Opsta

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D UFAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

dr Milijana Kne`evi} dr Milijan Jovanovi}

OP[TA PATOLOGIJAZA STUDENTE VETERINARSKE MEDICINE

Beograd, 1999.

Profesoru dr Bogdanu L. Jak{i}uProfesoru dr \or|u Sofrenovi]uProfesoru dr Milanki Mateji}Profesoru dr Neboj{i Kne`evi}u

Ovaj ud`benik posve}ujemo na{im u~iteljima

PREDGOVOR

U vremenu koje je proteklo od osnivanja Veterinarskog fakulteta uBeogradu (1936. godine) profesori Patologije su vodili ra~una da gradivokoje predaju studentima, pokriju ud`benicima. Prvi ud`benik Opštepatologije autora profesora dr h. c. Antonija Vukovi}a štampan je 1940.godine. Prvo posleratno izdanje Opšte patologije napisao je profesor drBogdan L. Jakši} (1949. godine). Ud`benik Opšte patologije profesora dr\or|a Sofrenovi}a, iz kojeg i danas studenti u~e, štampan je 1980. godine ido`iveo je nekoliko izdanja. Uz ove štampani su i slede}i ud`benici : B. L.Jakši} i \. R. Sofrenovi} - Osnovi specijalne patološke morfologije (prvoizdanje 1952. godine), \. Sofrenovi} - Patološka - anatomska sekcija (1950),\. Sofrenovi} - Osnovi obdukcije i patomorfološke dijagnostike (1968 godi-ne), \. Sofrenovi} i N. Kne`evi} - Patomorfologija va`nijih oboljenja doma-}ih `ivotinja (1973. godine prvo izdanje), Milijana Kne`evi} i MilijanJovanovi} - Praktikum iz patohistoloških ve`bi (1994), Nebojša Kne`evi} iMilanka Mateji} - Bolesti pernate `ivine (1996. godine).

Kao znak dobre nastavni~ke prakse i nastojanja da nastavimo tradicijunaših u~itelja pripremili smo ovaj ud`benik koji obuhvata program nastaveiz OPŠTE PATOLOGIJE koja se sluša u V semestru studija na Fakultetuveterinarske medicine u Beogradu. Ud`benik je ure|en tako da studentimaveterinarske medicine, kojima je prvenstveno namenjen, omogu}iupoznavanje morfoloških karakteristika patoloških procesa i slo`enihmehanizama koji su uklju~eni u njihov nastanak i razvoj. Savla|ivanje ovoggradiva, otvori}e studentima put za lakše u~enje Specijalne patološkemorfologije i klini~kih predmeta koji podrazumevaju predznanje iz opštepatologije. Nadamo se, da }e knjiga koristiti i mladim doktorima veterinarskemedicine, postdiplomcima i specijalizantima iz Klini~ke patologije da sejednostavno i brzo podsete ~injenica koje su zaboravili, a istovremeno iinformišu o savremenim dostignu}ima iz oblasti patološke morfologije.

Smatramo svojom du`noš}u da na ovom mestu istaknemo da su namprofesor dr Nebojša Kne`evi} i profesor dr Miomir Janji} pru`ili velikupomo} u cilju boljeg i konciznijeg postavljanja materije ovog ud`benika, kaoi u pogledu njene pedagoške interpretacije. Mi smo im zbog toga neizmernozahvalni.

Zahvaljujemo se kolegama koji su pomogli u štampanju i izdavanjuovog ud`benika.

Autori

S A D R @ A J

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

ETIOLOŠKI FAKTORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4UNUTRAŠNJI ETIOLOŠKI FAKTORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Dispozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Konstitucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Rezistencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Glavni histokompatibilni kompleks i bolest . . . . . . . . . . . . . . 9Nespecifi~ni mehanizmi odbrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Imunska reakcija i bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Reakcije preosetljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Autoimune bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

SPOLJAŠNJI ETIOLOŠKI FAKTORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Mehani~ki faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Hemijsko-toksi~ni faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Termi~ki faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Radijacioni faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Elektri~na struja i udar groma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Atmosferski faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Stres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Deficit vitamina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Deficit mineralnih materija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Deficit mikroelemenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Infektivni agensi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

