Jedinstvoostrvo Bali, koje je jedino hindu ostrvo u celoj Indoneziji. Od Evropljana, krajem XIII veka, prvi je došao Marko Polo, koji je u putopisu Čuda sveta ili Milion, ostavio

I N D O N E Z I J A

2

| Gea

| av

gust

| 20

06

Marko Jelić

Indonezija (Indonesia), po mnogo čemu, jedinstvena je i neobična zemlja. Naj-južnija zemlja u Aziji. Naj-veći arhipelag na svetu, sa 17.508 ostrva, od kojih je

6.000 naseljeno. Preseca je ekva-tor. Podeljena je na tri časovne zone (+ 7 do + 9 GMT, srednje vreme po Griniču). Reč Indone-zija se sastoji od grčkih reči “in-dos” – indijski, i “nesos” – ostrvo.

Indonežanski arhipelag sastoji se od Veliko-sundskih (Sumatra, Borneo, Sulavesi, Java, Molučkih ostrva...) i Malo-sundskih ostr-va (Bali, Sumbaba, Flores, Komo-do...). Indonežani svoju zemlju

nazivaju Tanah Air, što znači: ze-mlja i voda.

Ukupna površina kopna je 741.100 mi2 ili 1.919.440 km2. Gra-niči se sa Australijom, Singapu-rom, Malezijom, Papua Novom Gvinejom i Istočnim Timorom. Ostrvo Kalimantan deli s Male-zijom, a Irijan Džaju s Papua No-vom Gvinejom.

Priroda Indonezija je ostrvska država, iz-među Australije i Azije, u sastavu Malajskog arhipelaga. Između in-donežanskih ostrva, nalaze se Ja-vansko, Banda i Sulavesko (Celeba-sko) more. Uglavnom je planinska

i vulkanska. Pripada užarenoj zo-ni Pacifika, jer je, geološki, veoma nestabilna, i ima više od 220 aktiv-nih vulkana. Najvažniji su Korinči na Sumatri, Rinđani na Lomboku, Semeru i Merapi na Javi, Agung na ostrvu Bali. Zemlja je veoma plod-na, zbog stalnih vulkanskih aktiv-nosti, moguće su i po četiri žetve pirinča godišnje.

Najveća planina je Džaja (ra-nije Punčuk Džaja), s vrhom Ma-oke, koji se nekada nazivao Su-karno, u provinciji Irijan Džaja (Papua), od 5.030 metara nad-morske visine. Najviši je vrh u južnom Pacifiku, i najviši ostrv-ski vrh na svetu. Klima je ekvato-

Jedinstvo različitosti

3

| Gea

| av

gust

| 20

06

rijalna-monsunska, što je od pre-sudnog uticaja na život.

Postoje samo dva godišnja do-ba – jesen i proleće. Srednja go-dišnja temperatura se kreće u rasponu 24-27°C, srednja godiš-nja količina padavina ima vred-nosti od 2.000 do 3.000 milime-tara, a u planinskim predelima i do 4.000 milimetara. Priroda In-donezije je veoma raznolika i ra-zlikuje se zavisno od ostrva.

IstorijaGeografski položaj indonežan-skog arhipelaga, imao je veliki uticaj na razvoj njegove istorije. Prostor Indonezije bio je naseljen, još od praistorijskih vremena. Po-znati holandski naučnik, Eugen Diboa (Eugene Dubois), našao je, 1891, u blizini reke Bengavin Solo, na Javi, najstarije fosilne ostatke čoveka (Pithecanthropus erectus), poznatijeg kao Javanski čovek ili

“uspravan čovek”. Migracijama iz Azije, ovaj arhipelag naseljavan je od najstarijih vremena, a Indone-žani i Malajci glavne su etničke grupe. Indonežani su naseljava-li unutrašnjost ostrva, bave-ći se lovom i zemljorad-njom.

Indusi, pod čijim su uticajem nastale prve države u Indoneziji, od VIII do XIV veka,

preneli su budističku i hindu re-ligiju na centralnu Javu.

Baveći se trgovinom, Arapi su osnovali nekoliko muslimanskih država, i doneli islam, s elemen-tima arabljanske kulture. Prvo su prodrli na ostrvo Sumatra, a za-

tim i na ceo arhipelag, osim na ostrvo Bali, koje je jedino hindu ostrvo u celoj Indoneziji.

