih segmenata potrošača pa shodno tome u svojim okvirima razvijaju više različitih hotelskih brendova, više marki.

Brend ili marka se može definisati na više načina. Marka je reč, simbol, termin, ime ili oblik ili njihova kombinacija kojom se

obeležava određeni proizvod bi se razlikovao od proizvoda drugih proizvođača. Naziv preduzeća i marka nisu sinonimi, međutim neke kompanije koriste svoje ime i kao marku proizvoda,kao što je slučaj sa Hilton hotelima (Milisavljević M., 1998). Hilton hoteli kao brend je ime koje je namenjeno identifikaciji usluga u cilju njihovog diferenciranja od strane konkurencije. (Kotler P., Bowen J., Makens J., 2006).

Upravljačke strukture svakog hotela imaju izbor:

• da nastave rad kao nezavistan hotel; • putem ugovora o franšizi, ili • da nekom drugom ugovornom formom, postanu deo hotelskog brenda.

Osnovne prednosti izgradnje jakih hotelskih brendova su: (Cunill O., 2006)

• najčešće se uz pomoć jakog brenda osvaja veće tržišno učešće; • naplaćuju se više cene od potrošača; • postiže se viši nivo prinosa na investicije, što je naročito važno potencijalnim

investitorima; • kreira se bolja osnova za dalji rast i razvoj lanca; • lakše se izgrađuje lojalnost potrošača, a samim tim i obezbeđuju stabilni prihodi

u budućnosti.

Posedovanje snažnog hotelskog brenda čini hotelskim lancima mnogo lakše pregovaranje sa vlasnicima nezavisnih hotela prilikom zaključivanja različitih ugovornih odnosa, pre svega ugovora o franšizi i menadžmentu.

Poznato je da pitanja kategorizacije nisu rešena na jedinstven način u svim zemljama EU, odnosno ono što podrazumeva hotel određene kategorije u jednoj zemlji, nužno ne znači da se podrazumeva i u drugoj zemlji članici EU. Ako to pitanje nije rešeno na jedinstven način u već visoko institucionalizovanoj organizaciji kakva je EU ima li smisla postavljati pitanje da li postoje jedinstveni standardi, recimo u ostalim zemljama Evrope, ili u ostatku sveta.

Ipak, potrošači konzumacijom usluga određenog hotelskog brenda tačno mogu znati koju kategoriju usluga mogu očekivati, kao i u kojem nivou cena. Jer hotelski brendovi podrazumevaju izvesne standarde kvaliteta koji su isti u svim zemljama sveta i na taj način se može prevazići neizvesnost u pogledu kvaliteta i cena usluga, koja bi se javila konzumacijom usluga izvesnog nezavisnog hotela.

Hotelski brendovi u suštini imaju dva osnovna cilja i to da sa jedne strane privuku i zadrže potrošače, a sa druge strane da privuku investitore (Ransley J., Ingram H., 2004).


13

U okviru korporacije Hilton Worldwide razvijeni su sledeći brendovi: (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio/)

• Valdorf Astoria Hoteli i Odmarališta (Waldorf Astoria Hotels & Resorts); • Konrad Hoteli i Odmarališta (Conrad Hotels & Resorts); • Hilton Hoteli i Odmarališta (Hilton Hotels & Resorts); • DablTri (DoubleTree); • Embasi Apartmani (Embassy Suites Hotels); • Hilton Garden In (Hilton Garden Inn); • Hempton (Hampton); • Houmvud Apartmani (Homewood Suites); • Houm2 Apartmani (Home2 Suites); • Hilton Grand Vekejšns (Hilton Grand Vacations).

Ako se posmatraju ti pojedinačni i brendovi određenih hotelskih grupa, situacija

je sledeća:

Slika 1. Rang lista najvećih hotelskih marki u svetu na dan 01.01.2007. (http://www.hotel-online.com/News/PR2007_2nd/Jun07_HotelRanking.html, 13.11.2013.)

Svaki od ovih hotelskih lanaca je izgradio odredjeni hotelski brend sa ciljem da zauzme mesto na tržištu, da pritom zadovolji potrebe potrošača na konkurentan način kako bi stekao najveću konkurentsku prednost na tržištu potrošača. Obzirom da je jedna od osnovnih karakteristika turističke tražnje njena heterogenost, to i hotelske kompanije različitim kombinacijama marketing miksa, prepoznatljivi kao različiti hotelski brendovi, prilaze različitim potrošačima. U 2012. godini Hilton Worldwide se popeo na treće mesto po popularnosti svojih brendova i broju izdatih soba, za koje zainteresovanost kupaca konstantno raste.

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

BestWeste

rn

Holiday Inn

Marriot

Hilton DaysInn

HamptonInn

Sheraton

Super8

Motels

Comfort Inn

Express by

Holiday Inn

Broj soba 315401 260470 187404 172605 151438 138481 138481 135900 126175 143582


14

5.Poslovanje hotelskog lanca

Osnovni pokretači prihoda u hotelskoj industriji su broj hotela, soba, stopa popunjenosti, kao i prihod po raspoloživim sobama. Hilton permanentno povećava broj hotela koje poseduje (uključujući i vlasništvo kao i franšizirane hotele), kao i broj soba za iznajmljivanje čime daje naznake o tome kako kompanija širi kapacitete za snabdevanje hranom za sve veći broj putnika. Stope popunjenosti i prihodi po raspoloživoj sobi jasno pokazuju koliko kompanija koristi svoje raspoložive resurse. Hiltonove stope popunjenosti i prihoda po raspoloživoj sobi su kontinuirano rasle tokom poslednjih nekoliko godina, što ukazuje na to da je kompanija bila u mogućnosti da uspešno proda svoje hotele ili sobe. Prema podacima iz 2012. godine, Hilton Worldwide je treća kompanija u svetu prema zaradi. Hilton Worldwide poseduje 3.897 hotela sa 642.000 soba i preko 300.000 zaposlenih u 91 zemlji na svetu (http://www.therichest.com/business/the-top-10-best-luxury-hotel-chains/). Zarada koja je ostvarena u 2012. godini iznosi 8 milijardi dolara, kada je 125 miliona gostiju odselo u jednom od deset pomenutih brendova (http://cr.hiltonworldwide.com/business/business_profile.html).


15

6. Društvene odgovornosti korporacije Kroz stalno pobolјšanje i korektivne akcije u više od 4.000 hotela, Hilton Worldwide postigao je svoj petogodišnji cilј da smanji potrošnju vode za 10%, a količinu otpada za 20% u 2012., jednu i dve godine pre roka, i nastavlјa svoj napredak ka svom cilјu za smanjenje potrošnje energije I emisije CO2 za 20% do kraja 2013. Od 2009., sprovedeni projekti kumulativne štednje su uštedeli više od četvrtinu milijarde dolara (http://www.hiltonworldwideglobalmediacenter.com/index.cfm/newsro om/detail/ 25741).