OŠTE]ENJE I SMRT ]ELIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68OPŠTI MEHANIZMI OŠTE]ENJA ]ELIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Promene na }elijskim organelama kod ošte}enja . . . . . . . . . . . . . . . 74

DISTROFIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Poreme}aj prometa vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

Intracelularni edem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80Vakuolarna distrofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Hidropsna distrofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Poreme}aji prometa belan~evina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Poreme}aj sinteze belan~evina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Hijalina distrofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Fibrinoidna degeneracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Sluzna degeneracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Amiloidna degeneracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Poreme}aj prometa ugljenih hidrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Glikogenoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Poreme}aj prometa masti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Masne promene u hepatocitima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96Lipofage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Lipidoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Poreme}aj prometa holesterola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

PATOLO[KO ORO@AVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101PIGMENTI I POREME]AJI U NJIHOVOM METABOLIZMU . . . . 103Endogeni pigmenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

Hemoglobinogeni pigmenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104Anhemoglobinogeni pigmenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

Egzogeni pigmenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113POREME]AJ U PROMETU MINERALNIH MATERIJA . . . . . . . . . 116Kalcifikacija tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

Distrofi~na kalcifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Metastatska kalcifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Kalcifikacija tkiva kod hiperparatireoidizma . . . . . . . . . . . . . . 117Alimentarna kalcinoza kod goveda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

Poreme}aj prometa mokra}ne kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Infiltracija tkiva mokra}nom kiselinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Uratni infarkti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Uratna dijateza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

Konkrementi i pseudokonkrementi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119NEKROZA I APOPTOZA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Nekroza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Biohemijski i morfološki kriterijumi smrti }elije. . . . . . . . . . 123Promene na }elijskom jedru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Promene u citoplazmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Promene u ekstracelularnom matriksu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Oblici nekroze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Ishod nekroze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

Apoptoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131POREME]AJI U CIRKULACIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134POREME]AJ U CIRKULACIJI KRVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Hiperemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136Pletora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140Krvavljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

II

III

Ishemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146Infarkt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149Tromboza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Diseminovana intravaskularna koagulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Embolija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162Metastaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166EDEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168ŠOK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174ZAPALJENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178AKUTNA INFLAMACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Poreme}aji u mikrocirkulaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181Zbivanja u okviru leukocita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Hemijski medijatori inflamacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188Forme akutne inflamacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

Serozno zapaljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196Kataralno zapaljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Fibrinozno zapaljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Gnojno zapaljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200Hemoragi~no zapaljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

Sistemski efekti inflamacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203Karakteristike inflamatorne reakcije u zavisnosti od `ivotinjske vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204Terminologija inflamacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205HRONI^NA INFLAMACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206GRANULOMATOZNA INFLAMACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Infektivni granulomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

Tuberkuloza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Sakagija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217Aktinomikoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219Botriomikoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220Bruceloza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221Mikoti~ni granulomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222Parazitni granulomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224Eozinofilni granulom ma~aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224Granulom stranog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

POREME]AJI U RASTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226URO\ENI POREME]AJI U RASTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228

Agenezija i aplazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228Hipoplazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

Displazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230STE^ENI POREME]AJI U RASTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

Atrofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231Hipertrofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235Hiperplazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238Metaplazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241Metalaksija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

OBNAVLJANJE TKIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243Regeneracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

Regeneracija epitela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Regeneracija vezivnog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246Regeneracija miši}nog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251Regeneracija koštanog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251Regeneracija rskavi~nog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253Regeneracija nervnog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

Organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254Zarastanje rana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256Faktori koji uti~u na obnavljanje tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260TUMORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

Rast tumora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267Metastaza tumora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269Imunološka reakcija na tumor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271Etiologija tumora - karcinogeni agensi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272U~estalost i pojavljivanje tumora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277Nomenklatura i sistematika tumora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278

Tumori mezenhimnih tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278Benigni tumori mezenhima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278Maligni tumori mezenhima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282

Tumori epitelnog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284Benigni tumori epitela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284Maligni tumori epitela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286

Tumori neuroektoderma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289Tumori pigmentnog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289Tumori nervnog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290