Od Evropljana, krajem XIII veka, prvi je došao Marko Polo, koji je u putopisu Čuda sveta ili

Milion, ostavio dragocene zapise o bogatstvu ostrva.

Prvi kolonizatori bili su Portu-galci, ali su ih potisnuli Holanđani, i, doskoro, ostali su samo na istoč-nom delu ostrva Timor.

Holanđani koji su stvorili ko-lonijalno carstvo, nazivajući ga Istočna (holandska) Indija, 1619, osnovali su grad Bataviju, sada Džakartu – glavni grad Indone-zije. Oni su potpuno iscrpljiva-li prirodu i eksploatisali narod. U tu svrhu, na Javi, najbogatijem ostrvu, tokom XIX i XX veka, na-pravili su gustu saobraćajnu mre-žu i prvu modernu industriju naf-

te i metalurgije. Sve do polovine XX ve-ka Indonezija je bila po-litički nejedinstvena, ali, uprkos tome, niko, u starom ili srednjem

veku, nije mogao sa-svim da je pokori. Među-

tim, tada počinju prave orga-nizovane pobune i ustanci protiv holandskih kolonizatora. Indo-nežanski pokret postao je vrlo organizovan i veoma je ojačao. Nacionalna stranka Ahmeda Su-karna, posle dugih borbi, ne sa-mo s neprijateljem, već i s politič-kim neistomišljenicima, uspeva da organizuje nacionalno jedin-stvo. Planove o oslobađanju su im osujetile japanske okupacione

Vulkan Semeru na Javi

U Diliju, prestonici Istočnog Timora, 20. maja 2006, spuštanjem zasta-ve Ujedinjenih nacija, i podizanjem nove, nastala je jedna od najmlađih dr-žava na svetu – Demokratska Republika Istočni Timor. Sredinom ostrva, dužinom od dvesta osamdeset osam kilometara, ostrvo je podeljeno na indonežansko i istočnotimorsko. Pripada grupi malih sundskih ostrva (in-donežanski – Kepuanan Sunda Kejtil), površine 15.007 km2.

Posle javanske imperije, holandskih i portugalskih kolonizatora, indone-žanske snage su, 1974, intervenisale, i anektirale ga 1976, kada je formi-

rana provincija Istočni Timor. Tokom 24 godine, četvrtina stanovniš-tva ili 200.000 ljudi je izgubilo život, od strane Suhartovog režima.

Posle, 420 godina borbe, 20. maja 2002, Istočni Timor proglašen je kao 192. nezavisna država. U očuvanju mira, na Istočnom Ti-

moru, učestvuju vojnici Srbije i Crne Gore.

Istočni Timor

Ka-da bi se ni-

vo mora spustio za 50 metara, znatan deo indonežanskog ostrvlja, povezao bi

se sa azijskim ko-pnom

Ka-limantan

(Borneo) je tre-će ostrvo po ve-

ličini na sve-tu

4

| Gea

| av

gust

| 20

06

snage, koje su za vreme Drugog svetskog rata, okupirale zemlju. Međutim, Sukarno i general Hata (Hatta), dva dana posle kapitula-cije Japana, 17. avgusta 1945, done-li su deklaraciju, kojom je narod Indonezije dobio nezavisnost, s prvim predsednikom Ahmedom Sukarnom, liderom Nacionalne partije. Iako to nije bio kraj suko-ba sa Holandijom, pod pritiskom svetskog mnjenja, i velike diplo-matske borbe, najzad, 15. avgu-sta 1950, proglašena je Republi-ka Indonezija. Otada, promenilo se nekoliko predsednika Indone-zije. Prva žena predsednik, bila je dr Megavati Sukarnoputri, kćer-ka prvog predsednika Sukarna.

Prilikom obeležavanja šezdeset godina nezavisnosti, na jarbolu, ispred predsedničke palate Mer-deka, zavijorila se zastava Indo-nezije, koju je izvezla gospođa Sukarno (Ibu Soekarno), Mega-vatina majka. Ista ta zastava, ko-ja je lepršala i 17. avgusta 1945, na kući Ahmeda Sukarna, danas se čuva kao relikvija.