6.1. Podrška zapošljavanju i mladim osobama U junu 2012., Hilton Worldvide je potpisao trogodišnje strateško partnerstvo sa

Međunarodnom fondacijom mladih kako bi se pružila podrška mladima sa izuzetnim potencijalom. Međunarodna fondacija mladih trenutno posluje u 78 zemalјa sveta i pruža Hiltonu pristup globalnoj mreži partnera i evaluaciju programa i instrumente za praćenje.

U januaru 2013., Hilton Worldvide objavio je na Svetskom ekonomskom forumu dokument iz Međunarodne omladinske fondacije koji predlaže rešenja za nezaposlenost mladih koju ugostitelјski sektor može da eliminiše. Kompanija je takođe najavila lansiranje Bright Blue Futures (Svetlo plave budućnosti), globalna posvećenost razvoju mladih širom sveta koju predvodi Hilton Hoteli i Odmarališta (Hilton Hotels&Resorts) brend. U 2013. Hilton Worldwide će sarađivati sa Međunarodnom omladinskom fondacijom za razvoj Indeks mladih, koji će omogućiti praćenje blagostanja mladih osoba i organizovaće pilot programe razvoja radne snage u cilјnim inostranim tržištima.

2010. 2011. 2012. Mala preduzeća 57.0 59.6 115.3

Preduzeća u vlasništvu žena 50.5 68.6 157.7 Ukupno 107.5 128.2 273.0

Tabela 2. Količina uloženih sredstava u mala preduzeća i preduzeža u vlasništvu

žena (izraženo u milionima $) (http://www.hiltonworldwide.com/assets/pdfs/HWW_%20CorporateResponsibilityReportExecut

iveSummary.pdf, 13.11.2013.) Gledajući Tabelu br. 2., možemo zaključiti da je Hilton Worldwide, progresivno, od 2010. do 2012., ulagao sve veću sumu sredstava radi podrške malih preduzeća i preduzeća koja su u vlasništvu žena. U 2010. godini je ukupno uloženo 107.5 miliona dolara u ova dva tipa preduzeća. U 2011. godini taj broj je porastao na 128.2 miliona dolara, dok je u 2012. uloženo rekordnih 273 miliona dolara u mala preduzeća i preduzeća u vlasništvu žena.


16

6.2. Podrška lokalnih zajednica Podrška lokalnih zajednica se prvenstveno ogleda kroz otvaranje novih radnih mesta u lokalnim zajednicama. Broj radnih mesta zavisi veličine hotela koji se otvara i može biti u rasponu od 20 do 1.000 novih radnih mesta (http://www.hiltonworldwide .com/assets/pdfs/HWW_%20CorporateResponsibilityReportExecutiveSummary.pdf). U periodu od januara 2008. do decembra 2011., Hilton Worldwide je otvorio 1.148 novih hotela sa više od 170.000 novih soba širom sveta. 50.000 novih poslova je stvoreno u minulom periodu.

2009. 2010. 2011. 2012. Broj novootvorenih hotela 302 178 170 171

Broj novih soba 45.294 24.731 29.430 28.048 Tabela 3. Broj novootvorenih hotela i soba (http://www.hiltonworldwide.com/

assets/pdfs/HWW_%20CorporateResponsibilityReportExecutiveSummary.pdf , 13.11.2013.) Kada prirodna katastrofa pogodi zajednicu u kojoj je izgrađen Hitonov hotel, Regionalna kancelarija koja je zadužena da vodi računa o toj zajednici šalje potrebna sredstva i zalihe koje su neophodne. Količina sredstva koju je Hilton Worldwide izdvojio u 2011. godini za pomoć žrtvama prirodnih katastrofa u Japanu, Africi, Turskoj i Tajlandu iznosila je 1.2 miliona dolara. 2012. godine donirano je 798.000 dolara žrtvama koje su pogođene uraganom Sendi. Kada je u pitanju podrška sprovođenju ljudskih prava, 2011. Hilton Worldwide je potpisao Međunarodni kodeks ponašanja koji je konstituisan od strane ECPAT International-a, mreže organizacija koje se bave eliminisanjem trgovine decom. Potpisivanjem ovog kodeksa, Hilton Worldwide se obavezao da edukuje svoje zaposlene o tome kako da prepoznaju "nelegalne" odnose sa decom koja su rezidenti hotela u kome rade. 6.3. Podrška kulture i kulturnog nasleđa Hilton hoteli nude svojim gostima jedinstvenu priliku, da prilikom odsedanja u hotel upoznaju lokalnu kulturu i iskuse tradicije vezane za region u kome je hotel izgrađen, kao i da se upoznaju sa istorijom dotičnog mesta. Hilton hoteli rade na očuvanju kulturnog nasleđa kroz pružanje prilike gostima da iskuse različita mesta, aktivnosti i ljude koji su jedinstvenu u destinaciji. Hilton hoteli teže očuvanju tradicija, običaja i mesta koje čine zajednicu u kojoj je hotel izgrađen jedinstvenom. Na nekoliko lokacija, na kojima su izgrađeni hoteli, obezbeđen je prostor za lokalne zanatlije, na kome mogu da prikazuju svoje rukotvorine i ilustracije. Od 2000. godine program Očuvanje znamenitosti je donirao 2 miliona dolara u očuvanje znamenitosti koje su karakteristične i jedinstvene u određenom regionu (http://www.hiltonworldwide.com/assets/pdfs/HWW_%20CorporateResponsibilityReportExecutiveSummary.pdf, 13.11.2013.).


17

6.4. Ulaganje u održive izvore energije

Hilton Worldwide hoteli rade na implementaciji petogodišnjeg programa do 2014., koji podrazumeva:

• smanjenje korišćenja energije za 20%; • smanjenje emisije CO2 za 20%; • smanjenje odlaganja smeća za 20%; • smanjenje korišćenja vodnih resursa za 10%.

Hilton Worldwide je takođe pokrenuo Light Stay, program za menadžment

održivosti, kroz koji je izvršena ušteda od 147 miliona dolara (http://www.hiltonworldwide.com/assets/pdfs/HWW_%20CorporateResponsibilityReportExecutiveSummary.pdf). U protekle tri godine Hilton je kupio 450 miliona kilovat časova obnovljive energije. Hilton poseduje 3.900 hotela koji ima ISO 14001 i ISO 9001 sertifikate. Prema njihovim procenama Light Stay je do sada doneo sledeća poboljšanja:

• smanjenja je emisija CO2 za količinu koju proizvodi 50.121 automobil; • 19.302 kuće bi mogle da se napajaju energijom koja je ušteđena ovim

programom; • ušteđena je voda koja može da ispuni 1.018 olimpijskih bazena; • smanjeno je odlaganje smeća za iznos koji 7.668 kuća proizvodi.