RAZVOJNE ANOMALIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291Pojedina~ne malformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295Dvojne malformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296

Index pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300Popis literature . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

IV

UVOD

Patologija je nauka o bolestima, ~ije ime poti~e od dve gr~ke re~ipathos - bolest i logos - nauka. Ona predstavlja vezu izme|u bazi~nihnauka i klini~ke medicine ~iji je cilj da izu~i strukturne i funkcionalnepromene u }elijama i tkivima organa ili organskih sistema uklju~enih uodre|enu bolest. Razvojem nauke sve više se gube granice izme|uistra`ivanja gra|e i funkcije. Na ultrastrukturnom i molekularnom nivougra|a i funkcija su nedeljive s obzirom da je funkcija }elijskih organela imakromolekula ~vrsto povezana sa strukturnim, odnosno konforma-cijskim promenama.

Bolest se mo`e posmatrati kao stanje promenjenih biološkihsvojstava sa posledi~nim poreme}ajima funkcije i homeostaze organizmakoji nije u mogu}nosti da se prilagodi novonastalim uslovima. S obziromda je bolest prirodna kategorija `ivotnog ciklusa, logi~no je zaklju~iti dase u njen proces uklju~uju fiziološki mehanizmi koji se od normalnihrazlikuju po tome što se odigravaju na drugom mestu (heterotopija), udrugo vreme (heterohronija) i u drugoj meri (heterometrija).

Predstava o nastanku i suštini bolesti zaokupljala je ~ovekovupa`nju tokom cele istorije ~ove~anstva. Prvi ozbiljni pisani podaci obelestima poti~u od Hipokrata (469-377. godine pre naše ere). Ponjegovom pisanju telo ~oveka se sastoji od ~etiri osnovne te~nosti (humor)- krv, crna `u~ (iz slezine), `uta `u~ (iz jetre) i sluz. Pravilno i ravnomernomešanje pomenutih te~nosti (eukrasia) uslovljava zdravlje, a loše ineravnomerno mešanje (dyskrasia) uzrok je bolesti. Ovo u~enje Hipokratapoznato kao humoralna patologija, se odr`alo, doduše sa izvesnimmodifikacijama, sve do XVI veka. Poznati rimski lekar Galenus (131-206.godine pre naše ere) tako|e je podr`avao ovu teoriju, mada je najve}izna~aj pridavao promenama u krvi. On je diskraziju shvatao kaoporeme}aj krvi zbog ulaska neke strane materije. U svojim istra`ivanjima

1

Morfološke manifestacije poreme}aja prometa vode ispoljavaju sekao: intracelularni edem, vakuolarna i hidropsna degeneracija.

]elijski edem, mutno bubrenje, }elijskihidrops, parenhimatozna degeneracija

Rana ili akutna faza intracelularne hiperhidracije morfološki semanifestuje kroz bubrenje mitohondrija matriks tipa, dilataciju sistemacisterni endoplazminog retikuluma i Gold`i zone. Delom se javlja i edemcitosola, karioplazme i nukleolusa. U miši}nim }elijama dolazi dosmanjenja koli~ine glikogena. U principu akutni intracelularni edem jereverzibilan proces.

U svetlosnoj mikroskopiji ovaj poreme}aj prometa vode se vidi kaopove}anje zaprimine }elije (intracelularni edem) blede citoplazme i jedra(slika br. 12). Ponekad, citoplazma ima mutan, zrnast ili fino vezikularanizgled. U nativnim preparatima ove promene daju pozitivan Tyndall-ovefekat. Ovaj utisak pove}ava fina vezikulizacija citoplazme i fine granulekao posledica osloba|anja aminokiselina kod trovanja alkoholom ili etromšto je dokazano u eksperimentalnim uslovima. Od strane Virchow-a ovapromena je opisana kao mutno bubrenje (intumestentia opaca) i sre}e sepre svega u jetri, epitelu bubre`nih kanali}a, sr~anim i skeletnim miši}nim

80

Sl. 12. Jetra psa: intracelularni edem

}elijama u vezi sa infektivnim i drugim bolestima neinfektivne prirode.Zahva}eni organi su pove}ani, zategnute kapsule, bledi i na preseku ne-jasne strukture, izgledaju kao da su preliveni vrelom vodom (slika br. 13).

