Pismo i tipografija

327

PISMO I TIPOGRAFIJA

Slobodan Nedeqković i Uro{ Nedeqkovi}

Pismo_i_tipografija:Layout 1 21.2.2012 14:33 Page 1

Едиција: ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ И УЏБЕНИЦИ

Назив уџбеника: „ПИСМО И ТИПОГРАФИЈА“

Аутори: др Слободан Недељковић, редовни професор, Академија уметности, Нови Сад мр Урош Недељковић, доцент, Факултет техничких наука, Нови Сад

Рецензенти: др Драгољуб Новаковић, редовни професор, Факултет техничких наука, Нови Сад мр Бранислав Добановачки, редовни професор, Академија уметности, Нови Сад

Издавач: Факултет техничких наука у Новом Саду

Главни и одговорни уредник: проф. др Илија Ћосић, декан Факултета техничких наука у Новом Саду

Штампа: ФТН - Графички центар ГРИД, трг Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад

Штампање одобрио: Савет за издавачку делатност Факултета техничких наука

Председник савета: Проф. др Радомир Фолић

Универзитет у Новом садуфакултет техничких наука

Нови сад, 2011

Писмо и тиПографија

Slobodan Nedeqković

Uro{ Nedeqkovi}

Pismo_i_tipografija:Layout 1 21.2.2012 14:33 Page 3

Tekst uxbenika je slo`en pismom Resavska BG

Naslovi i sadr`aj uxbenika slo`eni su pismom Resavska BG Sans

Naslov na koricama kwige slo`en je pismom Zaharius gotoantikva

Pismo_i_tipografija:Layout 1 21.2.2012 14:33 Page 2

5

Sva dosada{wa izdawa uxbenika tipo gra -

fije kao slojevite materije (onih koje su

autori do sada sagledali), obra|ivala su

ovu oblast na dva razli~ita pristupa;

prema umetni~koj dimenziji ili prema

zanatskoj (stereotipnoj) formuli. Prvi

su izdizali umetnost tipografije, uglav -

nom poku{avaju}i da raznim opti~kim

senzacijama izdignu ovu slojevitu oblast

do granica nedodirqivog — bar laicima,

dok su drugi bili puni „tehni~ki zna~aj -

nih podataka“, vezanih za odre|ena te h -

ni~ko tehnolo{ka pravila, od kojih se ni

po koju cenu ne sme i ne mo`e odstupiti.

Oba pristupa, bar za vreme koje je pred

nama, iskqu~iva su i svaki je iz speci-

fi~nog razloga pogre{an. Prvi pristup,

autora zate~enih novoot vo re nim sferama

u tipografiji, pogre{an je u konstataciji

da se posle svih tehnolo{kih perfekcija

u ovoj ogoqenoj oblasti grafi~ke umetnos-

ti vi{e nema {ta novo re}i ili uraditi.

Drugi pristup smatramo pogre{nim zbog

~iwenice da se tehnologija grubo poigra -

la sa tipogra fima — koji su bili iskqu -

~ivo vezani za ru~no ili ma{insko sla-

gawe, a potom za tzv. foto-slog — kao da

tehni~ko-tehnolo{ke osobenosti pojedi -

nih slaga}ih sistema tvore tipografiju.

Danas, kada je, navodno, ostala samo kon-

strukcija ove materije, svaki pri u ~eni

pojedinac koji pre nije imao nikakvih

dodirnih ta~aka sa grafi~kom strukom (a

to se na`alost sve ~e{}e po javquje u prak-

si) mo`e bez naro~itog predznawa, zahva -

quju}i tehni~kom sa vr{enstvu sav reme -

nih grafi~kih aplikacija, ne sme ta no

raditi na ovim poslovima, i ne poku {a -

vaju}i da se upozna sa postulatima polu-

milenijumske gra fi~ke umetnosti. Iz tog

razloga ovaj ux benik ima funkciju da upoz-

na, da pripremi, da osposobi studente

Grafi~kog in ̀ ewerstva i dizajna i stu-

dente gra fi ~kih komunikacija, da opleme -

wuju, upravqaju i kontemplativno spro vode

deo grafi~ke pripreme; osloweni na kon-

strukcionu os novu ove slojevite i misa ono

krea tivne sfere gra fi~kog obli kovawa.