Poslednjih godina, Vlada i ru-kovodstvo Indonezije čine sve napore na sređivanju unutrašnjih ekonomskih problema, poboljša-nja životnog standarda, unapre-đenja životne sredine, ali i smiri-vanja tenzija između muslimana i nemuslimana. Danas ovu zemlju potresaju zemljotresi, cunamiji,

Krakatau Ostrvski vulkan Kraka-tau, koji se nalazi u sredi-štu Sundskog moreuza, iz-među Jave i Sumatre, 1883, upisan je u najstrašnije ka-tastrofe, koje su pogodile Zemlju. Eksplozija je bila ja-čine ekoliko hidrogenskih bombi, a izazvala je plimski talas, visok 36 metara, ko-ji je, na Javi i Sumatri, usmr-tio 36.000 ljudi. Erupcije su se čule u Australiji, Japanu i na Filipinima, a talasi su dospevali do zapadnih oba-la Amerike, i istočnih oba-la Afrike. Velika količina pe-pela prekrila je površinu od 800.000 km2. Vulkan je i da-lje aktivan.

Ostrvo Irijan Džaja zauzima 22% od ukupne površine, a stanovništvo ovog ostrva čine samo 1% ukupne populacije.

5

| Gea

| av

gust

| 20

06

epidemija ptičjeg gripa, kao i te-roristički napadi.

StanovništvoPrema podacima časopisa Nati-onal geographic, od marta 2003. godine, Indonezija ima 224,7 mi-liona stanovnika, dok prema po-dacima Microsoft Encarta-e pro-cenjeni broj stanovnika za 2004. iznosi 238,5 miliona. Time je, po oba izvora, a po bro-ju stanovnika, četvr-ta zemlja na svetu. Istovremeno, naj-mnogoljudnija je muslimanska ze-mlja na svetu – muslimani čine 87% nacije, dok hri-šćani čine 9%, hindu 2 %, budisti 1%, i ostali 1 %.

Indonezija ima 300 etničkih grupa. I pored postojanja mnoš-tva jezika, i još više dijalekata, na bilo kojem od 17.508 ostrva, svako ko govori Bahasa indonežanski jezik, sporazumeće se. Taj jezik, usvojen na Drugom kongresu in-donežanske omladine, 28. okto-bra 1928, kao standardni, i do da-nas jedini zvanični jezik, pripada zapadnoaustralijskoj grupi au-stronezijske porodice jezika.

Zvanični jezici, pored indone-žanskog su engleski, holandski, javanski, a govori se i drugim svetskim jezicima.

Pismeno je 84% stanovništva, a prosečan životni vek je 68 go-dina. Godišnji prihod, po glavi stanovnika, je 820US$ (2002) .

Indonežanin je etnonim s dva značenja – opšti naziv za stanov-ništvo Indonezije, čije je konsoli-

dovanje u jedinstven indonežan-ski etnos tek na početku.

Osnovno obrazovanje traje 9 godina. Đaci i studenti nose be-lu uniformu, s crvenom mara-mama.

PrivredaIndonežanski arhipelag bogat je rudnim bogatstvom. Indonezija

je pretežno agrarna, ali i ze-mlja bogata sirovina-

ma. Šezdesetih go-dina prošlog veka, Jugoslavija je bi-la veliki uvoznik indonežanske ro-be. Istovremeno,

u svim većim bro-dogradilištima pra-

vili su se brodovi za Indoneziju.

Posle nezavisnosti, privreda se razvijala, ali veliki problem bila je prehrana stanovništva. Jedan od strateških ciljeva u oblasti po-ljoprivrede, proizvodnja dovolj-no pirinča za prehranu stanov-ništva, ostvaren je 1984.

Danas, Indonezija je najve-ći proizvođač i izvoznik nafte na Dalekom Istoku. Značajan je proizvođač petroleuma, prirod-nog gasa, cementa, kalaja, bok-sita, mangana, joda, kaučuka, drvne građe, tekstila i kon-fekcije.

Posle Malezije, u izvozu kaučuka, Indo-nezija je druga u svetu.Elementi za izgradnju brodova, tankera, put-ničkih i izviđačkih brodo-va, glavni su proizvodi u izvozu zemlje. U Surabaji, Džakarti i još

nekim gradovima nalaze se bro-dogradilišta, jer je pomorski sa-

obraćaj veoma značajan za ko-munikaciju između više

hiljada ostrva. Indonezija je pozna-

ta po proizvodnji čaja, kafe, bibera, šećera, ta-

baka, palme, palminog ulja.