Vakuolarna degeneracija

Vakuolarna degeneracija (degeneratio vacuolaris) je morfolo{kamanifestacija poreme}aja prometa vode koja sledi obi~no intracelularniedem, posle du`eg ili intenzivnijeg delovanja noksi koje dovode dointracelularnog edema. Pomo}u svetlosnog mikroskopa dobro se uo~avau formi manjih ili ve}ih vakuola u citoplazmi }elije. U parafinskim ipolutankim tkivnim ise~cima ove vakuole izgledaju opti~ki prazne i moguse zameniti sa kapljicama masti ili sa glikogenom infiltracijom.Elekrtonskim mikroskopom otkrivaju se ekstremno proširene

81

Sl. 13. Bubreg psa; parenhimatozna degeneracija(dole);normalni bubreg(gore)

Aacetil-Co-A, 50acquired immunodeficiency syndrome, 16adenocarcinoma, 288adenoma, 285agamaglobulinemija, 15aktivirane makrofage, 12akutna inflamacija, 179akutna radijaciona bolest, 39albinismus, 111albuminuria, 172Arndt-Schulzov zakon, 4amiloidna degeneracija, 88amiloidogeneza, 91anafilakti~ki šok, 175anasarca, 168aneurin, 48angiosarkom, 284anthracosis, 113antigen prezentuju}e }elije, 13antigen-antitelo kompleks, 19antinuklearna antitela, 26apopleksija, 145apoprotein, 97apoptotska tela, 132apoptoza, 131apsces, 201APUD amiloid, 91argirosis, 114arteriolithi, 122Artusova reakcija, 21ascites, 168askorbinska kiselina, 51aspiratio, 144astrocytoma, 290ateroskleroza, 147atipija, 265ATN, 177autofagija, 77autofagolizozomi, 77autoimuna hemoliti~ka anemija, 26autoimuna trombocitopenija, 26autoimune bolesti, 23autoimuni adrenalitis, 25autoimuni glomerulonefritis, 25

autoimuni orhitis, 23autoimuni tireoiditis, 24autointoksikacija, 31autolysis, 123avitaminoza, 43azbestoze, 114

Bbakterijemija, 64bakterijski adhezini , 62bazocelularni karcinom, 287benigni tumor, 266bilirubin, 106bilirubin-glukuronat-transferaze, 106blast povrede, 30blastoma, 278bolest belog mesa, 47bovina spongiformna encefalopatija, 61bronchiolithi, 122

Ccalcificatio, 116calculosis, 120callus, 102calor, 178carbon, 35carcinoma in situ, 287carcinoma planocellulare, 287carcinoma, 286Celsus, 178celularni odgovor, 11cerebrokortikalna nekroza, 48ceroid, 113Chastek paraliza , 48cholelithiasis, 120chondroma, 280chondrosarcoma, 283cicatrisatio, 256cicatrix, 131cicatrix, 254cijanoza, 34citokini, 11citopatogeni efekat, 16citoskelet, 77claudicatio, 147

300

Index pojmova

cobaltamin, 50collapsus, 174combustiones, 35commotio, 4concrementa, 119congelationes, 37congestio, 136conglobati, 122conquassatio, 30contre coup, 141contusio, 30coprolithi, 122cornua cutanea, 102Creutzfelt-Jakobova bolest, 61crush, 146crustosa, 35cystadenoma, 286

]}elije pam}enja, 13}elije sr~ane mane, 108}elije ubice, 13

Ddegeneracija , 78degranulacija, 12delecije, 39dermatitis, 36dermatomiositis, 28dermatosporoxis, 83diabetes mellitus, 93diathesis, 7DIC, 161Di Georgijev sindrom, 15diskeratoze, 102dismetaboli~ke nekroze, 129dispozicija, 5distensio, 30distorsio, 30distrofija, 78dolor, 178dyscycliae, 136dysoria, 171

Eecchymoses, 143edem mozga, 173

egzotoksini, 63elephantiasis, 174embolia, 162encefalomalacija, 47encephalomalatia, 127endocitoze, 77endonukleaze, 70endotoksini, 63enterolithi, 121enzimopatije, 83enzimska nekroza, 128ependymoma, 291epifizioliza, 45epistaxis, 142Epstein-Barr-ov virus, 24erythema, 35esencijalna hiperholesterolemija, 100etiološki faktori, 4exitus, 145extravassatio, 141

