Paracelzus - Metafizička Medicina

P, ft ( lLU�

M ETA FI Z I e K A MEDI e I N A

Glavni i odgovorni urednici . Miodrag DraganiĆ

Snežana Mijović

Urednici izdanja . Vida Draganić

Milan Bojić Ivan Draganić Slavko Ristić

Likovno grafička oprema

- Aleksandar Timotijević

Izdavači ALFA Beograd, .

Agencija "DRAGANIĆ"

Za' izdavače .Miodrag Draganić

Snežana Mijović

Tiraž: 2000'

Štampa "KOSMOS" Beograd, 1990

,

PA R.A e E L Z U S

METAFIZIČKA MEDICINA .,

Priredio Tomislav Gavrić

ALFA - Beograd Agencija "DRAGANIĆ" Zemun

. ,

· /

\ " '. \

PREDGOVOR PRIREĐIVAČA

Sunce se nalazilo u znaku Škorpiona kad se rodio Teofrast Paracelzus, znaku koji je prema staroj tradiciji, 'po,Voljan za lekare, te posrednike "između otrova i zd1avlja". Ko j�,

.u st:,ari bio,

Teofrast Paracelzus? "Luter medICIne, Jedna od velikih pojava Renesanse i jedna od najplodnijih" (Karl Gustav Jung); "jedna od najčudnovatijih pustolovina II istoriji ljudske misli, istinski učenjak koji je, u svojoj borbi protiv' aristotelovske fizike, ,I i k lasične medici ne, postavio temelje moder'ne eksperimentahle medicine" (Aleksandar Koare); genije koji je poput kakvog aktivnog vul kana

Teofrastus Bombastus (Filipus Auereolus) fon Hohenhajm kasnije nazvan Paracelzus rodio se u kantonu,Svic krajem 1493. god. a umro 1541. god. atat;: mu je bio lekar. Godine 1516, Paracelzus dobija diplomu I " Iekara,i nekoliko godina provodi u službi vojnog lekar a (u venecijanskom, holandskom i danskom ratu), G()dinc; 1527. postaje gradski lekar i "honorarni profesor" 1.1 Bazelu, ali nije imao dugu karijeru zbog neprijateljstva i podmetanja kolega:

5

· p ustošio i un i š ta vao al i ta kođe op lođa va o oživljavao?

Na Paracelzusa se u formalnim istorijama medicine 'običilO upuć uje kao na pos lednjeg velikog srednjovekovnog doktora i prvog moder­nog Jekara. Sa prošlošću je Paracelzus bio vezan svojimmetafizičkim, mađ ijsk i m i talismanskim teorijama (MenI i 'Palme-r Hol) , al i je isto tako, u sVQj i m idejama o h ig ijen i i eugenci� i svojim naglašavanjem psihoterapije, ishr?ne, biohemije i zdravlja bio daleko ispred svog vremena. Iz njego vog de l a s e daj u lako i zdvoj i t i broj na zapažanja i rezultati koji se mogu uzeti .kao polaz­na tačka u' razvoju nauke i medicine.

Ča k i let imičan pogled pa ob imno _'delo Teofrasta �aracelzusa' u kazuje ' na nj egov doprinos mnogim oblasti ma: medicini; hemiji, mineralogiji i meteroologiji , epsitemologiji i saz­n a nj u o č0veku kao de l u kosmosa', teologiji i

Glavna dela: 1,Ierbarius, Knjiga o prirodnim stvarIma, De mineralibus, De modo,; phllrmacandi" Libri paragraphorum, Hipokratovi aforizmi, Antimedicus, Knjiga o bolničkom lečenju, O nevidljivim bolestima, O

rudarskoj bolesti,Knjižica o kugi, Velika hirurgija, O tartarskim bolestima i dr.

6

magia �aturalis, uključujući alhemiju, astrologiju. i predskazanje . O n je, uz to, bio preteča bal­neologije, lečenja sifil isa, proučavanja specifičnosti -ženskih bolesti, kura 'za oporavak bolesnika itd.

, Vo lt e r Pejdžel saZlma Parac'elz usovu originalnost, s obzirom na njegova postignuća u medicini , u osam tačaka: 1. Opis rudarske bolesti i li profesionalnog oboljenja i njeno korektno etološko tumačenje. - 2 .. Na predni i delimično orig i n a l n i opis m nogo l iki h for m i s if i l i sa� uključujuć i urođeno oboljenje. Sve skupa sa razumnim vraća njem na terap ij u.,g vajakom i herojskom tera pijom živom. � 3. Poz�avanje diuretskog dejstva žive i njene korisnosti u lečenju prokaze. - 4. Odnos gušavosti i mineral ija i vode za piće. - 5. Antiseptički i konzervativni principi u o bradi ran a , uk l jučuj u ć i pr i zna va nje is­celiteljs�e snage prirode. - 6. Hem.ija trija ,i pok ušaj oduzi ma nja otrovni h svojsta va anor- ) ganski m preparatima, uz �aznanje o sedativnom dejstvtl eteru sličnih produkata. - 7. Vraćanje na antičko učenje o sokovima i njegova zamena jed­nim novim učenjem o bolestima. - 8. Saznanje o pozit iviH?j ulozi izvesni h k isel ina u stomačnoj probavi li o negativnoj ulozi drug ih k iselina u zgrušnjavanju belančevina.

, '

Ovaj izbor iz Paracelzusovih medicinskih spisa ima za cilj da, u najkraćim crtama, ukaže i predstavi poglede ovog "poslednjeg velikog filozofa m edicine i nepokolebljivog pobornika primene religije u obradi bolesti", s uvetenjem da neki .od Paracelzusovih principa mogu i danas, II eri prpc­vata alternativne . medicine, imati odredenu, čak, praktičnu aktualnost.

8

/ UV OD

, \

. Rođenje i smrt

Kada neki čovek, tr�ba da umre, prethodno s� rasprši njegova zvezda� to je njegov ascendent, njegova figura coel i . Jer iznad onoga kako nebo stojj samo po sebi nad njegovom figurom, postoji još jedno n ebo u kome on počiva celokupnim svojim bićem. Sada kada čovek hoće da umre tp se ne događa bez velike nužde, dakle, dok, se ne rasprš i i to nebo, jer se n jegova figura coeli raspršuje �a njim, topi se sa njim, biva sa njim u onoj figuri u kojoj se predznaci odvijaju. .

Ako neki čovek treba da nastane, sa njim nastaje i njegov zvezdani duh. Sve što je u čoveku nastaje sa njim i nestaje sa njim, u njemu i izvan . njega.Ni to se ne događa bez velike radosti i bez predznaka, ako čovek treba da se rodi· i l i ako se čovek tađa ili mu to predstoji, raduje se celokupni nebeski svod. I kao što radost kod ljudi ima svoje posebno biće, talso je i kod·zvezda. Kao što je tuga kod čoveka takođe posebne vr�te, pri čemu se tuga prepoznaje, tako je i sa zvezdap1a.

11

Jer onaj ko je veliki svet stvorio na kraju je stvorio čoveka, iz praha zemaljSKog i tako su oba sveta stvorena . Onaj ko je stvorio vetar i more, sunce, mesec itd: ,dao ih je čoveku i rekao: to si ti itd. Tako je tvorac koji je svet stvorio dokazao svoja dobra. - Kako je Bog od stvari uzeo telo iz kojeg je čoveka stvorio . . . ista je masa, znači" bila deo svega stvorenog, svih ,elemenata, ,svih zvezda na nebu i zemlji, od svih osobina, bićaL priroda, vrsta, promena itd. stvoreno lono: što je bilo naj­suptilnije i najbolje i sažeto je u jednu masu . Iz te mase stvoren je čovek. Iz toga sada sledi da je čovek mali svet, da je mi krokosmos. I jedino je u tome razlika izmedu velikog sveta i mikrokosmosa što je čovek stvoren u drugom obličju , njegova voda j� krv, njegova vatra je njegova top l ina , njegov vazduh je njegov� balsam.

, Biblija dokazuje da je Bog uzeo Iimum ter­rae kao masu i od nje je čoveka obl ikovao,i sačinio. Limum terra e je maior mundus. A tako je čovek sačinjen od, neba i zemlje, to jest od gornjeg i donjeg sveta. Jer limum terra e je izveden iz svoda, nebeskog i svih elemenata. Bpg je' uzeo da čoveka stvori u takvom obličju. On je to biće izveo iz četiri elementa zajedno u jedan ,komad; a t6 bić�, elerpenata i zvezda, sjedinio u jednu masu, 'koju Bi19lija naziva Iimum terrae.

12

Pošto je limbus prima materia čoveka, lekar mora znati šta je lo limbus. Limbus je nebo j" zemlja, gornja j donja sfera , četiri elementa i ono što je u njima. Zato on opravdano nosi naziv mik­rokosmos. Jer 01;1 je ceo svet. Znajte da -je Bog bez drugog dodatka ili posredovanja čoveka stvorio. Ono što ranije nikad nije bilo, nego mu je Jimbus dao u njegovu priroqu, nego da on sam bude Iim­bus, to jest, on je njegov vlastiti sin . A pošto je hteo da ima sina, dao mti je telo materinsko, od­nosno ženu . U ženi nije limbus nego duh. Šta je limbus drugo do seme?

Sve stvari imaju svoj rok od Boga i ne može ga prekoračiti nikakav svetac, ma koliko bio smiren, pravedan ili ma koliko koristan naro�u hteo ili mogao biti. Kad vreme dođe; ne poštuje se ništa drugo do to vreme. Taj kraj vremena je smrt. Uzmimo primer: peščani sat koji postavljaš i puštaš da otiče-dok teče, ti znaš u kojoj je tački istekao. A t akvi su svi t6kovi koje telesnom planetedodeljuju u telu, da svi oni budu ispunjeni izmedu -kreacije i predestinacije. Naime, u pravo vreme' pri rodne, p redodredene smr ti , koju malobrojni mogu dostići . Sasvim je" nehrišćanskl da svoj život ne možemo leko vima produžiti.

Smrt nije u ljudima. Smrt je u zvezdama i e lementima . Pošto je, medutim, čovek od njih

13

I •

načinjen i rođen, on od zvezda i elemenata smrt nasleđuje .Posle razlaganja elemenata sledi raz­laganje čoveka. Ali smrt čove.kova izvesno nije ništa drugo do kraj radnog dana , uzimanje vaz­<;iuha, iščeznuće balsama, utrnuće prirodnog svet­la, i velika separacija triju supstanci: tela, duše i duh.a. '

Smrću elementarno telo sa njegovim duhom d ospeva u gliob, a eterično biva sa'žeženo u ,njegovom svodu nebeskom, a duh obličja odlazi_ onome čije obličje jeste. Ipak, �ko se sa prirodom počinje, iz toga ne sledi da prirodi treba pripadati i u njoj ostati . N ego dalje tražiti i skončati u_

,večnom, to . jest , u božj,em biću i bitisanju. Ne . vaskrsavamo putem naše, nego' putem božanske I11Oći.

t \ I .

14

Muškarac i žena

Za razmnožavanje polova je Bog ljudima dao slobodnu volju, ako hoće 'ili neće, mogu da rađaju-.i .sem� im. je dao, a seme im je postavio u uobrazIlJU. U�ohko muškarac ima želju, njegova mu spekulacIja stva ra žudnju, a žudnja stvara seme: Ako je to do'pustio i svoju želju ispunjava li spekulaciji, onda se l i q u or vita e p a li od. spekulaCije i postaje seme . Pola semen a ima muškarac, a pola žena . To dvoje čine jedno ce��)Vit? se�e. Kako se ona\ spajaju? U majci pos­tOJI p.f1vlacna 'snaga. Tako ona privlači humora ž�ne I ��škarca.' srca, j�tre, slezine, kostiju, srži, Žila, mISIca, 'krVI, mesa l svega onoga čega ima u �elom telu. Jer, sve ono 'što je u telu poseban deo Ima posebno seme. Ali svako seme od svakog poj�dinačnog dela, samo je jedno seme, a onda se ' ' spaja.

Dete' raste u m aJc I , njemu dak le nisu P?treb ne nikakve zvezde i planete . Majka je njegova zvezda i planeta. Da li je prirodi i umet­nosti moguće da se čovek rodi izvan ženskog tela

15 \

i bez prirodne majke. Na to odgovaram da to ni na koji način nije protivno umetnosti spagirica i prirodi, nego je sasvim moguće. Kako se to događa i ma svoj proces; nai me da se sperma nekog muškarca u zatvorenoj retorti per seputreficira

. četrdeset dana ili toliko dok-je 'živa i kreće se. Ako se ona pqsle toga svakodnevrto sasvim promišljeno hrani i prehranjuje do četrdeset nedelja i u pos­tojano istoj toploti iz toga se dobija pravo, živo ljudsko dete,' sa svim delovima kao svako -drugo dete k oj e je žena . rodil a , a l i m nogo ma'nje . Nazivamo ga homunculus.

