Olimpijska revija 40

Member of Press Publishing Group

\okovi} ponovobroj jedan

ûdesni Oskar Pistorijus

Andrija Prlainovi}

Idemopo zlato

u Rio

NOVEMBAR 2012. � Broj 40

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Boris Anti}

Saradnici Ksenija Maodu{, Marija

Milovanovi}, Marija Zori}, Aleksandar

Crnomarkovi}, Marija Pavlovi}

Tehni~ki urednik Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparijaMember of Press Publishing Group

AKTIVNOSTI OKS

- I ranije sam imala èlju da se vratim i da setakmi~im za svoju zemlju, ali su se tek sada ste-kli uslovi. Ljudi koji danas vode sport u Srbijiznaju {ta je potrebno za vrhunske rezultate. Si-stem sporta koji danas postoji omogu}ava ba-vljenje sportom na najvi{em nivou. Na kontomojih rezultata, ovaj sistem }e mi obezbeditisve neophodne uslove za pripreme koje traìvrhunski rezultat. Volela bih da se Srbija obo-gati sa nekoliko medalja mojim povratkom - re-kla je Nata{a Du{ev-Jani}.

Predsednik OKS Vlade Divac izrazio je veli-ko zadovoljstvo i zahvalio se Nata{i {to je do-nela ovaku odluku.

- Nata{a je bila simbol vrhunskog sportistekoji je napustio zemlju jer ovde nije imao ade-kvatne uslove za rad. Voleo bih da njen povra-

tak ukaè na to da to se vrhunski sportista, od-nosno vhunski rezultat u Srbiji, danas vrednu-je, {to podrazumeva obezbe|ivanje svih neo-phodnih uslova za program priprema sportiste.Nata{a }e kao osvaja~ dve olimpijske medaljeu Londonu, biti u prvoj grupi olimpijske kate-gorizacije i ima}e sve uslove koje imaju i osta-li sportisti u toj kategoriji - istakao je Divac.

Nata{in povratak su pozdravili i dràvni se-kretar za sport Predrag Peruni~i} i predsednikKajaka{kog saveza Srbije Mirko Ni{ovi}, koji jerekao:

- Za razliku od Pekinga, gde nismo imalipredstavnika, na Olimpijskim igrama u Londo-nu smo imali maksimalnih 12 takmi~ara, kojisu ostvarili zapaène rezultate. Nata{in povra-tak je dodatna vrednost za srpski kajak, presvega zbog mladih kajaka{ica koje }e od njemo}i mnogo toga da nau~e. �

Trostruka olimpijska {ampionka iosvaja~ica dve srebrne i jedne bron-zane olimpijske medalje Nata{a Du-{ev-Jani}, odlu~ila je da se vrati usvoju zemlju.

Podsetimo, posle osvajanja ~etvrtog mestana Olimpijskim igrama u Sidneju 2000, Nata{aje potpisala za Segedin i postala dràvljankaMa|arske, s obzirom na to da u tada{njoj Jugo-slaviji nije imala adekvatne uslove za bavljenjesvojim sportom na vrhunskom nivou.

Od tog trenutka donela je Ma|arskoj ukup-no {est olimpijskih medalja na igrama u Atini,Pekingu i Londonu.

Na konferenciji za medije po~etkom oktobra,Nata{a se obratila javnosti i saop{tila da èli dase vrati u Srbiju.

V E L I K O P O J A ^ A N J E Z A S R P S K I S P O R T

Nata{a Du{ev-Jani} èli da vesla za Srbiju

Sli~no je bilo razmi{ljanje i Vlade Divca:- Ovo je model po kojem savezi treba da fu-

nkcioni{u. Postoje svi uslovi za dobar rad. Nanama je da i drugim savezima omogu}imoovakav na~in organizacije priprema za takmi-~enja.

Vesla~e su predstavljali selektor Neboj{a Ili}i generalni sekretar Neboj{a Jevremovi}.

- Napravili smo pravi potez na Srebrnom je-zeru. Ve} se interesuju reprezentacije drugihzemalja da do|u ovde na pripreme. Zajedni~-ki rad mnogo zna~i, a uskoro bi trebalo da namstignu vesla~i iz ê{ke - rekao je Ili}.

Valja podsetiti da se Srebrno jezero ve} 15 go-dina koristi za pripreme reprezentacije Srbije,a poslednjih {est godina je glavna baza. �

Ministarka omladine i sporta Alisa Mari} ipredsednik OKS Vlade Divac sa saradnicimasu obi{li Nacionalni vesla~ki centar na Srebr-nom jezeru. Na ovom mestu vesla~i imajuizvanredne uslove za rad.

- Do{li smo da vidimo kako sve funkcioni{ei sve je u najboljem redu. Vesla~i znaju {ta ra-de, prepoznali su ovo mesto za stvaranje na-cionalne baze i sigurna sam da }e rezultati i unarednom periodu biti na visokom nivou. Sre-brno jezero je idealno za pripreme, a Ada Ci-ganlija za odràvanje takmi~enja - nije skriva-la zadovoljstvo Alisa Mari}.

U P O S E T I N A C I O N A L N O M V E S L A ^ K O M C E N T R U N A S R E B R N O M J E Z E R U

Temelj uspeha

4 �Olimpijska revija novembar 2012.

vaterpolo reprezentativacAndrija Prlainovi}

Idemo pozlato u Rio�Svako odli~je na Igrama je veliki uspeh, tako i bronza iz Londona. Ipak, nadam se da }emo 2016. kona~no do}i do toliko èljenog olimpijskog zlata, jer imamo mlad tim, koji tek treba da dostigne zenit

Intervju - U reprezentativnoj karijeri najdraà mi jezlatna medalja na Svetskom prvenstvu u Rimu2009, a u klupskoj svakako Evroliga sa Partiza-nom 2011.

�� Da li ste verovali u osvajanje medalje naIgrama u Londonu i koliko dugo ste se pripre-mali za to takmi~enje?

- Naravno da smo svi u timu verovali u me-dalju, a od januara smo se isklju~ivo spremaliza to takmi~enje. Naàlost, izmaklo nam je è-ljeno zlato, ali ipak svako odli~je na Igrama jeveliki uspeh.

�� Kakvi su utisci o Londonu kao gradu, Oli-mpijskom selu i svemu {to prati ovo veliko ta-kmi~enje?

- Meni su ovo druge Igre, tako da mogu dakaèm da sam u neku ruku ve} imao olimpij-sko iskustvo, ali ose}aj je uvek jedinstven. Toje najve}e takmi~enje za svakog igra~a i pratiga, naravno, boravak u Olimpijskom selu, gde

ste zajedno sa svim najve}im svetskim sporti-stima, koji su se, kao i vi, ~etiri godine pripre-mali da se tu pokaù u najboljem svetlu. Neu-poredivo je sa bilo kojim evropskim ili svetskimprvenstvom.

