OpisNamazaAllahovaPoslanika

- -

IIssllaammsskkii ddaawweettsskkii wweebb ppoorrttaall

EEtt--TTaaqqwwaa wwwwww..EEtt--TTaaqqwwaa..ccoomm

OPIS NAMAZA ALLAHOVA POSLANIKA -sallallahu alejhi ve sellem- 2010

1

OOPPIISS NNAAMMAAZZAA

AALLLLAAHHOOVVAA PPOOSSLLAANNIIKKAA -- SSAALLLLAALLLLAAHHUU AALLEEJJHHII VVEE SSEELLLLEEMM

Prijevod: Safet Sulji

Recenzija: Safet Sulji

Redaktor: Safet Sulji

Lektor: Safet Sulji

DTP: Safet Sulji

Dizajn: Safet Sulji

Izdava: ET-TAQWA, Riyadh

2010

0102 -melles ev ihjela uhallallas- AKINALSOP AVOHALLA AZAMAN SIPO

2

gonsolimaS ,govitsoliM ,ahallA emi U

:ajneanz udovejirp u ,una'ruK u hallA ineivzU ej oakeR

: LC D E F G H I 7 8 M

.eni tedabi iM ad otaz omas oirovts mas edujl i eniD

:

- :

. : -

1.majnalk ad enem etidiv ot oak etjajnalK

1 demhA ,milsuM ,irahuB


3

U V O D

Hvala Allahu koji je propisao i obaveznim uinio namaz Njegovim robovima, te im naredio da

ga uvaju i na najljepi nain obavljaju, takoer je uz njega vezao uspjeh u skruenom

obavljanju, te ga uinio granicom izmeu IMANA i KUFRA kao i ono to spreava od razvrata i

grijeha. Neka je salavat i selam, na naeg Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem,

kome je se Allah Uzvieni obratio rijeima:

M 8 7 5 > = < ; : 9 8 7 6 L

:

A tebi objavljujemo Kur'an da bi objasnio ljudima ono to im

se objavljuje, i da bi oni razmislili.

Pa je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ispunio svoju obavezu istinskom

odgovornou, te je tako namaz najvanija stvar koju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,

objasnio rijeima i djelom. Od tih primjera jeste da je jedne prilike klanjao na Minberu (stajao,

ruku' inio) a potom rekao:

Ovo sam uinio da biste upotpunili svoje namaze i nauili

(kakvou) moga namaza.2

Dok je nama u obavezu ostavio povoenje za njim, sallallahu alejhi ve sellem, pa

je rekao:

:

2 Buhari i Muslim


4

: -

- : .

Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.3

I obradovao je svakog onoga ko ga bude klanjao kao to je On, sallallahu alejhi ve sellem, to

inio da ima ugovor (obeanje) sa Allahom Uzvienim, te da e ga kao nagradu za to uvesti u

Dennet, pa kae:

:

.

Pet je dnevni namaza koje je Allah Uzvieni propisao, ko

bude na najljepi nain uzeo abdest te ih klanjao u njihovom

vremenu, upotpunjui ruku'u i sedde a pri tome bude skruen

on ima kod Allaha ugovor da mu oprosti, a ko to ne bude

inio - ta on nema kod Allaha ugovor, ako Allah eli kaznit e

ga, ili pak ako eli oprostit e mu!4

3 Buhari, Muslim, Ahmed

4 Sunen Ebi Davud 1-169


5

A takoer, neka je salavat i selam na sve njegove drugove koji su prenijeli do nas svaku rije

i djelo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ne ostavivi nita od ove vjere! Svrha i

cilj boravka insana na dunjaluku je praktino iskazivanje pokornosti Allahu, delle v'ala, i to

kroz razne oblike ibadeta.

Rekao je Uzvieni Allah u Kur'anu, u prijevodu znaenja:

M 8 7 G F E D C I HL :

Dine i ljude sam stvorio samo zato da Mi ibadet ine.

Ibadet je zajedniko ime za sve ono to voli Uzvieni Allaha, i ime je zadovoljan od tajnih i

javnih djela, kao i rijei. Moe biti tajan u srcu, kao to je ljubav, strah, poniznost Allahu i sl. i

javan jezikom kao to je zikr, dova, uenje Kurana, upuivanje na dobro i odvraanje od zla i dr.

Moe biti vanjskim organima kao to je namaz, post, zekat, hadd, dihad, klanje rtve u ime

Allaha, delleanuhu, i dr. Namaz zauzima centralno mjesto u tom ibadetu, zgrada vjere ne

moe stajati bez namaskog stuba.

Prenosi se od Abdullaha Ibn Omera, radijallahu anhu da je rekao:

-

-

.

"uo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kae: Islam je izgraen na pet stvari: Svjedoenju da nema Boga osim Allaha, i da je Muhammed Njegov rob i


6

poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, hodoau kabe i postu mjeseca ramazana."5

. A u drugoj predaji od Ibn Omera, radijjallahu anhu, stoji:

Islam je izgraen na pet stvari: Da se samo Allah oboava te da se zanijee sve mimo Njega, obavljanju namaza, davanju zekata, hodoau kabe i postu mjeseca ramazana." Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je takoer rekao:

"Kruna svih stvari je islam, a njegov stub je namaz.6 Islam se temelji na pet temelja, ruknova. Ostali ruknovi, osim namaza, ne moraju uvijek i u svakoj prilici biti prisutni u praksi svakog muslimana. Naime, ima muslimana koji su siromani i nisu duni ii na hadd, dijeliti zekat...,ima ih bolesnih, iznemoglih, putnika i sl. pa, ne moraju u tim (ne) prilikama postiti itd. Dakle, ti ruknovi islama ne moraju biti uvijek u njihovoj praksi nego kad se ispune uvjeti za izvravanje. Svi muslimani nisu u mogunosti da ih obavljaju i imaju erijatsko opravdanje za to. Od Bojeg Poslanika Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, takoer se prenosi da je rekao:

"ta mislite da je ispred kue nekog od vas rijeka, pa da se u njoj kupa svaki dan pet puta, da li bi ostalo od neistoe ita na

5 Biljei imam Buhari 8 i imam Muslim 16

6 Et-Tirmizi, 2616, i Ibn Madze, 3973


7

njemu?" Kau: Ne, ptom je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem dodao: "To je primjer pet namaza, a Allah njima brie grijehe.7 Namaz je posebna vrsta ibadeta koja poinje tekborim a zavrava selamom. Namaz je stub vjere i prvi ibadet kojim je Allah obavezao svoje robove. U poetku je bilo propisano po dva rekata, da bi tokom Mirada (uzdignua Allahova poslanika Muhammeda, alejhi selam iznad sedam nebesa) Uzvieni Allah, u direktnom obraanju svom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, propisao pet namaza. Enes, radijallahu anhu (Allah bio zadovoljan njime) prenosi:

"U noi Mirada, Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, je propisano pedeset (dnevnih) namaza. Zatim je to smanjeno do granice od pet dnevnih namaza. Onda je oglaeno (od strane Allaha Svevinjeg): Muhammede, ja ne poriem ono to kaem! Imat e nagradu za ovih pet kao za pedeset."8 Svi muslimani su saglasni da onaj ko ostavlja namaz, zanijekavi njegovu obaveznost, postaje nevjernik. Meutim, ko priznaje njegovu obaveznost, ali ga izostavlja zbog zauzetosti ili lijenosti, prema miljenju veine uenjaka, ne prestaje biti vjernik, ali postaje veliki grjenik i duan je da se pokaje. Neki ashabi, radijjallahu anhum, kao i neki potonji uenjaci smatra li su da prestaje biti musliman onaj ko namjerno izostavi namaz ukoliko proe cjelokupno namasko vrijeme (ue u drugi namaski vakat). Uzvieni Allah o ovakvima kae:

M 8 7 ~ } | { z y x w L :

7 Buhari, 528 i Muslim, 667

8 Buhari, 349 i Muslim, 163


8

"A njih (prave vjernike) zamijenie zli potomci, koji namaz ostavie, i za poudama pooe, oni e sigurno runu zavrnicu imati." Uzvieni, takoer kae:

M 8 7 L : -

"ta vas je u Sekar dovelo?" "Nismo" - rei e - "bili od onih koji su molitvu obavljali. Onaj ko ostavi namaz i kao takav doe pred Allaha, delleanuhu, bie u drutvu Faraona, Hamana, i Ubejja Ibn Halefa9, a oni su najgora stvorenja koja je Allah, dellea'nuhu stvorio. Upozoravajui na opasnost ostavljanja namaza, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

Ono to razdvaja roba od irka i kufra jeste ostavljanje namaza."10 Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, takoer je rekao:

"Ugovor izmeu nas i njih je namaz, pa ko ga ostavi nevjernik je!"11 Ebu Hurejre, radijallahu anhu, kae da ashabi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nisu smatrali nijedno djelo koje se ostavi kufrom (nevjerstvom), osim namaza.12 Prenosi se da je Omer, radijallahu anhu, na samrtnim mukama, nakon to je izboden noem, pozvan da klanja Sabah-namaz, pa je rekao:

"Da, nema udjela (asti) u islamu onaj ko napusti namaz" 9 Ahmed, Ibn Hibban

10 Muslim 82

11 Et-Tirmizi 2621 i Ibn Madze

12 Svojstva Poslanikovog namaza, str. 9


9

Pa je on radijjallahu anhu, klanjao u takvom stanju dok je krvario. Takoer, prvo za to e ovjek polagati raun na Sudnjem danu je namaz, ako proe taj ispit uspio je, a ako mu namaz ne bude ispravan, upropaten je! Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kae:

"Prvo za to e rob polagati raun na Sudnjem danu je namaz, pa ako bude valjan bie valjana i ostala djela, a ako ne bude valjan nee biti valjana niti ostala djela." Isto tako Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kae:

"Prvo za to e od djela svaki Allahov rob na Sudnjem danu raun polagati jeste njegov namaz. Ukoliko mu bude dobar, on se spasio i uspio, a ukoliko mu on bude lo, on je izgubio i propao."13 Meutim, ukoliko mu neki farz bude manjkav, Uzvieni Gospodar ce rei:

Vidite ima li moj rob kakvih dobrovoljnih namaza pa e se njima nadomjestiti manjkavost kod obavezni (farza)?" Potom e se na isti nain postupiti i sa ostalim njegovim djelima."14 Stoga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na smrtnim mukama savjetova svoje ashabe,

rekavi: "Namaz, namaz", tj. uvajte dobro svoje namaze, ta to je muslimanu preostalo od vjere ako ostavi namaz?! Namaz je posljednje to e ostati od ove vjere, rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

"Kidat e se halke islama, jedna po jedna, pa kada se god koja prekine ljudi e se hvatati za slijedeu, prvo sto e se izgubiti je hilafet, a zadnje sto e ostati od vjere je namaz."15 13 Et-Tirmizi 423

14 Et-Tirmizi 413 i Ibn Madze 1425

15 Svojstvo Poslanikova namaza str.9


10

U predajama koje govore o noi Israa i propisivanju namaza, spominje se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vraajui se te noi kroz nebeske sfere, vidio nain ahiretskog kanjavanja onih koji su ostavljali namaz. Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik Muhammed, alejhisselam, rekao:

"...da je (u noi Israa) doao do jedne skupine ljudi, njihove glave se raybijaju kamenom ogromne veliine, pa kad god se razbiju budu povraene u prvobitno stanje. Ta kazna se konstantno ponavlja. Poslanik, a.s. je upitao: Dibrile, ko su ovi? Odgovorio je: To su oni kojima je bilo teko saginjati glavu i klanjati namaz...16 Namaz, kojim nas je Uzvieni zaduio sastoji se od pet namaza, u toku dana i noi, u tano odreenom vremenu. Uzvieni Allah kae:

M 8 7 x w v u t s yL :

"Vjernicima je propisano da u odreeno vrijeme namaz obavljaju." Sabah, Podne i Ikindija - namazi su na poetku, u sredini i pri kraju dana, dok su Akam i Jacija u prvim asovima noi. Kae Uzvieni:

M 8 7 ~ } | { z y

L :

16

Baa namaza str. 12


11

"I obavljaj namaz poetkom i krajem dana i u prvim asovima noi." Uzvieni Allah, takoer kae:

M 8 7 L :

"Pomozite sebi strpljenjem i namazom, a to je, zaista teko, osim poslunim, koji su uvjereni da e pred Gospodara svoga stati i da e se Njemu vratiti."

