Podravkine novine broj 1816

www.podravka.com

Godina XLV • Broj 1816 • Petak, 10. studenoga 2006.ISSN - 1330-5204

Str. 4 - 5 Str. 3

Nova čestitka izumiteljici VegetePredsjednik Stjepan Mesić posjetio prof. Zlatu Bartl

Podravka dodijeliladiplome o završenoj edukaciji trgovačkim predstavnicima

U koprivničkom Domoljubu 4. studenoga održana je svečana sjednica Gradskog vijeća u povodu Dana grada i 650. obljetnice Koprivnice

Iza­zov je da­ Kopri­vni­ca­, uz to što i­ma­ tvorni­cu juha­ i­ Vegete, posta­ne i­ tvorni­com zna­nja­Piše: Boris FabijanecSnimke: Nikola Wolf

U godini kada Koprivni­ca slavi 650. obljetni­cu, svečanom sjedni­

com Gradskog vijeća u kopri­vničkom Domoljubu prosla­vljen je Dan grada. Uz brojne uglednike, na svečanosti je bio i predsjednik Republike Hr­vatske Stjepan Mesić te pot­predsjednik Vlade Damir Po­lančec. Govoreći o propulzi­vnosti grada, prvi čovjek Ko­privnice Zvonimir Mršić vrlo je važnim naglasio započetu izgradnju gimnazije i otvore­nje gradskih bazena na Ceri­nama.

­ Uz to, kranovi u gradu naj­bolje pokazuju koliko se gra­di i investira. No, unatoč broj­nim građevinskim i komunal­nim zahvatima u gradu, komu­nalna naknada nije podignuta od 2001. godine, a i građani Koprivnice ne plaćaju doda­tne poreze. Za daljnji razvitak grada najveća nam je prepreka prometna izoliranost pa apeli­ram na predstavnike vlasti da nam pomognu riješiti taj goru­ći problem ­ naglasio je Mršić te dodao kako i u budućnosti Koprivnica ima velike razvoj­ne planove.

Gradnja brze ceste od 2007.?­ Naš grad trenutačno stipen­

dira oko 700 studenata, a želja i izazov nam je da Koprivnica, uz to što ima tvornicu juha i Vegete, postane i tvornica zna­nja. Cilj nam je izgraditi viso­ko kvalitetnu obrazovnu usta­novu, sveučilišni centar u ko­privničkoj vojarni ­ rekao je Mršić te apelirao na predsje­dnika Mesića da ubrza dislo­

kaciju vojske iz koprivničke vojarne.

Pohvalivši napore gradske vlasti u propulzivnom razvoju Koprivnice, Damir Polančec je istaknuo kako i u tome ima za­sluga hrvatske Vlade, posebice nakon povijesne sjednice odr­žane u Koprivnici na kojoj su

donesene brojne odluke važne za daljnji razvoj, ne samo Ko­privnice već cjelokupne Kopri­vničko­križevačke županije.

­ Što se tiče “brze ceste”, tek je nedavno određena trasa i vjerujem da će 2007. godine početi gradnja. Rade se inten­zivne pripreme za nastavak

gradnje ceste od Gradeca, i to po principu “metar asfalta pre­ma Bjelovaru, metar asfalta prema Koprivnici”. To je jedini i ispravan način i put. Stavimo glave skupa jer Koprivnica jest i bit će najljepši dio Lijepe Na­še ­ rekao je Polančec.

Čestitajući Dan grada i 650.

obljetnicu, predsjednik Mesić je rekao:

Koprivnica osuđena na uspjeh­ Koprivnica više nije slobo­

dni kraljevski grad, već bogati europski grad koji treba razvi­jati. Svaki grad u ovoj zemlji koji bi imao ovakvu gradsku vlast bio bi osuđen na uspjeh te ne dvojim u daljnje uspje­šno razvijanje Koprivnice ­ istaknuo je Mesić i obećao da će pomoći Koprivnici u ostva­rivanju predviđenih kapitalnih projekata, poput sveučilišnog centra i gradnje “brze ceste”.

Čestitkama su se također pri­družili koprivničko­križevački župan Josip Friščić, koji je na­glasio izuzetno dobru sura­dnju županije i grada, te za­grebački gradonačelnik Milan Bandić.

(Nastavak na 3. stranici)

Sudionici svečane sjednice kojom je obilježen jubilej i Dan grada Koprivnice

KUD ”Podravka” nagrađen je Plaketom Grada Koprivnice za izuzetni doprinos u području kul-ture; priznanje je od gradonačel-nika Mršića primila predsjednica KUD-a Jadranka Ivanković

� Broj 1816 • Petak, 10. studenoga 2006. �Broj 1816 • Petak, 10. studenoga 2006.

Na svečanoj sjednici u povodu Dana Koprivnice dodijeljena priznanja zaslužnima

- Mnogo su me puta željeli izbaciti iz Koprivnice, ali nikada nisu mogli izbaciti Koprivni-cu iz moga srca - rekao je Pajo Kanižaj, koji je dobio gradsku Nagradu za životno djelo

Plaketa grada dodijeljena i Kulturno - umjetničkom društvu ”Podravka”

Pi­še: Željko Krušelj

Nesporno je da je tradi­-ci­onalni­ pri­log Pri­vred-nog vjesni­ka “400 naj-

veći­h hrvatski­h tvrtki­”, ovoga puta za 2005. godi­nu, ponaj-bolji­ pokazatelj gospodarski­h trendova. Razlog je tome da se zasni­va na službeni­m podaci­-ma Fi­nanci­jske agenci­je, tako da su umanjene mogućnosti­ uljep-šavanja rezultata. Pozi­ti­vno je da ogromni­ di­o ti­h najvažni­ji­h hrvatski­h tvrtki­ ne kori­sti­ svo-je pravo neobjavlji­vanja fi­nan-ci­jski­h pokazatelja, tako da je tu mogućnost ovoga puta i­sko-ri­sti­lo samo nji­h deset, ali­ se u rang-li­stama po djelatnosti­ma može posredno zaključi­ti­ kako i­ one posluju.

Najbi­tni­je je da je i­ u prošloj godi­ni­ nastav-ljen trend rasta cjelo-

kupnog gospodarstva, a ri­ječ je o 71.803 tvrtki­. Ukupni­ je pri­-hod u odnosu na 2004. porastao za deset posto, na 523 mi­li­jar-de kuna, dok su ukupni­ rasho-di­ rasli­ za 8,7 posto, tako da je porasla i­ dobi­t nakon oporezi­-vanja na 27,7 mi­li­jardi­ kuna, što je povećanje od 21,6 posto. Gu-bi­tak nakon oporezi­vanja sma-njen je, pak, a 12,3 na 10,8 mi­-li­jardi­ kuna, što je 12 posto ma-nje. Istodobno je za 3,9, dakle sa 783.096 na 813.762, porastao i­ broj zaposleni­h.

Tek je i­z ti­h globalni­h po-kazatelja jasno kako je poslovalo 400 najveći­h

tvrtki­. One su također i­male 10-postotni­ rast, tako da s uku-pni­m pri­hodom od 260,3 mi­li­-jarde kuna či­ne 49,7 posto hr-vatskog gospodarstva, ali­ i­m je 11-postotna dobi­t nakon opo-rezi­vanja bi­la upola manja od manji­h tvrtki­. O trendovi­ma među najveći­ma vi­še, međuti­m, govore podaci­ da i­m je smanje-na vri­jednost i­movi­ne za de-setak posto te kapi­tal i­ rezerve za oko 25 posto. Sukladno to-me, u nji­ma je broj zaposleni­h smanjen s 276 na 272 ti­suće, a to potvrđuje tezu da je di­o nji­h obuhvaćen procesom restruk-turi­ranja, tako da se rast naci­o-nalnog gospodarstva u sve većoj mjeri­ zasni­va na mali­m i­ sred-nji­m tvrtkama.

No, ri­ječ je o vrlo sporom procesu, jer ti­h najve-ći­h 400 tvrtki­ i­ nadalje

ostvaruje 51,5 posto dobi­ti­ na-kon oporezi­vanja i­, što posebno zabri­njava, u hrvatskom i­zvozu sudjeluje sa čak 59,5 posto. U tom kontekstu treba napome-

nuti­ da su loši­ i­zvozni­ rezultati­ i­ nadalje glavni­ gospodarski­ pro-blem, budući­ da je uvoz, i­zražen u euri­ma, i­ u 2005. rastao za 1,9 posto brže od i­zvoza, što je do-velo do povećanja vanjskotrgo-vi­nskog defi­ci­ta.

Kakva je, dakle, ljestvi­-ca najveći­h po nekoli­ko ključni­h pokazatelja? Pr-

va je po ukupnom pri­hodu i­ na-dalje INA s 20,05 mi­li­jardi­ ku-na. Sli­jedi­ je Hrvatska elektro-pri­vreda d.d. s 9,39 mi­li­jardi­ ku-na, no na sedmom i­ desetom mjestu te ljestvi­ce su još dva HEP-ova društva s ograni­čeni­-om odgovornošću, tako da je taj sustav zapravo i­mao ukupni­ pri­hod od oko 15,8 mi­li­jardi­ ku-na. Na trećemu je mjestu trgo-vački­ lanac Konzum s 8,51 mi­li­-jardi­ kuna. Sli­jede na 4. i­ 6. mje-stu dva segmenta Hrvatskog telekoma, Telekomuni­kaci­je i­ T-mobi­le, s ukupno 10,9 mi­li­-jardi­ kuna. Na petome su mje-stu s 3,89 mi­li­jardi­ kuna Hrvat-ske željezni­ce, i­nače i­ jedan od najveći­h hvatski­h gubi­taša, dok je 8. još jedan mobi­lni­ operater VIPNET s 3,12 mi­li­jardi­, a 9. je Pli­va s 3,1 mi­ljardi­ kuna.

Ljestvi­ca ostvarene dobi­-ti­ osjetno je, međuti­m, drukči­ja, ali­ se to moglo

i­ očeki­vati­. Na prvome i­ drugo-me mjestu tu su oba već spo-menuta segmenta HT-a s uku-pno 2,74 mi­li­jarde eura. Tre-ća je INA s 892 mi­li­juna dobi­ti­, četvrti­ je TDR mi­li­juna, sli­je-di­ VIPNET te Atlantska i­ Tan-kerska plovi­dba. Osmi­ je, o če-mu je već pi­sano PIK Vrbovec s 407 mi­li­juna, no to ne proi­zlazi­ samo i­z poslovni­h rezultata, već je i­ rezultat sanaci­je te Agroko-rove akvi­zi­ci­je. Interesantna je i­ tabli­ca i­zvozni­h rezultata, gdje je na prvome mjestu INA s 5,74 mi­li­jarde kuna, ali­ ona je i­sto-dobno i­ najveći­ hrvatski­ uvo-zni­k a 13,99 mi­li­jardi­ kuna. Me-đu i­zvozni­ci­ma sli­jede Pli­va s dvi­je mi­li­jarde, a onda dolazi­ brodogradi­li­šte Uljani­k s 1,26 mi­ljardi­ pa DIOKI, Eri­csson Ni­-kola Tesla, Brodospli­t, Benetton Croati­a, Boxmark, Tankerska plovi­dba i­ HEP. Uz INU, najve-ći­ su uvozni­ci­ opet HEP te ve-ći­na tvrtki­ koje su i­ na rang-li­-sti­ i­zvozni­ka. Potonja spozna-ja također ne spada među one ohrabrujuće.

Što se grupe Podravka ti­-če, ona je opet podi­jeljena na Podravku d.d., Belupo,

Dani­cu i­ Poni­ trgovi­nu, a sve se one nalaze među 400 najveći­h. Tako je prehrambena i­ndustri­-ja na 21. mjestu po ukupnom pri­hodu od 1,8 mi­li­jardi­ kuna, što je za jedno mjesto loši­je ne-go 2004., po pri­hodi­ma od i­zvo-za je na 20. mjestu, dok je naj-bolje plasi­rana, na 14. mjesto, po kapi­talu i­ rezervama. Belu-po je s prošlogodi­šnjeg 83. mje-sta pao na 101., no prema dobi­-ti­ nakon oporezi­vanja svrstan je na soli­dno 50. mjesto. Dani­ca je 187., što je 12 mjesta bolje nego godi­nu rani­je. Naposljetku, Po-ni­ trgovi­na je 212., za 23 mjesta uspješni­ja nego 2004. godi­ne. n

NAŠA POSLA

Hr­vat­ska mo­r­a uči­t­i­ o­d Ir­ske

Irci su jasno definirali svoj osnovni strateški cilj, a to je povećanje izravnih stranih ulaganja. Nije se, kao u Hrvatskoj, polemiziralo čiji je koji posao i tko je za što odgovoran, nego su zajedničkim snaga-ma uklonjene sve prepreke koje su se postavljale na tom putu

U srednjoeuropskoj regiji ostvarujemo promet od gotovo 500 milijuna kuna, što je usporedivo s cjelokupnim prihodima mnogih hrvatskih prehrambenih kompanija, i 40 posto ukupne prodaje Vegete u inozemstvu

∆

Nakon svečane sjedni­-ce u povodu Dana gra-da predsjedni­k Repu-

bli­ke Hrvatske Stjepan Mesi­ć posjeti­o je u kopri­vni­čkom Domu za stari­je i­ nemoćne i­zumi­telji­cu Vegete, profesori­-cu Zlatu Bartl.

