PORUKE - · PDF filePravoslavlje - Molitve na jezeru strana 21 Narodne legende strana 22 Nostalgija pi{e romane strana 23 Iz konzulata strana 24 Vremeplov strana 25

2 Novembar 2012.

P O R U K E

3www.serbianmirror.com

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Tvrde re~i Tomislava Nikoli}a strana 7

Kraljica Marija se vra}a ku}i strana 8

Intervju: Vlade Divac strana 9

Jo{ jedna nagrada Ratku Mom~ilovi}u strana 10

Pri~e iz zavi~aja strana 11

Rasizam na evropski na~in strana 12

Ogledalo na licu mesta - Skadarlija strana 13

Jedanaest godina sa vama - fotoreporta`a strane 15-17

Arhitektura i film strana 18

Sport strana 19

Zemlja ~uda strana 20

Pravoslavlje - Molitve na jezeru strana 21

Narodne legende strana 22

Nostalgija pi{e romane strana 23

Iz konzulata strana 24

Vremeplov strana 25

Feljton: Najve}i Srbi 20. veka strana 26

Porodica strana 28

^estitke - Oglasi - Mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Novembar 2012.

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472

Chicago IL 60613

I Z R E D A K C I J E

Dragi prijatelji,

Z a h v a l j u j u } i

vama, obele`ili

smo jedanaestu

godišnjicu našeg

rada i uzajamnog

poverenja.

Svi vi, koji

ste i ovoga puta svojim prisustvom

uveli~ali naš jubilej, potvrdili ste

koliko uva`avate na{ trud i

podr`avate postojanje našeg lista .

Sigurna sam da ste u ovih

jedanaest godina uvideli da se

“Ogledalo” suštinski bavi o~uvanjem

srpskih vrednosti, srpskog identiteta.

O~uvanje tradicije, kulture,

vere i istorije je od velikog zna~aja za

Srbiju i srpski narod, posebno ovde u

Americi, jer jedino negovanjem srp-

skih obi~aja i jezika i vaspitavanjem

dece u srpskom duhu, mo`emo

sa~uvati svoj nacionalni identitet.

“Ogledalo” takodje ima

zadatak da svakog prijatelja, bez obzi-

ra koje nacionalnosti i vere bio, uputi

u našu lepu zemlju, u naš Beograd. Da

mu po`eli dobrodošlicu i da ~itav svet

upozna sa istorijom jednog malog,

hrabrog, istrajnog, napa}enog, ali

ponosnog naroda.

Zato je vaša podrška od

velikog zna~aja, posebno danas,

kada je Srbija nakon dve decenije

medijske hajke poprimila loš imid` u

svetu. U tom smislu postojanje

“Ogledala” je od neprocenljivog

zna~aja.

Srda~no `elim da se zahvalim

na podršci koju od vas dobijamo svih

ovih godina, i iskreno se nadam se da

}e se naše uzajamno poštovanje nas-

taviti jo{ dugi niz godina, jer bez vas

nebi bilo ni Ogledala.

Ovim putem `elim da se od

srca zahvalim svim u~esnicima naše

proslave. Svim darodavcima i dona-

torima, svima onima koji su bili

spre~eni da prisustvuju na{oj proslavi,

ali su nam poslali nov~ane darove,

vlasnicima restorana “Sandys” i svima

koji su na bilo koji na~in doprineli da

jedanaesti rodjendan “Ogledala” pro-

tekne u sve~anom i lepom

raspolo`enju.

Iskreno vaša,

Slavica Petrovi}

RE^ UREDNIKA

4 Novembar 2012.

S R B I N F O

^IKA[KI SAJAM IGRA^AKA^ika{ki sajam igra~aka puni 10 godina

i proslavlja u velikom stilu!

Zapo~nite va{e prazni~ko veselje sa nama! Pridru`ite nam se na

jedinom internacionalnom sajmu igra~aka u Sjedinjenim Ameri~kim

Dr`avama koji i ove godine donosi mnoga iznenadjenja svim

~lanovima va{e porodice. Dodjite da se poigrate sa igra~kama i igra-

ma iz celog sveta i budete medju prvima koji }e imati mogu}nost da

kupe neke od ovih jedinstvenih igra~aka.

Registrujte se za Settlers of Catan, Yo-Yo, i Top Trumps

takmi~enja. Pridru`ite se va{im omiljenim karakaterima Star Wars

serijala na Star Wars Character Lunch, u~estvujte u Young Inventor

Challenge, slikajte se sa raznim maskotama, pogledajte Radio Disney

Patrol-u, u`ivajte u zabavi na bini, upoznajte izumitelje va{ih omil-

jenih igara, i jo{ mnogo mnogo toga.

Posetite na{ vebsajt za vise informacija na www.chitagfair.com

i `elimo vam nezaboravan vikend oki}en smehom i zabavom na

Chicago Toy&Game Fair!

Lokacija i sati sajma:Subota, Novembar 17, 2012 10am-6pm

Nedelja, Novembar 18, 2012 10am-5pm

Navy Pier, Festival Hall A (istocni deo Navy Pier-a, 2-gi sprat)

Tri sre}na ~itaoca ‘Ogledala’ pozivom na telefon: 773.744.0373

ima}e mogu}nost da povedu celu svoju porodicu na ovaj

zabavan dogadjaj uz porodi~nu propusnicu koju vam ovim putem

darujemo.

M. D.

Kulturna de{avanja u

kafe knji`ariBUBAMARA

11-3-2012 u 18h Godi{nji sastanak Ni{lija i odlu~ivanje

o sudbini daljeg rada kluba.

11-24-2012 u 19h Ve~e posve}eno Du{ku Radovi}u.

Se}ate li se emisije “Dobro jutro Beograde”

11-28-2012 u 19h Dr Milena T. Bajic i tema ve~eri Ljubav i

odnos sa voljenom osobom.