Nacionalni simboliU državi sa 300 etničkih grupa, sa više jezika, kultura, običaja, neprikosnoveno oružje za snaže-nje nacionalnog jedinstva je dr-žavna filozofija ili državna ide-ologija – Pancasila. To je skup načela, koja afirmišu princip je-dinstva u različitosti (“Bhinne-ka Tunggal Ika”), kojih se mora pridržavati svaki Indonežanin.

JavaPre oko pola mile-nijuma, iz malog ribarskog sela, Sun-đa Kelapa, nastao je grad Đaja Karta. No-vim nazivom, 1537, nazvao ga je sultan Bantana. Početkom XVII veka, holandski moreplov-ci doplovili su do obala Jave, po-tisli Arape, kolonizovali ostrvo, i grad preimenovali u Bataviju, koja, kasnije, postaje Džakarta

– glavni grad Indonežanskog ar-hipelaga.

Trgovački deo Džakarte – Pa-sar Baru, zadržao je arhitekturu iz vremena Holanđana. Na Trgu slobode – Merdeka trg – imućni holanski trgovci sagradili su im-pozantnu građevinu za svoje tr-govačke i ekonomske potrebe, a polovinom XIX veka, postala je službena rezidencijalna zgrada predsednika Indonezije.

U centru Trga slobode, nalazi se Nacionalni spomenik, u čast proglašenja nezavisnosti Indo-nezije. Na visini od 137 metara večna vatra gori u pozlaćenoj po-sudi, za koju je utrošeno trideset pet kilograma zlata. Toranj, izra-đen od italijanskog mermera, za-

vršen je 1961. U centralnom delu stuba je prostorija,

ukrašena sa 48 slika, kroz koju je ispriča-na istorija Indonezi-je, od praistorije do danas. Nedaleko od

Trga Merdeka nalazi se i kamena skulptura

narodnog junaka na ko-nju – Dipenegoru.

Po popisu iz 1999, na površini od 637,47 km2, Džakarta ima vi-še od 9,5 miliona stanovnika, i ima status specijalne teritorije.

Džakarta ima i svoj muzej Ta-man Mini Indonesia – Mini In-

Nacionalni spomenik posvećen nezavisnosti Indonezije u Džakarti (Java)

• PANCASILA1. Vera u jednog, i samo jednog, Boga.2. Pravda i civilizovana humanost.3. Jedinstvo Indonezije.4. Demokratija, vođena unutrašnjom mudrošću i promišljenošću među

predstavnicima.5. Socijalna pravda za čitav narod Indonezije.

• Državnigrb prikazuje zlatnog orla – mitološku pticu garudu, koja sim-bolizuje stvaralačku energiju, uzvišenost nacije. Ptica u svakom krilu ima po 17 pera, u repu 8, a na vratu 45, što simbolizuje datum proglašenja ne-zavisnosti Republike Indonezije, 17.08.1945. godine. Garuda je inače sim-bol drevne balinežanske mitologije, sastavni je deo indonežanske kultu-re. Istovremeno, “Garuda” je naziv nacionalne avio-kompanije.

• Narodnaskupština Indonezije sastoji se od 500 poslanika, a narod-na konsultativna skupština, koja zaseda svake pete godine, kada se bira predsednik države, ima hiljadu članova.

• Veliki udeo u vlasti imaju oružanesnage.

• Država, radi lakšeg funkcionisanja, podeljena je na 26pokrajina.

• Nacionalnahimna je Indonesia Raya (Velika Indonezija).

• Predsednici Indonezije bili su Sukarno (1945 – 1966), Suharto (1967 –1998), B. J. Habibi (1998 – 1999), Abdurahman Vahid (1999 – 2001), Mega-vati Sukarnoputri (2001 – 2004). Sadašnji predsednik je Viranto Bambang Judhojono.

Nacija

Ži-votinjski

svet pripada dvema zoogeografskim oblasti-

ma: indijskoj i australijskoj. A. R. Uoles je rekao da je In-donezija “Zemlja čovekoli-kih majmuna-oranguta-

na, gibona i rajskih ptica”

Na Javi, koja je

po veličini četvrto indonežansko ostrvo,

živi više od polovine sta-novništva Indonezije, te

je jedno od najgušće naseljenih ostrva

na svetu

In-donežan-

ska valuta je rupija, i sastoji

se od sto se-na

6

| Gea

| av

gust

| 20

06

donezija. Ideju je za gradnju dala je supruga predsednika Indone-zije, gospođa Suharto. Na pede-setak kilometara od Džakarte nalazi se grad Bogor, u kojem se nalazi velika bašta, s oko 5.000 orhideja, među kojima je i najve-ća na svetu.

