Opsti Deo KPP

Бејатовић С. Кривично процесно право, Службени гласник РС, Београд, 2010.

Милошевић М. Кесић Т. Полиција у кривичном поступку, КПА, Београд, 2009.

Законик о кривичном поступку, Службени лист СРЈ, бр. 70/01, 68/02 и Службени гласник РС , бр. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09, 72/09 и 76/10.

Законик о кривичном поступку, Службени гласник РС, бр. 72/11 и 101/11.

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, “Службени лист СЦГ – Међународни уговори “, бр. 9/03 и 5/05.

Законик о кривичном поступку РС од 2001. и 2011. године.

Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица

Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других изузетно тешких кривичних дела

Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине

Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала

Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку

Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима

Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела

Закон о полицији Кривични законик Закон о одговорности правних лица

за кривична дела

Законик о кривичном поступку и други закониwww.parlament.sr.gov.rs (линк: донети закони).

Eвропска конвенција за заштиту људских права и основних слободаwww.coe.int

Кривично процесно право је део кривичног законодавства, као и кривично право и право о извршењу кривичних санкција.

Кривично процесно право је скуп прописа о кривичном поступку.

Кривични поступак, processus criminalis, од латинске речи procedere, напредовати, развијати се.

Реч поступак (с.) и процес (лат.) имају потпуно исто значење.

Кривично процесно право може се посматрати као

- грана законодавства: то је скуп правних прописа који регулишу ток кривичног поступка и све посебне услове за његово одвијање и

- посебна научна дисциплина: која проучава овакав скуп правних прописа применом одговарајућих научних метода.

Наука кривичног процесног права проучава кривично процесно право као грану законодавства, а у оквиру ње поједине институте у свом тоталитету.

Кривични поступак значи примену кривичнопроцесних норми на одређеног учиниоца кривичног дела.

Кривично процесно право има заштитну функцију која се остварује кроз репресивно и превентивно деловање.

Кривично процесно право штити уставни поредак и гарантује правну сигурност грађанима.

У одређивању појма кривичног процесног права издвајају се следеће дефиниције.

Реалистичке дефиниције издвајају као основне појмове реална, постојећа бића одређене гране права. У оквиру ових дефиниција разликују се

- трипартитне, које кривично процесно право одређују као систем правних прописа којима су регулисане радње кривичнопроцесних субјеката у циљу доношења одлуке суда (пресуде или решења) о кривичном делу, учиниоцу и кривичној санкцији.

Основни појмови кривичног процесног права на основу процесне трипартиције су:

- кривичнопроцесни субјекти.- кривичнопроцесне радње и- судске одлуке.

- бипартитне дефиниције, као основне појмове издвајају субјекте и радње.

Јуристичке дефиниције, као основне појмове издвајају субјекте и процесне односе.

КПП је процесноправни однос који се заснива, тече и окончава између одрђених процесних субјеката.

Процесноправни однос је регулисан правом и представља скуп права и дужности процесних субјеката.

Процесни субјекти су суд, овлашћени тужилац и окривљени.

Мешовите дефиниције уводе разлику између општег (субјекти и радње) и посебног дела кривичног процесног права (ток поступка као процесно правног односа).

Предмет кривичног процесног права је кривични поступак.

Предмет кривичног поступка је кривична ствар, односно утврђивање:

- да ли одређена радња има обележја бића неког кривичног дела;

- да ли је одређено лице учинилац кривичног дела и

- да ли су испуњени законски услови за изрицање кривичне санкције.

Задатак кривичног процесног права је да расветли (расправи) и реши (пресуди) конкретну кривичну ствар.

Циљ кривичног процесног права је да нико невин не буде осуђен, а да се учиниоцу кривичног дела изрекне кривична санкција под условима које предвиђа кривични закон и на основу законито спроведеног поступка (чл. 1. ст. 1. ЗКП).

Кривичну санкцију учиниоцу кривичног дела може изрећи само надлежни суд у поступку који је покренут и спроведен по овом законику (чл. 2. ЗКП).

Уопште је правно регулисана сукцесија одређених радњи процесних субјеката у циљу доношења судске одлуке.

Кривични поступак по конкретној кривичној ствари је примена института кривичног процесног права на одређену кривичну ствар.

Деоба се врши према критеријуму тежине извршеног кривичног дела и својствима учиниоца.

Општи (редовни) кривични поступак води се за кривична дела за која је прописана казна затвора преко пет година.

Посебни кривични поступци су: - скраћени кривични поступак за

кривична дела за која је

прописана новчана казна или казна затвора до пет година;

- поступци за изрицање кривичних санкција без главног претреса;

- поступак за изрицање судске опомене;

- поступак према малолетницима (Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица);

- поступак за кривична дела организованог криминала, корупције и друга изузетно тешка кривична дела;

- поступак за ратне злочине;- поступак за високотехнолошки

криминал.

Посебни некривични поступци су: - поступак за примену мера безбедности;- поступак за одузимање имовинске

користи;- поступак за опозивање условне осуде;- поступак за пуштање на условни отпуст;- поступак за доношење одлуке о

рехабилитацији,- поступак за престанак правних

последица осуде и мера безбедности; - поступак за пружање међународне

правне помоћи у кривичним стварима;

- поступак за накнаду штете, рехабилитацију и остваривање других права лица неосновано осуђених и неосновано лишених слободе и

- поступак за издавање потернице и објаве.

Редовни кривични поступак има два стадијума, претходни и главни кривични поступак.

Претходни кривични поступак је први стадијум редовног кривичног поступка.

Претходни кривични поступак има две фазе:

- истрагу и- стављање под оптужбу

(оптужење).

Главни кривични поступак је други стадијум редовног кривичног поступка и има три фазе:

- припремање главног претреса,- главни претрес и- доношење пресуде.

Након доношења пресуде следи поступак по редовним правним лековима (жалби).

Овај поступак се води поводом изјављеног правног лека пред судом вишег степена, ради расправљања и одлучивања о правилности и законитости суђења које је обавио првостепени суд.

Овај поступак је факултативан.

Поступак по ванредним правним лековима води се против правноснажних судских одлука, односно одлука против којих није дозвољена употреба редовних правних лекова или које се више не могу нападати редовним правни лековима.

Кривична ствар је пресуђена (res iudicata), а даљи или нови поступак по тој ствари није могућ (n bis in idem procedatur), о чему суд мора да води рачуна по службеној дужности.

Због тога је побијање правноснажних судских одлука у начелу искључено.

Од овог правила постоје изузеци које налазимо у установи ванредних правних лекова.

Предистражни поступак Истрага Оптужење Припреме за главни претрес Главни претрес Пресуда Поступак по правним лековима

(редовни и ванредни)

Кривични поступак иницира овлашћени тужилац, а покреће га суд.

Кривични поступак се може окончати на три начина:

- пресуђењем (осуђујућом, ослобађајућом или одбијајућом пресудом);

- решењем о кажњавању;

- закључењем споразума о признању кривице (решење);

- обуставом кривичног поступка (решењем) и

- одбацивањем оптужног акта (решењем).

Акузаторски, од латинске речи accusatorius, тужилачки, оптужни.

Инквизиторски, од латинске речи inquisitorius, испитивачки, истражни.

Мешовити (савремени), чији је представник француски Закон о кривичној истрази од 1808. године.

Акузаторски кривични поступак је постојао у старој Грчкој и Риму.

Овај поступак се заснива на раздеоби основних процесних функција (суђење, оптужење и одбрана) на три, између себе потпуно одвојена и независна процесна субјекта (суд, тужилац и окривљени).

Тужилац и окривљени су странке, које су потпуно равноправне у поступку.

Тужилац је по правилу оштећени, који износи спор пред суд и на коме лежи терет доказивања.

Суд се не меша у поступак доказивања.

Ако тужилац не докаже основаност тужбе, суд окривљеног ослобађа оптужбе (actore non probante reus absolvitur).

Окривљени врши функцију одбране и има обавезу да ступи у спор и да пред судом одговори да ли тужбу сматра основаном.

Окривљени има широка права која га чине субјектом поступка.

Суд је пасиван субјекат. Он пресуђује спор на основу материјала који је произашао из контрадиторне расправе странака. Судија је арбитар.

Кривични поступак је јаван, усмен, непосредан и контрадикторан.

Овај поступак се задржао до краја XIII века када је почео да га замењује инквизиторски кривични поступак.

У Енглеској се очувао трајно и крајем XVIII века његове основне карактеристике преузете су у Европи као основа мешовитог (савременог) кривичног поступка.

Инквизиторски кривични поступак се јавља крајем XII и почетком XIII века у окриљу Католичке цркве.

Главна одлика овог поступка је спајање основних процесних функција и њихово поверавање суду који је у поступку једини процесни субјект.

Оптужбу врши суд у јавном интересу. Окривљени нема скоро никаква права и

због тога је објект поступка. Суд води бригу о одбрани окривљеног и

прикупља доказе по службеној дужности.

Врхунски доказ је признање, а тортура је примењивана као посебан процесни механизам ради постизања признања окривљеног.

Поред осуђујуће и ослобађајуће пресуде, суд је могао изрећи и пресуду којом се окривљени услед недостатка доказа отпушта испод суђења’’ (absolutio ab״instantia).

Према тој пресуди окривљени није био ни крив, ни слободан, већ и даље сумњив да је учинио кривично дело, па је поступак у свако доба могао да буде обновљен.

Кривични поступак је био тајан, писмен и посредан. Контрадикторности није било, јер странке нису постојале.

Судско веће је без расправе и окривљеног одлучивало на основу материјала истражног судије, односно инквирента.

Тековине инквизиторског поступка су:

- начело легалитета и официјелности кривичног гоњења и

- прикупљање доказа по службеној дужности суда.Најпознатија кодификација инквизиторског поступка је Constitutio criminalis Carolina, кривични законик цара Карла V из 1532. године.

Окривљени је субјект кривичног поступка. Кривични поступак је јаван, усмен,

непосредан и контрадикторан. Инквизиторски елементи у савременом

поступку испољавају се у постојању начела официјелности и легалитета.