M 8 7 ) ( ' & % $ # " !L :

"Redovno namaz obavljajte, naroito onaj srednji, i pred Allahom ponizno stojte." Ikindija je prema miljenju veine Mufesira17 srednji namaz koji se spominje u Kuranu. Upitao je neki ovjek Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Koja je islamska naredba Allahu najdraa?" Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu odgovori:

"Namaz u njegovu vremenu. Ko napusti namaz taj nema ni vjere. Namaz je glavni stub vjere."

17

Mufesir: Komentator Kurana


12

VANOST NAMAZA Govor o vanosti namaza i njegovim prednostima je jako dug, o ovome emo nai mnogo govora u Allahovoj knjizi Kur'anu, sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mnogo vie nego to mogu ja ovom prilikom da spomenem. Takoer, govor o propisima namaza, njegovim vadibima, sunnetima, adabima i uopeno o svemu onome to je dolo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je more bez dna!

BROJ RUKNOVA, VADIBA I SUNNETA NAMAZA

Spomenuli su islamski uenjaci da je od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dolo vie od est stotina sunneta i stvari koje su propisane (utemljenje u namazu), ovo je prenio i spomenuo Ibn Hibban, rahimheullahu, u svome sahihu (vjerodostojnoj zbirci hadisa), pa je rekao:

U etiri rekata koja klanja insan ima est stotina sunneta Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje smo mi po poglavljima pobrojali i predoili u djelu SVOJSTVO NAMAZA, pa nema potrebe da se ponova ti sunnet spominju u ovoj knjizi, dakle u sahihu Ibn Hibbana rahimehullahu...18 Ibn Hibban je od veliki uenjaka, hafiza i poznavalaca hadisa, i od onih koji su mnogo prenosili i uzimali hadise od ejhova, stoga nema nikakve zapreke da kod takvoga kapaciteta bude ovoliki broj sunneta koji se prenose od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Njegovo rjei: est stotina sunneta, vjerovatno misli na sve ono to je preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, putem predaja koje su sahih (vjerodostojne) i predaja koje su daif (slabe), a takoer vjerovatno je elio da kae ovim rjeima i ono to se ponavlja na svakom rekatu.

18

El-Ihsan u djelu hadisa 1867


13

Od stvari koje su ope poznate, jeste i to da ono to se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je inio ponekada na nekim rekatima ne znai da je to inio i na drugom mjestu na tom rekatu osim onoga to doe mnotvom predaja i ima potporu u drugim hadisima i samoj praksi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Pa ukoliko ovo bude cilj rjei Ibn Hibbana, to je ono to je bez sumnje opravdano, a ako bude neto mimo ovoga onda u njegovim rjeima ima propust. Spomenuo je Ibn Kajjim, rahimehullahu, u djelu: Medaridu Salikin19:

Ne prelazi namaz Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, broj sunneta i onoga to je izmeu vadiba i mustehaba vie od stotinu ili blizu toga. Spomenuo je Abdu-l-Hajj El-Ketani, u svome djelu Fehresu Feharis20 u biografiji Abdurrahmana El-Ajdrusa El-Misrija, od njegova uenika Muhammeda Hajta Es-Sendija i ejha Ez-Zebidijja i Uteje El-Edherija E-afija: da je on uao u Egipat (Misr) kod uenjaka Azhara dok su oni birali ovjeka koji zasluuje da ih predvodi u namazu, pa su njega upitali o tome, pa je rekao:

Nije dostojan toga niko osim onoga ko tokom jednog namaza uradi pet stotina sunneta. Na to su mu se udili, i traili od njega da im spomene te sunnete, pa ih je spomenuo. Rekao je Abdu-l-Hajj El-Ketani:

I od kada sam uo te rijei a ja sam ih smatrao nestvarnim i udnim sve dok nisam naiao na stav Ibn Hibbana, te sam nakon toga poeo da praktikujem praksu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u namazu sa svim pokretima te sam naao taj spomenuti broj ili ak neto i vie, i svako onaj ko bude ostavio urbu tokom obavljanja namaza biva od onih koji su pogodili, okoristili se i druge okoristili.

19 Medaridu Salikin 2/117

20 Fehresu Feharis 2/117


14

Kada bismo htjeli da pobrojimo te sve sunnete, propise namaza na bi se govor i seminar oduio jako puno, mnogo je hadisa koji govore o ovoj temi a koje su islamski uenjaci skupili i nama predoili. O ovom poglavlju pisali su mnogi uenjaci od njih su: imam Ahmed, rahimehullahu u djelu: Es-Salat takoer i Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin, u djelu Es-Salat kao i Muhammed Ibn Nasr u djelu Ta'zim kadr Es-Salat i drugi dok su neki od potonjih uenjaka o ovoj temi skupili i tomove materijala. Ono to je dolo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, po pitanju ove teme je neto oko hiljadu hadisa, izmeu sahih i daif predaja i predaja oko koji su se islamski uenjaci razili, odnosno imaju neki nedostatak. Da spomenemo sav govor ulme o njima kao i njihovo razilaenje nije mogue no, mi emo da priamo o onome to je poznato (utemeljeno) a toga su potrebni mnogi ljudi u svojim pitanjima a moda su ove stvari nepoznate i za uenike, tragae erijatskoga znanja (Talibu-l-Ilm) od stvari koje su neki uenjaci uzeli kao osnovu a tome je suprotan dokaz (praksa) Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i praksa ashaba, radijjallahu anhu. Takoer nijjet mi je da kod svakog pitanja (mes'ele) kratko pojasnim dokaze za tu mes'elu oslanjajui se na Allahov Uzvieni govor, govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili pak govor nekoga od ashaba radijjallahu anhum, tabina i na kraju imama ovoga ummeta. Osonova u svemu ovome jeste govor Allaha dellea'nuhu, potom govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok sve mimo toga je u potrebi da se njemu doe sa dokazom a nikako da ono bude dokaz neemu Allaha ljudi oboaju preko njegova govora, i govora Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Nakon spomenute prakse gledamo na postupke ashaba, radijjallahu anhum i na njihov konsenzus (Idma') shodno ovome rekao je imam Ahmed:

Idma' (konsenzus) je idma' ashaba, a oni poslje njih su samo sljedbenici (samo slijede njih).21 Slino ovome rekao je i Davud Ibn Alij22, pa ukoliko se utvrdi idma' ashaba po odreenom pitanju onda nema vie mjesta nakon toga da iko kae bilo ta, pa makar taj bio od najbolji generacija tabina i islamski uenjaka. Stoga neophodno je da onaj koji ui uzme i zadovolji se govorom (stavovom) ashaba, radijjallahu anhum, kada su u pitanju stvari vezane za ibadete, jer su oni najblii da dokue znaenje onoga ta je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, time ciljao (elio), a oni su takoer najblii bili sputanju objave, te su bili najueni po pitanju stvarnosti, kao i razloga pojave odreenog hadisa pa kada se oni raziu onda tu zaista ima irine!

21 Zil Tabekatu Hanabile od Ibn Redeba 1/304

22 El-Fekih i Mutefekih od Hatiba 1/427


15

Rekao je imama Ahmed, rahimehullahu, obraajui se onome ko je napisao knjigu Ihtilaf (Razilaenje) a on je Ishak Ibn Behul El-Enbari: Nazovi to djelo Knjiga irine23 a slino ovome su i rijei Omer Ibn Abdulaziza:

Mrsko bi mi bilo, da se nisu ashabi, radijjallahu anhum razilazili (po pitanjima nekim), jer da su svi bili istoga stava onda bi ljudi nakon njih bili u tjesnacu (tekoi) i oni su voe (imami) koji su nama uzor i dokaz. Ljudi se za njima povode, pa svako onaj ko bude uzeo za neki stav (govor) jednog od njih ta tu ima irine!24 Rekao je Kadi Ismail, Allah njime bio zadovoljan:

irina u razilasku ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je ustvari irina u idtihadu misli, no nije irina u tome da neko uzme za neki stav jednoga od njih, a to to je uzeo nije ustvari istina pa ovo nije ispravan idtihad. Ihtilaf (razilazak) izmeu ashaba upuuje na to da su oni radili (postupali) shodno idtihadu pa je kao rezultat toga bio razilazak po odreenim pitanjima. Dodavi na ovo rekoa je Ibn Adbul Berr, rahimehullahu:

Govor Ismaila je jako lijep.25 Namaz je drugi rukn od ruknova Islama, on je stub vjere, njega je Allah Uzvieni propisano i farzom uinio kada je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem bio na Isra' i Miradu.

23 Tabekatu Hanabile od Kadija 1/111

24 Damiu bejan el-Ilm ve fadluhu od Ibn Abdul Berr 2/80

25 Damiu bejan el-Ilm ve fadluhu od Ibn Abdul Berra 2/82


16

VRIJEME PROPISIVANJA NAMAZA

Razila se islamska ulema, poevi od historiara i drugi uenjaka oko godine El-Isra' (putovanja

u Nebske sfere) Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellema, a ono oko ega su sloni, jeste

da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao namaz u Mekki, dok nama nije

poznata kakvoa toga namaza (nije preneseno nita od vanjtine toga namaza). No, ono to mi

znamo i to je zabiljeeno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste da je on obavljao namaz

koji se sastojao od jednog ruku'a i dvije sedde, a takoer ima predaja da je Allahov Poslanik,

sallallahu alejhi ve sellem, klanjao dva rekata i sve druge predaje koje se biljee u knjigama

sunneta.

ZNAENJE I DEFINICIJA RIJEI ES-SALAT Rije Es-Salat u Allahovom govoru, govoru Njegova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellema, a

takoer i u Arapskom jeziku ima tri znaenja:

1. Es-Salat odnosno njeno znaenje je poznato u erijatu, a na ovo upuuju rijei Allaha Uzvienog:

M 8 7 ] \ [ ZL :

Zato se Gospodaru svome moli (klanjaj) i kurban kolji.

2. Et-Terhim odnosno milost (pomilovanje) od Allaha za Njegove robove, kao to je u rijeima Allaha dellea'nuhu:

M 8 7N M L K J IO L :


17

Njih eka oprost od Gospodara njihova i milost.

Kao i u rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

Gospodaru moj smiluj se porodici Ebi Evfa (Salli ala Ebi

Evfa)...

3. Ed-Dua' odnosno dova a potvrda ovome jesu i rijei Allaha Uzvienog:

M 8 7r qs w v u tx |L :

I pomoli se za njih, molitva tvoja e ih sigurno smiriti.

Dakle misli se na dovu, a takoer na ovo upuuju i rijei komentatora govora Allaha Uzvienog:

M 8 7 q p o n m l k j i hL :

Ne izgovaraj na sav glas Kur'an kad molitvu obavlja, a i ne

priguuj ga; trai sredinu izmeu toga." Spomenute rijei odnose se na NAMAZ. Rije Es-Salat u jeziku ima znaenje Ed-Dua', a nazvano je ono s ime se mi pribliavamo

Allahu Es-Salat jer mi tokom svoga namaza dovimo Allahu, a arapi imaju obiaj da neto

nazivaju nekim imenom kada se to vee za tu stvar ili pak bude sebebom (povodom) te stvari pa

tako SALATU ALA EL-MEJJIT (Denaza) je nazvana tim imenom zato to ovjek tokom

denaze dovi za umrloga.