Uxbenik }e, stoga, razraditi svaki tipo -

grafski zadatak, kako sa kreativne, tako i

sa realizacijske strane, jer nam je danas,

vi{e nego ikada do sada, potrebna kore -

lacija izme|u dve zainteresovane strane,

da se svaki grafi~ki pa i naj jedno stav -

niji zadatak analiti~ki razmotri, pa tek

nakon sveobuhvatne analize realizuje,

kako bi bili na nivou onih, koji su sa

neverovatnim entu zijazmom, gotovo bez

ikakvih tehni ~kih pomagala radili ovaj

posao pre nas.

Autori

Предговор

Pismo_i_tipografija:Layout 1 21.2.2012 14:33 Page 5

Pismo_i_tipografija:Layout 1 20.2.2012 2:12 Page 6

7

1. историјски и савремени значај типографије 11

1.1 историјска димензија типографије 121.2 Практична примена папира у савременој типографији 15

1.2.1 Папири за уметничку графику 16I.2.2 Банкпост папир 17I.2.3 Коверат за авионску пошту 17I.2.4 меморандум 18I.2.5 Банкноте – новчанице 19I.2.6 вредносни папири 22

I.3 типографска примена линија 23I.3.1 Линије у табелама 24I.3.2 табеларни обрасци 26I.3.3 Наруџбенице, фактуре и отпремнице 27I.3.4 формирање књижних табела 29

I.4 Папири мале граматуре и њихова примена у типографији 311.4.1 Библијски папир 331.4.2 Утицај папира на обликовање књиге 351.4.3 Папири за уметничку штампу 37

2. типографска писма и типографске систематизације писама 41

2.1 раније систематизације типо-писама 442.2 Класификације писама у републици србији 512.3 Класификације типографских писама у новонасталим условима 54

2.3.1 група преломљених писама 552.3.2 група антиква писама 572.3.3 група гротеск писама 572.3.4 група египтијен писама 582.3.5 група рукописна писма 582.3.6 група Посебих писама 58

2.4 Предлог алфабетне класификације типо-писама у републици србији 592.5 група готичких и антиква писама са хронолошким распоредом подгрупа 61

2.5.1 Преломљена готичка писма 662.5.2 Преломљена ћирилична писма 672.5.3 Конструкције изведене према словима и знацима монументалне капитале 732.5.4 Квадратична капитала 792.5.5 рустична капитала 802.5.6 Курзивна мајускула 812.5.7 минускула у ренесансој антикви 842.5.8 француска варијанта ренесансне антикве 98

садржај

Pismo_i_tipografija:Layout 1 21.2.2012 14:33 Page 7

8

Писмо и типографија

2.6 Барокна или прелазна антиква 1082.6.1 енглески допринос антикви 111

2.7 Класицистичка антиква 1172.8 Зачеци уметничке aнтикве 128

2.8.1 аутори из сад-а 1342.8.2 Уметничка антиква до II светског рата 1432.8.3 Немачки ствараоци до II светског рата 1512.8.4 Уметничка антиква након II светског рата 157

2.9 Tеоретичари писма и њиховe типографске креације 1712.10 домаћи теоретичари и дизајнери писма 178

2.10.1 рад на факултету примењених уметности у Београду 1882.11 Компанија Летрасет 1952.12 Нове пропорције слова 2022.13 интернационалне органиације у области обликовања писама 207

3 гротесК, Линеарна антиква — готик 211

3.1 футура и гил санс 2193.2 Проблеми загушења код писама гротеск групе 2273.3 рудолф Кох и његов допринос формирању гротесК писама 2303.4 Швајцарски типо-дизајнери 2333.5 гротеск у урбаној средини, инфо графици и саобраћају 243

3.5.1 ерик спикерман и мета дизајн 2453.6 савремени технички и монолинеарни облици безсерифних писама 251

Pismo_i_tipografija:Layout 1 21.2.2012 14:33 Page 8

9

1. историјски и савремени значај типографије

Napomena autora: ^itaoca klasi~nog obrazovawa i navika,

kao i tehni~ke urednike kwi`evnih dela

(tzv. glatkog sloga), svakako mo`e iriti-

rati „{arenilo teksta“, iskazanog kroz

formu pre~estog kori{}ewa: italika,

bolda i VERZALA iste po rodice pisama.