Највише инквизиторских елемената задржано је у фази истраге (не постоји широка јавност и контрадикторност), али их има и на главном претресу, због овлашћења суда да прикупља доказе по службеној дужности.

Највећа одступања од оптужног начела постоје у поступку према малолетницима, који у неким случајевима може да буде покренут и против воље тужиоца.

је утврђивање правог, односно тачног значења појединих правних норми које чине кривично процесно право.

Тумачење у ужем смислу (постојеће правне норме): језичко, логичко, системско, историјско, циљно, и др.

Тумачење у ширем смислу (тумачење правне празнине): аналогија, argumentum a contrario и општа правна начела.

Аутентично тумачење (даје скупштина и обавезно је).

Судско тумачење (начелни ставови и мишљења, која обавезују одређени суд).

Научно тумачење (доктринарно и необавезно).

Извори кривичног процесног права су правни акти у којима су садржани прописи ове гране права.

Извори кривичног процесног права деле се на:

- основне и - допунске.

Основни извори су: 1. Устав Републике Србије и 2. Законик о кривичном поступку.

Допунски извори су: 3.правосудни закони (Закон о уређењу

судова, Закон о судијама, Закон о Високом савету судства, Закон о јавном тужилаштву, и др.);

4.Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других изузетно тешких кривичних дела;

5.Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине;

6. Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала;

7.Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица;

8.Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима;

9.Кривични законик Србије;10. Закон о полицији, и др.

11.Правила међународног права (међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права), као што је иЕвропска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.

Судска пракса и обичаји нису извори кривичног процесног права.

Европска конвенција о људским правима је најважнији међународноправни акт који је донет у оквирима Савета Европе и правно је обавезујућа.

Наша држава је пријемом у Савет Европе (2003. године) обавезана на поштовање одредаба Европске конвенције и 13 допуњујућих Протокола, као и одлука Европског суда за људска права, у поступцима у којима је наша држава учесница у спору.

Европска конвенција о људским правима, са становишта кривичног материјалног и процесног права, садржи следеће важне гаранције (тзв. минималне стандарде):

- забрану мучења (чл. 3.);- право на слободу и безбедност личности

(чл. 5.);- право на правично суђење (чл. 6.);- кажњавање само на основу закона

(начело легалитета) чл. 7.;- право на поштовање приватног и

породичног живота (чл. 8.);- право на делотворни правни лек (чл. 13.)- забрану смртне казне (чл. 6. Протокол

бр. 13.), и др.

Важење кривичног процесног права огледа се у примени прописа ове гране права на одређеној територији, у одређеном времену и у односу на одређене субјекте.

За оцену просторног важења КПП од значаја је начело територијалности.

Прописи кривичног процесног права примењују се на територији Србије.

Под територијом Србије подразумевају се сувоземна територија, водене површине унутар њених граница, као и ваздушни простор над њима (чл. 112. ст. 1. КЗС).

Прописи КПП важе и за сваког ко учини кривично дело на домаћем или страном броду, без обзира где се брод налазио у врeме извршења кривичног дела (“принцип заставе брода”), осим страних ратних бродова.

Прописи кривичног процесног права важе и за сваког ко учини кривично дело у домаћем цивилном ваздухоплову док је у лету, или у домаћем војном ваздухоплову, без обзира где се ваздухоплов налазио у време извршења кривичног дела (“принцип регистрације авиона”).

Прописи домаћег права не примењују се на стране војне ваздухоплове.

Важење свих општих правних норми, па и кривичног процесног права, обележавају два тренутка:

- њихово ступање на снагу и - престанак важења.

Закони и други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања и могу да ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења.

Временски период од момента објављивања закона до његовог ступања на снагу назива се vacatio legis (ослобађање закона).

Кривични поступак се води према закону који важи у време суђења (lex fori).

Уколико током трајања једног кривичног поступка дође до промене процесног закона, на тај поступак ће се применити одредбе новог процесног закона, а радње које су у поступку већ предузете, остају на снази (постоје изузеци).

Престанак важења закона може бити изричит или прећутан.

Изричит начин престанка важења закона регулише се прелазним и завршним одредбама новог закона.

Прећутни начин престанка важења закона постоји када се донесе нови закон који на другачији начин регулише исту материју.

Прописи домаћег кривичног процесног права важе за:

- сваког ко на територији Србије изврши кривично дело;

- за сваког ко у иностранству изврши кривична дела против уставног уређења и безбедности РС (осим изазивања национлне, расне и верске мржње и нетрпељивости) или кривично дело фалсификовања новца, уколико се односи на домаћи новац;

- за држављанина Србије и кад у иностранству учини које друго кривично дело, осим набројаних кривичних дела, ако се затекне на територији Србије или јој буде изручен;

- за странца који ван територије Србије учини према њој или њеном држављанину и друга кривична дела, осим набројаних, ако се затекне на територији Србије или јој буде екстрадиран;

- за странца који према страној држави или према странцу учини у иностранству кривично дело за које се по том законодавству може изрећи затвор од пет година или тежа казна, кад се затекне на територији Србије, а не буде екстрадиран страној држави.

Примена кривичног процесног права може се искључити према одређеним категоријама лица, учиниоцима кривичних дела.

Право тих лица да не могу бити лишени слободе (према њима се не може предузети ни нека друга процесна радња), нити се према њима може покренути кривични поступак, уопште или без одобрења надлежног државног органа, назива се кривичнопроцесни имунитет (лат. immunitas, ослобођење од јавних обавеза, терета државних).

Правно средство за одузимање кривичнопроцесног имунитета је одобрење за кривично гоњење.

У демократским државама имунитет је:

релативан (спречава гоњење само за поједина кривична дела),

привремен (постоји док траје функција на коју се односи) и

услован (важи док од стране надлежног државног органа не буде укинут, без обзира на трајање функције).

Кривичнопроцесни имунитет по свом дејству може бити потпуни и делимичан.

Потпуни кривичнопроцесни имунитет (дипломатски) уживају шефови страних држава када су у званичној посети нашој земљи, шефови дипломатске мисије, дипломатско особље и чланови њихових ужих породица.

Службене просторије у којима је смештено дипломатско представништво, као и приватна резиденција дипломатског представника су неповредиве.

Дипломатска преписка и архива, као и превозна средства дипломатског представништва, неповредива су.

Претресање објеката дипломатске мисије и приватне резиденције могуће је једино по изричитом позиву од стране поредставника амбасаде (шефа мисије).

Делимичан кривичнопроцесни имунитет уживају: председник Србије, чланови Владе РС, народни посланици у Скупштини Србије, судије и јавни тужиоци, судије Уставног суда и Заштитник грађана.

Посланик не може бити притворен без одобрења Народне скупштине (односно, административног одбора), нити се против њега, ако се позове на имунитет, може покренути кривични поступак без одобрења НС.

Посланик може бити притворен без одобрења Народне скупштине само ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година.

Кривичнопроцесни субјекти су физичка и правна лица који су носиоци законом одређених права и дужности у кривичном поступку.

Основни субјекти стичу ово својство од почетка кривичног поступка и без њих нема кривичног поступка, а то су суд, овлашћени тужилац и окривљени.

Споредни субјекти јављају се нешто касније вољом изворних кривичнопроцесних субјеката, и то су: бранилац, пуномоћник, законски заступник.

Учесници у кривичном поступку су: оштећени, сведоци, вештаци, тумач и др.

Основни процесни субјекти су:- суд (функција суђења);- овлашћени тужилац (функиција гоњења): 1. јавни тужилац за кривична дела за која се

гони по службеној дужности и по предлогу оштећеног,

2. оштећени као тужилац за кривична дела за која се гони по службеној дужности и

3. приватни тужилац за кривична дела за која се гони по приватној тужби;

- окривљени (функција одбране).

Начин гоњења кривичних дела одређен је у посебном делу Кривичног законика Србије.

Овашћени тужилац и окривљени су странке у кривичном поступку.

Странка је кривичнопроцесни субјект који је носилац оптужбе или одбране у кривичном поступку.

Принцип монофункционалности значи да сваки субјекат обавља, по правилу, само једну функцију у кривичном поступку.

Овај принцип значи забрану стицаја различитих кривичнопроцесних функција у рукама једног субјекта.

Одступања од овог принципа: оштећени, оштећени као тужилац и приватни тужилац могу се саслушати као сведоци.

Принцип nе bis in idem (не двапута о истоме:

“Нико не може бити гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или је за то дело поступак против њега правноснажно обустављен или оптужба правноснажно одбијена.” (чл. 6. ст. 1. ЗКП)

“Никоме се не може поново судити нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело због кога је већ био правноснажно ослобођен или осуђен у складу са законом и кривичним поступком те државе.” (чл. 4. Протокола бр. 7 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода)

Судска власт припада судовима. Судови су самостални и независни

државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост (чл. 1. Закона о уређењу судова).

Судови суде на основу Устава, закона и других општих аката, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.

Судови се оснивају и укидају законом. Не могу се оснивати привремени,

преки или ванредни судови (чл. 2. ст. 1. и 2. ЗУС).

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште надлежности и посебним судовима (судови специјализоване надлежности).

Судови опште надлежности су: - основни судови - виши судови, - апелациони судови и - Врховни касациони суд Србије.

Судови посебне надлежности су: - привредни судови, - Привредни апелациони суд,- прекршајни судови,- Виши прекршајни суд и - Управни суд.

Уставни суд Србије је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.

Уставни суд одлучује о уставним жалбама које се могу изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

Европски суд за људска права основан је Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода у циљу поштовања обавеза из Конвенције и њених протокола.

Правноснажне пресуде овог Суда обавезне су за државе које су странке у предмету.

Организацију судова уређује Закон о уређењу судова РС.

Основни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина.

Виши суд оснива се за подручје једног или више основних судова.

Апелациони суд оснива се за подручје више виших судова.

Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији.

Према Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела образовано је Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду.

Према Закону о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине образовано је Посебно веће за ратне злочине у Вишем суду у Београду.

Према Закону о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала формирано је Посебно одељење за високотехнолошки криминал при Вишем суду у Београду.