Svet je stvoren prvi, m uškarac drugi, a žena treća. Svet je, dakle, najveći, IDuškarci su manji, a žene najmanji i najniži svet. Zena je svetu bliža n ego muškarac, a muškarac je dalje od nje po anatomiji, zbog položaja . JVluškarac je iznad žene, a žena ispod muškarca. Zene su samo polukrea­ture, to jest one su u svojoj mikrokosrničkoj vrsti lišene velike moći koju muškarac ima. Ne veži se sa ženom koja ti je gospodar i vuče te kako hoće.

) Bog, hoće da muškarac bude muškarac, a

žena žena i hoće .da oboje budu jedan čovek . / Muškarac bez žene nije potpun� sa ženom je, pak,

potpun .. Muškarac i žena idu zajedno. Ako su to dvoje zajedno, jedno drugom pripadaju i venčani su, tu neće biti brakolomstva. Razlog: anatomija i·

16

sloga su u jednom i ne kidaju se. U suprotnom, nema po�tojane ljubavi, nego kolebljive, kao trska II vodi . Sta održava brak, ili, šta je on? Jedino spoznavanje srca!

.

Načelo dvopolnosti je od fundamental ne važnosti. Lek koji deluje na muškarca, može.da ne deluje na žene. Bog je postao dvojak, dve osobe II jednoj . Međutim, "nebeskoj ženi" nije darovana "Moć", ona ispunjava mesto Boga-oca. Ovaj razvoj p re ma nače lu saobraznos t i , pona v lja se sa Adamom. Adam je saobrazan Bogu ocu i otuda je sa svetom i elemel1tima prisnije vezan nego sa ženom. Adam nosi !imbus koji je ulaz u kojime se duh i materija .u najmanjem mogućem okviru sjed i njuju. da bi oblikoval i seIJ1e i z kojeg su , st vore n i i sve t i o n sa m . Zena s l už i za osposobljavanje i usawršavanje Adama, baš kao što jc i služila Bogl,l, ali ni ovoga puta ne zadobija l 1 imalo njegove moći. Vrhunac bilo kada, dostig­n utog savr šenstva ot uda �e s imbolizuje her­mafrodistskim bićem. Takvo biće u alhemiji je Rebus.

17 "

Pet entiteta

Treba da znaš da se sve bolesti leče na pet· I lač i na. I mi isto tako u medicini poč injemo od I 'čenja, a ne od uzroka, zato što nam lečenje. I l kazuje na uzrok.

Ens astrale - Najvažn ije nam je da prvo pos­I lJatramo prirodu, biće, sazaanost, qblik i svojstvo Ivezda. Treba da razumete da. su nebeski svoj i .l�tra ti toj meri određeni da ljudi i opiplj ive �tvari IIC mogu biti bez njih, ali ne na,staju zahvaljujući I lj ima. - One' su slobodne i same za sebe, i mi sami . la sebe. Ali znajte da mi ne možemo ziveti bez I vezda. Jer, .hladnoća i toplota i digest stvari koje , 'demo i upotrebljavamo dolaze od njih. - Dokaza I adi . . . zapamtite primer kako nam škode ispa renja planeta �bog čega se razboljevamo i umiremo. '

EDS veneni - lelo nam je dato bez otrova i LI njemu nema otrova i u njemu nema otrova.' Al i ono što mi telu moramo davati radi njegove I,,,hrane, u tome' je otrov. Svaki stvor ima u. telu OIlO što izdvaja taj otrov od onoga što telo uzima iii sebe . To je (unutrašnji) alhemičar. Taj al.; ,

II 'mičar nastanjen je u želucu kqji je njegov in­"I rument u kome on kuva i radi. Cim, dakle, jelo, .1 to je meso, dođe u želudac, odmah je alhemičar .

19

1 .

tUI i izdvaja ono što telu ne donosi zdravlje. Ako je, alhemičar slobodnog zdra vlja, pa se otrov ne može odvojiti od dobroga ' na sasvim zadovol­javajući način onda je to ono što nam ukazuje na bolest čovekovu.

Ens naturale - Onako kako nebo jeste samo po sebi, sa čitavim svojim svodom, konstelacijama, ne isključujući ništa" tako je konstel iran i čovek. - Srce je sunce� I ·kako sunce deluje na zemlju i na sebe samo tako deluje i srce na telo i na samo sebe. Isto tako i mesec se 'izjednačuje sa mozgom i mozak sa njim; u duhu al i ne i u supstanci.

Ens spirituale - To je potpuna sila od koje se može razboleti čitavo telo i pretvoriti se u sve bolesti. - Mislite na to: kad trpi s piritus onda trpi i telo; jer on se ispoljava ,ll telu.

, Ens deale - Vi znate da sve zdravlje i sva bolest dolazi do Boga i ništa od čoveka. I bolesti ljudi treba da; delite na dve vrste - na prirodnu i na flagellum. Prirodu predstavlja prvi, drugi, treći

. j četvrti e ntitet: flagellum je peti . Zapamtite dobro da nam je' Bog u naše bolesti stavio kaznu, opomenu, najavu,' da bismo videli da sve naše nije ništa.

20

OSNOVI MEDICINE

"

21

Stubovi medicine

Filozofija je sadržana u tome da se već vrsta -

holesti, materia i svojstvo, sa suštinom svih njih I.ajedno, razumej u ii: nje. Jer, bolest dolazi iz prirode, a ne od leka,ra. -

'

Mikrokosmička astronomija - Ako čoveka I reba sagledati celog u njegovom sklopu, onda Ilajpre uočite poziciju kako da razumete corpora nebeskog svoda u telu ,mikrokozma. Jer astra u Idu pokazuje svojstva, vr�tu, biće, prirodu, hod, poziciju. Uz -to treba znati da se u čoveku nalazi podrnladeno nebo. To jest: sve planete imaju u

ove k u odgovaraju ć u k o p ij u. Jer, čove k je Ilačinjen prema nebu i zemlji, jer on je načinjen od njih. - Zato onaj ko zna izbor, poreklo, suštinu i prirodu kiše, taj zna i poreklo stomačkih sekreta, !.na isto tako neminovnost i svojstvo svih stvari.

Alhemija - Ukoliko lekar nije revnostan u; al hemiji i iskusan u najvećoj meri mogućoj, onda jc sve njegovo u meće' uza lud.NiJe tačno da al­hemija pravi zlato, pravi srebro kao što kažu. Evo . joj' svrhe: prvi arcana i okreni ih protiv bolesti . . lJ tome je put isceljenja i ozdravljenja. Sve to omogućava _ alhemija bez koje se ništa ne ·zbiva.

23

Lekarsko umeće

I O akadem�kim lekar"ima - Svi v·i pričate

koještarije i sačinili ste za sebe Čudne diksionare i vokabulare. Niko ne može da pogleda u njih q

da .ne bude prevaren, pa ipak tim nerazumljivim j e z ikom ša lj u lj ude kod a potekara; i a k o u sopstvenoj bašti i maju, bolje lekove.

Lekarska etika - Zar ne smatram s pravom čestitost lekara isto tako temeljnom i stu bom medic ine? - N išta m a nj e on ,treba da bude privržen nekoj pravoj veri . - Lekar dalje treba 'da bude č.ist' i neporočan.

I skustvena metoda - Iz čega 'lekar treba da govori ako ne iz

'prirode kako ga ona uči? 'Otuda

je neophodno da lekar ima veliko iskustvo. Ne samo što stoji u k njigama, već, njegova knjiga treba da budu bolesnici.

Inoviranje Hipokratove zakletve - " Ius i urandum Theophrasti" : "Za k l i njem se cia usa vršava ti svoju lekars k u vešt inu i da neću za nemariva t i dokle god mi Bog dop u š ta da s luŽb ujem' i da ć u se opi ra ti svakom l a žnom lečenju i učenju. Potom, da ću bolesne voleti više

24

IIl'gO kad bi se radilo o meni samome. Da se neću oslanjati na vid kako ,bih sudio prema njegovom lIgiedu; i da neću nerazumno davati leko Da neću !li',ima ti n ezarađen novac . Da neću verovat i .Ipotekarima. Da neću pretpostavlj<:tti nego znati. "'LO tako da neću leči ti , ni jednog kneza Sem !Ikoliko mi je zarada već u kesi, ni jednog plemića II njegovom zamku, ni jednog kal uđera, ni jednu

al uđericu u nj ihovo m pra vnom dom e n u . U !Iraku gde se primeti zloupotreba lekara - bilo od

I rane žene protiv m uža il i od njegove stra ne pl'Otiv nje - ne'ću pruža ti pomoć u bolesti. Gde Bog kažnjava, tu ću dići ruke. Gde priroda zataji, , . IICĆU više pokušavati: Ko mi uskrati nagradu da ga "l'ĆU udostojiti prepoznavanja . Da neću prihvatiti .1 postatu, ali da ću pfihvatiti inače ostale sekte.Da lIi�ta neću previđati kod lekara. Da ću ženama . II m pru,žat i, pomoć. Da ću se svega toga pridrž a va t i za vetuje m se ondme koj i me je Ivorio."

Šta je , dakle, lekarsko umeće? Le ka r b i II 'balo da zna šta je kQrisno a' šta je štetno za I dzumno biće, za beli�s marini s, za ri be, šta je prijatno i neprij atno , zdravo i nezdra,vo za " ivot inje;)o su znanja koja se odnose na stvari prirode . Sta još lekar treba da zna? Baja nje i Ilil'govu moć, na koji način i zbog čega bajalice I IIIC to što čine, šta je Melosina, a šta je Syrena, ta su permutatio, transplatatio i transrnutatio i

25 /

)

kako se mogu do k raja razumeti, šta je iznad prirode, šta je iznad .vrste, iznad ži�ota , šta )e vidljivo a šta nevidljivo, šta prouzrokuje

. slatk?cu,

a šta gorčinu, šta je ukus, šta je smrt, šta Je konsno za r ibara, šta kožar a šta štavilac kože, farbar, k ovač i drvos�ča treba da znaju, šta pripada kuhinji, podrumu, 'bašti, šta pri prada vremenu, šta lovac mora da zna, . šta plani nar, šta priličj p ut­niku, šta čoveku koji tivot provodi u kući, šta izaziva ratove, šta donosi mit, šta čine sveštenik i svetovnjak, šta ka rakteriše sva ku dužnost, šta svaka dužnost predstavlja, šta je Bog, št<;t, Sata�Ia, šta je otrov, a šta antipod otrovu, šta se nalazI u ženi a šta u muškarcu, šta razl ikuje ženu od devojke, žuto od be-log, belo od crnog, i c�veno o�

I crnog u svim stvarima, zašto se jedna bOJa nalazI ovde, druga tamo, zašto kra tko, zašto, dugačko, zašto uspeh, zašto poraz i na koji način ovo znanje treba primeniti na sve stvari.

Ono što nas lekare najviše odlikuje jeste (1ečničko) umeće; potom lju bav, što je jednako (značajno). Najviši motiv medicine je,ste ljubav. Jer, pomoć, biti od koristi, od. vaj�e, stva.r je s�ca. Lekar izrasta u srcu, u Bogu Je njegovo Ishodiste, on je dete svet10sti pi-it:odne, dete spoznaje. Potom zapamtite da se ni od koga ne očekuje više ljubavi u srcu n ego od lekara -znajte zatim da lekaru bolesnik dan' i noć mora biti urezan u pameti i on ga mora' i mati, pred oči ma sva ki dan, sva svoja

. 26

(Illa i misli podredit i bolesnikovom zdravlju, uz dobro promišljenju akciju.

Sažaljenje mora lekaru b iti urođeno. Gde lI(.! ma ljubavi nema umeća. Lekar i medicina nisu ništa drugo do milost upućena' od Boga. Zato lekar ne srne imati manje sažaljenja i ljubavi nego lo je Bog ima prema čoveku. Sažaljenje je lekarev

tIčitelj. Ako vam je srce lažno i lekar u vama biće lažan. Ne dozvoli te mu da sa očajnim Satanom �aže: to je nemoguće. Lekar mor� da veruje u Boga. Jer će biljke i ,korenje da progovore sa njim, . 1 I I nji ma će biti moć koju tražite. Lekar učestvuje II gozbi na koju nisu došl i pozvani gosti .

