Portfolio

Filozofski fakultet BeogradOdeljenje za pedagogiju i andragogijuStudijski predmet:Vaspitno-obrazovni rad sa decom sa posebnim potrebamaPO!FO"#O0

DETE SA TEKOAMA U RAZVOJU JEDETE SA POSEBNIM POTREBAMA,A DETE SA POSEBNIM POTREBAMAJE DETE!1# $a%to sam se odlu&ila za slu%anje ovog studijskog premeta'(praksi )u se sigurna sam* kao pedagog* sretati sa decomsa razvojnimte%ko)ama+ Pri tom se postavljaju brojna pitanja ,ta uraditi' -ako se postaviti'-ako mogu li pomo)i ovoj deci' $animljivo* tokom dosada%njeg studiranja nisam imala ni jedan studijski premetkoji bi se bavio ovim temama+ .obijala sam pojedine informacije preko masovni/medija o razvojnim poreme)ajima kod dece* me0utim* to su ve)inom bilipojedina&ni primeri i pri tomsammalo toga mogla da saznamo etiologijiporeme)aja* razvitku* simptomima i sl+ Smatrala samda bi mi utomsmisluslu%anje ovog predmeta bilo jako korisno+ ?Pitanja koja su mi se javaljala kada sam po&ela sa slu%anjem ovog predmeta:1-o su deca sa posebnim potrebama'1-oliko je inkluzija za2ivela u praksi kod nas'1-ako su pri/va)ena od strane vr%njaka'1-akav je odnos vaspita&a* u&itelja i nastavnika prema inkluziji'1-oja je* kao budu)em pedagogu* moja uloga npr+ u %koli gde su uklju&ena deca sa posebnim potrebama'1,ta mogu da u&inim da olak%am ovoj deci %kolovanje'1,ta je potrebno uraditi da se ova deca ose)aju sigurno i pri/va)eno od stranenastavnika* vr%njaka' 1-oliko su roditelji zapravo uklju&eni u promi%ljanje o na&inima podr%ke u %koli'23eneralna skup%tina (jedinjeni/ 4acija je 56+ decembra 7889+ usvojila -O4V:4;#= .:!:!=S= #4V="#.#!:!O>+ :vo neki/ stavova ove -onvencije koji su meni bili najzanimljiviji:lan 1. Svrha Konvencije Svrha ove Konvencije jeste da promovie, titi i osigura puno i ravnopravno uivanje svihljudskihpravaiosnovnihslobodaodstranesvihosobasainvaliditetomidapromoviepotovanje njihovog uroenog dostojanstva. !sobesainvaliditetomobuhvatajuosobekojeimajudugoro"na#i$i"ka,mentalna,intelektualnailisen$ornaote%enjakojausadejstvusara$li"itimbarijeramamoguoteatipuno i e#ektivno u"e%e ovih osoba u drutvu na osnovu jednakosti sa drugima. lan 2. &e#inicije $a potrebe ove Konvencije'Diskriminacija po osnovu invalidnosti$na"i svako pravljenje ra$like, isklju"ivanje iliograni"avanje po osnovu invalidnosti "iji cilj ili posledica jeste ograni"avanje ili ponitavanjepri$nanja, uivanja ili sprovoenja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u oblastima politike,ekonomije, socijalnih, kulturnih, graanskih prava i bilo kojoj drugoj oblasti. &iskriminacijauklju"uje sve oblike diskriminacije, uklju"uju%i uskra%ivanje ra$umnih adaptacija.Razumne adaptacije jesu neophodne i odgovaraju%e modi#ikacije i prilagoavanja koje nepredstavljaju nesra$meran ili neprimeren teret a potrebne su u konkretnim slu"ajevima kako bise osobama sa invaliditetomgarantovalo uivanje ili ostvarivanje svih ljudskih prava iosnovnih sloboda na jednakim osnovama(lan ). !pta na"ela!snovna na"ela ove Konvencije bi%e' (a)*otovanjeuroenogdostojanstva, individualne autonomije osobasainvaliditetom,uklju"uju%i njihovo pravo da donose odluke o sopstvenim ivotima i