У оквиру виших судова постоје и посебна одељења која суде малолетним учиниоцима кривичних дела.

Војни судови не постоје, а њихова надлежност је прешла на посебна (војна) одељења виших судова.

У оквиру судова опште надлежности образују се посебна већа која решавају кривичне предмете и која чине кривично одељење – кривични суд (принцип унитета судова).

То је суд опште надлежности са кривичносудском јурисдикцијом.

Начело независности, начело зборности, начело учешћа грађана у суђењу и начело изборности.

Суд је независан и потчињен само Уставу и закону (независност у објективном смислу).

Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције је забрањен (независност у субјективном смислу).

Суд по правилу суди у већу. Судско веће у првом степену чине

судије по позиву и судије поротници. У другом степену, веће је састављено

само од судија по позиву. Постоје мало (један судија по позиву

и двоје судија поротника) и велико веће (двоје судија по позиву и троје судија поротника).

Изузетно, одређене кривичне случајеве (лакша кривична дела) може пресудити судија појединац.

Поред судећег већа, постоји и ванпретресно веће, које је састављено од троје судија по позиву.

Ванпретресно веће решава одређена питања предвиђена ЗКП.

Судије и председнике судова бира и о престанку њихове дужности одлучује Народна скупштина РС.

Судије по позиву први пут се бирају на три године, а након тога на неодређено време, а судије поротници именују се на период од пет година и могу бити поново именовани.

СУДИЈЕ ПО ПОЗИВУ бира Народна скупштина на предлог Високог савета судства, када се лице први пут бира на судијску функцију.

Мандат судији који је први пут изабран траје три године.

Високи савет судства бира судије за трајно обављање судијске функције.

СУДИЈЕ ПОРОТНИКЕ именује Високи савет судства, на предлог министра надлежног за правосуђе.Судија поротник се именује на пет година и може бити поново именован.

За судију по позиву може бити изабран:

- држављанин Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима;

- који је завршио правни факултет,- положио правосудни испит,- који је стручан, оспособљен и

достојан судијске функције и- који има радно искуство у правној

струци (3 год. за основни, 6 год. за виши суд, 10 год. за апелациони и и 12 год. за Врховни касациони суд).

За судију поротника може бити именован пунолетни држављанин Републике Србије, који у моменту именовања има мање од седамдесет година и који је достојан функције судије поротника.

При именовању води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари.

ЗКП одређује састав судских већа и њихову инстанциону надлежност (начело зборности и начело учешћа грађана у суђењу).

У ПРВОМ СТЕПЕНУ судови суде у ВЕЋИМА састављеним од двоје судија и троје судија поротника за кривична дела за која се по закону може изрећи казна затвора у трајању од 15 година или тежа казна (велико веће), а у ВЕЋИМА састављеним од једног судије и двоје судија поротника за кд за која је прописана блажа казна (мало веће).

Кад се примењују посебне одредбе о скраћеном поступку, у првом степену суди СУДИЈА ПОЈЕДИНАЦ.

У ДРУГОМ СТЕПЕНУ судови суде у већима састављеним од ТРОЈЕ СУДИЈА.

Кад суди у ТРЕЋЕМ СТЕПЕНУ, веће је састављено од ПЕТ СУДИЈА (судије по позиву).

У ПРВОСТЕПЕНИМ СУДОВИМА постоје и ванпретресна већа (кривична већа) састављена од ТРОЈЕ СУДИЈА, која одлучују о одређеним питањима предвиђеним ЗКП.

Надлежност кривичног суда је право и дужност одређеног суда да расветли и реши кривичну ствар.

Надлежност кривичног суда има три облика:

- стварна надлежност представља право и дужност једног суда да води и оконча поступак по одређеној кривичној ствари зависно од тежине кривичног дела и својства извршиоца;

- месна надлежност представља право и дужност стварно надлежног суда да реши одређену кривичну ствар с обзиром на своју територију и

- функционална надлежност означава поделу послова у оквиру суда током једног кривичног поступка.

Основни суд у ПРВОМ СТЕПЕНУ суди: - за кривична дела за која је као главна

казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет година и десет година, ако за поједина од њих није надлежан други суд (ВИДИ: НАДЛЕЖНОСТ ВИШЕГ СУДА) и

- одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности.

- Основни суд пружа грађанима правну помоћ, међународну правну помоћ, ако није надлежан други суд, и врши друге послове одређене законом.

Виши суд у ПРВОМ СТЕПЕНУ суди:- за кривична дела за која је као главна

казна предвиђена казна затвора преко десет година;

- за одређена, законом таксативно набројана кривична дела, која би према висини запрећене казне била у надлежности основног суда (чл. 23. Закона о уређењу судова);

- суди у кривичном поступку према малолетницима;

- одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности;

- одлучује о захтевима за рехабилитацију;

- води поступак за изручење окривљених и осуђених лица, пружа међународну правну помоћ у поступцима за кривична дела из своје надлежности;

- одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог подручја и

- врши друге послове предвиђене законом.

Виши суд у ДРУГОМ СТЕПЕНУ одлучује о жалбама на одлуке основних судова о одређивању мера обезбеђења присуства окривљеног у скраћеном кривичном поступку.

Апелациони суд одлучује о:- жалбама на одлуке виших судова и

основних судова у кривичном поступку, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд;

- сукобу надлежности нижих судова са свог подручја, ако за одлучивање није надлежан виши суд;

- о преношењу надлежности основних и виших судова кад су спречени или не могу да поступају у некој правној ствари и

- врши друге послове одређене законом.

Врховни касациони суд одлучује о:- ванредним правним средствима

изјављеним на одлуке судова у РС;- сукобу надлежности између судова,

ако за одлучивање није надлежан други суд и

- преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.

Месну надлежност кривичног суда регулише ЗКП, према територији, односно подручју за које је суд основан.

Постоје РЕДОВНА и ВАНРЕДНА месна надлежност.

РЕДОВНА МН одређује се према:- месту извршења кривичног дела- пребивалишту, односно боравишту

окривљеног и- према суду на чијем се подручју

окривљени лиши слободе или се сам пријави.

Ако је кривично дело учињено на домаћем броду или ваздухоплову док се налази у домаћем пристаништу, надлежан је суд на чијем подручју се налази то пристаниште.

У осталим случајевима, надлежан је суд на чијем подручју се налази матична лука брода, односно ваздухоплова или домаће пристаниште у коме се брод, односно ваздухоплов први пут заустави.

Ако је кривично дело учињено путем штампе, надлежан је суд на чијем подручју је спис штампан.

Ако то место није познато или је спис штампан у иностранству, надлежан је суд на чијем се подручју растура штампани спис.

Ако по закону одговара и састављач списа, надлежан је суд места у коме састављач има пребивалиште, или суд места где се десио догађај на који се односи спис.

ВАНРЕДНА МН може бити:- надлежност првенства (суд који је

први започео поступак, односно суд коме је прво поднет захтев за покретање поступка);

- делегирана надлежност (непосредно виши суд одређује неки од стварно надлежних судова) и

- одређена надлежност (Врховни касациони суд Србије).

Под оценом надлежности подразумева се обавеза суда да води рачуна о својој стварној и месној надлежности.

Суд је дужан да води рачуна о стварној надлежности до завршетка кривичног поступка, а о месној надлежности до ступања оптужнице на правну снагу за кривична дела за која се води редовни кривични поступак.

За кривична дела за која се води скраћени поступак суд је дужан да води рачуна о надлежности до заказивања главног претреса.

Када суд утврди да није стварно или месно надлежан да поступа у одређеној кривичној ствари, оглсиће се ненадлежним и по правноснажности решења уступиће предмет надлежном суду.

Сукоб надлежности постоји када два или више судова истовремено прихватају или одбијају надлежност у једној кривичној ствари.

Сукоб надлежности може бити позитиван или негативан.

Сукоб надлежности решава заједнички непосредно виши суд.

Пре доношења решења затражиће се мишљење јавног тужиоца, који је надлежан да поступа пред тим судом, уколико се поступак води по његовом захтеву.

До доношења решења о сукобу надлежности сваки од судова је дужан да предузме оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања.

Изузеће судије или судије поротника представља установу кривичног процесног права која доводи до немогућности вршења судијске функције у једној одређеној кривичној ствари.

Постоји обавезно и факултативно (необавезно) изузеће.

Разлози за ОБАВЕЗНО ИЗУЗЕЋЕ су:1. ако је судија или судија поротник

оштећен кривичним делом;2. ако му је окривљени, његов

бранилац, тужилац, оштећени, њихов законски заступник или пуномоћник, брачни друг или сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена,а по тазбини до другог степена;

3. ако је са окривљеним, његовим браниоцем, тужиоцем или оштећеним у односу стараоца, стараника, усвојиоца, усвојеника, храниоца или храњеника;

4. ако је у истом кривичном предмету вршио истражне радње, или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца, или је саслушан као сведок или као вештак и

5. ако је у истом предмету учествовао у доношењу одлуке нижег суда или ако је у истом суду учествовао у доношењу одлуке која се побија жалбом.

Разлог за ФАКУЛТАТИВНО ИЗУЗЕЋЕ су околности које изазивају сумњу у непристрасност судије или судије поротника.

Изузеће могу тражити СТРАНКЕ И БРАНИЛАЦ.

Они могу тражити изузеће само поименично одређеног судије или судије поротника који у предмету поступа.

О изузећу судије или судије поротника одлучује ПРЕДСЕДНИК СУДА.

О изузећу председника суда или председника суда и судије или судије поротника, одлуку о изузећу доноси председник непосредно вишег суда, а ако се тражи изузеће председника Врховног касационог суда Србије, одлуку о изузећу доноси општа седница тог суда.

О изузећу јавног тужиоца одлучује непосредно виши јавни тужилац.

О изузећу записничара, тумача, стручног лица и вештака одлучује веће, председник већа или судија појединац.

Кад овлашћена лица полиције предузимају истражне радње, о њиховом изузећу одлучује истражни судија.

Ако приликом предузимања ових радњи учествује записничар, о његовом изузећу одлучује службено лице које предузима радњу.