2903 W Irving Park RdChicago IL 60618

773-293-6337

www.ladybugbookcafe.com

Serbian Book World je kompanija iz^ikaga koja je nastala rukovodjena`eljama na{eg naroda u Sjedinjenim

Ameri~kim Dr`avama, i ima za cilj nego-vanje srpskog kulturnog stvarala{tva i pod-sticanje obrazovanja i van granica Srbije.

Ovaj svet knjiga je vebsajt strani-ca koja posluje iz ^ikaga, a preko koje na{narod u SAD mo`e do}i do velikog izborasrpskih knjiga i edukativnih igara za decu.Izdava~ka ku}a Dereta je eksluzivniizvoznik za Serbian Book World, ~ije imeponosno stoji i iza otvaranja ove kompani-je.

Pod svojim otkriljem, SerbianBook World dr`i i Serbian Book Club, kojije prvi klub knjige u SAD, gde ljubiteljiknjiga imaju mogu}nost da se okupe krozonline Serbian Book Community(www.serbianbookworld.com) kao i krozmese~ne Serbian Book Club sastanke.Najmladji nisu zaboravljeni, i mese~niSerbKidsStoryTime dogadjaji }e biti orga-nizovani za de~icu koja bi se tomprilkikom mo`da prvi put upoznala sapri~ama iz srpske istorije.

Vebsajt www.serb ianbookwor ld .com

po~inje sa radom prve nedelje decembra,2012. dok Serbian Book Club iSerbKidsStoryTime, zapo~inje sa radom 19.januara.

Posetom na vebsajt www.serbian-bookworld.com imate mogucnost da osvojitespecijalan popust na prvu kupovinu knjiga nadva na~ina, posetite nas i na: Facebook,Twitter, i Linkedin profilima!

Ovom prilikom vernim ~itaocimaOgledala, Serbian Book World poklanja 5lepih knjiga iz oblasti kulture i istorije.Pozivom na telefon: 773.744.0373najsre}nijih ~itaoca }e primiti svoj poklonprve nedelje decembra.”

^itaocima Ogledala poklon knjiga

WELCOME TO SERBIAN

BOOK WORLD!

A K T U E L N O

Novembar 2012. 5www.serbianmirror.com

Pi{e: Marijana Maljkovi}

STVARA SE VELIKA

ALBANIJA

Na Balkanu se ra|a velika Albanija,

izjavio je predsednik Srbije

Tomislav Nikoli}, tvrde}i da su

uveravanja koja su dobili srpski politi~ari,

da nikada ne}e dozvoliti da se spoje

Kosovo i Albanija, bila la`. U prilog tome

naveo je da je Kosovo ve} dobilo pozivni

po{tanski znak, da se grade autoput i pruga

koji }e povezati Pri{tinu sa Dra~om. “Pravi

se albanska dr`ava na teritoriji Balkanskog

poluostrva, koja jo{ 30 godina ne}e biti

ure|ena kao Makedonija i Srbija, a za tih

30 godina sva{ta }e da se desiti”, dodao je

Nikoli}. S druge strane, sredinom maja je

u Prizrenu, u prisustvu kosovske predsed-

nice Atifete Jahjaga, premijera Kosova i

Albanije Ha{ima Ta~ija i Salji Beri{e, pred-

stavljen prvi zajedni~ki bukvar Albanije i

Kosova. Beri{a je ovaj doga|aj iskoristio,

da ponovo uka`e na ideju o velikoj

Albaniji. “Albanci su vi{e nego bilo kada

zainteresovani da rade na projektu

nacionalnog ujedinjenja kroz veliki evrops-

ki projekat”, rekao je Beri{a.

Nikoli} je istakao, da je u razgov-

orima sa zvani~nicima EU otvoreno rekao,

da je nemogu}e, da se u narednih 100 god-

ina u Srbiji rodi onaj koji bi prihvatio

nezavisnost Kosova. Dodao je i da, ako

neko iz EU bude rekao, “da to nije prob-

lem za ulazak Srbije u EU, da sve drugo

Srbija treba da uradi, a da }e to pitanje

do}i na kraju, on ne mo`e da se pona{a

kao neko ko ne vidi da u stvari poma`e da

se prizna Kosovo”. “Ja }u pre da se

sklonim nego da omogu}im da u EU

u|emo bez Kosova. Onaj ko u meni bude

tra`io saveznika za to, nai}i }e na zatvore-

na vrata – istakao je srpski predsednik.

Vrsni poznavalac kosovskog prob-

lema, autor na desetine knjiga o Kosovu,

od kojih su neke postale ud`benici u svetu,

Du{an Batakovi}, istori~ar me|unarodne

reputacije, doktor pariske Sorbone i

ambasador Srbije u Francuskoj, nedavno je,

na jednom skupu u Beogradu izjavio da

smo, kao narod, “u velikom problemu”

zbog projekta “prirodne Albanije”.

“Prirodna Albanija je drugo ime za veliku

Albaniju, i to je projekat koji ve} du`i niz

godina ima zna~ajnu podr{ku albanske elite

u svim dr`avama gde `ive Albanci, a koji

se, kako je najavljeno, postepeno ostvaruje.

Moja izjava, stoga, bila je vi{e konstataci-

ja jednog stanja, nego hipoteti~ka projekci-

ja budu}nosti”.

Velika je ideolo{ka zabluda da je

kosovska legenda na{a velika iluzija.

Batakovi} podse}a da su se kosovskom

juna{tvu Srba i oslobodila~kim tradicijama

kosovske epike, prepune bola, gneva i

te`nje za slobodom, divio, sve do pojave

komunista, ~itav evropski nau~ni, kulturni i

politi~ki svet. Jedinstveno zapadno javno

mi{ljenje na po~etku YY veka, bilo je da

su sve te kosovske muke, pretvorene u tri-

jumf velikom pobedom u Kumanovskoj

bici. Nimalo slu~ajno, Srbija je vojnu kapit-

ulaciju u ratu za Kosovo u junu 1999. bila

primorana da potpi{e upravo u Kumanovu.