Lekar mora· biti jed in.stvena i korn pletna I ičnost: u suprotnom, neće otkrit i ništa., Svetlost prirode mora mu davati uputstva to jest on morjl , da postupa intuitivno, jer samo po moću pros­vetlj e nja može raz u me t i p r i r odn i udžbe n i k . 'I'heoricus medicus mora stoga', d a govor i kao Bog, jer su le,kar i njegovi lekovi stvoreni od Boga (Bog voli lekara više od svih učenika; stoga lekar lllora biti ispravan a ne "lažan") i upravo kao što I 'olog izvlači svoju istin u iz svetlosti prirode.

., Lekar je taj koj i otkri va beskrajna čudesa

(/ospodnj a. Od sva k og se lekara oček uje u II aj većoj meri da u svemu ostane hrišćan in i Boga

27

smatra našim najvIsIm ocem . Zato treba ,da se

pravi razlika izmedu lekara koji se vladaju prema zakonu božijem, nasuprot onima koji se vladaju prema zakonu čbvečijem. Prvi 'služi iz ljubavi a drugi radi lične koristi.

Lekar treba da bude najautoritativniji, naj­bolji, najutemeljeniji u svim područjima filosofije, prirodosloblja i alhemije. I u svemu tome pe srne mu ništa manjkati. I ono što jeste on treba da bude 's razlogom, istinski i s najviše iskustva. Jer, medu svim ljudima na svetu lekar je vrhovni saz­n?jnik i učitelj, a onda i onaj koji pomaže boles­mrna. Isto tako, lekar i kakva nam je korist od imena, titula, od visoke škole, ako ne posedujemo lekarsko umeće. Ono č ini lekara, a ne ime i škola. Ka�va nam je korist od velikog dostojanstva i velIke pompe ako ne posedujemo lekarsko umeće.

28

Teorija o bolestima

'Što je to zlo, i može li se o zl u 'govoriti uopšteno? Ono �to je �a jednoga. ,zlo, tQ je za drugoga dobro. Rlbe umlru u vazduhu a čovek ne m��e da živi u vodi. j�dan te isti otrov nekoga ubIJa, a nekoga ostavlja nedirnutim. Isto tako se z�a �a �!llije žive od otrova koji, prema tome, za I1JI� l mJ� otrov. Zlo, dakle, nikako nije nešto po sebI;, o n J�mu se može govoriti tek u odnosu na, 0Y? ili ono biće; jedna supstanca je dobra za jedno bice ?ko mu odgovara, ako ga hrani; rdava je (zla) a ko je, nasuprot tome, otrovna za to biće. Zlo da�le , nipošto ne prouzrokuju same supstance: kOje su sve dobre, već nji hovi odnosi sa drugim supstancama. zlo je proizvod n esloge, nereda , nesklada. Ra�ličite sile od kojih su bića sačinjena­same

,po ,se�I dobre-�ore se jedna protiv druge i

tako IZaZ1VajU bolesti, patnju, smrt. ,

T a k o s u b olesti , veći nom , sa'mo borba iz?;edu

, dv� �truje života. Boles,t je i sama po sebi

h,lce , JedInk a , život . Bolest je jedino živo'

dJ?am,ičk� b,iće . koje. se razvija prema vlastitoj pn,�odI kOJa . �ledl, svoJ tok. Jedan parazitski život kOJI se raZVIJa na, uštrb života bolesnog 'bića, pa prema tome, ona je za njega zlo. Ali u sebi samoj

29

1

ona jest� jedan Život koji se lirani živo�om bolesne životinje i l i čoveka, kao ,što i njegov· život. uzima hranu iz drugih života koje, da bi se I održao i d okazao , mora da un išt i . . Archeus bolesnika, neprijateljski raspoložen premfl b6lesti, bori se sa parazitsk im ž ivotom, a lekar m u u toj borbi pomaže.3

Kak vog smisl a m ože i mati borba protiv vrućice izlaganjem hladnoći? Nikakvog, naravno, os�m da 'se stanje pogorša primoravanjem toplote da se spase "vračanjem" ,U organizam. Istinski lekar mora kroz s imptome- peča te i preko nj i h da pr�pozna pravu suštinu bolesti, i da utiče na nju bi lo ojačavanjem životnog toka samog organizma, bilo trovanjem bolesti . '

.o s l obođenje od bole st i, obuhvata i i z­. ba vljenje . Ono što je v id l j ivo kao patolpška

l' 3 Ovde vidimo pravi razlog Paracelzusovog suprostavljanja

medicini svoga vremena, medicini simptoma. Paracelzusu je izgledalo podjednako smešno boriti se protiv �imp�oma ,neke bolesti suprotnim kao i istorod�im oblicima. Oba lekarska pravila: similia simi bil us. i contraria contmris njemu' su se činila podjednako budalastim·i besmislenim. U stvari, medicina simptoma

, deluje samo na spoljni izmz bolesti napadajući žarište.

30, . "

promena ,u organizmu jeste proizvod s�dej��v:a II', nieđu dva duha; duhovnog uzroka bolestI kOJl Je prodro u telo iz spoljašnjeg sveta j' duhovnog predstavnika tela i l i organa kqji je nqpadnut. .ona, II ije napadnuto neposredpo i fizič k i , već na, lananiji način: otuđeno je od svog normalnog funkc ionalnog ,rasporeda ,kojim upravlja duhovni Ilpravitelj archeus. ,Bolest se dakle UZiI113 kao proizvod uzajamne prisnosti među duhovi ma - što I • odlika koju poznaju gnostička novoplatonička ..,pekulacija.

Lekarev zadatak je da leći. čoveKa. Dijag­lIoza i terapija su mogućne samo ako se poznaje (ovekov položaj u kosmosu. Dp za'hteva,od lekara da bude astronom i kosmograf po sopstvenom' is- ,

31

kustvu. Lekarev zadatak je da se svojom veštino lečenja - koja u sebi sadrži či tav nebeski gornjih i donjih sfera - hori protiv smrti . umetnost, dakle, služi resti tuisanju mik \1,,"'\}<'1H\1,'"

uz pomoć znanja i teorije makrokosmosa.

4 Bolest je za Paracelzusa bila "prirodna pojava, živa stvar, seme". Bolest je za njega bila ispravan i n sadržaj života koji živi zajedno sa čovekom, a omraženo "strano telo", kao što mi danas mis,liJ;llo. B je bila pitoma i dobronamerna prema lekovima koji po njemu, prisutni u prirodi i koji su, kao sadržaj prir potrebni prirodi kao što su bolesti neophodne čoveku. ovom mestu, kako kaže' J ung, i' najsavremeniji mogao bi da stegne ruku Paracelzusu i kaže: "Ne da je baš tako, ali nije ni mnogo daleko od istine". svet, govorio je Paracclzlls, predstavlja apoteku u kojoj Bog 1?lavni apotekar. (Prim. Priređ.)

32

'Vrste bolesti5

. Kagastričke (tartričke) bolesti - Ima bolesti l (�je .i zaziva . zagađenje materije i neprijateljski IltlcaJ .astralmh sila, i l i onih čiji su izbori u samom llrganIZmu; to su kagastričke bolesti i l i tartričke bolesti . To su bolesti koje su rezultat stvaranja ka menca (tartaros). To su na primer kamen u hllbreg�, skleroze itd. Ovo je takođe jedna od onih Idcj� �oje su . kasnije igrale- vel iku ulogu: iz nje je p!·o lza

.�ao pOjam samozagađivanja organizma. Tu

I �e mje reč o dva života koji se međusobno bore,

Paracelzusov svet, u makrokosmičkom i mikrokosmičkom .pogledu, sastojao se od animiranih čestic�, i�i entia. Bolesti su takođe predstavljale entia. BolestI msu tela, zato duh mora da se upotrebi protiv duha. Pod ovim je podrazumevao da, prema učenju o korespodenciji, za svaki ens morbi postoji prirodni, "a��anum" (čarobni kk) koji 'se može upotrebiti kap kk kOJI odgovara datoj bolesti. Iz tog razloga,Parace\zus nije davao klinički' ili anatomski opis bolesti, već na osnovu njihovih odlika. Otuda je Parace\zus veoma uvažavao učenje o znacima, koje je, izgleda, bilo jedan od glavnih principa narodne medicine. Prema ovom učenju, biljka, na pnmer, sa lišćem u obliku ljudske šake dobra je za bolesti ruku i slično. (Prim.priređ.) .

33

, već o životnom toku koji se bori sa uslovima ova ploćenja i postojan ja. Ti me dolazi zagađenja sokova koji čine telo i do oštećenja "si i "tela" od kojih je sačinjeno živo biće. Nered i oHčepje ove b?rbe .. �stralne sile su ili preiake preslabe. PreobIlna Ih nedostatna "hrana". Sire štet�i (neprijateljski, otrovni), uticaji.

Činjenica je, takođe, da je mate'rija u

zagađena, ona je, dakle, cagstrum.) I zbog život ne može njome da ovlada) da potpu prodre u nju; jer II njoj ima otpadaka, ostataka kag.astričnih taloga. Ta nečist guši organizam i trUje ga; čini se da se život tako bori sam sa �obom, da gomila prepreke na vlastitom putu. Ali

'� to se,objašnjav� padom. Pad je, zapravo, Izdvajanje, lični egoizam bića i sila, želi sve sebe, želi da se izdvoji, da sačuva za sebe biće i svoje moći, i da se samo za sebe dočepa sila koje su mu poslano odozgo .

U svim stvarima nalazi se jedno uz dr čisto i neč�sto-kao voda i zemljani talog u n' Otuda znaJte1 budući da čovek mora jesti. i' takva corpora, kako se one vare i rastaču njegovom telu. Do sada su iIi.dicirane samo d posude lJ kojima se pojavljuje tartar - bubrezi bešika. Zeludac je prva, a evo zašto: njegove tar­tarske bolesti to potvrđuju da seu želuc

34 , ,I

pronalaze' tartar' i faeces koji su se tu zadržali. ,'vaka posuda u kojoj se zadržava urin ili kroz koju prolazI sve su to vasa, I u svim šupljinama čitavog Ida može se pojaviti tartar.

A"?-��tacij a noge - Nep()v�l jno' dej stvo IlapetostI Ih stresa može se najpre uočiti u, onim I 'Iesni.m fu.n�cija�a k�je su u vezi sa unošenjem, :trenjem I IzbaCIVanjem . Kada se ovi procesi

Ila r:uše, telo. I?ostaje toksično i osoba se polako' I rUJe. ,Tokslm, pak, s druge strane pripomažu I 'š koćama zakrečenja. Ako se 'dopusti da se razvije la,kvo stanje i nepristupi primerenim ispravkama, h,lće spreče n protok energije. Vitalnu suštinu Ivota kroz telo pokreće ne samo fizička struktura

Ileg? i vitalni eter ički dvojnik, takozvani vitalni vch Ike�. Kroz o,,:�j veh!kel teku mali potoci polutecne energIJe. SVIma poznato iskustvo I)ha�iranja nogu ili ruku usled privremene slabe, Il1ace� n,?rm�lne, cirkulacije, jeste posledica lak.recenja v�talnog tela. Kada se dno povrati II vOJ, �orm�I�I odnos sa fizičkim članom, javlja se

IlsecaJ mucnme, a pokatkad i nelagodnosi.

Posle amputacije noge ostaje rijen eterički dublet, . koji nastavlja svoju simpatetičku vezu sa IldstranJemm delom. Kao primer navodi slučaj, da �� �mputovana n�ga sta�!ja u. drveni �anduk koji I zakopan u zemlJU. PaCIjent Je nastavIo da se žali

35 , I

na neugodnosti p<>kazujući pri tom na mesto -kojem se nalazila odsečena noga. Najposle su ot­kop.ali sanduk, otvorili ga i ustanovili, da je ekser kOJIm su zakucani poklopac sanduka duboko prodro u ods�čenu nogu. Kada je ekser uklonjen pacijent yiše nije osećao nikakve smetnje.

Besnilo - Mehanizam - još dinamizam - mašt� omogućava nam ,da shvatimo slučajeve duševne zaraze kao što" su određene �olesti, besnilo naprimer. Njega zapravo stvara Izuzetno snažna mašta pobesnelog psa, koji toliko prožima njegove sline da one postaju fzički p\enosnik. Kad nas pas ujede, njegova "mašta" se dočepa naše volje koja je već oslabljena strahom. Isti taj mehanizam nam, u osnovi, objašnjava/ ne san:o rađanje nakaza veći normalna rođenja: volje-mašte oba roditelja, mešajući se međusobn<l, dovode do začeća obrazujući jednu tinkturu iz koje nastaje telo.

36

Strasti duše i ludilo

Postoji još jedan a5tralni dar koji se II čoveku , prenosi u njegovom zvezdanom 'telu: osećanja � !'Ill-asti. Temperament je 'takođe astraini dar. On ne dela preko vidljivih telesnih sokova kako su to verovali stari, već preko nevidljivih sklonosti. On il: duh?vno dejstvo koje se javlja u predskazanjima I snovima.