�� Da li ste nakon odli~nog nastupa u grupi,ose}ali da je medalja blizu?

- U grupi smo igrali jako dobro i efektno, uzveliki broj postignutih golova, i naravno da smona krilima toga o~ekivali da tako nastavimo dosamog kraja i osvojimo dugo ~ekano zlato.

�� Kako sada gledate na poraz od Italije u po-lufinalu?

- Reprezentacija Italije u poslednjih nekolikogodina igra veoma dobro i mora se uvek odigra-ti maksimalno protiv njih ako elite da ih pobe-dite. Mi smo, naàlost, podbacili, odigrali smodosta slabije nego {to umemo i to je rezultiralobolnim porazom i ru{enjem snova o zlatu.

�� U borbi za tre}e mesto protiv Crne Goredobili ste skoro izgubljen me~?

Klupsku karijeru zapo~eo je u Jadranu iz He-rceg Novog, sa kojim je osvojio tri prvenstva Sr-bije i Crne Gore, a zatim je pre{ao u Partizan, sakojim se uz pet doma}ih trofeja, 2011. popeo nakrov Evrope. Titulu u Evroligi uspeo je da od-brani naredne godine, ali kao igra~ Pro reka, po-sle ~ega se vratio u na{u ligu kao igra~ Crvenezvezde. U intervjuu za Olimpijsku reviju, sjajnivaterpolista govorio je o svojim po~ecima, uti-scima iz Londona, planovima za naredni pe-riod...

�� Kada ste po~eli da trenirate vaterpolo i ka-ko ste se odlu~ili ba{ za taj sport?

- Odrastao sam u Herceg Novom, a tamo jevaterpolo glavni sport i mislim da nema mladi-}a koji nije probao da ga trenira. Sa ~etiri godi-ne krenuo sam u {kolu plivanja, a sa {est sampo~eo da treniram vaterpolo, tako da se moère}i da ga igram skoro 20 godina.

�� Ako izuzmemo Olimpijske igre, koji suvam li~no najzna~ajniji uspesi?

Aleksandar Crnomarkovi}

Vaterpolisti su po ko zna koji put odu-{evili naciju na Olimpijskim igramau Londonu juna~ki izvojevanombronzanom medaljom, a jedan odnajzaslu`nijih za podvig bio je Andri-

ja Prlainovi}, najbolji strelac i ~lan idealnog ti-ma ovog takmi~enja. Ro|eni Dubrov~anin odove sezone je ~lan Crvene zvezde i jedan je odreprezentativaca koji su se vratili u na{u zemljui tako zna~ajno pove}ali kvalitet doma}e lige.

Prlainovi} je javnosti u Srbiji postao poznatve} u juniorskim danima, kada je svojim golo-vima zna~ajno doprineo osvajanju evropskihprvenstava u Valeti i Oradeji za tada{nju selek-ciju Srbije i Crne Gore. Nakon toga, pre{ao je uA tim, sa kojim je do{ao do srebra na Evrop-skom prvenstvu u Malagi, zlata na Svetskomprvenstvu u Rimu i bronzanih odli~ja na Olim-pijskim igrama u Pekingu i Londonu.

novembar 2012. Olimpijska revija� 5

POSEBAN OSE]AJU~e{}e na Igrama donosi

jedinstven ose}aj. To takmi~enje je neuporedivo

sa bilo kojim evropskim ili svetskim prvenstvom

OKS i Revija velika podr{ka

�Kako ste zadovoljni saradnjom sa Olimpi-jskim komitetom Srbije i {ta mislite o Olimpi-jskoj reviji?

- Od Olimpijskog komiteta imamo veliku po-dr{ku, pre svega od predsednika Divca i na{egnekada{njeg saigra~a Kulja~e, pa su svakako ioni u odre|enoj meri zaslu`ni za na{ uspeh. Oli-mpijska revija je prava stvar, jer treba da pos-toji ~asopis u kome }e se pojavljivati olimpijci.

2Sve bolji uslovi u Srbiji

�Kako }e povratak velikog broja repre-zentativaca u na{e klubove uticati na razvojvaterpola u Srbiji?

- Za vaterpolo je potrebna infrastrukturai to je u na{oj zemlji dugo bio problem, ali uposlednjih nekoliko godina imamo nove ba-zene u Kragujevcu i Subotici. U Beogradu surenovirani 11. april i 25. maj, {to je od velikogzna~aja za razvoj ovog sporta i svakako je ito u izvesnoj meri uticalo na brojne povrat-ke internacionalaca u doma}u ligu, koja jesada sigurno jedna od najja~ih u Evropi.

OLIMPIJSKE MEDALJEOSVOJIO JE PRLAINOVI]

vremenu nas o~ekuju dva svetska i dva evrop-ska prvenstva, ali potrudi}emo se da na svimtim takmi~enjima podièmo formu, kako bi nanarednim Igrama zasijali punim sjajem i osvo-jili zlatnu medalju koja nam jo{ nedostaje u na-{oj riznici trofeja. Imamo dobru generaciju, ko-ja svakim danom napreduje i ne sumnjam da}emo uspeti u svom cilju.

�� [ta biste poru~ili mladima kojima ste idol?- Bitno je da se bave sportom, ali ne onim ko-

ji èle roditelji ve} da prona|u sebe u ne~emu{to zaista vole. To je najbolji recept za zdravoodrastanje, a uz maksimalnu posve}enost ne-~emu {to voli{ i veru u sebe, ni uspeh nije dale-ko.

�� Da li pored vaterpola pratite jo{ neki spo-rt i da li ste u detinjstvu imali nekog sportskogidola?

- Kao sportista, naravno da volim da gledami druge sportove. Nekada sam mnogo pratio fu-dbal, a sada mi obaveze to znatno manje dozvo-ljavaju. Ipak, uvek na|em vremena da pogle-dam utakmice reprezentacije i na{ih klubova uEvropi. Odrastao sam uz na{u veliku vaterpologeneraciju, imao sam priliku sa njima i da igrami dosta nau~im, ali ne bih nikoga pojedina~noizdvojio kao idola.

�� Da li mlad ~ovek moè da uspe u sportu, ada pritom ima vremena za privatan ivot?

