Opštine i gradovi Usvojen Akcioni plan izveštavaju o AP za … · 2017. 7. 25. · mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji Usvojen Akcioni plan za socijalno uključivanje

mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Usvojen Akcioni plan za socijalno uključivanje Roma

i Romkinja

Minority News37Opštine i gradoviizveštavaju o AP

za manjine

Mladi glumci iz RuskogKrstura gostovali

u Slovačkoj

Održan okrugli sto na temu„Informisanje na

bugarskom jeziku“

jun 2017

ANA HRĆAN LESKOVAC:Očuvanje i razvoj kulture

kao prioritet

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

Manjinsko informisanje kao sporedna stvar?

Informisanje na maternjem jeziku jedno je od osnovnih ljudskihprava na koje stalno ukazuju ne samo pripadnici manjina već i dr-žavni zvaničnici.Ono ne mora isključivo da podrazumeva i postojanje manjinskogmedija. Manjine se na svom jeziku mogu informisati i preko javnogservisa. Mogućnost za to postoji na oba naša servisa, RTS i RTV, aline i za sve manjine. Dok Radio-televizija Vojvodine na svom Drugomprogramu emituje sadržaje na 13 jezika, na Radio-televiziji Srbijeje situacija malo drugačija.Skoro nakon godinu dana od otvaranja Poglavlja 23 i više od godinudana od usvajanja Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnihmanjina možemo sagledati koje aktivnosti su ostvarene po pitanjuinformisanja i medija na manjinskim jezicima.Jedna od aktivnosti se odnosi i na povećanje količine sadržaja najezicima nacionalnih manjina na javnom servisu (radiju i televiziji)RTS. Ova aktivnost bi trebalo da se realizuje kroz osnivanje redakcijeza programe na jezicima nacionalnih manjina. U trenutku pisanjaovih redova takva redakcija nije još bila oformljena, a nije ni po-stojala ni najmanja indikacija da će se tako nešto u skorije vreme idesiti. Podsetimo se da je ukomponovanje programa na manjinskimjezicima propisano i Zakonom o javnim medijskim servisima. Kao što smo na početku naznačili neke manjine imaju svoje medijeili programe na svom jeziku, a nekima nije omogućen ni minut ilijedna stranica na maternjem jeziku. U takvoj situaciji je vlaška ma-njina, koja nema ni jedan medij na svom jeziku. Neki mediji infor-mišu o Vlasima, ali ne postoji i medijski sadržaj na vlaškom. Unešto boljoj, ali ne dobroj situaciji, je npr. albanska manjina kojaima samo online medije, ali koje država ne podržava ni na kojinačin. Stalno finansiranje nije omogućeno ni medijima na bošnja-čkom jeziku. Problematično je i informisanje na bugarskom jeziku…Spisak problema se ovde ne završava, međutim ne moramo previšeanalizirati da bismo zaključili da država ne obezbeđuje jednak tret-man za sve manjine. Pitanje je kako će se to odnositi na naš put kaEvropskoj uniji.

Opštine i gradovi izveštavaju o AP za manjinePo prvi put su u proces izveštavanjauključene jedinice lokalne samoupravei saveti za međunacionalne odnose.Upitnici su poslati na 76 adresa lokalnesamouprave i 53 saveta za međunacio-nalne odnose. Informacije o aktivno-stima je dostavilo 16 lokalnih samou-prava i 6 saveta za međunacionalneodnose, zaključila je Suzana Paunovićna sastanku povodom predstavljanjaTrećeg izveštaja o sprovođenju Akcionogplana za ostvarivanje prava nacionalnihmanjina za prvi kvartal 2017. godine.

U niškom Medija centru 1. juna je, uorganizaciji Foruma za etničke odnosei uz podršku Ministarstva spoljnih po-slova Republike Bugarske i AmbasadeRepublike Bugarske u Beogradu, odr-žan Okrugli sto na temu „PridruživanjeEU i unapređenje manjinske politike imeđuetničkih odnosa u Srbiji“.

IZDVAJAMO UVODNIK 37

Pridruživanje EU i unapređenje manjinskepolitike i međuetničkih

odnosa u Srbiji

Usvojen Akcioni plan za socijalno uključivanje

Roma i RomkinjaVlada Republike Srbije je na sedniciodržanoj 07. juna 2017. godine usvojilaAkcioni plan za primenu Strategije zasocijalno uključivanje Roma i Romkinjau Republici Srbiji. Akcioni plan je usvo-jen za period od 2017. do 2018. go-dine. Ovim dokumentom primeniće semere koje su definisane Strategijom itime će se stvoriti uslovi za pun pristupostvarivanju ljudskih prava lica romskenacionalnosti.

Susret ispod lipaU subotu, 17. juna, u Slovačkom kultur-nom centru „Pavel Jozef Šafarik“ u No-vom Sadu, održan je 46. Susret ispod lipa– tradicionalni susret mladih pisaca i sli-kara, koji svoje radove objavljuju u o -mladinskom časopisu „Vzlet“.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

[email protected] mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Iako smo na polovini tekuće godine,možemo se osvrnuti i na godinu iza naskoju ste celu proveli kao direktorka Za-voda vojvođanskih Slovaka. Kako bisteokarakterisali prošlogodišnji rad Za-voda?

– Mogu reći da je prošla godina bila re-lativno uspešna. To ne znači da nisamzadovoljna, ali možda je moglo da seuradi i više i bolje. Širok spektar aktiv-

nosti koje smo obuhvatili planom i pro-gramom u većini smo i realizovali. Nadelatnost Zavoda je uticalo i to da su2015. godine bile promene po pitanjudirektora ustanove, tako da smo uzimaliu obzir i to da dovršimo projekte koji suzapočeti za vreme mandata bivše direk-torke.

Sigurno niste izostavili projekte za kojemožemo reći da već imaju tradiciju…

avod za kulturu vojvođanskih Slovaka osnovan je 2008. godine od strane Skupštine AP Vojvodine iNacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. Učiniti prepoznatljivom tradicionalnu i savremenukulturu bio je cilj koji je Zavod za kulturu Slovaka odredio na samom početku delovanja. Narealizaciji ovog plana od 2015. godine radi Ana Hrćan Leskovac, sadašnja direktorka Zavoda. Kako

nam je rekla, Zavod se bavi promovisanjem, podsticanjem, čuvanjem, razvijanjem i organizovanjem kulture,nauke i jezika slovačke nacionalne zajednice u AP Vojvodini, vrhunskog stvaralaštva slovačke nacionalne za-jednice u AP Vojvodine, multikulturalnosti i interkulturalnosti na području Vojvodine, saradnje sa ustanovamai organizacijama kulture, nauke i umetnosti u Republici Srbiji, amaterizma slovačke nacionalne zajednice uAP Vojvodini, zatim stručnim usavršavanjem i obrazovanjem, organizovanjem seminara, radionica i kampova,razvijanjem turizma u kulturi, informaciono-dokumentacionom delatnošću u oblasti kulture i umetnosti i sl.

Z

Vizija Zavoda je da tradicionalna i nova umetnost i kultura vojvođanskih Slovaka

bude prepoznatljiva u najširim okvirima.