Ako se osećanja i strasti vezuju za astralno leto, onda se za nj vezuje i ludilo. Ono se razvija kada se božanski duh II čoveku pokori njegovim životinjskim, nagonima: pohotljivosti, pohlepi, rramZivosti. Ove nagone podstiču zvezde; .svaka zvezda deJuje na čoveka kao specifično opojno sredstvo, kao kukuta, na primer. Zato je čovek za svoga saputnika izabrao Saturna-a svaka strast jednu zvezdu. Za Paracelzusa, astralno telo je "telesn i duh" to jest mor a se razlikovati od neielesne božanske duše. Dakle, astralno telo se može ispitati II "svetlosti prirode". Duš,:!, pak, ne može,- jer pripada oblasti verovanja i teolQgije.

J '

\ ,

H i st er ij a i ep i l epsija Antička i zapadnjačka povest medicine definisali su histeriju

37

I .

Ikao uterogenu 1 kao seksualno-patološku pojavu kod žena. Pn ix hystel"ike gušenje koje izaziva materica, označava se u Corpus hippocraticum kao jedna od najžešćih žensk.ih bolesti, Prema g rčkoj humora.lnoj fiziologiji i patologiji, kao iz­razu g rčke prirodne filozofije, njena geneza je . čisto somatska: do pomeranja u korist afektivnog momenta dolazi na Zapadu veoma kasno.

Naj-češći uz'rok oboljenja bila bi promena položaja materice, do kojeg dolazi zbo,S pomanjkanja vlažnosti, a ovo, opet, usled nemanja seksualnih odnosa i izostajanja katarnenije. Na vlažnosti uterusa zahvaljuje težini i svom prirod­nom položaju, a ako ovo pomanjka, materica može slobodono lebdeći da se kreće po čitavom tel u i da ometa ostale organe. Posledica bi bila mpoštvo smetnji konvulzije kao kod epilepsije, slepoća, gluvoća, nemost, anestezija,. oduzetost i bolovi svake vrste. Ali i druga delovanja mogu da pomere uterus- iz njegovog prirodnog položaja, takod a se čovečiji organizam mora stalno pos­m at rati kako bi se u očile smetnje. Ona je vekovima važila kao polno uslovljeno oboljenje kod žena. .

Žena ima jedan n�dostatak: ona je najmanji svet i drugačija je od muškarca i ima drugačiju .anatom'iju. Sva svojstva velikog i malog sveta stiču

38

se u stomaku žene. I koliko te matrix uči da raz­likuješ ženu od muškarca i pojl!1i� je isto to,liko t reba da. razlikuješ i njene hoiest I od bolestI od rn'uškarca. - Dva su načina lečenja na zemlji: za žene i za muškarce. - Otuda se, vidimo, opravdano bolesti' 'žene i njeno zdra vlje smatraju posebnim područjem buduići da je ona: t,oliko različita, od m uškarca.Ne samo zbog dOJki, zbog mater lc�, zbog menstrui , nego ve� ! zbog čitavog .tela kOJe je stvoreno zbog dOJk I , zbog matrix, zbog menstrui.

. .

"Galen uvodi u <)vu problerriati ku novo Shvatanje. Afekciju takozvane �ist�r�je cleduk�Je on seksološki: ' slabo l učenje I I I r etenc I ja katamenije i naročito sperme �?zvijaj� dejstva otrovfl koja, kod žena vode st,anJlma Opl�anlIT�, u pnix hysterike. Ali i muškarCI zbog apstI llencIJe, nužno obolevaju od ' ovih qejstuva. otrova: ovo �e pokazuje u iznenadnoj smrti ili izbijanju du�evmh oboljenja. O histeriji kod muškarca medutIm

. ne

govori se.

Veliki zaokret u teoriji histerije odigrao se sa Paracelzusom. Njegovo prikazivanje histerije iden­tično je njegovom . shvatanju epi �epsije. Sl,ičnos� ovih dveju bolesti bilaje iskazana JO�' od antIke �.h je Paracelzusova novoplatonska Inter pretac I ja nova i svojevrsna. U raspravi "De mon-bIS amen-

39

tiu�" razmatr.a se epilepsija, "dani padavice". Dus�vne b<:lestl, kaže se već na početku, s jasnim razh�ov�nJem od sumanutosti , jesu polesti koje obuzImaJu naš um. Kao i sve druge telesne bolesti �me. pot,�če od pri�od,e, "obsessi", međutim, stoje u V�ZI s� đavolom I njegovom družinom", "ne ulaze Dl u Jedno razborito telo", . n iti i h kao obmanu !za��vaju veš!ice i veštičiji ascendenti, kao što je to m ace � phllosophia magn a objašnjeno. Ovo odluč�Juće odvaj anje koJe Paracelzus ovde p�euzlma ostalo je do danas nepri mećeno: na nJega .kod ��racelzusa nai laz imo i u kasnijim . nJe.gov�� splslma� u �oj ima se duševna oboljenja pOJavlJuJu .�

"okvl �u Jedne .hr išćansko-f ilozofijs I<e

antropologIje " (Pnmed. pnređ.)

Epilepsija je paroksizam: ona se shodno mik­ro�ds�ičkoj referencijalnosti nalazi U celokupnoj pnrodl, pa tako i u marvi "isto toliko nadolazi i paroksizmuje u formi i u obliku kao i kod čoveka" a i � �iljnom svetu gde paroksizam na primer ras­ceplJuJe drveće. sv� što irila života paroksizn1uje, samo, s �om razlIkom što postoje osećanje i neosecanje kreature. Uzrok je spiritus vitae bez kojeg ži vot n.ij� moguć . Od njega i od njegovih promen� pr�)lstlče 'caducus : kada spiritus vitae prome�1 s�oJu �ra�u di�position" , onda se , on p0 premestanjl) razJan; ovaj Je, dakle, brz na rC1zaran­j u memorije i urna, što valja razumeti k ao nadolaženje zemljotresa, koji potresa čitavo tlo, pa

40 ..

otuda ni bolest nIJe i sto što uzrok, kao kod zemljotresa.

Padavica obuzima um" irna !'pet polova", pet formi epilepsije, koju sv<}gda karakteriše ono i s hodište "zemljotresa". ' Epileps ija je rođena u majčinom telu, spasenje od bolesti , doduše postoji, i to u efektima, ali uzrok 'leži dublje. On je u telo �mešten još pređe, s, korenom.

Materica' je nebo i zemlja' u isto vreme jer čovek potiče iz makrokosmosa a jeste ffiikrokos­mos. Ovaj "mali svet" dobija on od materice koja zahvaljujući t()me što jeste nebo i zemlja stvara "mali svet" . , Bog je to tako uredio pošto je u jed­nom jednokratnom stvaralačkom činu stv{)rio Adama, koji je začet i rođen ,u makrokosmosu. Od tada, ubuduće iste materice , više nije stvorila matericu ni ti jednom detetu do ženi iz koje je rođen i Adam. Otuda u' "padavičarski m danima materice", kao i u epilepsiji , bolest i paroksizam na isti način određuje ono astra qva četiti elemeI).­ta, a u tom procesu, opet, leži ona zakonitost koja se ,vidi svugde u makrokosrničkoj obolelosti.

Matrix leži' u telu žene . .. jeste čovek, pa otuda n i ona ona nije ništ drugo do kao neki čovek. Otuda je i žena u jednoj koži obujmila dva sveta: zato ona mora više da pati i da boluje više

41 . ' /

\ , boles t i n ego mušk a ra c . S la bosti i pogi bao obeležavaju ženu u koju je Bog kao imitaciju svog stvaralačkog čina smestio matrix. Zbog njene n:a

,kro-mikro-kosmičke isprepleta nosti, parok­

sIzam spopada ženu dvojako, kao caducus i kao !'padavičarski dani , materice" .

"To znači da su ovde po prvi , put, u okviru istorijskomedicinskog shvatanja h isterije muška'rac i žena izloženi istim oboJ,.jenjima, a l i da ona jače pr�t� �en.i ne�.o muškarcu. <?vi mnovim učenjem o sustlfl1 h lstef1Je kao pa roksizma Inoj bolesti, koja o�gova.ra ep i leps ij i - �)pet po prvi p ut još od Hlpoknta, prelama se antička uterogena i l ibidoz­n a teorija h isterije, kao i Ga lenova se kso loška teQrija .Paracelzusova predsta va da da. "materica" zastupn i č ki preuii ma boža ns k i či n stvaranja čoveka, znači u isto vreme odbacivanja paroksiz­ma ka,o izra�a , jednog fenomena koj i pr i pada svekohkom životu, a o čoveku se kazuje nešto načel no što do danas n ije polju ljano" . (Primed. priređ.)

,

, �ifilis ("Francuska bolest") - Ova bolest je uslovljena seksualnim č inom. Venus je mati ovoj bolesti . Otuda zriajt� daova bolest i ven erični uticaj ne , uprlja nikoga ko se ne opusti , što znači: ko, se . �e up'usti u actionem sa pu nom im­aglnaclJom l požudnošć u . - Takvoj egza ltacij i

42

I lspalj ive pr i rode duguje a c tu s svor početa k i woje dejstvo .. A onda znajte da taj cuitus na obe "trane rađa novu bolest.

Budući da je s if i l is sa mo jedna o,d b(jiesti koja , svoje telQ traži u �rugi m bolestima, onda iz toga proizilazi da ima razl ičitih vrsta i sa izvesnim nejednaki m znac i ma. Jer l! osnovi inače treba znati da ni jedno telo ne prima fra'ncuske boginje osim ako je u njemu vrsta i sa i zvesn i m nejed­nakim znacima.ler u osnovi 'inače treba znati da ni jedno telo ne prima francuske boginje osim ako Jc II njemu vrsta materije pogodne za formiranje boginja . Od iste, u kol i ko se uprlja francuskim otrovom, ostaju francuske bog i nje . Zbog toga rrancu�ke bogi nj� uzimaju svoj corpus od druge neke boginjave tvari i isti obl i k i pri l iku, bolove < i slično.

Bole�ti od vere , - Ako zemlju snađe neka bolest i mi poverujemo da je 10 ispaštanje, osveta i l i kazna, onda to j jest tako. l mada je to u stvar i prirodno, ipak i h vera uč in i nepri rodnim, i učin i . i h takvim da n ikakva prirodna pomoć tu ne vredi . Mi nećemo tvrditi da postoje Svete bolesti, što je , prazna priča. Nama se ne dopada hrbljarija koja ne počiva na karakteristikama već samo na' veri .

43

-Manija - Ka� neki melanh{) l i k koji je po naravi bio pri rodan melanholik postane maniacu o nda rn ateriae rnan iaca k oja je sad rža n a u njegovoj prirodi , i ncendi ra staru njegovu ć ud i sta ro njegovo ponašanje ka ko bi i spolj' i o tu prirodu. Jer manija potpaljuje potajna ponašanja i svojstva koja ljudi skrivena nose u sebi .

P sih ij atrij ske nas ledne boles ti - T a k padavice nastaju u majč inoj utrobi gde p koren i otelotvoruju se u deci i sa njima rastu.

Rudarske bolesti - Kad k opač i ma topioničarima, rudarima i onima koji su u rudnicima - bilo u flotaciji i l i da rade sa srebra i l i zlata, sol i , sa stipsom i rudom

- i l i v i tr iolom, sa ' rudom Qlova" bakra, gvožđa i l i žive - obole pluća, kad izgube težinu, kad dobiju čir u stomaku, onda kažemo su dobi l i rudarsku bolest.

.

Kao primer navešću rudara koji' traži On se razboljev� tražeći rudu i rukujuć i njome Kad se razho,l i i lati se iste rude koju je kopao bi iz nje istopio srebro naći će on u onome što nje odlazi ono isto od čega se razboleo. Znajte je to zbog toga što vonj kojim odiše ruda u sebi iste vrste otrova koje izlazi iz srebra se top i . Kao primer n�ved irno da će nastu pit

44

brza, naprasna smrt unese li se a rsen i k u or­ganizam. Ne unese l i corpus i l i unese l i se njegov spiritus onda od sata -postaje godina, to jest ono �to se suprostancom postiže za deset sati za to �piritusu treba deset godina.

45

Terapija

. ) Optička terapija - Crpeći svoje nada hnuće

I z zapisa starih Egipća nč;t i G rka, Pa racelzus .je ' l'ksperimetntisao sa faz?ma optičke terapije. Pret­postavljao je da je moguće načiniti takve . lekove koji bi se u telo un(>§i l i preko oka i l i , u drugom "l učaju, preko uha. Covek koji sluša dobar savet može da popravi svoje zdra vlje , na čemu b i I rebalo da zah val i onome što je čuo, u kol i ko je " l edio' upu tstva . Ovde ta kođe spada tera pija m uzikom, rel igijskim ritualom, svetim pismima i l l lantrama. .