2009. 2010. 2011.

Količina smanjenog otpada 9.3% 18.8% 23.3% Smanjenje emisije CO2 5.4% 8.5% 10.9%

Smanjenje potrošnje energije 4.9% 7.4% 9.7% Smanjenje potrošnje vodenih resursa 4.0% 4.5% 7.5%

Tabela 4. Štednja implementacijom programa Light Stay (http://www.hilton

worldwide.com/assets/pdfs/HWW_%20CorporateResponsibilityReportExecutiveSummary.pdf, 13.11.2013.) Iz Tabele br. 4. se vidi da je program Light Stay doneo velike uštede na svim poljima koja su predviđena njime. Količina smanjenog otpada je rasla iz godine u godinu. U 2009. smanjenje je iznosilo 9.3%, 2010. – 18.8%, a 2011. – 23.3%. Smanjenje emisije CO2 je takođe poboljšano. 2009. je smanjeno za 5.4%, 2010. za 8.5% i 2011. za 10.9%. Utrošak energije je smanjen 2009. za 4.9%, 2010. za 7.4% i 2011. za 9.7%. Potrošnja vodnih resursa je smanjena u 2009. za 4%, 2010. za 4.5%, a u 2011. za 7.5%.


18

7. Zemlje u kojima posluje hotelski lanac

U nastavku su grafički prikazane lokacije hotela hotelskog lanca Hilton po kontinentima.

Slika 2. Lokacije najznačajnijih hotela na Afričkom kontinentu (https://www.google.com/maps/preview, 14.11.2013.)

U Africi Hilton hoteli su rasprostranjeni u Egiptu, Alžiru, Nigeriji, Etiopiji,

Tanzaniji, Kamerunu, itd.


19

Slika 3.Lokacije najznačajnijih hotela na Azijskom kontinentu (https://www.google.com/maps/preview, 14.11.2013.)

Na Azijskom kontinentu Hilton hotela najviše ima u Turskoj, Tajlandu, Kini, Japanu, itd.

Slika 4. Lokacije najznačajnijih hotela na Australijskom kontinentu i Novom Zelandu (http://www.hiltonworldwide.com/development/properties, 13.11.2013.)


20

Slika 5. Lokacije najznačajnijih hotela u Evropi (https://www.google.com/maps/preview, 14.11.2013.)

Kada je u pitanju Evropa, Hilton Hotela ima u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Turskoj, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, itd.


21

Slika 6. Lokacije najznačajnijih hotela u Severnoj Americi (https://www.google.com/maps/preview, 14.11.2013.)

U Severnoj Americi postoji ogroman broj Hilton hotela, od kojih su prikazani samo neki na slici 15. Sve države Severne Amerike imaju izgrađene Hilton hotele u njima.


22

Slika 7. Lokacija svih Hilton hotela u Južnoj Americi (http://www.hiltonworldwide.com/development/properties/, 13.11.2013.)

U Južnoj Americi nije izgrađen veliki broj Hilton hotela, samo njih 15, u Brazilu, Boliviji, Peruu, Kolumbiji i Venecueli.


23

8. Hoteli i njihove karakteristike u okviru hotelskog lanca

Hilton hoteli podeljeni su u 5 grupa: 1. Luksuzni hoteli gde spadaju: Konrad Hoteli i Odmarališta i Valdorf Astoria

Hoteli i Odmarališta; 2. Hoteli sa kompletnom uslugom gde spadaju: Hilton Hoteli i Odmarališta,

DablTri i Embasi Apartmani; 3. Hoteli sa selektivnom uslugom gde spadaju: Hilton Garden In i Hempton. 4. Apartmani sa produženim boravkom gde spadaju: Houmvud Apartmani i

Houm2 Apartmani; 5. Tajmšer (Timeshare) gde spada Hilton Grand Vekejšns;

(http://en.wikipedia.org/wiki/Hilton _Worldwide)

8.1. Luksuzni hoteli 8.1.1. Konrad Hoteli i Odmarališta (Conrad Hotels & Resorts)

Ovaj brend nudi gostima uslugu koja je intuitivna i koja spaja ljude,i pruža im nezaboravna i nova iskustva. Jednostavno, on je spoj života, posla i zadovoljstva. Konrad Hoteli su luksuzni brend Hilton Hotela, a naziv su dobili po osnivaču kompanije Konradu Hiltonu, a Baron Hilton, sin Konrada Hiltona, je osnivač Konrad hotela. Hilton Hoteli su, u to vreme, bili posebna kompanija odvojena od Hilton International-a i nisu mogli da osnivaju hotele izvan SAD-a pod imenom Hilton. Prvi Konrad hotel nosio je ime Conrad Jupiters Gold Coast i izgrađen je u Australiji. Gostima je otvorio svoja vrata, prvi put 1985. godine. Kada su se, 2005., kompanije ponovo ujedinile, Konrad brend je postao luksuzni hotel Hilton korporacije. Ovaj brend trenutno broji 20 nekretnina i zapošljava 2.500 ljudi. (http://en.wikipedia.org/wiki/Conrad_Hotels _%26_Resorts)

Slika 8. Rasprostranjenost Konrad Hoteli i Odmarališta u svetu

(http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/conrad/?cntry=united-state, 15.11.2013.)

Slika 9. Konrad Hotel u Hong Kongu (http://en.wikipedia.org/wiki/File:HK_Pacific_Place_Phase_One_%26_Two.jpg,

16.11.2013.)


24

8.1.2. Valdorf Astoria Hoteli i Odmarališta (Waldorf Astoria Hotels&Resorts)

Valdorf Astoria Hoteli i Odmarališta predstavljaju luksuzne hotele i odmarališta. Ovaj hotel pruža proizvode i usluge visokog standarda. Prvi hotel je otvoren 1893. godine, a brend trenutno broji 25 nekretnina i zapošljava 2.500 lica (http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/waldorf astoria).U aprilu 2007., u okviru ovog brenda su se nalazila četiri hotela: Arizona Biltmore u Feniksu, La Quinta Resort & Spa u Kaliforniji, Waldorf Astoria u Njujorku i Grand Wailea Resort & Spa na Havajima. Kasnije u 2007., godini Qasr Al Sharq u Saudijskoj Arabiji se pridružio ovoj grupi hotela. U rano leto 2008., Rome Cavelieri je otvoren u Rimu. U jesen 2008., u ovu grupu su ušla još tri hotela izgrađena na Floridi. U julu 2009. izgrađen je hotel Dakota Mountain Lodge u Juti. (http://en.wikipedia .org/wiki/Waldorf_Astoria_Hotels_and_Resorts#cite_note-1). 8.2. Hoteli sa kompletnom uslugom 8.2.1. Hilton Hoteli i Odmarališta (Hilton Hotels&Resorts)

Slika 10. Rasprostranjenost Valdorf Astoria Hoteli i Odmarališta u svetu

(http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/waldorf-astoria/?cntry=united-states,

15.11.2013.)