“Mislim da bi na{a {tampa, i javnost

uop{te, trebalo sa mnogo vi{e pozornosti i

interesovanja da prate ovaj proces koji je ve}

daleko odmakao, a koji su{tinski ugro`ava na{e

vitalne nacionalne interese, naru{ava regionalnu

stabilnost i ozbiljno ugro`ava krhku stabilnost

na Balkanu. To vam ovde ka`em samo kao

istori~ar, koji se kosovskom dramom bavi ve}

~etvrtu deceniju u kontinuitetu, a ne kao

ambasador Srbije u Parizu”, naglasio je

Batakovi}.

100 DANA VLADE

SRBIJE

Ako uporedimo obe}anja data u

predizbornoj kampanji sa onim {to

je Vlada uradila i zapo~ela u prva

tri meseca rada, kabinet bi dobio prelaznu

ocenu. Najbolje je ocenjena borba protiv

korupcije, a najslabije departizacija, re~eno

je na predstavljanju istra`ivanja, koje su

zajedni~ki realizovali Fondacija Konrad

Adenauer i Centar za demokratiju Fakulteta

politi~kih nauka. Predlog bud`eta i

nagove{taji socijalne i poreske reforme ipak

zaslu`uju prelaznu ocenu, ka`e profesor na

tom fakultetu Zoran Stojiljkovi}. „Druga

stvar koja dobija visoku ocenu za po~etni

entuzijazam, energiju i volju, je borba pro-

tiv korupcije. To je i prvi plus ove vlade,

ni{ta ne ko{ta, a puno doprinosi rejtingu.

Pitanje je da li }e se to zavr{iti do kraja i

spre~iti da uvek procesuiramo samo ljude

iz biv{eg re`ima i da li }e se doneti ~vrsto

zakonodavstvo u vezi sa javnim nabavka-

ma, jer to su velike stvari”, ka`e profesor.

On ocenjuje da na polju demokratizacije

dru{tva, Vlada ne bi dobila prelaznu ocenu

jer nije do{lo do departizacije i profesion-

alizacije javnih preduze}a.

O prvih 100 dana nove vlade

treba narod da sudi, ali efekti njenog rada

oseti}e se tek u narednom periodu, izjavio

je premijer Ivica Da~i}. “Pobolj{ali smo

odnose unutar Vlade, postoji jasna odgov-

ornost svakog ministra za ono {to radi i to

ne strana~kim vo|ama nego nama, koji

vodimo Vladu. U~injen je zna~ajan

napredak u evropskim integracijama u koji-

ma smo pri{li bli`e, iako se o~ekivalo udal-

javanje. U ekonomskom pogledu zaustavili

smo drasti~an pad ekonomije bez koje se

ne mogu realizovati ni drugi ciljevi”,

zaklju~io je Da~i}.

Ministar finansija Mla|an Dinki}

ima samo re~i pohvele za novu vladu:

“Saradnja u ovoj vladi je najbolja koju sam

imao ikada, a 12 godina sam na javnoj

funkciji. Imamo koordinaciju svake nedel-

je, a u pro{loj vladi to nije postojalo.

Uva`avaju se stavovi ljudi koji su stru~ni

za pojedine oblasti. Za razliku od prethod-

ne vlade, gde su partneri podmetali jedni

drugima klipove, sada imamo slu~aj da

ministri jedni drugima poma`u”. Na pitan-

je da li to zna~i da bolje sara|ujete sa SNS

nego sa DS, Dinki} je odgovorio da je to

za njega najve}e pozitivno iznena|enje u

ovoj vladi. “Vlada je u prva tri meseca

spre~ila bankrot dr`ave, obezbedila sig-

urnost za gra|ane, a zapo~eli smo i

ozbiljnu borbu protiv kriminala. Sada pred-

la`emo bud`et za 2013. godinu, koji }e

obezbediti ekonomski rast i prepoloviti

deficit, tako da slede}e godine mo`emo da

o~ekujemo postepeni oporavak”, izjavio je

Dinki}. Prema njegovim re~ima Srbija

definitivno vi{e nije u opasnosti od bankro-

ta. “U prva dva meseca morali smo da

obezbe|ujemo novac dan za dan, da bismo

isplatili plate i penzije. A u slede}u godinu

ulazimo ~ak i sa nov~anom zalihom. U

novembru }emo uvesti zakon sa revolu-

cionarnom novinom, da je dr`ava u obavezi

da pla}a sve robe i usluge u roku od 45

Vlada Srbije

6 Novembar 2012.

A K T U E L N O

dana, a privatni sektor u roku od 60 dana.

Uve{}emo disciplinu i pokaza}emo da

dr`ava mo`e da bude generator brzog

pla}anja. Ho}emo da se re{imo dugova iz

pro{losti i da spre~imo nagomilavanje

novih. Bi}e predvi|ene i nov~ane kazne za

rukovodioce koji budu imali dugove, a

uve{}emo i zatezne kamate”, ka`e ministar

finasija.

MALE [ANSE ZA EKONOMSKI OPORAVAK

Posle {okantnog skoka cena osnovnih

`ivotnih namirnica, {to je izazvalo

negodovanje gra|ana po~etkom

meseca, u Srbiju su stigle nove sumorne

~injenice. Nasuprot najavama ministra

finansija Mla|ana Dinki}a da je najgore

pro{lo i da Srbija kre}e putem oporavka,

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

je za slede}u godinu iznela prognozu o

rastu od svega 1,7 odsto. Kao razloge vidi

politi~ku nesigurnost zbog majskih izbora,

ali i izazove koji pred sobom ima nova

vlada u re{avanju problema javnog duga.

Time se dva meseca pre po~etka naredne

godine ve} dovodi u pitanje dr`avna projek-

cija o rastu BDP-a od 2 odsto, obja{njava

~lan Nacionalnog saveta za privredni opo-

ravak \or|e \uki}. Tempom privrednog

rasta od 2 odsto godi{nje, Srbiji je potreb-

no 72 godine da udvostru~i standard svojih

gra|ana. Me|utim, i tako mali procenat

rasta te{ko je ostvariti, kako zbog objek-

tivnih tako i mnogih drugih okolnosti u

kojima se Srbija nalazi, ka`e ekonomista

Aleksandar Stevanovi}.