Kao jedna od terapija preko oka označava se . konstukti vno dejstvo vel i ke umetnosti i ži vot u ku ltivisanoj atmosferi, u kojoj harmonična okol ina dopri nosi osećanju zadovoljstva. Kao nešto više It:hničko možemo spomenuti verovanje Egipćana da svaki od 'osnovn i h simetričk ih geometr ijskih masiva ima terapeutsku moć ako se gleda u nj i l i ( ) njemu razmišlja . Simbol izam ovde vrši lekovitu ll1oć: forme, crteži, uređenja ' i obrasci hvataju i /,adržavaj u energ-ij u . Ovo ilije n i šta dr ugo do ponovno proširenje p itagorejske formule: ona će I I 1 U zauzvrat, p reko nejgovog čul nog opažaja , preneti jak u energiju kojom će uspostaviti svoje \ Ispravno stanje. I

/ 47

Grci su išli još dalje sa svoj im prepoznavan­jem terapeutske vrednosti igre, pozorišta i arhitek ..

' ture. Svi matematički n izovi, proporcije, she'me, boje, uređenja, tonovi mogu hiti e lementi vel ike

, kosmičke terapije, Vešt ina se sastoj i u jasnom , razl učivanju pravih tonova i l i formi j u njihovoj pri meni u određenim slučajevima. Takvo tra.ženje je beskrajno, al i teškoće koje podrazumeva mkako ne osporavaju njegovu stvarnost.

Transcendentna mađija - Parace l zus je posetio Konstantinpo\is, 'u kojem je od Arapa, č!ja i s t ra ž i va nja n i su b i l a u grožena teo l o š k im ogran ičenjima, stekao dohar uvid u transcen­dentnu mađiju . . Od nj i h je Paracelzus naučio o dejstvu raz l ič i t ih ' crteža', tonova i pokreta n a ljudski um. Zatim j e otkrio mogućnost neposred­nog transfera ps i h ič ke energ ije sa l ekara 'na pacijenta . N ije ovde reč o duševnom lečenju u o b i čajenom s m i sl u , već o neposred nom podst icanju odeđeni h fun kc ija usredsređiva nja d uševne energije, ona ko ka k o se svetlost us­redsređuje kroz. sočivo. Snagom volje j uma mogli se ba'r privremeno podsticati određene funkcije . Paracelzus je verovao da ' to n ije samo čista suges­tija i l i autosugestija, već urođena moć 'koja počiva u' čoveku i koja je dostupna l ekar u , . a l i n ije dovoljno izučena . On je, takođe, uočavao opasnost koja bi mogla da proizade iz ' pogrešne upotrebe t�kve moći , ' č ime bi se duševna mađija izrodi la u

duševno'

vračanje. Otuda je smatrao da ovakva 1 I 10Ć srne hit idostu pna isključ ivo najpreda nij im lekarima, onima koji su l išeni sebičnih i l i niskih , pobuda, istinsk im slugama Boga , i pri rode.

.

Astro-terapija - Dve zloćudne planete za koje se u to vreme znalo, Mars i Saturn, za koje ' I '.c takođe verovalo da stoje u vezi sa gvožđem i olovom, predstavlja le su polarnosti st imulac ije i kristal izaćije. Bilje, trave, mineral i i metal i kojima v lada Mars primenjivane su otuda u otklanjanju t egoba koj ima vl.ada Saturn vice versa. Na taj način je stvoren jedan zan im lj iv pojam terapije. Po lazeći od pretpostavke. da i zvesn i a spekt i planeta imaju udela u pojavljivanju .nekih telesnih holesti" jer orriogućuju sta nja koja odgovaraju nadiranju te bolesti , naši preci su nedvosmisleno verovali da treba pronaći odgovarajuće lekove.

Psihijatrija - Dok razmatramo pr i rodne bolesti kol i ko i koj im putem i zobl ičavaju naše ( ele, ne smerno smetnuti s uma bolesti koje nas l išavaju,razuma i oduzimaju nam ga; da objasnimo njihov početak i nji hovo poreklo spoznavajući na osnovu iskustva da one pro izi laze i izrastaju iz prirode. Makol i ko božiji zastupnici ove bolesti . pr i p isuju n'a še m dobu u Evrop i , bestelesnim �tvorenj ima i d ijaboličnim duhovima - u šta ml n ismo nauči l i da verujemo i <iržimo do njih .

49

I shrana

, Za životinje u vazduhu, II vodi, na zemlji najviše dobro jeste ono što im čini zadovoljstvo u njihovoj ishrani. Jer, one više ništa ne očekuju. , Zato za ribu najviše dobro ostaje voda, a za kravu, t rava, za ptice vazduh. Ali za čoveka nije tako. Jer, njegovo najviše dobro nije od ovoga sveta. On mora dalje, jer potiče , sa ove zemlje ,i od ovog života može da očekuje više nego životinje.

Prema tome: za stomak - ono što mu prija" to je njegovo najviše dobro. Ali to je samo za stomak, ali ne i za čoveka. Stomak, nije čovek. J jetra ima svoje zadovoljstvo. Ono što joj prija, to je njeno �ajviše dobro, ali zato ne i čovekovo. Ako oči, uši, Jezik itd. za nečim žude - to je njihovo najviše dobro. Ali zato nije čovek taj koji sebe kao l O može ppštovati, koji se time smatra. Zato čovek o no životinjsko u sebi t reba da drži i smatra životinjskim a ne čovekom. A ne da pusti da �tomak i oči vladaju, nego da ih pusti kč;lO životinjske ' udove., a čoveka takođe da pusti da jedno drugo štiti, dakle da čovek bude iznad" a životinjska vrsta pod čovekom. Jer nad čovekom nema, zapovesti, samo je ,njegova priroda zapovesti podvrgnuta. Njome on treba da vlada.

51 '

. 1

· " Sam čovek n ije p rost orga n i za m , jer U njegovom telu postoje kreature koje pripadaju brojnim carstvima prirode. U njemu se nalaze mineral i , biljni i životinjski organizmi, a ishrana svak9j od ovih grupa mora da obezbedi epergiju neophodnu za njen opstanak. ledinice ishrane su poput semena koje i ma različite slojeve oko s�JOg jezgra - energije. Zbog toga Paracelzus vel i da telo - energija semena hrani čovečije telo, duša - ener­gija semena hrani čovečiju dušu, a duh - energija semena hrani čovečije polje dU,ha - energije. Nes­motreno spravljanje hrane, koja u svojim prirod­nim formama zadovoljava sve razložne zahteve, na taj način može da poremeti ravnotežu njene h ran ljive vrednosti , hraneći jeda n deo tela , a zapostavljajući ' ishranu drugog.

Ishrana uključuje postupak održavanja tela kreatura , u kojem se Qna hrani telima drugih kreatura. Energija dobijena iz hrane, zapravo, nema nikakva posla sa varenjem supstance. Sva tela postoje zato što su središnje tačke energije. Isto to važi i za lekovita sredstva. Ona uspos­tavljaju polove koji crpe energiju odredene vrste1 saobrazno posebI).oj prirodi leka. Svi ' takvi lekovi deluju isključivo unutar polja, prikladnosti. Ako je dat u pogrešno vreme i pogrešnoj osobi , lek kojinagoveštava obradu oboljenja ne mora pos željeni ci lj . \

52

Paracelzus je takode osta-yio s�oje mišljenje ( ) pripremanju hrane. Ukazao je na opasnost od njenog pripremanja na način na koji se može . oštetiti ' i l i uništiti središnja energija. Zbog toga je n ače lno pro t iv onepr i roda va nja . h rane , prečišćavanja . proizvoda i upotrebe sporednih proizvoda ih kojih su uklonjena nji hova suštinska svojstva. Opteretiti telo pokvarenim supstancama znači dopustit i da uprkos svom obilju dode do pogrešne ishrane. Na drugoj strani, Paracelzus je pr ihvatao mogućnsot da se li h rani redu kuju proste supstance kako ' bi njene supsta nce mogle neposrednije da se asimi luju i kako bi što brže došlo do poboljšanja.

53

Učenje o lekovima

Arcanum (Unutrašnj a zaceliteljska snaga medikamenta) - Lek sani po sebi ne može niko­videti , jer je to nevidlj iva' stvar. Ali telo leka, ono v idljivo. 1 U "arcanumu" je sva vrl ina njeg�va, sa h i ljadostrukim poboljšanjem. - Nazi v arcanum posledica je okolnosti da ' je on samo ono što je I letelesno. Arcanu m poseduje moć da nas izmeni , mutira, renovira, rasta ur ira.

/ H em ij s ka pr ipre m a zace l i t e lj skog ,

sredstava - Budući da je pretpostavka utemeljena II arcanumu sve se nadovezuje na alhemiju kojom se spr�vljaju arcana I prave. Bolesti imaju posebn.e . arcall'a: one otuda i z i sku ju posebne pl"epara­liones.

Otrov i pravo doziranje - Onaj ko prezire otrov taj ne zna šta sve ima il otrovu. Jer arcanum koji se nalazi u otrovu jeste utoliko blagosloven' što mu otrov ništa ne oduzima niti mu škodi . Sve ,su stvari otrov i · ništa n:ije bez qtrova. Samo doza čini da neka stvar n ije otrov. - Ako uzmem odmah ono ; �to žel im onda uzi mam u pra v() ono u čemu se nalazi arcanum protiv one bolesti protiv koje' se borim. I zapamtite dalje kako postupam ' s · njim.

55

Odvajam �mo što nije arcanum od onoga što jeste arcanum l dajem mu odgovarajuću dozu.

Mineralna zaceliteljska sredstva - Antimon vqzda ima drugaciji processum. Leči l i se njiJpa odredena bo lest , on se onda vazda mora prepa!!r�,ti na odgovarajući način. Ništa temeljitije ne lecI ulcera et v,ulnera nego arsenicus.

Miner�lne lekovite kupke - Znajte odsad za terme . . . da su one resolviran minera l . I z toga proizilazi da su vrl ina, snaga i svojstvo minerala u potpunosti zastupljeni u vodi zbog toga što se ona poistovećuje sa onim istim metalom kroz . . protiče poprimajući njegovu vrstu i prirodu. meni, svaki lekar dobro je da shvati i zna vrstu i svoj�tvo takvih kupki . - Ima nekoliko kupki koje naročIto kod specifičnih bolesti, daju snagu i moć da se dotične odagnaju.

Hirurgija - Za lekara ' za unutrašnje bolesti se �?�e da sagledava uzrok bolesti ; a praksom se baVI mterventna medicina. Hirurgija je podeljenja napet delova: na rane koje se prave spolja; za ot­vorena oštećenja; za spoljne izrasl ine i ozldede; za francuske boginje i oduzetost sa svim nji hovim oštećenjima; za �poljne čireve.

S6

T.vrd i m da pr i roda te la kqje s e ()štet i poseduje sopstvenu snagu isceljenja isto kao neko mlado d:vo koje bude povređeno pa se opet isceli .,opstvemm balzamom. To ima i II čoveku, Dobro l Ipamti �a se kaže ka ko mumia zaceljuje rane: balzam Je liquor koji je raširen po čitavom telu, moćan u svim udovi m!!.

-

Je�an ?d najčudotvornij ih Pa race lzusovih l ek.ova Je n��gova . mumia

.e,

. supstanca koja je

n ajpre dobij ena l Z m u m l fl kovan ih ' osta ta ka � �gipćana. Pojam je, medutim, kasnije proširen na I zvesne . mat�rijale koji su služi l i kao energija -magnetI . Om su iz tela privlači l i razne toksine, k�o št� magnet p:ivlači �:,ožđe. Jednom prožeta Vi braCIjama bolestI , mUmlja može da se skloni sa sv�� mes�a i dove�e u dodir sa nekim organizmom kop, . ra?l očuvanja sopstvenog života , -može da pnml vItalne sile koje su štetne po čoveka . _ _

Antipatetičk� medicina - Pojam s impatije npeosredn� u�azuje na pojam antipatije. Ako se neke stvan pn vlače po sličnosti, druge mogu biti c.vrsto vezane po svojim razlikama i suprotnos­l Ima. Zbog oprečnih motiva čovek može zavisiti ne . . sam.0 od svojih neprijatelja, nego i od svojih pnjate!ja, kao što prvi mogu n.a njega uticati kao I drugl.

v Tera'peut��i go�(�reći, si�'

pati�a se sastoji II podrzavanju slicnog - I l l pthranjlyanja dobrog i

57

dometanja njemu sli�nog. Antipatetička medicina se bavi poništa vanjem negativne si le , njenim dovođenjem u ravnotežu sa nečim što je jednako suprotno njoj samoj.