samostalnosti tih osoba( (b) +ediskriminacija( (c) *uno i e#ektivno u"e%e i uklju"enost u sve s#ere drutvenog ivota( (d)*otovanjera$li"itosti i prihvatanjeosobasainvaliditetomkaodelaljudskevrsteira$novrsnosti ljudskog roda( )(e) ,ednakost mogu%nosti( (f) *ristupa"nost( (g) ,ednakost mukaraca i ena( (h) *otovanje ra$vijaju%ih kapaciteta dece sa invaliditetom i potovanje prava te dece dao"uvaju sopstveni identitet. lan -. &eca sa invaliditetom 1. &rave potpisnice predu$e%e sve potrebne mere kako bi osigurale da deca sainvaliditetom uivaju sva ljudska pravaiosnovne slobodena osnovu jednakosti sadrugom decom. 2. .svimakcijamakojeseodnosenadecusainvaliditetomprvenstvenapanjabi%eposve%ena najboljem interesu deteta. ). &rave potpisnice osigura%e da deca sa invaliditetom imaju pravo da slobodno izrazesvoje stavove o svakom pitanju koje ih se ti"e na osnovu jednakosti sa drugom decom,u$imaju%i u ob$ir njihove godine i $relost, a u ostvarivanju tog prava bi%e in pruenaasistencija u skladu sa njihovim u$rastom i invalidno%u. lan /. *odi$anje nivoa svesti o pitanjima invalidnosti 1. &rave potpisnice obave$uju se da odmah predu$mu e#ektivne i odgovaraju%e mereradi' a. *odi$anja nivoa svesti o osobama sa invaliditetom u celom drutvu, uklju"uju%inanivounjihovihporodica, i promovisanjapotovanjapravai dostojanstvaovih osoba( b. 0orbeprotivstereotipova, predrasudaoosobamasainvaliditetomi tetnihpostupaka ve$anih$a ove osobeusvimoblastima ivota, uklju"uju%i one$asnovane na polu i u$rastu ( c. *odi$anja nivoa svesti o doprinosima i sposobnostima osoba sa invaliditetom. 2. !ve mere, i$meu ostalog, uklju"uju' a. *okretanje i odravanje e#ektivnih kampanja $a podi$anje nivoa svesti javnostiusmerenih na'Podsticanje prihvatanje prava osoba sa invaliditetom;Promovisanje pozitivnog gledanja na osobe sa invaliditetom i veeg stepenadrutvene svesti o ovim osobama; Promovisanje vetina, vrednosti, sposobnostii doprinosa osoba sa invaliditetom na radnom mjestu i tritu rada; b. *odi$anjenivoasvesti kakobisei$gradioodnospotovanjapremapravimaosoba sa invaliditetom, uklju"uju%i rad sa decom, po"ev od najranijeg u$rastapa kro$ sve nivoe obra$ovnog sistema( c. *odsticanje organa medija da pre$entuju sliku o osobama sa invaliditetom kojabi bila u skladu sa ciljevima ove Konvencije( d. *romovisanje programa treninga $a podi$anje nivoa svesti o osobama sainvaliditetom i njihovim pravima. 1## 7?+87+7855+ >edicinski model nasuprot socijalno-inkluzivnom modelu4a prvom predavanju ovog studijskog predmeta imala sam prilike da &ijem ne%tooovadvamodeladijagnostifikovanjai le&enjarazvojnesmetnjekoddetetaipru2anja pomo)i i podr%ke detetu i porodici+ S jedne strane je medicinski modelkoji nagla%ava etiketiranje idividue* postavlja krute granice izme0u tipovate%ko)agdejedono%enjeodlukazasnovano* presveganadijagnozi+ Sdrugestrane* postoji te2nja ka upotrebisocijalnog modelagde je postavljanjedijagnoze i le&enje samo prvi korak u planiranju i pru2anju pomo)i kako* detetu*tako i porodici+ Ovde se .:!: stavlja u prvi plan* a ne problem kao u medicinskommodelu+ Sama terminologija u socijalnom modelu je mnogo fleksibilnija iotvorenija* tesesvevi%eizbegavajutermini sanegativnomkonotacijomtipa@/endikepiraniodeteA* apri/vatajusetermini @detesasmetnjamaurazvojuA*@detesate%ko)amaurazvojuA* @detesaposebnimpotrebamaA* @detekomejepotrebna dodatna podr%kaA i sl+Ono %to mi je bilo posebno interesantno i %to mi je* nekako* predstavljalodominantnu razliku izme0u ova dva modela je %to je u socijalnom modelu naglasakne OB(V=4#>SPOSOB4OS!