Prvi sultanat na ovim prosto-rima, osnovan je u Džodžakar-ti, 1775, a danas, na Javi živi 85% muslimana. U centralnom de-lu ostrva nalazi se Kraton, sedi-šte svih sultanata, kraljevina – drevni prestoni grad.

Na dvadesetak kilometara od Džodžakarte, nalazi se jedan od najlepših hramova hindu religi-je – Prambanan. Sagrađen je pre jedanaest vekova. Ista sudbina zadesila ga je, kao i Borobudur

– otkriven je kad je prašuma ra-skrčena. Nacrt za obnovu donet je 1918, a polovinom XX veka ob-novljen je i otvoren za turiste.

Java je poznata i po tradicio-nalnoj nošnji batik. Postoji ne-koliko mesta gde se prave batici. Poznato mesto je Solo. Zahva-ljujući modnom kreatoru, Ivanu Tirti, javanski batik je bojama i

dizajnom osvojio modne piste od Pariza do Njujorka.

SumatraDrugo je po veličini ostrvo u ar-hipelagu, na kojem, po popisu iz

2000. godine, živi 43,3 miliona stanovnika. Na Sumatri, neobič-no su živopisane kuće plemena Batak, poznatog po svojoj dugoj tradiciji izvanrednih motiva ruč-ne izrade radinosti, filigranske rezbarije u drvetu, srebru i tkanju odela i haljina. Krovovi su oiviče-ni rogovima jelena, a borba bivola velika je zabava ostrvljana.

Na Zapadnoj Sumatri vlada poliandrija – žena može da ima i do četiri muža. Muževi žive u svojoj kući, a u dom žene dolaze po njenom pozivu.

Sumatra izvozi gumu, drvo, duvan, kafu, papriku. Značajna rudna bogatstva su nafta i ugalj. Oblast Aceh, u kojem žive mu-slimani, bori se za otcepljenje od Indone-zije. Država je oružanim snagama već

Prvi kontakti s moćnom, daleko civilizovanijom kulturom, potiču s početka naše ere. Prateći pomorske trgovačke puteve, dvorove indone-žanskih kraljevina (Šriviđaja, Sumatra, Središ-nja Java), posećivali su pojedinci iz viših staleža (kasti) i bogati trgovci, koji su doneli budizam i hinduizam.

Početkom IX veka, budistička dinastija Sailen-dra (čije su pripadnike nazivali “Gospodarima planina”) učvrstila je svoju vladavinu na veli-kom delu Jave, kada Borobudur počinje da po-prima svoj oblik – ovaj najveći budistički hram na svetu, građen je između 760. i 810. godine. To je važno svedočanstvo o kraljevima central-ne Jave, jer su se, ovde, pored religijskih, od-vijale i kraljevske ceremonije. Sastoji se od vi-še od milion kamenih blokova, a svaki je težak oko 90 kilograma. Kamenje je danošeno iz kori-ta obližnje reke, a zatim je obrađivano. Više sto-tina ljudi radilo je tokom trideset godina. Le-ži na kvadartnoj bazi, sa stranicom dužine 125 metara, u obliku je zarubljene kupe, visine oko 50 metara, na pet spratova. Na vrhu se uzdiže mala stupa. Građen je u stilu kasnog budizma, u modelu mandole – grupe geometrijskih obli-ka, koji označava sveti prostor.

Borobudur se može uporediti jedino s hramom u Nandagarahu, u severoistočnoj Indiji. Zido-vi terasa su ukrašeni sa 1.400 predstava isklesa-nih u kamenu, koje se sjedinjuju, u reljef dug šest kilometara. Ima 432 Budine statue i 72 re-šetkasta zvona, u kojima se, takođe, nalaze Bu-dine statue.

Borobudur – “Breg bogova” bio je napušten, niko ne zna zašto, i pojela ga je džungla. To-mas Stamford Rafles, koji je, na početku XVI-II veka, bio viceguverner ovog dela sveta, uka-zao je na istorijsku i kulturnu vrednost hrama, kojeg je, 1814. godine, pronašao holandski in-ženjer H. K. Kornelius, kada je trebalo je da, 200 ljudi, mesec i po dana, oslobode hram od vegetacije i vulkasnkog pepela. Tek je, 1983, zahvaljujući UNESKO-u i Vladi Republike In-donezije, završena rekonstrukcija spomeni-ka i odvodnih instalacija. Godišnje, milion ljudi poseti ovaj hram.