- Sport je jako zahtevan i iziskuje dosta odri-canja i maksimalnu posve}enost ako èlite dauspete, ali uvek se moè na}i vremena za dru-{tvo i devojku, s tim {to ljudi oko vas moraju bi-ti tolerantni i razumeti da nekad ne}ete mo}i dastignete da se vidite sa njima. Jedini problem jeobrazovanje, jer je to jako te{ko uklopiti uz pro-fesionalan sport, ali postoje ljudi koji i to uspe-ju. ��

- Na Igrama su me~evi za tre}e mesto najva-`nije utakmice jer odlu~uju o tome da li }ete ku-}i oti}i sa medaljom ili zavr{iti na najnesre}ni-joj ~etvrtoj poziciji. Me~ protiv Crnogoraca po-~eo je lo{e za nas, uz uàsno su|enje, tako dasmo na samom kraju zbog velikog broja disku-tabilnih isklju~enja ostali sa samo {estoricomigra~a. Ipak, uspeli smo da napravimo velikipreokret i na{oj zemlji donesemo jo{ jednu oli-mpijsku medalju.

�� Poneli ste titulu najboljeg strelca i izabra-ni u idealni tim. Koliko vam zna~e ti uspesi?

- To su individualna priznanja zbog kojih mije svakako drago, ali sve bih to odmah menjaoza zlatnu medalju, koju smo svi sanjali. Ipak,ova ekipa je mlada i narednu {ansu za olimpij-ski trijumf ima}emo za ~etiri godine.

�� @ivotni put profesionalnog sportiste jepun uspona i padova. Ko vam predstavlja naj-ve}u podr{ku kada ne ide sve ba{ onako kao{to ste zacrtali?

- Svakako da mi je porodica veliki oslonac inajve}a podr{ka, a tu je i krug bliskih prijate-lja, koji su uvek tu uz mene, i kada slavimo ikada tugujemo.

�� Kakvi su vam planovi za budu}nost?- @elim da osvojim {to vi{e odli~ja sa re-

prezentacijom Srbije. Imamo mlad tim, ko-ji tek treba da dostigne zenit, a nadam se da}e to biti na narednim Igrama u Riju. Sanjamda se tamo okitimo zlatnom medaljom.

�� Koje je na redu slede}e veliko takmi~enjeza vaterpolo reprezentaciju?

- Prvo je na programu Svetsko prvenstvo uBarseloni i maksimalno smo usresre|eni da se{to bolje pripremimo i tamo osvojimo zlato.

�� Da li ve} sada razmi{ljate o Riju 2016. go-dine?

- Do Rija ima ~etiri godine i u me|u-

6 �Olimpijska revija 2012. novembar

Bra{ov }e od 17. do 22. februara idu}egodine biti doma}in 11. Zimskog EY-OF-a. U Rumuniju }e sti}i veliki brojmladih takmi~ara evropskih zemalja,kako bi predstavili svoja znanja u zi-

mskim sportovima. Srpski talenti, njih deseto-ro, krajem oktobra su imali zajedni~ke „zelenepripreme“.

Uz redovne treninge, sportisti su obavili sveneophodne zdravstvene preglede i psiholo{katestiranja u Republi~kom zavodu za sport i me-dicinu sporta, u~estvovali u kulturnim i eduka-tivnim radionicama, pratili predavanja i druì-li se. U~ili su o olimpizmu, olimpijskim vrednos-tima i istoriji olimpijskog pokreta u svetu i kodnas, a u okviru programa „Druènje sa {ampio-nima“, svoje olimpijsko iskustvo sa njima su po-delili olimpijska {ampionka Milica Mandi} i njentrener Dragan Jovi}.

Mili~ine re~i za ve}i motivDragan Jovi} je imao op{irno izlaganje, posle

kojeg gotovo da nije bilo pitanja. Su{tina je u sle-de}em:

- Lepa je izreka „va`no je u~estvovati“, aliako idete samo da u~estvujete, onda ni{ta.Morate da imate cilj, da mu teìte i da kada sesve zavr{i zaklju~ite da niste mogli bolje. Ta-da }ete biti zadovoljni, ali ujedno i spremni za

Njeno izlaganje je bilo upotpunjeno odnosomprema radu, treneru, o odricanjima.

- Kada u|ete u taj rad, nema nazad. Idete dapobedite, da date sve od sebe, pa kako bude.Va`na je komunikacija i iznad svega poverenjeu trenera. Sa Draganom Jovi}em Galetom sam11 godina, on ta~no zna {ta kada treba da radim- rekla je Milica i dodala:

- Veoma mi je drago {to sam imala prilikuda svoje iskustvo podelim sa sportistima ko-je tek ~ekaju velika takmi~enja, jer sam i ja ta-ko svojevremeno, od drugih velikih sportistaèlela da ~ujem kako to izgleda na Olimpij-skim igrama. Rekla sam im da moraju da ve-ruju u sebe i svoj uspeh jer bez toga ne pos-toji {ansa da do|u od ostvarenja svojih cilje-va - istakla je Milica Mandi}.

Kako do Bra{ova 2013.Na pripremama su bili: Strahinja Stani{i}, Ma-

rko Stevovi}, Vanja Star~evi}, Viktor Rakovi} itrener Milo{ Tomi} (alpsko skijanje), Luka Ra-divojevi} i trener Vladeta Radivojevi} (snoubo-rd), Dènis Avdi}, Ajla Dèkovi}, Sara Lu~i} i tre-neri Almir Dèkovi} i Milan Sretenovi} (biatlon),Alan Mahmutovi}, Mirsad Pej~inovi} i treneriMurat Garibovi} i Safet Mahmutovi} (nordijskotr~anje). U Bra{ov }e otputovati {estoro kojiispunjavaju kriterijume OKS, koji su prethodnoustanovljeni sa sportskim savezima ovih spor-tova.

Ne treba da se zaboravi da su Strahinja Stani-{i} i Dènis Avdi} bili u~esnici na Zimskim olim-pijskim igrama mladih u Insbruku ove godine.

�Srpski talenti imali su zajedni~ke pripreme krajem oktobra, obavili preglede i testiranja, druìli se sa {ampionkom iz LondonaMilicom Mandi}, u~ili o olimpizmu i olimpijskim vrednostima...

„Zelene pripreme“ za Bra{ovKandidati za u~e{}e na 11. EYOF-u okupili se krajem oktobra

nova dostignu}a. Zimski sportovi nemaju kodnas veliku tradiciju, ali vi ste tu da to pokre-nete i da kao takmi~ari i kasnije treneri, ura-dite sve {to moète da status va{eg sporta bu-de {to bolji - rekao je Jovi}.

Takmi~ari su imali priliku da u rukama drè400 grama olimpijskog zlata, a slike sa Milicomsu ostale kao draga uspomena.

Iz prve ruke su ~uli iskustva zlatne tekvondi-stkinje, ali nije Milica govorila samo o Londonu.


sedni{tvo OKS je pre izvesnog vremena doneloodluku da ni za jednog sportistu nema u~e{}ana bilo kojem takmi~enju na koje sportiste vo-di OKS, bez prethodno obavljenih kompletnihpregleda.

Odli~ni uslovi u ZavoduJasminko Pozderac, prvi ~ovek Republi~-

kog zavoda za sport i medicinu sporta, prvoje konstatovao napredak organizacije na ~i-jem je ~elu.