Slika 11. Valdorf Astoria Hoteli i Odmarališta

(http://www.hiltonworldwide.com/portfolio/waldorf-astoria/, 13.11.2013.)

Sika 12. Rasprostranjenost Hilton Hoteli i Odmarališta u svetu

(http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/hilton/?cntry=united-states, 15.11.2013.)

Slika 13. Hilton Hotel (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio/hi

lton/, 13.11.2013. )


25

Jedan od najpoznatiji brendova u industriji, Hilton Hoteli i Odmarališta nudi putnicima svet autentičnih iskustava. Brend kombinuje inovativnost, kreativno razmišljanje i gostoprimstvo. Proizvodi i usluge koji zadovoljavaju potrebe svetskih putnika, oblikuju iskustvo koje čini da se gost oseća vrednovan i poštovan. Sa više od 550 hotela i odmarališta i 140 novih lokacija u razvoju na preko šest kontinenata, Hilton Hoteli i Odmarališta predstavljaju jedan od najznačajnijih brendova u okviru lanca. Oni nude najbolјe u klasi proizvoda, usluga i pogodnosti, uklјučujući izuzetne restorane i spa tretmane. Hilton Hoteli i Odmarališta je mesto gde svet stvara istoriju. Trenutan broj zaposlenih je 144.000.

8.2.2. DablTri (DoubleTree)

Ovaj brend se vodi filozofijom da "sve počinje sa toplim čokoladnim kolačićem, koji predstavlja jednostavan dodir koji daje ton stvaranju korisnog iskustva, koje ostaje sa gostom tokom čitavog njegovog boravka." DablTri je brend pod kojim posluje 350 hotela na šest kontinenata. Brend je nastao 1969. otvaranjem prvog hotela u američkoj državi Arizona, a franšizni razvoj je započeo 1989. Prema podacima sa internet portala magazina Entrepreneur, u svetu postoji 277 franšiza pod ovim brendom od čega se čak 230 nalaze u Sjedinjenim Američkim Državama. Trenutan broj zaposlenih je 80.000 (http://franchising .rs/clanak/354/hilton-u-makedoniji/).

Slika 14. Rasprostranjenost DablTri u svetu (http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/double-tree/?cntry=united-states,

15.11.2013.)

Slika 15. DablTri Hotel (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio/doub

letree/, 13.11.2013)


26

8.2.3. Embasi Apartmani (Embassy Suites Hotels)

Brend Embasi Apartmani pruža ekskluzivnu uslugu uz iskustvo koje oduzima dah. Bilo da gost putuje radi posla ili odmora, Embasi Apartmani nude najbolje moguće za svoje goste. Prvi hotel je otvoren 1984. godine. Brend se sastoji od 200 nekretnina i u njemu radi 25.000 ljudi. Brend nudi atrijume na otvorenom i prostrane dvosobne apartmane. Embasi Apartmani se mogu pohvaliti nagradom za uslugu najbolju u klasi. 8.3. Hoteli sa selektivnom uslugom 8.3.1. Hilton Garden In (Hilton Garden Inn)

Hilton Garden In je luksuzan, nagrađivani, ali priuštiv hotelski brend. Brend daje sve od sebe da putnicima obezbedi sve što im je potrebno kako bi bili najproduktivniji na putu, bez obzira na povod. Prvi hotel ovog brenda je otvoren 1996. godine. Brend raspolaže sa 560 hotela širom sveta i broji 8.000 zaposlenih. Nudi udobne ležajeve, ergonomske stolice, besplatan bezični internet, vrhunski fintes centar, biznis centre otvorene non-stop i doručak. Brend očekuje da otvori još 160 hotela na raznim lokacijama širom sveta.

Slika 16. Rasprostranjenost Embasi Apartmani u svetu

(http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/embassy-suites/?cntry=united-states,

15.11.2013.)

Slika 17. Predvorje Hotela Embasi Apartmani (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio/emb

assy-suites/, 13.11.2013.)

Slika 18. Rasprostranjenost Hilton Garden In u svetu

(http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/hilton-garden/?cntry=united-states,

15.11.2013.)

Slika 19. Predvorje Hilton Garden In-a (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio/hilt

on-garden-inn/, 13.11.2013.)


27

8.3.2. Hempton (Hampton)

Brend nastoji da zadovolji svakog gosta svaki put. Hempton daje 100% garanciju da će gost išetati zadovoljan pruženom uslugom. Gosti mogu da iskuse neverovatnu vrednost i ljubaznu uslugu,. Prvi hotel ovog brenda otvoren je 1983. godine. Brend trenutno broji više od 1.900 hotela u svetu u kojima radi 16.000 ljudi. Za ovaj brend Hilton tvrdi da je "nezaustavljiv brend sa neodoljivom ličnošću”. Hempton nudi svojim gostima čiste i udobne krevete, besplatan doručak i besplatan pristup internetu. 8.4. Apartmani sa produženim boravkom 8.4.1. Houmvud Apartmani (Homewood Suites)

Brend Houmvud Apartmani postavlja standarde u prestižnom, produženom boravku. Brend nudi smeštajne objekte koji podsećaju goste na njihov dom, uz udobnost i kvalitet usluge u paketu i predstavlja lidera u zadovoljavanju gostiju. Apartmani sa jednom ili dve spavaće sobe, sa deluks apartmanom i kuhinjom, omogućavaju putnicima da se opuste i ostanu produktivni u svakom trenutku. Prvi put

Slika 20. Rasprostranjenost Hempton-a u svetu

(http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/hampton/?cntry=united-states,

15.11.2013.)

Slika 21. Soba u Hemptonu (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio

/hampton/, 13.11.2013.)

Slika 22. Rasprostranjenost Houmvud Apartmani u Severnoj Americi

(http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/homewood-suites/?cntry=united-

states, 15.11.2013.)

Slika 23. Houmvud Apartmani (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio

/homewood-suites/, 13.11.2013.)