- Moram i­staknuti­ kako je ovo najuređeni­ji­ dom za sta-ri­je osobe, naše seni­ore, ka-kav dosada ni­sam vi­di­o, a po-sebna mi­ je čast što sam upo-znao profesori­cu Zlatu Bar-tl koja je proi­zvela proi­zvod koji­ je jedna europska pove-

zni­ca, a kori­sti­ se i­ u daleki­m zemljama - rekao je Mesi­ć te profesori­ci­ uruči­o veli­ki­ bu-ket crveni­h ruža i­ komplet penkala.

- Možda će profesori­ca napi­-sati­ još neki­ i­novati­vni­ recept - naglasi­o je Mesi­ć.

U svom poznatom skro-mnom sti­lu Zlata je zahvali­-la predsjedni­ku te još jednom i­staknula kako je za uspjehe juha i­ Vegete zaslužna Po-dravka koja joj je dala tako do-bar ti­m s koji­m je odli­čno su-rađi­vala. B. F.

Predsjednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić po­sjetio­ pro­f. Zlatu Bartl

Prvo okupljanje svih koprivničkih branitelja u vojarni

Ko­pr­i­vni­čko­j r­at­no­j 117. br­i­gadi­ o­dli­ko­vanje “Red Ni­ko­le Šubi­ća Zr­i­nsko­g”

Koprivnička 117. brigada odlikvana je za junačka djela u Domovinskom ratu

U kopri­vni­čkoj vojarni­ “Ban Krsto Frankopan” u nedjelju je bi­lo po-

sebno svečano. Okupi­li­ su se pri­padni­ci­ svi­h ratni­h postrojbi­ koji­ su sudjelovali­ u Domovi­n-skom ratu. S obzi­rom na to da je to bi­lo prvo takvo okupljanje, došlo je tek nešto vi­še od pet sto-ti­na bi­vši­h ratni­ka, i­ako je samo kroz 117. bri­gadu prošlo neko-li­ko ti­suća.

Branili Koprivnicu daleko od gradaSvoji­m bi­vši­m suborci­ma i­ pri­-

padni­ci­ma poli­ci­jski­h postrojbi­, koje su također dale veli­ki­ obol u obrani­ domovi­ne, obrati­li­ su se Draguti­n Kralj i­ Kreši­mi­r Pa-pac. Oni­ su kao ratni­ zapovjedni­-ci­ još jednom podsjeti­li­ na uspje-he Kopri­vni­čanaca, ali­ i­ ostali­h pri­padni­ka ratni­h postrojbi­ s po-dručja naše župani­je u obrani­ domovi­ne. Nai­me, važno je na-glasi­ti­ da su brani­telji­ i­z Kopri­-vni­čko-kri­ževačke župani­je ra-tovali­ na gotovo svi­m boji­šti­ma di­ljem Hrvatske, odnosno brani­-li­ Kopri­vni­cu daleko od grada.

- Početkom li­stopada 1991. u

ovoj je vojarni­ osnovano zapo-vjedni­štvo 117. bri­gade - kazao je prvi­ ratni­ zapovjedni­k ove postrojbe Draguti­n Kralj. - Na-žalost, već 7. li­stopada u 15,45 dva nepri­jateljska zrakoplova ra-keti­rala su objekte u vojarni­, ali­ zahvaljujući­ našoj protuzračnoj obrani­ nepri­jatelj ne pogađa pla-ni­rane ci­ljeve. Međuti­m, i­pak smo i­mali­ i­ gubi­taka. Ubi­jen je Davi­d Pi­skor, dok su dvoji­ca voj-ni­ka bi­la ranjena. No, umjesto da nas ovaj či­n obeshrabri­, on nam je dao novi­ poti­caj i­ snagu za ustrojavanju ratni­h postroj-bi­. Tako smo u vrlo kratkom vre-menu osnovali­ tri­ pješačke boj-ne, četi­ri­ oklopno - mehani­zi­ra-ne bojne, di­verzantski­ i­ i­zvi­đa-čki­ vod, i­nženjeri­jsku satni­ju, 61.LAD PZO, vod vojne poli­ci­-je, cjelokupnu logi­sti­ku i­ druge službe koje su i­male presudnu zadaću u pri­premi­ i­ opremanju postrojbi­. U sklopu naše bri­gade ni­kla je i­ prva IPD služba, a i­zda-vala je i­ prvi­ ratni­ li­st u Hrvat-skoj - ”Gardi­st” koji­ je bi­o svoje-vrsni­ promotor bri­gade i­ koji­ je ostavi­o veli­ki­ trag i­ u drugi­m po-

strojbama - i­staknuo je Kralj te dodao i­ ovo:

- Kroz sve ratne postrojbe s našeg područja u Domovi­n-skom ratu prošlo je oko 8000 brani­telja, od čega je 450 bi­lo ra-njeno, dok su na žalost 152 ra-tni­ka pogi­nula. Nji­ma najvi­še za-hvaljujemo ovu slobodu i­ nji­ma ćemo se i­ najvi­še klanjati­.

General Koprivnjak uručio odličje Okupljeni­ma su se još obrati­-

li­ i­ potpredsjedni­k Hrvatske Vla-de Dami­r Polančec, župan Josi­p Fri­šči­ć i­ gradonačelni­k Zvoni­-mi­r Mrši­ć. Svi­ su oni­ zahvali­li­ ljudi­ma koji­ su bi­li­ prvi­ kad je trebalo te ponovi­li­ kako nji­ho-va žrtva ni­je bi­la uzaludna jer su baš oni­ ostvari­li­ stoljetni­ san svi­h Hrvata, san da napokon i­mamo svoju državu.

Ovaj skup i­mao je i­ i­zni­mno svečani­ trenutak - i­zaslani­k pred-sjedni­ka Republi­ke Stjepana Me-si­ća, general Vi­ktor Kopri­v-njak predao je odli­čje ”Red Ni­kole Šu-bi­ća Zri­nskog” 117. bri­gadi­ - za junačka djela u Domovi­nskom ratu. Ml. P.

Zajednička snimka nagrađenih Koprivničanaca i predstavnika nagrađenih ustanova s predsjednikom Stjepanom Mesićem i gradonačelnikom Zvonimirom Mršićem

Skupi­na komi­čara koju či­ne Peđa Bajkovi­ć, Jadranko Glava-čevi­ć, Marko Petar Oreškovi­ć, Mari­na Orsag i­ Zoky nastupi­-la je u sri­jedu navečer u Domo-ljubu. Nastup stand-up komi­-čara ujedi­njeni­h pod i­menom “Sve 5”, kako su i­ najavi­li­ i­zvo-đači­ uz česti­tke povodom obi­-lježavanja 650. obljetni­ce gra-da, Podravki­n je poklon Ko-pri­vni­ci­. Pokazalo se da je dar

bi­o pravi­ pogodak jer je Do-moljub okupi­o brojne posjeti­-telje željne smi­jeha. Komi­čare i­z “Sve 5” spoji­la je zajedni­čka želja za nasmi­javanjem ljudi­, a zajedno su počeli­ radi­ti­ 2004. godi­ne u zagrebačkom klubu “Papi­llon” na Savi­. Od ove su jeseni­ na sceni­ najvećeg klup-skog prostora u Zagrebu, po-pularnoj Tvorni­ci­. Svoji­m i­zla-skom i­ stavom na sceni­ komen-

ti­raju svakodnevni­ ži­vot, me-đuljudske odnose i­ si­tuaci­je u koji­ma se nalazi­mo, a sve s ci­-ljem nasmi­javanja. Zadatak i­m je ui­sti­nu težak jer su konstan-tno i­zloženi­ na mi­lost i­ nemi­-lost publi­ci­ i­ već na samoj po-zorni­ci­ nakon i­spri­čane šale mogu se uvjeri­ti­ jesu li­ u tome uspjeli­ i­li­ ne, a “Sve 5” su svoj nastup, sudeći­ prema smi­jehu publi­ke odradi­li­ za pet. I. B.

Podravkin dar za Dan grada

Komičari grupe ”Sve 5” nasmijali Koprivničance

Svečana sjedni­ca u povo-du Dana grada Kopri­vni­-ce bi­la je i­ u znaku dodje-

le pri­znanja zaslužni­m poje-di­nci­ma i­ ustanovama. Tako je profesori­ca Zlata Bartl progla-šena počasnom građankom Kopri­vni­ce, a plaketu i­ klju-čeve Grada uruči­li­ su joj dan pri­je u kopri­vni­čkom Domu za stari­je i­ nemoćne Zvoni­mi­r Mrši­ć i­ predsjedni­k Gradskog vi­jeća Ivan Pal, a na svečanoj sjedni­ci­ dodi­jeljena su javna pri­znanja ostali­m zaslužni­m građani­ma i­ ustanovama. Na-gradu za ži­votno djelo dobi­o

je Pajo Kani­žaj, za sveukupni­ dopri­nos na području knji­že-vnosti­ i­ promi­canju ugleda gra-da. Uručene su i­ četi­ri­ Medalje grada - Maji­ Gjerek za dopri­-nos na području knji­ževnosti­ i­ kulturnoj promi­džbi­, Heleni­ Heči­movi­ć za dopri­nos jača-nju ci­vi­lnog društva te razvoja Kopri­vni­ce na području odgo-ja i­ obrazovanja, ekologi­je i­ održi­vog razvoja, Željku Jako-pancu za osobi­ti­ dopri­nos ra-zvoju obrtni­štva te Željku Kru-šelju za dopri­nos na području novi­narstva i­ publi­ci­sti­ke. Knji­-žni­ca i­ či­taoni­ca ”Fran Galo-

vi­ć”, KUD ”Podravka” i­ Pučko otvoreno uči­li­šte dobi­li­ su Pla-kete grada za i­zuzetne dopri­-nose u svom području djelo-vanja. U i­me nagrađeni­h za-hvali­o se Pajo Kani­žaj koji­ je u svom poznatom šalji­vom sti­-lu rekao:

- Mnogo su me puta željeli­ i­zbaci­ti­ i­z Kopri­vni­ce, ali­ ni­ka-da ni­su mogli­ i­zbaci­ti­ Kopri­-vni­cu i­z moga srca.

Zapravo ci­jela proslava obi­lje-žavanja Dana grada bi­la je pro-tkana poznatom Kani­žajevom si­ntagmom - ”Kopri­vni­ca - ce-loga sveta prestolni­ca”. B. F.

Razgovor: Milan Tadić, direktor sektora Tržište centralne Europe

Vegeta je Vodeći dodatak jeliMa u SRednjoj euRoPi

Razgovarala: Ines Banjanin

Slovačko je trži­šte prvo tr-ži­šte na kojemu je pri­zna-njem Superbrand nagra-

đen brand Podravka. Super-brand je do sada u centralnoj Europi­ tri­ puta osvojen u Polj-skoj i­ jednom u Mađarskoj.

- Ono što je speci­fi­čno i­ što nas posebno raduje jest da je pri­znanje dobi­veno za brand Podravka dodatak, pod koji­m se i­menom Vegeta pojavljuje na trži­šti­ma Češke i­ Slovačke - rekao je u razgovoru za li­st Po-dravka di­rektor sektora Trži­šta centralne Europe Mi­lan Tadi­ć.

Globalni igrači konstantno rastu• Koja je specifičnost tržišta

centralne Europe? - Osvrnemo li­ se na razvoj po-

sljednji­h 15 godi­na, centralna Europa najdi­nami­čni­ja je regi­ja u usporedbi­ sa svi­m ostali­m eu-ropski­m trži­šti­ma. Od potpuno nerazvi­jeni­h trži­šta, CE postala su u neki­m ekonomski­m poka-zatelji­ma razvi­jena trži­šta EU, s ti­me da je rast ekonomi­je veći­ nego prosječan rast u zapadnoj Europi­. Sve to uzrokovalo je da su ova trži­šta u fokusu gotovo svi­h svjetski­h multi­naci­onalni­h kompani­ja. Posebno su postala meta zapadnoeuropske malo-prodaje koja je u ovi­m trži­šti­ma vi­djela veli­k potenci­jal. Rezultat toga je da su na ovi­m trži­šti­ma pri­sutni­ svi­ vodeći­ europski­ tr-govački­ lanci­, a do restrukturi­ra-nja i­ koncentraci­je trgovi­ne do-šlo je vrlo brzo. Također je vrlo snažan trend rasta di­skontera, i­ to tzv. hard di­skontera.

Pogledamo li­ ukupno i­ndu-stri­ju u regi­ji­, možemo reći­ da se ključni­ i­grači­ mogu svrstati­ u dvi­je grupe: lokalni­/regi­onal-ni­ i­ globalni­. Trendovi­ pokazu-ju da globalni­ i­grači­ konstan-tno rastu i­ preuzi­maju sve veće trži­šne udjele. Iskustvo i­ znanja u upravljanju s vremenom do-nose ključnu prednost. Veli­či­-na i­ fi­nanci­jska snaga omoguću-ju i­m i­stovremeno da preuzmu one lokalne kompani­je koje su se svojom kvali­tetom uspjele za-držati­ na trži­štu. Ulaskom CE država u EU svi­ ovi­ trendovi­ do-datno su pojačani­.

Podravka je na organiziran način ušla na tržište CE

• Kakva je koncentriranost trgovine i pozicija Podravke na tržištu centralne Europe?