- Zna se da smo samo pratili osnovne institu-cije srpskog sporta, Olimpijski komitet, Minista-rstvo i Sportski savez Srbije. Sada bih mogao dakaèm da smo im pri{li i da smo zapravo part-neri. Na{i mladi takmi~ari su imali na raspola-

ganju sve {to Zavod moè da ponudi. Od sme-{taja, do rada na terenima i svakodnevnim te-stiranjima, uz najsavr{enije opreme i najkvali-tetnije stru~njake. Nekada su testiranja u jed-nom danu bila naporna, sada je sve to podelje-no i daleko lak{e - kaè Pozderac.

Iskoristio je priliku i da doda:- Ovo i jeste cilj Zavoda. Da sve bude na jed-

nom mestu. Nadamo se da }emo uskoro imatimogu}nosti da sme{tajne kapacitete pove}amosa 32 bar na 100. Treba nam i kona~no usvaja-nje regulacionog plana, kako bi do 2017. imalijo{ jedan centar za sportsku medicinu, multifu-nkcionalnu halu, zatvoreni olimpijski bazen, jo{jedan hotel od 2.000 kvadrata i to bi bio pravitrena`ni centar za sve sportove. �

AKTIVNOSTI OKS

Razgovor sa idolomMarko Stevovi} bio je odu{evljen prilikom da

upozna i da razgovara sa Milicom Mandi}.- Milica mi je posle Londona idol. Ve} samo

u~e{}e na Igrama je velika stvar, ali osvojiti zlat-nu medalju... U Srbiji skijanje nije toliko razvi-jeno, sada treniramo po gle~erima u Austriji, usezoni u Sloveniji, Italiji... Drago mi je {to smoimali priliku da se ovde skupimo. Upoznali smose i to je svakako korisno pred takmi~enje u Bra-{ovu. Rezultati testova }e tako|e pomo}i. Na-dam se da ne}u razo~arati, plasman me|u de-set u slalomu i veleslalomu bi bio odli~an rezu-ltat. Do medalje, ipak te{ko - rekao je Stevovi}.

Njegov kolega Strahinja Stani{i} je istakao ko-risnost ovakvog na~ina priprema:

- Upoznali smo se i to mi se ~ini najva`nije.Trenirali smo zajedno, u~ili na radionicama,imali zabave posle ve~ere. Imamo jo{ vremenada se pripremimo kako treba. Testovi su nampokazali gde smo sada. U Insbruku na prvim Zi-mskim olimpijskim igrama mladih nije bilo lo-{e. Bio sam 19. u veleslalomu, u slalomu 15. po-sle prve vo`nje, ali sam u drugoj bio diskvalifi-kovan. Bra{ov je {ansa za novo iskustvo i o~e-kujem da do dobrog plasmana stignem bez stre-sa. Zadovoljan sam i {to je moj trener pored me-ne, daleko sam sigurniji - poru~io je Stani{i}.

Pripreme pravi potezU ime Olimpijskog komiteta zadovoljstvo

ura|enim istakao je Nikola Kulja~a:- I ja sam pa`ljivo slu{ao Milicu i Dragana, ka-

ko bi njihova iskustva preneo i na druge sporto-ve koji teè ka zlatu. [to se ti~e samih „zelenihpriprema“, mogu da kaèm da smo uradili sve{to je bilo planirano. Ovo je drugi put da prakti-kujemo ovakve zajedni~ke pripreme za sporti-ste koji }e zajedno i}i na takmi~enje. Prvi put jeto bilo na Bledu pred odlazak na prve Letnje oli-mpijske igre mladih u Sinagapuru. Videlo se ta-da da je ura|ena prava stvar. Sportisti su se upo-znali pre takmi~enja i razvili su ose}aj pripad-nosti timu - rekao je Kulja~a i dodao:

- Iskustvo sa Bleda, koje je kao deo proje-kta OKS Singapur 2010. jako dobro ocenjenood strane MOK, nastoja}emo od sada da stal-no primenjujemo. Sigurno je da je lak{e ka-da je u pitanju manji broj sportista, ali traì-mo na~in da to uradimo i kada su brojnijiodlasci u pitanju.

Kulja~a je posebno istakao saradnju sa Za-vodom za sport i direktorom Jasminkom Po-zdercem:

- Sve je bolje. Obavljeni su zdravstveni pre-gledi, motori~ka i psiholo{ka testiranja. Pred-


Nikola Kulja~a, zamenik {efa Misije OKS u Londonu

Nikola Kulja~a, zamenik {efa Mi-sije u Londonu i u proteklomolimpijskom ciklusu predsednikSportske komisije OKS, govoriza Olimpijsku reviju o dosada-

{njem u~inku i planovima za budu}nost.U London ste i{li u novoj ulozi. Ne kao

sportista, ve} kao zamenik {efa Misije oli-mpijskog tima Srbije.

- U toku priprema za u~e{}e na Olimpij-skim igrama shvatili smo da je va`no daneko iz Sportske komisije postane deo sva-kodnevnog rada OKS, na pripremi u~e{}au Londonu. Kao predsednik ove komisije i~lan predsedni{tva OKS, bilo je najprirod-nije da se ja time bavim. Polovinom 2010.godine sam potpuno u{ao u projekat „Lo-ndon 2012.“, da bih na kraju postao zame-nik {efa Misije dr Branislava Jevti}a. Mi-slim da }e i ubudu}e biti praksa da pred-sednik Sportske komisije ili neko jako bli-zak sportu, bude deo olimpijske misije.

Kulja~a posebno isti~e veliki pomak u si-stemu organizacije Misije, koju OKS vodina takmi~enja:

- Odluka Predsedni{tva OKS da sportski

B R O J N E A K C I J E

Projekti OKS {irom Srbije

Kao predsednik Sportske komisije, Ni-kola Kulja~a je u~estvovao u brojnim ak-cijama OKS na teritoriji Srbije:

- Bilo ih je zaista mnogo. Kroz projek-te Olimpijskog ~asa, EkOlimpijade, Tra-dicionalnih sportskih igara i EkOlimpij-skih igara obi{li smo desetine gradova uSrbiji i uspeli da animiramo brojne spo-rtiste da nam se pridruè. Bilo je iscr-pljuju}e, ali {to je najva`nije, veomauspe{no. Drago nam je da su deca {iromSrbije pozitivno reagovala na na{e akti-vnosti i da su zahvaljuju}i tome mnogimali{ani odlu~ili da se bave sportom.