28

su otvorili svoja vrata gostima 1989. godine. Brend broji preko 300 apartmana u Severnoj Americisa 4.000 zaposlenih lica i još 90 za kojih se planira izgradnja.

8.4.2. Houm2 Apartmani (Home2 Suites)

Moderan i pametan izbor za srednju klasu predstavlja brend Houm2 Apartmani. Brend isporučuje neočekivan stil, poboljšanu fleksibilnost, više mesta i diferencirane pogodnosti uz jedinstveno iskustvo. Prvi hotel je otvoren 2009. godine. Brend broji preko 20 hotela u Severnoj Americi. Broj zaposlenih je 2.000. Hotel tvrdi da je pogodan za sve želje gosta, bilo da ostaje nekoliko dana ili nekoliko meseci. Hotel ima bazen, fitnes centar i dozvoljava držanje kućnih ljubimaca. 8.5. Tajmšer (Timeshare) 8.5.1. Hilton Grand Vekejšns (Hilton Grand Vacations)

Slika 24. Rasprostranjenost Houm2 Apartmani u Severnoj Americi

(http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/home2-suites/?cntry=united-states,

15.11.2013.)

Slika 25. Kraljevski apartman (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio

/home-2-suites/, 13.11.2013.)

Slika 26. Rasprostranjenost Hilton Grand Vekejšns odmarališta u svetu

(http://jobs.hiltonworldwide.com/en/our-brands/hilton-grand-

vacations/?cntry=united-states, 15.11.2013.)

Slika 27. Hilton Grand Vekejšns (http://www.hiltonworldwide.com/portfolio

/hilton-grand-vacations/, 13.11.2013.)


29

Za one koji teže dobrom životu Brend Hilton Grand Vekejšns nudi propusnicu za odmor sa beskrajnim sećanjima. Od uzbudljivog Orlanda do dinamičnog Las Vegasa, od ležernog načina života Havaja i Kalifornije do kosmopolitanskog glamura Njujorka, brend sa ponosom nudi superioran odmor na svetski poznatim lokacijama. Brend broji 39 luksuznih odmarališta sa 3.500 zaposlenih, a prvi hotel je otvoren 1992. godine. Hilton Grand Vekejšns je rasprostranjen u SAD-u, Kanadi, Meksiku, Portugalu i Škotskoj.


30

9. Planovi razvoja Hilton korporacije u jugoistočnoj Evropi

Korporacija Hilton ima 11 svojih hotela u 7 zemalja jugoistočne Evrope. Ne rizikujući previše, otvorili su po jedan hotel u svakoj zemlji, opredeljujući se za “strategije plitkog ulaska”. Jedino u Turskoj i Grčkoj imaju po dva hotela.

Prema rečima Džona Grinlifa, direktora za globalne operacije hotela DablTri (Doubletree by Hilton), jugoistočna Evropa postaje sve zanimljivija za ulaganje.

Hilton Worldwide u svom sastavu ima 251 hotel u Evropi, a 135 je trenutno u razvoju. Hotelski lanac već posluje u ovom regionu, u Hrvatskoj, Bugarskoj i Grčkoj, dok objekte gradi u Crnoj Gori i Srbiji.

U glavnim gradovima je locirano oko 64% ukupnog broja hotela. Na tržišta ulaze uglavnom kroz ugovorne forme, mada ima i primera zajedničkog ulaganja kao u slučaju hotela u Dubrovniku u Hrvatskoj.

9.1. Planovi razvoja Hilton korporacije u Makedoniji Kompanija Hilton Worldwide je potpisala ugovor o franšizi sa makedonskim

biznismenom Ajdovanom Ademoskim za otvaranje jednog od svojih brendova hotela DablTri (DoubleTree by Hilton) u Skoplju. Kamen temeljac hotela je postavljen u maju ove godine, a plan je da objekat bude otvoren početkom 2016. godine. Investicija je vredna oko 30 miliona evra.

U zvaničnom saopštenju kompanije, a kako su preneli makedonski mediji, viši potpredsednik za razvoj u Evropi i Africi Patrik Ficgibon izjavio je da je strategija grupe u Evropi da svoj portfolio obogate uspešnim brendovima na ključnim lokacijama, čiji će razvoj biti visokog kvaliteta

Hotel DablTri (Doubletree by Hilton) u Skoplju će biti idealan za održavanje raznih konferencija i događaja, budući da se nalazi vrlo blizu centru grada, aerodromu i sajamskom centru. Smešten na obalama reke Vardara, hotel će na raspolaganju imati 172 sobe (od toga 20 apartmana) i 1.400 kvadrata prostora za sastanke i konferencije. Vrednost projekta se procenjuje na 30 miliona evra.

Portal magazina Entrepreneur takođe daje i podatak da se investicija za otvaranje hotela kreće od 35 miliona, pa do više od 62 miliona dolara. Franšizna naknada za Doubletree by Hilton iznosi 75.000 dolara, redovna naknada je pet odsto, dok se ugovor potpisuje na 22 godine sa mogućnošću produženja. Davalac franšize pruža podršku pri obuci menadžera pre otvaranja, a pomaže i pri svečanom otvaranju hotela. Primalac nakon toga može da računa na konstantnu podršku: marketing, njuzleter, internet, besplatna telefonska linija, know-how po pitanju bezbednosti i sigurnosti, saradnja sa kooperantima - samo su neke od obaveza koje davalac preuzima na sebe.

Na Entrepreneur-ovoj listi Top 500 franšiza brend je 2013. godine zauzeo 129. poziciju, što je za 18 mesta bolji plasman u odnosu na 2012. (http://franchising .rs/clanak/354/hilton-u-makedoniji/).


31

9.2. Planovi razvoja Hilton korporacije u Crnoj Gori 9.2.1. Otvaranje Hilton hotela u Tivtu Hotelski kompleks „Plavi horizonti“, kojim je doskora gazdovalo HTP Primorje,

prešao je u vlasništvo arapske investicione grupe „Katari diar“. Novi vlasnik planira da sruši postojeći hotel i da na tom mestu izgradi hotel sa

pet zvezdica u okviru hotelskog lanca Hilton. Arapi planiraju da to bude odmaralište visoke kategorije.

Kompletna investicija koštaće 200 miliona evra, a novi kompleks trebalo bi da ima oko 170 aparatmana u vilama, sa pratećim sportsko-rekreativnim i zabavnim sadržajima.

Hotelski kompleks „Plavi horizonti“ osnovan je pre četiri decenije, a arapska grupa „Katari diar“ dala je 24 miliona za kompleks od 250.000 kvadrata u uvali Pržna, sa plažom dugačkom nekoliko stotina metara i borovom šumom i maslinjacima u zaleđu.