NAŠ INTERVJU: ANA HRĆAN LESKOVAC, DIREKTORKA ZAVODA ZA KULTURU VOJVOĐANSKIH SLOVAKA

Očuvanje i razvoj kulture kao prioritet

4 Minority News

– Da, organizovali smo tradicionalne ak-cije kao što su Muzikološka konferencija,foto-konkurs, izašao je godišnjak Maják(srp. Svetionik, prim. aut.)… Moram danapomenem da se prošle godine nafoto-konkurs prijavilo najviše učesnika.Iz 12 naših sredina smo imali 20 uče-snika koji su poslali više od 200 fotogra-

fija. Takođe smo obogatili našu biblio-teku, koja sad ima preko 3.000 naslova.Već nekoliko godina se u Zavodu orga-nizuju svakakvi kursevi i edukacije. Pro-šle i ove godine smo se orijentisali naprotokolarno ponašanje. Imali smo pre-davača iz Slovačke republike i mogu rećida su ovi kursevi bili jako posećeni. Raz-mišljamo i da izdamo brošuru na ovutemu.

Prošle godine je slovačka manjina u Sr-biji obeležila 150 godina slovačkog po-zorišta na ovim prostorima. U proslavuovog jubileja je bio uključen i Zavod.

– Da, mi smo doprineli dokumentarnomizložbom „150 godina pozorišta u Pe-trovcu“, autora Vladimira Valenćika, a usaradnji sa Pozorišnim zavodom iz Bra-tislave smo organizovali izložbu „Svetkostima Marije Havran“. Da pojasnim či-taocima, Marija Havran je studirala naAkademiji likovnih i primenjenih umet-nosti u Beogradu i na Akademiji umet-nosti u Bratislavi, na smeru scenografijai kostimografija. Godine 2002. na ovutemu odbranila je i doktorsku diserta-ciju, a danas sarađuje sa mnogim istak-nutim rediteljima u Slovačkoj, ali i ino-stranim pozorištima. Moram danapomenem da smo proslavi jubilejadoprineli i finansijski, odnosno pomoglismo izdanje knjige 150 godina pozorišta

u Petrovcu, autora Dušana Bajina i Vla-dimira Valenćika.

Možemo reći da imate dosta aktivnosti.Da li možete da istaknete neku kao naj-značajniju?

– Ne bih se usudila da ističem neke odnaših aktivnosti, jer na sve što smo

uspeli da realizujemo, uz umanjen bu-džet iz AP Vojvodine, sam jako ponosna.

Govorili smo o aktivnostima koje suveć ustaljene. Da li pripremate i nekenove sadržaje?

– Smatram da je u Zavodu bilo pružanomalo mesta najmlađim pripadnicimanaše manjine. Osim druženja uoči Bo-žića, koje se organizuje svake godine,nismo imali nikakve druge akcije. Raz-mišljam o tome da počnemo da npr. or-

ganizujemo seminare iz pozorišne sfere,a možda ćemo ih ujedno i inspirisati dase kasnije ozbiljnije bave pozorištem.Stavićemo akcenat i na malo starije –na učenike osnovnih i srednjih škola, ato pre svega u okviru unapređivanja na-ših festivala. Sa Slovenkom, Martinko-vom Benkovom, koja je bila koordinatornašeg festivala popularne muzike „Zlatniključ“, dogovorili smo se da ćemo obi-laziti škole i tražiti potencijalne učesnikefestivala. Zašto smo se odlučili na ovajkorak? Pre svega zato što na našim fe-stivalima izvorne i popularne muzikeučestvuju isti pevači. Oni su talentovanipevači, ali zašto ne bismo imali širi izbor– one koji teže ka narodnim, izvornimpesmama i one koji preferiraju modernumuziku.

Na ovaj način se sigurno može dopri-neti razvoju festivala, ali kako razvijatikulturu u manjim sredinama?

– Posle poseta malih sredina uvek do-lazimo samo do jednog zaključka – svesredine vode bitku sa istim problemima,a koji se odnose na obezbeđivanje sred-stava za osnovnu delatnost. To se presvega odnosi na grejanje tokom zime,plaćanje računa za električnu energiju isl. Međutim, u ovakvim slučajevima Za-vod ne može da pomogne. Za to bi tre-balo da se pobrine lokalna samouprava.Mi smo ovde da im pružamo stručnupomoć, u vidu organizovanja manifesta-cija, festivala, izložbi, edukacije koreo-grafa i sl. ali ne i finansijsku pomoć.

Polako dolazimo do činjenice da u za-dnje vreme sve češće u nekim sredi-nama ulogu ključnih činilaca kulturnihdešavanja preuzimaju udruženja gra-đana. Koje je Vaše mišljenje povodomtoga?

– Po mom mišljenju to može značitisamo dve stvari – da lokalna samou-prava nije zainteresovana za kulturnesadržaje, što je negativna strana toga, as druge strane dobro, pozitivno je to štou tim sredinama žive mladi ljudi sa raz-vijenom svešću koji su tu ulogu preuzelina sebe. Verujem da im nije lako obez-beđivati sredstva i realizovati planoveposebno tad kad mora da se čeka narezultate konkursa i kasnije disponovatiodobrenim sredstvima koja su često ma-nja nego što smo očekivali. Ponavljam,na sreću postoje ljudi koji neće dozvolitida stanovnici određenih manjih mestaili sela budu uskraćeni za kulturne sadr-žaje. A lokalne samouprave nek se za-misle nad svojim potezima.

Sve sredine vode bitkusa istim problemima, akoji se odnose na obez-beđivanje sredstava za

osnovnu delatnost. Me-đutim, u ovakvim sluča-jevima Zavod ne možeda pomogne. Za to bi

trebalo da se pobrine lo-kalna samouprava.

5 Minority News

tvarajući sastanak povo-dom predstavljanja Trećegizveštaja o sprovođenju Ak-cionog plana za ostvariva-

nje prava nacionalnih manjina za prvikvartal 2017. godine, koji je održan8. juna, direktorka vladine Kancelarijeza ljudska i manjinska prava, Suzana

Paunović, istakla je da je Kancelarijaza ljudska i manjinska prava Vlade Sr-bije nastavila sa unapređivanjem si-stema izveštavanja o sprovođenju Ak-cionog plana za manjine.

Po prvi put su u proces izveštavanjauključene jedinice lokalne samou-prave i saveti za međunacionalne od-nose. Upitnici su poslati na 76 adresalokalne samouprave i 53 saveta zameđunacionalne odnose. Informacijeo aktivnostima je dostavilo 16 lokal-nih samouprava i 6 saveta za među-nacionalne odnose, zaključila je Pau-nović.

Prema njenim rečima, 65% dospelihaktivnosti za ovaj izveštajni period jerealizovano ili se uspešno realizuje,čime se stvara jasna slika o sprovo-đenju aktivnosti svakog pojedinačnognosioca i njegov doprinos u realizacijiaktivnosti.

Kako navodi Paunović, u narednomperiodu i dalje će se unapređivati si-

stem praćenja i izveštavanja kroz do-datne obuke koje će se sprovoditikako za zaposlene u državnim orga-nima, tako i za jedinice lokalne sa-mouprave u Srbiji.