Јавни тужилац је овлашћени тужилац за кривична дела за која се гони по службеној дужности.

Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставност и законитост (чл. 1. Закона о јавном тужилаштву РС).

Јавно тужилаштво се оснива за подручје стварне и месне надлежности кривичног суда.

Постоје:- основна јавно тужилаштво;- виша јавно тужилаштво;- апелациона јавна тужилаштва;- Републичко јавно тужилаштво РС и- јавна тужилаштва посебне

надлежности (Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине).

Принцип монократског уређења (радом јавног тужилаштава руководи и одговара за његов рад јавни тужилац, као инокосни орган);

принцип хијерархије (обавезна упутства вишег јт нижем јт);

принцип деволуције (виши јавни тужилац може преузети кривично гоњење или вршење појединих радњи из надлежности нижег јт) и

принцип супституције (виши јт може преузети кривично гоњење или вршење појединих радњи из надлежности једног нижег јт и ставити их у надлежност другог нижег јт).

Јавног тужиоца бира Народна скупштина, на предлог Владе РС, на шест година уз могућност поновног избора.

Заменика јавног тужиоца бира Народна скупштина на предлог Државног већа тужилаца, на три године, када се први пут бира.

Државно веће тужилаца бира заменика јавног тужиоца за трајно обављање функције.

За јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабран:

- држављанин РС, - који испуњава опште услове за рад у

државним органима,- који је завршио правни факултет,- положио правосудни испит, - који је достојан је дужности јавног

тужиоца и- који поседује радно искуство у правној

струци након положеног правосудног испита.

Функције јавног тужиоца су све оне активности које остварује у преткривичном и кривичном поступку, у оквиру својих права и дужности прописаних законом.

Постоје- функција гоњења и- руковођење преткривичним

поступком (ЗКП прецизира да је у питању једно од овлашћења јавног тужиоца у оквиру функције гоњења учинилаца кривичних дела).

Основно право и дужност јавног тужиоца је гоњење учинилаца кривичних дела за која се гони по службеној дужности, па је надлежан:

- да захтева спровођење истраге и усмерава ток претходног кривичног поступка;

- да подиже и заступа оптужне акте (оптужницу, односно оптужни предлог) пред надлежним судом;

- да изјављује жалбе против неправноснажних судских одлука

- да подноси ванредне правне лекове против правноснажних судских одлука и

- да врши друге радње одређене ЗКП.

Јавни тужилац је иницијатор и координатор свих активности у преткривичном поступку које су усмерене на откривање кривичног дела за које се гони по службеној дужности, проналажење његовог учиниоца, као и на откривање и обезбеђивање предмета и трагова кривичног дела.

Јавни тужилац повезује активности субјеката преткривичног поступка.

Принцип легалитета (законитости):јавни тужилац мора предузети кривично гоњење када постоји основана сумња да је учињено кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности;

принцип самосталности - забрањен је сваки утицај на рад ЈТ;

принцип објективности - јавни тужилац је чувар уставности

и законитости и стара за утврђивање истине у кривичном поступку;

принцип опортунитета (целисходности) је супротан принципу легалитета и означава право јавног тужиоца да кривично не гони иако постоје докази који поткрепљују основану сумњу.

- Примена опортунитета према пунолетним учиниоцима кривичних дела, чл. 236. ЗКП (одлагање кривичног гоњења) и чл. 237. ЗКП (одбачај кривичне пријаве услед стварног кајања) и

- примена опортунитета према малолетним учиниоцима кривичних дела

принцип мутабилитета (променљивости) -јавни тужилац има право да одустане од кривичног гоњења до завршетка главног претреса.Jавни тужилац је dominus litis.

Оштећени као тужилац (супсидијарни тужилац) је посебна врста овлашћеног тужиоца, који се појављује у кривичном поступку у овом својству у два случаја:

- када јавни тужилац у преткривичном поступку решењем одбаци кривичну пријаву и

- када јавни тужилац у започетом кривичном поступку одустане од кривичног гоњења окривљеног.

У својству оштећеног као тужиоца у кривичном поступку појављује се, пре свега, оштећени, односно лице чије је неко лично или имовинско право повређено или угрожено кривичним делом.

Ако оштећени као тужилац умре у току рока за предузимање гоњења или у току трајања поступка, његов брачни друг, лице са којим живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници, деца, родитељи, усвојеници, усвојитељи, браћа и сестре могу у року од три месеца од дана његове смрти предузети гоњење, односно дати изјаву да поступак настављају.

Оштећени као тужилац има право и дужност да предузме, односно да настави кривично гоњење у року од 8 дана од дана пријема обавештења јавног тужиоца или суда.

Уколико оштећени као тужилац није обавештен о одбачају кривичне пријаве или о одустанку од кривичног гоњења, он има право да предузме, односно да настави кривично гоњење у року од 3 месеца од дана када је јавни тужилац одбацио кривичну пријаву или од дана када је донесено решење о обустави кривичног поступка због одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења.

Оштећени као тужилац има иста права као и јавни тужилац, осим оних која припадају јавном тужиоцу као државном органу.

У поступку који се води по захтеву оштећеног као тужиоца, јавни тужилац има право да до завршетка главног претреса преузме гоњење и заступање оптужбе.

Оштећени као тужилац и његови законски заступници и пуномоћници дужни су да о свакој промени адресе или боравишта обавесте суд.

Приватни тужилац је овлашћени тужилац за кривична дела која се гоне по приватној тужби.

Посебни део Кривичног законика РС предвиђа која се кривична дела гоне по приватној тужби.

Приватна тужба, као оптужни акт за наведена кривична дела, подноси се надлежном суду у року од 3 месеца од дана када је лице овлашћено на подношење приватне тужбе сазнало за кривично дело и учиниоца.

Лица овлашћена на подношење приватне тужбе су:

- оштећени и- лице које је индиректно оштећено

кривичним делом.- У случају смрти приватног тужиоца у току

рока за подношење приватне тужбе или у току поступка, његов брачни друг, лице са којим живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници, деца, родитељи, усвојеници, усвојитељи, браћа и сестре могу у року од три месеца после његове смрти поднети приватну тужбу, односно дати изјаву да поступак настављају.

Приватни тужилац има следећа права и дужности:

- да тражи покретање истраге;- да захтева предузимање појединих

истражних радњи;- да подноси и заступа приватну тужбу и

да одустане од изјављене приватне тужбе до завршетка главног претреса;

- да предлаже извођење доказа;- да на главном претресу, по одобрењу

председника већа, поставља питања оптуженом, сведоцима и вештацима и да се изјашњава о њиховим исказима;

- да разматра судске списе и разгледа предмете који служе као доказ;

- да изјављује жалбу и- да подноси захтев за понављање

кривичног поступка због погрешног или непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Основна дужност приватног тужиоца, његових законских заступника или пуномоћника је да обавесте суд о месту пребивалишта или боравишта, као и о свакој промени истих.

Оптужни акти су израз и манифестација функције кривичног гоњења у кривичном поступку.

Носилац оптужбе је овлашћени тужилац.

Оптужба је општи појам за све врсте оптужних аката овлашћених тужилаца у кривичном поступку.

Оптужба (тужба у формалном и ужем смислу) је акт овлашћеног тужиоца, састављен у законској форми, којим од надлежног суда тражи да се против одређеног лица за одређено кривично дело одреди главни претрес.

Оптужба у ужем смислу речи обухвата:

оптужницу, оптужни предлог, приватну тужбу и прелдог да се изрекне кривична

санкција малолетнику.

Оптужба у ширем смислу обухвата поред набројаних оптужних аката и захтев за спровођење истраге и предлог да се истрага не спроводи.

Предлог да се истрага не спроводи и непосредна оптужница спадају у случајеве непосредног оптужења, у којима изостаје истрага.

Оптужница је оптужни акт јавног тужиоца или оштећеног као тужиоца у редовном кривичном поступку.

Оптужни акт јавног тужиоца или оштећеног као тужиоца у скраћеном поступку зове се оптужни предлог.

Оптужни акт приватног тужиоца, без обзира на врсту кривичног поступка, зове се приватна тужба.

Захтев за спровођење истраге је оптужни акт који подноси овлашћени тужилац истражном судији надлежног суда у циљу покретања истраге против познатог лица због постојања основане сумње да је извршило кривично дело.

Предлог да се истрага не спроводи је оптужни акт јавног тужиоца или оштећеног као тужиоца, којим траже од истражног судије да се истрага не спроведе, условом да је:

- овлашћени тужилац поднео предлог;

- да прикупљени подаци, који се односе на кривично дело и учиниоца пружају довољно основа за подизање оптужнице и

- ако је истражни судија претходно саслушао осумњиченог.

Непосредна оптужница (за кривична дела за која је прописана казна затвора до осам година):

- ако јавни или оштећени као тужилац подигну оптужницу и без спровођења истраге и

- ако прикупљени подаци који се односе на кривично дело и учиниоца пружају довољно основа за оптужење.

Оштећени је физичко или правно лице чије је какво лично или имовинско право кривичним делом повређено или угрожено.

Оштећени има искључиво право да подноси приватну кривичну тужбу.

У поступку за кривична дела за која се гоњење предузима по службеној дужности, оштећени има право да

- поднесе имовинскоправни захтев и- да преузме кривично гоњење као

супсидијарни тужилац.

Оштећени има следећа права: да предлаже доказе; да разматра кривичне списе и

разгледа предмете који служе као доказ (након испитивања у својству сведока);

да присуствује вршењу увиђаја, испитивању вештака и испитивању сведока, ако је вероватно да сведок неће доћи на главни претрес;

право жалбе на судску одлуку али само у погледу трошкова кривичног поступка, осим када поступа као супсидијарни тужилац, јер тада жалбу може поднети из свих законом предвиђених разлога.Дужност оштећеног је да обавести суд о свакој промени адресе или боравишта.

Ако је оштећени малолетник или лице које је потпуно лишено пословне способности, његов законски заступник је овлашћен да даје све изјаве и да предузима све радње на које је по ЗКП овлашћен оштећени.

Оштећени који је навршио шеснаест година овлашћен је да сам даје изјаве и предузима радње у поступку (процесно пунолетство).