U srpskoj privredi postalo je

uobi~ajeno da se pragovi rasta svake godine

postavljaju na vrednost izme|u 1 i 3 procen-

ta i da se na kraju godine ta prognoza nika-

da ne dostigne. Poslednji put prognoza je

bila zasnovana na prilivu novca od stranih

investicija. Ipak, to je te{ko da }e biti

mogu}e i u budu}nosti po{to se Srbija,

prema mi{ljenju Stevanovi}a, vi{e trudi da

ih otera, nego privu~e. Tako|e, monetarna

politika koju dr`ava vodi, ukazuje na to da

}e stanje jo{ dugo biti nepromenjeno: “Jako

lo{i propisi, posebno kada je re~ o izgradnji

i gra|evinskim dozvolama, komunalnim

dozvolama i sli~no. Prili~no visoka i nepred-

vidljiva inflacija, dok je devizni kurs jedan

krajnje neobi~nan fleksibilni kurs. Bud`etska

potro{nja, koja je potpuno neprimerena

zemlji kao {to je Srbija i koja ne mo`e

omogu}iti stope rasta ve}e od 2 odsto na

dugi rok. Tu jo{ imate i rastu}i dug koji

ote`ava refinansiranje postoje}ih kreditnih

aran`mana. I rekao bih raspadnute instituci-

je, koje Srbiju ~ine zemljom gde postoji vla-

davina ljudi, a ne vladavina prava.”

Po dolasku na funkcije predstavni-

ci novih vlasti dali su mnogobrojna

obe}anja o obuzdavanju inflacije, javnog

duga i kursa doma}e valute. U cilju opo-

ravka sastavili su i predlog restriktivnog

bud`eta koji je ve} usvojila vlada.

Ekonomista \or|e \uki} smatra da

novi dr`avni prora~un mo`e garantovati ipak

nekakav privredni rast: “Mislim da u ovom

trenutku ni{ta pametnije nije moglo da se

u~ini. Tim bud`etom vlada sebi daje prostor

da ozbiljnije u pregovorima sa MMF-om

postigne maksimalna funkcija, a to je da se

ostvari ekonomski rast – dodu{e redukovani.

Budimo realni, sve zemlje u okru`enju imaju

fazu stagnacije, ili pada ekonomske aktivnos-

ti zbog odsustva aktivnosti zemalja u

Evrozoni da re{e du`ni~ku krizu.” I deo

privrednika sa sumnjom gleda na poku{aje

novih vlasti u saniranju ekonomske situacije.

Strahuju od dodatnog pada standarda gra|ana

i prometa, zbog ~ega se ne}e ostvariti

nikakav privredni rast.

7www.serbianmirror.comNovembar 2012.

P O L I T I K A

Autor: Marko Lopu{ina

Gr~ka je upravo izrazila negodovan-je zbog izjave predsednikaTomislava Nikoli}a skopskoj tele-

viziji Sitel, da ima razumevanja za prob-leme sa kojima se Makedonija suo~ava,uklju~uju}i i njen spor sa Atinom okoimena dr`ave. Portparol gr~kog ministarst-va inostranih poslova Grigoris Delavekurasje jasno preneo stav ove dr`ave da “tajkonkretni intervju koji je predsednik Srbijedao, nije ni u kom slu~aju u skladu savisokim nivoom odnosa izmedju na{e dvezemlje i dugotrajnom podr{kom koju jeGr~ka pru`ala Srbiji u te{kim vremenima”.

Nije to bio jedini protest srpskihkom{ija na javne istupe novog predsednikaSrbije, jer je Tomu Nikoli}a ukorio ibosanski lider Bakir Izetbegovi}, {to je zaBiH rekao da je to “dr`ava koja nestaje”.Toma Nikoli} je jo{ poru~io da “Srbijanije ta koja }e da pogazi Bosnu iHercegovinu”.

U neobi~no pri~ljivom razgovoru iolako datom zvani~nom intervju za make-donsku televiziju, pred slu`benu posetuSkoplju, srpski predsednik je rekao i daAlbanci sa Kosmeta i Albanije stvarajuVeliku Albaniju – grade put, prugu doDra~a, imaju isti medjunarodni telefonskibroj. U Tirani su demonstranti uzvicimanegodovalja do~ekali srpskog ministradiplomatije, bes zbog Nikoli}eve izjave oVelikoj Albaniji.

Sve su to izjave, koje po pro-tokolu dr`avnih zvani~nika ne treba daizgovara jedan predsednik dr`ave, kojapledira da ima dobre odnose sa svojimkom{ijama. Ako se ovome dodaju iNikoli}eve izjave o Vukovaru i Hrvatskoj ida je izjavio da “nije ljut na predsednikaHrvatske Ivu Josipovi}a, da ne zna razlognjegove ljutnje” i da }e prihvatiti razgovorkada ga Josipovi} bude pozvao, pokazujese i da predsednik Srbije nema prijateljske

odnose sa Hrvatima.Kritikuju}i u intervju makedon-

skom mediju Kosmet, Albaniju, BiH,Hrvatsku i indirektno Gr~ku, predsednikSrbije, koji je proveo tri dana u Makedonijina proslavi sto godina Kumanovske bitke iPrvog balkanskog rata, nije nijednompomenuo nere{ene problema zvani~nogSkoplja sa Srbima koji `ive u toj zemlji.Jer, u Makedoniji nisu dobro re{ena status-na pitanja Srba, njihovog {kolovanja, za{tei razvoja nacionalnog identiteta. Zvani~noSkoplje ne brine o srpskim spomenicimakulture i istorijskoj ba{tini, koja se nalazi{irom Makedonije. Mnogi srpski spomenicisu poru{eni, a mnogi zapu{teni. Nije re{enoni pitanje povratka imovine dinastije

Karadordevi} u Makedoniji.Umesto toga Nikoli} se zalo`io da

Makedonska pravoslavna crkva, koja jenastala otcepljenjem od Srpske pravoslavnecrkve po dekretu Josipa Broza Tita, dobijeautokefalnost i postane samostalna.