Borobudur – Java

Motivi tradicionalnog indonežanskog batika

Naj-veća indo-

nežanska farma krokodila nalazi se

u predgrađu Me-dana, na Suma-

tri

7

| Gea

| av

gust

| 20

06

nekoliko puta intervenisala da ih u tome spreči.

Decembra 2004, jugoistočnu Aziju pogodio je podvodni ze-mljotres, usled čega je nastao cu-nami. Najveće posledice te pri-rodne stihije imala je Indonezija. Severoistočni deo Sumatre i pro-vincija i grad Banda Aće, imali su nesagledive posledice – poginu-lo je više od 100 hiljada ljudi, na kućno lečenje pušteno više od 5 hiljada, nestalo je blizu 80 hilja-da, a bilo je 650 hiljada izbeglica. Katastrofu je pratila velika epidemija, nestašica vo-de, hrane, lekova. Iako je međunarodna zajed-nica uputila deo obeća-ne pomoći, mnogima,

kojima je bila potrebna, nikada nije stigla.

Prošle godine, vlada Indonezi-je je, za narednih nekoliko godi-na, napravila program za obnovu i izgradnju zemlje. Najveći do-natori su Japan, Austarilaja, Ne-mačka, Kanada, Kina, a značajnu pomoć uputila je Islamska zajed-nica Bosne.

Kalimantan (Borneo)Kalimantan je najveće ostrvo u Indoneziji. Na njemu se nalazi

nekoliko nacionalnih par-kova, od kojih je najpo-

znatije Gunung Palung. Ovaj nacionalni park, na kojem žive male ži-

votinje, karakterističan

Indonežanska umetnost pripada in-dijskoj kulturi, s elementima ara-bljanske kulture, koja se preko Su-matre, tokom XIV veka, proširila na Javu. Na Baliju se, do danas, održala hindu religija.

Tradicionalni indonežanski plesovi, i instrumenti gamelan (Gamelan Bali i Gamelan Jawa), instrumenti s ostr-va Sumatre – Telemplong i grupa instrumenata napravljena od bam-busa, gde svaki instrument pred-stavlja jednu notu – angklunk i tra-dicionalno slikarstvo, nacionalno su obeležje Indonezije. Svaki kraj ove zemlje ima svoj ples, svoju nošnju, svoje običaje i svoju tradiciju.

Danas u Indoneziji postoji nekoli-ko univerziteta, koji se bave prouča-vanjem tradicionalne muzike, ple-sa i slikarstva.

Mpu Tantular, znameniti književnik, koji u svom delu Pararaton, opisuje život indonežanskih kraljeva, smislio je lozinku – jedinstvo u različitosti.

Slikari Basuki Abdula i Afandi pozna-ti su u svetu, po svojim slikama, či-ja vrednost se procenjuju na milio-ne dolara.

Ministarstvo za obrazovanje Vlade Inonezije stipendira mlade iz prija-teljskih zemalja, koji su zaintereso-vani da u toku godine dana, koliko traje stipendija, na državnim uni-verzitetima širom Indonezije, pro-učavaju tradicionalni ples, muziku, slikarstvo, vajarstvo, fotografiju i in-donežanski jezik. Stipendija se zove Program Darmasiswa RI.

U Beogradu je, 17. avgusta 2004. go-dine, osnovano Društvo Srpsko-cr-nogorskog i indonežanskog prija-teljstva, koje za ima cilj širenje, inače tradicionalno dobrih, prijateljskih odnosa naših zemalja, a ambasada Republike Indonezije (Kedutaan Be-sar Republik Indonesia) u Beogradu, organizuje plesnu školu “Citra nu-santara”, kao i sviranje tradicionaln muzike gamelan.

Igračice tradicionalnog indonežanskog plesa

S leva na desno: ples sa Balija, Sumatre i Jave; demonstrator: Suzana Orlić

Kultura

Jedini preživeli praistorijski gušter – Varanus komodoensis – pripada redu veli-kih guštera (Varanider), koji živi na Komodo ostrvu, doveden je do ivice istre-bljenja, i zato je sada zaštićen. Može da naraste do tri metra dužine, da bude težak do 140 kg, i da živi do 100 godina. Kopa jazbinu duboku i do 9 metara. Uglavnom je strvinar, ali kad odrastu, mogu da jedu i manje jedinke iste vr-ste. Trči brzo i, ponekad, napada ljude. Danas predstavlja turističku atrakciju.