Kako je izjavio gradonačelnik Tivta Miodrag Kankaraš, u lokalnom parlamentu će početkom oktobra biti usvojena prostorno-planska dokumentacija. Nakon toga počeće i da rade, to jest srušiće stari hotel, a novi će biti gotov do 2014. godine.

„Javnosti će ostati dostupno 30% plaže, dok će prateći sportsko-rekreativni i zabavni sadržaji doprineti unapređenju turističke ponude i pozicioniranju Tivta kao prepoznatljive turističke destinacije“, kazao je Kankaraš (http://www.b92.net/biz/ vesti/region.php?yyyy=2011&mm=10&dd=03&nav_id=546424).

9.2.2. Otvaranje Hilton hotela u Podgorici Kultni podgorički hotel „Crna Gora“ srušen je kako bi na njegovom mestu bio

podignut novi hotel Hilton. Novi hotel Hilton, između ostalog, će imati devet kompletno opremljenih

multifunkcionalnih sala za sastanke, kongresne sale na prizemnoj etaži, velnes centar sa zatvorenim bazenom, fitnes centar i VIP spa centar i podzemnu garažu na dva nivoa ukupne površine 7.000m2.

Hotel će raspolagati sa devet kompletno opremljenih multifunkcionalnih sala za sastanke, velikom konferencijskom dvoranom (Ballroom) i tzv. „Executive Loungeom“.

Kamen temeljac na hotel Hilton postavljen je 12. decembra 2011. Prema projektu, hotel „Hilton Podgorica Montenegro“ će imati devet kongresnih

sala, 197 soba, 23 apartmana sa lanč barom, predsednički apartman, restoran i aperitiv bar, velnes centar, fitnes i spa blok sa zatvorenim bazenom.


32

10. Planovi razvoja Hilton korporacije u Srbiji

Otvaranje hotela Hilton u Beogradu se očekuje krajem 2014. godine, a otvaranju bi trebalo da prisustvuje vlasnik ove imperije Ričard Hilton. Beogradski Hilton će biti izgrađen na lokaciji bivše kafane „Tri lista duvana“, prekoputa Glavne poste (http://www.vesti.rs/Vesti/HILTON-I-SERATON-USKORO-U-BEOGRADU.html). Već duže vreme je Beograd bio u planovima Hiltona, ali su se "tek sada uslovi poklopili". Hotel će biti urađen po svim standardima ovog lanca koji je zastupljen u brojnim zemljama u svetu (http://www. telegraf.rs/vesti/beograd/279645-telegraf-otkriva-lanac-hotela-hilton-u-beogradu). Kad bi se ostvarile želje vlasnika, Beograd bi dobio najmanje četiri Hilton hotela. Čak pet velikih investitora hvalilo se pregovorima sa ovim čuvenim hotelskim lancem. Za licencu će se kandidovati „Todor“, Privredna komora Srbije, slovenački „Korpo“, austrijska „Soravia grupa“ i američko-švajcarski „Prajvat prodžekt menadžment“.

Da bi hotel dobio licencu „Hiltona“, moraće da ispuni kriterijume za pet zvezdica među kojima su parkirališta za 80% soba, klimatizacija, bankomati za menjačke poslove i platne kartice stranih banaka, rum servis koji radi 24 sata, menadžment i konobare koji govore nekoliko stranih jezika. Hotel mora da obezbedi pranje i peglanje garderobe, domaću i stranu štampu, pristup Internetu i vozni park za prevoz do aerodroma(http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/535/Hilton-stize-u-grad).

Najsvežija vest o pregovorima sa „Hiltonom“ stigla je iz američko-švajcarske kompanije „Prajvat prodžekt menadžment“ koja će kupiti bombardovane zgrade Saveznog MUP u Ulici kneza Miloša 90-92 i tu izgraditi biznis hotel od 30.000 kvadrata. I austrijska kompanija „Soravija grup“, koja je pobedila na tenderu za isti kompleks zgrada najavljivala je sklapanje ugovora sa „Hiltonom“, ali je kasnije ispala iz konkurencije. Oni su gradili „Hilton“ u Beču, a praviće ga i u Budvi. Iako Beograd neće obradovati luksuznim hotelom, vlasnik austrijske kompanije Hano Soravija je naveo koji kriterijumi moraju da se ispune za dobijanje „Hiltonove“ licence. Hotel mora da se gradi tako da zadovolji sve uslove za dobijanje pet zvezdica, a posebna pažnja poklanja se konferencijskim salama i „biroima“, jer je „Hilton“ prvenstveno namenjen poslovnim ljudima. Arhitektura mora da se prilagodi gradu, pa bi beogradski „Hilton“ trebalo da liči na bečki –prema rečima direktora „Soravija grupe“.

Osim firme „Prajvat prodžekt menadžment“, Beograđanima ostaje da čekaju ishod pregovora još troje investitora na ekskluzvnim lokacijama. Slovenački „Korpo“ najavila je izgradnju luksuznog hotela sa pet zvezdica pored stadiona „Crvene zvezde“ vrednog 70 miliona evra.

Hotel će imati 300 dvokrevetnih soba, 47 apartmana i kongresni centar s dvoranom od 700 mesta, kao i četiri manje dvorane sa po 60 do 80 mesta. Predviđena je i izgradnja kockarnice sa 250 aparata za zabavu, velnes centra, ekskluzivnih butika, bazena i tri restorana, reči su Staniše Bujišića, direktora „Korpa“.

Mirko Todorović, vlasnik konfekcijske kuće „Todor“ planira da zgradu „Progresa“ u Knez Mihailovoj preuredi u „Hilton“ hotel, u šta će uložiti osam miliona evra. Hotel bi imao 78 soba sa 150 ležajeva, do sada neviđene restorane, kafee i posebno ekskluzivne sadržaje na krovu ove građevine (http://www.blic.rs/Vesti/ Beograd/535/Hilton-stize-u-grad).


33

Čelnici Privredne komore Srbije ponudili su „Hiltonu“ svoju zgradu na Terazijama 23 koju bi, kao partneri, zajedno pretvorili u hotel. I oni su, kažu, započeli pregovore sa ovim čuvenim hotelskim lancem.

Među one koji su obećavali „Hilton“ spadaju izraelska kompanija A.B.D. i beogradski „Union inženjering“ koji na parceli u Rajićevoj već tri godine planiraju hotel sa 250 soba od 30.000 kvadrata i šest spratova. Iako su ove kompanije pregovarale sa „Hiltonom“, i početak radova je neizvestan zbog nerešenih imovinskih odnosa. Nade su polagane i na lokaciju ugla Bulevara kralja Aleksandra i Kneza Miloša, gde je srušena čuvena beogradska kafana „Tri lista duvana“.