Predsednik Srbije se i daljepona{a kao strana~ki lider, politi~ki u~enikdr Vojislava [e{elja, koji deli packe svojim

partnerima i kom{ijama. Tomislav Nikoli}kao predsednik i predstavnik srpske dr`avei naroda ne bi trebalo da proziva i pretilo{im projekcijama budu}nosti Balkana, jerje to posao za njegove savetnike, eksperte,mo`da strana~kog lidera naprednjakaAleksandra Vu~i}a, koji je talentovaniji zajavne pretnje i prozivke.

Kao dr`avnik o~ekuje se daTomislav Nikoli} diplomatski, mudro, saznacima dobre volje razgovara i pregovarasa kom{ijama o zajedni~koj budu}nosti. Ada operativne probleme re{avaju dr`avneinstitucije i ustanove, na predsednikov pod-sticaj i uz saglasnost zvani~nika iz sused-nih dr`ava. Kako toga nije bilo uNikoli}evom nastupu na skopskoj televiziji

pobunili su se i Bosanci, i Grci, i Albanci,a i Hrvati.

Interesantno je da je Nikoli}uputio i strelice svoje kritike ka EU, inaglasio da “nama tra`e Kosovo” i da je“Srbiji prepreka na evropskom putu to {tone}e da prihvati da joj se oduzme deo ter-itorije”. Ali nije pominjao ulogu SAD naBalkanu i ~injenicu da Amerika stvara tzv.

nezavisno Kosovo i direktno spre~ava da setaj proces bilo kako sa beogradske stranezaustavi, spre~i ili odlo`i.

Zbog srpske “pobune” u EU okoKosmeta, po~etka pregovora sa Ha{imomTa~ijem, kojeg beogradski mediji nazivajupremijerom, sve ve}eg oslanjanja naRusiju, ameri~ka administracija je ishitrilaposetu dr`avne sekretarke Hilari KlintonBeogradu.

Brisel i Va{ington ne}e od Srbijetra`iti da prizna nezavisnost Kosova, ve} }einsistirati na sprovo|enju dogovora koje supostigli Beograd i Pri{tina kako bi se nor-malizovao `ivot ljudi na Kosovu, osnovnaje poruka sastanka predsednika i premijeraSrbije Tomislava Nikoli}a i Ivice Da~i}a saameri~kom dr`avnom sekretarkom HilariKlinton i visokom predstavnicom EUKetrin E{ton koje su boravile u Beogradu.Klintonova i E{tonova su pohvalile sve ono{to Srbija ~ini na svom evropskom putu iohrabrile je da nastavi sa takvom poli-tikom.

Nakon ove posete u Beograddolazi i ruski lider Vladimir Putin. Rustreba sa Nikoli}em da udari kamen temel-jac izgradnji gasovoda Ju`ni tok, koji }edirektno da spoji Srbiju i Rusiju. I koji }esa milijadru dolara ruske pomo}i i investi-cija, stvoriti uverenje u svetu da je Srbijana{la stabilnog privrednog, diplomatskog ipoliti~kog partnera i za{titnika.

Obe ove posete predstavnika dvevelesile, i Klintonove i Putina, a potom iKetrin E{ton, ministarke EU, pokre}u usrpskoj javnosti pitanje na koje Srbi deceni-jama tra`e odgovor:

– [to su Srbija i Srbi kao malazemlja i mali narod toliko bitni Americi,Rusiji, Evropi, da se prosto otimaju da namuredjuju `ivot na njihov na~in? [to nas neostave da `ivimo samostalno i na miru???

Tomislav Nikoli} }e verovatnojednog dana morati svom narodu da odgov-ori na ovo pitanje.

TVRDE RE^I TOMISLAVA NIKOLI]APredsednik Srbije se i dalje pona{a kao strana~ki lider, koji deli packe svojim partnerima i kom{ijama. Zato su se pobunili i Bosanci,

i Grci, i Albanci, a i Hrvati

Ogledalo informi{e, promovi{e,povezuje i

neguje srpskevrednosti!!!

773.744.0373

^ITAJTEOGLEDALO

www.serbianmirror.com

8 Novembar 2012.

D R U [ T V O

Pi{e: Marko Lopusina

Usvojoj zavr{noj re~i na Oplencuprilikom sahrane porodice knezaPavla, prestolonaslednik Aleksa-

ndar Karadjordjevi} je sa suzama u o~imai glasom koji je podrhtavao od uzbudjenjarekao:

– Iskreno se nadam da }e seknezu Pavlu uskoro pridru`iti moj otackralj Petar, majka Aleksandra, baka kralji-ca Marija i stric Andrej koji jo{ po~ivaju utudjini – istakao je AleksandarKaradjordjevi}.

Ove re~i su narod, a posebnoprisutni monarhisti prihvatili kao obe}anje inadu, da }e zahtev koji je Kraljevski dvori porodica Karadjordjevi} uputila proletosdr`avi, da se posmrtni ostaciKaradjordjevi}a sahranjenih u inostranstvuprenesu u Srbiju na Oplenac. Ta o~ekivan-ja su podgrejali i predsednik i premijerSrbije, Tomislav Nikoli} i Ivica Da~i}.Predsednik Srbije Tomislav Nikoli}, koji jei predsednik Odbora za povratak posmrtnihostataka ~lanova porodice Karadjordjevi} uSrbiju, izjavio je nedavno:

– Vlada Srbije }e nastojati davrati i posmrtne ostatke kralja Petra i poredtoga {to postoje izvesni problemi sa

Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama.Ne preciziraju}i o kojim problemi-

ma je re~, Nikoli} je naglasio da }e Srbijado~ekati dan kada }e “skinuti hipoteku sasvojih ledja da se lo{e ponela prema ljudi-ma koji su bili zaslu`ni u Srbiji”.

U Va{ingtonu i ^ikagu suotpo~eli razgovori srpske i ameri~ke straneo mogu}nosti prenosa kov~ega sa telomkralja Petra Drugog, koji je jedini monarhsahranjen na teritoriji SAD. Pored diploma-ta u ove razgovore su se uklju~ili i pred-stavnici SPC i Kraljevskog dvora.