Dakle, kao to smo kazali rije Es-Salat ima puno znaenja u jeziku no, kada se kae rije Es-

Salat u erijatu onda se misli na NAMAZ koji poinje TEKBIROM (izgovorom Allahu Ekber) a

zavrava se TESLIMOM (predajom selama) na poznati nain. Iz spomenutog razloga islamski

uenjaci Fakihi (El-Fukaha) definiui NAMAZ kau da je to: Ibadet koji ima odreene pokrete i

govor (rijei) koji poinje TEKBIROM a zavrava TESLIMOM. A prenosi se od Allahova

Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem da je rekao:


18

:

.

Klju namaza je ABDEST, njegov poetak (Et-Tahrim) je

TEKBIR, a zavretak (Et-Tahlil) predaja selama (TESLIM).26

Pod rjeju Et-Tahrim oznaava se poetak odnosno ini zabranjenim (haram) sve ono to je bilo

dozvoljeno prije ovoga tekbira (prije stupanja u namaz), a zavretak odnosno Et-Teslim tj.

predaja selama ustvari dozvoljava (Et-Tahlil) sve ono to je bilo zabranjeno poetnim tekbirom.

PROPIS OSTAVLJAA NAMAZA

Namaza je granica ili razdvaja izmeu MU'MINA i KAFIRA, te je iz istoga razloga Allah

dellea'nuhu obeao i zaprijetio ostavljau namaza da ga eka vatra, pa ak do te mjere da je

Allah takoer zaprijetio onome koji je nemaran ili pak odgaa namaz da ga eka BOLNA

KAZNA. Za sve reeno dolo je u sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,

mnogo predaja koje upuuju da onaj koji ostavi namaz on time izlazi iz vjere, a hadis koji

upuuje na ovo biljei imam Muslim, rahimehullahu:

26

Sunen Kubra 2/380


19

:

.

Izmeu ovjeka i irka ili kufra je ostavljanje NAMAZA.

A takoer kod Tirmizije se biljei hadis u drugom kontekstu gdje kae Allahov Poslanik,

sallallahu alejhi ve sellem:

Izmeu Kufra i Imana je ostavljanje NAMAZA.

A kod Ebi Ja'le se prenose rijei da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

Nije nita izmeu roba i izmeu naputanja Imana osim

ostavljanje NAMAZA.

Dola je predaja od Mudahida Ibn Dibra da je on upitao Dabira:

"ta je to to ste smatrali granicom ili razdvajaem

izmeu Kufra i Imana u vremenu Allahova Poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem? Pa je rekao: NAMAZ!"

I biljei AbduRezak od Ma'mera od Zuhrija od Ubjedullaha Ibn Abdullaha od Ibn Abbasa da je

rekao:

Kada je uboden Omer, radijjallahu anhu, ja i jedna osoba od

Ensarija smo mu pomogli sve dok ga nismo uveli u kuu i nije

doao sebi sve dok nije osvanulo. Pa je rekao neki ovjek vi ga

neete osvijestiti ni sa im osim sa NAMAZOM, pa smo rekli:

O voo pravovjernih namaz, namaz...Te je on otvorio oi i

rekao: Da li su ljudi klanjali? Pa smo rekli: Da! Zatim je


20

rekao: Doista nema asti u Islamu onaj ko ostavi NAMAZ, pa

je klanjao a njegove rane su krvarile!"

A dovoljno je kao pretnja da se spomene, da e svako onaj ko bude ostavio namaz biti proivljen

sa: Faraonom, Hamanom, Karunom i Ubeje Ibn Halefom, kao to prenose imama Ahmed, Ibn

Hiban, Taberani i drugi u hadisu Abdullah Ibn Amra, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu

alejhi ve sellem:

:

.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem spomenuo je pet

dnevni namaza pa je rekao: Ko bude uvao ove namaze oni e

njemu biti svjetlo, dokaz i spas na Sudnjem danu; a ko ih ne

bude uvao nee biti njemu svjetlo, dokaz niti spas na Sudnjem

danu i bie sa Faraonom, Hamanom, Karunom i Ubeje Ibn

Halefom.27

I ovo je od najjasni dokaza koji upuuju na KUFR onoga koji ostavi NAMAZ, jer prestanka

svijetla i uskraenost dokaza i spasa kao i boravak (prebivalite) sa Faraonom, Hamanom,

Karunom i Ubeje Ibn Halefom na Sudnjem danu najprecizni i najdirektni dokaz koji upuuje na

KUFR a takoer ko bude proivljen sa ovim spomenutim za njega nema nikakve nade niti

27

Musned amin 1/152


21

uspjeha. Iz svega reenog ashabi, radijjallahu anhum i tabini su sloni oko onoga ko ostavi

namaz, sve jedno da li to bilo NEGIRANJA OBAVEZNOSTI namaza ili je on ostavlja namaza

koji ga ostavlja iz LIJENOSTI ili NEMARA DA JE KJAFIR i time je izaao iz kruga

ISLAMA. Ovo reeno je stvar oko ega su se oni sloili, a razilaenje po ovom pitanju je ustvari

nastalo nakon njih.

Ostavljanje bilo ega to je od uslova namaza (abdest ili kupanje od dunpluka) je ustvari kao i

samo ostavljanje namaza, a nijekanje neega od namaza (uslova za namaza ili dijelova namaza)

je ustvari kao i nijekanje obaveznosti namaza, jer je NAMAZ ustvari IMAN kao to je dolo u

rijeima Allaha Uzvienog:

M 8 7d c b a `e kL :

"Allah nee dopustiti da propadnu molitve vae.

Rije molitve odnosni se i ima znaenje NAMAZE, a ovome kao potvrda su i rijei u hadisu od

Malika Ibn Earia, radijjallahu anhu:

- -

.

''istoa je pola imana.28

Znai polovina namaza, a sam namaz ne moe da bude upotpunjen bez istoe.

Takoer, biljei imam Tirmizi i Muhammed Ibn Nasr u hadisu od Bira Ibn Mufadala a on od

Deririja od Abdullah Ibn ekika El-Ukajlija da je rekao:

28

Biljei imam Muslim u Poglavlju Vrijednosti Abdesta 1/140


22

Nije niti jedan od ashaba Allahova Poslanika sallallahu

alejhi ve sellem nita smatrao (gledao) od dijela ukoliko se

ostave KUFROM osim ostavljanja NAMAZA.

Ove rijei je potvrdio i idma'u (konsenzusu) se pridruio takoer od Tabina Ejub Ibn Ebi

Temime Es-Sihtijani, kao to to prenosi Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi u hadisu Hamad Ibn

Zejda od Ejub Ibn Temime Es-Sihtijani da je rekao:

Ostavljanje namaza je kufr i oko toga nema razilaska.

I nije mi poznat niti jedan tekst (govor) od ashaba a niti od tabina da su oni gledali drugaije na

ostavljaa namaza osim da je on KAFIR, osim onoga to se prenosi od Ibn ihaba Ez-Zuhrija, a

on je prvi koji je ukazao na drugaiji stav gore spomenutom kao to to biljei od njega

Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi u hadisu od AbdelAziza Ibn Abdellaha El-Uvejsija, a on od

Ibrahima od Ibn ihaba da je on bio upitan o ovjeku koji ostavlja NAMAZ? Pa je rekao:

Ako je razlog njegova ostavljanja namaza to to je preao na

drugu vjeru (postao murted) on se UBIJA, a ako je pak razlog

tome to je on grenik biva udaren jednim jakim (odgojnim)

udarcem i zatvara se.

U ovom sluaju on ne gleda kafirom ostavljaa namaza, a najvjerojatnije on je pod ovim iskazom

mislio na ostavljaa jednog namaza, a ko ostavi namaz jedan tako da on izae iz svoga vremena

ovo pitanje je ustvari ono oko ega se razila ulema! No, to se tie ostavljanja namaza

potpuno ja ne znam nikoga na osnovu Kur'ana i sunneta Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve

sellem a niti po govoru ashaba i tabina da su se oni razilazili po tom pitanju, nego je razilazak po

ovom pitanju nastao nakon ovih prvi generacija!

I ovo je ono, na emu je konsenzus ashaba radijjallahu anhum, kao to je rekao imam Ahmed,

rahimehullahu:

Konsenzus (El-Idma') je konsenzus ashaba, a oni poslje nih

ih samo slijede.

to se tie selefa (ispravnih prethodnika) samo je mala koliina njih reklo da ostavlja namaza

nije KAFIR od njih je: Muhammed Ibn ihab Ez-Zuhri i Hammad Ibn Zejd. A poslije njih je


23

grupa: Ibn Rud El-Hafid, Ibn Hibban, Et-Tahavi, Ibn Kudame, Ibn Abdu-l-Berr, Ibn Abdu-l-

Hadi, Ebu Zura El-Iraki i Es-Sehavi.

Kada su u pitanju imami ovoga ummeta, kod njih je bilo poznato da onaj ko ostavi prvi i drugi

rukn ISLAMA (ehadet i namaz) on je poinio KUFR dok ukoliko bi ostavio neto drugo od

ruknova mimo spomenuti ne bi time izaao iz ISLAMA.

Kazala je neka ulema, a to se prenosi od Hasana, te takoer od Nafia, Hekema, Ibn Habiba kao i

od Ishaka Ibn Rahavje a to je ustvari stav i govor imama Ahmeda, da onaj ko ostavi neto od

Ruknova Islama pa makar to bilo Zekat ili Post ili Hadd NAMJERNO ili IZ LIJENOSTI ili

IZ NEMARA ili pak NEGIRAJUI TO KAO OBAVEZU (PROPIS) pa takav je KAFIR, a

dumhur (veina) uenjaka je na stavu da nije kafir. Stav da onaj ko ostavi neto od ruknova

islama da je on time kafir je poznata teza i poznat stav kod imama ovoga ummeta (selefa). No,

meutim TEKFIR takvog pojedinca a na to upuuju svi spomenuti dokazi odnosi se na prvi i

drugi rukn ISLAMA, i ne moe da se uzme dokaz za neto drugo mimo ova dva rukna!!!

Nakon ova dva rukna, najjai dokazi koji upuuju na kufr onoga ko ga ostavi jesu oni koji

govore o Haddu, kao to kae Allah Uzvieni:

M 8 7 ~ } |

L :

Hodoastiti Hram duan je, Allaha radi, svaki onaj koji je u

mogunosti; a onaj koji nee da vjeruje - pa, zaista, Allah nije

ovisan ni o kome.

A takoer, ono to se prenosi od Omera, radijjallahu anhu, da je rekao:

Ko bude u mogunosti da obavi Hadd pa ga ne obavi, pa za

njega je isto umro kao Jevrej ili Kranin - nema razlike.29

Takoer se prenosi od imama ummeta da su tekfirili svakoga onoga koji je ostavio namaz

NAMJERNO, a od njih su: Ishak Ibn Rahavej i Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi.

29

Seneed ovoga govora je ispravan


24

A sam Ishak Ibn Rahavej, rahimehullahu, je smatrao da onaj ko ne TEFKIRI OSTAVLJAA

NAMAZA, on pri sebi ima osobine MURDIJE.

I na osnovu ovoga vidimo mnogo poputanje od potonji generacija po ovom pitanju, dakle

pitanju KUFRA OSTAVLJAA NAMAZA, i ako na to upuuju dokazi od Allahova Poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem.