Оштећени, оштећени као тужилац, приватни тужилац, као и њихови законски заступници, могу своја права у поступку вршити и преко пуномоћника (изабрани пуномоћник).

Оштећени као тужилац има право и на постављеног пуномоћника (за кривична дела са запрећеном казном затвора преко пет година, ако не може сносити трошкове заступања).

Имовинскоправни захтев који је настао услед извршења кривичног дела расправиће се на предлог овлашћених лица у кривичном поступку ако се тиме не би знатно одуговлачио овај поступак.

Имовинскоправни захтев може се односити на:

- накнаду штете,- повраћај ствари и- поништај одређеног правног посла.

Предлог за остваривање имовинскоправног захтева у кривичном поступку може поднети оштећени и лице које је овлашћено да такав захтев остварује у парничном поступку.

Ако су услед кривичног дела оштећена државна или друштвена средства, орган који је законом овлашћен да се стара о заштити тих средстава може учествовати у кривичном поступку (јавни правобранилац).

Предлог за остваривање имовинскоправног захтева у кривичном поступку подноси се органу коме се подноси кривична пријава или суду пред којим се води поступак.

Предлог се може поднети најдоцније до завршетка главног претреса пред првостепеним судом.

Лице овлашћено на подношење предлога дужно је да:

- одређено означи свој захтев и - поднесе доказе. Имовинскоправни захтев, као

предмет придруженог (адхезионог) поступка, мора да потиче из одређеног кривичног дела и да обавеза испуњења тог захтева припада окривљеном.

У ОСУЂУЈУЋОЈ ПРЕСУДИ, суд може досудити имовинскоправни захтев у целини или делимично, а за вишак упутити овлашћено лице на парнични поступак.

Кад суд донесе ОСЛОБАЂАЈУЋУ ИЛИ ОДБИЈАЈУЋУ ПРЕСУДУ, односно РЕШЕЊЕ О ОБУСТАВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА, упутиће овлашћено лице да имовинскоправни захтев може остваривати у парничном поступку.

Кад се суд огласи ненадлежним за кривични поступак, упутиће овлашћено лице да имовинскоправни захтев може пријавити у кривичном поступку који ће отпочети или продужити надлежни суд.

Окривљени је основни кривичнопроцесни субјект, који врши функцију одбране и странка у кривичном поступку.

Окривљени је лице против кога је донето решење о спровођењу истраге или против кога је поднета оптужница, оптужни предлог или приватна тужба (чл. 221. ЗКП).

Окривљени је лице против кога је покренут кривични поступак.

Осумњичени је лице према коме је пре покретања кривичног поступка надлежни државни орган предузео неку радњу због постојања основа сумње да је извршило кривично дело.

Оптужени је лице против кога је оптужница стала на правну снагу.

Осуђени је лице за које је правноснажном пресудом или решењем о кажњавању утврђено да је учинило одређено кривично дело.

Израз окривљени је и општи назив за окривљеног, оптуженог и осуђеног.

Својство окривљеног, учинилац кривичног дела стиче моментом покретања

кривичног поступка, ако постоји основанасумња да је изршило кривично дело.Окривљени може бити:

- живо физичко лице чији је идентитет познат, са навршених 14 година живота (у случају смрти окривљеног кривични поступак се обуставља) и

- правно лице;- претпоставка урачунљивости (изузеци).

- Претпоставка невиности:Свако се сматра невиним док се његова кривица не утврди

правноснажном одлуком надлежног суда (чл. 3. ст. 1.

ЗКП).

Свако ко је оптужен за кривично дело сматраће се невиним док се не докаже његова кривица на основу закона (чл. 6.

ст. 2. Европске конвенције).

Процесни положај окривљеног одређен је скупом његових права и дужности.

Основно право окривљеног је ПРАВО НА ОДБРАНУ, односно право да развија процесну активност у правцу одбијања или делимичног побијања правног напада овлашћеног тужиоца.

Ради реализације права на одбрану, окривљени има права на тзв. претходна саопштења:

- да на првом саслушању буде обавештен о делу за које се терети и о доказима оптужбе (контестација обвињења);

- да има довољно времена и могућности за припремање одбране;

- да није дужан да даје одбрану, нити да одговара на постављена питања;

- да му се омогући да се изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете, као и да изнесе све чињенице и доказе који му иду у корист.

1. право да буде саслушан;2. право на браниоца (чл. 13 ЗКП и чл.

6. ст. 3. Европске конвенције);3. право на употребу матерњег језика

или право на тумача (чл. 9. ст. 2. и чл. 10. ст. 3. ЗКП и чл. 6. ст. 3. т. а и чл. 6. ст. 3. т. е Европске конвенције);

4. право на правично суђење (чл. 16 ЗКП и чл. 6. ст. 1. Европске конвенције);

Право на правично суђење прописано је чл. 6. Европске конвенције и гласи:Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега, има право на:

- правичну и јавну расправу - у разумном року - пред независним и непристрасним

судом, образованим на основу закона.

Пресуда се изриче јавно, али се штампа и јавност могу искључити с целог или с дела суђења у интересу:

- морала, - јавног реда или - националне безбедности у демократском

друштву, - када то захтевају интереси малолетника

или - заштита приватног живота странака или - у мери која је, по мишљењу суда, нужно

потребна у посебним околностима када би јавност могла да нашкоди интересима правде.

Претпоставка невиности: свако ко је оптужен за кривично дело сматраће се невиним све док се не докаже његова кривица на основу закона.

Минимална права оптуженог:- да у најкраћем могућем року,

подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима за оптужбу против њега;

- да има довољно времена и могућности за припремање одбране;

- да се брани лично или путем браниоца кога сам изабере или, ако нема довољно средстава да плати за правну помоћ, да ову помоћ добије бесплатно када интереси правде то захтевају;

- да испитује сведоке против себе или да постигне да се они испитају и да се обезбеди присуство и саслушање сведока у његову корист;

- да добије бесплатну помоћ преводиоца ако не разуме или не говори језик који се употребљава на суду.

1. право на третман достојан човека и поштовање људског достојанства (чл. 12 и чл. 131. ст. 4 ЗКП и чл. 3. Европске конвенције);

2. право да предлаже доказе (равноправност странака, ‘’једнакост оружја’’);

3. право да разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ;

4. право да улаже редовна и одређена ванредна правна средства (право на жалбу у кривичним стварима гарантовано је чл. 2. Протокола бр. 7 уз Европску конвенцију);

5. право на рехабилитацију, накнаду штете и др. права неосновано осуђеном лицу и лицу неосновано лишеном слободе (чл. 14. ЗКП и чл. 5. ст. 5. Европске конвенције и чл. 3 Протокола бр. 7 уз Европску конвенцију) и

6. право да га суд или други државни орган који учествује у поступку поучи о правима која му по ЗКП припадају и последицама пропуштања радње, ако окривљени или друго лице које учествује у поступку из незнања може да прпусти неку радњу у поступку, или да због тога не користи своја права (чл. 15. ЗКП).

Окривљени није дужан да пружа доказе против себе (nemo prodere se ipsum). Изузетак чл. 131. ст. 1 до 3 ЗКП (телесни преглед).

In dubio pro reo (у сумњи у корист окривљеног).

Дужности окривљеног су:1) да ступи у кривични поступак.

Суђење у одсуству је изузетак и дозвољено је у следећим ситуацијама:

- ако је окривљени у бекству или није достижан државним органима,

- ако постоје нарочито важни разлози и

- ако постоји предлог јавног тужиоца.

2) да обавести суд о промени адресе или о намери да промени боравиште.

О овим обавезама суд је дужан да упозна

окривљеног.

- право на контестацију обвињења;- да се брани сам или уз стручну помоћ

браниоца кога сам изабере из реда адвоката;- да његовом саслушању присуствује бранилац;- да у најкраћем могућем року буде изведен

пред суд и да му буде суђено непристрасно, правично и у разумном року;

- да му се осигура довољно времена и могућности за припремање одбране;

- да се изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете и да сам или преко браниоца износи чињенице и доказе у своју корист;

- да испитује сведоке оптужбе и захтева да се под истим условима под којима се испитују сведоци оптужбе, испитају у његовом присуству сведоци одбране;

- да добије преводиоца или тумача;

Суд или други државни орган дужан је:

- да обезбеди набројана права окривљеног, односно осумњиченог;

- да пре првог саслушања упозори окривљеног, односно осумњиченог да све што изјави може бити употребљено против њега као доказ и

- да га поучи о праву да узме браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању.

Ако окривљени, односно осумњичени не узме сам браниоца, суд ће му поставити браниоца кад је то одређено ЗКП (обвезна одбрана).

Окривљеном који не може да плати браниоца биће на његов захтев постављен бранилац на терет буџетских средстава суда (одбрана сиромашних).

Окривљени који је доступан суду не може бити кажњен ако му није омогућено да буде саслушан и да се брани.

Бранилац је правно образовано лице које је овлашћено да заједно са окривљеним врши функцију одбране у кривичном поступку.

Право на браниоца је уставно право.

Бранилац може бити само АДВОКАТ:- држављанин Србије;- дипломирани правник са положеним

правосудним испитом;- уписан у именик адвоката, који је

положио заклетву;

- да није правноснажно осуђиван за кривично дело које га чини недостојним за бављење адвокатуром;

- да се не бави другом професионалном делатношћу, осим у педагошкој, уметничкој, преводилачкој, публицистичкој, хуманитарној или спортској области и

- да је достојан поверења за обављање адвокатуре.

Адвоката може мењати АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИК за кривична дела до пет година затвора, осим пред Врховним касационим судом и у поступку према малолетницима.

Окривљени може имати највише ПЕТ БРАНИЛАЦА.

Више окривљених може имати ЗАЈЕДНИЧКОГ БРАНИОЦА, ако то није у супротности са интересима њихове одбране.

Бранилац не може бити:- саокривљени, - оштећени, - брачни друг оштећеног или тужиоца,

њихов сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној лицнији до четвртог степена или по тазбини до другог степена.