�Zadovoljan sam onim {to je Srbija postigla na Olimpijskim igrama u Londonu. Napravljen je pomak u odnosu na Peking 2008. godine inajva`nije je da ostanemo na istom kursu. Ve} uveliko teku pripremeza Rio i nadam se da }emo tamo imati mnogo razloga za slavlje

Idemo uzlaznom putanjom


direktor bude {ef Misije i kontinuirano ra-di na tom zadatku tokom sve ~etiri godineje sjajna stvar i to je ve} u Londonu dalopozitivne rezultate.

Kako biste prokomentarisali u~inak Srbi-je u Londonu iz perspektive ~lana Misije,koji je, s obzirom na to da ste bili sme{teniu olimpijskom selu, bio najbliì sportisti-ma.

- Moram re}i da sam zadovoljan onim{to je Srbija postigla u Londonu. Napra-vljen je pomak u odnosu na Pekingu, a slo-ì}ete se, najva`nije je to da idemo uzla-znom putanjom. Smatram da smo na do-brom putu i da je najva`nije da na istomkursu ostanemo i ubudu}e. Ve} uveliko te-ku pripreme za Rio 2016. Imamo mnogo ta-lentovanih mladih sportista, kojima su uLondonu za malo izmakle medalje i imamosvako pravo da budemo optimisti. Kao ne-ko ko je bio sve vreme sa sportistima u se-lu, mogu da kaèm da sam jako zadovoljanna~inom na koji su predstavljali Srbiju i ka-ko su funkcionisali kao tim. To su momci idevojke za primer i verujem da }e nam, do-datno podmla|eni, u Riju doneti jo{ razlo-ga za slavlje.

Koliko dugo ste ~lan Sportske komisijeOKS?

- Moja veza sa Sportskom komisijom da-tira jo{ od 1999. godine. Uo~i odlaska naIgre u Sidnej, tada{nji predsednik JOK Dra-gan Ki}anovi} pozvao je Jasnu [ekari}, Go-rana Maksimovi}a i mene da odaberemoopremu koju }e Olimpijski tim nositi nasve~anom otvaranju. Posle Sidneja sam biou kontaktu sa tada{njim generalnim sekre-tarom Predragom Manojlovi}em. U prvommandatu bio sam ~lan Sportske komisijeOKS, a u drugom sekretar, dok je na mestupredsednika bio poznati dùdista SlavkoObadov.

Na pitanje kakva je zaista snaga Sportskekomisije u sistemu olimpijskog sporta, Ku-lja~a nema dilemu:

- Mi ne odlu~ujemo. Mi dajemo preporu-ke, ali ono {to je jako bitno i zbog ~ega smoponosni, jeste da predsedni{tvo OKS u na-jve}em broju slu~ajeva te preporuke pri-hvata. Uspeli smo, na primer, da izdejstvu-jemo da se ispuni zahtev biatlonaca i da naZOI sa njima ode trener sa kojim su treni-rali, a ne ranije imenovani stru~njak. Spo-rtistima je jako va`no da uz njih bude ne-ko na koga mogu da se oslone i kome veru-ju.

Posle izbora Vlade Divca na mesto pred-sednika olimpijske porodice Srbije, Kulja-~a je postao prvi ~ovek Sportske komisije.Nimalo lak zadatak u vremenima optere}e-nim finansijskim te{ko}ama i poku{ajimada se olimpijski pokret vodi na neki drugi,moderniji na~in.

- Vizija novog rukovodstva OKS dala jeodli~ne rezultate, koji su se pokazali ve} uLondonu. Bio sam silno motivisan da pri-hvatim ovu ulogu. Na kraju, smatram da jebilo i prirodno da se bavim tim poslom, jersam godinama u kontinuitetu bio vezan zaSportsku komisiju. Dodatna odgovornostje bila ta {to sam kao predsednik automat-ski postao ~lan predsedni{tva Olimpijskog

komiteta Srbije. Tokom ~itavog manda-ta imao sam nesebi~nu podr{ku i po-mo} drugih ~lanova Komisije: GoranaMaksimovi}a, Marije Senice, Radi{eûbri}a i Mi}e Beri}a.

O kontaktima sa ~elnicima zadovo-ljno kaè:

- Oni su prepoznali zna~aj na{eg ra-da. Re~ je o ljudima koji su i sami bili vr-hunski sportisti. Na{a kvalitetna sarad-nja omogu}ila je da se ~uje glas sportista,a kada se to postigne, onda se pro-blemi daleko lak{e re{avaju. �

INTERVJU


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

U junu iste godine Oskar je dobio svoj prvipar proteza „Fleks-fut“, a osam meseci posleprvog stupanja na stazu napravio je senzacijuu svetu atletike osvojiv{i na 200 metara zlat-nu medalju na Paraolimpijskim igrama u Ati-ni. Tada je pao u sred kvalifikacione trke, ali jeustao, pro{ao u finale, osvojio odli~je i posta-vio novi svetski rekord sa rezultatom 21,97 se-kundi. Tako|e, sjajni Ju`noafrikanac na istomtakmi~enju osvojio je i bronzanu medalju u tr-ci na 100 metara.

Ohrabren odli~nim rezultatima, Pistorijus jepo~eo da razmi{lja i o nadmetanju sa sportisti-ma bez invaliditeta. Postao je poznat {iromsveta, pa je 2007. na Olimpijskom stadionu uRimu prvi put u~estvovao na me|unarodnomtakmi~enju protiv sportista bez invaliditeta, au „B“ trci na 400 metara osvojio je drugo me-sto.

Ali, tada su po~eli njegovi problem, jer suprofesori biomehanike posle odre|enih nau~-

�Fenomenalni Ju`noafrikanac koji tr~i uz pomo} specijalnih proteza zadivioplanetu na Igrama u Londonu ulaskom u polufinale trke na 400 metara

ûdesni Oskar PistorijusMarija Zori}

Nekoliko pojedinaca na sjajan na~inobeleìlo je 30. po redu Olimpijskeigre u Londonu, ali jedan takmi~aru{ao je u istoriju i zasluìo divlje-nje i po{tovanje ljubitelja sporta {i-

rom sveta. Re~ je o atleti~aru Oskaru Pistoriju-su (26), momku koji je ro|en bez fibula, zbog~ega hoda i tr~i pomo}u proteza od karbonskihvlakana. Ipak, to nije spre~ilo ovog ~udesnogJu`noafrikanca da na leto{njim Igrama ostva-ri neverovatan podvig i plasira se u polufinaletrke na 400 metara.

Oskarova ìvotna pri~a nikoga ne moè daostavi ravnodu{nim. Ro|en je 22. novembra1986. godine u Johanesburgu, a njegovim ro-

diteljima odmah je bilo saop{teno da nema bo-~ne potkoleni~ne kosti, koje sluè da od kole-na do sko~nog zgloba drè mi{i}e lista, zbog~ega }e njihovo dete ceo ìvot da provede ukolicima. Jedino re{enje bila je amputacija obenoge, koja je obavljena kada je Oskar imao sa-mo 11 meseci, posle ~ega su mu roditelji kupi-li proteze pomo}u kojih se normalno kre}e.