Pošto je. otkrio da je bi lje i žbunje koje niste po razni moblasti ma , na promer na visok im planinama, i lf u krajevima u kojima je zemlja gusto protka.na metalima, na.topljeno posebnim kvalitetima; Patacelzus je s najvećom pažnjom oda brao lekovito bi lje k oje će veoma često upotrebljavati. Tako. je od iste biljke mogao da spravlja različite varijante brižljivo spremajući vreme i kraj u kojem je ubrana. Iako je zbog takve prakse bjo izvrgavan podsmesima, njegovi ' protiv­nici će ubrzo morati da priznaju .da je postigao iz-

. va nredne rezultate u s lučajevima u koj i ma . ortodoksni metodi nisu bili delotvorni.

Tragajući za neobičnim kkovima, Paracel­'zus je došao do mnogih otkrića, koja su bila daleko ,dp mišljenja njegovog vreme rifi. P rofesor i ma ri;ledicine je izložio jednu .ideju, koja je izazvala njihovo zgražava nje. On im je bez uvijanja rekao da· čovečiji izmet sadrži jake lekovite agense, i da bi tu oblast valjalo iscrpno istražiti . '

,

, I

Ako telesno zdravlje' ugrožavaju nedostaci, za koje je Paracelzus verovao da se mogu ukloniti

58

mađijskim sredstvima, otkuda to- da u ljudskom sklopu postoje takvi nedostaci? Za . ravnotežu i nedostatke mogu e pronaći mnogi uzroci, od kojih su neki unutrašnjih, a nezdrav okolni svet grupom spoljašnjih. Izložen neumernostima svoga života i opasnostima i neizvesnosti ma svoje ()koline, čovek je podložan mnogim povredama. panicelzus 'n ije verovao da je većina bolesti nasledna, ili da do oboljenja dolazi us led iz loženosti za raza ina. Stepen podložnosti različitim tegobama je određen neravnotežom i nedostatkom. Sklonost tegobama . č<?vek može da nasledi od svoih predaka, jer je i njegovo telo izvedeno od tela njegovih roditelja, ali ne može da nasledi energije koje nedostaju njemu samom.

. Dakle, ako roditelji imaju osnove da veruju da su 'skloni određenim tegobama, onda bi istom na svak i mogući način moral i da zašt i te svoju decu. Hrana i način ishrane mogaju , biti bogati onim elementima koji izgrađuju manjkove delova i poništavaju neravnotežu koja se može očekivati u datim uslovima. Takva briga bi jam'čila da dete uopšte neće patiti od slabosti od koje su patile pretl).odne generacije . Duševni stres se takođe ' može preneti pa se, otuda i napetosti neprekidno prenose ne nasleđem, već spajanjem. Ako se ne probije ovaj začaran i k r ug , n a petosti mogu ptorajati .pokoljenjima.

59

Paracelzus je ven)vao da postoji lek za svaku čovečiju bolest i bio je uveren da su sve stvari u

. prirodi na neki način korisne i dobre. Ono što je za jednoga meso, za dr ugoga je otrov. Svaka supstanca je po. sebi dobra ukoloko je ne izopači

, i ne naru$ i s u kob i zm eđu čovekovog uma i oseća nja . Otuda, ne trebfi LI ni štavati oo što je u čoveku nekorisno za njega samog, već treba naći pravu meru upotrebe svih stvari , jer . se na taj nač i n . od ržava ravnoteža pr i rode, što je opet najveći razlog i izvor naše zaštite. Obrasci energije su večni a energija u sebi sadrži čudesno bogatstvo hrane. Bolesti su neka vrsta entiteta i l i bića; one nisu Pl1ki nazivi i l i temperature, otvori na koži i l i potemećaji funkcija.

Znamo da su bogi (Ije naz i v za veo ma raši I:eno oboljenje - koje se ja vlja na raznim mes­t ima - i napada određeni uzrast. Jasno je da male boginje imaju mal u praktičhu korist za čoveka, ne uzimajući u obzir održavanje izvesnih sistemskih procesa koj i , s vremena na vreme, dopr i nose

. čovekovoj ekonomij i . Međutim, ne postoji način da saz na mo ka ko je male bogi nje k'ao bo l�st moguće ukloniti jednom za svagda .

Naš sadašnji progam . preporučuje da fl svim sličnim teškoćama pokušamo da stvorimo otpor­nost. Pa ipak, u prirodi , mora postoja·ti nešto više

60

I

Kto, ima potrebu za mal im boginjama,nekL obl ik života za koji b i ova čudna vrsta energije mogla i mati vel iku vrednost i korist. On to navodi samo kao ' primer, iako verovatno nedovolja n i odviše jednostavan. On zapravO žel i da kaže da čovečiji l im omogučuje ljudskom biću da postane uređivač prirode. ' Posvećen traženju istine, čovek može da nađe pravo i primereno mesto svakoj stvari i da dela tako što će te stvari da postavi na nj ihovo pravo mesto.

Paracelzus je na svome i manju u Hohenhaj­m u h vatao rosu na sta k l en i m ta pj i r i m a , skupljajući je pod razni m rasporedima nebeskih­tela, u ubeđenju da voda Ll sebi sadrži energiju tih planeta i njihovih spajanja . Ovu impregisanu rosu · davao je svojim pacijentima, a postignutim rezul ­tat i ma je b io v iše nego za dovolja n . Lako je posumnjati u valjanost njegove prakse. Pa� ipak ne treba je .odbacivati bez prtethodnog ispitivanja, jer je mogućno da je naišao na istinite pretpostavke. lmelu i kaćun, kao što je to b i lo i sa . roso�, smatrao je sakupljačima zvezdanih si la, jer žive od atmosfere. Stari Druidi su znal i za tajanstvenu moć i mele, koju su sakupljal i na posvećenim plat­nima, ne dopuštajući da ona dotlirne zem lju, jer bi joj zemlja izvukla njena atmosferička svojstva.

61 ;.

Gotovo na svak()m mestu u Corpusu može se jasno videti da je ovaj vel iki lekar proučayao narodna predanja i verovanja mnogi h iscel itdja koje je susretao. N ijedan način lečenja na koji bu m ukazali n ije odbac ivao pre nego što bi ispitao njegove osobine i analizovao teorijska objašnjenja njegovih svojstava . Tak vi m s istematski m preg­nućem uspeo je da da mnoge stvarne i ' vitalne priloge · farmakopej i . Dugo su mu se podsmevali zbog tobožnj ih l a kovernosti , a l i je poslednjih godina više nego branjen . Njegova težnja je bila da zdravlje povrati p r i rodni m sredstvim a , da oboleli , pošto se reše tegobe, ne bi potom morao da se oporavlja i od lečenja.

\ '

62 "

METAFIZIČKA MED ICINA

/.

63

, ,

/

Astroiogija i medicina

Nebegki svod n ije samo kosrničko nebo, već i telo koje je deo i l i sadržaj ljudskog tela . Nebesko lelo je telesni ekvivalent astrološkog neba. A pošto astrološka konstelac ija omogućuje postavljanje dijagnoze, ona tkode upućuje i na terapiju . U rom smislu može se reći da nebo sadrži i leko Ako poz­naje samo spoljašnje nebo, lekar ostaje astronom i astrolog; al i ukoliko upoz,na njegov položaj u čoveku, onda poznaje dva 'neba. Sada ta dva neba daju lekaru znanje o delu tela na koji gornja sfera i ma uticaja. Ovaj deo mora biti zdrav u lekaru kako bi bio u stanju da spozna Caudam Draconis u čoveku.

,

Iz spoljašnjeg ' uč imo da ' prepoznajemo un­utrašnje. Tako u čoveku postoji nebo kao i na nebeskom svodu, al i ne iz' jednog dela: postoje dva dela. Jer ruka koja je odvoji la svetlost od tame i ruka koja je stvorila nebo i zemlju, isto je učini la II mikrokozrnu, dole, uzevši odozgo i zatvorivši un­utar čovekove kože sve što nebo sadrži . Ko, dakle, može biti lekar ako ne poznaje spoljašnje nebo? Jer mi živimo u tom istom nebu i ono se prostire pred našim očima, dok se nebo u nama ne nalazi i spred naš ih oč iju , već i za nj i h, i zato ga ne

65

možemo videti . Jer, ko može da Niko.

. U , svakom ljudskom biću postoji naročito . nebo, celo i nep0deljeno. Jer u svakom začeto.m

detetu već postoji nebo. Položaj velikog neb� utIS­nut je ti dete prilikom njegovog rođenja . Covek ima svog Oca na nebu kao i u vazduhu,. on je dete koje je stvoreno i rođeno od vazudha I nebeskog svoga.

, Polovi j z()dijak takođe se nalaze u ljudskom telu. Neophodno je da lekar urne da prepozna. as-

. cendente, konjukcije, egzaltacije itd. plan�ta I da razume i poznaje sve konsta lacije. A ukolIkQ poz­naje te stvari spolja u Ocu, proizilazi da će ih poz­nati i u čoveku, iako je broj ljudi toliko velik ?3 će pronaći sklad dva neba u svakome, zdravlje, bolesti, početak i kraj, smrt. Jer nebo je č�:)Vek i čovek je nebo, i ,svi ljudi čine jedno nebo I nebo je, samo jedan čovek.

Čovek dakle nije rošđen od čoveka, jer prvi čovek n ije imao praoca , već je bio stvoren . Iz stvorene materije izrastao je limbus a iz l imbusa je stvoren čovek i čovek je trajanje l i m b usa . Nebeski otac homo maximumus, takođe može da ,

. se razboli , i to onemogućava lekaru da utvrdi , dijagnozu i prognozu ljudske bolesti . Nebo je svoj

'66

sopstveni lekar kao što je to pas za svoje rane. Ali covek nije . Stoga on mora da traži mesto svih bolesti i zdravlja u Ocu i da bude svestan da jedan organ pripada Marsu, jedan Veneri, jedan Mesecu i td. Lekar treba da ustanovi holest i zdravlje na osnovu , stanja u kome se nalazi o\ac, ili nebo.

Telo nije napadnuto neposredno i fiz ički , većna tanani način: otuđe'no je od svog normalnog funkcionalnog rasporeda kojim upravlja duhovni "upravitelj". archeus. Bolest i n i su corpor� pa otuda protiv duha valja upotrebiti duh . Bolest se, dakle, uzi ma kao proizvod uzaja mne prisnosti među duhovima. "Paracelzusovski duh odgovara siderainorh, astralnom telu , je r ga op.o uzdiže iznad ostalih stvorenja .· Bog ga je dao zvezdama a od njih čoveku" (Primed. pri ređ . )

,

S ve zaraze započinju u zvezda ma, posle slede zaraze u čoveku .To jest ukol iko se nebo . slaže,' zaraza se javlja u čoveku. Nebo ne ulazi u coveka - ne treba ' da pričamo takve gluposti - ali zvezde u čoveku, što . je uređen0 Božijom rukom, kopiraju ono štp je nebo započelo i ispoljilo � spol­jašnosti " i stoga se isto javlja i II čoveku . To Je kao kad sunce sija kroz staklo i kad mesec ša lje svetlost na zemlju; to ne povređuje čoveka kvareći njegovo telo i izazivajući bolesti . Jer zvezde ne ulaze u

67

I "

čoveka više nego što samo �unce siiazi na zem lju, i zraci zvezda ne daju čovyku ništa. '

U astromu se nalazi razlog zašto vam je nebo nenaklonjeno i nije u stanju da vam otkrije lek, tako da uopšte , ne možete da pomognete: nebo samo mora pomoći . I lek se stoga nalazi upravo na tom mesto to jest na nehu . Recite da maćuhica nije dobra za matericu, ili majoran za glavu: tak(� govori neznalica. Takve stvari se nalaze na Vene n

, , i na Mesecu, a ukoliko želite da one postignu žel­jeni učinak, morate imati povoljno n�bo i l i neće�e imati nikakvog efekta . Odatle potiče zabluda kOJa je preovl�dala u medicini: samo pijte lekove, pa ako deluju, dobro je. Svaki seoski momčić može

, da se u put i u taka v postu pak, n ije potreban nikakav Avicena il i Galen.