Osvrćući se na prethodni ciklus izve-štavanja, a u cilju praćenja ovog zna-

čajnog dokumenta, Paunović je ista-kla da su prvi i drugi izveštaj osprovođenju Akcionog plana razma-

trani na sednici Saveta za nacionalnemanjine Vlade.

Predsednik skupštinskog odbora zaljudska i manjinska prava, MehoOmerović, istakao je da nijedna zem-lja u postupku pridruživanja EU nijeimala poseban Akcioni plan za ma-njine, a Srbija ima i AP za Rome iRomkinje. To pokazuje spremnostVlade i društva da se i dalje radi naunapređenju položaja manjina u Sr-biji.

Ivana Antić, pomoćnik ministra u Mi-nistarstvu državne uprave i lokalnesamouprave, ocenila je da je veomavažno što se u postupku pridruživanjaEU unapredio dijalog države sa na-cionalnim savetima, međunarodnimi nevladinim organizacijama, kao i ne-zavisnim telima. Usvojena je priori-tetna oblast finansiranja u ovoj go-dini, a to je informisanje, u iznosu od1,8 miliona dinara, navela je Antić.

Sastanku su prisustvovali predstavnicidržavnih organa i institucija, narodniposlanici i poslanice, predstavnici ne-zavisnih tela, međunarodnih organi-zacija, organizacija civilnog društva,nacionalnih saveta nacionalnih ma-njina, kao i predstavnici medija.

O

Opštine i gradovi izveštavaju o AP za manjine

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Vesti

6 Minority News

lada Republike Srbije je nasednici održanoj 07. juna2017. godine usvojila Ak-cioni plan za primenu Stra-

tegije za socijalno uključivanje Romai Romkinja u Republici Srbiji. Akcioniplan je usvojen za period od 2017.do 2018. godine.

Ovim dokumentom primeniće semere koje su definisane Strategijomi time će se stvoriti uslovi za pun pri-stup ostvarivanju ljudskih prava licaromske nacionalnosti. Akcionim pla-nom definisano je pet prioritetnih

oblasti: obrazovanje, stanovanje, za-pošljavanje, zdravstvena zaštita i so-cijalna zaštita. Akcioni plan finansirase iz budžeta Republike Srbije, dona-torskih sredstava i sredstava u okviruAkcionog plana za Poglavlje 23.

Državni sekretar u Ministarstvu zarad, zapošljavanje, boračka i socijalnapitanja i predsednik Saveta za una-pređenje položaja Roma i sprovođe-nje Dekade uključivanje Roma, dr Ne-nad Ivanišević, rekao je da je VladaRepublike Srbije usvajanjem Akcio-

nog plana pokazala posvećenost ibrigu za unapređenje položaja Romai Romkinja u našoj zemlji. Akcioniplan će prema njegovim navodima,intenzivirati rad institucija na nacio-nalnom i lokalnom nivou da bi se suz-bila diskriminacija prema ovoj nacio-nalnoj manjini i da bi oni bili aktivnijeuključeni u srpsko društvo.

Predsednik Nacionalnog savetaromske nacionalne manjine, prof.Vitomir Mihajlović, izjavio je da suu proteklom periodu postignutiodređeni rezultati u vezi sa trajnim

unapređenjem položaja Roma iRomkinja. Povećan je obuhvat rom-ske dece u osnovnom obrazovanjui ustanovljene su afirmativne mereprilikom upisa učenika i studenataromske nacionalnosti u srednješkole i na fakultete, poboljšan je pri-stup ostvarivanja pojedinih pravazbog uvođenja predstavnika Romai Romkinja u proces ostvarivanjajav nih politika (pedagoški asistenti,zdravstvene medijatorke, koordina-tori za romska pitanja), izmenamaZakona o vanparničnom postupku

omogućen je naknadni upis činje-nice rođenja lica koja nisu upisanau matičnu knjigu rođenih i propisanje postupak za ostvarivanje togprava. Uprkos tome, glavne pre-preke za socijalno-ekonomsku inte-graciju Roma i Romkinja nisu otklo-njene i nije stvoren potpunnormativni osnov za sprovođenjedugoročnih mera smanjivanja siro-maštva i ostvarivanja suštinske jed-nakosti građana i građanki romskenacionalnosti. Zbog toga je usvo-jena nova Strategija, i Akcioni plan,kao prateći dokument.

„Zadovoljan sam činjenicom da će seimplementacija Strategije sprovoditii da će sve mere koje su predviđeneStrategijom biti budžetirane kroz no-vousvojeni Akcioni plan za period2017.-2018. godine. Zajedničko de-lovanje državnih i lokalnih institucija,Nacionalnog saveta Roma, nevladi-nog sektora i međunarodnih organi-zacija, kroz praćenje implementacijeaktivnosti od strane Koordinacionogtela za Strategiju, daće rezultate,uveren sam u to“, zaključio je Mihaj-lović.

V

Usvojen Akcioni plan za socijalnouključivanje Roma i Romkinja

Izvor: Romski nacionalni savet

Vesti

7 Minority News

okrajinski sekretar za kul-turu, javno informisanje iodnose s verskim zajedni-cama, profesor Miroslav

Štatkić, sa saradnicima, razgovarao je12. juna sa zamenikom šefa MisijeOEBS-a u Srbiji, Majklom Ujeharom.Tema je bilo informisanje na jezicimanacionalnih manjina na teritoriji Voj-vodine.

Tokom razgovora Štatkić je, poredostalog, naglasio da je podrška infor-misanju pripadnika nacionalnih ma-njina, kao izuzetno važnom segmentuočuvanja njihovog kulturnog i nacio-nalnog identiteta, jedno od ključnihopredeljenja i Sekretarijata, i Pokra-jinske vlade u celini.

„O tome svedoči i činjenica da će, uovoj godini, za podršku informisanjuna jezicima manjina, biti usmereno82,5 odsto od ukupnih izdvajanja zapodršku medijima u Pokrajini. Infor-misanje, međutim, nije jedini segmentu kojem podržavamo očuvanje iden-titeta nacionalnih manjina, a time imultinacionalnost i multikonfesional -nost karakteristične za Vojvodinu. Či-nim to i u drugim oblastima za koje jenadležan naš sekretarijat“, dodao jeŠtatkić.

Podrška informisanju na jezicima na-cionalnih manjina se, prema rečimapomoćnika sekretara za javno infor-misanje, medije i analitiku, Đorđa Vuk-mirovića, realizuje u tri segmenta– di-rektnom subvencionisanju 21manjinskog lista koje izdaje devet iz-davačkih kuća, konkursnom sufinansi-ranju projekata privatnih medija, od-nosno medija čiji su osnivači nevladineorganizacije ili udruženja građana i,najzad, u okviru programa na manjin-skim jezicima na JMU Radio-televizijaVojvodine.

„Tako će „Mađar So“, „Hlas ljudu“, „Li-bartatea“, „Hrvatska riječ“ i drugi li-stovi na manjinskim jezicima, ove go-dine biti podržani sa 264.805.000,00dinara. S druge strane, za podršku pri-vatnim medijima ili medijima čiji suosnivači NO ili UG, izdvojili smo6.200.000,00 dinara ili dva i po putaviše nego prošle godine. Najzad, upredlogu rebalansa pokrajinskog bu-džeta koji će se u petak naći pred po-slanicima Skupštine Vojvodine, pred-viđeno je i dodatnih 3.000.000,00dinara“, precizirao je Vukmirović.