Svetska senzacijaVe} po~etkom 2004. godine u~estvovao je

u {kolskoj trci na 100 metara, u kojoj je pobe-dio sa vremenom od 11,72 sekunde. Njegovotac Henke tada je pogledao najbolje rezulta-te i shvatio da je njegov 17-godi{nji sin tr~aobrè i od paraolimpijskog svetskog rekorda,koji je tada iznosio 12,20 sekundi.

Trener {est meseci nije znao da Oskar nema noge

Zanimljivo, Oskarov li~ni fitnes trener Dè-ni Bruks ~ak {est meseci nije znao da on ne-ma noge.

- Nikada nisam ni{ta posumnjao, jer je na-predovao istom brzinom kao i drugi. Bila je zi-ma, trenirali smo u trenerkama i prilikom jed-ne ve`be primetio sam da ne moè da ~u~ne.Rekao sam mu da mora da se spusti, a on mije odgovorio da je to najniè {to moè. Ondami je ispri~ao svoju pri~u, a ja jednostavno ni-sam mogao da verujem - objasnio je Bruks.

26Bavio se tenisom, ragbijem,

boksom, kriketom, rvanjem...

Oskar Pistorijus je ve} kao desetogodi{njakpo~eo da se bavi sportom, oprobao se u va-terpolu, tenisu, ragbiju, rvanju, kriketu i bok-su, a u~estvovao je i u triatlonu.

U junu 2003. godine povredio je kolenoigraju}i ragbi za svoj {kolski tim, ali je na sa-vet doktora Versveldea po~eo rehabilitaciju,a onda i obuku pod vo|stvom trenera Louva,u sportskom nau~nom institutu Univerzitetau Pretoriji. Na kraju, uspe{no se oporavio.

GODINA NAPUNI]EPISTORIJUS

OVOG MESECA


nih testova tvrdili da mu njegovi protetskiudovi ~ak daju prednost u odnosu na ostalesportiste, pa je Oskaru zabranjen nastup nasvim redovnim atletskim takmi~enjima. On se,naravno, èstoko suprostavio tome, tvrde}i dasu testovi pristrasni i nau~no pogre{ni. Uloìoje àlbu na tu odluku i otputovao u Amerikuna niz daljih testova, a 2008, posle dva danarasprave, sud za sportsku arbitraù presudioje u Oskarovu korist i odluka o zabrani njego-vog takmi~enja je ukinuta.

Brodska nesre}aSputan nau~nim testovima i sudskim pos-

tupcima, nije bio u mogu}nosti da se dobropripremi za OI u Pekingu 2008, pa se koncen-trisao na Paraolimpijske igre. Na njima je pos-tao prvi sportista u istoriji koji je osvojio zlat-ne medalje na 100, 200 i 400 metara u discipli-nama T43/T44.

Me|utim, Pistorijus je 2009. pretrpeo ozbi-ljne povrede glave i lica u brodskoj nesre}i uJohanesburgu. Prevezli su ga u bolnicu heliko-pterom, tamo je proveo pet dana na intenziv-noj nezi, ali ~ak ni to ga nije obeshrabrilo i uni-{tilo njegovu volju. Posle oporavka, nastavioje jo{ ja~e i vi{e da trenira, a to mu se isplatilo,jer je ubrzo dobio {ansu da se takmi~i na Oli-mpijskim igrama u Londonu, u trci na 400 me-tara i {tafeti 4x400m.

- Ovo mi je jedan od najsre}nijih dana u ì-votu. Tr~a}u u Londonu, kao i na Paraolimpi-jskim igrama. Hvala svima koji su od mene na-pravili atletu i ovakvog sportistu. Hvala Bogu,porodici, prijateljima, konkurentima i navija-~ima - rekao je tada Pistorijus.

Vrhunac u LondonuVrlo brzo, on je ispisao nove stranice istori-

je. Naime, Oskar je kvalifikacionu trku na 400metara u Londonu istr~ao za 45,44 sekunde,plasirao se u polufinale i na taj na~in postao pr-vi atleti~ar sa invaliditetom koji je to uspeo.

- Dok smo na startu ~ekali po~etak trke, ni-sam znao da li da pla~em ili da budem sre}an.[est godina sam radio da bih stigao dovde. Nakraju sam se smejao, ali evo, i sada, kada je tr-

ka pro{la, telom mi prolaze `marci - pri~ao jePistorijus.

Iako nije u{ao u finale, popularni „Blejd ra-ner“ zadivio je celu planetu, a po zavr{etku po-lufinalne trke vi|ena je jedna fenomenalnascena, kada je svetski prvak Dèjms Kirani za-traìo od Oskara da zamene imena koja stoje

sa prednje strane dresova, ~ime je pokazao ko-liko po{tuje i ceni sjajnog Ju`noafrikanca.

@etvu medalja Oskar Pistorijus je nastavio ina Paraolimpijskim igrama u Londonu, a sa-svim je sigurno da }e svi ljubitelji sporta ima-ti priliku da ga gledaju i za ~etiri godine, na OIu Rio de @aneiru. �

Li~na kartaDatum ro|enja: 22. novembar 1986.Mesto: JohanesburgDràva: Ju`na AfrikaVisina: 184 cmDiscipline: Sprint: 100m, 200m, 400mMedalje: Zlato i bronza sa POI u Atini2004. (100 i 200 metara), tri zlata sa POI u Pekingu 2008. (100, 200 i 400 metara),dva zlata i srebro sa POI u Londonu 2012. (200, 400 i 4x100m), srebro na SP u Daegu 2011. (4x400 metara).



Marija Zori}

Najbolji srpski teniser Novak \oko-vi}, i pored ogromne èlje, nijeuspeo da osvoji medalju na let-njim Olimpijskim igrama u Londo-nu, po{to ga je na putu do finala

zaustavio Britanac Endi Marej, a zatim je u bo-rbi za bronzu poraèn od Argentinca HuanaMartina Del Potra.

Nole je veoma te{ko podneo neuspeh, s ob-zirom na to da je on, kao i kompletna srpskanacija, o~ekivao osvajanje olimpijskog odli~-ja. Tuga, àl... Tako bi se mogao opisati ose}ajkoji je obuzeo na{eg tenisera posle poraza u

\okovi} ponBROJ JED

�Na{ teniser se 5. novembra

vra}a na prvo mesto ATP liste, ~ime je pokazao

da je iza{ao jo{ja~i posle gubitka

medalje na Igrama u Londonu i da

}e biti na{ veliki adut u Riju 2016.