- бранилац не може бити ни лице које је као сведок позвано на главни претрес, осим ако је по ЗКП ослобођено дужности сведочења и изјавило је да неће сведочити;

- бранилац не може бити ни лице које је у истом предмету поступало као судија или јавни тужилац или је предузимало радње у преткривичном поступку.

Одбрана може бити:- материјална (лична) и- формална.Формална одбрана може бити:- обавезна (чл. 71. ЗКП),- факултативна и- одбрана сиромашних (чл. 72.

ЗКП).

У ЗКП су предвиђени следећи случајеви обавезне одбране:

ако је окривљени нем, глув или неспособан да се сам успешно брани или

ако се поступак води због кривичног дела за које се може изрећи казна затвора преко десет година,окривљени мора имати браниоца већ приликом првог саслушања.

ако је окривљеном одређен притвор,мора имати браниоца док је у притвору;

ако се окривљеном суди у одсуству,мора имати браниоца чим се донесе решење о суђењу у одсуству;

малолетник мора имати браниоца у кривичном поступку.

Ако окривљени у случајевима обавезне одбране не узме сам браниоца, председник суда ће му поставити браниоца по службеној дужности за даљи ток поступка до правноснажности пресуде, а ако је изречена казна затвора од 40 година, и за поступак по ванредним правним лековима.

Кад не постоје услови за обавезну одбрану, а поступак се води за крвично дело за које је прописана казна затвора преко три године, а у осталим случајевима ако то захтевају интереси правичности, окривљеном ће се, на његов захтев, поставити бранилац, ако према свом имовном стању не може сносити трошкове одбране.

О захтеву одлучује истражни судија, председник већа, или судија појединац, а браниоца поставља председник суда.

Бранилац има следећа права:- да разматра списе и разгледа

предмете који служе као доказ (ово право има од почетка кривичног поступка или од момента када је осумњичени саслушан по одредбама о саслушању окривљеног);

- непосредно пре првог саслушања осумњиченог, бранилац има право да прочита кривичну пријаву, записник о увиђају, налаз и мишљење вештака и захтев за спровођење истраге (чл. 74. ст. 1. ЗКП);

- право на поверљив разговор са осумњиченим који је лишен слободе и пре него што је осумњичени саслушан, као и са окривљеним који се налази у притвору (чл. 75. ст. 2. ЗКП);

- да се дописује и разговара са окривљеним који је у притвору.

Бранилац се са окривљеним не можедоговарати о томе како да одговара напитања која су му већ постављена (чл.75. ст. 3. ЗКП).Поред тога, бранилац има право да:- присуствује саслушању окривљеног и

саслушању осумњиченог (обавезно) у преткривичном поступку;

- присуствује извођењу појединих истражних радњи у истрази (саслушању окривљеног, испитивању сведока и вештака, увиђају и претресању стана);

- прикупља доказе за одбрану и предлаже њихово извођење;

- присуствује главном претресу (дужан је да га не напушта);

- да у корист оптуженог улаже редовна и одређена ванредна правна средства и

- захтева награду за свој рад и накнаду трошкова (нужних издатака).

Бранилац је дужан:- да се прими одбране и- да пружи стручну помоћ

окривљеном (не сме наступати на штету окривљеног). Одговорност браниоца може бити кривична, грађанска и дисциплинска.

ПОЗИВ ДОВОЂЕЊЕ МЕРА ЗАБРАНЕ НАПУШТАЊА

СТАНА ИЛИ МЕСТА БОРАВИШТА ЈЕМСТВО ПРИТВОР

Приликом примене појединих мера, надлежни суд ће се придржавати услова одређених за примену појединих мера, водећи рачуна да се не примењује тежа мера ако се иста сврха може постићи блажом мером.

Мере ће се укинути и по службеној дужности кад престану разлози због којих су предузете, односно замениће се другом блажом мером кад за то наступе услови.

Присуство окривљеног у кривичном поступку обезбеђује се достављањем затвореног писменог позива, који окривљеном упућује суд.

Садржина позива:- назив суда,- име и презиме окривљеног, - законски назив кривичног дела

које му се ставља на терет,- место где окривљени треба да

дође,- дан и час кад треба да дође,

- назначење да се позива у својству окривљеног

- упозорење да ће у случају недоласка бити принудно доведен,

- службени печат и - име и презиме судије који позива.

Кад се окривљени први пут позива, поучиће се у позиву о праву да узме браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању.

Приликом првог саслушања, окривљени ће се поучити да је дужан да одмах обавести суд о промени адресе и о намери да промени боравиште, уз предочавање последица одређених ЗКП.

Ако окривљени није у стању да се одазове позиву услед болести или друге неотклоњиве сметње, саслушаће се у месту где се налази или ће се обезбедити његов превоз до судске зграде или другог места где се радња предузима.

Одредбе о позивању окривљеног примењују се сходно и на осумњиченог.

Мера довођења реализује се издавањем НАРЕДБЕ ЗА ДОВОЂЕЊЕ, коју може издати суд, у следећим ситуацијама:

- ако је донето решење о притвору или- ако уредно позван окривљени не

дође, а свој изостанак не оправда или- ако ако се није могло извршити

уредно достављање позива, а из околности очигледно произилази да окривљени избегава пријем позива.

Наредбу за довођење извршава полиција.

САДРЖИНА НАРЕДБЕ ЗА ДОВОЂЕЊЕ:- назив суда који издаје наредбу,- име и презиме окривљеног,- место и годину рођења,- законски назив кривичног дела, уз

навођење одредбе кривичног закона,- разлог због кога се наређује довођење,- службени печат и потпис судије.- У наредби може и по правилу се

одређује и дан кад довођење треба извршити.

Лице коме је поверено извршење наредбе, предаје наредбу окривљеном и позива га да с њим пође. Ако окривљени то одбије, довешће га принудно.

Наредбу за довођење против војних лица, припадника полиције или страже установе у којој су смештена лица лишена слободе извршава њихова команда, односно установа.

Одредбе о довођењу окривљеног примењују се сходно и на осумњиченог.

Ова мера се може применити према окривљеном, ако постоје околности које указују да би окривљени могао побећи, сакрити се, отићи у непознато место или у иностранство.

Меру изриче суд доношењем образложеног решења.

Уз ову меру, окривљеном може бити:- забрањено посећивање одређених

места,- састајање са одређеним лицима, или

прилажење одређеним лицима,- наложено да се повремено јавља

одређеном државном органу или- привремено одузета путна исправа

или возачка дозвола.

Изрицањем ове мере, окривљеном не може бити ограничено право да живи у свом стану, да се несметано виђа са члановима породице, блиским сродницима, осим ако та лица нису обухваћена овом мером и својим браниоцем.

У решењу којим се изриче мера забране напуштања стана или места боравишта, окривљени ће се упозорити да се против њега може одредити притвор ако прекрши изречене забране.

Суд може одредити да се окривљном који има неодложну потребу да путује у иностранство врати путна исправа, уколико постави пуномоћника за пријем поште у Републици Србији и обећа да ће се на сваки позив суда одазвати и положи јемство.

У току истраге ову меру одређује и укида истражни судија, а после подигнуте оптужнице, председник већа или веће.

Уколико се мера предлаже у поступку који се води за кривчно дело за које се гони по службеној дужности, ако меру није предложио јавни тужилац, пре доношења решења којим се мера одређује или укида, суд ће затражити мишљење јавног тужиоца.

Мере могу трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде.

Суд је дужан да свака два месеца испита да ли је примењена мера још потребна.

Против решења којим се одређују, продужавају или укидају мере странке могу изјавити жалбу, а јавни тужилац и против решења којим је његов предлог за примену мере одбијен.

О жалби одлучује ванпретресно веће у року од три дана од дана пријема жалбе.

Жалба не задржава извршење решења.

Привремено одузимање возачке дозволе може се одредити и као самостална мера ако се поступак води због кривичног дела угрожавања безбедности саобраћаја које је проузроковало тешке последице или је извршено са умишљајем.

Време за које је возачка дозвола одузета ОСУМЊИЧЕНОМ или ОКРИВЉЕНОМ који је на слободи урачунаће се у изречену казну одузимања возачке дозволе или меру безбедности забране управљања моторним возилом.

Окривљеном се може одредити електронски надзор ради контролисања ограничења постављених овом мером, под условом да то неће шкодити његовом здрављу.

Уређај за лоцирање окривљеног (одашиљач), поставља се на зглоб руке или ноге, или се на други начин причвршћује од стране стручног лица.

Окривљени се детаљно упознаје са радом уређаја.

Стручно лице рукује уређајем којим се даљински прати кретање окривљеног и одређује његов положај у простору (пријемник).

Електронски надзор врши полиција, БИА или други државни орган.

Додатне забране предвиђене овом мером и електронски надзор могу се одредити и као самосталне мере ако су потребне:

- у циљу заштите оштећеног или сведока,

- спречавања да окривљени утиче на саучеснике или прикриваче или

- ако постоји опасност да ће окривљени довршити започето кривично дело, поновити или учинити кривично дело којим прети.

Јемство се може одредити према окривљеном који је у притвору или према окривљеном који треба да буде стављен у притвор

- због постојања околности које указују да ће побећи или

- ако у својству оптуженог који је једном уредно позван, очигледно избегава да дође на главни претрес.

Јемство се може одредити и као мера обезбеђења поштовања ограничења наведених у мери забране напуштања стана или места боравишта (додатне забране и електронски надзор).

Окривљени се може пустити на слободу или оставити на слободи ако

- он лично или ко други за њега пружи јемство да до краја кривичног поступка неће побећи,

- а сам окривљени обећа пред судом који одлучује о јемству да се неће крити и да без одобрења неће напустити своје боравиште.

Јемство одређује решењем суд (истражни судија, односно председник већа и на главном претресу веће).

Решење којим се одређује и укида јемство доноси се по прибављеном мишљењу јавног тужиоца, ако се поступак води по његовом захтеву.

Јемство увек гласи на новчани износ који се одређује с обзиром на тежину кривичног дела, личне и породичне прилике окривљеног и имовно стање лица које даје јемство.