Kada je reč o JMU RTV, on je podsetioda se u okviru nje godišnje emituje6.600 sati televizijskog programa nadevet manjinskih jezika, što je, u pro-seku, više od 18 sati dnevno, kao i dase celodnevni radijski program sa emi-sijama na 12 manjinskih jezika emitujena drugom i trećem kanalu Radio No-vog Sada.

Zahvalivši na prijemu i podrobnim in-formacijama, Majkl Ujehara je rekaoda je OEBS sa posebnom pažnjom pra-tio proces privatizacije medija, naro-čito onih koji informišu na jezicima na-cionalnih manjina, naglasivši da se otom segmentu javnog informisanja uVojvodini očigledno pažljivo vodi ra-čuna.

P

Obezbeđeni uslovi za stabilnofunkcionisanje informisanja na jezicima

nacionalnih manjinaIzvor: Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i

odnose s verskim zajednicama

Vesti

rva Evropska konferencijaposvećena manjinskim i lo-kalnim medijima, koja trebada bude upriličena u no-

vembru ove godine u Novom Sadu,najavljena je na konferenciji za novi-nare u Eđšegu. O tome su 21. juna go-vorili član Gradskog veća za kulturu,Dalibor Rožić, pomoćnik pokrajinskogsekretara za kulturu, javno informisa-nje i odnose s verskim za-jednicama, Đorđe Vukmi-rović, a u ime organizatoradirektorka agencije “Herormedia pont“, Nataša Heror,i direktorka preduzeća“Magyar szó“, RozalijaEkres.

– Nosioci smo misije u ciljučuvanja identiteta, kulture,jezika naših manjinskih za-jednica. Naša uloga jestoga višeslojna, u mno-gome specifična. Možemoreći da smo jedni od stub-nih institucija naših zajednica. U Srbiji,u Vojvodini, mislim da nema dilemeda manjinski mediji moraju biti pot-pomognuti od strane države. Primamoredovnu mesečnu subvenciju iz po-krajinskog budžeta, što je, naravno,uvek nedovoljno, stoga, verujte nam,ne sedimo skrštenih ruku, nego sna-žno i trajno tražimo modalitete zaosnaživanje, za stabilnost. Prva regio-nalna konferencija manjinskih medijaje upravo i organizovana pre pet go-dina u cilju osnaživanja, povećanja vi-dljivosti i prisutnosti manjinskih me-dija u široj javnosti – izjavila je RozalijaEkres.

– Svaki dijalog u pravcu osnaživanjapoložaja nacionalnih manjina je izu-zetno koristan, posebno ako podrazu-meva harmonizaciju odnosa svih ak-tera jedne društvene zajednice. Značajove konferencije osvedočen je i utome što ona prerasta dosadašnjeokvire i postaje evropska, što govori okvalitetu programa koji se praktikuju.Grad nastoji da maksimalno podržikulturu i svaku različitost u tom smislu,

pa ima i posebne segmente name-njene upravo manjinskim medijimakoji vrše važnu ulogu u negovanju ipromovisanju pojedinačnih nacional -nih identiteta – istakao je Dalibor Ro-žić.

Kako je naglasio Đorđe Vukmirović,podrška Pokrajinske vlade informisa-nju na jezicima nacionalnih zajednica

izraz je potrebe da se spektar različi-tosti sačuva. Kako je rekao, ove go-dine, pored direktnih subvencija pu-tem Nacionalnih saveta za 22 lista uiznosu od 264 miliona dinara, 6,2 mi-liona dinara opredeljeno je i za 36 me-dija koji su u privatnom vlasništvu iliiz nevladinog sektora.

– U vojvođanskom informativnom si-stemu ima 230 medija, a 60 su ma-njinski mediji. Njihovo tržište je suženo

i podrška države je neophodna, paćemo na sledećem konkursu, koji ćeuskoro uslediti, izdvojiti još oko tri mi-liona dinara za medije koji izveštavajuna jezicima nacionalnih zajednica, akoji su van vladinog sektora – kazaoje Vukmirović.

Nataša Heror izjavila je da platformaKonferencije služi podsticanju među-

sektorskog dijaloga kadaje reč o osnaživanju ma-njinskih medija i najavilanovi ciklus od pet, sada,Evropskih konferencija unameri da se takva praksanastavi, poboljša i proširi,a Novi Sad da se pozicio-nira kao centar za razvojmanjinskih i lokalnih me-dija. Konferencije u na-stupajućem periodumogu poslužiti i kao ko-munikaciona platformaprema manjinskim zajed-nicama u okviru projekta

Novi Sad EPK 2021. Pored toga, na-glašen je i značaj senzibilisanja javnostio značaju pristupačnih komunikacija iinformacija za osobe sa invaliditetomkoji takođe čine manjinsku populacijudruštva.

Na održanom događaju promovisanaje i post publikacija “Zajednice novogvremena” koja je nastala radom peteregionalne konferencije, posvećenemanjinskim i lokalnim medijima.

8 Minority News

U pripremi prva Evropska konferencijaposvećena manjinskim medijima

Izvor: Heror Media Pont

P

Vesti

9 Minority News

okviru projekta „Afirmacijamultikulturalizma i toleran-cije u Vojvodini“ u Kanjižise treći put održao Kamp

bez granica. U gradu na Tisi srednjo-školci su kroz različite igre spretnosti iznanja učili kako da sruše predrasude

među vršnjacima različitih nacija. Utome su im pomogli profesori.

Kanjiža je na samo 15 kilometara odmađarske granice, ali u ovom gradune postoje granice – bar kada je reč okampu u kome se srednjoškolci razli-čitih nacija nadmeću kroz igre spret-nosti i znanja.

„Sama inicijativa je kre-nula od jednostavneideje da je učenje najboljinačin da se predrasudeprevaziđu. Jedan od na-čina su i takmičenja ovogtipa“, ističe Bojan Gregu-rić iz Pokrajinskog sekre-tarijata za obrazovanje,propise, upravu i nacio-nalne manjine.

Takmičenje je zanimljivo,ali ono što je najintere-santnije u kampu jestedruženje – kažu učesnici.

Ovogodišnji kamp okupio je gotovo150 učenika iz šesnaest vojvođanskihškola. Ovde se govori srpski, mađarski,rumunski, rusinski i slovački jezik. Upr-kos različitim jezicima učesnici se spo-razumevaju bez problema.

U to nas uverava i petnaestogodišnjiTibor Lucak iz Mađarske, koja prvi putima svoje predstavnike u kampu.

„Uz pomoć organizatora lako smo pre-mostili jezičke barijere, jer u svakomtimu postoji đak koji zna i srpski i ma-đarski jezik“, objašnjava Tibor.

Igre na pesku, bazenu, orijentiring. Iuz timski rad do novih saznanja.

Tako đaci upoznaju nove drugare, aprofesori dobijaju nove učenike.