34

Zaključak

Lanac hotela Hilton osnovao je Conrad N. Hilton. Predstavljao je prvog preduzetnika koji je uveo industrijske metode planiranja i kontrole i centralnu nabavku artikala za sve hotele u lancu. Conrad N. Hilton je uveo stalne kontrole cena i troškova, usklađivanje broja radnika i potrošnje energije s dinamikom posla, analizu rada i koordinaciju s planom. Izgradnja jednog od najmoćnijih korporacijskih lanaca današnjice počela je kupovinom Mobley hotela u Texasu 1919. godine.

Do kraja 1923. Hilton je imao 530 hotelskih soba u Teksasu, što mu je omogućilo izgradnju hotela Dallas Hilton 1925. Hilton je ostvario uspeh kupovinom National Hotels Corporation hotela, koji su u to vreme bili neprofitabilni i pretvorio ih u izuzetno profitabilne jedinice.

Danas se Hilton Worldwide može pohvaliti sa deset jedinstvenih brendova koji su prilagođeni svim klasama mušterija i svaki od njih se ističe svojom inovativnošću i vrhunskim ponudama koje nudi. Hilton Worldwide nudi sledeće brendove: Valdorf Astoria (Waldorf Astoria Hotels & Resorts), Konrad Hoteli i Odmarališta (Conrad Hotels & Resorts), Hilton Hoteli i Odmarališta (Hilton Hotels & Resorts), DablTri (DoubleTree), Embasi Apartmani (Embassy Suites Hotels), Hilton Garden In (Hilton Garden Inn), Hempton (Hampton), Houmvud Apartmani (Homewood Suites), Houm2 Apartmani (Home2 Suites) i Hilton Grand Vekejšns (Hilton Grand Vacations). Svaki od ovih brendova broji smeštajne kapacitete širom sveta sa mnogobrojnim uslugama, proizvodima i pogodnostima koje svaki od njih ponaosob pruža.

Kada je u pitanju poslovanje hotelskog lanca, prema podacima iz 2012. godine, Hilton Worldwide je treća kompanija u svetu prema zaradi. Hilton Worldwide poseduje 3.897 hotela sa 642.000 soba i preko 300.000 zaposlenih u 91 zemlji na svetu. Zarada koja je ostvarena u 2012. godini iznosi 8 milijardi dolara, kada je 125 miliona gostiju odselo u jednom od deset pomenutih brendova.

Hilton korporacija je izuzetno društveno odgovorna kompanija. Uključeni u mnoštvo projekata širom sveta. Aktivnosti u koje je uključen Hilton Worldwide podrazumevaju: podrška zapošljavanju i mladim osobama, podršku lokalnih zajednica, podrška kulture i kulturnog nasleđa i ulaganje u održive izvore energije. Na osnovu svega izloženog, Hilton Worldwide konstantno kreira nove strategije i poboljšava postojeće, kako bi pomogao mladim ljudima, zajednicama u kojima su hoteli izgrađeni, očuvanje kulture u istim i stalno ulaže napore da smanji zagađivanje okoline i sačuva životnu sredinu.

Korporacija Hilton ima svoje hotele u 8 zemalja jugoistočne Evrope sa ukupno 11 hotela. Uglavnom su otvorili po jedan hotel u svakoj zemlji opredeljujući se za strategije plitkog ulaska. Jedino u Turskoj, Grčkoj i Mađarskoj imaju po dva hotela.

Hilton korporacija naglašava da jugoistočna Evropa postaje sve zanimljivija za ulaganje. Hilton Worldwide u svom sastavu ima 251 hotel u Evropi, a 135 je trenutno u razvoju. Hotelski lanac već posluje u ovom regionu, u Hrvatskoj, Bugarskoj i Grčkoj, dok objekte gradi u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. U glavnim gradovima je locirano oko 64% ukupnog broja hotela. Na tržišta ulaze uglavnom kroz ugovorne forme, mada ima i primera zajedničkog ulaganja kao u slučaju hotela u Dubrovniku u Hrvatskoj.

Kada su pitanju planovi razvoja Hilton korporacije u Makedoniji, plan je da objekat bude otvoren početkom 2016. godine. Investicija će biti vredna oko 30 miliona evra.


35

Planovi Hilton korporacije za Crnu Goru podrazumevaju otvaranje Hilton hotela u Tivtu i Podgorici. Otvaranje hotela u Tivtu koštaće 200 miliona evra, a novi kompleks trebalo bi da ima oko 170 aparatmana u vilama, sa pratećim sportsko-rekreativnim i zabavnim sadržajima. Biće otvoren i Hilton hotel u Podgorici-„Hilton Podgorica Montenegro“, koji će imati devet kongresnih sala, 197 soba, 23 apartmana sa lanč barom, predsednički apartman, restoran i aperitiv bar, velnes centar, fitnes i spa blok sa zatvorenim bazenom.

Planovi Hilton Worldwide za Srbiju podrazumevaju otvaranje hotela Hilton u Beogradu koje se očekuje krajem sledeće godine. Beogradski Hilton će biti izgrađen na lokaciji bivše kafane „Tri lista duvana“, prekoputa Glavne poste. Hilton je imao u planu otvaranje svog hotela u Beogradu već duže vreme, ali bilo je neophodni da uslovi budu zadovoljavajući, kako bi mogli da pokrenu izgradnju. U Srbiji je privatizovan veliki broj hotelskih preduzeća i značajno je promenjena vlasnička struktura u odnosu na samo pre nekoliko godina. U tim procesima, na žalost, nisu učestvovale renomirane hotelske korporacije. Njihova nezainteresovanost se može pokušati objasniti nedovoljnom atraktivnošću tržišta, visokim percepiranim rizicima poslovanja, nesigurnošću u pogledu budućnosti, nedakvetnošću ponuđenih objekata i potrebnim značajnim ulaganjima u njihovu adaptaciju itd. Propuštena je prilika da se kroz proces privatizacije pokušaju pronaći adekvatni strateški partneri sa velikim iskustvom i jakim hotelskim markama koji bi uključivanjem preuzetih hotela u svoju ponudu, ukupnu hotelsku ponudu Srbije podigli na jedan sasvim drugi nivo.