Постоје две врсте јемства:- стварно јемство, које се састоји у

полагању готовог новца, хартија од вредности, драгоцености или других покретних ствари веће вредности које се лако могу уновчити и чувати, или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретна добра лица које даје јемство или

- лично јемство које се манифестује у личној обавези једног или више грађана да ће у случају бекства окривљеног платити утврђени износ јемства.

ПРОПАДАЊЕ ЈЕМСТВА:

ако окривљени побегне, решењем ће се

одредити да вредност дата као јемство

припадне правосудном буџету.

УКИДАЊЕ ЈЕМСТВА:- ако окривљени за кога је положено

јемство због опасности од бекства, на уредан позив суда не дође, а изостанак не оправда (одређује се притвор) или ако не дође на главни претрес и након првог наредног позива, а изостанак не оправда или

- ако се против њега, пошто је остављен на слободи, појави који други законски основ за притвор (одређује се притвор) или

- ако му је пресудом изречена казна затвора (укида се јемство даном ступања на извршење казне која се састоји у лишењу слободе).

У случају укидања јемства, положени новчани износ, драгоцености, хартије од вредности или друге покретне ствари враћају се, а хиптека се скида.

На исти начин ће се поступити и кад се кривични поступак правноснажно доврши решењем о обустави поступка или пресудом.

Лице за које постоји ОСНОВАНА СУМЊА да је извршило кривично дело може се притворити само ОДЛУКОМ НАДЛЕЖНОГ СУДА, под условима одређеним ЗКП, ако је то НЕОПХОДНО РАДИ ВОЂЕЊА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА и ако се иста сврха не може остварити другом мером.

Притвор се може одредити само под условима предвиђеним у ЗКП и само ако се иста сврха не може остварити другом мером.

Дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору.

У току целог поступка притвор ће се укинути чим престану разлози на основу који је био одређен.

Притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако:

1. се крије или ако се не може утврдити његова истоветност, или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства;

2. постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, вештаке, саучеснике или прикриваче;

3. особите околности указују да ће поновити кривично дело, или довршити покушано кривично дело, или да ће учинити кривично дело којим прети;

4.у својству оптуженог који је једном уредно позван, очигледно избегава да дође на главни претрес;

5. је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно преко пет година за кривично дело са елементом насиља ако је то оправдано због посебно тешких околности кривичног дела;

6. пресудом првостепеног суда лицу изречена казна затвора од пет година или тежа казна и ако је то оправдано због посебно тешких околности кривичног дела.

Притвор одређен због тога што се не може утврдити истоветност (т.1.) траје док се ова истоветност не утврди.

Притвор из тачке 2. укинуће се чим се обезбеде докази због којих је притвор одређен.

Притвор одређен у тачки 4. може трајати до објављивања пресуде.

Одлуку о одређивању притвора доноси истражни судија или веће по саслушању окривљеног.

Саслушању окривљеног могу да присуствују јавни тужилац и бранилац окривљеног.

Суд је дужан да на погодан начин обавести јавног тужиоца и браниоца окривљеног о времену и месту саслушања окривљеног, али се саслушање може обавити и у одсуству обавештених лица.

Изузетно, одлука о одређивању притвора се може донети без саслушања окривљеног ако позив за саслушање није могао да му буде уручен због недоступности или непријављивања промене адресе или ако постоји опасност од одлагања.

Притвор се одређује решењем надлежног суда.

Решење о одређивању притвора садржи:

- име и презиме лица које се притвара,- кривично дело за које се окривљује, - законски основ за притвор,- време на које је одређен притвор,- време лишења слободе, - поуку о праву на жалбу,- образложење основа и разлога,- службени печат и потпис судије.

Решење о притвору предаје се лицу на које се односи у часу лишења слободе, а најдоцније у року од 12 сати од часа лишења слободе, односно привођења истражном судији.

У списима се мора назначити дан и час лишења слобде и предаје решења.

Против решења о притвору странке могу изјавити ЖАЛБУ ванпретресном већу.

Жалба не задржава извршење решења.

Ванпретресно веће које одлучује о жалби дужно је да донесе и достави одлуку у року од 48 сати.

На основу решења истражног судије, окривљени се може задржати у притвору највише МЕСЕЦ ДАНА од дана лишења слобде.

После тог рока окривљени се може задржати у притвору само на основу РЕШЕЊА О ПРОДУЖЕЊУ ПРИТВОРА.

Притвор се по одлуци ванпретресног већа може продужити највише за ДВА МЕСЕЦА..

Ако се поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко пет година или тежа казна, веће непосредно вишег суда може, на образложени предлог истражног судије или јавног тужиоца, из важних разлога продужити притвор највише за ЈОШ ТРИ МЕСЕЦА..

УКУПНО ТРАЈАЊЕ ПРИТВОРА У ИСТРАЗИ ЗА КД ПРЕКО ПЕТ ГОДИНА ЗАТВОРА ИЛИ ТЕЖУ КАЗНУ ЈЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ.

АКО СЕ ДО ИСТЕКА ПОМЕНУТИХ РОКОВА НЕ ПОДИГНЕ ОПТУЖНИЦА, ОКРИВЉЕНИ ЋЕ СЕ ПУСТИТИ НА СЛОБОДУ.

Веће је дужно да и без предлога странака испита да ли још постоје разлози за притвор и да донесе решење о продужењу или укидању притвора, по истеку сваких ТРИДЕСЕТ ДАНА до дана ступања оптужнице на правну снагу, а по истеку свака ДВА МЕСЕЦА након ступања оптужнице на правну снагу.

Кривичнопроцесне радње спадају у други основни појам кривичног процесног права.

Кривичнопроцесне радње су законом одређена чињења кривичнопроцесних субјеката.

Оне су акциони израз законом прописаних права и дужности кривичнопроцесних субјеката.

1) Начело усмености и непосредности2) Начело јавности (чл. 291-294 ЗКП и

чл. 494 ЗКП)3) Начело процесне економије

Начело усмености одређује начине извођења кривичнопроцесних радњи.

Кривичнопроцесне радње предузимају се по правилу усмено, путем речи или покрета.

Када је предузимање радњи остварено писмено, та писмена се такође читају на главном претресу, што значи да се износе усмено.

Начело непосредности значи да између извора сазнања и кривичног суда нема посредника.

Суд одлучује првенствено на основу онога што у погледу чињеница сам утврди.

Начело јавности подразумева јавност кривичног поступка.

Јавност кривичног поступка се огледа у праву сваког грађанина, не само странака, већ и других лица која иначе нису директно заинтересована за исход поступка, да присуствују суђењу, као и и да о поступку буду обавештени и преко средстава јавног информисања.

Постоји страначка јавност (ограничена на процесне странке, овлашћеног тужиоца и окривљеног) и општа јавност (обухвата и публику).

Начело јавности у потпуности је заступљено у поступку против пунолетних учинилаца кривичних дела и то на главном претресу.

Главни претрес је јаван и њему могу присуствовати пунолетна лица, под условом да не носе оружје или опасно оруђе.

Јавност се може потпуно или делимично искључити са главног претреса ако је то потребно ради:

заштите морала заштите јавног поретка, заштите националне безбедности, заштите малолетника или заштите приватног живота учесника у

кривичном поступку или када је то, по мишљењу суда, неопходно

с обзиром на посебне околности због којих би јавност могла да повреди интересе правде.

Одлуку о искључењу јавности доноси веће решењем, након узимања изјава од странака.

Искључење јавности не односи се на:- странке,- оштећеног, - њихове заступнике и - браниоца.

У претходном поступку (истрага и оптужење) нема опште јавности, већ постоји само тзв. страначка јавност.

Општа јавност је у претходном поступку изражена само кроз обавештавање јавности о току истраге.

У поступку према малолетним учиниоцима кривичних дела општа јавност је искључена, а само се по изузетку одређеним категоријама лица може допустити да присуствују току поступка (нпр. службена лица која се баве преступништвом малолетника, научни радници, сл.).

Начело процесне економије изражено је у чл. 16. ст. 1. ЗКП:Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права која припадају лицима која учествују у поступку.

Рокови представљају временско регулисање тока кривичног поступка.

Рокови могу бити законски и судски. Законски рокови прописани су

законом и не могу се продужити, осим кад сам закон то изричито дозвољава.

Скраћивање рокова је дозвољено уколико то захтева окривљени, а у питању је рок кјоји је ЗКП одређен ради заштите права одбране.

Рокови се рачунају на сате, дане, месеце и године.

Изјава је дата у року, ако је пре него што је он истекао, предата ономе ко је овлашћен да је прими.

Рок почиње да тече првог наредног дана, односно сата, од дана или сата када је достављање или саопштавање извршено.

Рокови одређени по месецима, односно годинама завршавају се протеком оног дана последњег месеца, односно године који по свом броју одговара дану кад је рок отпочео.

Уколико се изјава да после прописаног рока, она не производи правно дејство.

Када је поднесак који је везан за рок због незнања или очигледне омашке подносиоца предат и упућен ненадлежном суду пре истека рока, па надлежном суду стигне после истека рока, узеће се да је он на време поднесен.

Судски рокови су такви рокови чије трајање одређује суд.

То су и они рокови чије је трајање одређено законом, али се по потреби тако одређени рокови по одобрењу суда могу скратити или продужити (нпр. рок за подношење оптужнице од 15 дана може се на захтев јавног тужиоца продужити још за 15 дана).

ППС је установа кривичног процесног права чији је циљ да санира последице оправданог пропуштања неких рокова за одређене субјекте поступка.

Право да тражи повраћај у пређашње стање има:

- окривљени, - супсидијарни и приватни тужилац и - оштећени који није уредно позван

на главни претрес на коме је донета одбијајућа пресуда због одустанка јавног тужиоца од гоњења.

Рок за подношење МОЛБЕ за повраћај у пређашње стање износи 8 ДАНА ОД ДАНА ПРЕСТАНКА СМЕТЊИ због којих је пропуштен рок за предузимање одређене радње, а рок застарелости је ТРИ МЕСЕЦА ОД ДАНА ПРОПУШТАЊА НАВЕДЕНЕ РАДЊЕ.