„Već sada oni nas pozivaju da dođemo

u njihove gradove, dolazili su i pret-hodne godine kod nas u grad u goste,tako da negde dobijam nove đake,novu decu“, kaže profesor srpskog je-zika i književnosti u Gimnaziji „ŽarkoZrenjanin“ iz Vrbasa, Mladen Đuričić.

Većina je ovde prvi put, ali ima i onihkoji su se ove godine u Kanjižu rado

vratili. I naučili nešto novo.

„Da, nije bitno koje smo ustvari nacionalnosti. Mismo ovde svi isti, prelazimoiste prepreke“, rekao je Đu-ričić.

Koliko se đaci dobro pro-vode u kampu, pokazuje ito što jedva čekaju sledećugodinu da se ponovo druže.Do tada se takmiče jerekipa koja pobedi dobijanagradno putovanje. I to,simbolično, van granicazemlje.

Igrom i učenjem protiv predrasudaIzvor: RTS

U

Vesti

10 Minority News

Vesti

Sejdinović: Većinski centri moći ne brinu za manjinsko informisanje

Izvor: AutonomijaFoto: Hlas ljudu

redsednik Nezavisnog dru-štva novinara Vojvodine, Ne-dim Sejdinović, izjavio je davećinski centri moći ne brinu

o manjinskom informisanju, jer im ono,kao i same manjine, deluje kao neštoegzotično, a ponekad i neprijateljsko.

“Donosioci odluka su se malo više zain-teresovali za manjinsko informisanje tekkada se pokazalo da su posledice igno-rantske politike strašne, i da to postajemeđunarodni problem Srbije, da jemnogo manjinskih i višejezičnih medijaugašeno. A i sada, kada su se zaintere-sovali, nemaju apsolutno ideju šta trebada učine i opet ponavljaju istu grešku,verujući da će to rešiti kroz međupartij-ske i unutarpartijske dogovore”, rekaoje Sejdinović za informativni sajt “Far”iz Dimitrovgrada, koji izveštava na sr-pskom i na bugarskom jeziku.

Dodao je da se pitanju informisanja namanjinskim jezicima mora prići sa veli-kom pažnjom, jer to nije samo medijskonego i pitanje manjinskih prava koja proi-stiču i iz mnogobrojnih međunarodnihdokumenata koje je Srbija ratifikovala.

On je ocenio da političari u Srbiji medijedoživljavaju kao svoje PR ispostave, asve one medije koji profesionalno i kri-tički izveštavaju “proglašavaju za nepri-jatelje koje treba uništiti”.

“Trebaće izgleda mnogo vremena,mnogo godina, da političari shvate da jeglavna uloga medija u demokratskomdruštvu da, profesionalno izveštavajući,

budu društveni i politički korektiv i da, uinteresu građana, kontrolišu vlast. Akoikada shvate”, kazao je Sejdinović.

Dodao je da i dalje smatra da državamora da izađe iz vlasništva u medijima,

ali nikako na način na koji se to sada de-šava: kroz “divlju, partijsku kupovinu me-dija, bez ikakve kontrole i sa puno kri-minala”.

“Pokazuje se da su mediji koji su uspelida budu prodani na aukciji praktičnosamo fiktivno privatizovani, odnosno dase i dalje favorizuju po raznim osnovamaod strane lokalnih samouprava. Dakle,svi ciljevi izlaska države iz vlasništva supromašeni, a nije isključeno da ćemoopet prisustvovati i reetatizaciji medija.Grdno greše oni koji misle da je cilj ree-tatizacije – očuvanje medija”, poručio jeSejdinović.

On je ocenio da se proces projektnogsufinansiranja medijskih sadržaja pret-vorio u svoju karikaturu, jer o projektimamahom odlučuju komisije u kojima sedeljudi koji su u sukobu interesa i koji samosprovode odluke “odozgo”, tako što dajunovac skoro isključivo medijima bliskimvlasti, pa čak i onima koji konstantno idramatično krše Kodeks novinara Srbije,“raspamećujući građane”.

“Konkursno sufinansiranje je još jednapriča o nepoštovanju zakona i o tomekako mi kao država nikada nećemo bitideo civilizovanog sveta ukoliko, sve dok,za početak, ne budemo poštovali vlastitezakone”, rekao je Nedim Sejdinović.

P

Uvažen prigovor Koordinacije nacionalnihsaveta na postupak izbora člana REM-a

Izvor: Bošnjačko nacionalno vijećedbor za kulturu i informi-sanje Skupštine Srbijeusvojio je 16. juna prigovorKoordinacije nacionalnih

saveta nacionalnih manjina na postu-pak izbora člana REM-a iz reda pred-stavnika nacionalnih saveta, te doneoodluku o pokretanju novog postupka.

Odbor za kulturu i informisanje je po-četkom februara ove godine održaosednicu na kojoj je utvrđena lista kan-didata na kojoj nije bilo zajedničkog

kandidata nacionalnih saveta.

Koordinacija nacionalnih saveta je na-kon toga uputila prigovor svim relevant-nim državnim organima, jer Narodnaskupština nije postupila u skladu sa za-konom i nije preduzela nikakve potre-bne radnje kako bi nacionalni savetipredložili svog kandidata za člana Sa-veta Regulatornog tela za elektronskemedije.

Zakon o elektronskim medijima pred-

viđa da Narodna skupština RepublikeSrbije članove Saveta REM bira isklju-čivo na predlog ovlašćenih predlagačau koje spadaju i nacionalni saveti na-cionalnih manjina.

Koordinacija nacionalnih saveta nacio-nalnih manjina kojom je tada predse-davao Sulejman Ugljanin, predsednikBošnjačkog nacionalnog vijeća, izabralaje i svoje kandidate, čija imena su uskladu sa zakonom dostavljena nadlež-nom Skupštinskom odboru.

O

11 Minority News

Vesti

Okrugli sto na temu „Pridruživanje EU i unapređenje manjinske politike i međuetničkih odnosa u Srbiji“

Izvor: Farniškom Medija centru 1.

juna je, u organizaciji Fo-ruma za etničke odnose iuz podršku Ministarstva

spoljnih poslova Republike Bugarskei Ambasade Republike Bugarske uBeogradu, održan Okrugli sto natemu „Pridruživanje EU i unapređe-nje manjinske politike i međuetni-čkih odnosa u Srbiji“.

Događaj su otvorili Tanja Miščević,šef Pregovaračkog tima za pridruži-

vanje EU, Edvin Sugarev, generalnikonzul Republike Bugarske u Nišu,Iva Kruleva, zamenica šefa misije isavetnica u Ambasadi Republike Bu-garske u Srbiji, i dr Dušan Janjić, izForuma za etničke odnose. U uvod-nom obraćanju Janjić je upoznao pri-sutne sa projektom „Manjinska po-litika u Srbiji – podsticanjeintegracija“, u okviru kojeg je orga-nizovan Okrugli sto i sa sprovedenimempirijskim istraživanjima, odnosnoobavljenim intervjuima sa predsed-nicima i predstavnicima nacionalnihsaveta nacionalnih manjina u Srbiji.Sugarev i Kruleva su, između ostalog,naglasili želju Bugarske kao članiceEU da pomognu Srbiji na njenom ev-ropskom putu, kao i u pitanjima ma-njinske politike. Iznoseći svoja isku-

stva iz dosadašnjih pregovora, Mi-ščević je pitanje nacionalnih manjinau Srbiji okarakterisala kao jednu odnajinteresantnijih, ali i dosta proble-matičnih tema u pregovorima Srbijesa EU.