Ffagocitoza, pinocitoza, 10fagopirizam, 33familijarna insomnija, 61fibrinoidna degeneracija, 87fibroadenoma, 286fibroma, 278fibronektin, 62fibrosarcoma, 283fimbrije, 62FIP, 162fluxio, 136foam cells, 99fosfolipaza, 70fotodinami~ki dermatitis, 33fractura, 30fragmentacije, 39functio laesa, 178

Ggama interferon, 22ganglioneuroma, 291gangrena, 129gangrenozno zapaljenje, 202Gaucher-ove bolesti, 100giter }elija, 99

301

glikogena infiltracija, 92glikogenoze, 94glikozaminoglikani, 88glukozo-6-fosfataze, 94glutation-S-transferaze, 69glutation-peroksidaze, 69Goodpasture-ov sindrom, 26Gray, 38

Hhaemangioma, 281haemarthros, 142haematemesis, 142haematocele, 142haematoma, 142haematuria, 142haemomelasma ilei, 110haemoperitoneum, 142haemoptoe, 142haemorrhagia, 141haemothorax, 142halikoze, 114HCC, 162hematoidin, 109hemeralopija, 45hemoglobinogeni pseudomelanin, 109hemoglobinska nefroza, 105hemoragi~na enteropatija, 177hemosiderin, 107hemosideroza, 109hemostaza, 145hemotaksa, 12hepar moschatum, 139heterofagija, 77heterolizozomi, 77heterolysis, 123hidropsna degeneracija, 82hidrostatski pritisak, 169hijalina degeneracija, 84hiperbilirubinemija, 106hipericismu, 33hiperinzulinemije, 95hipersenzitivne bolesti, 17hipertireoidizmom, 20hipervitaminoze, 51hipotireoidizmom, 25hipovitaminoza, 43

hipovolemi~ni šok, 174holemija, 107holicalciferol, 45homeotermni organzmi, 33hydroarthros, 168hydrocele, 168hydrocephalus internus, 6hydrocephalus, 168hydropericardium, 168hydroperitoneum, 168hydrops, 168hydrothorax, 168hyperaemia, 136hyperkeratosis, 102hyperpigmentatio, 111hypertensia, 141hypokeratosis, 102hypopigmentatio, 111hypoxia, 140

Iichthyosis congenita, 102idiopatska amiloidoza, 91idiosinkrazija, 7ikterus, 105imuni kompleksi, 20imunodeficijencija, 15imunofluorescencija, 28imunokompetentne }elije, 22imunosupresivne bolesti, 14imunotolerancija, 23imunska reakcija, 13incapsulatio, 255infarctus, 149infekcija, 57infektivna anemija konja, 16infektivni burzitis, 16inflammatio, 178inkluziona telašca, 58insolatio, 34insudacija, 126insulin, 25insulinoma, 95interdigitalne }elije, 10intoksikacija, 30intracelularni edem, 80ireverzibilna ošte}enja, 68

302

ischaemia, 146

Jjonizacija, 38

Kkarotinoidi, 44Karpoši sarkoma, 16karyolysis, 123karyopycnosis, 123karyorhexis, 123kazeozna nekroza, 128keratin, 101ketonska tela, 97ketoza, 97klonska delecija, 23koacervat, 84koagulaciona nekroza, 126koenzim 49,kolikvaciona nekroza, 127koloidoosmtski pritisak, 169komplement, 11kongofilija, 88konstitucija, 7krdiogeni edem, 170ksantomatozne }elije, 100kseroftalmija, 44

Llaesio continui, 30Langerhas-ove }elije, 10latirizmus, 83leiomyoma, 281leiomyosarcoma, 283leucoderma, 111leucotrichia, 111leukoplakia, 103ligand, 58limfopenija, 15lipid A, 63lipidna peroksidacija, 70lipidoze, 100lipofage, 99lipofuscin, 111lipoma, 279lipophanerosis, 95liposarcoma, 283

lipotehoi~na kiselina, 62lipozoma, 95lupus erytematosus, 26luxatio, 30lymphangioma, 282lymphangiosarcoma, 284