Razume se, dakle, da se lek mora , , u zvezdama kako bi bio nebeski .Jer gornje zvezde donose bolest i smrt, a takođe čine i dobro. Lekar mora da pr�pozna vrstu leka prema zvezdama j,er po�toji donja i, gornja astra. Lek je u vlasti zvezda i vođ� n- je i u pravljen porrioću njih . Ono što pr i prada mozgu upućeno je mozgu od Meseca; ono što pr ipada slezi ni u pućeno je s lez in i od Saturna ; što pr ipada srcu upućeno je srcu od Sunca. Snčno je i sa ljubavlju koja je upućena od

68

Venere, sa- jetrqm koja je upućena od Jupitera, kao štO je i žuč upravljen od Marsa itd.

f

Čovek se kaže Sveto pismo stvoreno " po obličju božanstva kao što je ,i ono: on je isto tako stvoren i na sliku i 'pril iku sveta . A a:k() se malo pažlji vije pogleda , videće se da obl ičje Božje, i ' prilika Božja nije ništa drugo nego duh, dok duša i telo predstavljaju svet (kosmos) iz koga su, uos­talom, i nastali . Oni mu u potpunosti odgovaraju: moguće je uspostaviti precizan odnos iZp1eđu sas,­tavnih delova ljudskog orga nizma i ustrojstva sveta . M ože se odredi t i koj im orga n i ma odgovaraju planete, pošto je očig,edno da planete i položaj zvezda imaju 'u kosmosu istu u logu kao i unutrašnji organi u ljudskom organizmu; kao što jedni kontro l išu i upravljaj u fu nkcionisanjem sveta, tako drugi upravljaju životom, razvojem, rastom, pa j samom smrću pojedinaca .

Valja prihvatiti ' činjenicu da u svi mtelirna, čak i u onim nepomični m, svim e1ementima, u stenJu , meta l ima itd . postoj i jedna nevidlj i va "duša" , �oja se izražava posredstvom materijalnog tela. Nema spoljašnjeg bez unutarnjeg, nema tela bez duše; al i isto takd nema rii duše bez tela, nema u nutrašnjeg bez spoljašnjeg. Poja m bestelesnog duha je ap�lirdan i stoga je nužno utelotvorenje.

69 , I

, ,

Alhemija i medicina

Alhemija i medicina čine dva vida prirodne mađije već u doba helenizma. Mag primenjUje načelo s impatije: slično svugde teži se da se , ne sjedin i sa s l ičn im. -Ovo načelo vod i poreklo i z p l a to n s ke saobrazn ost i i zmed u ar het i pa i , predstave, sveta magistralnih i "sofjčkih" modela i obrazaca, na .jednoj, i sveta empirijskih predmeta na drugoj strani . '

Jed na te h n i ka maga b i la je z a tvaranje pneume, demonske i li zvezda ne sile u kamenje ( dragi kamen, gamaheu) i l i prste n , i l i n e k u životinju. Tako j e mag, zatvrajući, vr1 ine u stanju da i h sjedini sa odgovarajući m sasta vni m delom vlastitog tela i time postigne konkretna dejstva u spoljašnjem svetu. U tome takođe leži i mantička moć pro�icanja. Ona proizi lazi iz prisnosti izmedu d u hova . "Sedište" madije, med u t i m , ne treba tražiti u magu, jer ono počiva u pri rodi, u kojoj je sve međusobno povezano kao nekim magičnim lancem i u kojoj je sve živo. Zadatak maga · je ,da se, prirodi prilagooi tako temeljno da se na nju može da utiče.

Raskri vajući sva materijalna bića i delanja kao proizvode duhovnih sila, on izvodi jedan od

71 '

osnovni h postu lata neopl a to nizma. , U stvar i , Parace lzus o vo i sc rpno obrađuje ' u svoj i m patologijskim spisima . Ono što je vidljivo kao patološka promena u organizmu jeste proizvod sadejstva između dva duha. Uostalom, čitav ži je samo jedan a lh�mijski proces; zar -se m i ne bavimo alhemijom kad pripremamao hranu? Zar nismo prirodni alhemičari kada se hranimo, i zar probava n ije čiri sličan proizvodnji - zlata? Zar ne živi u našem t'elu jedan prefi njeni alhemičar, koji vrši sve one postupke koje ta umetnost zahteva:

. fermentaciju, subl imaciju, transmutaciju i koji odstranjuje kagastričke otpatke:

, Paracelzus archeus naziva unutrašnj im al­hemičarem. Ono daje formu pojedinačnim bićima i upravlja vitalnim funkcijama - pre svega, varen­jem. Jer je varenje osnovna snaga pomoću koje

. tel o opšti sa spoljaš nj im svetom . Materijalna pripadnost spoljašnjem svetu preobraž<:lva se u sas­tavne delove individue sa f vlastitim osobinama, koje su specifične njemu i njegovoj vrsti . Njihovim uništavanjem i odbaci vanjem, to jest nji hovim vraćanjem u ne-specifično stanje, takođe upravlja archeus.

" , Paracelzus je u svojim spispima često koristio

alhemijske termine, a l i ne llvek na , uobičajen način. Izgleda da je njegovo tumačenje hermetičke

72 ·

hemije bi lo posebno, a l i i da nije obuhvatalo načelo tr�nsmuta�.ije . . Ovo doslovno znači ponovno stvaranje hemlJ sk l h supsta n c i , m i nera la i , e l�!llenata. U . s.vakom od nj i h javlja se prp�es . kOJIm se du�a, Ih unutrašnji život oslobađa prosti h delova �a b l postala čista sušt ina i na taJ način se usaglasIla sa drugim čistim suštinama.

Takva alhernijska lekovita sredstva su bi la naročito pogodna za preobražav�lnje čovekovog l1 nutra�njeg ž ivota . Jača l a su nj i ho v , duh i o mogu cav� l a pobed u svest i , nad mater ijo m . Par�c�lzus. Je.vtak.ođe ovar proces smatrao potpuno ' �aIJClll�, l hselll.� svake metafizičke spekulacije I lutal1Ja. On zaVISI od čovekovih otkrića suštinske p�i rode svak

ve sup�tance i načina da se omogući ,

nJeno ,usavrsavanJe. Svaka usavršena s UIpstanca pak, može se koristiti kao lekovi to sredstvo za ponovno uspostavlja nje harmonije ravnoteže napaćenih tela, srca i umova.

I

. _ Pa i proces duhovnog preporoda, n ije l i on I sto što i a lhemijski proces? Zar magisterium duh� ne pretvara prosto i nezgrapno telo u duhov­no, l ��ar naša duša ne prolazi kroz iste faze pret­varanJa , u� tečnost, očišćenja i preobražaja kao i materija, kao i čitav svet?

'

73

, Sasvim _je jasno da materiju valja prečistiti , , sublimirati, da zatim na nju treba delovati nekim

fermentom; nekim magisteriumom, tinkturom ali nije 'jasno otkud zagađenja i nečistoće. Jasno je da čovek mora umreti, da se mora pokajati (očistiti, pretvoriti se u tečnost, užariti s'e, da unutatnji oganj mora očistiti njegov greh) al i n ije jasno otkud taj 'greh, otkud potreba za pokajanjem i očišćenjem. ' '

/

.I

74

MedIcina i vera

Ako je nepoštovanje prirodnog zakona duhovno motivisano, ako je motivisano herojskom odlukom, ili ako je motiv posvećenosti Božijoj ,

službi, pojedinac če biti nagrađen unutrašnjom utehOni, ali ga ona ne mož.e izbaviti fizičkih pos­ledica zapostavljanja tela, zanemarivanja potreba ' i li življenja protivnog pravi l ima koja upravljaju raspodelom univerzalne energije. 'paracelzus je smatrao da je temelj no nače lo medic ine da obolelome pruži svako mogućno i raz umno sredstvo, bilo ono na učno i l i nena učno, čiD;1 bolest ugrozi ekonomiju tela , i tako osigura , i ubrza njego� oporavak

, '

Jedan od prvih čini laca obnavljanja zdravlja jeste nepokoleblj i va i jednostavna vera. Ve ra stvarno i vitalno pomaže zdravlju i isceljenje verom predstavlja� kao i svaki drugi oblik obrade, naučni metod. Iako to mnogi praktičari neće prih- ' vatiti, ono je po svojoj pri rodi' naučna činjenic�'; ' , inače ne bi bilo uspešno. Sa jačanjem unutraš,nJe " ',' odluke pacijent postaje prijemčiv , i počinje da se . nada, a umirujuće dejstvo takvog; držanja bolje je i ma1;1je opasno nego dejstvo koja i za zi vaju sredstva za smirenje i l i spavanje.

75

Vera ,pomaže paCijentu da savlada svoju oz­lojeđenost na tegobe il i uzroke koji su ih mogli izazvati . Uz pomoć prirodnog verovanja i prostog, iskrenog optimizma, obolel i se psihološki stavlja pod ,Pokroviteljstvo sila i energija koje su jače od njega samog. On teži da ih razume, prihvata ih kao i zasla nike boža nske nadrnisl i ; ako opusti napetost i strah , koje donosi, tegoba, može se oporaviti i bez lekova. Ako mu je, pak, potrebna obrada, može i stinski da sarađuje sa lekarom i tako dopusti da lečenje u rod i plodo . Prava dužnost u lečenju je da se nadvlada pacijentova dispozicija.

Moderna težnja medicine da se bavi pojedin­cem, a rte bolest ima. jeste p roširenje paracel­zusovskog shvatanja . Sta vljen i zmeđu lekara i bolesti, oboleli često dela kao prepreka vlastitom ozdravljenju. Ako je ciničan i ' ako kritikuje, ako sumnja i ti lekara i u lečenje, ili ako sebe vidi kao žrtvu nekakve teške nepravde, on neće reagovati kako valja, već će savete prihvatiti preko' volje ,i izmaći medicinskom nadzoru . posle otklanjanja prvih simptoma. Takvodržanje zatvara magnetno polje' tela i sprečava protok vitalnih energija od kojih zavisi ozdravljenje.

\.

Paracelzus na m, , dak le , na svoj nač i n i jezikom svoga vremena' o bješnjava da mnog.e

76

tegobe nastaj H zbog na petostI I da je svako sredstvo koje razrešuje \napet()st vajjana obrada. On tako naglašava isceOteljsku moć molitve, na koju takođe gleda kao na naučnu činjenicu. Molit­va je pozit ivan i ' objektivan i skaz u verenja i prirodno je povezana sa jakom i dovoljnom verom. U mol i tv i , reči i misl i uzvišenim osećanj ima podstiču um i osećanja i potpomažu uviđanje da je Bog veliki lekar. Ako se sam čovek iz bilo kog razloga razišao sa Svevišnj im, onda mora postići istihsko izmirenje. Ako se ono ostvari, mogućno je steći i viši\ stepen opuštanja . Ako je uveren u is­celiteljsku moć Božijeg milosrđa, vernik s nadom i žudnjom, motreći na svaki znak nebeske milosti , počinje da i ščekuje . Ovo je mnogo bolje nego dopustit i u m u da razmišlja o n egat ivn im, simptomima, ili da previše posmatra nadolaženje bolesti, ' što vodi potpunom gubljenju optimizma.

Dobre misli , dobre reči i dobra dela pomažu da se očuva zdravlje ili , ako je ono izgubljeno, da se povrati.' Shvatajući važnost čovekove duhovne prirode, Paracelzus jasno kazuje da će po volji prirode svako ljudsko biće jednoga dana postati sopstveni lekar. Naša zavisnost od drugih dolazi otuda što nam nedostaje mudrost i razume,{anje. Ako neko drugi može da dođe do tog saznanja, koje će ubrzati naše ozdravljenje, onda ga i sami možemo dosegnuti. Dok vraćanje zdravlja boles­n imazahteva vel iko isk ustvo i spec ijal izo vano

77

istraživanje, preventivna medicina je mnogo jed­nostavnija . I ako će uvek postojati potreba za naučnim rukovodđenjem, ona će biti izuzetak, a ne prayilo. Ucelovljavanjem svog života, konstruk-

. ' t ivnim i prirodnim postupcir:na, obična osoba će uživ:ati u dobrom zdravlju i više .nego što trenutno smatra mogućim.

, Dvojaka oboljenja spadaju u oVa oboljenja: to �U materijal na i spiritualna. Materijalna su ona

. ' ' koja su materijalnije dotaknuta nego prva tri ens. \ , Spiritualna su ona koja ne dmiču materijalno, već

spiritualno i idealno. 'Tel u duh nanosi bolesti : ovo se zbiva voljom od koje dolazi duh, pa je otuda o'v,aj čovečiji duh?vni s.vet dobar. i l i za�. lj�dski duh kao snaga kOJa potiče qd volje odvojen Je od besmrtnih duša, imaterija lan je, a l i se može m�terijalizovati .