Autor ne robuje ovoj tradicionalnoj i

lepoj formi oblikovawa teksta, ve} se

priklawa dobro utemeqenom zapa`awu

prof. Frawe Mesaro{a (Tipografski pri -

ru~nik, Zagreb, 1985. str. 165): „[tampan-

im proizvodom prenose se in formacije,

reprodukuju misli. Tipo gra fija je ve{ -

tina posredovawa, ali i proces optimal-

izacije: ono {to ~ini, nastoji u~initi na

najbqi na~in. Kao {to se govornik, izla -

`u}i svoje misli, kori sti mimikom igestovima, tako i tipo graf, reproduku-

ju}i tekst, se poma`e go vorom oblika.

Misaoni sadr`aj teksta za dat je pred -

lo{kom — rukopisom.“

Autori ovog {tiva idu i daqe u tome,

dozvoqavaju sebi, da PODI@U ili spu -

{taju ton, da zastaju i sl. pa tako i razbi-

ja ove{talu formu harmoni~nog ali us -

pavquju}eg teksta.

Pismo_i_tipografija:Layout 1 21.2.2012 14:33 Page 9

Pismo_i_tipografija:Layout 1 20.2.2012 2:12 Page 10

11

Analizirati posebnu granu grafi~ke

umetnosti i odvojiti je od fundamenta –

kwige, veoma je te{ko i nezahvalno. Razlog

za ovakvu konstataciju je ~iwenica da se sa

prvim kwigama (sa pomi~nim slovima)

ra|ala i tipografija.

Posledwih 500 godina ove komponente –

kqu~ne grafi~ke delatnosti kwige, gotovo

je nemogu}e odvojiti. Opet sa druge strane,

korpus akcidencije, koja je u prvim grafi-

~kim radionicama bila sporedna, vezana

za doga|aje (akcidente), posmatramo kao

grupu grafi~kih poslova, koji su se

obavqali u vremenskom vakumu izme|u

oblikovawa i {tampawa novih izdawa.

Vreme, kao dimenzija, samo doprinosi

promenama; u slu~aju grafi~ke proizvod-

we, radilo je u korist (u startu) mawe

cewenih (u tehni~kom smislu) i mawe

profitabilnih (u ekonomskoj sferi)

grafi~kih radova. Kako se {tamparstvo

poput po`ara {irilo Evropom, tako je niz

novih grafi~kih delatnosti zauzimalo

svoje mesto u redovnim {tamparskim

aktivnostima, ali sve vi{e i na dru{tve -

nom planu, postaju}i faktor informisawa

i {irewa progresivnih ideja.

Pojave letaka, prospekata, kataloga kao

i tipografskih plakata ve} krajem 15.

veka, a posebno u 16. i 17. veku, potrebe za

objavqivawem aktuelnosti kroz dnevne,

nedeqne i periodi~ne novine, kao i pojave

tabloida, (po~etkom 20. veka), te revija za

{iroku ~itala~ku publiku, do visoko

kvalitetno {tampanih, stru~nih revija,

stavili su pred tipografe (u smislu auto-

ra novih pismovnih formi), specifi~ne

zadatke. Funkcije dotad postoje}ih tipo-

pisama (za du`e tekstove), ustupaju mesto

razli~itim formama naslovnih, „ruko -

pisnih“ i ukrasnih pisama, za kra}e tek-

stove i naslove. Tako|e postoji ~itav niz

tipo-dizajnera koji su svoja interesovawa

usmerili ka redizajnirawu istorij skih

kaligrafskih formi pisama, kojih u svetu

ima vi{e stotina. Kod nas se tim poslom,

1. историјсКи и савремеНи ЗНачај тиПографије

1.^e{ka uncijala Olxriha Menharta, krei-

rana 1945–48. god. po uzoru na sredwovekovne

kwige.

2. Normandija, slobodno oblikovana klasici-

sti~ka antikva na postulatima, Bodonia-

Autori: Alesandro Buti i Aldo Novereze,

rezovi iz 1951. godine.

2.a. Hram Panteon iz zlatnog perioda Rimske

imperije. Panteon u Parizu tipi~na gra|e-

vina neo klasicizma iz 19-og veka u kome je

uobli~en izgled klasicisti~ke antikve.

Pismo_i_tipografija:Layout 1 20.2.2012 2:13 Page 11

12

Писмо и типографија

posebno bavio novosadski tipograf i

kaligraf Ivan Boldi`ar, preoblikuju}i

barokne forme }irili~nih pisama

(@efarovi} i Orfelin). Posledwih dece -

nija, prof. Stjepan Fileki, pored {irokog

spektra intere sovawa za savremena pisma,

radi i na redizajnu, ta~nije preobliko-

vawu sredweveko vnih srpskih pisa ma u

tipografske kanone (pisma Miroslav i

Milutin).