Mmajor hystocompathibility complex, 5maligni tumor, 266Mallory telašca, 85malnutricije, 170masna degeneracija, 95masna infiltracija, 95masna promena, 95medulloblastoma, 291megamitohondrije, 75melaena, 142melanin, 110melanofore, 110melanoma amelanoticum, 290melanoma malignum, 289melanosis maculosa congenita, 111melanozomi, 110membrana piogenes, 202membrane attack complex, 12, 19metahromazija, 88metastasis, 166metrorrhagia, 142mijelinske figure, 75mikotoksini, 31mikoze, 65mikroinvazivni karcinom, 287miksedem , 55Moeller-Barlova, 51monocitno-makrofagni sistem, 10mulberry disease, 87multifaktorijalnost, 4multijedarne d`inovske }elije, 11mumificatio, 129mutno bubrenje 80myastenia gravis, 20myoma, 281myxoedema, 168myxoma, 280myxosarcoma, 283

303

Nnaevus pigmentosus, 111natrijumova pumpa, 78nazeb, 37necrobiosis, 123necrophanerosis, 123necrosis, 123nephrolithiasis, 120neuritis caudae equinae, 25neuroblastoma, 291neurogeni šok, 175neuromelanin, 110neurotransmiteri, 4nevus, 289Niemann-Pick-ove bolesti, 100nikotinamid, 49

Ooligodendroglioma, 290opsin, 45opsonizacija, 12organizacija, 254organotropizam, 4osteofiti, 281osteoma, 280osteomalacija, 46osteomalatia, 53osteosarcoma, 283

Ppancreolithi, 121pancreolithiasis, 120pantotenska kiselina, 50papilloma, 285papulozni stomatitis, 82parakeratosis, 102parathormon, 45pašnu tetaniju, 53pemfigus compleks, 25perniciozna anemija, 50perodermia, 103peroksidi, 70petechiae, 143petrificatio, 255petrifikacija, 131phlebolithi, 122Pink Tooth Disease, 104

pioseptikemija, 64piridoksin, 49plazmin, 154plazminogen, 154pleksusholesteatom, 101plethora, 140plu}ni edem, 172pneumoconiosis, 114pneumocystis carinii, 16poikilotermni organizmi, 33poliavitaminoza, 43polineuritis, 48polypus, 285porfirija, 104primitivni neuroektodermalni tumor, 291prion, 61prokarioti, 61prostaciklin, 154proteaze, 70pseudoconcrementa, 121puerperalna pareza, 53puerperijum, 7purpura, 143

Rrahitis, 45receptor, 58reinfekcija, 58reoksigenacije, 74reperfuzije, 74retikulohistiocitarni sistem, 10retinol, 45reumatoidni artritis, 27reverzibilna ošte}enja, 68rezistencija, 8rhabdomyoma, 281rhabdomyosarcoma, 284rhinorrhagia, 142riboflavin, 49rubor, 178ruptura, 30Russel-ova tela{ca, 84

Ssago slezina, 89SAIDC, 16sapremija, 64

304

sarcoma, 278scrapie prion protein, 61scrapie, 61sekundarni amiloid, 91septikemiji, 64septi~ki šok, 175sequestratio, 255serumski amiloid, 90sialolithi, 121sialolithiasis, 120siderofage, 109sideroze, 114silikoze, 114siriasis, 34Sjögrenov sindrom, 27skorbut, 51slobodni radikali, 69sluzna degeneracija, 88sme|a induracija, 139sphacelus, 130stasis, 137steatosis, 129stres, 42strongylus vulgaris, 165suffusio, 143sugillatio, 143superinfekcija, 58superoksid dismutaze, 69superoksid, 69suppuratio, 201

Ttamponada srca, 145Tay-Sach-ove bolest, 100telolizozomi, 112teratoma, 278tetova`a, 115tezaurizmoze, 100thromboembolia, 162thrombosis, 153tiamin, 48tigroidno srce, 87tijaminaze, 48tireotoksikoze, 55tkivna atipija, 266tokoferol, 46tophi urici, 119

translokacije 39trichophytobesoares, 122trombocitni faktor rasta, 156tromboglobulin, 156tromboksan, 156trombomodulin, 153tropizam, 16truncus arteriosus communis, 163tumor, 178