– Ameri~ki propisi nala`u da nje-govu eshumaciji i prenos u Srbiji tra`i na{adr`ava, odluku o tome donosi ameri~kaVlada. A ako zahtev podnese direktnodinastija, odluku donose dr`ava Ilinois,lokalna vlast u Libertivilu i srpski episkopLongin. Porodica Karadjordjevi} je

anga`ovala ~ika{kog advokata TomaKarad`i}a da ispita pravne mogu}nosti i uime Kraljevskog dvora podnese zahtevameri~kim vlastima za eshumaciju kraljaPetra Karadjordjevi}a, koji je sahranjen umanastiru Sveti Sava u Libervilu kod^ikaga – saznali smo u kraljevskoj porod-ici.

Kraljevska porodica `eli da skratiprotokol SAD, a da ne povredi ameri~kustranu, jer je pokojni jugoslovenski kraljPetar Drugi bio cenjen kod Amerikanaca, aprimali su ga za `ivota svi ameri~ki

predsednici. Prestolonaslednikova baka, kralji-

ca Marija, supruga kralja Aleksdandra, od1961. godine, po~iva u Velikoj Britaniji nagroblju britanske kraljevske porodice.

– Kraljica Marija je sahranjena uFrogmoru, blizu vindzorskog zamka, poredkraljice Viktorije i drugih rodjaka britanskekrune. U svojim pismima Kraljevskomdvoru i porodici Karadjordjevi} britanskakraljica Elizabeta je napisala kako ona kadaodlazi u Vindzor redovno pose}uje i grobsvoje rodjake Marije Karadjordjevi} .

Marija Hoencolern Karadjordjevi}je u srodstvu sa britanskom kraljicomViktorijom, kao unuka kralji~inog sinaAlfreda, vojvode od Edinburga. ^lanoviporodice Karadjordjevi} nalaze se izmedju91. i 102. mesta na listi naslednika bri-tanske krune.

Kada je kraljica Marija umrla,opelo joj je po pravoslavnim obi~ajimaslu`eno u hramu Svetog Save u Londonu,koji je ona podigla. PrestolonaslednikAleksandar Karadjordjevi} i svi drugi~lanovi dinastije su rado primani na britan-skom dvoru i ku}i Vindzora. Kada jekraljica Elizabeta Druga 2006. godine slav-ila osamdeseti rodjendan, ~lanovi na{edinastije poklonili su joj srpsku narodnuno{nju, proizvedenu u zanatskoj radioniciDragana Ili}a iz Jakova.

– Britanska kraljica Elizabeta uputi-

la je pismo prestolonasledniku Aleksandru daje ku}a Vindzor spremna, ako je dr`avaSrbija spremna, za eshumaciju i prenosposmrtnih ostataka kraljice Marije, suprugekralja Aleksandra Karadjordjevi}a, ve}narednog prole}a. Kraljica Elizabeta jeporu~ila da o~ekuje slu`beni zahtev VladeSrbije i da je spremna da ga u najkra}emmogu}em roku ispuni. A to zna~i da bikraljica Marija Karadjordjevi} mogla dabude sahranjena u porodi~noj kripti crkveSvetog Djordje na Oplencu, u vreme posleVaskrsa.

KRALJICA MARIJA SE VRA]A KU]I

Kraljica Marija sa surpugom Aleksandrom ( levo) i sa sinom Petrom (desno)

Postoje veliki izgledi da naredne godine na Oplencu budu sahranjeni i drugi Karadjordjevi}i

Britanska kraljica Elizabeta uputila je pismo prestolonasledniku Aleksandru da je ku}a Vindzor spremna za eshumaciju i prenos supruge kralja Aleksandra Karadjordjevi}a narednog prole}a

DVOSTRUKO KUMSTVO– Kraljica Elizabeta Druga je moja kuma. U vreme kada me krstio patrijarh Gavrilo

u Vestminsterskoj opatiji ona je bila princeza. Njen otac kralj D`ord` VI, takodje, je bio

moj kum kao i mom ocu, kralju Petru. Vojvoda od Edinburga, suprug kraljice

Elizabete, blizak je rodak moje majke kraljice Aleksandre, }erke gr~kog kralja

Aleksandra – otkriva prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevi} svoje druge veze sa

Vindzorima.

9Novembar 2012. www.serbianmirror.com

H U M A N E A K C I J E

Razgovor vodila: Mila Filipovi}

Posle godinu dana HOD, Humanitarnaorganizacija Vlade Divca, }e ponovou kafeu “Topaz” imati donatorski

skup, ~etvrti put u saradnji sa vlasnicimakafea, Brankom Paliku}om i ValteromVeselinovi}em. U zajedni~koj akciji daizbeglicama u Srbiji obezbede krov nadglavom, donesu osmeh na lica i nadu ubolji, humaniji `ivot, Ana i Vlade Divac }e16. decembra sa donatorima razgovarati i onovim akcijama koje pokre}u, kao i daljimplanovima za rad organizacije. Na svakomskupu, bilo gde da okupljaju na{e sunarod-nike {irom sveta, uvek nagla{avaju da jejedino uz pomo} donatora mogu}e razre{itiovaj veliki problem i do}i do cilja, dakolektivni izbegli~ki centri u Srbiji kona~nobudu zatvoreni.