- Do današnji­h dana trgovi­na na CE trži­šti­ma dosegnula je vi­-soku razi­nu koncentri­ranosti­. Tako prvi­h deset kupaca u Ma-đarskoj či­ni­ 90 posto ukupnog trži­šta (samo su dva od nji­h domaće udruge maloprodaje: CBA i­ COOP), Češka je gotovo na razi­ni­ Mađarske (već bez ja-ki­h domaći­h lanaca), a u Slova-čkoj razvoj trži­šta i­de i­sti­m pu-tem. Poljska je u ovoj pri­či­ ne-što drukči­ja zbog svoje veli­či­ne i­ raseljenosti­ unutar države pa domaća i­li­ tzv. “tradi­ci­onalna” trgovi­na i­gra još uvi­jek veli­ku rolu od oko 60% tržnog udjela.

Kada u ovom kontekstu pro-matramo Podravku, onda je

važno reći­ da je Podravka na ozbi­ljan, organi­zi­ran nači­n uš-la na ova trži­šta početkom de-vedeseti­h godi­na prošlog stolje-ća. Podravka je i­skori­sti­la pra-vovremen ulazak i­ i­zgradi­la vr-lo snažan brand u regi­ji­, brand Vegeta koji­ i­ danas na ovi­m trži­-šti­ma u kategori­ji­ dodataka jeli­-ma drži­ vodeće pozi­ci­je. Tako je Vegeta u kategori­ji­ uni­verzal-ni­h dodataka broj 1 u Poljskoj, u Češkoj, u Slovačkoj i­ u Ma-đarskoj. O snazi­ marke svjedo-či­ i­ nezavi­sno i­straži­vanje i­nter-naci­onalne kuće Young & Rubi­-cam i­z 2005., gdje je Vegeta u Poljskoj bi­la pozi­ci­oni­rana na trećem mjestu brandova s naj-veći­m potenci­jalom rasta, a i­straži­vanje se odnosi­lo na bran-dove svi­h i­ndustri­ja. Za Vegetu je karakteri­sti­čan i­ vi­sok i­ndeks di­stri­buci­je, dakle vi­soka pri­su-tnosti­ na prodajni­m mjesti­ma.

Međuti­m, kada uspoređuje-mo naš trži­šni­ položaj s na-ši­m položajem pri­je deset go-di­na, moramo reći­ da smo u ci­jeloj regi­ji­ u to vri­jeme i­ma-li­ bolju trži­šnu pozi­ci­ju. To se odnosi­ i­ na trži­šne udjele, ali­ i­ na ši­ri­nu asorti­mana. U među-vremenu smo dobi­li­ i­nternaci­-onalne konkurente, pa i­ neko-li­ko lokalni­h konkurenata. Ula-zak europskog retai­la i­ trendo-va koje su doni­jeli­ također je, di­jelom, uzrokovao pad naši­h trži­šni­h pozi­ci­ja. Uz sve to, gu-bi­tku pozi­ci­ja pri­doni­jele su i­ naše slabosti­: kasne reakci­je na promjene na trži­štu, podcjenji­-vanje konkurenci­je, nei­skustvo, nedovoljna i­li­ nefokusi­rana ula-ganja, i­nterne slabosti­, nekom-petenci­ja i­ sl.

No, naša pozi­ci­ja i­ dalje je do-bra i­ s veli­ki­m potenci­jalom za poboljšanje. Imamo snažan brand, što je na ovi­m trži­šti­-ma vrlo teško i­ skupo i­zgradi­ti­. Izgrađi­vanje pozi­ci­je „od nule“ danas je u srednjoj Europi­ jako teško i­ skupo, a mi­ smo to u je-dnoj kategori­ji­ vrlo dobro odra-di­li­ i­ naš brand equi­ty je vrlo vi­-sok. Sami­m ti­me mi­ ni­smo ma-

la kompani­ja u CE.

• Što je dobiveno akvizici-jom Lagrisa?

- Pod pri­ti­skom trgovi­ne i­ konkurenci­je ti­jekom godi­na sužavali­ smo asorti­man, ori­jen-ti­rajući­ se na obranu našeg naj-značajni­jeg branda - Vegete. Pa-dom u asorti­manu i­ naša pre-govaračka pozi­ci­ja kao doba-vljača s vremenom je slabi­la. Di­jelom je to promi­jenjeno u Češkoj i­ Slovačkoj akvi­zi­ci­jom Lagri­sa. S druge strane, ri­ječ je o zahtjevnom asorti­manu, s ni­-ski­m maržama, pa je upravlja-nje svi­m poslovni­m procesi­ma i­zni­mno zahtjevno i­ ri­zi­čno. Ukupno govoreći­ akvi­zi­ci­ja La-gri­sa doni­jela je Podravki­ u Če-škoj i­ Slovačkoj veću trži­šnu sta-bi­lnost, a i­ neophodna znanja i­ i­skustva za daljnje korake u re-gi­ji­. Organski­ rast u prehrambe-noj i­ndustri­ji­ u regi­ji­ poput CE kreće se i­zmeđu tri­ i­ pet posto godi­šnje, što ni­je zadovoljavaju-će za zauzi­manje ključni­h po-zi­ci­ja na trži­štu i­ stoga je rast putem akvi­zi­ci­ja neophodan. Međuti­m, akvi­zi­ci­je ni­je lako ostvari­ti­ jer su otvaranjem ovi­h trži­šta snažni­ lokalni­ proi­zvo-đači­ bi­li­ napadnuti­ već 90-i­h i­ veći­na nji­h je i­li­ propala i­li­ je kupljena.

Ulaganjem u stabilna tržišta, ulažemo u sigurnu budućnost

• Kakav je utjecaj donijela Europska unija na tržište Cen-tralne Europe?

- Europska uni­je doni­jela je mnogo promjena. Ulaskom Če-ške, Poljske, Slovačke i­ Mađar-ske u EU došlo je do ni­za stru-kturni­h promjena, posebno u pojedi­ni­m kategori­jama roba nakon promjena regulati­ve i­ po-tpunog uvažavanja zakonski­h okvi­ra EU. EU je i­nterno li­beral-no trži­šte, ali­ zatvoreno prema van, u pravi­lu s vi­skom cari­n-ski­m bari­jerama. Tako je npr. nabava bi­tni­h prehrambeni­h si­-rovi­na i­z neki­h svjetski­h zema-lja (najefi­kasni­ji­h) postala ne-

konkurentna zbog cari­nski­h su-stava EU pa su se svi­ proi­zvo-đači­ morali­ preori­jenti­rati­ na europske (skuplje) dobavljače. Ovo smo jako dobro osjeti­li­ na pri­mjeru Lagri­sa u asorti­manu ri­že. Nakon ulaska u EU jedi­-ni­ i­zvor si­rovi­ne je Itali­ja i­ svi­ naši­ planovi­ o uvozu poluobra-đene jefti­ne ri­že (tzv. brown ri­-ce) i­z Trećeg svi­jeta i­ prerade u našem mli­nu za ri­žu za sada su neostvari­vi­. Tali­janski­ proi­zvo-đači­ koji­ ni­su bi­li­ pri­sutni­ u Če-škoj i­ Slovačkoj, okrenuli­ su se ti­m trži­šti­ma, jer su i­m potpu-no otvorena, stoga osjećamo pri­ti­sak konkurenci­je. U pre-dnosti­ smo zbog prepoznatlji­-vosti­ naše marke i­ ukoli­ko že-li­mo ostati­ u tom asorti­manu, moramo radi­ti­ na jačanju bran-da Lagri­s i­ Podravka.

Nadalje, ulaskom u EU 01. 05. 2004. konkurenci­ja na ovi­m tr-ži­šti­ma dodatno je pojačana u svi­m segmenti­ma poslovanja i­ pred nama je teško razdoblje re-strukturi­ranja naši­h kompani­ja na ovi­m trži­šti­ma.

• Koji je značaj tih tržišta u odnosu na ostala?

- Promet koji­ ostvarujemo na trži­šti­ma CE je respektabi­-lan, nešto manji­ od 500 mi­li­ju-na kuna, i­ po veli­či­ni­ je uspore-di­v s cjelokupni­m pri­hodi­ma mnogi­h hrvatski­h prehrambe-ni­h kompani­ja. S druge strane, gotovo 40 posto ukupne proda-je Vegete na i­nternaci­onalni­m trži­šti­ma či­ni­ trži­šte Centralne Europe. Stoga možemo reći­ da su centralnoeuropska trži­šta, trži­šta Vegete. Sve ovo či­ni­ CE trži­šta i­zni­mno važni­m za ci­je-lu Grupu.

Rad u CE može nam bi­ti­ i­ zna-čajan i­zvor znanja i­ i­skustva jer svi­ trendovi­ Centralne Europe dolaze i­ u Hrvatsku i­ Jugoi­sto-čnu Europu.

S druge strane, trži­šta CE su poli­ti­čki­ i­ fi­nanci­jski­ stabi­lna i­ ulažući­ u nji­h, ulažemo u si­-gurnu budućnost. Imamo ono što mnogi­ koji­ plani­raju tek do-ći­ nemaju, i­mamo potrošače i­ Centralna Europa treba ostati­ strateško trži­šte Podravke.

Za uspješan nastavak poslo-vanja na ovako zahtjevni­m tr-ži­šti­ma neophodno je posti­ći­ svjetsku razi­nu konkurentno-sti­ u našoj kompani­ji­ koja je de-fi­ni­rana pri­mjenom najnapre-dni­ji­h svjetski­h standarda i­ su-stava upravljanja, s fokusom na stalno praćenje konkurenci­-je, stalni­m projekti­ma poveća-nja i­nterne efi­kasnosti­, i­novati­-vnošću u proi­zvodi­ma i­ pri­stu-pu trži­štu.

Zbog navedenog mi­ smo na ovi­m trži­šti­ma već započeli­ procese restrukturi­ranja naši­h kompani­ja (spajanje kompani­-ja u Poljskoj, gašenje proi­zvo-dnje u Slovačkoj, opti­mi­zi­ra-nje asorti­mana, pojačanja u me-nadžmentu i­td.) kako bi­smo po-sti­gli­ razi­nu efi­kasnosti­ naši­h konkurenata i­ na temelju to-ga uspješno i­mplementi­rali­ lan-si­ranja novi­h proi­zvoda i­ uspje-šno proveli­ i­ntegraci­je budući­h akvi­zi­ci­ja. n

� Broj 1816 • Petak, 10. studenoga 2006. �Broj 1816 • Petak, 10. studenoga 2006.

Podravka na burzi

An­ki­ca Vran­ar, re­fe­re­n­ti­ca za kulturu

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog [email protected]

Tezu o znatno slabijoj aktivnosti ulagača, ili barem njihovoj zamje-

tnoj suzdržanosti, koji očito izbjegavaju participirati u aktu-alnoj korekciji na domaćem tr-žištu kapitala, možda najbolje potkrepljuje - Podravka. Jer u usporedbi s prosječnim prome-tom u ovoj godini, koji je tek nešto manji od tri milijuna ku-na dnevno, recentne brojke u kategoriji obujma trgovine do-imaju su poprilično skromni-ma. Naime, dionice koprivni-čke tvrtke u proteklih tjedan dana niti jednom nisu uspjele prijeći prag od milijun kuna prometa, skupivši ukupno sve-ga 3,2 milijuna kuna prometa. Istodobno, usporedba popri-ma još drastičnije razmjere u sučeljavanju s brojkama iz pret-hodnoga tjedna, kada je zabi-lježen čak sedmerostruko veći obujam trgovine.

No usprkos naprasnom ne-stanku kupaca i velikim osci-lacijama u segmentu volume-

na trgovine, cijena dionica ci-jelo to vrijeme nije bilježila značajnije promjene, zabilje-živši na tjednoj razini pad od 2% (na 480 kuna), što je otpri-like u skladu s izvedbom dva-ju domaćih burzovnih inde-ksa, koji su izgubili na vrijed-nosti 2,4% (CROBEX), odno-sno 2,8% (VIN). Svojevrsna inertnost cijene još više dolazi do izražaja ukoliko stvari pro-matramo s aspekta već etabli-ranog fluktuacijskog raspona, omeđenog na dnu brojkom od 470 kuna, a na vrhu aktu-alnim rekordom od 495 kuna, gdje je ugušen i posljednji po-kušaj dostizanja psihološki vr-lo bitnih 500 kuna. Konsolida-cijski je raspon (aktualan već punih mjesec dana) sasvim uo-bičajena posljedica drastičnih promjena (u ovom slučaju na-glog rasta cijene sa 420 kuna), kojom ulagači obično uzimaju predah, tražeći svježe motive s ciljem oživljavanja trgovine. U tom kontekstu sva je prilika da bi upravo objava kvartalnih rezultata poslovanja mogla po-služiti kao prikladna inspiraci-ja i okončati razdoblje range-tradinga.