Uuratna dijateza, 119uratni infarkti, 118urolithiasis, 120urtikarija, 19

Vvakantni edem, 172vakuolarna degeneracija, 81vaskulitis, 27vertikalna infekcija, 6vibices, 143Virchow-Robin-ovi prostori, 173viriona, 59virus imunodeficijencije goveda, 17virus imunodeficijencije majmuna, 16virus imunodeficijencije ma~aka, 17virus leukoze ma~aka, 17virusne partikule, 58virusni genom, 59vitanektin, 133vitilligo, 111vodonik peroksid, 69von Willebrand-ov faktor, 155voštana degeneracija, 87vrata infekcije, 63vulnera, 30

YYellow Fat Disease, 47

ZZenker-ova miši}na distrofija, 85

305

306

Arambaši] M., Jovanovi] V. : Opšta patologija, Beograd, 1986.Bumbaširevi] V., Ðuri~i] B.: Molekulske osnove ošte}enja, reparacijei smrti }elija, Beograd,1998.Cheville N.: Cell pathology, Iowa,1976.Cheville N.: Introduction to veterinary pathology, Iowa, 1988.Cooper, G.: The cell, Washington,1997.Cotran R., Kumar V., Robbins S.: Robbins Pathologic basis of disease, Philadelphia, 1994.Djuksova fiziologija doma}ih `ivotinja, Svetlost, Sarajevo, 1975 Eder M., Gedigk P.: Allgemeine pathologie und der pathologischen anatomie, Berlin-Heidelberg-New York, 1977Jakši] B., Sofrenovi] Ð.: Specijalna patološka morfologija, Beograd, 1970.Jakši] B.: Osnovi opšte patologije, Beograd, 1968.Jubb K.V. F, Kennedy P., Palmer N. : Pathology of domestic animals, London, 1985.Kne`evi] Milijana, Jovanovi] M.: Praktikum iz patohistoloških ve`bi, Beograd, 1994.Kanjuh V.: Op{ta patologija tumora, Beograd, 1977.Kne`evi] N. Milanka Mateji]: Bolesti pernate `ivine, Beograd, 1996.Kumar V, Cotran R., Robbins S.: Basic pathology, Philadelphia,1997.Moulton J.: Tumors in Domestic Animals, London, 1990.Roitt I., Brostoff J., Male D.: Immunology, London, 1996.Saltykow S.: Op}a patološka morfologija, Zagreb, 1948.Sandersleben J., Dämmrich K., Dahme E.: Patologische histologie der haustiere, Stuttgart-New York, 1981.Schulz C.: Lehrbuch der Allgemeine pathologie, Stuttagart, 1993.Sofrenovi] Ð.: Opšta patologija, Beograd, 1980.Stünzi H, Weis E.: Allgemeine pathologie, Berlin-Hamburg,1982.Tizard I.: Veterinary immunology, Philadelphia, 1996.Zguricas - Jan~i] Marija, Spu`i] I.: Osnovi onkologije, Beograd, 1995.

Popis literature:

Izdava~:Izdava~ko-grafi~ko i trgovinskopreduze}e MAKARIJE Beograd,Mrakovi~ka 40/6

Za izdava~a:Igor Milovanovi}, direktor

Tehni~ki urednik: Vladimir Ne{i}Slog: ViS StudioLektor: Ljubinka Turuba|ovi}Korektor: Zdenka Ple}a{Korice: Ljubi{a Milovanovi}[tampa: MAKARIJE, Beograd

Mrakovi~ka 40/6tel. 011/53-31-942

Tira` 1000 komada

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

619:616 (075.8)

KNE@EVI], MilijanaOp{ta patologija: za studente

veterinarske medicine / Milijana Kne`evi},Milijan Jovanovi}. - Beograd: "Makarije",1999 (Beograd: "Makarije"). - IV, 306 str.:ilustr.; 24 cm

Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Beogradu,Fakultet veterinarske medicine. - Tira` 1000.

- Registar. - Bibliografija: str. 306.1. Jovanovi}, Milijana) Veterinarska patologijaID=73432076