“Problem izbeglih i interno rasel-jenih lica koja borave u kolektivnim centri-ma, zahteva ogromna finansijska sredstva,saradnju civilnog i javnog sektora,anga`ovanje stru~njaka i nevladinih organi-zacija. Od osnivanja HOD-a pa sve dodanas, obezbedili smo krov nad glavom za1500 ljudi i ponosno mogu re}i da je na{kona~ni cilj zatvaranja kolektivnih centarau Srbiji. Ovakve rezultate nije bilo mogu}eostvariti bez izuzetne saradnje sa na{impartnerima, podr{ke i donacija institucija,me|unarodnih organizacija i fondacija, inajva`nije, bez podr{ke na{e dijaspore, kojaje uvek voljna da pomogne da izbeglicamai raseljenim licma u Srbiji omogu}imo dazapo~nu bolji `ivot. Pro{le godine smo utako u “Topazu” prikupili 86 000 dolara,sredstva su namenjena za kupovinu ku}a,izgradnju stanova i za re{avanje egzistenci-jalnih problema interno raseljenih lica nateritoriji Srbije. Ove godine je zavr{enazgrada u koju je sme{teno 20 porodica izkolektivnih centara.”- ka`e za “Ogledalo”Vlade Divac.

Plan HOD-a je jo{ od osnivanjada se sve izbeglice iz izbegli~kih naseljasmeste u ku}e i stanove i tako im seomogu}i novi, bolji `ivot. Jeste li sve bli`etom cilju, ima li objektivnih prepreka,ra~unaju}i i ekonomsku krizu i kolikopomo} na{ih sunarodnika {irom svetamo`e doprineti i akciju dovesti efikasnodo kraja?

- Srbija je jo{ uvek zemlja sanajve}im brojem izbeglih i interno rasel-jenih lica u Evropi, u 24 Kolektivna centra{irom Srbije i dalje se nalazi 2.405 izbeglihi interno raseljenih lica. Njihovo stambenopitanje, na`alost, jo{ nije re{eno. Dragonam je da javnost i mediji prate ipodr`avaju na{ rad i da princip dru{tveneodgovornosti postaje sve zna~ajniji u na{ojzemlji, {to potvr|uje da kriza ne uti~e napotrebu dobrih ljudi koji su voljni da nampomognu i koji nas podr`avaju u svakojna{oj akciji. Preko 500.000 pojedinaca,

nekoliko stotina kompanija i organizacijakoje su do sada pomogle na{ rad, daju namveru da je na{a organizacija u ovom seg-mentu aktivnosti bila uspe{na. Jako je leponaj trenutak kada porodice posle nekogvremena sa`ive sa novim `ivotom iizgledaju isto kao njihov novi kom{ija. Ciljnam je da uskoro objavimo da u Srbiji vi{enema kolektivnih izbegli~kih centara, aidu}e godine }emo sa na{im partnerimazavr{iti kompleks od 80 stanova za naju-gro`enija izbegla i raseljena lica. “

Koliko razumevanja i pomo}idobijate od zvani~nih struktura u Srbiji,od institucija, od gradova u kojimaobezbe|ujete krov nad glavom tim

nesre}nim ljudima? Uti~u li politi~kepromene i na to, jer je kod nas sve poli-tika, ili Vi uspevate da svoje planoverealizujete bez obzira na politi~ke okol-nosti?

- Bez obzira na politi~ke okolnos-ti, u Srbiji postoji svest o iskrenoj namerida se pomogne ljudima u nevolji. Cilj na{ihhumanitarnih akcija je da promovi{emoose}anje solidarnosti i da poka`emo dapolitika ipak ne mo`e u tolikoj meri dapro`me dru{tveni `ivot. Poma`u}i onimakojima je pomo} potrebna, mi poma`emo isebi, bude}i sve ono dobro ponekad uspa-vano u nama.”

HOD je bio i u Australiji, umnogim zemljama Evrope... Gde jenajbolji odziv na{ih ljudi, gde Vas najbol-je razumeju, sa koliko radoznalosti ipitanja prilaze radu ove humanitarneorganizacije?

- Tokom posete Australiji iNovom Zelandu posetili smo gradoveSidnej, Melburn, Kanberu i Okland. Bili

smo prijatno iznena|eni koliko su na{i ljudivoljni da pomognu, iako `ive miljamadaleko od otad`bine, i kako su brzo pre-poznali na{e ideje i pokazali da imajuveliko i plemenito srce. Sre}an sam {to sushvatili zna~aj i ozbiljnost HOD-a. Svudasmo nailazili ne samo na razumevanje,nego i na veliku `elju za saradnjom ipomo}i. Na{a dijaspora je dobro organizo-vana, mo`e se slobodno re}i da su praviambasadori Srbije i predstavljaju ononajboje {to Srbija ima i mo`e da pru`i.”

Ponovo dolazi vreme Bo`i}njih inovogodi{njih praznika, kada nastojite dasvojim humanim delom mnogim ljudimau `ivot unesete malo vi{e nade, osmeh

radosti i sre}e. [ta je za Vas li~no najte`ideo ovog nimalo jednostavnog posla?Koliko Vas bole njihove pri~e, sudbine,tragi~ni dogadjaji iz njihovih `ivota?Znam da ste Vi i Ana sa mnogima postalii prijatelji.

- Najvi{e me poga|a ~injenica daljudi 20 godina `ive u kolektivnim centri-ma. To je na{a tragedija. U narednoj godi-ni bi}e zavr{en kompleks od 80 stanova zaporodice iz kolektivnih centara i to }edoneti osmehe na lica ovih ljudi. Tokomcele godine radimo na tome da realnostu~inimo lep{om, kako za izbegla i rasljenalica, tako i za najmla|e. Do sada smoobnovili 12 igrali{ta u vrti}ima {iromSrbije, kao i 4 sportska terena. Najlep{e zaljudsku du{u je kada svoj dar, talenat,novac, vreme ili znanje podelimo sa nekim,i pomognemo da mu `ivot bude bolji.

[ta je plan “HOD”-a za 2013.godinu? Kakvi su planovi sa akcijom“Stvarno va`no”, koliko uspevate damlade vradite na put pravih vrednosti, i

pomognete im da se i oni uklju~e uhumanitarni rad?