To kako duh telu n�nosi bolest; zbiva se na \ dva načina: jedan ' neposrec;lno 'proizilazi kada .�

susretnu dva čoveka, dva duha; ovde puka egzIs­tencija jednog čoveka deluje na drugog. Ovde su duh i jednog i drugog nasleđuje čovekovom vol­jom. Drugi se, pak, zbiva tako što se kroz naše mnenje, naša čula i našu volju, �oji su zaje?llo

. . u

savršenstvu, u nama, zatvara Jedna savrse ll IJa volja , tako dakle što mi najpos le p��staje�o ! priželjkujemo i pokoravamo se volji da Jedm

78

drugim,a telesno naudimo. Ova zatvorena volja i ' naredbodavac jeste majka koja porađa duh.

� Ova savršena volja u stanju je, potom, da uz pomoć različitih medija, pa primer voštanog kipa, Izazove bolest. Volja i delenje ·su identični, pa zato ovde deluje ne vera već samo volja. Verom ne mogu dva čoveka da naude jedan drugome, već �amo delenjem. "Nevidlj ive bolesti" predstavljaju Jednu patologiju vvere, pokazuju kako vera čini telo bolesni m . Covek dopao u hybris koristi potenciju koja je u njemu da uz pomoć (lažne) vere izvrši dela koja Bog ljudima šalje samo iz' ­milosrđa; oni odbijaju 0vo milosrđe, dopadaju · u . gor�o.st i smatraju s�be same bogovima, a našoj ven Je potrebna sn;:tga i vlast, a ona vera nas , sakati i zlopati. Za prvo pojavlji vanje te boljke i granja� " izmišljene bolesti" , rođene iz afekta veruje se da je bolest, igra se smatra pokajanjem i stavlja , u Z<'lvisnost od Svetog Vida kao "duha vere" . ' . ,

79

\ -

/

, .

Metafizička praksa

Predočavajući da je osnovni cilj obrade da u pravom trenutku pravi deo , tela napaja ener­gijama, Paracelzus se, da bi postigao izlečenje, ne u steže da p r i men i mad ijska i s i m pa tet ička sredstva. SagI asno starim piscima, on je verovao u uspešnu pri menu metafizičke prakse, posebno ako se konzervativni metodi ne pokažu kao delot­vorni. Pripremio je grupu talismanskih sredst�va . za lečenje. Talisman je mad ijska formula i l i sim­bol, najčešće ispisana na hartiji ili pergamentu, i l i ugra vi ran na površini kak vog meta la i li dragog' kamena. Paracelzus je neobično cenio metalne lalismane, koji su veoma liči l i na svetačke medal­jone, za koje se još uvek veruje qa poseduju ' duhovnu moć.

Ovi lekoviti medaljoni su izlivani u raznim legurama i l i čistim meta l ima, kao što su zl�to, srebro, gvožde i bakar. Rad na njima se obavljao pod odr eden i m konju kcij ama j pol o žaj i ma plane�a, prema mese'čevim meri ama il i uz pose9ne ·eremonije osvećenja. Natpisi i poruke na njima

s u i zvedeni iz najsvetij ih izvora , uklj učujući i mađ ijske spise koji se pripisuju izraelskom kralju Solamonu.

81

, . \

Ne retko talismani su naročito oblikovani za određenog pacijenta; ali su uglavriom bili unapred p r ipremljeni , na način: na koji su se i leko vi spravljali međanjem recepata . Kada bi ustanovio da pacijent pati od određene bolesti, Paracelzus bi prepisoa jedan od ovih tal ismana, koji. je pacijent trebalo da nosi, obično na strani srca, da bi iz pr-ostora privukao energiju zvezda i usredsredio ih na obolelo mesto. Male količine magnetnih metala i drugih materijala su često ull()š(fne u organiZam k roz usta, ug lavnom u obl i KU praha koj i se r astvarao u vi n u . Naj novija i skustva , sa

. terapeutskim svojstvima meteorskog gvožđa i elik­. sira zla�a; kako izgleda" potvrđuju Paracelzu?oVo

shvatanje.

Materijalno telo je uništi vo: ono nestaje, ali duša, ili bar ljudska duša; ostaje; njpj je, dakle, potrebno telo; naravno, astra lno telo. Nasuprot tome jednom živom telu, ljudskom telu, više nije dovoljno da kao dinamičko središte ima dušu; ono uzim", duhovnog 'dvojnika; telesni duh. Materijal ­no telo se - u grobu raspada, a l i čak je i tpm fizičkom telu potrebno određeno vrerne pre nego što se njegovi elementi ponovo vrate u haos; . isto tako se telesni duh održava ,određeno vreme posle smrti, i 'sasvim je prirodno da taj duh, koji je na neki mičin bio motor (potčinjen duši) tel�? nflS­tavlja da 'funkcioniše još neko vreme po inerciji i da, shodno t�me, obilazi ona mesta na kojima '

82

živelO' �je�ovo ��lo! da prividno vrši sve one pok-rete kOJe Je vrslO l tokom života. .

. Sv� ko )� delova�je magično, a pre svega stvaralac�o l i t

, p�oduktlvno delovanje. Sl ika koju r?�a ,(prOlzvodl) I�aginatio izražava jednu težnju, SllO�Itl napon volje. Ona j mi smo jedno isto, i to što

� lzra,žayam? u nJoj jesmo mi sami . Slika je telo nase �Ish, ��ase želje, u njoj se sve one ovaploćuju.

Na �aJ naCIll trudne žene stvaraju i proizvode" ra�aJu, donose na svet decu u koju je njihova duša utIsnula z.�m,išljeni oblik . Imaginatio, u vreme �en�truacIJe

� l ?remenitosti, �ože da real izuje sve sto . zena pozeh, a u detetu Ima plastično tle , za

svoJa dela. Zato žen� može da ostvari "majstorska dela" koja muškarac nije u stanju da učini .

Njena sp'osobnos�. ostvarivanja imaginatio je takođe o�a�mJa, a SVOJI� afektivnim životom jače ne�<? muskarac v�zana Je za kosmičke sile. Im­agmlšu se maldeži, spoljašnje forme i ten deteta do def?rmacije dečjeg �ela .Time se objašnjava i ra��nJe . " nakaza" . Parace lzus irna još dva . obJasnJe?-Ja: to rađanje određuje uticaj zvezda, a takođe ; l . elementarni al i i n1iži d uhovi, koji se zaba vljaju praveći, razl ič i te "probe" . Ovim se t��ođe; obj a�nja vaju dobro poznat i s lučajevi shcnostI ��z .Ikakve rodbin�ke veze; isti organski proces kOJI, � astralnoj materiji duše, izražv� njene

83 J,

I želje i težnje, koristi telesnu amteriju da utisne zamišljeni oblik u podatnu materiju dečjeg tela.

(, U vi đajući da čqvečanstvo uopšte još n ije

dovoljno m,udro da' očuva i l i povrati zdra vlje , i sk ljučivo duhovnim sredstvi ma, Para.celzus je i zložio jednu od svojih napoznatij ih medicinski h teorija . U njoj veiL da, zahva ljujući beskrajnoj ljubavi Tvorca, u prirodi postoji uvek dostupan i nepsoredan lek za svaki nes�lad u ljudskom telu. Sve ,dok se ti' lekovi ne otkriju mora se nastaviti traganje i za sve fizičke tegobe pronaći lekovita sredstva koja ne razaraju pri rodu:

Lekar je sklon z"posta vijanju pr i rodn ih lekova, jer su ovi očigledni i l i odviše prosti . Kada bi .svoju intuitivnu' moć izgradio onol i ko koliko i s voje ana l i t i čk e sposobnost i , obrada b i b i l a uspešnija. AKo li svemu postoji energija koja je 'primerena svim potrebama, onda mora p()stbjati i jedna osnovna energija i l i životno načelo . To je tajanstvena " Krv Mesije" , prva božja životvorna moć . Svekol ika ' energija, dakle, u svim svojim oblicima u sušt ini je sveta , jer ni jedno ljudsko biće nikada ne može postat i njen gospodar. ; ledini

' nači n n a koji p ojed i n ac ,može pot pu no ,da učestvuje u si l i života jeste da ,nadzire samog sebe, a ne energiju.

84

.Prema Paracelzusovom učenju, bolest uvek dO��ZI od nepoštovanja božjih i l i prirodnih zakona

_ kOJI ,,8ovore. o, zdr�vlju. Njegova zapažanja, neop­

terecena pngovor�ma, vode zaključku da do gubit­ka zdravlja dolaZI , usled narušavanja neophodnog sklada.' zahvaljujući koje,m ljudsko biće učestvuje u ulllverzal nom načelu ž i vota . Sve dok je usklađeno, ono ne može oboleti naravno ako se . " lzuzm� povrede i nesreće. Oslobođenje od bolesti - �edlclDa - obuhvata izbavljenje, osvajanje zla kOJe čoveka napada u obl iku bolesnog semena i b?lesnog demona . , .Oninasrću na telo, raza raju ­njegovu organsku Jednostavnost i poveza nost i tako �n�se zarazu, . čime se. delovi prinuđuju na I

povlacenje u oblastl mrtve I mračne materije. - , ,

Shvatanje da je bolest metafizički ' 'entitet udalji lo j� �aracelzusa od lekara po pozivu. On sa�, međutIm, svoje verov';1nje brani izvanrednom · logIkom. Ako pod entitetom razumemo nešto što bi b i l o s l i čno , psi hološkom kom pl eksu , onda �oramp pri z na t i d a je o n neka vrsta ener­g izovanog ?rga � i z ma . Bo lest se razv ij a po uređenom nIZU SImptoma, na pada razne delove �ela; od

v k?jih neki , kao paraziti, preživljavaju tako

sto proZdlfU napadnuto meso. A čovek je nemoćan pre� zarazama ako ih ,ne zaustavi u početnoj fazi . VelIke zaraze, n ije zaustavljala i leči la lekarska veština. Oni su se sami sicrpljival i i nestajali onako kao su i dolazil i . '

85

Paracelzus je verovao da su neke od ,njih us­ledi te zbog promena atmosfere, konfigurqcije p laneta i š i r ih psi h ički h poremećaja , kakvi se j av ljaju u sl učaj u rab� , pa nike i 'fa nati zma . Negati vni i destruktivni stavovi i oećanja, zajed­nička mnogim ljudima, mogu da ' stvore veštačke organizme, ili da posluže polar-nostima pomoću koj ih nevidlj iva nad-svetska stvorenja mogu da prodru do pozornice Jjudskih događaja. Ova ideja na prvi pogled može izgledati fantastičnom, a l i neće zadugo zgražavati svet i njegovu sklonost naučnoj fantastici .

' 86

. I

LITERATORA

Alexa ndre Koyre, Myst iques , s pi ri tu el s, al­chimistes du XVI siecle allemand, Idees Gal­l imard, Paris, 1955

Ernest Kaiser, Paraceisus in Selbstzeugnissen und 6i1ddokumenten, Rohwo1 t Verlag , Ham­burg, 1969

f ParaceIZus, Gradac, 64-65 (Broj pri premio Zoran Gavrić)

/

Paracei sus, 'Werk und Wirkung Festgabe fur . Kurt Goldammer zum 60. Geburstag (Hrsg. von

Sepp D?m�mdl), Wien, 1 9 75

Hall Many Palm�r, Th� mystikal and medical Philosophy of Paraceisus, New York, 1964

Cal G ustav Jung, Psycbology and ' Alchemy, Prin­ceton UP, Princeton, 1 974

87

Kurst Sel igman n, Magic, Supernaturalism a nd Religion, Paladin Granada Publ ishing Ltd. Frog-more, ST. ALbans, 1975 ' '

Walter Page l , Paracei sus : An Introduction to , Philosphical Medicine in the Era of the Renais­

sance,Basel , New York, 1 958

/ .

88

SADRŽAJ

Predgovor priređivač� . . . . . . . . . . . . . 5

UVOD I •

Rođenje i smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 Muškarac i Žena . . . . . . . . . -. . . . . . . . 1 5 Pet entiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 9

OSNOVI MEDICINE

Stubovi medicine . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Lekarsko umeće . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Teorija o bolestima . : . . o o o o o o o o o o 29 Vrste bolesti o o o o o o o • o o o o o • o o • o o • , 33 TerapIja o • o o o o • • o • • o o o o o o o o o o o o o 47 Ishrana . . . o o o o • • o • o o o o o o ' o o o o o • o . 5 1 . Učenje o lekovima o o o , o o o o o • • o • o • • 55

· MET AFIZIČKA MEDICINA

Astrologija i medici na . . . . . . . o o o o o 65 Alhemija i medicina o o o o o o o o o o o o o • 7 1 Medicina i , vera o o o o o o o o o o o o o o o o o 75 Metafizička praksa . o o o o • o o o o o o o o o 81

. .

,- -, � . - . .$ - -=-x F -==-- .