Postepepno uvo|ewe ekonomske propa-

gande i u sferu tipografije, rezultira}e

pojavom komercionalne tipografije (koju

svrstavamo u veliki korpus – akcidenci-

je). Kod ove grupe tipo-re{ewa, izbegavaju

se postoje}a tipografska pisma. Dizajner,

koji izuzetno dobro poznaje postoje}e

forme pisama, u ovom slu~aju poku{ava da

specifi~nim, originalnim re{ewem,

do|e do novih oblika slova, naj ~e{}e,

sjediwenih u jednu, (po mogu}no sti) kra}u,

fonetski ritmi~nu re~ tzv. LOGOTIP —

koji je ujedno i specifi~na forma

za{titnog znaka.

Pored ovog re{ewa, u sferu komer -

cionalnih tipo-re{ewa spada i „robna

marka“ ili danas – brend, novinska i revi-

jalna zaglavqa, originalna tipo-re{ewa,

zaglavqa poslovnih pisama, memoranduma,

naruxbenica, faktura, gde se veoma ~esto

javqa tipografija sa pa`qivo izabranim,

stilski opravdanim likovnim ali i

koloristi~ki uklopqenim elementima.

Iako nam je namera da obradimo temu

tipografije i tipografa, koje po svojoj

definiciji podrazumevaju kwigu i wena

tipografska pravila, ne `elimo (mada je

to najlak{e), da izbegnemo hiperlazirani

– tipografki svet akcidencije .

Mada ovakve „u`e stru~ne oblasti“

najlak{e mo`emo objasniti – {ablonskim

formama, dana{wi grafi~ki in`eweri i

studenti na Akademiji umetnosti (grafi-

~ki dizajneri), zahtevaju vi{e. Potrebno

im je ve}e predznawe, jer smo kona~no,

do{li u situaciju da imamo visoko-

{kolovane kadrove, koji }e narednih

decenija globalnog komunikacionog sis-

tema, mo}i da shvate zna~aj i vrednost

{tampanog medija, a koji }e sjediwavawem

„ra~unarskog“ i {tamparskog delovawa

doprinositi formirawu qudske misli i

obrazovnog sistema (kao {to je {tampa

delovala u renesansi).

[tampa je prvi globalni MEDIJ komu-

nikacija, koji je ideje prenosio, dotad

neverovatnom brzinom. Kwige {tampane

do 300 primeraka u 15. veku svakako nisu

mogle promeniti svest ~ove~anstva, ali

~iwenica je da je prema aproksimativnim

podacima tokom 15. i 16. veka broj {tam-

panih naslova nadilazio 40.000. (mada su

se neka izdawa i ponavqala), a ukupan

tira` svih kwiga se kretao izme|u 15–20

3. Zaglavqe Politike oblikvano prema `eqi

osniva~a Vladislava Ribnikara, redis-perom

1903. god, Slova – uski blok, pod uticajem

Secesije (slova O, L ,K i A) – ~ekala su preko

sto godina na minimalnu ali zna~ajnu

promenu; krovnu crtu na slovu L, (gore).

Dana{wi logotip redizajnirao je Jovica

Veqovi} 2007. godine 1.1 историјска димензијатипографије

Pismo_i_tipografija:Layout 1 20.2.2012 2:13 Page 12

miliona primeraka, {to bi zna~ilo da je

svaki tre}i stanovnik Evrope, posedovao

po jednu kwigu. Obaj idealizovan prikaz

normalno, nije srazmeran dr`avama tada-

{weg kontinenta, jer su neki wegovi delo-

vi, jo{ dugo posle 16. veka, bili bez {tam-

parija.

Postoje podaci, da je Biblija {tampana

u Veneciji ve} 1478. godine (otisnuta u

930. primeraka). U ono vreme izuzetno

smela „Pohvala ludosti“, tada ve} slavnog

Erazma Roterdamskog, umno`ena je u ~ak

1800 primeraka (1515), da bi slede}eg

meseca ostalo samo 60 primeraka u proda-

ji, {to je izdava~a animiralo na {tampawe

novog – drugog izdawa.