Овај рок је преклузиван.

Трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом кривчног поступка од његовог покретања до његовог завршетка, и издаци за предузете истражне радње пре истраге.

Трошкови кривичног поступка обухватају:

1) трошкове за сведоке, вештаке, тумаче и стручна лица и трошкове увиђаја;

2) трошкове превоза окривљеног;3) издатке за довођење окривљеног;4) путне трошкове службених лица;5) трошкове лечења окривљеног за

време док се налази у притвору, као и трошкове порођаја, осим трошкова који се наплаћују из фонда за здравствено осигурање;

6) трошкове техничког прегледа возила, медицинских и биолошких анализа и превоза леша до места обдукције;

7) награду и нужне издатке браниоца, нужне издатке приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника, као и награду и нужне издатке њихових пуномоћника;

8) нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника, као и награду и нужне издатке његовог пуномоћника;

9) паушални износ, за трошкове који нису обухваћени петхдним тачкама.

Паушални износ се одређује према трајању и сложености поступка и имовинском стању лица обавезног да плати овај износ.

Трошкови преткривичног поступка који се односе на награду и нужне издатке браниоца кога је одредила полиција, исплаћује полиција.

У пресуди којом се окривљени оглашава кривим суд ће га обавезати да накнади трошкове кривичног поступка.

Изузетно, суд може ослободити окривљеног од дужности да накнади у целини или делимично одређене трошкове кривичног поступка, ако би плаћањем тих трошкова било доведено у питање издржавање окривљеног или лица које је он дужан да издржава.

У случају доношења решења о обустави кп, пресуде којом се оптужба одбија или ослобађајуће пресуде, суд ће одлучити да одређени трошкови падају на терет буџетских средстава, осим у одређеним законом предвиђеним случајевима.

Записник је кривичнопроцесни акт који садржи законом предвиђене елементе.

Записник пише записничар. Кад се врши претресање стана или лица, или се радња предузима ван службених просторија органа, а записничар се не може обезбедити, записник може потписати лице које предузима рaдњу.

У УВОДНИ ДЕО записника уноси се:

• назив државног органа,• место где се предузима радња,• дан и час кад је радња започета и

завршена,• имена и презимена присутних лица

и у ком својству присуствују и• назначење кривичног предмета по

ком се предузима радња.

У ОПИСНИ ДЕО записника уносе се битни подаци о току и сдржини предузете радње.

У записник се у облику приповедања убележава само битна садржина датих исказа и изјава.

Кад се оцени да је потребно или на захтев странака или браниоца, у записник ће се дословно унети питање које је постављено и одговор који је дат. У случају злоупотребе ово право им се може ускратити.

Ако су приликом предузимања радње одузети предмети или списи, то ће се назначити у записнику, а одузете ствари ће се прикључити записнику или ће се навести где се налазе на чувању.

Ток главног претреса може се бележити и стенографски.

Стенографске белешке ће се у року од 48 сати превести, прегледати, потписати од стране стенографа и прикључити списима.

Записник се мора водити уредно. У њему се не сме ништа

избрисати, додати или мењати. Прецртана места морају остати читка.

Сва преиначења, исправке и додаци уносе се на крају записника и морају бити оверени од стране лица која потписују записник.

ЗАВРШНИ ДЕО записника чине потписи. Записник потписује лице које је предузело радњу и записничар.

У завршном делу записника могу се навести приговори.

Истражни судија може одредити да се извођење истражне радње сними помоћу уређаја за звучно или оптичко снимање.

О томе ће истражни судија претходно обавестити лице које се саслушава.

Оптичка снимања се не могу вршити на главном претресу, осим кад за поједини главни претрес то одобри председник Врховног касационог суда.

Истражни судија може дозволити да учесници поступка који имају оправдан интерес, помоћу магнетофона, сниме извођење истражне радње.

Снимци се не могу јавно приказивати без писменог одобрења странака и учесника снимљене радње.

Службена белешка или извештај саставља се о предузимању слободних, неформалних радњи од стране полиције.

То су мере или радње из чл 225. ЗКП (оперативно-тактичке мере или радње, или потражне радње).

Саставни елементи ових аката су:• назив органа,• правни основ,• место предузимања,• време почетка и завршетка,• битна садржина предузете мере или

радње и• потпис службеног лица.

Када се на исказу окривљеног, сведока или вештака не може засновати судска одлука, истражни судија ће по службеној дужности или на предлог странака донети РЕШЕЊЕ О ИЗДВАЈАЊУ ЗАПИСНИКА из списа, одмах, а најдоцније до завршетка истраге, односно давања сагласности истражног судије да се оптужница може подићи без спровођења истраге.

Против овог решења дозвољена је посебна жалба.

По правноснажности решења, издвојени записници се затварају у посебан омот и чувају код истражног судије одвојено од осталих списа и не могу се разгледати нити се могу користити у поступку.

После завршене истраге, као и после давања сагласности истражног судије да се оптужница може подићи без спровођења истраге, истражни судија ће издвојити из списа предмета и сва обавештења која су полицији и јавном тужиоцу дали грађани, осим записника о саслушању осумњиченог.

Судске одлуке су трећи основни појам кривичног процесног права.

Судска одлука је правни израз и манифестација формираног мишљења суда о захтеву странака или других учесника у кривичном поступку.

Постоје три врсте судских одлука: • ПРЕСУДА• РЕШЕЊЕ• НАРЕДБАБитни елементи судских одлука су:• увод• изрека (диспозитив)• образложење

Пресуда се изриче и објављује у име народа.

Пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној, односно на главном претресу измењеној или проширеној оптужници (однос идентитета између оптужбе и пресуде).

Суд није везан за предлоге тужиоца у погледу правне оцене дела.

Пресуда којом се оптужба одбија. Пресуда којом се оптужени ослобађа

од оптужбе. Пресуда којом се оптужени оглашава

кривим.

Ову пресуду суд ће изрећи: ако је тужилац од започињања до

завршетка главног претреса одустао од оптужбе или је оштећени одустао од предлога за гоњење;

ако је оптужени за исто дело већ правноснажно осуђен, ослобођен од оптужбе или је оптужба правноснажно одбијена или је поступак решењем правноснажно обустављен (non bis in idem);

ако је оптужени актом амнестије или помиловања ослобођен од гоњења, или је наступила застарелост кривичног гоњења или неке друге околности које трајно искључују кривично гоњење.

Суд ће изрећи ову пресуду: ако дело за које је оптужен по закону

није кривично дело; ако није доказано да је оптужени

учинио дело за које је оптужен.

У овој пресуди суд ће изрећи: за које се дело оглашава кривим, уз

назначење чињеница и околности које чине обележја кривичног дела, као и оних од којих зависи примена одређене одредбе кривичног закона;

законски назив кривичног дела и које су одредбе закона примењене,

на какву се казну осуђује или се по одредбама кривичног закона ослобађа од казне;

одлуку о условној осуди, односно о опозивању условне осуде или условног отпуста;

одлуку о мерама безбедности и о одузимању имовинске користи,

одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне;

одлуку о трошковима кривичног поступка и о имовинскоправном захтеву.

Ако је оптужени осуђен на новчану казну, у пресуди ће се назначити да ли је новчана казна одмерена и изражена у дневним износима или у одређеном износу, рок у коме се новчана казна има платити, као и начин замене новчане казне, када се она ни принудним путем не може наплатити.

Ако је оптужени осуђен на казну рада у јавном интересу, у пресуди ће се навести врста и трајање рада и начин замене ове казне казном затвора у случају да оптужени не обави рад у целости или у једном делу.

Ако је оптужени осуђен на казну одузимања возачке дозволе, у пресуди ће се изрећи трајање ове казне и начин њене замене казном затвора у случају да оптужени управља моторним возилом за време трајања казне одузимања возачке дозволе.

Ако је оптуженом изречена условна осуда са заштитним надзором, у пресуди ће се навести садржина, трајање и последице неиспуњења обавезе заштитног надзора.

1. НАЧЕЛО ВЕЋИНЕ СУДСКОГ ОДЛУЧИВАЊА

2. НАЧЕЛО СЛОБОДНОГ СУДИЈСКОГ УВЕРЕЊА

3. НАЧЕЛО ДВОСТЕПЕНОСТИ СУДИЈСКОГ ОДЛУЧИВАЊА

Доношење судских одлука обухвата следеће активности:

ИЗРИЦАЊЕ СУДКИХ ОДЛУКА ОБЈАВЉИВАЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА ПИСМЕНА ИЗРАДА СУДСКИХ ОДЛУКА ДОСТАВЉАЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА

Пресуде и решења постају правноснажни када се више не могу побијати жалбом или кад жалба није дозвољена.

Судска одлука стиче правноснажност у следећим ситуацијама:

1) када виши суд донесе одлуку по изјављеној жалби, а нова жалба суду вишег степена није допуштена;

2) пропуштањем рока за изјављивање жалбе, моментом одрицања од жалбе или одустанком од жалбе и

3) даном доношења одлуке првостепеног или вишег суда, када жалба није дозвољена или није благовремена.

Наредба постаје правноснажна даномдоношења.

Правноснажна ПРЕСУДА постаје ИЗВРШНА када је извршено њено достављање и када за њено извршење не постоје законске сметње (изузетак решење о упућивању оптуженог на издржавање казне пре правноснажности пресуде).

Извршност РЕШЕЊА наступа после његове правноснажности (изузеци).

Извршност НАРЕДБЕ наступа одмах, ако орган који је издао наредбу не нареди друкчије.

У надлежности кривичног суда је извршење новчане казне, мере безбедности одузимања предмета, као и извршење одлуке о трошковима кривичног поступка, одузимању имовинске користи и одлуке о имовинскоправном захтеву.

Извршење решења и наредби је у надлежности кривичног суда, ако их је он донео.

Уколико је за извршење одговарајуће судске одлуке надлежан други државни орган, кривични суд је дужан да овом органу достави оверени препис одлуке са потврдом о извршности (нпр. извршење казне затвора, извршење одлуке о јавном објављивању пресуде путем средстава јавног информисања уреднику средства јавног информисања).