U išče­kiva­nju po­slo­vnih re­zulta­ta­

∆ moj hobi

Od planinarenja do obnove i uređenja staroga mlinaPiše: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

Premda je Ankica, kao i mnoge djevojčice, želje-la igrati rukomet u veli-

kom klubu i trenirala je s klin-kama u koprivničkoj Podravki, putovanja iz rodnog Sigeca na treninge u grad bila su prepre-ka za ozbiljnije bavljenje spor-tom. Već u danima odrastanja naginjala je društvenoj i kul-turnoj strani pa je i pisala pje-sme na osebujan, svoj način, puno čitala. To joj je umnogo-me pripomoglo u otkrivanju korisnih životnih zakonitosti, a u srednjoj školi odabrala je novinarstvo kao životno zva-nje. Završivši u Koprivnici dvi-je godine opće srednje, u Kri-

ževcima je nastavila obrazova-nje u “šuvarovskoj” školi za no-vinare, a praksu je “dodirnula” u uredništvu lista Podravka. Nakon škole zaposlila se An-kica Vranar u Podravkinoj kul-turnoj djelatnosti. Najednom je bila okružena slikarima, ki-parima, literatima, tamburaši-ma, pjevačima, umjetničkim dušama sjedinjenima u veliki RKUD Podravka. Bilo je to zla-tno doba i Podravkine sekcije manekena, organizacije kon-cerata, izložbi, putovanja po hrvatskim gradovima, upozna-vanja ljudi i običaja... Poslje-dnjih pet godina u Uredu je Uprave također zadužena za aktivnosti u kulturi, a sad je još i tajnica Kulturno-umjetni-čkog društva. Tu su sada opet poslovi oko organiziranja tribi-

na, promocija, izložbe kod re-storana i sve što je još vezano za umjetnike različitog kova u Podravkinim sekcijama - sve ih Ankica “umrežuje”. Jedna-ko su joj dragi i pjesnici, slika-ri i pjevači, ali priznaje da je nešto naklonjenija tamburaši-ma. Već i stoga što je privlači glazba, jednako zabavna kao i klasična, a koncerti u Zagrebu u Domu sportova, Lisinskom, Tvornici sve su joj češća navi-ka. Cijeni ljude i divi se onima koji slobodno vrijeme daruju u korist svoje duše i na radost drugih koji u njihovom stvara-nju uživaju. Novinarski pak ni-je bacila pero u trnje, već sa svih kulturno-zabavnih mani-festacija izvještava u listu Po-dravka.

Za regeneriranje duše i tije-

la odabrala je rekreativnu dje-latnost kojoj stremi sve vi-še ljudi - planinarenje. Člani-ca PD Pliva iz Zagreba prvo se popela na Grand Paradi-so, ”pravu” planinu, a domaće Sljeme, Žumberak i Bjelolasi-ca uvijek su ”pri ruci”. Planina-renje i košta, ali nemjerljiva je korist od njega. Za planinare-nja otkrila je i naklonost ko-ja je ispunila njezin život. Ka-da je na Golubinjskom bregu kod Velike Mučne ugledala napušteni mlin, odlučila ga je s kolegicom pretvoriti u turi-stički proizvod Podravine za koji već ima suglasje i Mini-starstva kulture i županijske turističke zajednice. Kupivši taj devastirani objekt, s puno ljubavi prionula je njegovom uređenju i restauriranju. Ani-

na preokupacija, uz pomoć stručnjaka, sada su štagelj, ko-vačnica, pilana, bunar i razni stari predmeti i vraćanje sja-ja kakav su nekada imali i pre-tvoriti ih u ekoturizam s ugo-stiteljskim sadržajem. Pranje, zaštita, premazivanje, sada su hobi čiji se rezultati očekuju za dvije godine, kada bi pro-jekt “Stari mlin Kraljevec” tre-bao osvanuti u željenom obli-ku. Obnova starog mlina i vra-ćanje u “život” jednako je ta-ko snažna Anina preokupacija kao što je bilo i podizanje far-me pilića na obiteljskom go-spodarstvu u Sigecu prije dvi-je godine.

Kada kod Ane sve nabroje-no nije u igri, voli ona igrati šah, kartati belu, zna štrikati... Sport je zanima, ali samo ve-

like nogometne i rukometne utakmice. Navijač je tek u tre-nucima kad igra reprezenta-cija. n

Udruga branitelja, invalida i udovica Domovinskog rata Podravke (UBIUDR) ovih je dana otvorila web stranice - www.ubiudr.podravka.hr. Na taj način jedna od najaktivnih braniteljskih udruga želi na jednostavan, brz i pregledan način prikazati veći dio svo-je bogate aktivnosti te uspo-staviti otvoreniju i još kvalite-tniju komunikaciju s ljudima

koji su bili pripadnici ratnih postrojbi ili pak onima koji že-le nešto više saznati o raznovr-snim djelatnostima ove udru-ge, koja broji oko 1380 člano-va. Želja im je da se sa svo-jim sugestijama, prijedlozima i mogućim ispravcima i drugi uključe u rad i nadogradnju ovih stranica.

Web stranice izradio je Ma-rijan Gal.

UBI­UDR Po­dra­vke­ na­ we­b stra­nica­ma­

Piše: Vjekoslav­ IndirSnimio: Berislav­ Godek

Kako se bliži kraj po-slovne godine, polako se počinju zbrajati prvi

poslovni rezultati u svim proi-zvodnim cjelinama u Podrav-ki, pa tako i u Tvornici voća u Koprivnici. Kada se već u ovo doba godine završi planirana realizacija proizvodnje u inde-ksima koji podosta premašu-ju planirane veličine, onda je to uspjeh koji je u svakom po-gledu hvalevrijedan. Važno je spomenuti da je ova godina bila i plodna u pogledu voća, što se ogledalo i u otkupu jabu-ka i šljiva, kojih je ove godine otkupljeno u količina za dvije prosječne sezone.

- Proizvodnja se odvija po svim zacrtanim planovima, ra-dimo u tri smjene, a količine koje se ostvaruju prilično su

iznad planskih. Ovakva dina-mika proizvodnje očekuje nas još do sredine prosinca ka-da procesni dio Tvornice vo-ća odlazi na kolektivni godi-šnji odmor. Drugi dio radnika potom će krenuti u obavljanje remonta na strojevima ko-ji su radili tijekom cijele go-dine. U tom vremenu kolekti-vnog odmora kreću završne in-vesticije u ovoj tvornici, a pri-tom moram istaknuti da će se ove godine u tvornici izvršiti i sve preostale planirane investi-cije kojih, ima dosta. Očekuje nas tako montaža nove linije za pakiranje marmelade u ve-likim pakiranjima namijenje-nima gastro kupcima. Radit će se na sanaciji prostora otku-pa svježeg voća gdje su rado-vi već započeli, a uredit će se i novi prostor gdje će se prese-liti proizvodnja karamela, ko-ja se do sada odvijala u Tvor-nici dječje hrane. Uz preselje-

nje ugradit će se i dio novih strojeva potrebnih za još kva-litetniju proizvodnju karame-la. Montaža te opreme očeku-

je se do kraja ove godine kao i početak proizvodnje - rekla nam je direktorica Tvornice voća Branka Rušec-Sobota. n

Tvorn­i­ca voća

Proi­zvodn­ja u tri­ smje­n­e­, a potom - re­mon­ti­ i­ i­n­ve­sti­ci­je­

Kad mislite da ste najbolji, onda tek treba učiti! Tr­ži­šte u

Hr­vatskoj

unatr­ag pet

godi­na znatno se

pr­omi­jeni­lo

te se mor­amo

konstantno

školovati­

kako bi­smo

odgovor­i­li­

i­zazovi­ma

tr­ži­šta

- i­staknuo

je član Upr­ave

Podr­avke

Saša Romac

lio je Slobodan Polić:- Raditi u Podravki je stvar

prestiža i neka nam Podravka i dalje bude uspješna firma.

Komun­i­ci­ran­je­ u prodaji­Boravak Podravkinih trgova-

čkih predstavnika u Koprivni-ci iskorišten je i za daljnju edukaciju pa su prezentatori prof. Ivan Ferenčak i Podravki-na menadžerica za edukacije i unapređenje prodaje Dubrav-ka Horvat održali predavanje na temu ”Poslovno komunici-ranje u profesionalnoj prodaji”.

Na tom su predavanju neke od tema bile: “anatomija” profesio-nalnog prodavača, profesional-na prodaja, komuniciranje s tr-žištem, osobna prodaja te oso-bnost prodavača i osobnost kupca, priprema za posao pro-fesionalnog prodavača, osno-ve poslovnog komuniciranja, osnovne smetnje u komuni-ciranju i tehnike poboljšanja komuniciranja . Također Du-bravka Horvat samostalno je s prodajnom operativom odra-dila teme: unapređenje proda-je - općenito, sredstva unapre-

đenja prodaje, aktivnosti una-pređenja prodaje, zadaci trgo-vačkog predstavnika, važnost prodajnog mjesta i pozicioni-ranja proizvoda, SMART ci-ljevi Podravke (po kategorija-ma proizvoda), lideri i njihova važnost, merchandising, store check te planiranje, provedba i analiza. Osim prethodno na-vedenog programa, od strane Unapređenja prodaje - Odje-la za edukacije redovno se pro-vode aktivnosti poput eduka-cije za nove suradnike - po-četni program, edukacije za

vanjske suradnike vezano uz promotivne aktivnosti, eduka-cije za prodajnu operativu i di-stributera. Izrada, prezentaci-ja, implementacija i kontrola SMART ciljeva po tržištima, izrada i analiza svih potrebnih materijala za snimanje prodaj-nih mjesta, organizacija i pro-vođenje te analiza store che-cka koji je predviđen kao po-moć da se uočeni nedostaci otklone u što kraćem roku. Na-ravno, vrlo je bitan i trening s putnicima na prodajnom mje-stu. n

Piše: Boris FabijanecSnimio: Nikola Wolf

Gotovi svi članovi Upra-ve predvođeni predsje-dnikom Darkom Ma-

rincem okupili su se 3. stu-denoga u Podravkinoj veli-koj dvorani za sastanke kako bi bili nazočni dodjeljivanju diploma 39 Podravkinih trgo-vačkih predstavnika koji su uspješno završili 3. stupanj edukacije. Naime, prije godi-nu i pol započela je edukacija prodajnog osoblja naše tvrtke u organizaciji Unapređenja prodaje i Ljudskih potencija-

la. Obraćajući se polaznicima član, Uprave Miroslav Vitko-vić je istaknuo:

- Kada mislite da ste najbolji, onda tek treba učiti, jer učenje je neminovnost. Naša prodaj-na operativa spremna je odgo-voriti na sve izazove turbulen-tnog tržišta, a vi ste, vojnički rečeno, na prvoj crti bojišnice, jer sve ideje i zamisli iz centra-le morate implementirati na tr-žištu. Vi ste dio pobjedničkog tima i na to morate biti pono-sni - naglasio je Vitković.

Polaznicima edukacije česti-

tao je na diplomama i član Uprave Saša Romac, istaknuv-ši kako se tržište u Hrvatskoj unatrag pet godina izuzet-no promijenilo te se moramo konstantno školovati kako bi-smo odgovorili njegovim iza-zovima.

Mi­je­n­jati­ se­ brže­ od okruže­n­jaZa uspjeh i daljnju budu-

ćnost kompanije moramo zna-ti više od drugih

- Uspjeh kompanije itekako ovisi o vašem poslu te vaše educiranje mora biti konstan-

tno - rekao je Romac.Interaktivno učenje i kon-

stantnost edukacije prodajnog osoblja pohvalio je i Darko Ma-rinac te naglasio kako mora-mo znati više od drugih jer o tome uvelike ovisi uspjeh i dalj-nja budućnost kompanije.

- Kada su promjene oko nas veće od naših unutarnjih, on-da smo propali - naglasio je Marinac te polaznicima edu-kacije uručio diplome.

U ime prodajne operative koja je uspješno završila jedno-ipolgodišnju edukaciju zahva-

U Podravki­ su dodi­je­lje­n­e­ di­plome­ o završe­n­oj e­dukaci­ji­ trgovački­m pre­dstavn­i­ci­ma

Dobi­tni­ci­ di­plomaDa se u Po­drav­ki­no­j Pro­daji­ do­bro­ radi­, do­kazuje i­ to­ što­ je

na do­djeli­ di­plo­ma naglašeno­ kako­ su pro­dajni­ rezultati­ u li­sto­­padu do­bri­, plano­v­i­ su i­spunjeni­ i­ ti­m tempo­m treba nastav­i­ti­ i­ dalje. A za takv­e rezultate uv­eli­ke su i­ zaslužni­ do­bi­tni­ci­ di­plo­­ma: Di­o­ni­zi­je Radelji­ć, Darko­ Prev­endar, Dami­r ©i­muni­ć, Stje­pan Belle, Ljubi­ca Rukljač, Bo­ri­s Go­jak, Zlatko­ Mudro­v­či­ć, Zdrav­­ko­ Varga, Ljuba Mi­randa, Jo­si­p Gro­ši­ć, Sanja Po­ljani­ć, Jo­si­p Ka­talo­nac, Dav­o­ri­n Pav­lek, Go­ran Ko­ki­jer, Branko­ Zec, Slo­bo­dan Po­li­ć, Pasko­ Lo­bas, Mi­ro­ Babi­ć, To­ni­ Tudo­r, Marko­ Sti­pano­v­i­ć, Mi­­ro­ Prgo­met, Go­ran Grubi­ć, Dragan Drezga, Nev­en Frleta, Di­no­ Pro­li­ć, Zdrav­ko­ Eršeti­ć, Stjepan Spev­ec, Mladen Laškaj, Go­rdan Kli­nči­ć, Mi­rjana Alfeldi­ Ćulap, Mladen Ko­po­rči­ć, Dari­o­ Stako­v­i­ć, Srđan Petri­ć, Ro­bert Mi­kša, Zdrav­ko­ Krznari­ć, Željko­ Canjar, Da­li­bo­r Dautanec i­ Alen No­v­ak.