Da bi hotel dobio licencu „Hiltona“, prvo mora da ispuni kriterijume za pet zvezdica među kojima su parkirališta za 80% soba, klimatizacija, bankomati za menjačke poslove i platne kartice stranih banaka, rum servis koji radi 24 sata, menadžment i konobare koji govore nekoliko stranih jezika. Hotel mora da obezbedi pranje i peglanje garderobe, domaću i stranu štampu, pristup Internetu i vozni park za prevoz do aerodroma. Hotel se sam opredeljuje da li će uvrstiti neke od 50 elemenata, među kojima su sportski tereni, velnes centri, dečja zabavišta, konferencijske sale, kazina, saune i bazeni. Veliki broj kompanija je u pregovorima sa Hilton Worldwide-om u vezi i zgradnje hotela u Beogradu. Ako sve bude išlo prema planovima, Beograd će biti prvi u grad u Srbiji u kome će bi otvoren hotel jednog od najpoznatijih hotelskih lanaca i nadasve, time privući i druge svetske hotelske kompanije i investitore da ulažu u Srbiju i pomognu sveopštem razvoju zemlje.


36

Literatura

1. Kotler P., Bowen J., Makens J.: Marketing for Hospitality and Tourism, Pearson International Edition, 2006. str. 315

2. Medlik S., Ingram H.:Hotelsko poslovanje (prevod), Golden Marketing, Zagreb, 2002. str. 67-68

3. Laws E.: Tourism Marketing, Stanley Thornes (Publishers) Ltd., Cheltenham, 1991., str. 219–226.

4. Milisavljević M.: Marketing, Megatrend, Beograd, 1998. str. 168 5. Radosavljević G.: Hotelski lanci u procesu globalizacije, Ekonomski

Horizonti, 2008. 6. Ransley J., Ingram H.: Developing Hospitality Properties and Facilities,

Elsevier, 2004. str. 76 7. Fyall A., Garod B.: Tourism Marketing - A Collaborative Aproach, Channel

View Publications, 2005. str. 4 8. Ćirić N.: Turizam i hotelijerstvo-unapredjenje i razvoj, Drasiar partner,

Beograd, 2010. 9. Cunill O.: The Growth Strategies of Hotel Chains, The Haworth Press, Inc,

2006. str. 156 10. Čačić K.: Poslovanje preduzeća u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd,

1995. str. 44 11. Čačić K.: Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd,

2013. str. 61-63 Internet adrese:

12. http://www.hotel-online.com/News/PR2007_2nd/Jun07_HotelRanking.html (13.11.2013.)

13. www.hilton.com (13.11.2013.) 14. www.hiltonworldwide.com (13.11.2013.) 15. www.unwto.com (13.11.2013.) 16. www.hotres.com (13.11.2013.) 17. http://hiltonglobalmediacenter.com (13.11.2013.) 18. https://www.google.com/maps (14.11.2013.) 19. http://www.therichest.com/business/the-top-10-best-luxury-hotel-chains

(14.11.2013.) 20. http://cr.hiltonworldwide.com/business/business_profile.html (14.11.2013.) 21. http://jobs.hiltonworldwide.com (15.11.2013.) 22. http://en.wikipedia.org/wiki/Hilton_Worldwide (16.11.2013.) 23. http://en.wikipedia.org/wiki/Conrad_Hotels_%26_Resorts (16.1.2013.) 24. http://franchising.rs/clanak/354/hilton-u-makedoniji (17.11.2013.) 25. http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=10&dd=03&nav_id=

546424 (17.11.2013.) 26. http://www.vesti.rs/Vesti/HILTON-I-SERATON-USKORO-U-

BEOGRADU.html (17.11.2013) 27. http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/279645-telegraf-otkriva-lanac-hotela-

hilton-u-beogradu (17.11.2013.) 28. http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/535/Hilton-stize-u-grad (17.11.2013.)


37

Biografija Nemanja Petrović rođen je 12. septembra 1988. u Leskovcu. Osnovnu školu ”Josif Kostić” završio je u Leskovcu 2003.godine, nakon čega upisuje ”Gimnaziju” u Leskovcu. Srednju školu završio je 2007. godine. Iste godine upisuje osnovne studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, departman za geografiju, smer turizmologija. Osnovne akademske studije, u trajanju od tri godine, završava 2011. godine i dobija zvanje turizmolog. Nakon toga iste godine upisuje master studije, takođe na Prirodno-matematičkom fakultetu.

38

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Tип документације, TД: монографска Tип записа, TЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: мастер рад Aутор, AУ: Немања Петровић Mентор, MН: Ранко Драговић Наслов рада, НР:

Пословање хотелског ланца ”Хилтон” у свету

Jезик публикације, JП: српски Jeзик извода, JИ: енглески Земља публиковања, ЗП: Р.Србија Уже географско подручје, УГП: Р.Србија Година, ГO: 2014. Издавач, ИЗ: ауторски репринт Mесто и адреса, MA: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФO: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

37стр. ;илустр. ; 29цм

Научна област, НO: Туризмологија Научна дисциплина, НД: Хотелијерство Предметна одредница/Кључне речи, ПO: Хилтон, хотел, пословање, бренд, хотелски ланац УДК 338.488.2 : 640.412

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Ланац Хилтон основао је Конрад Н. Хилтон . Почео je купoвином Moбли хотела у Tексасу 1919. и од њега изградио царство и један од најпрепознатљивијих брендова на светском тржишту који послује на шест континената у 91 земљи света са више од 3700 хотела у свом поседу. Корпорација Хилтон стално расте и шири своја крила ка новим земљама које још није освојила. У будућности можемо очекивати Хилтон у Србији.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДO:

Чланови комисије, KO: Председник: Члан: Члан, ментор:

Oбразац Q4.09.13 - Издање 1

39

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: university degree thesis Author, AU: Nemanja Petrović Mentor, MN: Ranko Dragović Title, TI:

Business activities of Hilton Corporation in the world

Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2014. Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

37 p. ; artwork; 29 cm

Scientific field, SF: Tourismology Scientific discipline, SD: Hotel management Subject/Key words, S/KW: Hilton, hotel, business, brand, hotel chain

UC 338.488.2 : 640.412

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: The corporation was founded by Conrad N. Hilton. He began by buying Mobley hotel in Texas in 1919. and from there he built an empire and one of the most recognizable brands in the world market which operates on six continents in 91 countries worldwide with more than 3,700 hotels in its possession. Hilton Corporation is constantly growing and spreading its wings to other countries, which has not won. In the future we can expect Hilton in Serbia.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Member: Member, Mentor:

Oбразац Q4.09.13 - Издање 1

Poslovanje hotelskog lanca ”Hilton” u svetu · Ovaj rad posvećujem svojoj porodici, posebno sestričini Nikolini, u znak zahvalnosti za njihovu ljubav i podršku tokom svih ovih

Documents