#>=.:!:!=* a ne na nedostacima deteta islabostima+ 4aglasak je* dakle* na S4=3=>= i PO!:4;#O3=OB#!#.OV:.:4(V:$(S=4=S!=4-O>=(!#$>=+!ri osnovne karakteristike autizma na osnovu koji/ se uspostavlja dijagnoza:5+ Poreme)aj socijalne interakcije7+ Poreme)aj komunikacije6+ Sklonost ka oskudnim* jednoli&nim i ponavljaju)im aktivnostima/Ja sam dijete s autizmom. Ja nisam "autistian". Moj autizam je samo jedan aspekt mog karaktera. On me ne defnira kao osobu. Jeste li vi osoba s mislima, osjeajima i mnogobrojnim talentima ili ste debeli(imate prekomjernu teinu), kratkovidni (nosite naoale) ili nespretni(neusklaeni isportovi vam ba ne idu)!"...#okuajte gledati na moj autizam kao na razliitu darovitost radije nego kao nanekakav nedostatak. $ledajte iznad onoga to vidite kao moja ogranienja i pokuajte i% vidjeti kao poseban dar autizma. Moda neu bitidobar u uspostavljanju kontakta oima ili u razgovoru, ali jeste li primijetili& ja ne laem, ne varam u !rama, ne "a#r$ujem %v&je 'rja(eljene%u#m #ru!m lju#ma) T % m&j (emelj. 'azmisli o nekim drutvenim pravilima. (koliko ona meni nemaju smisla neobaziri se na nji%. )udi moj odvjetnik i prijatelj, zajedno emo vidjeti kako daleko moemo stii. Ok, ja vjerojatno neu biti slijedei Mi*%aelJordan, ali sa mojim sposobnostima za fne detalje, dobro usmjerenim izuzetnim mogunostima,moda mogu biti idui +instein. ,li Mozart. ,li -an $og%. , oni su imali autizam"G Preuzeto saauti$am.p#orum.bi$4 56#V Posetaspecijalne% kole A .u % an.ugali)K? Pitanja sa kojima sam krenula u posetu: 1 -ako )e deca reagovati na moje prisustvo' 1 Lo)e li biti uznemirena' 1 .a li )e pokazivati spremnost za bilo kakava kontakt' 1 -ako )e nastavni kadar reagovati na na%u posetu' 1 Prilikom kontakta sa detetom sa autizmom* /o)u li znati kako da odreagujem i kako da se postavim' 1 Lo)u li nau&iti ne%to novo' 1 #ma li %kola pedagoga'Prvi susret4a ulazu u ustanovu nas je do&ekala direktorka %kole* po profesiji defektolog i uputila nas ka prostoriji gde )emo mo)i da razgovaramo+ 4ajpre nam je pri&ala o ustanovi* o zaposlenima* o deci i roditeljima* a potom smo krenuli u obilazak %kole # dece+10Ono to sam oekivala:1 .:;= S= =(!#$>O> !:,-O P#LV=!=:4: # >OM: V:O>= .=#L ($4:>## P#S(S!VO 4:PO$4=!#L OSOB=+ .irektorka nam je kazala da )e pre na%eg ulaska u u&ionice ona u)i sama # re)ideci da mi dolazimo da i/ vidimo GA.ovela sam vam drugareK* rekla jeH jer deca saautizmom ne vole promene # mogu reagovati lo%e na na%e prisustvo+ #skustvo je* uglavnom bilo prili&no pozitivno* izuzev u slu&aju jednog de&aka kojije dosta burno reagovao Gskakao* ma/ao rukama* uznemireno se vrteo po u&ioniciHna na%e prisustvo* te nas je nastavnica zamolila da iza0emo+ 1 .:;= S= =(!#$>O> #>=