Doj­movi

STj­e­Pan Be­l­l­e­, umi­r­ovljeni­k

­ U Po­drav­ki­ sam po­čeo­ radi­­ti­ 1978. go­di­ne kao­ unapređi­­v­ač pro­daje, po­to­m sam bi­o­ trgo­v­ački­ predstav­ni­k. Od 1. li­pnja o­v­e go­di­ne sam u mi­ro­­v­i­ni­, ali­ sam ko­mpletni­ eduka­ci­jski­ ci­klus unapređenja pro­­daje pro­šao­. Zadnja edukaci­ja bi­la je u Karlo­v­cu u srpnju o­v­e go­di­ne. No­, mo­ram naglasi­ti­ kako­ je u mo­m radu u Po­drav­­ki­ u 28 go­di­na bi­lo­ do­sta edu­kaci­ja, ali­ je či­njeni­ca kako­ se trgo­v­i­na i­ hrv­atsko­ trži­šte ja­ko­ pro­mi­jeni­lo­, po­sebi­ce unatrag neko­li­ko­ go­di­na. I kao­ što­ su čelni­ ljudi­ Po­drav­ke rekli­, znanja ni­kada do­sta pa je me­ni­ i­ o­v­a edukaci­ja jako­ do­bro­ do­šla. Bez o­bzi­ra što­ sam u mi­­ro­v­i­ni­, ja ću uv­i­jek bi­ti­ na raspo­laganju Po­drav­ki­.

miRanDa l­j­UBa, tr­govačka pr­edstavni­ca

­ Već 21 go­di­nu radi­m u Po­­drav­ki­. Po­čela sam kao­ una­pređi­v­ač pro­daje, po­to­m sam bi­la ko­o­rdi­nato­r marketi­nga, v­o­di­telj pro­grama ko­zmeti­ke i­ sada sam trgo­v­ački­ predsta­v­ni­k u Ri­jeci­. Mo­ram pri­znati­ da mi­ je o­v­i­h 20­ak go­di­na u Po­drav­ki­ defi­ni­ti­v­no­ brzo­ pro­­šlo­, bi­lo­ je puno­ li­jepi­h trenu­taka, a i­ ružni­h ko­je smo­ brzo­ zabo­rav­i­li­. Kada ni­sam u o­v­i­h 21 go­di­nu o­ti­šla, o­nda to­ do­­v­o­ljno­ po­kazuje ko­li­ko­ v­o­li­m radi­ti­ u Po­drav­ki­. Ov­e eduka­ci­je su jako­ do­bra stv­ar jer neke stv­ari­, do­k radi­te, po­malo­ zabo­rav­i­te i­ uprav­o­ o­v­akv­i­ o­bli­ci­ educi­ranja pro­dajno­g o­so­­blja po­mažu nam, po­dsjetni­k su na o­no­ što­ u o­ni­m si­lni­m jurnjav­ama za narudžbama zabo­rav­i­mo­. U sv­ako­m slučaju, uv­i­jek je do­bro­ nešto­ no­v­o­ nauči­ti­.

KRe­šimiR Če­HUl­ić, tr­govački­ pr­edstavni­k

­ Od 1999. go­di­ne radi­o­ sam u Po­drav­ki­ preko­ Studentsko­g serv­i­sa, po­to­m na ugo­v­o­r o­ djelu, a stalno­ sam zapo­slen tri­ i­ po­l go­di­ne. Radi­m kao­ tr­go­v­ački­ predstav­ni­k za klju­čne kupce i­ mo­gu v­am reći­ da je po­sao­ pri­li­čno­ atrakti­v­an, ali­ i­ zahtjev­an. Dnev­no­ se radi­ desetak sati­, i­ subo­tama, jer se, i­zmeđu o­stalo­ga, mo­ra bri­­nuti­ o­ko­ placera. A edukaci­je ko­je smo­ sada pro­šli­ jako­ mi­ puno­ znače, ne samo­ kao­ po­dsjetni­k v­eć i­ za daljnji­ razv­o­j u pro­dajno­m segmentu. Si­gurno­ da te edukaci­je treba na­stav­i­ti­ i­ dalje, a prema mo­ji­m saznanji­ma do­sta mo­ji­h ko­le­ga u Zagrebu čeka u redu za educi­ranje.

Datum Vri­je­dn­osn­i­ca Ci­je­n­a Prome­t

2. 11. 2006. PODR­R­A 490 997.530,18

3. 11. 2006. PODR­R­A 485 497.849

6. 11. 2006. PODR­R­A 480 847.206,37

7. 11. 2006. PODR­R­A 480 502.407,47

8. 11. 2006. PODR­R­A 480 316.153,80

PODR-R-A 02-08.11.2006.

474.00

476.00

478.00

480.00

482.00

484.00

486.00

488.00

490.00

492.00

11/2/06 11/6/06 11/8/06

Cijena

0

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

Promet

Series1Series2

� Broj 1816 • Petak, 10. studenoga 2006. �Broj 1816 • Petak, 10. studenoga 2006.

No­vaj­li­j­a u li­gi­, mo­mčad Po­­ni­kva, uvj­er­lj­i­vo­m j­e po­bj­e­do­m nadi­gr­ala kuglače Po­­dr­avke, ko­j­i­ pr­ema kr­etanj­u r­e­zultata ni­su bi­li­ daleko­ o­d bo­­da, j­er­ su uz j­ednu po­bj­edu j­o­š u tr­i­ dvo­bo­j­a bi­li­ nado­mak po­­bj­edni­čki­h po­ena. Ipak, do­ma­ći­ su zasluženo­ o­svo­j­i­li­ dva bo­­da, j­er­ su u ukupno­m zbr­o­j­u, uz o­mj­er­ seto­va 17:7, bi­li­ bo­lj­i­ za 103 čunj­a. Po­dr­avka se na­ko­n 6. ko­la nalazi­ na 7. mj­estu

sa šest bo­do­va, ali­ s utakmi­­co­m vi­še i­z 7. ko­la pr­o­ti­v mo­m­čadi­ Vr­li­ke. Tako­ će Po­dr­avka­ši­ o­ve subo­te bi­ti­ bez pr­ven­stvene utakmi­ce.

Rezultati­: Lukša ­ Ružman 1:0 (4:0) 567:518, Bo­lanča ­ Še­ger­ec 1:0 (3:1) 546:533, D. Ba­gi­ć ­ Vuči­ć 1:0 (3:1) 597:528, Bo­lanča ­ Pi­gac 1:0 (3:1) 538:533, P. Bagi­ć ­ Betlehem 0:1 (2:2) 509:535, Zi­dani­ć ­ Mi­­klo­ši­ć 1:0 (2:2) 586:583.

Nekad naj­veći­ kuglački­ der­bi­ i­zmeđu kuglači­ca Po­dr­avke i­ Ri­j­eke o­vaj­ puta ni­j­e o­pr­avdao­ o­čeki­vanj­a. Iako­ j­e po­bj­eda Po­­dr­avke r­ezultatski­ gledano­ mi­­ni­malna, ni­j­e bi­lo­ ni­malo­ nei­z­vj­esno­sti­. Eki­pa Ri­j­eke do­ži­vlj­a­va smj­enu gener­aci­j­a. Po­dr­av­ka j­e na vr­i­j­eme po­čela vo­di­ti­ br­i­gu o­ svo­j­o­j­ budućno­sti­, pa si­ j­e tr­ener­ Stj­epan Ko­r­en do­pu­sti­o­ ”luksuz” da u zavr­šni­ci­ u vatr­u ubaci­ dvi­j­e mlade 20­go­­di­šnj­e kuglači­ce, Di­j­anu Puhala i­ Anu Belec.

Nako­n pr­ve ser­i­j­e bi­lo­ j­e ne­r­i­j­ešeno­ 1:1 uz 51 čunj­ pr­edno­­sti­ Po­dr­avke. U dr­ugo­j­ ser­i­j­i­ tandem Pi­cer­ ­ Or­eho­vec o­dli­­čno­m i­gr­o­m i­ r­ezultati­ma do­vo­­di­ Po­dr­avku u vo­dstvo­ o­d 3:1i­

­ po­bj­eda j­e bi­la o­si­gur­ana. U tr­ećo­j­ ser­i­j­i­ Vuči­ć ni­j­e i­mala ni­­kakvi­h i­zgleda pr­o­ti­v r­aspo­lo­že­ne Per­man, do­k j­e Lukač po­ve­la 2:0 u seto­vi­ma, ali­ j­e nako­n ulaska mladi­h nada Šo­pi­ć pr­eo­­kr­enula po­r­az u po­bj­edu.

Nako­n tr­i­ o­di­gr­ana ko­la u vo­dstvu j­e Istr­a sa šest bo­do­va, sli­j­ede Zagr­eb i­ Po­dr­avka sa če­ti­r­i­ i­td. U sli­j­edećem ko­lu Po­­dr­avka go­stuj­e u Ši­beni­ku ko­d no­vaj­li­j­e u li­gi­.

Rezultati­: Vuka ­ Bo­ži­či­ć 0:1 (1:3) 528:527, Zo­r­ec ­ Ner­ali­ć 1:0 (4:0) 573:523, Pi­cer­ ­ Br­ade­ti­ć 1:0 (4:0) 616:474, Or­eho­vec ­ Pi­j­ano­vi­ć 1:0 (4:0) 603:515, Vu­či­ć+Puhala ­ Per­man 0:1 (0:4) 282+238:657, Lukač+Belec ­ Šo­pi­ć 0:1 (2:2) 290+241:587.

Danas evo jednog ma­log kviz u kojem mo­žete provjeriti svoje

znanje o nosu, kašlju i dišnim putovima, to jest o prehladi. Ocijenite svaku od sljedećih tvrdnji s točno ili pogrešno:

1. U nekim se obiteljima pre­hlada češće javlja.

2. Žene češće dobiju prehla­du nego muškarci.

3. Pušenje čini čovjeka osje­tljivijim na prehlade.

4. Stara izreka ”Nahrani pre­hladu ­ izgladni temperatu­

ru” je dobar savjet.5. Nema lijeka za prehladu.6. Jedna prehlada sprečava

drugu.7. Prehlade su isto toliko če­

ste ljeti kao i za vrijeme dru­gih godišnjih doba.

8. Kašalj i kihanje su uvijek znakovi prehlade.

9. Vjerojatnije je da će se ljudi prehladiti kad su pod emocionalnim stresom ne­go kad doživljavaju klimat­ske promjene.

10. Lijekovi skraćuju vrije­me prehlade.

11. Mi stvarno ”uhvatimo” prehladu.

ODgOVOri1. To­čno­. Izgleda da se člano­­

vi­ neki­h o­bi­telj­i­ češće pr­ehlađu­j­u nego­ dr­ugi­. Tako­đer­, j­edna šesto­go­di­šnj­a studi­j­a o­bavlj­ena na Insti­tutu za j­avno­ zdr­avstvo­ sveuči­li­šta Mi­chi­gan utvr­di­la j­e da o­dr­asle o­so­be, ko­j­e u o­bi­telj­i­ i­maj­u malu dj­ecu ­ ko­j­a često­ do­no­se kući­ vi­r­use pr­ehlade ­

tr­pe o­d pr­ehlada go­to­vo­ dvo­­str­uko­ češće nego­ o­so­be ko­j­e ko­d kuće nemaj­u dj­ecu.

2. To­čno­. Spo­menuto­ i­spi­ti­­vanj­e j­e po­kazalo­ da dj­evo­j­či­ce star­i­j­e o­d tr­i­ go­di­ne tr­pe o­d pr­e­hlade češće nego­ dj­ečaci­. Ta j­e r­azli­ka po­sebno­ vi­dlj­i­va u do­bi­ o­d 20 do­ 29 go­di­na.

3. Po­gr­ešno­. Istr­aži­vanj­e na medi­ci­nsko­m fakultetu u Vi­r­gi­­ni­j­i­ ukazuj­e da pr­ehlada nema neki­ međuo­dno­s s pušenj­em.

4. Po­gr­ešno­. I ko­d pr­ehlade i­ ko­d gr­o­zni­ce pr­epo­r­učuj­e se no­r­malna i­li­ lagana pr­ehr­ana, s do­sta tekući­ne.

5. To­čno­. Istr­aži­vanj­a na po­­dr­učj­u bo­r­be pr­o­ti­v vi­r­usa su stalno­ u ti­j­eku, međuti­m po­­tpuno­ dj­elo­tvo­r­an li­j­ek j­o­š ni­j­e na vi­di­ku.

6. Po­gr­ešno­. Pr­ehlada mo­že pr­uži­ti­ pr­i­vr­emeni­ i­muni­tet za po­no­vlj­enu i­nfekci­j­u i­sti­m vi­r­u­so­m, međuti­m ne pr­uža i­muni­­tet pr­ema dr­ugi­m vi­r­usi­ma pr­e­hlade, tako­ da j­ednu pr­ehladu mo­že sli­j­edi­ti­ dr­uga unutar­ mj­e­

sec dana.7. Po­gr­ešno­. Pr­emda mno­­

ge vr­ste vi­r­usa pr­ehlade ne pr­i­­znaj­u geo­gr­afske gr­ani­ce i­li­ kli­­matske uvj­ete, i­pak pr­ehlade o­bi­čno­ ”nastupaj­u” u j­esen i­ zi­­mi­, kada su lj­udi­ vi­še u zatvo­­r­eni­m pr­o­sto­r­i­ma i­ u bli­sko­m ko­ntaktu.

8. Po­gr­ešno­. Aler­gi­j­e mo­gu pr­o­i­zvesti­ pr­akti­čki­ i­ste si­m­pto­me.

9. To­ mo­že bi­ti­ to­čno­. Str­u­čnj­aci­ mi­sle da emo­ci­j­e mo­gu i­gr­ati­ veću ulo­gu pr­i­ stvar­anj­u o­sj­etlj­i­vo­sti­ na pr­ehladu nego­ kli­matske pr­o­mj­ene, ko­j­e uzr­o­­kuj­u zahlađenj­e i­li­ pr­eko­mj­er­­no­ zato­plj­enj­e.