N A V R H U P O S L E ^ E T I R I M E S E C A

Po~inje druga Noletova era

Na{ najbolji teniser je poslednji put bio pr-vi na ATP listi na ovogodi{njem Vimbldonu,ali ga je Federer prestigao posle poraza u po-lufinalu. [vajcarac se na vrh zvani~no vratio8. jula, a u me|uvremenu je postao prvi igra~koji je 300 nedelja bio najbolji teniser sveta.

Ovo }e biti po~etak druge \okovi}eveere. Prva je trajala 53 nedelja, ili preciznije,od 4. jula 2011. do 8. jula 2012. godine.

me~u za tre}e mesto na travi Vimbldona, ka-da nije uspeo da odbrani bronzu osvojenu naIgrama u Pekingu 2008.

Iako je cela nacija bila sto odsto sigurna da}e se Nole u domovinu vratiti sa odli~jem okovrata, to se nije ostvarilo. Zbog toga je \oko-vi} bio vidno utu~en i razo~aran, nije krio tu-gu zbog bolnog neuspeha, ali je obe}ao da }eza ~etiri godine u Rio de @aneiru poku{ati danadoknadi propu{teno.

- Izvinjavam se naciji zbog poraza. Znamda je ovo veliko razo~arenje za sve, ali to jesport. Nekada gubi{ nekada dobija{. Ne znamda li to da nazovem nesre}om ili da kaèm dami nije bilo su|eno. O~ekivanja su sigurno bi-la ve}a, ali nije bitno koliko puta padne{, ne-go koliko puta ustane{. Nisam uspeo, ali ide-mo dalje, ~eka}u Rio i novu {ansu za meda-lju na Olimpijskim igrama - poru~io je najbo-lji srpski teniser.

Ipak, neuspeh na londonskoj travi nije obe-shrabrio Srbina, koji je osvajanjem nekolikotunira posle OI, dokazao da iz svakog porazaizlazi jo{ ja~i. Podsetimo, Novak je u prethod-na tri meseca trijumfovao na mastersu u To-rontu, Kina openu u Pekingu i mastersu u [a-ngaju, dok je u finalu Sinsinatija i poslednjeggren slema u sezoni US opena poraèn od Ro-dèra Federera, odnosno Endija Mareja.

Me|utim, ono {to je jo{ va`nije od svega je-ste da }e se \okovi} ve} 5. novembra vratiti naprvo mesto ATP liste, po{to su zbog uskla|i-vanja termina za narednu sezonu, rukovodio-ci takmi~enja odlu~ili da obri{u sve bodoveosvojene u zavr{nici pro{le godine. Tako }e[vajcarac Rodèr Federer izgubiti svih 3.000bodova (500 Bazel, 1.000 Pariz, 1.500 Lon-don), a Noletu }e biti oduzeto tek 560 (180 Ba-zel, 180 Pariz, 200 London). �

novoDAN


dalje. Bio je bez premca u kategoriji do90 kg, pobediv{i ~ak {estoricu rivala. Ufinalu je bio bolji od Italijana Lorencija.

Miroslav Begovi} je odli~no radio ukategoriji do 73 kg. Osvojio je sre-

bro, izgubiv{i u finalu od FincaEtu Lamanena. Milica Zabi} je ta-ko|e bila na korak od zlata u ka-tegoriji preko 78 kg. Na kraju seokitila srebrom.

Nenad Vukoli} je u kategorijido 66 kg bio tre}i .U me~u za me-

dalju bio je bolji od Slovenca Luke Kuralta. Me-dalju istog sjaja osvojila je Ma{a Smiljkovi} u ka-tegoriji do 52 kg. Odlu~uju}i protivnik je bilaMa|arica Barbara Maro{. Tre}a bronza je deloVladimira Gaji}a, u kategoriji preko 100 kg.

- Evropski kup Srbija open turnir zna~i punoza razvoj na{eg dùdoa. To je odli~na prilika zana{e takmi~are da na doma}em terenu odme-re snage sa najboljim takmi~arima iz inostran-stva. Prvog takmi~arskog dana odu{evio nas jeAleksandar Kukolj osvajanjem zlata, ali ~estit-ke zasluùju svi na{i takmi~ari koji su pokazalida je pred njima lepa budu}nost - rekao je IvanTodorov, prvi ~ovek srpskog dùdoa. �

Ispunila su se o~ekivanja i dùdisti Srbije suostvarili odli~ne rezultate na Evropskom kupu,koji je odràn u Beogradu 20. i 21. oktobra. Podnazivom „Serbia open“, takmi~enje se bodova-lo za plasman na evropskoj rang listi.

U~estvovalo je 289 takmi~ara iz 28 zemalja, aSrbija je takmi~enje zavr{ila sa jednim zlatom,dva srebra i tri bronze.

Junak takmi~enja, {to se ti~e Srbije, bio je ta-lentovani Aleksandar Kukolj, osvaja~ zlatne me-

E V R O P S K I K U P U D @ U D O U

[est medalja za Srbiju

I N M E M O R I A M M i l a n [ o t r a

Posle kra}e i te{kebolesti, u 70. godinije preminuo istak-nuti sportski radnikMilan [otra. Bio jestrelac, strelja~ki ra-dnik, predsednikStrelja~kog savezaza lete}e mete Srbijei graditelj jednog odnajboljih streli{ta nasvetu u „Bg sportskom centru Kovilovo“.

Sportsku karijeru je po~eo u fudbalu, bioje igra~ Veleà, a kasnije i predsednik klu-ba. Bio je ~lan predsedni{tva ko{arka{a Bo-sne, kada su bili prvaci Evrope. Potom je biopredsednik Strelja~kog saveza za lete}emete Jugoslavije, savezni selektor i trener.

Po zavr{etku fudbalske karijere po~eo jeda se bavi strelja{tvom. Bio je 14 puta prvakdràve. U Italiji je 1973. postao prvak Evro-pe, dva puta je slavio na Mediteranskimigrama

Ostavio je izuzetan trag u svetskom stre-lja{tvu, kao graditelj jednog od najboljihstreli{ta u svetu u Kovilovu. Posle Prven-stva Evrope 2005. u Beogradu, dobilo je li-cencu Evropske strelja~ke konfederacije(ESK) i postalo evropski trena`ni centar sasedam streli{ta (pet za olimpijske discipli-ne trap, dubl trap i skit i jedno za sportskoga|anje).

[otra je bio veoma cenjen u Me|unarod-noj federaciji strelja~kih sportova (ISSF) iEvropskoj strelja~koj konfederaciji (ESK).



MOK SAOP[TIO SPISAK GRADOVA

Pet kandidata za Igre mladih 2018.

Me|unarodni olimpijski komitet (MOK) sao-p{tio je da je pet gradova podnelo kandidaturuza doma}instvo Olimpijskih igara mladih 2018.godine. @elju za organizacijom ovog takmi~enjaizrazili su Buenos Ajres (Argentina), Glazgov([kotska), Gvadalahara (Meksiko), Bogota (Ko-lumbija) i Roterdam (Holandija).