Komodo gušter

Ka-limantan

je ostrvo na ko-jem se kaniba-lizam najduže

zadržao

8

| Gea

| av

gust

| 20

06

je po neverovatno veli-kom broju vrsta ža-ba, raznih oblika i boja. Na Istočnom Kalimantanu, veo-ma visoko iznad ze-mlje, radi odbrane od gmizavaca i drugih divljih životinja, živi ple-me Dajak. U njihovoj blizini na-lazi se rezervat – bašta sa oko pet hiljada akri orhideja, među koji-ma je jedinstvena svetu, crna or-hideja.

Orangutan je najčešći stanovnik kalimantan-skih džungli. Zajedno s tigrom i nekim dru-gim životinjama, ovaj dobroćudni majmun

je pod međunarodnom zaštitom primata.

BaliOstrvo Bali, koje se nalazi izme-đu Jave i Lomboka, na kojem živi četiri miliona stanovnika, povr-šine je 5.620 km2. Hindu religi-

ju je prihvatilo 94%, dok musli-mani čine 5%, jer Arapi nikada nisu mogli da pređu koralne ba-rijere oko ostrva. Glavni grad je Denpasar. Jedno je od najpozna-tih turističkih mesta na svetu, i stecišta evropskih i američkih turista.

Klima je tropska, pogodna to-kom cele godine. Temperatura je između 28 i 30°C. Kišni peri-od je od oktobra do aprila, a suš-ni od maja do septembra. Većina stanovnika govori engleski jezik.

Prvi Evropljanin, koji je zabeležio dragocene podatke iz uspona Indo-nezije je Marko Polo (XIII vek).

Bilo je i drugih muškaraca koji su pi-sali o Indoneziji. Među njima je i naš publicista Branko Savić. Ali, svaka-ko, kuriozitet je što su o njoj pisale i žene-istraživači, odnosno putopis-ci. Elen Čerčil Sempl, prva američ-ka uticajna žena-geograf, s nekoli-ko svojih prijatelja, 1911, otputovala je u Aziju, posetivši, pored Kine, Fili-pina, Japana, Indije, i Indoneziju, za-hvaljujući čemu je došla do velikog broja kvalitetnih podataka za članke i prezentacije.

Veliki istraživač Ida Fajfer, Austrijan-ka, koja je dvaput obišla ceo svet, 1851, posle plovidbe od Londona do Kejptauna, nastavila je da putu-je do Singapura i Bornea. Na Bor-neu je provela šest meseci, istražu-jući nepregledne džungle. Posetila je pleme Dajak, koje je bilo poznato po ritualima – lova na glave. Iznena-đujuće, ovo divlje pleme prema njoj nije bilo neprijateljski raspoloženo, i svidelo joj se. U početku, bila je do-sta uplašena, ali je ubrzo shvatila da ni Evropljani nisu ništa bolji: “Vole-la sam da provedem duže vreme među slobodnim plemenom Da-jak, kao što sam ih našla bez iskre-nosti, dobre volje i skromnosti u nji-hovom ponašanju. Trebalo je da im se naklonim, u tom ponašanju koje su pokazali, iznad svih rasa koje sam upoznala”.

Njeno sledeće odredište, bilo je ostrvo Sumatra. Ponovo, ne slušaju-ći svoje evropske savetnike, otišla je da poseti plemena Batak, znajući da ima kanibala. Međutim, oni su ceni-li njenu radoznalost, i pustili je da se slobodno kreće kroz njihovu zajed-nicu. A na njihovu šalu da žele da je pojedu, uzvratila je da to ne bi bilo dobro, jer je stara i žilava.

Bila je prva koja je pisala o pleme-nu Batak.

Od naših žena, koje je privlačila ma-gija Indonezije, i koje su o njoj pisa-le, nezaobilazne su novinarka Jelena Novaković i publicista Marija Savin.