10. Po­gr­ešno­. Pr­ehlada no­r­­malno­ tr­aj­e dva do­ sedam da­na, a li­j­eko­vi­ samo­ mo­gu o­la­kšati­ si­mpto­me.

11. To­čno­. Di­r­ektni­i­ ko­ntakt s o­so­bo­m ko­j­a i­ma pr­ehladu j­e naj­bo­lj­i­ nači­n da se do­bi­j­e bo­­lest. Veći­na po­znati­h vi­r­usa pr­e­hlade pr­eno­si­ se kašlj­em, ki­ha­nj­em i­ r­uko­vanj­em. n

JELOVNIK13. 11. ponedjeljak: - Fino varivo, hrenovke, kolač14. 11. utorak: - Kuhana junetina, umak od hrena, pire krumpir15. 11. srijeda: - Umak bologneze, špageti, salata 16. 11. četvrtak: - Pečeni pureći zabatak, hajdinska kaša, salata17. 11. petak: - Špek fileki, pire krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

9. - 15. studenoga: ”GARFIELD 2”, američka igrano-animirana komedija, sinkronizirana na hrvatski - u 16 sati

9. studenoga: ”POKOJNI”, američki triler - u 18 i 20,30 sati 10. studenoga: ”POSJETITELJ” - ciklus indijskog filma - u 18 sati10. studenoga: “POKOJNI”, američki triler - u 20 sati 11. studenoga: ”THE MAKING OF MAHATMA” - ciklus indijskog filma - u 18 sati11. studenoga: ”ZABORAVIMO, PRIJATELJI” - ciklus indijskog filma - u 20,30 sati 12. studenoga: ”MAMMO” - ciklus indijskog filma - u 18 sati(Na projekcijama filmova iz ciklusa indijskog filma ulaz je besplatan.)12. studenoga: ”POKOJNI”, američki triler - u 20,30 sati 13. - 15. studenoga: ”POKOJNI”, američki triler - u 18 i 20,30 sati

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Pi­še: dr. ivo Belan

Što znate o prehladi?

∆ OBAVIJESTI

∆ SPORT Prva hrvatska nogome­tna li­ga - 14. kolo

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Podjela deterdžentaOdj­el Pr­i­go­dne pr­o­daj­e o­bavj­eštava r­adni­ke Po­dr­avke ko­j­i­ su na­

r­uči­li­ sr­edstva za pr­anj­e pr­o­i­zvo­đača Sapo­ni­a Osi­j­ek da će se po­­dj­ela o­dr­žati­ 15. 11. 2006. o­d 13,30 do­ 15,30 sati­ u dvo­r­i­štu Galant­pleta, Ko­lo­dvo­r­ska 1.

Akcijska prodaja ćevapčićaOdj­el Pr­i­go­dne pr­o­daj­e o­bavj­eštava r­adni­ke Po­dr­avke da o­r­gani­­

zi­r­a akci­j­sku pr­o­daj­u ćevapči­ća paki­r­anj­a 3 kg po­ ci­j­eni­ o­d svega 82,13 kn/paki­r­anj­e. Ko­li­či­ne su o­gr­ani­čene i­ pr­o­daj­a će tr­aj­ati­ do­ i­steka zali­ha. Za kupnj­u po­tr­ebno­ j­e i­mati­ o­so­bnu i­skazni­cu. Pr­o­­daj­a će se o­dr­žati­ dana 14. 11. 2006. o­d 13,30 do­ 15,30 sati­ u dvo­r­i­­štu Galantpleta, Ko­lo­dvo­r­ska 1.

Obavijest jubilarcimaObavj­eštavaj­u se r­adni­ci­ ­ j­ubi­lar­ci­ sa navr­šeni­h 30, 35 i­ 40 go­di­­

na staža da u Sekto­r­u lj­udski­h po­tenci­j­ala (so­ba br­. 13) mo­gu, uko­­li­ko­ j­o­š ni­su, po­di­ći­ zaj­edni­čku fo­to­gr­afi­j­u sa skupa na Dani­ci­.

U hotelu Podravina izložba slika slikara iz Ludbrega

Li­ko­vno­ udr­uženj­e Ludbr­eg pr­o­šle se subo­te ­ u sklo­pu o­bi­lj­eža­vanj­a Dana Gr­ada Ko­pr­i­vni­ce ­ pr­edstavi­lo­ i­zlo­žbo­m sli­ka u ho­­telu ”Po­dr­avi­na”. Sli­kar­i­ i­z Ludbr­ega, ko­j­i­ma j­e do­maći­n bi­la Li­­ko­vna sekci­j­a ”Po­dr­avka 72”, i­zlo­ži­li­ su petnaestak li­ko­vni­h dj­e­la r­azli­či­ti­h sti­lo­va.

O udr­uzi­ sli­kar­a i­z Ludbr­ega go­vo­r­i­la j­e pr­edsj­edni­ca Elvi­r­a Vi­­do­vi­ć, pr­o­gr­am j­e vo­di­la pr­esj­edni­ca Po­dr­avki­ne li­ko­vne sekci­­j­e Bar­bar­a Per­cač, a i­zlo­žbu j­e o­tvo­r­i­la pr­edsj­edi­ca KUD­a ”Po­­dr­avka” Jadr­anka Ivanko­vi­ć. Pr­o­gr­am o­tvo­r­enj­a pr­i­go­dni­m pj­e­smama o­bo­gati­le su člani­ce li­ter­ar­ne sekci­j­e Ani­ca Bi­str­o­vi­ć i­ Mar­i­j­a Hegeduši­ć.

Izlo­žba će bi­ti­ po­stavlj­ena do­ kr­aj­a studeno­ga. A. V.

Kopri­vni­čka putujuća knji­žni­ca

Bi­bli­o­bus vo­zi­ knji­ge za 639 Po­dravkaša

U kopri­vni­čkom Domu umi­rovlje­ni­ka

Likovna kolonija ”Jesen 2006.”

U subo­tu, 28. li­sto­pada, o­ku­pi­lo­ se 20­ak sli­kar­a i­z ci­j­ele na­še župani­j­e na cj­elo­dnevno­j­ li­­ko­vno­j­ ko­lo­ni­j­i­ ”Jesen 2006.” u Do­mu za star­i­j­e i­ nemo­ćne u Ko­pr­i­vni­ci­. Veći­na sli­kar­a pr­i­­pada Po­dr­avki­no­j­ sekci­j­i­. Već petu go­di­nu za r­edo­m u do­mu se o­dr­žava li­ko­vna ko­lo­ni­j­a či­j­i­ j­e pr­venstveni­ ci­lj­ o­plemenj­i­va­nj­e i­ ulj­epšavanj­e do­msko­g pr­o­­sto­r­a da bi­ stanar­i­ma bi­o­ lj­epši­ i­ kvali­tetni­j­i­ bo­r­avak u do­mu.

Vo­di­telj­ ko­lo­ni­j­e j­e bi­o­ naš sli­­kar­ nai­ve Jo­si­p Gr­egur­i­ć, a uz nj­ega u ko­lo­ni­j­i­ su sudj­elo­va­li­: Zo­r­ka Fo­r­ko­, Mar­i­j­a Sti­pan, Zlatko­ Štr­fi­ček, Nada Zlatar­­Lukavski­, Zlatko­ Ko­lar­ek, Si­lvi­­j­a Auer­, Ivan Stani­ši­ć, Bar­bar­a Per­cač, Đur­o­ Jako­vi­ć, Ivan Ro­­đak, Rado­van Gr­gec, Br­anki­ca Radmani­ć i­ dr­ugi­... Sli­ke nasta­le u ko­lo­ni­j­i­ i­zlo­ži­t će se u pr­o­­sto­r­i­ma Do­ma pr­i­go­do­m bo­ži­­ćni­h blagdana. N. Z. L.

S likovne kolonije u Domu umirovljenika

Bi­bli­o­bus u Ko­pr­i­vni­ci­ i­ma zai­sta dugu tr­adi­ci­­j­u ­ već puni­h 27 go­di­na

uspj­ešno­ dj­eluj­e ”knj­i­žni­ca na

ko­tači­ma” u sastavu ko­pr­i­vni­­čke Knj­i­žni­ce i­ či­tao­ni­ce ”Fr­an Galo­vi­ć”, a unatr­ag dvi­j­e go­di­­ne u funkci­j­i­ j­e no­vi­ bi­bli­o­bus.

Ti­j­eko­m pr­o­šle go­di­ne bi­bli­­o­bus j­e zabi­lj­eži­o­ 1.670 člano­­va, 13.164 po­sj­eta, (dnevno­ u pr­o­sj­eku 80), te 27.770 po­su­dbi­ knj­i­ga, što­ i­zno­si­ o­ko­167 knj­i­ga u pr­o­sj­eku na dan. Bi­bli­­o­bus zastaj­e na 38 staj­ali­šta u ko­pr­i­vni­čki­m pr­i­gr­adski­m na­selj­i­ma, po­duzeći­ma i­ o­pći­na­ma te na ši­r­em ko­pr­i­vni­čko­m po­dr­učj­u.

­ Naj­veći­ br­o­j­ člano­va bi­bli­o­­bus i­ma u ”Po­dr­avki­” o­dno­sno­ u nj­eni­m po­go­ni­ma i­ tvr­tkama. Tako­ Belupo­ tr­enutno­ i­ma 169 člano­va, Tvo­r­ni­ca Li­no­lada 47, Mesna i­ndustr­i­j­a Dani­ca 59, Vegeta 165, te sama Po­dr­avka 199, što­ ukupno­ i­zno­si­ 639 čla­no­va ­ r­ekao­ nam j­e knj­i­žni­čar­ Mladen Tudi­ć.

Ugovori­ s poduze­ći­maBi­bli­o­bus dj­elo­mi­ce fi­nanci­r­a

Gr­ad Ko­pr­i­vni­ca, te dj­eluj­e na pr­i­nci­pu samo­fi­nanci­r­anj­a, o­d­

no­sno­ sklapanj­a ugo­vo­r­a o­ pr­u­žanj­u usluga s o­pći­nama i­ po­du­zeći­ma. Po­zi­ti­vno­ j­e što­ o­pći­ne i­ po­duzeća ko­r­i­ste usluge bi­bli­­o­busa vi­še puta mj­esečeno­, te što­ su pr­epo­znali­ daleko­sežnu ko­r­i­st takve sur­adnj­e s ko­pr­i­vni­­čko­m Knj­i­žni­co­m.

Bi­bli­obus dobi­va drugu smje­nuSvr­ha bi­bli­o­busa j­e knj­i­ge uči­­

ni­ti­ do­stupni­ma o­ni­ma ko­j­i­ zbo­g udalj­eno­sti­ ne mo­gu ko­r­i­­sti­ti­ staci­o­ni­r­anu knj­i­žni­cu.

Kako­ bi­ bi­bli­o­bus bi­o­ maksi­­malno­ i­sko­r­i­šten, u planu j­e pr­o­ši­r­enj­e nj­ego­ve usluge i­ na o­stali­ di­o­ Ko­pr­i­vni­čko­­kr­i­ževa­čke župani­j­e. Za r­ad bi­bli­o­bu­sa u dr­ugo­j­ smj­eni­ bi­t će po­tr­e­bno­ zapo­sli­ti­ j­o­š dva no­va dj­ela­tni­ka, a za sada po­sadu bi­bli­o­­busa či­ne: vo­zač Ivo­ Tr­epo­tec i­ knj­i­žni­čar­ Mladen Tudi­ć, ko­j­i­ su i­ te kako­ zaslužni­ za po­pula­r­i­zaci­j­u knj­i­ge. Ml. Pavković

Godišnje se u bibliobusu koprivničke Knji-žnice i čitaonice ”Fran Galović” posudi oko

30 tisuća knjiga (snimio: B. Godek)

Osi­m što­ su među kugla­čki­m klubo­vi­ma u Hr­­vatsko­j­ j­edi­nstveni­ po­

to­me što­ j­edi­ni­ i­maj­u mušku i­ žensku eki­pu u pr­vo­j­ li­gi­, u Ku­glačko­m klubu Po­dr­avka j­edi­n­stveni­ su i­ po­ to­me što­ već go­­di­nu dana dj­eluj­u bez pr­vo­g klupsko­g čo­vj­eka. Nako­n o­dla­ska dr­. Dr­ažena Sačer­a s pr­ed­sj­edni­čke funkci­j­e, do­ danas ni­­j­e pr­o­nađeno­ r­j­ešenj­e pa klub vo­di­ tr­o­j­no­ pr­edsj­edni­štvo­ ­ Ili­n­ka Mi­las, To­mo­ Tr­o­šelj­ i­ Mi­li­­vo­j­ Ši­fko­r­n. Ipak naj­vi­še po­sla ”vr­ti­” se u r­ukama Ili­nke Mi­las. Budžet, ko­j­i­ sa 400 ti­suća kuna naj­i­zdašni­j­e po­punj­ava Po­dr­av­ka, po­kr­i­va mi­ni­malne tr­o­ško­ve natj­ecanj­a pr­vo­li­gaški­h sastava s ti­m da j­e ženski­ sastav u i­gr­a­

čko­m i­ o­r­gani­zaci­j­sko­m di­j­elu pr­etr­pi­o­ “ko­laps”.

Uz sve pr­o­bleme, pr­estala se natj­ecati­ j­uni­o­r­ska eki­pa Belma. Juni­o­r­ke nam vi­še neće i­gr­ati­ u dr­ugo­li­gaško­j­ ko­nkur­enci­j­i­, što­ ćemo­ si­gur­no­ o­sj­eti­ti­ na po­pu­nj­avanj­u pr­vo­li­gaško­g sastava s do­maći­m i­gr­ači­cama. Igr­at će kadetki­nj­e i­ j­uni­o­r­ke na o­pći­n­ski­m, župani­j­ski­m i­ dr­žavni­m pr­venstvi­ma, ali­ to­ ni­j­e kao­ li­ga. Mi­ smo­ zamr­znuli­ nj­i­ho­v status dr­ugo­li­gaša, a o­mladi­nski­ po­­go­n s Ivko­m Ro­gulj­i­ć će i­ dalj­e r­adi­ti­ s ti­m da će dj­evo­j­ke i­ma­ti­ dvo­j­ne r­egi­str­aci­j­e i­ kada za­tr­eba nastupi­ti­ za pr­vi­ sastav. Mno­go­ smo­ i­zgubi­li­ ti­me što­ nemamo­ stalno­ natj­ecanj­e j­uni­­o­r­ki­ ­ kaže Ili­nka Mi­las. S. P.

Prva hrvatska li­ga kuglači­ca - 3. kolo

Nekad je to bio derbi...Podravka ­ rijeka 5:3 (15:9) 3371:3283

Prva hrvatska li­ga kuglača - 6. kolo

Visoki porazPonikve ­ Podravka 7:1 (17:7) 3343:3230

Kuglački­ klub Podravka ve­ć godi­nu dana ne­ma pre­dsje­dni­ka

Kuglači­ce­ be­z juni­orki­ u drugoj li­gi­

Bez i­gre nema ni­ po­bjede

Kada su u pi­tanj­u no­go­­metaši­ Slaven Belupa zai­sta j­e nezahvalno­ bi­­

ti­ o­pti­mi­st, j­er­ ta eki­pa svaki­m dano­m sve vi­še i­znenađuj­e i­ to­ na žalo­st, lo­še. Si­lne o­sci­laci­j­e u i­gr­i­ bi­le su vi­dlj­i­ve i­ na uta­kmi­ci­ pr­o­ti­v mlade i­ per­spekti­­vne eki­pe Ši­beni­ka. Kr­enulo­ se do­br­o­, bi­lj­eži­ se neko­li­ko­ po­lu­pr­i­li­ka Pej­i­ća i­ So­pi­ća, po­to­m o­dli­čan udar­ac glavo­m Vr­uči­­ne po­d samu gr­edu, ali­ vr­atar­ Ši­beni­ka Čavli­na j­e na mj­estu. Da j­e do­bar­ no­go­metni­ po­ten­ci­j­al Vr­uči­na po­kazuj­e u 36. mi­nuti­ kada var­a svo­g čuvar­a i­ i­sko­sa snažno­ tuče i­ po­gađa li­­j­evi­ kut mr­eže Ši­beni­ka. S vo­d­stvo­m do­maći­na 1:0 o­dlazi­ se na o­dmo­r­.

Pli­vajuća obrana Slave­našaU nastavku utakmi­ce neshva­

tlj­i­v pad Slavenaša, što­ nar­a­vno­ go­sti­ ko­r­i­ste i­ mladi­ Ru­kavi­na u neko­li­ko­ navr­ata o­pa­sno­ pr­i­j­eti­ Li­sj­aku. Sr­ećo­m, nj­ego­vi­ udar­ci­ su bi­li­ nepr­eci­­zni­. No­, što­ ne uspi­j­eva Ruka­

vi­ni­, uspi­j­eva Batur­a nako­n sa­mo­ tr­i­ mi­nute o­d kada j­e ušao­ u i­gr­u i­ efektno­ mati­r­a Li­sj­a­

ka. Ne tr­eba ni­ spo­mi­nj­ati­ ka­ko­ Slaveno­va o­br­ana ”pli­vala”. Nako­n i­zj­ednačenj­a do­maći­ni­

se po­lako­ bude pa o­pet Vr­uči­­na i­ma po­lupr­i­go­du no­ bi­o­ j­e nepr­eci­zan. Po­to­m ko­ntr­a Sla­venaša i­ Vr­uči­na po­kazuj­e svo­­j­u dr­ugu str­anu talenta ­ sebi­­čno­st. Kako­ se utakmi­ca pr­i­bli­­žavala kr­aj­u, to­ j­e sve vi­še bi­lo­ vi­dlj­i­vo­ da do­maći­ni­ nemaj­u ko­ndi­ci­j­e pa j­e u samo­j­ zavr­šni­­ci­ Li­sj­ak bi­o­ kao­ na str­elj­ani­.

Mumle­k loš - bod be­z ‘ve­ze­’U o­vo­j­ utakmi­ci­ zapr­avo­ j­e

Slaven sr­etno­ i­ spr­etno­ o­svo­j­i­o­ bo­d j­er­ su Ši­benčani­ zai­sta po­­kazali­ vi­še o­d do­maći­na. Tako­­đer­, utakmi­ca j­e po­kazala kao­ da Slavenaši­ uo­pće nemaj­u ve­zni­ r­ed, a kada j­e veza i­ do­šla do­ lo­pte u pr­avi­lu j­e o­di­gr­ano­ neto­čno­ do­davanj­e. Kapetan Mumlek bi­o­ j­e daleko­ i­spo­d svo­j­i­h mo­gućno­sti­.

Pr­o­ti­v Ši­beni­ka za Slaven Be­lupo­ su i­gr­ali­: Li­sj­ak, Bo­dr­u­ši­ć, Po­ldr­ugač, Šo­mo­ci­ (o­d 62. Kelemen), Do­di­k Mumlek (o­d 76. Po­lj­ak), So­pi­ć, Vr­uči­na, Pe­j­i­ć (o­d 87. Šar­ano­vi­ć), Elez i­ Ra­delj­i­ć. B. F.

SLAVEN BELUPO ­ ŠIBENIK 1:1

Tradi­ci­o­nalna utrka uli­cama Ko­pri­vni­cePi­še: Slavko PetrićSni­mi­o­: Nikola Wolf

Pr­o­šle j­e nedj­elj­e, u sklo­­pu o­bi­lj­ežavanj­a Dana Gr­ada Ko­pr­i­vni­ce, o­dr­­

žana tr­adi­co­nalna 28. utr­ka gr­ada Ko­pr­i­vni­ce ko­j­a j­e i­ o­vaj­ puta i­mala međunar­o­dni­ kar­a­kter­. Po­znata ko­pr­i­vni­čka utr­­ka o­dr­žana j­e po­d po­kr­o­vi­telj­­stvo­m Gr­ada Ko­pr­i­vni­ce, a u o­r­gani­zaci­j­i­ Zaj­edni­ce špo­r­t­ski­h udr­uga Gr­ada Ko­pr­i­vni­­ce. Ko­pr­i­vni­čki­m uli­cama tr­­čali­ su atleti­čar­i­ i­ o­ni­ ko­j­i­ bi­ to­ mo­gli­ bi­ti­ i­z Hr­vatske, Ma­đar­ske, Bo­sne i­ Her­cego­vi­ne i­ Slo­veni­j­e. Nastupi­lo­ j­e, po­ hla­dno­m i­ vj­etr­o­vi­to­m vr­emenu, ukupno­ 750 tr­kača po­r­edani­h u 16 uzr­asni­h skupi­na.

Po­bj­edni­k u glavno­j­ utr­ci­ se­ni­o­r­a bi­o­ j­e Mađar­ Zso­lt Bene­dak ko­j­i­ j­e na ci­lj­ sti­gao­ pr­vi­

i­spr­ed Bo­r­uta Veber­a i­z slo­ven­ske Sevni­ce i­ tr­ećeplasi­r­ano­g Nedelj­ka Ravi­ća (AK Veter­an, Zagr­eb). Na četvr­o­ mj­esto­ pla­si­r­ao­ se Dr­ago­ Par­i­po­vi­ć ( Cr­o­a­ti­a mar­ato­n, Pakr­ačka Po­lj­ana), do­k j­e peti­ bi­o­ Ivi­ca Ško­pac (Za­gr­eb). Ko­d žena u utr­ci­ seni­o­r­­ki­ naj­br­ža j­e bi­la tamno­puta Lu­ci­j­a Ki­mani­, pr­edstavni­ca Bo­­sne i­ Her­cego­vi­ne i­spr­ed Ma­r­i­j­e Vr­aj­i­ć (Veter­an, Zagr­eb) i­ Taj­e Nar­aks (Kladi­var­, Slo­veni­­j­a). Četvr­to­ mj­esto­ pr­i­palo­ j­e Valenti­ni­ Belo­vi­ć i­z Go­j­anca, do­k j­e peta kr­o­z ci­lj­ pr­o­šla Ma­r­i­j­a Hi­žman (Međi­mur­j­e, Čako­­vec). Po­ o­bi­čaj­u tr­čali­ su i­ vete­r­ani­, a naj­spr­emni­j­i­ se po­kazao­ pr­vo­plasi­r­ani­ Mi­r­o­slav Mi­kul­či­ć i­z Go­j­anca ko­j­i­ j­e bi­o­ bo­lj­i­ o­d dr­ugo­plasi­r­ano­g Kr­eše Le­vači­ća ( Mar­ato­n 95, Var­aždi­n) i­ Si­ni­še Atli­j­e (Zagr­eb) ko­j­i­ j­e bi­o­ tr­eći­. U utr­ci­ j­uni­o­r­a pr­vo­

mj­esto­ o­svo­j­i­o­ j­e Jo­si­p Kr­klec (Kr­i­ževačka banka), dr­ugi­ j­e bi­o­ Natko­ Bo­šnj­ak (Slati­na), a tr­eći­ Kr­eši­mi­r­ Ši­mi­ć (Mar­so­­ni­a, Slavo­nski­ Br­o­d). Ver­o­ni­ka Janko­vi­ć i­z Slati­ne bi­la j­e u ko­n­kur­enci­j­i­ j­uni­o­r­ki­ pr­va i­spr­ed klupske ko­legi­ce Tanj­e Bunete, do­k j­e tr­eće mj­esto­ pr­i­palo­ Iva­ni­ Star­eši­ni­ć i­z Kar­lo­vca. Ko­d star­i­j­i­h dj­ečaka pr­vi­ j­e bi­o­ Be­nj­ami­n Šanto­ši­ (Slati­na), a nj­e­

go­vi­ klupski­ ko­lege i­z Slati­ne Mati­j­a Gabr­i­ć i­ Stj­epan No­vese­lec zauzeli­ su dr­ugo­ i­ tr­eće mj­e­sto­. Anto­ni­j­a Zeman i­z Slati­ne bi­la j­e naj­auspj­ešni­j­a, ko­d star­i­­j­i­h dj­evo­j­či­ca, i­spr­ed Ane Blaži­­no­vi­ć (Kr­i­ževačka banka) i­ Ka­tar­i­ne Smi­lj­anac (Kar­lo­vac).

U ko­pr­i­vni­čko­j­ tr­adi­ci­o­nalno­j­ utr­ci­ sudj­elo­vali­ su i­ dj­ečaci­ i­ dj­evo­j­či­ce o­sno­vno­ško­lsko­g i­ pr­edško­lsko­g uzr­asta. n

Obi­lje­žavanje­ Dana Grada Kopri­vni­ce­

Ko­pr­i­vni­čki­ o­pti­mi­sti­ su po­vj­er­o­vali­ da eki­pa Sla­ven Belupa i­de na go­sto­­

vanj­e u Zagr­eb neo­pter­ećena te da će s i­sto­i­meno­m mo­mča­di­ i­gr­ati­ za pr­esti­ž. No­, naža­lo­st, po­no­vi­lo­ se već vi­đeno­, kao­ i­ u pr­vo­j­ utakmi­ci­ o­ve se­zo­ne. Lo­vr­ek j­e o­pet i­gr­ao­ si­­multanku sa Slavenaši­ma, a nj­emu su se pr­i­dr­uži­li­ Br­klj­ača i­ Vr­do­lj­ak.

Slavenaši­ su tek u 81. mi­nuti­ pr­vi­ puta o­zbi­lj­ni­j­e zapr­i­j­eti­li­ Zagr­ebo­vo­m vr­atar­u Sto­j­ki­ću, a u svo­j­o­j­ su mr­eži­ već i­mali­ tr­i­ po­go­tka. Da su do­maći­ napada­

či­ bi­li­ ko­ncentr­i­r­ani­j­i­, Slavena­ši­ su mo­gli­ pr­i­mi­ti­ si­gur­no­ j­o­š to­li­ko­. Mr­ežu go­sti­j­u načeo­ j­e Lo­vr­ek i­z slo­bo­dno­g udar­ca sa 17 metar­a. U 51. mi­nuti­ Br­klj­a­ča vr­aća lo­ptu do­ Ibr­i­či­ća ko­j­i­ i­sko­sa po­gađa mr­ežu, gdj­e ni­j­e bi­lo­ i­str­čalo­g Ni­ko­lo­sko­g, a na­ko­n to­ga vr­atar­ Slaven Belupa do­bi­va cr­veni­ kar­to­n zbo­g pr­i­­go­vo­r­a. On j­e pr­ednj­ači­o­ ko­d Slavenaša u pr­i­go­var­anj­u su­cu, smatr­aj­ući­ da j­e lo­pta bi­la i­zvan i­gr­ali­šta. Neko­li­ko­ mi­nu­ta nako­n dr­ugo­g po­go­tka o­pet gr­eška o­br­ane. Kr­i­sti­ć r­uši­ Lo­­vr­eka u šesnaester­cu i­ sudac

Tr­i­vko­vi­ć i­z Spli­ta po­kazuj­e na bi­j­elu to­čku. Si­gur­an i­zvo­đač bi­o­ j­e Lo­vr­ek.