^iwenica da je krajem 15. i po~etkom

16. veka, sve ~e{}e bila u modi {tampa

nacionalnim pismima (za razliku od

Gutemberga – koji je umno`avao latinskim

pismom), Biblija na nema~kom jeziku,

(jednog od najva`nih qudi tog vremena)

Martina Lutera, iza{la je iz {tampe

avgusta 1520. godine u 4.000. primeraka,

morala se ponoviti 99. puta, u preostalih

27 godina wegovog `ivota.

Ovi podaci o tira`u dobro oslikavaju

potrebu renesansnog ~oveka za kwigom;

Luterova Biblija (u wegovom prevodu i sa

wegovim komentarima), iza{la u 3.700.

izdawa u 77 evropskih gradova, sa ukupnim

tira`om od preko 500 000 primeraka!

13

1. историјски и савремени значај типографије

4. Sonet Mikelan|ela Buonarotija, velikog

umetnika renesanse, pokazuje interes za

kaligrafiju u formi italika koji zbog gorwih

savijenih poteza karakteri{emo kao rene-

sansni kurziv.

5. Kaligrafski nacrt Herba Lubalina koji

sugeru{e dramati~nost nastajawa svoda

Sikstinske kapele – sukob Julijana II i

Mikelan|ela – 1509. godine.

Pismo_i_tipografija:Layout 1 20.2.2012 2:13 Page 13

14

Писмо и типографија

Bila je neophodna pojava nacionalnih

pisama (prevod sa latinskog na narodne

jezike), da bi {tamparstvo krenulo u

pravom smislu te re~i u narod, po{to je

dotada{wa praksa bila da se, tekst reli-

gioznog karaktera prepisuje i {tampa,

iskqu~ivo na latinskom jeziku, mada ga

preko 90% nije ni{ta razumelo! ^esto su

na crkvenim misama samo ponavqali la -

tinske fraze, razumevaju}i po~etne i

zavr{ne delove molitvi. Isti problem

bio je i sa {tampanim Biblijama na latin-

skom jeziku, jer su ga ~itali samo

sve{tenici i plemstvo, dok je sredwi

stale` (~ije je formirawe po~iwe para-

lelno sa prestankom krsta-{kih ratova),

{tampane kwige kupovao iz pomodarstva,

radi presti`a u dru{tvu, bez znawa latin-

skog da tekst razume. Kona~no, bila to

Biblija, Misal, Katoliken ili Psaltir,

tekst su po pre}utnom dogovoru, znali

svi, sve {to je u wemu napisano!? Zato

isti~emo prvog {tampara, koji posle

Gutenberga, {tampa na nema~kom jeziku;

Albreht Fistner je otisnuo zbirku basni

Urliha Bonera, Edel{tajn (dragi kamen), u

gradu Bambergu, ve} 1461. godine.

Fenomen, prvog MEDIJA komunikacije

je potreba {tampara da `ive u mirnom

okru`ewu, jer i pored qubavi i zanosa

nema~kih {tampara, posle spaqivawa

{tamparije u Majncu i drugim gradovima,

primat u ovoj oblasti preuzimaju itali-

jani, ta~nije Venecija Mleta~ka Republika,

po{to uspeva, da u posledwe tri decenije

15. v. u {irem gradskom podru~ju, obezbedi

posao za 150. {tamparskih radionica.

Prelazak {tampara u ovaj trgova~ki

centar, pravdao se veoma razgranatom trgo-

va~kom mre`om, ali i „latinskim“ smis-

lom za trgovinu, {to ukazuje ~iwenica da je

~itava sredi{wa Evropa naru~ivala kwige

u Veneciji; izme|u ostalih i na{i izda-

va~i su sticali tipografska i {tampar -

ska znawa u kulturno–trgova~kom centru

Evrope, koji }e izgubiti primat tokom 17.

veka, iz finansijskih razloga – usled pre-

velike udaqenosti od „novog sveta“ izvora

tada{we zarade, i zatvorenosti u Medite-

ranske okvire.

6. Medicinska kwiga, Galenij: Librorum Pars,

Venecija 1525. Naslovna strana; znak {tam-

para Alda Manucija; delfin svijen oko sidra i

gr~kim naslovom u gorwem redu, oslikava

domi{qatost {tampara, pri kori{}ewu la -

tini~nih slova L, V, H kao i N, koja su slo`ena

NAGLAVA^KE u inverznom – obrnutom liku,

kako bi delovala kao gr~ka verzalna slova!

Pismo_i_tipografija:Layout 1 20.2.2012 2:13 Page 14

327