Putopisci

Indonežani imaju dugu tradiciju igranja domina, koju nazivaju ga-ple. Takođe, u vrhu svetske rang li-ste su u takmičenjima u stonom te-nisu i badmintonu. Fudbal, košarka i odbojka veoma su popularni, ia-ko u tim disciplinama nemaju dobre predstavnike svetskoj konkurenciji.

Na letnjim Olimpijskim igrama u Ati-ni, Taufik Hidajat, jedini je indone-žanski sporitsta koji je osvoji zlatnu medalju u atletici.

Sport

Ženka sumatranskog orangutana sa mladunčetom

Kalimantan postaje tražena turistička destinacija

Na Kaliman-

tanu raste i je-dinstvena crna or-hideja (Cologenia

Pandurata), koja cveta u aprilu

Šumama je prekriven 22%, a ne-obrađena priroda čini 8%.

Pirinač je osnovna hrana. Ni-jedan Indonežanin ne ne ostaje bez rezervi od desetak kilogra-ma pirinča. Na Baliju raste neko-liko vrsta ove žitarice, od kojih se crveni koristi za ishranu dece, crni za proizvodnju vina i rakije, a beli za hleb i kolače. Znanje o gajenju pririnča pretpostavlja se da potiče sa severnog dela Asa-ma i Bramaputre, doline na seve-roistoku Indije ili iz Burme. Tri su godišnje žetve piranča.

Između stabala kokosa, mo-že se naći i najromantičnije vo-će Indonezije, afrodizijak pešn-voće strasti, slično kajsiji. Voće avokado ili durijan veoma se ko-risti. A tu su i dvadeset vrsta, jed-nogodišnjeg voća, banana.

Na ovom, najmanje naselje-nom ostrvu indonežanskog ar-hipelaga, na 3.000 m nadmor-ske visine, nalazi se najsnažniji vulkan Gugung Agung (pupak sveta). Šezdesetih godina XX veka, u erupciji, stradalo je više od dve hiljade ljudi, kojom pri-likom je uništeno 250 hi-ljada domova. Oni ko-ji prežive, nastanjuju se na novim mestima i kažu “ako sudbina ne mimoilazi cvet, i kamen, neće ni ljud-ski život”.

U podnožju vulkana, u X veku, sagrađen je hram Besakih

– majka svih hramova Balija, sa-građen od vulkanskog kamenja i

crvene opeke. Ukrašen je boga-tim reljefima isklesanim u ka-menu, koji predstavljaju čudo-

višta iz mitologije, zmajeve, demone, između, re-

ljefno prikazane, pra-šumske flore.

Hram Kehen, naj-svetiji hram sela Ban-

gli, sagrađen je u XI-II veku, od sivog i crnog

vulkanskog kamenja, i po-svećen trimutriji – svetom troj-stvu: bogovima Brami, Višni i Šivi. Hram, koji je razorio vul-

kan Batur, ponovo je obnovljen za svetkovine. Na obali Indij-skog okeana, Balinežani su po-digli Tanah Lot – “Hram izlaze-ćeg sunca”. Na površini od samo 5,5 hiljada km2, izgradili su više od 10 hiljada hramova.

Tradicionalni spevovi Ra-majana i Mahabharata osnovni su motivi tradicionalnog baline-žanskog plesa, koji simbolizuju borbu dobra i zla.

Gotovo svako balinežansko selo ima i svoj gamelan orke-star, koji predstavlja deo svakod-

nevnog života. Muzičari gamela-na prate berbu pirinča, venčanja, prijeme.

Centar za izradu batika nala-zi se u mestu Batuan. Ovde se is-ključivo ručno izrađuje batik od svile i voska, za razliku od Jave, Džodžakarte i Madure, gde po-stoje fabrike za industrijsku pro-izvodnju batika.

Mnogi filmski i televizijski stvaraoci, umetnici, putopisci su za Bali kazali da je “poslednji raj na zemlji” i “jutro sveta”. A le-genda kaže da je tu “Sunce sa-gradilo svoj Dom ljubavi”.

9

| Gea

| ap

ril |

2006

Podvodni i ostrvski biljni svet Irijan Džaje

Hram Ulan Danu na jezeru Bratan – Bali

U šumama Sumatre, otkriven je naveći cvet na svetu Rafflesia Arnoldi, čiji prečnik dostiže do 915 cm. On je tokom evolucije, odbacio koren, stablo i list, a ostao je samo cvet

Ve-oma je ra-

sprostranjena, i veoma dobro uspe-

va ananas, biljka američkog po-

rekla