- Cilj kampanje “Stvarno va`no”je, da motiv{e mlade, da pokrenu inicijativuu re{avanju problema koji su njima va`ni.Do sada se prijavilo preko 250 mladih iz90 formalnih i neformalnih organizacija,koji su ukazali na to da su problemi kojinjih najvi{e brinu zapravo zapo{ljavanje iobrazovanje, kao najve}i problem sa kojimse susre}u u dru{tvu, a tako|e isti~u i prob-lem koji se ti~e bezbednosti mladih. Prosto`elimo da podstaknemo na pokretanjenaj{ire dru{tvene akcije usmerene ka pro-movisanju pozitivnih ljudskih vrednosti kodmladih i njihovog okru`enja. @elja nam je

da prvenstveno kroz projekte komuniciramosa mladima, ali pitanje i akcije usmerava-mo prema celoj dru{tvenoj zajednici.

Kako bismo motivisali mlade dabudu aktivni u re{avanju problema, nana{em sajtu ih pozivamo da se prijave nakonkurse koje realizujemo sa kompanijamai donatorima, a koji im obezbe|uju sredst-va za realizaciju ideje koju prijave nakonkurs.

Radimo i na razvijanju jednogvelikog i nama izuzetno va`nog filantrop-skog projetka ~iji je radni naziv „MilionSrba” i koji }e okupiti gra|anje Srbije, alii Srbe u dijaspori oko jednog plemenitogcilja. Projekat bi trebalo da najavimo kra-jem godine, a ceo tim saradnika ve} vred-no radi na njegovom uspostavljanju i real-izaciji. “

Donatorski skup organizacije“HOD” bi}e odr`an u kafeu “Topaz” unedelju, 16. Decembra u 11:00 h. adresa:

780 Village Center Dr. Burr Ridge IL 60527.

Ekskluzivno za Ogledalo - Vlade Divac

HUMANIM DELOM DO

OSMEHA NA LICU IZBEGLICA

10 Novembar 2012.

F I L M

Prvu nagradu za svoj film “EyesManouche” Ratko Mom~ilovi} jedobio 2010. Godine, na festivalu

“One Chicago, One Nation.” Nagrada mu jebila uru~ena pred nekoliko hiljada ljudi u~uvenom ~ikaskom Milenijum Parku. Ovihdana, ta~nije 16. oktobra, na{ mladi i talen-tovani direktor filma, dobio je drugu po redunagradu za isti film, na fesivalu “ColumbiaCollege Alumni Festival”. Film “EyesManouche” je prikazan pred punom dvora-nom na ovogodi{njem Chicago InternationalFilm Festival-u, a kao dodatnu nagradu,dobi}e i tu privilegiju da bude prikazan na~uvenom “Sundance Festival”-u, u sastavu“Columbia College Night”. Da podsetimo,“Sundance Festival” se tradicionalnoodr`ava tokom Januara meseca u Park Sitiju,

u Juti, predsednik ovog festivala je ~uveniRobert Redford.

Eyes Manouche je film o trojicimladi}a iz biv{e Jugoslavije, razli~itihnacionalnosti i veroispovesti, koji su sesastali igrom slu~aja u ^ikagu…

a pitanje {ta je zapravo porukaovog kratkog filma direktor RatkoMom~ilovi} ka`e:

- @eleo sam da film izvu~e pouku,da pro{lost pripada pro{losti i u svakod-nevnom `ivotu nam zaista nije va`na. A toje najbolje u samom filmu protagonista

Robert rekao: “Da bih nekoga volio ilimrzio, treba{ ga poznavati..... Ne mo`essamo tako mrziti jednu cijelu naciju.... to jeprimitivizam ~isti...” citira za OgledaloRatko Mom~ilovi}.

Ina~e Mom~ilovi} je Srbin izHrvatske. U Ameriku, ta~nije ^ikago, do{aoje pre 13 godina kod svog brata Mom~ila.Upisao je studije za film i zavr{io na“Columbia College Chicago”. Zato ~esto znada ka`e:

- Za moju karijeru sam najzahval-niji svome bratu, koji mi je omogu}io dastudiram film na Columbiji i pomogo usvakom pogledu i oko svih problema krozkoje mi imigranti neminovno prolazimo.Nakon zavr{etka studija po~eo sam odmahraditi na filmu, ali “skromno”, kao “script

supervisor” i asistent re`ije, dok mi se nijeukazala prilika da radim svoje projekte.Tako|e, ubrzo nakon zavr{etka studija dobiosam posao u jednoj produkcijskoj ku}i kaomonta`er. Tako da sada trenutno radim svojestandardne projekte za ovu filmsku produk-cijsku ku}u, a to su: TV reklame, korporaci-jska videa i td. To je ono {to donosi osnovnu`ivotnu zaradu. Nedavno sam uradio muzi~kivideo spot za grupu “Ode” i njihov hit “Manin a Glass.” – pri~a o svom radu ovaj mladii talentovani film mejker.

Ratko je pro{le godine snimio

film u Burmi pod nazivom “Karen – Onthe Edge of Eyistence”, koji treba da budeemitovan na PBS-u tokom slede}e godine.To je film o ugro`enoj etni~koj grupi“Karen” (ina~e ih ima oko 7 miliona) i ojednoj dobrotvornoj organizaciji koja impoma`e.

Na pitanje {ta su planovi zabudu}nost Mom~ilovi} ka`e:

- Planiram da opet putujem u

Burmu i Keniju idu}e godine, da radimdugometra`ni dokumentarac o jednombiv{em ameri~kom pukovniku, koji poma`eugro`enim ljudima po celom svetu.

^estitali smo Ratku na novomuspehu i iskreno po`eleli jo{ mnogo radnihpobeda i uspeha.

Vi{e o Ratku Mom~ilovi}u na}i}ete na: www.ratkomomcilovic.com

T.M.

JO[ JEDNA NAGRADA ZA FILMRATKU MOM^ILOVI]U

Novi uspeh filmskog producenta i direktora Ratka Mom~ilovi}a

Easi Morales, Ratko Mom~ilovi}, Lou Diamond Phillips.

Ratko Mom~lovi} nakon projekcije filma i dodele nagrade sa grupom Eyes Manouche i glumcima iz filma "La Bamba"

Michelle Passarelli ispred Columbia College Chicago dodeljuje nagradu Ratku Mom~ilovi}u sa predstavnicima Columbia College i

Chicago International Film festivala