Okrugli sto pokrenuo je diskusije nadve važne teme koje se tiču manjin-ske politike i međuetničkih odnosau Srbiji. U okviru prvog panela iznetasu i razmenjena iskustva iz pregova-ranja po Poglavlju 23 i izvršavanja

Akcionog plana o zaštiti prava nacio-nalnih manjina. Uz moderatora Ne-nada Đurđevića, iz Foruma za etničkeodnose, na ovu temu govorio je i Jo-vica Pavlović, saradnik Foruma za et-ničke odnose, koji je dao opšti pre-gled stanja i ukratko se osvrnuo nasituaciju u oblasti službene upotrebematernjeg jezika i pisma (izdavanjedokumenata na maternjem jeziku,vođenje sudskih postupaka i drugapitanja), demokratske participacijenacionalnih manjina, zastupljenostipripadnika manjina u javnom sek-toru i javnim preduzećima, statusa ifunkcionisanja nacionalnih saveta, teodnosa države i nacionalnih manjina.Uvodničari ovog dela diskusije bili sui Darko Sarić Lukendić, iz Nacional -nog saveta hrvatske nacionalne ma-

njine, i Predrag Balašević, predsednikVlaške narodne stranke iz Bora, kojisu izneli probleme i iskustva hrvat-ske, odnosno vlaške nacionalne ma-njine u zemlji.

Drugi panel bio je posvećen temi de-mokratske participacije i zastuplje-nosti pripadnika nacionalnih manjinau javnom sektoru i javnim preduze-ćima. O ovom problemu govorili sumoderator Dušan Janjić, iz Forumaza etničke odnose, predsednik op-

štine Bujanovac, Saip Kam-beri, koji je upoznao prisu-tne sa situacijom uBujanovcu, Preševu i Me-dveđi. Dr Goran Bašić, di-rektor Instituta društvenihnauka, skrenuo je pažnjuna značaj i potrebu delot-vornog učešća manjina ujavnom životu, a raspravise kao uvodničar priključioi direktor Centra za regio-nalizam, Aleksandar Po-pov.

Skup je zatvoren završnimizlaganjem dr Zorana Mili-vojevića koji je istakao daje održani Okrugli sto po-kazao da ovakvi forumi i tekako imaju smisla, ali da sestanje na terenu uglavnom

ne menja. On je naglasio da manjinenisu samo deo društva već i politi-čkog sistema, kao i da se pred Srbijukao buduću članicu EU postavljajuvažne obaveze sa više aspekata, testoga treba biti dosta striktniji i ja-sniji u preporukama. Nenad Đurđe-vić i Dušan Janjić u ulozi moderatoraizneli su rezime i glavne zaključkeoba provedena panela, a kako je re-čeno, na osnovu provedene raspravebiće dopunjen nacrt analize Akcio-nog plana, koji je izradio Forum zaetničke odnose. Dopunjena analizabiće javno publikovana i dostavljenasvim relevantnim akterima za zaštitunacionalnih manjina, unapređenjemanjinske politike i procesa preuzi-manja evropskih pravnih tekovina,kako u Srbiji tako i van nje.

U

12 Minority News

Bošnjačka zajednica

Izložba „Mak Dizdar: Prvih stotinu godina“

Izvor: Bošnjačko nacionalno vijećeradicionalni bajramski prijemupriličen je 28. juna u Glav-nom uredu Bošnjačkog na-cionalnog vijeća povodom

obilježavanja ramazanskog bajrama. Usklopu obilježavanja ovog velikog blag-dana Bošnjaka u Srbiji, Vijeće je prirediloi izložbu „Mak Dizdar: prvih stotinu go-dina”.

Izložba je organizovana u sklopu obilje-žavanja stote godišnjice rođenja velikogbošnjačkog pjesnika, Mehmedalije MakaDizdara. Izložba “Mak Dizdar: prvih sto-tinu godina“ kroz originalne rukopise idokumente iz Zbirke Mehmedalije MakaDizdara, koja je pohranjena u Muzeju knji-ževnosti i pozorišne umjetnosti Bosne iHercegovine, posebno izrađene interpre-tativne materijale, te multimedijalne sa-držaje, posjetiocima nastoji prikazati naj-značajnije aspekte života i djela autora,koja spadaju u sam vrh bošnjačke knjiže-vnosti kao što je „Kameni spavač“, „Mo-dra rijeka“, antologija „Stari bosanski tek-

stovi“ i drugi. Posjetioci također mogu vi-djeti Makove crteže i akvarele, originalnerukopise njegovih najznačajnijih djela, ne-objavljene pjesme, književne nagradekoje je za života osvojio.

Autori izložbe su dr. Gorčin Dizdar, direk-tor Fondacije “Mak Dizdar”, i mr ĐanaKukić, viša kustostica Muzeja književnostii pozorišne umjetnosti Bosne i Hercego-vine.

T

Bunjevačka zajednica

BKC “Tavankut” prikazo običaj Kraljice na Dove

Izvor: Bunjevciunjevački kulturni centar“Tavankut” je u nedilju, 4.juna, održo prikaz običajaKraljice na Dove. Ovaj na-

rodni običaj, koji su Bunjevci doneliiz svoje pradomovine, pomalo je većzaboravljen, pa je Bunjevački kulturnicentar “Tavankut” odlučio da on po-novo zaživi u ovom selu.

Osam divojčica su bile obučene ubilu šlingovanu nošnju, dok su na gla-vama nosile šarene krune ukrašeneperlicama, pantljikama i ogledalce-tom. Bosi nogu, u pratnji čobana, pi-vale su i obašle četri Tavankutskekuće di je kapija bila okićena i otvo-rena.

Najmlađa med njima, Kraljica, sila jena stoc dok su je ostale divojčice

okružile i pivale pisme, posli čega suji domaćini darivali.

Kako je kazano, ovaj običaj datira jošiz doba paganizma, a vezuje se zabuđenje prolića.

B

13 Minority News

Bugarska zajednica

U Dimitrovgradu održan okrugli sto natemu „Informisanje na bugarskom

jeziku“Izvor: www.far.rs

edukativno-obrazovnom cen-tru u Dimitrovgradu 2. juna jeu organizaciji Internet portala„Far“, Misije OEBS-a u Srbiji,

Ambasade Republike Bugarske u Srbiji iNezavisnog društva novinara Vojvodineodržan okrugli sto na temu „Informisanjena bugarskom jeziku“.

Okrugli sto otvorili su ambasador Repu-blike Bugarske u Srbiji, Radko Vlajkov, za-menik šefa Misije OEBS-a u Srbiji, MichaelUyehara, i predsednik opštine Dimitrov-grad, Vladica Dimitrov. Naglasivši važnostjednog ovakvog okupljanja, Vlajkov se usvom uvodnom izlaganju osvrnuo i na iz-vesne probleme koji postoje u informisa-nju na jezicima nacionalnih manjina i kon-kretno na bugarskom jeziku: nepostojanjeizrađenih strategija informisanja, usme-renost manjinskih medija ka pitanjimaodređenih interesnih grupa nacionalnemanjine i neophodnost objektivnosti itačnosti informisanja, koje je za manjinskemedije od naročito velikog značaja, kao ina odsustvo mehanizama za stabilno fi-nansiranje manjinskih medija.