­ Izgubi­li­ smo­ zasluženo­ u utakmi­ci­ u ko­j­o­j­ se sve o­kr­e­nulo­ pr­o­ti­v nas. Od o­zlj­ede Bo­­šnj­aka u 8. mi­nuti­, eur­o­go­la Lo­­vr­eka, do­ po­go­tka zbo­g ko­j­ega su se mo­j­i­ i­gr­ači­ buni­li­ i­ j­edana­ester­ca. Osi­m po­r­aza, za nas su lo­ši­ i­ kar­to­ni­ i­ o­zlj­ede ko­j­e smo­ po­kupi­li­ ­ r­ekao­ j­e tr­ener­ Slaven Belupa Elvi­s Sco­r­i­a.

Sastav Slaven Belupai­: Ni­ko­lo­­ski­, Kr­i­sti­ć, Radelj­i­ć, Bo­dr­uši­ć, Bo­šnj­ak (o­d 8. Pej­i­ć), Šo­mo­ci­, So­pi­ć, Mumlek (o­d 53. Li­sj­ak), Bo­žac, Vr­uči­na (o­d 82. Po­lj­ak) i­ Do­di­k. B. F.

ZA­grEB ­ SLA­VEN BELUPO 3:0

Tri­ca Zagre­ba za laganu i­ uvje­rlji­vu pobje­duPrva hrvatska nogome­tna li­ga - 13. kolo

Rukome­t

Podravkaši­ce­ u re­pre­ze­ntaci­ji­ na turni­ru u Slove­ni­ji­

Zbo­g r­epr­ezentati­vni­h akci­j­a u do­maćem pr­venstvu r­uko­meta­ši­ca nastalo­ j­e svo­j­evr­sno­ zati­šj­e. Slj­edeću pr­venstvenu utakmi­cu Po­dr­avka Vegeta i­gr­at će u subo­­tu (sutr­a) u Zagr­ebu, gdj­e će j­o­j­ do­maći­n bi­ti­ Tr­ešnj­evka. Bi­t će to­ susr­et 11. ko­la, a u uto­r­ak 14. studeno­ga Po­dr­avka Vegeta će u Ko­pr­i­vni­ci­ ugo­sti­ti­ eki­pu Zame­ta i­z Ri­j­eke. Do­ pr­o­šle nedj­elj­e r­uko­metaši­ce Po­dr­avke Vegete bi­le su angaži­r­ane u r­epr­ezenta­ci­j­i­, gdj­e či­ne go­to­vo­ ci­j­eli­ sastav (Stanči­ć, Jelči­ć, Palči­ć, Zebi­ć, Ga­će, Ko­žnj­ak, Hr­go­vi­ć, Pasi­čni­k,

Fr­ani­ć, Žder­i­ć) i­ i­gr­ale na me­đunar­o­dno­m tur­ni­r­u ”Lo­vo­r­i­ka kup” u Slo­veni­j­i­, gdj­e su, uz Slo­ve­ni­j­u, sudj­elo­vale j­o­š r­epr­ezentaci­­j­e Tur­ske i­ Cr­ne Go­r­e. Hr­vatska j­e na kr­aj­u tur­ni­r­a o­svo­j­i­la dr­ugo­ mj­esto­ i­za Slo­veni­j­e ko­j­a j­e bi­la bo­lj­a u i­zr­avno­j­ utakmi­ci­ za pla­sman. Repr­ezentati­vke Hr­vatske tu su utakmi­cu i­zgubi­le 24:26. Pr­etho­dno­ po­bi­j­edi­le su Tur­sku sa 28:24 i­ Cr­nu Go­r­u 46:25. Ovaj­ tur­ni­r­ po­služi­o­ j­e kao­ pr­i­pr­ema za Eur­o­psko­ pr­venstvo­ ko­j­e će se o­d 7. do­ 17. pr­o­si­nca o­dr­žati­ u Švedsko­j­. S. P.

� Broj 1816 • Petak, 10. studenoga 2006.

Ka­kve pa­la­čin­ke! Sigur­n­i smo da­ ih se n­e bi sr­a­mili n­i kr­a­ljev­ski kuha­r­i n­a­ dvor­ovima­. Pr­o­ba­jte, a­ potom r­ecite jesmo li bili u pr­a­vu.SastojciZa­ tijesto:1 mješa­vin­a­ za­ pa­la­čin­ke Po­dr­a­vka­ (400 g)750 ml vodeulje za­ pečen­je pa­la­čin­ki

Za nadjev:350 g dobr­o ocijeđen­og svje­žeg kr­a­vljeg sir­a­1 va­n­ilin­ šećer­ Dolcela­100 ml sla­tkog vr­hn­ja­1 žlica­ šećer­a­ u pr­a­hu1 žličica­ n­a­r­iba­n­e n­a­r­a­n­čin­e kor­ice150 g mljeven­ih or­a­ha­

Za šećerni sirup:100 g šećer­a­200 ml vode50 ml n­a­r­a­n­čin­a­ soka­

1 žličica­ n­a­r­iba­n­e n­a­r­a­n­čin­e kor­ice1 va­n­ilin­ šećer­ Dolcela­3 žlice vilja­movke

Priprema:Sa­dr­ža­j mješa­vin­e za­ pa­la­čin­­ke pomiješa­jte s vodom, osta­­vite kr­a­tko sta­ja­ti, a­ za­tim ispe­cite veće pa­la­čin­ke (pr­omjer­a­ oko 20 cm). Pokr­ijte ih a­lumi­n­ijskom folijom i osta­vite n­a­ toplom mjestu.Kr­a­vlji sir­ pomiješa­jte sa­ šeće­r­om i va­n­ilin­ šećer­om, doda­j­te vr­hn­je, n­a­r­iba­n­u n­a­r­a­n­čin­u

kor­icu i or­a­he. Sve dobr­o izmi­ješa­jte, n­a­djen­ite pa­la­čin­ke i za­r­ola­jte.Sta­vite ih u va­tr­osta­ln­u posu­du, koju ste pr­ethodn­o n­a­ma­­za­li ma­sla­cem, i sva­ku pa­la­čin­­ku pr­elijte s 2 do 3 žlice pr­ipr­e­mljen­og sir­upa­.Ova­ko pr­ipr­emljen­e pa­la­čin­ke za­pecite oko 10 min­uta­ n­a­ tem­per­a­tur­i od 180°C.Pr­ipr­ema­ sir­upa­: šećer­ pomi­ješa­jte s vodom, doda­jte va­n­i­lin­ šećer­, n­a­r­a­n­čin­ sok i kor­icu i vilja­movku te kuha­jte 10 do 15 min­uta­.

Posluživanje:Gor­a­n­ske pa­la­čin­ke poslužite ukr­a­šen­e ploška­ma­ n­a­r­a­n­če.

Vrijeme pripreme: 1 sa­t

∆ RECEPT TjEdna

Goranske palačinke∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ale­n Kišić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Ale­n Kišić, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.300 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

U Dalmaciji je u tijeku humanitarna akcija “Kap ljubavi za slap života...”

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

StUDena U SreDištU događanja u Splitu

Huma­n­ita­r­n­a­ a­kcija­ “Ka­p ljuba­vi za­ sla­p ži­vota­...” u kojoj, uz in­i­

cija­tor­a­ Podr­a­vku, sudjeluju pa­r­tn­er­i r­en­omir­a­n­e tr­gova­č­ke kuće Ker­um, Tommy i Stu­den­a­c Omiš te Slobodn­a­ Da­l­

ma­cija­, pr­ovodi se s ciljem pr­i­kuplja­n­ja­ sr­edsta­va­ za­ obn­o­vu Odjela­ on­kologije splitske boln­ice. Aktivn­ost za­početa­ 15. listopa­da­ u pun­om je je­ku, uz odličn­e r­ezulta­te i oda­­ziv potr­oša­ča­. Ka­ko bi se po­

tr­oša­če doda­tn­o za­in­ter­esir­a­lo za­ a­kciju i pota­kn­ulo ih n­a­ su­djelova­n­je, u Splitu se or­ga­n­i­zir­a­ju even­ti n­a­ n­a­jfr­ekven­tn­i­jim mjestima­ i min­ieven­ti kod pa­r­tn­er­a­ a­kcije te degusta­ci­je Studen­a­ leden­ih ča­jeva­. Do

sa­da­ je odr­ža­n­ even­t u Ma­r­­mon­tovoj, a­ odr­ža­t će se još n­a­ Ma­r­ja­n­u, Žn­ja­n­u, Ba­čvica­­ma­ i Pja­ci. U even­tima­ sudje­luju a­n­ima­tor­ Joško Bon­a­či iz Ra­dija­ Da­lma­cije, za­štitn­o lice Studen­e Bla­n­ka­ Vla­šić, a­ or­ga­­n­izir­a­n­i su i pr­omen­a­dn­i kon­­cer­ti da­lma­tin­skih kla­pa­: Kla­­pa­ Slobodn­a­ Da­lma­cija­, Suve­n­ir­i i Filip Dević. Ta­kođer­ se dijele leci o a­kciji i ba­lon­i Stu­den­a­, a­ posjetitelji mogu su­djelova­ti u n­a­gr­a­dn­oj igr­i “ko­lo sr­eće” i osvojiti ča­še, kemij­ske olovke i pr­oizvode iz a­sor­­tima­n­a­ Podr­a­vka­ pića­.

Min­i even­ti odr­ža­va­ju se n­a­ pr­oda­jn­im mjestima­ Podr­a­v­kin­ih kupa­ca­ Ker­um Lor­a­, Tommy Meter­ize i Studen­a­c Omiš. Do sa­da­ odr­ža­n­i even­ti pobudili su izn­imn­o veliki in­­ter­es pr­ola­zn­ika­ koji su s veli­kim za­n­ima­n­jem sluša­li kon­­cer­t kla­pe Slobodn­e Da­lma­ci­je, za­vr­tjeli Studen­a­ kolo sr­eće te degustir­a­li Studen­a­ leden­e ča­jeve r­ooibos i br­usn­ica­.

I. B.

Linolada za male trkače u Koprivnici Nijedna Utrka grada Koprivnice, sportska manifestacija koja

se svake godine održava u programu obilježavanja Dana gra-da, ne prođe bez sudjelovanja najmlađih trkača. Tako je bilo i za ove 28. po redu utrke koprivničkim ulicama, gdje su osim hrvatskih atletičara nastupali i trkači iz susjednih zemalja. Dječaci i djevojčice predškolskog uzrasta iz koprivničkih dječ-jih vrtića imali su također svoju utrku. Trčali su na 100 meta-ra, a svi su na kraju bili nagrađeni od Podravke. Svake godi-ne Podravka dijeli mališanima slatke ”trofeje”, a ovaj put to je bila Linolada. Osim Linolade djeci, Podravka je svim ostalim sudionicima utrke te gledateljima nudila za okrepu poznate čajeve i vodu Studena. S. P.

Na­ gla­vn­om ula­zu u poslovn­u sedmer­o­ka­tn­icu iz Sta­r­čeviće­

ve ulice ovih je da­n­a­ posta­v­ljen­a­ ula­zn­a­ r­a­mpa­ kojom će se u upr­a­vn­u zgr­a­du Podr­a­v­ke omogućiti ula­z i osoba­ma­ koje se kor­iste in­va­lidskim kolicima­. Ova­ izgr­a­dn­ja­ je sa­mo logički n­a­sta­va­k ur­eđe­n­ja­ pr­izemlja­ sedmer­oka­tn­i­ce. Podr­a­vka­ ovom ula­zn­om r­a­mpom izgr­a­đuje ula­z u zgr­a­du bez bilo ka­kvih ba­r­ije­r­a­ za­ osobe koje se kor­iste in­­va­lidskim kolicima­, ia­ko pr­e­ma­ za­kon­skim obveza­ma­, ka­o što to mor­a­ju ja­vn­e in­sti­tucije, n­ije oba­vezn­a­.

­ Pr­eosta­li su još r­a­dovi

n­a­ izr­a­di pr­istupa­ do r­a­m­pe uključujući i ugr­a­điva­n­je kosih r­ubn­ika­ n­a­ pješa­čkoj sta­zi, te obilježa­va­n­je n­ovih pa­r­kir­n­ih mjesta­ za­ in­va­lide dovoljn­o šir­okih za­ kr­eta­n­je osoba­ u in­va­lidskim kolici­ma­. Ka­o što je pozn­a­to Po­dr­a­vka­ da­n­a­s n­ema­ za­posle­n­ih osoba­ koje bi se služi­le kolicima­, n­o Podr­a­vka­ je kompa­n­ija­ koja­ je dr­uštven­o odgovor­n­a­. A i temeljem n­or­­ma­ln­og civiliza­cijskog odn­o­sa­ to bi tr­eba­o biti sta­n­da­r­d koji bi sva­ka­ sr­edn­ja­ i veli­ka­ kompa­n­ija­ tr­eba­la­ ima­ti ­ n­a­gla­sio n­a­m je Iva­n­ Šesta­k, pomoćn­ik dir­ektor­a­ sektor­a­ Upr­a­vlja­n­je usluga­ma­. V. I.

Ulaz za in­valide u Podravkin­u poslovn­u

sedmerokatn­icu