STAV ETVERICE IMAMA O OSTAVLJAU NAMAZA

to se tie imama mezheba: Ebu Hanife, afije, Malika i Ahmeda, rahimehullahu demian,

njihov stav po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA je razliit:

) 780 855 (

IMAM AHMED IBN HANBEL, RAHIMEHULLAHU

Poznat stav od imama Ahmeda, rahimehullahu, po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA jeste da je

on TEKFIRIO takvu osobu, i smatrao je KAFIROM. To prenose mnogi njegovi drugovi

(uenici) pa ak i obini ljudi. To se takoer prenosi od Ibn Hani, Hilal, Hanbel Ibn Ishak, Ismail

E-alendi, Hasan Ibn Abdullah El-Iskafi, Ebu Bekr El-Mervezi, El-Mejmuni, Ebu Davud,

Ahmed Ibn Ahmed El-Husejn Ibn Hasan i njegov sin Abdullah, Ebu Talib El-Istahri u dijelu o

imamu Ahmedu, kao to to spominje Ibn Ebi Ja'la El-Kadi u knjizi Tabekatu Hanabile.

Nije mi poznat stav od imam Ahmeda, rahimehullahu, drugaiji osim da je tekfirio ostavljaa

namaza, osim onoga to pojedini njegovi sljedbenici razumiju u predaji od Ibn Saliha kada je

bio upitan o POVEANJU i SMANJENJU IMANA gdje je upitao:


25

Kako se poveava i smanjuje IMAN? Pa je rekao: Kao to je

ostavljanje namaza, ili zekata ili pak hadda ili uopeno

ostavljanje FARZOVA.

Pa je reeno: U ovome je dokaz da navodno imam Ahmed smatra da onaj ko ostavi namaz, on

time gubi dio imana no, ne gubi iman (vjeru) potpuno u ovom stavu odnosno tvrdnji je slabost

iz nekoliko razloga:

a) Stav imama Ahmeda, rahimehullahu, odnosno njegove rijei o smanjenju imana ostavivi

namaz JEDAN tako da proe njegovo vrijeme, a to je i stav mezheba ne znai da je on

takvu osobu smatrao KAFIROM. On ne kae da je KAFIR ona osoba koja je iz

spomenutog sluaja ostavila namaz, zato je on sam, imam Ahmed u svome Musnedu

spomenuo hadis od Katade od Nasra da je rekao:

"Doao je ovjek Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve

sellem, pa je htjeo da dadne prisegu da nee klanjati osim

dva namaza, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,

prihvatio njegovu prisegu."

A poznato je kod drugova imama Ahmeda, rahimehullahu, da ono to je on spomenuo u

Musnedu od hadisa a nije rekao drugaije tome ili pak da on sam ima po odreenoj

mes'eli (pitanju) dva stava pa ovaj hadis koji je zabiljeen doe kao potvrda tome.

Prenesen je suprotan stav ovoj mes'eli Ibn Muflih u knjizi Adabu erija gdje je rekao:

Ono to je Ahmed, rahimehullahu, zabiljeio u

Musnedu nije suprotno njegovom stavu, pa da li se to

smatra njegovim Mezhebom ili ne? Ima razilaenje po

ovom pitanju izmeu sami njegovi sljedbenika, ipak ono

to je vanjtina jeste da su oni saglasni sa imamom.

A ovo se isto biljei kod imama Malika rahimehullahu u knjizi El-Muveta

Na osnovu reenoga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je dao dozvolu ovjeku

da klanja samo dva namaza je slabije od da on ostaje na kufru a na osnovu svega


26

reenoga jeste da onaj ko ostavi namaz ili dva namaza u toku noi i dana tako da izae

njihovo vrijeme time on ne postaje KAFIR.

Ispravnim putem je preneseno da je Selef smatrao da onaj ko ostavi namaz kako je gore

reeno biva KAFIROM, a ovo je stav Hasana El-Basrija, kao to je to prenio Ishak Ibn

Rahavej, rahimehullahu, a to je ustavri stav imama Ahmeda, koji je suprotan vanjtini.

Ovo je takoer stav imama Malika i afije kao to je to prenio imam Tahavi u dijelu

Muhtesar Ihtilafu El-Ulema.

b) Veina drugova i uenika imama Ahmeda, rahimehullahu, prenose stav da je on smatrao

ostavljaa namaza KAFIROM, pa se ne ide putem sumnji nego se uzima UBIJEENJE i

JASAN STAV.

Kada je u pitanju ono to je preneseno od Ibn Abdullaha, da je Ahmed, rahimehullahu, bio

upitan o onome ko ostavi namaz mjesec? Pa je odgovorio: NAKLANJAT E GA! Odgovor

na ovo pitanje biva na dva naina:

1. Da ne znai (nije obavezno da se razumije) iz rijei imama Ahmeda, rahimehullahu, da je

obavezna da NAKLANJA proputeno, odnosno NE TEKFIRENJE ISTOG, pa Ishak Ibn

Rahavej smatra nevjernikom onoga ko ostavi namaz. On smatra takoer da onaj ko se

pokaje biva obavezan da naklanja proputeno, a istog je miljenja i Abudllah Ibn

Mubarek. Pa ukoliko govor njih dvojice nije razumljiv i prihvatljiv sam po hadisu, ta

prenosi se od Muhammeda Ibn Nasra u knjizi Ta'zimu Kadru Es-Salat u hadisu od

AbdulAziza Ibn Ebi Zura od Ibn El-Mubarek: Da je on bio prisutan pa ga je upitao

ovjek o ovjeku koji je ostavio namaz nekoliko dana, pa je upitao: Pa ta je uinio

dotini ovjek? Ree: Pokajao se za ono to je bilo pri njemu! Pa je rekao Ibn El-

Mubarek: Neka naklanja ono to ga je prolo (to je ostavio) od namaza. Pa mi je priao i

rekao: O oe Muhmmedov, ovo nije u skladu sa hadisom!

2. Ovaj stav nije potpuno jasan, jer je ovo opa predaja a ostavljanje namaza moe da bude ustvari negiranje obaveze istog iz dehla (neznanja) kao to je sluaj da se desi kod ene

da joj izae krv i ona ne spozna ili ne pita razliku izmeu ove dvije vrste krvi, te misli da

je to hajz, a to bude ustvari druga vrsta krvi (od bolesti ili slino) pa da li je ona obavezna

da ponovi te namaze? I na ovo se moe da odnosi rijei imam Ahmeda, i svi primjeri koji

su slini ovome!


27

)93 - 179 (

IMAM MALIK IBN ENES, RAHIMEHULLAHU

Ne pamti niti jedan tekst od njega, kao ni stav o kufru ostavljaa namaza, ili stav o tome da on

nije kafir. No, od njega se biljee odreene prie, sve osim ubistva ostavljaa namaza kao to to

biljei od njega Ibn Abu-l-Berr u dijelu Et-Temhid i od Ibn Kasima, takoer od Malika u knjizi

El-Bejanu Ve Et-Tahsil. Poznati stav njegov kod njegovi uenika OSTAVLJA namaza nije

KAFIR i ovo je ono to prenose od njega mnotvo uenika pa i vie. Slino ovome biljee od

njega Ibn Rud i Ibn Abu-l-Berr. Prenio je Ibn Rud u knjizi Haijetu El-Medune od Malika:

kufr ostavljaa namaza, te kao da je rekao stav imama Ahmeda, rahimehullahu, da onaj ko ostavi

jedan ili dva namaza on time ne biva kafir sa dokazom hadisa od Nasra, kao to smo prethodno o

tome govorili. ejh E-enkiti, rahimehullahu, je odbacio sve predaje i slabim ih ocijenio koje

govore da je imam Malik, rahimehullahu, tekfirio ostavljaa namaza.

Prenio je imam Tahavi, rahimehullahu od Malika kao to se nalazi u El-Muhtesar da je on

smatrao murtedom (otpadnikom) onoga ko ostavi namaz da izae iz svoga vremena sve dok ga

ne naklanja, a takoer prenose uenjaci fikha malikiskog mezheba, ispravnije i bolje stavove od

drugi, jer oni su ti koji najbolje poznaju dokaze mezheba.

)150 - 204 (

IMAM MUHAMED IBN IDRIS E-AFI,

RAHIMHULLAHU

Nije mi poznat niti jedan direktan tekst od imama afije, rahimehullahu, da je on drugaije

gledao na ostavljaa namaza osim da je on KAFIR, i ako su njegovi uenici odnosno drugovi

prenijeli odreeni broj stavova o ne Tekfiru ostavljaa namaza, kao to to biljee neki od njegovi

sljedbenika od koji su: Es-Sabuni u Aqidetu Es-Selef i imam Nevevi u dijelu El-Medmu

kao i drugi. Prenosi nekoliko imama od imam afije, rahimehullahu, da je on gledao (smatrao)

KAFIROM ostavljaa namaza kao to to biljei imam Tahavi, rahimehullahu, u Mueklu El-


28

Asar i Muhtesar Ihtilafu El-Ulema pa ak se prenosi da je on, imam afija, rahimehullahu,

smatrao KAFIROM onoga ko ostavi namaz tako da on izae iz svoga vremena. Takoer, sam

imam afija je ukazao na ne tekfir ostavljaa namaza i to u openitom stavu kao to je dolo u

knjizi El-Umm gdje je rekao: Kada bi ovjek ostavio namaz tako da izae iz svoga vremena,

ta on se sam izloio (stavio) u runu i nezahvalnu poziciju,

osim ako mu Allah oprosti.

Znai: On se nalazi u Allahovim rukama tj. Njegovoj volji, a u toj poziciji ne bude niko osim

MUSLIMAN RASIPNIK (nemarnik). Tako da nema niko pravo da porekne openito tekfir i stav

imama afije spram ostavljaa namaza. A vjerojatno, ovdje se misli na jedan namaz koji izae iz

svoga vremena kao to je to sluaj sa vanjtinom mezheba imama Ahmeda. Pa kae: Ukoliko

ovjek ostavi namaz da izae iz svoga vremena... i vjerojatno je ovo njego zadnji stav osim

onoga koji je rekao imam Tahavi, rahimehullahu, ili pak ono to je prenio Tahavi odnosi se za

neobaveznost naklanjavanje namaza. Dok u rijeima od imama afije, rahimehullahu, koji

spominje izlazak namaza iz njegovog vremena ustvari je dokaz da se misli na jedan namaz, jer u

protivnom ne bi bilo koristi od spominjanja namaza ukoliko se on potpuno ostavi (dakle svi

namazi).

)80 -150 (

IMAM EBU HANIFE, RAHIMEHULLAHU

Poznat i rairen stav imama Ebu Hanife, rahimehullahu, po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA

jeste da on nije smatrao da je on KAFIR, a to je od njega prenijelo mnotvo njegovi uenika i

drugova od njih je: Imam Tahavi u knjizi El-Muekil a takoer i u Muhtesar Ihtilafu El-

Ulema' a na emu su bili i njegovi ejhovi kao to je Hammad Ibn Ebi Sulejman i drugi.

Spomenuo je Es-Sebki u dijelu Tabekatu E-afije raspravu izmeu imama Ahmeda i imama

afije, rahimehullahuma, po pitanju ostavljaa namaza:

Rekao je afija imamu Ahmedu: O Ahmede , da li ti kae da je on KAFIR?

Kae Ahmed: Da

Pa ree afija: Ukoliko biva KAFIROM, pa kako e da (ime) postane MUSLIMAN?


29

Ree Ahmed: Rei e LA ILAHE ILLALLAH MUHAMMEDUN RESULULLAH.

Ree afija: Pa taj ovjek nije ni napustio te rijei (on i dalje izgovara to).

Ree Ahmed: Postat e musliman tako to e klanjati!

Ree afija: Namaz kafira nije ispravan, i ne moemo njemu na osnovu namaza da potvrdimo

ISLAM.

Pa je uutio imam Ahmed!!!

Ova pria nema osnova, jer nije dola ispravnim putem i ovu priu je spomenuo Es-Sebki, al sa

nesigurnim (neispravnim) dokazima koji nisu prikladni da se prenose i da se pripisuju ovoj

dvojici imama,velikana ovoga ummeta.

Sve ovo reeno, a i mnogo toga to je nemogue da se spomene ukazuje da se ostavljanje namaza

ne deava samo jednim stanjem, a dovoljno je to smo kazali rijei Allahova Poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem, kao i mnoge predaje od imama i voa ovoga ummeta od selefa i

halefa (potonji generacija).

PROPIS NAKLANJAVANJA NAMAZA ZA ONOGA KO GA

NAMJERNO OSTAVI

KO OSTAVI NAMAZ NAMJERNO, tako da izae njegovo vrijeme bez erijatski opravdanog

razloga - stav veine islamski uenjaka je da ta osoba biva obavezna da naklanja taj namaz, kao

to je sluaj sa ovjekom koji namjerno tokom ramazana prekine post, on takoer biva obavezan

da naposti taj dan. No, ispravan stav jeste da on nije obavezan da naklanja taj namaz, jer nema

dokaza u erijatu za takvo neto nego e da povea broj dobrovoljni namaza i da se pokaje dok je

samo ostavljanje namaza vei prestup od ne naklanjavanja!

Sam propis nadoknade odnosno naklanjavanja je zaseban erijatski propis koji zahtjeva dokaz da

bi se po tome radilo, a nema dokaza za tu mes'elu. Namaz je mogue obaviti u njegovo vrijeme

ili pak naklanjati ili ponoviti u sluaju potrebe...no, sve prethodno reeno samo ako postoji

Boanski dokaz (El-Vahj) a ne znam niti jednog od ashaba, radijjallahu anhum, da je rekao da se

namaz naklanja kada ga ostavi namjerno spram onoga to se prepisuje odreenim ashabaima.

Rekao je Ibn Redeb:


30

Ne poznajem niti jedan govor od ashaba da je neko od njih

rekao da onaj ko ostavi namaz biva obavezan da ga naklanja,

pa ak da nema jasan stav niti od tabina takoer osim to se

prenosi od En-Nehia.

A ono to mi je poznato od najjai predaja po ovome pitanju jeste stav Hasana El-Basrija kao to

to biljei El-Mervezi gdje je rekao:

Kada ovjek ostavi jedan namaz namjerno, on taj namaz nee

NAKLANJATI.

Komentariui rijei Hasana El-Basrija, rekao je Muhammed Ibn Nasr: Rijei hasana mogu se

dvojako da razumiju:

- Da je ustvari Hasan tekfirio onoga ko ostavi namaz NAMJERNO, pa iz toga razloga on

nije smatrao obaveznim da naklanja taj namaz kafir nije obavezna da nadoknadi neto

od farzova tokom svoga KUFRA (nevjerstva).

- Ukoliko se razumije iz Hasnovi rijei da on nije tekfirio takvu osobu koja ostavi namaz

namjerno, pa on je gledao na to kao obavezu koju je Allah propisao u odreeno vrijeme

da se obavi, pa ukoliko ne bi to uinio u tome vremenu on bi u stvari bio GRENIK jer

je ostavio FARZ u vremenu u kome mu je propisan (nareen). Pa ukoliko bi doao sa

tim namazom nakon njegova vremena, on bi ustvari doao s neim u drugom ne

obavezno vrijeme pa tako da mu to ustvari i ne koristi. I ovaj stav su poduprli mnogi

uenjaci kao to su: Ibn Hazm, Ebu Abdurahman (suvremenik afije) a to je takoer i

stav El-Humejdija koji se biljei u knjizi aqide u posljednjem dijelu knjige El-Musned

na to je ukazala odreena ulema i imami kao Berbehari, Ibn Betta i Devdezani.

Takoer nije obavezno i ne razumije se da onaj ko kae da je obavezna osoba koja ostavi

namaza da ga naklanja da ustvari ona time ne biva kafir jer Ishak Ibn Rahavej,

rahimehullahu, je smatrao da ovjek koji ostavi namaz namjerno biva kafir, no ukoliko se

pokaje biva obavezan da naklanja namaze koje je propustio namjerno!

I ono to elim da pojasnim jesu ustvari pet dnevni namaza koje je Allah Uzvieni, propisao

za svoje robove u Svojoj knjizi i jezikom Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Ovaj namaz je pojanjen od samog poetka pa sve do kraja a sam govor o onome to se radi

prije i nakon namaza je jako opiran i velik tako da emo se mi koncentrirati na ono to je

bitno i neophodno da se spomene!!!


31

BONTON (PONAANJE) PRI ODLASKU U MESDID

Namaz je propisan da se ide i obavlja u mesdidima i zato su oni sagraeni, a Allah

dellea'nuhu je propisao da se obavlja dematski kao to je to u rijeima:

M 8 7 r q p oL :

I zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte!

Dolo je mnogo predaja od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o samom bontonu i

nainu odlaska u mesdide.

Propisano je da ovjek kada nijjeti da ide u mesdid izae iz svoje kue pod abdestom za svaki

namaz, pa ukoliko bi klanjao pet dnevni namaza sa jednim abdestom nema smetnje za to.

Takoer propisano je da ovjek ide na namaz sa smirenou i polahko kao to je to propisano

prilikom obavljanja samoga namaza. U vjerodostojnoj zbirci od imama Muslima biljei se hadis

koji se pripisuje Ebu Hurejri, radijjallahu anhu:

Kada neko od vas krene u (zanijeti) namaz ta one je u

NAMAZU.

Pa ovo upuuje da je obaveza da svako onaj ko krene ka mesdidu da se opskrbi (odgoji)

odgojem samoga namaza ostavivi brzinu (urbu) a pridravajui se skruenosti i smirenou

svim dijelovima tijela, a ovo je naredio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, onome ko

izae ka mesdidu da ne ispreplee svoje prste a to je povezao sa hoda ka mesdidu i namaza.

Prenosi se hadis od Semame El-Hannata, a on od Udre zabrana o prepletanju prsta tokom

odlaska u mesdid, no ovaj hadis nije Sahih (ispravan), biljei imam Ahmed, Ebu Davud,

Tirmizi i drugi:


32

:

.

Kada neko od vas uzme abdest na najljepi nain pa izae ciljajui namaz neka ne preplee prste svoje izmeu ruku jer je on u NAMAZU.30 I ovaj hadis nije ispravan kao to rekosmo, jer je El-Hanat u senedu nepoznat i njegovi su hadisi

na stepenu munkera (odbaeni) rekao je o njemu Darekutni: Nepoznat, odbaen! Biljei se hadis o zabrani prepletanja prstiju u mesdidu od Ebi Seida El-Hudrija, radijjallahu anhu, ali i on takoer nije ispravan a ispravnim putem je preneseno od Ebu Hurejre, radijjallahu anhu, da je vidio Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, odnosno da prenosi u hadisu:

... zatim je ustao i otiao do drvena stuba u mesdidu te se na njega naslonio i isprepletavi prste ruku... A takoer dobro nam je poznat hadis u kome je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

Vjernik je za vjernika kao graevina... Nakon ega je pokazao praktino to prepletavi prste ruku. Takoer se biljei hadis u Buharinoj zbirci hadisa od Ibn Omera, radijjallahu anhu, da je rekao:

: .

30

Biljei imama Ahmed 30-28


33

Prepleo je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, svoje prste. I na osnovu ovoga sam imam Buhari smatrao to dozvoljenim a sam je pisajui svoj sahih stavio poglavlje Poglavlje o prepletanju prstiju u mesdidu i drugdje i na osnovu ove dozvole razumije se da ukoliko je to dozvoljeno da se ini u mesdidu onda je i drugdje pree da bude dozvoljeno! Takoer, osoba koja ide ka mesdidu ii e tako da ne tri dakle obinim hodom po rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao to se biljei u zbirkama vjerodostojni hadisa:

:

. Kada ujete Ikamet (poziv), iditi na namaza sa smirenou.31 I ovo je openita naredba koja obuhvata sve namaze pa makar ta osoba i bila Imama (predvodnik u namazu). Sam Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,je rekao onima koji su urili na namaz kada je jedne prilike klanjao ljudima, pa je uo neke kako ure u pozadini pa u sahihu od imama Buharija se biljei hadis od Ebi Katade, radijjalahu anhu, da je rekao:

Dok smo jedne prilike klanjali sa Allahovim Poslanikom uli smo galamu (buka, lupa) ljudi pa kada je klanjao rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

31


34

- - . .

.

.

Upitao ih je Allahov Poslanik: ta je vama? Pa su rekli: Pourili smo na namaz! Pa je rekao: Ne inite to, kada doete (stupite) u namaz budite smireni (polahko to uinite) pa ono to stignete klanjajte a ono to vas je prolo dopunite.32 Pojedini uenjaci smatraju da nema smetnje da ovjek malo pouri ukoliko se boji da e ga proi rekat, ili pak da e imam da preda selam, na osnovu predaja odnosno postupka pojedini ashaba, radijjalahu anhum, kao to se biljei od Abudllah Ibn Omera, a to zabiljeio imam Malik u Muveta od Nafia a on od Ibn Omera da je jedne prilike uo Ikamet a bio je pored Bekije (mezarja) pa je pourio (ubrzao hod) na namaz. Takoer, biljei imam Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu od Imare Ibn Amira a on od Ibn Mesuda radijjallahu anhu da je rekao:

Najprei hod (urba) je prema namazu. Rekao je imam Ahmed, rahimehullahu:

Nema smetnje da ovjek kada uje Ikamet da pouri na namaz kako bi stigao na prvi Tekbir sve dok to ne pree u urbu (tranje) neprimjerno. Prenosi se od nekoliko ashaba da su oni smatrali pokuenim da se uri na namaz pa i kada bi se bojao da e ga proi rekat, ovo se prenosi od Enesa, Sabit Ibn Zejda i Ebi Zerra, radijjalahu anhum. Biljee Ibn Ebi ejbe, AbduRezak, Ibn Munzir od Ebi Nezra a on od Ebi Zerra radijjallahu anhu da je rekao:

32

Biljei imam Muslim 2/100


35

Kada bude prouen Ikamet neka niko od vas ne ide drugaije ka namazu osim kako je to iao prije samoga Ikameta. Biljei Ibn Ebi ejbe od Sabita a on od Enesa, radijjallahu anhu, da je rekao:

Izaao sam sa Zejd Ibn Sabitom u mesdid pa sam ubrzao hod ka mesdidu no, on me je uhvatio (spreio). I sve to je ovjek udaljeni od mesdida pa on ima veu nagradu (kada ide ka mesdidu) zbog mnotva koraka kao to prenosi imam Muslim, rahimehullahu, u hadisu Dabira, radijjallahu anhu, da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem Beni Selem kada je htjeo da priblii svoju kuu ka mesdidu:

O Beni Seleme vaa kua vama doprinosi nagradu, vaa kua vama doprinosi nagradu (ostavlja trag). Pa ukoliko ovjek moe da smanji svoje korake ka mesdidu a da ga time ne proe nita od namaza ta on ima veu nagradu inaAllah, a Allahova milost i dobrota su neizmjerne.


36

DOVA I ZIKR PRILIKOM IZLASKA IZ KUE KA

MESDIDU

Nije poznato a niti preneseno ispravnim putem niti jedna od dova (namjenski za to) od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on uio odnosno izgovarao kada bi izaao iz kue ka mesdidu ili ka drugom mjestu. A ono to se biljei u vezi spomenute teme kod Ebu Davuda i drugi u hadisu od Ummu Seleme, radijjallahu anha: Da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao:

:

:

. Allahov Poslanik je imao obiaj da kada bi izaao iz kue ui ovu dovu:

Allahu moj, molim Ti se da ne zalutam ili ne budem zaveden, da ne posrnem ili ne budem naveden na grijeh, da ne inim nasilje ili da meni ne bude uinjeno - da ne budem glup ili da se na meni nerazumnost ne ispolji.33 Ovaj hadis nije vjerodostojan i nije ispravan jer u njegovom senedu (lancu prenosioca) je ovjek po imenu E-abi i on prenosi od Ummu Seleme, no meutim on nije uo ovaj hadis od nje pa nakon ovoga biva sened prekinut, a od artova ispravnosti hadisa jeste da sened bude spojen! Na ovo je upozorio i ukazao Ali El-Medini (i ako je imama Hakim u svome Mustedreku rekao da je ovaj hadis sahih i po artovima dvojice [ejhova al ga oni nisu zabiljeili, no vjerojatno je i on sam bio zaboravio ili nije obraao panju na ovjeka pod imenom E-abi). Ovu prethodnu tvrdnju negirao je i sam imam Hakim u knjizi Ulumu Hadis i ova je knjiga napisana od imama

33

Sunen Kubra 5/251


37

dok je bio u punoj svojoj vrstini (pamenju) i on je rekao: E-abi nije uo ovaj hadis od Ajie. to se tie hadisa koji se prenosi od Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, koga biljei Tirmizi, Nesai i drugi u hadisu od Hadada a on od Ibn Derida, od Ishaka Ibn Abdullaha Ibn Ebi Talhe od Enesa Ibn Malika: Da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi izaao iz kue uio:

- -

: .

.

U ime Allaha, oslanjam se na Allaha, nema stanja, kretanja niti snage bez Allahove pomoi Te mu bi reeno: Upuen si, Dovoljno ti je, Zatitio si se, pa se udalji od njega ejtan, pa kae njemu ejtan drugi: ta hoete od onoga koji je upuen, opskrbljen i zatien, nema vam kod takvog posla.34 Ovaj hadis je garib (stran) i odbaen! Izdvojio se po ovom hadisu Ibn Derid od Ishaka od Enesa, i nije ga uo Ibn Derid od Ishaka kao to je to potvrdio imam Buhari. Takoer i Darekutni je rekao isto po pitanju ocjene ovoga hadisa, kao to se biljei u knjizi El-Ilel rekao je: Ispravno je da Ibn Derid nije uo ovaj hadis od Ishaka.

Biljei hadis imam Hakim od Ata Ibn Jesara od Suhejla Ibn Ebi Saliha a on od oca od Ebu Hurejre, radijjallahu anhu, da je rekao: Allahov Poslanik bi izgovarao rijei kada bi izaao iz kue:

34

Sunen Ebu Davud 4/486


38

:

:

.

U ime Allaha, nema stanja, kretanja niti snage bez Allahove pomoi, na Allaha se oslanjam. 35 Ispravno je da su ovo rijei Kaba El-Ahbara kao to to biljei Ibn Ebi ejbe u Musanefu sa ispravnim lancem od njega.

NIJET ZA NAMAZ

Obaveza na svakom muslimanu je da prilikom bilo kojeg dijela kojeg eli uiniti, prisutnim uini i donese NIJET, pa ak i u djelima koja su u osnovi adet (nisu od ibadeta) kako bi poveao svoju nagradu iz istoga razloga rekla je islamska ulema:

Nijet je trgovina UENJAKA To je ono ime su oni malim djelima sticali veliku nagradu a to najvjerojatnije zbog veliine nijeta gledali su na NIJET kao na PROFIT. Pa tako uenjak tokom nekoga djela udrui vie nijetova pa mu Allah Uzvieni time upie mnoge nagrade i ako je on uinio samo jedno djelo. Pa tako kada ovjek krene ka mesdidu on nijeti NAMAZ, NAZIVANJE SELAMA, UKLANJANJE PREPREKE S PUTA, IDE SKRUENO I SMIRENO, UDIJELI SADAKU i slino te biva nagraen mnotvom svojih nijeta i biva u veoj nagradi od onoga koji samo nijeti i ide na namaz i ako vanjtinom njihova djela su ista no nagrada je razliita i velika.

35

Mustedrek 1/700


39

VRIJEM U KOME JE OBAVEZNO DA SE PRISUSTVUJE

NAMAZU

Obaveza ovjeku je da prisustvuje (ide ka) namazu kada uje IKAMET (EZAN) a ukoliko bi otiao prije, pa to je lijepo i pohvalno djelo a nije obavezno, pa ukoliko bi poranio to je bolje po konsenzusu islamski uenjaka. Ukoliko bi ovjek bio lijen (ne trudivi se da porani ka mesdidu) pa iao u mesdid da klanja biva grean onoliko koliko je zakasnio, zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:

.

Kada ujete Ikamet (Ezan) krenite u mesdid i nemojte uriti, budite smireni. Pa ono to stignete klanjajte a to vas proe dopunite (upotpunite). 36

Ukoliko bi insan stanovao daleko od mesdida i ako bi ekao na Ikamet on bi zakasnio u demat njemu je obaveza da porani i krene prije u mesdid kako bi stigao demat (prvi tekbir).

36

Biljei imam Ahmed 16/519


40

,

RAZLIKA U VRIJEDNOSTI MESDIDA, VRIJEDNOST

DREVNOG MESDIDA

Nema razlike izmeu mesdida jednog od drugoga, osim tri mesdida na osnovu dokaza Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a pree je ovjeku da klanja u mesdidu koji mu je najblii da bi se sprovela korist mesdida, da u njemu klanjaju oni koji su najblii i na ovom stavu je selef (ispravni prethodnici) kao to se to biljei kod Ibn Ebi ejbe od Mensura od Hasana da je rekao:

Volio je da bude u mnotvu svoga naroda (komija), odnosno da poveaje skup svoga naroda. Dola je predaj od neki ispravni prethodnika da su oni voljeli da klanjaju u mesdidu starijem (prije sagraenom) od novoga i ovo je ispravnim putem preneseno od Enesa Ibn Malika, kao to to biljei Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin u knjizi Es-Salah u hadisu od Ibn Sirina:

Iao sam sa Enes Ibn Malikom iza jednoga ugla pa smo naili pored mesdida i on upita: Je li ovo novi mesdid? Pa ukoliko bi rekao da, on bi ga proao, no ukoliko bi rekao Atik (drevni, davnanji) klanjao bi u njemu! Biljei Ibn Ebi ejbe od Mamera od Avfa da je rekao: Priao mi je jedan ovjek od stanovnika pustinje. Ree: Jednoga dana doao nam je ovjek iz velika grada, pa tako jednoga dana dok smo bili pored vrela vode zadesi se i on, no u to vrijeme nastupi namaz, a mi smo imali dva mesdida u tom kraju, pa nas taj ovjek upita koji od ova dva je prvi sagraen? Pa mu bi reeno ovaj, pa se uputi ka njemu. Neki su unapreenje odnosno pravdanje drevnog (starijeg) mesdida nad novim dokazivali rijeima Allaha Uzvienog:


41

M 8 7 A J I H G F E D C B L :

Mesdid iji su temelji, ve od prvog dana, postavljeni na strahu od Allaha zaista vie zasluuje da u njoj obavlja molitvu. Pa na osnovu rijei ve od prvoga dana razumije se propisanost klanjanja u mesdidu koji je napravljen prvi. A vjerojatno poenta i cilj Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, jeste spreavanje izgradnje mnotva mesdida bez potrebe, a to bi moglo da dovede do rascjepa meu muslimanima. Pa tako svako onaj ko ne bi volio odreenog ovjeka ak ta prezire ga imao bi priliku da ide u mesdid i klanja u koji ne odlazi ovaj ovjek, a poznato je da okupljanje muslimana na jednom mjestu znai njihovu slogu, potpomaganje i snagu a i ono najbitnije odbacivanje pojave mrnje i netrpeljivosti meu njima. Na drugu stranu, neka ulema nisu pravili razliku izmeu mesdida novog ili pak onoga starog (ranije napravljenog), rekao je Amidi:

Nema razlike izmeu starog i novog mesdida.

DOVA PRI ULASKU U MESDID

Od sunneta je da ovjek kada odlui da ue u mesdid kae i proui dovu koja je dola u erijatu od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Biljei imam Muslim, rahimehullahu, u hadisu od Sulejman Ibn Bilala od Rebie Ibn AbduRahmana od AbudlMelika Ibn Seida od Ebu Seida ili Ebu Humejda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:

- - -


42

- .

.

Kada neko od vas htjedne da ue u mesdid neka kae: Gospodaru moj otvori mi vrata Svoje milosti, a kada izae neka kae: Gospodaru ja traim od Tvoje dobrote (podari mi iz Tvoje dobrote).37 to se tie donoenja Salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pri ulasku u mesdid prije spomenute ove dove, dolo je kod Ebu Davuda sa slabim predajama u hadisu od Daraverdia od Rebie, a u ovom prenoenju se izdvojio Daraverdi, i nije sauvana ta predaja (nije pouzdana). Biljei imam Ahmed i Tirmizi kao i drugi hadis od Abdullaha Ibn Hasana od njegove majke Fatime kerke Husejnove Es-Sugra od Fatime El-Kubra (kerke Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem) da je rekla: Allahov Poslanik je imao obiaj da kada ue u mesdid donese Salavat i Selam na Muhammeda, te bi rekao:

:

. :

Gospodaru moj oprosti mi grijehe i otvori mi vrata Svoje milostia kada bi izaao donio bi Salavat i Selam na Muhammeda te bi rekao: Gospodaru moj oprosti mi grijehe i otvori mi vrata Svoje dobrote. 38

37 Sahih Muslim 2/155

38 Sunen Tirmizi 2/127


43

Takoer u ovom hadisu ima prekid kako navodi autor ovog dijela dok je ejh Albani ocijenio ovaj hadis ispravnim (sahih). Rekao je imam Tirmizi, hadis od Fatime je hadis hasen (dobar) a njegov sened nije spojen (ima prekid) a Fatima kerka Husejnova nije doivila Fatimu kerku Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a Fatima je ivjela nakon Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nekoliko mjeseci, dakle nije pouzdano i ispravno da se kae i donosi salavat i selam na Poslanika pri ulasku u mesdid na osnovu svega gore spomenutog (nema jasna i ispravna dokaza).

ULAZAK DESNOM NOGOM U MESDID

Pree je da pri ulasku u mesdid prvo prui svoju desnu nogu, a ono to je najblie ovom a biljei se u hadisima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a on je ustvari i jedini dokaz u ovom poglavlju to direktno govori o ovoj temi jeste hadis koji biljei imam Hakim u Mustedreku, a od njega dalje prenosi Bejheki u svome sunenu u hadisu od Ebu Velida od eddada Ibn Seida, od Muavije Ibn Kureh od Enesa Ibn Malika da je rekao:

:

:

.

Od sunneta je kada eli da ue u mesdid da pone (prui) desnom nogom, a kada izlazi da pone (prui) lijevu nogu.39 U ovom hadisu se izdvojio po predaji eddad Ibn Seid, i ako je pouzdan nije opravdano njegovo izdvajanje. Zato je rekao Bejheki nakon to je spomenuo ovaj hadis u svome sunenu:

39

Sunen Bejheki 2/442


44

U ovom se hadisu izdvojio eddad Ibn Seid, a sam hadis nije jak.

Na osnovu svega spomenutog ovaj hadis je MUNKER40, meutim i ako ovaj hadis nije govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali rad po ovom hadis je prihvaen. Rekao je imam Buhari u svome sahihu: Poglavlje o pruanju prednosti desnoj strani pri ulasku u mesdid i drugdje. Ibn Omer je imao obiaj da desnom nogom ulazi u mesdid a kada bi odluio da izae onda bi to inio lijevom nogom. I ova predaja od Ibn Omera je dobra i nisam joj naao mahanu. Samo prihvaanje ove predaje od strane imama Buharija ukazuje na pohvalnost toga postupka i zabiljeio je hadis od Ajie, radijjallahu anhu:

I lijepim je gledao (smatrao) davanje prednosti desnoj strani u svemu. Takoer, na osnovu ove predaje odnosno ove prakse izgraeno je pravilo da ukoliko se radi o stvarima u kojima ima uee dvije noge i dvije ruke, a od lijepi (pohvalni) stvari je daje se prednost desnoj strani dok bi bilo pak neto suprotno navedemo onda prednost ima lijeva strana. Ponekada se kae ovo je u stvarima prirode ovjeka (vjernika) tj. od adeta a nije od ibadeta. Kada se govori o ibadetima onda mora da bude jasan dokaz o propisanosti toga ibadeta, i ono to se biljei i prenosi od Ibn Omera, radijjallahu anhu, je specifini sluaj a vjerojatno je naao dokaz na kome je to zasnovao. Dokazivanje hadisom koji prenosi Ajie, radijjallahu anha, nije prikladno a Allah najbolje zna, jer iz ovoga proizlazi da bi bilo propisano da se daje prednost desnoj strani u mnogo stvari pa i u ibadetima za koje u osnovi nema dokaz za takvo neto, al na osnovu predaje od Ibn Omera, radijjallahu anhu, moe da se napravi izuzetak po pitanju ulaska i izlaska iz mesdida. Kada je rije o adetima (obinim stvarima) kao to su uzimanje i davanje pa nema smetnje da to ljudi obavljaju i vre desnom rukom pa ak ta vie to je sunnet i ako za to nema dokaza pa je zato i Ajia, radijjallahu anha rekla:

To je bila praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u svim stvarima.

Kada se govori o sluaju ovjeka koji doe pred mesdid u obui lijepo je i treba da postupi na sljedei nain: Da izuje prvo svoju lijevu nogu te potom stane na obuu a potom izuje desnu nogu i onda stane na svoju obuu takoer a tek onda da prui i ue u mesdid svojom desnom nogom kako bi prilikom izuvanja prvo izuo lijevu a onda desnu a pri ulasku prvo uao desnom nogom.

40 Munker: Hadis koji prenosi slab prenosilac i tim hadisom se suprotstavlja pouzdanom prenosiocu i njegova

suprotnost je hadis maruf (poznat)


45

TAHIJETUL MESDID I NJEGOVI PROPISI

Ukoliko ovjek uavi u mesdid zatekne muezina da je ve prouio ikamet on e da se pridrui njima, a ako bude drugaije on e da klanja Tahijetul mesdid, a ono je sunnet na kome je konsenzus islamski uenjaka, samo je Ibn Hazm rekao da je to vadib (farz). Stav etiri imam po pitanju Tahijetul mesdida to je lijepo, pohvalno da se uini. Ukoliko bi ovjek ulazio u mesdid vie puta u kratkom vremenu onda mu je dovoljno samo jednom da klanja spomenuti namaz. Neki od uenjaka (fakiha) mezheba Hanefiskog rekli su da je ovjeku dovoljno da samo jednom u toku dana klanja Tahijetul mesdid, te da kae kada eli ponovo da ue: SUBHANALLAHI, VELHAMDULILLAH, WALLAHU EKBER, a ovo nije pouzdano i zahtjeva dokaz koji bi ga stavio na stepen propisanosti. Ovaj propis odnosno ovo djelo ne prekida ukoliko bi ovjek uavi u mesdid sjeo, jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio ovjeku po imenu Sulejk El-Gatafani da klanja dva rekata nakon to je sijedio u mesdidu, a na ovom je stavu i Ibn Hiban koji je rekao da sjedenje ne ponitava propis obavljanja (klanjanja) Tahijetul mesdida. Takoer postoji predaja od neki uenjaka da vrijeme tahijetul mesdida biva prije nego se sjedne i to je bolje a da je dozvoljeno da se klanja nakon sjedenja na ovom je stavu bio imam Et-Taberi. Nema smetnje da ovjek sjedi prije nego klanja ovaj namaz ukoliko ima potrebu kao to su da pojede neto ili pak da pije vodu ili da popria na kratko ili pak da se odmori a zatim da klanja. Ovo se razumije iz rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve slelem:

I neka ne sjeda prije nego klanja dva rekata... Cilj ovi rijei jeste da se ljudi postaknu na klanjanje ovaga namza odnosno da ne uzimaju mesdide za mjesto sjedenja prije nego se klanja, sagraeni su da bi se klanjalo u njima. A sve ono to se kod ljudi podrazumijeva pod POTREBAMA i ono slijedi ovaj gore spomenuti propis kao to je: sjedenje, razgovor, jelo i pie... pa nema smetnje za ove stvari u sluaju potrebe a osnova u ovome je OBOAVANJE ALLAHA kao to se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govorei o cilju mesdida rekao: Namaz, itikaf, zikr, uenje Kur'ana, iekivanje namaza i sve drugo za ta ima jasan dokaz koji upuuje na to. Kada je u pitanju ime TAHIJETUL MESDID ono je dolo i nazvano ovim nazivom u potonjim generacijama a vjerojatno je uzeto iz rijei:

TAHIJETU EL-BEJTI ET-TAVAF


46

"Pozdrav Kabi je injenjeTavafa!" Znai pozdrav nije namaz dok neki ljudi to pripisuju Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a to nema osnovu. Ovaj namaz nije zaseban namaz kao to je to Vitr, ili dva rekata prije sabaskog farza ili pak Duha namaza, nego se on ubraja u namaze koji su iz domena dobrovoljni. Ovaj namaz mogu da zamjene farz namazi ili Duha namaz za onoga koji ue u mesdid da klanja Duha namaz ili pritvreni sunneti na osnovu slonosti ispravni prethodnika, dok pak ovo nije stav kod potonji generacija jer su uenjaci Fikha smatrali ovaj namaz zasebnim namazom i da on ima svoje posebne propise to je pogreka koja je odvela do stava smatranja zasebnosti ovoga namaza. Ispravno je da ovaj namaz nije cilj samo po sebi nego je on propisan kako bi se u objektu mesdida klanjao namaz (stalno). Islamski Fakih emsudin El-Humevi E-afi je smatrao runim i neprikladnim ovo ime i njega je poricao rekavi:

"Ne govorite TAHIJETUL MESDID (Pozdrav mesdidu) nego recite TAHIJETUL RABBU-L-MESDID (Pozdrav Gospodaru Mesdida). Istina, ovo nije jako miljenje koje ima uporite a sam naziv tahijetul mesdid kruio je na jeziku prvih i potonji uenjaka i generacija ne mislei na prvu generaciju ashaba i tabina. Na osnovu reenoga, ukoliko bi ovjek uao u mesdid da klanja Vitr namaz to bi mu zamijenilo i bilo zamjena za tahijetul mesdid. Takoer onaj ko bude klanjao etiri rekata farza kao da klanja recimo Podne ili Ikindiju to mu mijenja i vai kao tahijetul mesdid a takoer i ukoliko bi klanjao samo jedan rekat Vitra, jer kao to smo rekli poenta tahijetul mesdida nije sam namaz za sebe. Isti primjer ovoga jeste i tavaf oko Kabe, on je u stvari ono to je tahijetul mesdid za mesdid, pa ukoliko bi ovjek radio tavaf od Umre to bi mu zamijenilo tavaf kao pozdrav Kabi na emu je slona ulema. to se tie propisa odnosno da je tahijetul mesdid dva rekata to se uzima iz openite forme i ono to je u praksi najee u upotrebi, a ne znai da u to ne spada ukoliko bi bilo vie ili manje od dva rekata. Najjai dokaz za ovo je hadis od Ibn Omera, radijjallahu anhu gdje je rekao:

Noni namaz je dva po dva. Dok u drugoj predaji prenosi se:

Dnevni i noni. Tahijetul mesdid je pokueno da se obavlja u dva stanja:


47

- Kada zatekne imama da klanja propisani (obavezni) namaz, prenosi Ibn Redeb, rahimehullahu, konsenzus islamski uenjaka da je to zabranjeno osim kod Sabah namaza.

- Kada ue u Harem Kabe, nee klanjati tahijetul mesdid nego e da tavafi oko Kabe jer je to njen tahijet (pozdrav).

Kada se govori o vremenima u kojima je dola zabrana klanjanja openito namaza, za to vrijeme odnosno da li se u tome vremenu moe da klanja tahijetul mesdid postoji veliko razilaenje meu islamskim uenjacima. Ukoliko je prouen ikamet a ovjek nije klanjao tahijetul mesdid lijepo je da ovjek sjedne i onda ustane da klanja farz namaz na ovom stavu je imam Ahmed. Prenosi Ibn Mensur:

Vidio sam Ebu Abdullaha, Ahmeda kako je izaao pred sami Akam pa kada je doao do Saffa muezin je prouio Ikamet, a on je sjeo. I nije mi poznat niti jedan stav da je ovo praksa koja ima uporite u erijatskim dokazima, istina prenosi Hilal od Abdurahmana Ibn Ebi Lejle da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, doao a Bilal, radijjallahu anhu, je ve uio Ikamet, a on je sjeo. No ova predaja je Mursel.41 Biljei Ebu Hafs El-Akberi u kontekstu hadis:

Uao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem u mesdid a Bilal je uio Ezan te je On alejhi selam sjeo. Pojasnio je ovo ejhul islam Ibn Tejmijje, rahimehullahu, u svome dijelu erhu-l-Umde da ustajanje prije nego se pone da ui ikamet neispravno, odnosno nije propisano, a Tahijetul mesdid spada kao propis ukoliko je prouen ikamet pa kada bude prouen ikamet onda nema namaza osim za ta je uen ikamet (nema drugoga namaza). Samo ustajanje uslijed prouena Ikameta je ustvari povoenje za imamom i mujezinom. Kada se govori o predajama da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sjedao nakon prouena ezana to je radio iz razloga to je Bilal, radijjallahu anhu, uio ezan na krovu mesdida pa njegov odlazak i povratak uzimao bi vremena pa iz toga razloga bi Ashabi i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem sjedali.

41

Hadis koji prenosi Tabin od Allahova Poslanika (nema izmeu ashaba)


48

VRIJEME USTAJANJA NA NAMAZA JE USLJED UENJA

IKAMETA (KADA SE UJE IKAMET)

Propisano je da ovjek ustaje na namaz kada muezin proui ikamet odnosno za vrijeme koje je dovoljno da ovjek stane u saff i da poravna isti, kako bi stigao prvi tekbir. Ne postoji niti jedan dokaz koji tano govori odnosno upuuje koje je to vrijeme kada se treba da ustane na namaz, rekao je imam Malik, rahimehullahu u Muveta:

Ja ne smatram da ljudi trebaju da ustaju na namaz u vrijeme koje je ogranieno (neposredno vrijeme prije namaza) jer to nije dovoljno za sve. Meu njima ima koji su debeli (teki) i oni koji su pokretni i lahki. Razila se ulema oko vremena u kome bi klanja ustao na namaz, odnosno kod koje rijei Ikameta da to uradi, na nekoliko miljenja: Stava da se treba ustati na namaza kada se uju prve rijei ikameta ALLAHU EKBER je nekoliko uenjaka od selefa oni su: E-afi Davud, Ibn Musejjeb, Salim Mevla Abdullah Ibn Omer, Ibn ihab Ez-Zuhri, Irak Ibn Malik, Ebu Kilabe i Omer Ibn AbdulAziz. Prenosi Ibn ihab da su oni prije njega odnosno ljudi ustajali na namaz kada bi muezin rekao: ALLAHU EKBER. Prenosi Seid Ibn Abdu-l-Berr od Kusluma Ibn Zijada El-Meharibija a on od Zuhrija od Ibn Musejjeba da je rekao:

Kada kae muezin ALLAHU EKBER obavezno je ustajanje (vadib). Biljei El-Esrem i Abdu-l-Berr od Ismail Ibn Ajjaa od Amra Ibn Muhadira da je rekao: uo

sam Omer Ibn AbdulAziza da je rekao:

Kada uje poziv ikameta budi prvi koji e se odzvati.


49

Te je rekao: vidio sam Omer Ibn AbdulAziza, Salima Ibn Abdullaha, Ebu Kilabe, Irak Ibn Malik, Muhammed Ibn Kaba, Zuhrija da su svi oni ustajali na namaz kada bi uli prve rijei ikameta. Na stavu da se treba ustati kada se uju rijei muezina KAD KAMETI SALAH su nekoliko uenjaka i imama od njih su: Ahmed Ibn Hanbel to je ustvari stav imama Malika, Hasana El-Basrija, Ibn Sirina i drugih. No, ni za jedan od ovih spomenuti stavova nema predaje od Allahova Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Biljei Ibn Ebi ejbe i Ibn Abdu-l-Berr od Ibn Mubareka od Ebu Jale da je rekao:

Vidio sam Enes Ibn Malika da kada bi uo rijei muezina KAD KAMETI SALAH da bi skoio (stao u namaz). Prenosi se predaja od Ibn Sirina a to biljei Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu da je Hasan i Ibn Sirin smatrali pokuenim ustajanje na namaz prije rijei KAD KAMETI SALAH. Stav imam Ebu Hanife i stanovnika Kufe je bio da se treba ustati kada se uju rijei: HAJJA ALA El-FELAH. Na osnovu svega reenoga ne moe se preferirati niti jedno miljenje jer nema niti za jedan od spomenuti stavova dokaz koji bi uputio dozvolu i praksu, kao to je rekao Imam Malik da on ne zna vrijeme koje je ogranieno odnosno vrijeme u kojem bi trebao klanja da ustane na namaz, osim da se to razlikuje od ovjeka do ovjeka, pa se ovaj propis vee ustvari za stizanje prvoga tekbira sa imamom i ovo je ono to je ispravnije i pree da ovjek ustaje na namaz prije nego imam donese tekbir a to bi mu osiguralo vrijeme da moe poravnati i popuniti saffove, a naravno i za svaki sunnet koji je vezan za to vrijem kao to je upotreba Misvaka i slino. Ukoliko bi se desilo da imam ne bude u mesdidu a ikamet bude prouen onda nije obaveza da klanjai ustaju sve dok ne vide imama a na ovom je dumhur uenjaka. Biljee dvojica imama, Buhari i Muslim od Abullah Ibn Ebi Katade od Ebu Katade da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

- -

.


50

Kada bude prouen ikamet ne ustajte dok me ne vidite.42

Imam nee donijeti poetni tekbir sve dok muezin ne zavri potpuno ikamet, a ukoliko bi donio tekbir prije toga namaz bi mu bio ispravan, al je tim svojim postupkom prekrio Sunnet. Ovo se prenosi od Ibrahim, a isto je rekao Sufjan Es-Sevri i Ebu Hanife to biljei Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu od Mugire da je rekao:

Ja sam uo glas Muezina nakon to je Ibrahim donio poetni tekbir, a bio je imam. Ovo je bilo u njihovom vremenu kada je muezin iao na krov mesdida da ui Ezan, no, u dananje vrijeme je stvar drugaija i ono to je bitno da se spomene jeste da ne treba muezin ili bilo ko drugi da zauzima mjesto u mesdidu (pravi rezervaciju) jer to nije od sunneta, nego ba suprotno tome.

TA JE DOZVOLJENO DA SE INI PRIJE POETNOG

TEKBIRA (EL-IHRAM)

Nije preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je uio neku dovu ili zikr prije poetnog tekbira, nego to se vrijeme upotrebi za poravnavanje i popunjavanje saffova i upotrebe Misvaka. A to se tie neega od rijei takoer se nita ne prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je izgovarao osim naredbe ljudima da poravnaju saffove. A sve ono to spominju neki od uenjaka Fikha to spada u NOVOTARIJE i to nije praksa niti Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, a niti generacija poslije njega Ashaba i Tabina.

42

Sahih Muslim 2/101


51

PORAVNAVANJE SAFFOVA

Poravnavanje saffova je sunnet po konsenzusu islamski uenjaka, dok su neki otili da smatraju to VADIBOM, a meni nije poznat niti jedan uenjak od selefa, svejedno uzevi u obzir ono to je preveo imam Buhari u svojoj knjizi sahih kada je rekao: Grijeh onoga ko ne poravna saffove te se iz ovoga vidi da je on smatrao poravnanje saffove vadibom (obaveznim), dok je imam Ibn Hazm rekao i smatrao da onaj ko ne poravna saff njegov namaz (njihov) nije ispravan. Omer Ibn Hattab, radijjallahu anhu, je udarao stopalo (petu) onoga ko ne bi poravnao saff, tako je jedne prilike udario stopalo Ebu Usmana En-Nehdija da bi poravnao saff. Takoer, prenosi se od Suvejd Ibn Gafle da je on rekao:

Bilal je imao obiaj da poravnava saffove i da udara naa stopala u namazu kako bi se poravnali. I u ovome neki vide ustvari obaveznost (vudub) poravnanja saffova. No, odgovor na ovo prethodno jeste da je u mnogo sluajeva Omer Ibn Hattab, radijjallahu anhu, udarao ashabe kako bi sproveli jedan sunnet ili ostavili neto to nije propisano, tako da ovaj postupak ne moe da se uzme kao dokaz da je to ustvari vadib, moe samo da se razumije potvrda toga dijela ili postupka.

NJBOLJE VRIJEME ZA OBAVLJANJE NAMAZA Vadib (farz) za muslimane jeste da obavljaju namaz u njegovo vrijeme:

M 8 7 y x w v u t sL :

A vjernicima je propisano da u odreeno vrijeme molitvu obavljaju.


52

Biljei Ibn Derir u svome tefsiru od El-Evzaia od Muse Ibn Sulejmana od Kasiam Ibn Muhajmera da je rako komentariui rijei Allah Uzvienog:

M 8 7 ~ } | { z y x w L :

A njih smijenie zli potomci, koji molitvu napustie i za poudama pooe; oni e sigurno zlo proi. Da, ovo se odnosi na one koji su ostavili namaz nisu klanjali u njegovo vrijeme, a da je rije o potpunom ostavljanju onda bi oni time poinili kufr. A kod Ebu Jale u Musnedu i kod Bejhekija u sunenu od Musaba Ibn Sada se prenosi da je rekao: Rekao sam ocu: O oe zar nisi vidio (uo) rijei Allaha:

M 8 7 N M L K J IL :

Molitvu svoju kako treba ne izvravaju! Pa ko od nas ne zaboravlja, ko od nas ne pomisli neto u namazu (pria sam sa sobom)? Pa ree: "Nije to, nego se to odnosi na putanje vremena namaza da proe njegovo vrijeme u nemaru. Sunnet je da se klanja namaz u njegovom prvom vremenu na osnovu slonosti islamski uenjaka osim Jacije namaza kod se to imam odnosno demat tako dogovori, ili pak Podne namaz ukoliko bi klanjanje u njegovo prvo vrijeme bilo teko zbog vruine s tim da se on obavi prije Ikindije namaza kada zahladne.


53

ONO TO JE DOLO O VREDNOSTI NEKI SAFFOVA I

DAVANJE PREDNOSTI DESNOJ STRANI

Mjesto iza imama odnosno njegova desna i lijeva strana su najvrednija mjesta kao to se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

:

.

Sve ono to je izmeu moje kue i moga minbera je baa od Dennetski bai.43 A to je mjesto koje danas mnogi nazivaju REWDA a nije to njeno ime, dakle ovo je ime samo za mesdid i dio u mesdidu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a nije za druge mesdide. to se tie ovoga imena RAWDA MIN RIYADI DENNE razila se islamska ulema oko znaenja ovi rijei na dva miljenja, da li se podrazumijeva potpuno oboavanje u njoj ili pak se misli da je nagrada na ovom mjestu vea i nije kao drugdje? Ili je ona baa koja e prei u Dennet ili neto drugo??? Spomenuo je Ibn Abdu-l-Berr u knjizi Temhid i Ibn Hazm u Mehala a takoer i Ibn Kajjim u Devabu Kafi da je znaenje rijei Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je poduavao ashabe na ovome prostoru pa je zato nazvana baom od Dennetski bai i kao to je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

Kada naiete pored dennetske bae, uite (svratite).

43

Biljei imam Buhari 3/75


54

Pa su upitali a ta je to RAWDATU DENNE? Pa je odgovorio: Halke zikra (uenja). Pa su rekli skupovi zikra (uenja) je ono to se misli iz Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, rijei, dakle uite u njih (halke) kako biste uili, spoznali i primakli se imamu da ujete tokom namaza a i poslije. Ovo je ono to se vidi i to proizlazi iz rijei Allahova Poslanika, takoer Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao u drugom hadisu:

Dennet je ispod sijenki maeva Znai dihad je put koji vodi ka Dennetu kao i hadis:

Dennet je pod majinim nogama Dakle dobroinstvo majci je put koji vodi ka Dennetu, i ovo je ono to se razumije iz svih ovi hadisa a i iz arapskog jezika. Nema razlike izmeu lijeve i desne strane saffa (iza imama), to se tie hadisa koji govori:

Doista Allaha i Meleki donose slavate na desnu stranu saffova (one koji su na desnoj strani)." Ovo je hadis koji nije povjerljiv (sauvan) nego je ak ovo hadis munker. Ovakvim ga je ocijenio Bejheki rekavi da je ispravno ono to se prenosi od Poslanika na ovu temu:

Doista Allaha i meleki donose salavate na one koji spajaju Saffove. Dakle ispravno je to se tie ovoga hadis:

:

: .


55

Doista Allaha i meleki donose malavate na one koji spajaju saffove.44

A najjai dokaz koji upuuje na prednost desne strane jeste hadis koji biljei imam Muslim od Bera Ibn Aziba, radijjallahu anhu, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

: - -

.

Voljeli smo (eljeli smo) da dok bi klanjali za Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, da budemo na desnoj strani i da bi Poslanik sallallahu alejhi ve sellem okrenuo se licem ka toj strani.45 Ponekada se kae da je ova poast od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za ashabe koji su bili na desnoj strani trudei se da budu meu prvima i nije im osporio taj postupak, a posebno se to vidi iz rijei Bera Ibn Aziba da je rekao voljeli smo da budemo to upuuje na poeljnost toga a nita vie od toga. Prenosi se od Abdullaha ibn Amra pruanje prednosti desnoj strani Saffa i mjesta iza imama kao to to biljei Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu da je rekao:

Najbolje mjesto je iza imama a potom desna strana mesdida. Ova prednost odnosno mjesto iza imama je najbolje pa makar se ono i nalazilo na lijevoj strani mesdida a potom desna strana saffa (mesdida

OpisNamazaAllahovaPoslanika

Documents