Platni promet sa inostranstvom

JS

Pod međunarodnim plaćanjem podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše između subjekata u međunarodnom poslovanju.

Obavljaju ga banke koje su ovlašćene za ove poslove.

Banke sa odabranim bankama u drugim zemljama zaključuju posebne sporazume o međusobnoj saradnji.

Takvim sporazumom između banaka se uspostavlja poslovni korespodentski odnos a takve banke se nazivaju korespodentske banke.

U domaćem platnom prometu – zakonsko sredstvo plaćanja je nacionalna valuta.

U međunarodnom platnom prometu – ne postoji zakonsko sredstvo plaćanja (osim ako nije reč o određenoj uniji).

Koja se valuta koristi u međunarodom plaćanju? U međunarodnom platom prometu potrebna je

saglasnost učesnika u platnom prometu o tome koje će se sredstvo plaćanja koristiti.

Do II svetskog rata – doba zlatnog standarda. Od II svetsko rata – konvertibilnost valuta.

Konvertibilnosti - sposobnost jedne valute da bude zamenjena za drugu valutu .

Postoje dva koncepta konvertibilnosti: Klasičan – javlja se u novčanim sistemima zlatnog standarda.

Predstavlja obavezu zamene nacionalne valute za zlato, po zvanično utvrđenoj fiksnoj ceni zlata (zlatno doba).

Savremeni – javlja se u papirnom standardu i predstavlja obavezu zamene za drugu nacionalnu valutu po utvrđenom deviznom kursu.

Postoje dve vrste valuta: konvertibilne (čvrste) i nekonvertibilne. Konvertibilnevalute su one koje se mogu zameniti za sve vodeće

svetske valute (npr. USD, EUR, GBP, CHF, ). Nekonvertibilne su one koje gube na vrednosti u odnosu na robu i

usluge kao i one iz zemalja sa inflacijom većom od 50% mesečno.

Plaćanja se obavljaju: Efektivnim stranim novcem (ređi slučaj) Prenosom sredstava preko deviznih računa. Preduzeća i banke treba da na svojim računima imaju

dovoljan iznos i povoljnu strukturu konvertibilnih sredstava za svoje poslovanje.

Preko deviznog tržišta obavljaju zamenu domaće valute (RSD) za stranu valutu.

Važno pitanje: u kojoj valuti će biti ugovoreno plaćanje? Izvoznik nastoji da se obaveza iskaže u valuti za koju misli

da će JAČATI, a uvoznik bi više voleo da to bude valuta koja će GUBITI na vrednosti.

Javlja se RIZIK deviznog kursa. Rizik je veći kod dugoročnih deviznih poslova, a manji je

kod kratkoročnih i deviznih poslova koji se odmah realizuju.

Promtni ili spot poslovi – devizni poslovi koji se obavljaju odmah po ugovaranju.

Terminski poslovi – devizni poslovi kod kojih se kupoprodja deviza unapred ugovara i vrši po unapred utvrđenom deviznom kursu, bez obzira na to kakav će kurs biti u momentu stvarne kupoprodaje.

EVRO DOLAR FUNTA FRANAK JEN

Zemlja: Evropska Unija - EU

S. Amerika - SAD

Velika Britanija -UK

Švajcarska

Japan

Oznaka: EUR USD GBP CHF YPI

Kod: 978 840 826 756 392

ISO 4217 4217 4217 4217 4217

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/ondate.html

Specijalna prava vučenja (SDR) nisu valuta nego obračunska jedinica.

To je obračunska vrednost koja se dobija na osnovu vrednosti korpa valuta: evra, funte, jena i dolara.

Plaćanja se vrše u nacionalnim valutama ali prema njihovom paritetu u odnosu na SDR.

Cilj: da se oscilacije pojedinih valuta ublaže u okviru korpe valuta, koja određuje vrednost SDR (kao kompozitne valute)

Koriste je zemlje članice MMF: Za državna plaćanja Sredstva obračuna kako bi se izbegao ili smanjio kursni

rizik valuta

Od 1. januara 1999. funkcioniše evropska Ekonomska i monetarna unija – EMU.

Uvodi se jedninstvena valuta za 11 zemalja – Evro : Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksenburg, Portugal, Španija, Irska, Austrija, Finska.

Evro počinje da se koristi u međunarodnim plaćanjima 1. januara 2002.

Pre evra, koristila se evropska novčana jednica- EKI (European currency unit ECU).

Danas EU ima 27 članica.

Poseban oblik međunarodnih plaćanja. Nastaju u vreme velike svetske ekonomske kroze

‘30tih godina XX veka. Najširu primenu imala su u socijalističkim zemljama i

u ZUR. Vezana su za plaćanja koja se koriste između dve ili

više zemalja u slučaju da ne postoji konvertibilnost valuta.

Zemlje ugovaraju obračunsku valutu u kojoj iskazuju međusobna dugovanja i potraživanja, a plaćanja vrše u nacionalnoj valuti.

Vrste: 1. dvostrani (bileateralni) 2 višestrani (multilateralni).

Šta je rizik deviznog kursa? Kakva je razlika između promtnih i terminskih deviznih

poslova? Kada počinje sa radom evropska Ekonomska i monetarna

unija – EMU? Kada je uveden jedinstven novac EVRO? Šta su klirinški sporazumi? Šta su specijalna prava vučenja?