Michael Uyehara je naglasio da su ovakverasprave dobrodošle u svakom društvu,jer predstavljaju osnovu demokratskogprocesa. Značaj medija, prema njegovimrečima, leži u tome što pokreću i osnažujudijalog zajednice, te bi trebalo da ostva-ruju pluralizam mišljenja i izražavanja koji

doprinosi dobrobiti svakog društva. Pod-setivši da je informisanje na jeziku nacio-nalnih manjina Ustavom garantovanopravo, Dimitrov se osvrnuo i na stanje uinformisanju na bugarskom jeziku u Di-mitrovgradu, koje više od 25 godina spro-vodi RTV Caribrod, a od 2016. i Internetportal „Far“. On je istakao da bugarskanacionalna manjina u Dimitrovgradu tre-nutno koristi svoje pravo na informisanjena bugarskom jeziku i da se mediji 90%

finansiraju iz lokalnog budžeta, ali se na-meće pitanje šta će se u ovoj oblasti de-šavati u budućnosti i da li manjinski medijimogu biti ekonomski održivi.

Tema prve diskusije bila je „Informisanjenacionalnih manjina – pregled stanja saakcentom na informisanju na bugarskomjeziku“. Urednik portala „Far“, Petar Vi-denov, u ulozi moderatora, izneo je pre-gled medija u Srbiji koji informišu na bu-garskom jeziku, ističući da ovakvi medijine bi trebalo da budu međusobno kon-kurentni, jer svi rade na zajedničkom cilju.O značaju manjinskog informisanja u Srbijigovorio je Meho Omerović, predsednikOdbora za ljudska i manjinska prava i ra-vnopravnost polova u Skupštini RepublikeSrbije, koji je, između ostalog, naglasioda su u Srbiji doneti skoro svi zakoni uoblasti zaštite nacionalnih manjina, ali ida postoji problem njihove implementa-cije. U sprovođenju ovog složenog i du-gotrajnog procesa sa mnogo izazova, kakoje rekao, važnu ulogu imaju upravo me-diji, koji pored informisanja imaju i zada-tak očuvanja manjinske kulture, jezika,običaja i predstavljaju izraz grupnog iden-titeta. Nino Brajović, državni sekretar Mi-nistarstva kulture i informisanja, izložioje presek stanja informisanja na jezicimanacionalnih manjina, i pritom najavio daće krajem ove ili početkom naredne go-dine RTS početi sa emitovanjem informa-tivnog programa na četiri manjinska je-

U

14 Minority News

zika, te izložio ideju Ministarstva kulturei informisanja o formiranju nacionalnogkanala na manjinskim jezicima, gde bi seprikazivali najznačajniji medijski sadržajina jezicima manjina iz produkcije RTS-a,ali i ostalih produkcija u Srbiji.

U raspravi je učestvovao i Stefan Stojkov,zamenik predsednika Nacionalnog savetabugarske nacionalne manjine, koji se uokviru teme o strategiji informisanja nabugarskom jeziku osvrnuo na rad Nacio-nalnog saveta u oblasti informisanja, po-krenute konkurse i projekte u ovoj oblastii aktivnu kampanju za opstanak medija uprocesu privatizacije, te formiranje NoveRTV Bosilegrad. U drugom delu okruglogstola obrađena je tema „Javni interes uinformisanju lokalne zajednice“. Uvodnopredavanje održao je predsednik Nezavi-snog društva novinara Vojvodine, NedimSejdinović.

Ističući da su sloboda i objektivnost me-dija podjednako važne teme kao i njihovaodrživost i finansiranje, on se osvrnuo ina, kako je rekao, izvesne devijacije i re-trogradne procese u oblasti informisanja,pitanje sastava stručnih komisija za pro-jekte, odnos između medija i vlasti i pro-blem zaštite uređivačke politike manjin-skih medija čiji su osnivači nacionalnisaveti, principe prema kojima se dode-ljuju sredstva u projektnom finansiranjui druga važna pitanja.

Većnik za obrazovanje i informisanje op-

štine Dimitrovgrad, Dejan Milev, koji jegovorio o planovima za javno informisa-nje zajednice na osnovu dosadašnjegiskustva, osvrnuo se i na pitanje obrazo-vnih kadrova zaposlenih u medijima i po-trebu angažovanja većeg broja filologa,odnosno usavršavanja poznavanja bugar-skog jezika među novinarima. MiroslavNackov, direktor RT Caribrod, govorio jeo tome kako praviti informativni programza potrebe manjinske zajednice i ukratkoprikazao rad RT Caribroda i prošle godineformiranog sajta. On je istakao da je trendinformisanja i na srpskom i na bugarskom

jeziku zadržan i nakon privatizacije medija,sa akcentom na proces digitalizacije,ostvarivanje saradnje sa bugarskom na-cionalnom televizijom i celokupni pro-dukcijski napredak. Takođe, osvrnuo se ina pojedine probleme poput potrebe uki-danja naknada za manjinske medije kojiplaćaju porez na dodatu vrednost, međukojima je i RT Caribrod. Slaviša Milanov,kao predstavnik portala „Far“, sagledaoje načine na koje nevladin sektor možeda zadovolji potrebe zajednice, nedosta-tak evaluacije i monitoringa koji je od zna-čaja za sve medije, kao i važnost dobrekomunikacije medija sa lokalnom samou-pravom i potrebu za finansijskim sred-stvima. U radu skupa učestvovali su pred-stavnici elektronskih, pisanih i onlajnmedija na bugarskom jeziku iz Dimitrov-gada, Bosilegada i Niša – Internet Portal„Far“, RT Caribrod, Radio Bosilegrad, por-tal “Glas Press”, časopis „Bjutelin“, TV Ko-dal i list „Novo Bratstvo“, kao i predsta-vnici Nacionalnog saveta bugarskenacionalne manjine, KIC-a „Caribrod“ i„Bosilegrad“, kulturno-obrazovnih usta-nova i građanskog sektora.

Okrugli sto je pokrenuo aktivnu diskusijuučesnika i brojne teme o kojima tek trebagovoriti, a ambasador Vlajkov je izrazionadu ponovnog susreta kroz pola godinekoji će pokazati dokle se stiglo u rešavanjuizloženih problema, ali i istakao značajspremnosti da se u konstruktivnom dija-logu zajednički radi na svim pokrenutimpitanjima.

15 Minority News

Romska zajednica

Prva sednica Koordinacionog tela zapraćenje Strategije za socijalnu inkluziju

Roma i RomkinjaIzvor: Romski nacionalni savet

otpredsednica Vlade Repu-blike Srbije i ministarka gra-đevinarstva, saobraćaja i in-frastrukture, Zorana

Mihajlović, imenovana odlukom Vlade dakoordinira rad državnih institucija u vezisa unapređenjem položaja Roma u Srbiji,na današnjoj prvoj sednici Koordinacio-nog tela za praćenje Strategije za socijalnuinkluziju Roma i Romkinja koja će važitido 2025. godine, koja je održana u zgradiVlade u Beogradu, istakla je da će na prvojnarednoj sednici Vlade biti usvojen i Ak-cioni plan za sprovođenje Strategije kojipokriva period od 2016. do 2018. godine.

Potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović,rekla je da je u prethodnom periodu ura-đeno mnogo, ali ima još dosta posla izbog toga je obrazovano Koordinacionotelo za sprovođenje Strategije za socijalnouključivanje Roma i Romkinja. Ona dodajeda se Romi u Srbiji suočavaju sa velikimproblemima u oblasti zdravstva, obrazo-vanja, stanovanja i zapošljavanja, a da ćeAkcioni plan koji obuhvata sva ova pitanja,biti usvojen već na narednoj sednici VladeRepublike Srbije - rekla je Mihajlovićeva.

Predsednik Nacionalnog saveta romskenacionalne manjine, prof. Vitomir Mihaj-

lović, zahvalio se potpredsednici Vladena zalaganju u rešavanju problema sa ko-jima se Romi suočavaju. Mihajlović je ista-kao potrebu uključivanja pripadnika rom-ske zajednice u organe izvršne vlasti, kakobi što efikasnije doprineli rešavanju pro-blema u oblastima kao što su obrazova-nje, zdravlje i zapošljavanje.

Prvoj sednici Koordinacionog tela za pra-ćenje Strategije za socijalnu inkluzijuRoma i Romkinja, prisustvovali su i ostaličlanovi ovog tela. Pored Tanje Miščević,šefa Pregovaračkog tima, Miodraga Pole-dice, državnog sekretara u Ministarstvuza građevinarstvo, Suzane Paunović, di-rektorke Kancelarije za ljudska i manjinskaprava, Ivana Sekulovića, menadžera Timaza smanjenje siromaštva, Živojina Mitro-vića, potpredsednika Nacionalnog savetaRoma i sekretara Koordinacionog tela, Vi-tomira Mihajlovića, predsednika Nacio-nalnog saveta Roma, prisustvovali su i čla-novi stručno-operativnog tela, DraganaJovanović-Arijas, Aleksandra Benković,Danijela Janković, Danijela Lakatoš, DušanJovanović, Miloš Mihajlović, Dragan Đor-đević, Božidar Jovanović, Ivana Maksić,Osman Balić i Aleksandra Petrović.

Na sednici je dogovoren i nastavak sara-dnje u oblasti međunarodnih projekatakoji su u skladu sa procesom pristupanjaSrbije EU, kao i priprema operativnih za-ključaka sa prve sednice koji će biti poslatisvim članovima Koordinacionog i stručno-operativnog tela na razmatranje, kako bise pripremila naredna sednica i četvrtipo redu seminar o socijalnom uključiva-nju romske zajednice u Srbiji u organizacijiEvropske komisije.

P

16 Minority News

Slovačka zajednica

46. Susret ispod lipaFoto: Hlas ljudu

subotu, 17. juna, u Slo-vačkom kulturnom cen-tru „Pavel Jozef Šafarik“u Novom Sadu, održan je

46. Susret ispod lipa – tradicionalnisusret mladih pisaca i slikara, kojisvoje radove objavljuju u omladin-skom časopisu „Vzlet“.

Susretu je prethodilo otvaranje iz-ložbe radova, koja je do sada imalalikovni karakter. Ove godine je međuizloženim slikama dominirala fotogra-fija, što je karikaturista Nikola Petkovocenio kao sasvim očekivanu pojavus obzirom na vreme u kojem živimo.

Kao i svake godine, i sad su proglasilinajbolje mlade pisce i slikare.

Komisija, koja je vrednovala likovne radove,radila je u sastavu: Michal Đurovka, akadem-ski slikar, Vladimir Valenćik, likovni kritičar iNikola Petkov, karikaturista. Za najbolje jeproglasila radove Marine Jonaš iz Kovačice,

čije slike, prema mišljenju komisije, obilujubojama, šarenolikošću i vidljivim talentom.

Tročlana komisija je vrednovala i literarneradove. Prema mišljenju Marte Součkove,lektorke slovačkog jezika i kulture na Ode-ljenju slovačkog jezika u Novom Sadu i knji-

ževne kritičarke iz Slovačke, MarijeKlapakove iz Slovačke i Lađislava Ča-njija, pesnika, najuspešnija međumladim autorima je bila Hana Čižikiz Kovačice. U skladu sa svojim go-dinama napisala je prozu u kojoj jepokazala talenat za koncipiranje di-jaloga a posebno je pohvaljen njensmisao za dočaravanje atmosfere.

Osim druženja sa svojim vršnjacimaiz cele Vojvodine, „Susret ispod lipa“omogućuje i druženje sa piscima.Ovaj put se sa mladim umetnicimadružila Maria Kotvašova-Jonašova,koja spada među najpopularnije pi-sce tinejdžera. Govorila je o svojimknjigama, a mladim početnicima je

uputila nekoliko dobrih saveta koje će si-gurno koristiti tokom pisanja.

Ovogodišnje druženje su učesnici Susretazavršili na Petrovaradinskoj tvrđavi, tačnijeu ateljeu slovačkog akademskog slikara, Pa-vela Popa.

U

Rusinska zajednica

Mladi glumci iz Ruskog Krstura gostovaliu Slovačkoj

Izvor: Ruske slovoečija dramska grupa Dramskogstudija ART Doma kulture RuskiKrstur, sa predstavom „Prvažurka“ Tode Nikoletića, u režiji

Ksenije Bođanec, od 19. do 21. juna gosto-vala je u Slovačkoj na Sedmom Pozorišnomfestivalu „Mihalovske daske“.

Gostovanje je realizovano na pozivnicu or-ganizatora Festivala – Istočnoslovačkog udru-ženja „Selo“, pa je Krsturčanima domaćinbio i predsednik ovog udruženja Maroš Vo-lovar.

Četrnaest osnovnoškolaca, režiserka pred-stave, tehnička lica, Saša Paljenkaš i MihajloBođanec, kao i predsednik Izvršnog odboraNacionalnog saveta Rusina, Željko Kovač, uSlovačkoj su bili smešteni u Zemplinskoj Te-plici, a u okvirima Festivala odigrali su dvepredstave za učenike – u utorak, 20. juna uBudkovcoh, a 21. juna u Zemplinskoj Teplici.

Domaćini su gostima organizovali i razgle-

danje mesta u kojima su gostovali, ekskur-ziju na jezero Zemplinska Širava, a u povra-tku svratili su u Košice.

Kako je rekla režiserka Ksenija Bođanec,mladi glumci su predstavu odlično odi-grali, publika ih je razumela i pratila svadešavanja na sceni, a istovremeno ovo je

bila i kruna višegodišnjeg rada sa ovomgeneracijom glumaca, s obzirom da su ve-ćina malomaturanti.

Odlazak u Slovačku finansirao je Dom kul-ture, a kombi-prevoz obezbedila je Škola„Petro Kuzmjak“ i Nacionalni savet Ru-sina.

D

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat