Ontogenetski razvoj čoveka

Ontogenetski razvoj čoveka

Damjan Šulja II-2

Ontogenetski razvoj je razvoj pojedinaca(od rođenja do smrti)

Zavisi od:

1. Nasleđa (genetske osnove).

2. Sredine odnosno uslova za život.

3. Lične aktivnosti odnosno od svesnog uticanja na svoj život.

Naučnici se nisu složili koji je od ovih činilaca najvažniji za razvoj i kakav je njihov međusobni odnos.

Podela ontogenog razvoja Prenatalni period:

1. Preembrionalna faza

2. Embrionalna faza

3. Fetalna faza

Postnatalni period:

1. Rađanje

2. Rano detinstvo(od 3. do 6. godine)

3. Detinstvo (od 6. do 12. godine)

4. Pubertet (od 12. do 15. godine)

5. Adolestencija(od 15. do 25. godine)

6. Odraslo doba(od 25. do 65. godine)

7. Starost(preko 65. godina)

Različita objašnjenja razvoja

Nativizam

Empirizam interakcionizam

Maturacija Maturacija je proces biološkog sazrevanja organizma. Tokom sazrevanja javljaju se promene u funkcijama,

osobinama i ponašanju.

Npr. Govor počinje da se razvija oko druge godine života jer je tada mozak dovoljno zreo za pojavu te funkcije (zbog nerazvijenosti mozga postoji infantilna amnezija)

Kritički period Postoji i takozvani kritički period. Ako

se u ovom periodu izostanu potrebni uslovi (uticaj sredine, učenje) funkcija se neće razviti.

Metode za ispitivanje uloge nasleđa i sredine u razvoju pojedinih osobina ličnosti

Najbolji način da se ispita uticaj nasleđa i sredine na razvoj osobina ličnosti jeste da se upoređuju sličnosti i razlike između identičnih blizanaca koji su odrasli u različitim sredinama.

Istraživanja su pokazala da su takvi blizanci veoma slični po inteligenciji, sposobnostima, temperamentu, stidljivosti, društvenosti, agresivnosti...

Istraživanja su takođe pokazala da identični blizanci imaju iste psihičke poremećaje kao što su šizofrenija , bolest zavisnosti i autizam.

Ono što im je različito jeste samopouzdanje, srdačnost, otvorenost, savesnost.

Kraj