Izvr{ni odbor izabra}e gradove za uì izbor12. februara slede}e godine. �

U[TEDA ORGANIZATORA IGARA

OI u Londonu ko{tale600 miliona $ manje

Olimpijske igre u Londonu ko{tale su orga-nizatore 600 miliona dolara manje nego {toje bilo predvi|eno budètom, saop{tila jeVlada Velike Britanije.

Zavr{ni finansijski ra~un pokazuje da su OIko{tale 14,285 milijardi dolara, dok je budè-tom bilo predvi|eno 14,878 milijardi. Kakose navodi, u{teda je napravljena u bezbedno-snom i transportnom segmentu organizaci-je, kao i u gra|evinskom delu. �

Najbrì ~ovek na svetu Jusein Bolt otkrioje da bi zbog rizika od povrede mogao daodustane od takmi~enja u skoku u dalj naOlimpijskim igrama u Rio de @aneiru 2016.godine. Jamajkanac je posle odbrane tituleu Londonu na 100 i 200 metara i {tafeti4x100 najavio da bi na narednim Igrama mo-gao da se takmi~i u skoku u dalj i na 400 me-

tara i tako „napadne“ pet zlatnih medalja.- Planirao sam da se pre Olimpijskih igara

u Brazilu takmi~im u skoku u dalj, ali mojtrener je zabrinut, jer ta disciplina moè dami donese probleme sa kolenom i dovede upitanje moj dolazak u Rio. Moramo da sed-nemo i procenimo da li èlimo to da uradi-mo - istakao je Bolt. �

STRAH OD POVREDE

Bolt odustao od skoka u dalj u Rio de @aneiru


Pobedom u izbornoj trci na me|unarodnomkongresu u Gvatemali ispred ju`nokorejskogPjong~anga i austrijskog Salcburga, So~i je po-sle 34 godine vratio olimpijske igre u Rusiju. Zarazliku od Igara 1980, koje su organizovane uMoskvi, ovoga puta najbolje sportiste ugosti}ejedan egzoti~an grad, za koji se sa pravom mo-è re}i da poseduje sve predispozicije ne samoza zimske, ve} i za letnje olimpijske igre.

Baklja i u kosmosuOrganizacioni komitet ZOI u So~iju objavio je

planove prolaska olimpijske baklje na putu du-gom 65.000 kilometara, koju }e za 123 dana vi-deti oko 90 odsto stanovni{tva Rusije. [tafetu}e kroz 2.900 mesta u Rusiji za ~etiri mesecaproneti 14.000 angaòvanih nosa~a i 30.000volontera iz razli~itih regiona dràve. Olimpij-ska vatra }e do}i do Severnog pola, spusti}e sena dno Bajkala, podi}i na Elbrus i ~ak dospetido kosmosa, jer }e u julu biti odneta na Me|u-narodnu svemirsku stanicu.

Sam grad So~i danas je najve}e evropsko gra-dili{te i pripreme za predstoje}u zimsku olim-pijadu teku punom parom. U poslu je ukupnooko 50.000 radnika, a najtopliji grad u podno-`ju Kavkaza, koji izlazi na Crno more i u kojemìvi 400.000 stanovnika (100 nacionalnosti),ubrzano se menja. Na nekim sportskim objek-tima gra|evinski radovi traju neprestano, dru-gi ve} organizuju probna takmi~enja. Gradi seinfrastruktura, izme{ta pruga, ni~u hoteli iakva-parkovi, renovira se pristani{te. Radi sedanono}no, iako je do po~etka Igara ostalo vi-{e od godinu dana.

Predsednik Organizacionog komiteta „So~i2014“, Dmitrij êrni{enko, uveren je da }e ovasmotra biti nezaboravna.

- Po{tuju se svi rokovi gradnje, ali predstoji

� Ostalo je jo{ manje od 500 dana do po~etka Zimskih olimpijskih igara2014. godine, a Rusi su spremni da naprave spektakl kakav nije vi|en

Odbrojavanjedo So~ija

Aleksandar Crnomarkovi}

Po~elo je odbrojavanje, do po~etkaXXII Zimskih olimpijskih igara u So-~iju, koje }e se odràti od 7. do 23. fe-bruara 2014. godine, ostalo je manjeod 500 dana. Radovi na izgradnji bo-

rili{ta, hotela i ostale neophodne infrastruktu-re odvijaju se punom parom, a zadovoljstvone kriju ni predstavnici Me|unarodnog olim-pijskog komiteta. Ceo projekat organizacije iizgradnje ne}e probiti planiranih 4,9 milijardievra, a zbog ekonomske krize veliki deo nov-ca je nabavljen od sponzora.

Bi}e izgra|eno 235 objekata

U toku je izgradnja 100 hotela i saobra}ajneinfrastrukture, ure|uje se 150 kilometara ski-ja{ke staze, a izgra|ena su i 654 kilometra ga-sovoda, od kojih deo od Dùgbe do So~ija u du-ìni od 151 kilometra „ide“ po dnu mora.

Do po~etka, ukupan broj izgra|enih objeka-ta bi}e 235, od kojih 11 olimpijskih.

4Otkriveno arheolo{ko blago

Na mestu izgradnje olimpijskih obje-kata, u toku velikog raskopavanja, na-|eno je nekoliko stotina spomenika odjedinstvenog istorijskog interesa.

Samo tokom godinu i po dana iskopa-vanja prona|eno je preko 400 istorijskihspomenika iz epoha od bronzanog dobado kasnog srednjeg veka, a sve bi toostalo duboko pod zemljom da ovajgrad nije dobio organizaciju Igara.

MESECA ]E [TAFETAOBILAZITI RUSIJU



jo{ mnogo posla, pa se zato radi punom paromi uveravam vas da }e predstoje}e Igre u So~ijubiti za pam}enje - izjavio je êrni{enko

Rusi spremaju ~udaRuski gra|evinari posebno su ponosni na le-

denu dvoranu „Bolj{oj“, Olimpijski stadion „Fi-{t“, dvorce zimskih sportova „Ajsberg“ i „Lau-ru“, skijali{te i kompleks „Roza Hutor“, a kaopravo arhitektonsko ~udo najavljuje se stadionu obliku Faberèovog jajeta, koji }e mo}i da pri-mi 25.000 posetilaca. Spoljna opna stadiona jeprozirna i kristalna i tokom dana se stapa saokolnim pejzaèm. Opna simbolizuje dvojakuprirodu So~ija - morsku obalu i planinsko zale-|e. Sportske i muzi~ke predstave odrà}e se u17 gradova {irom Rusije. Glavni akteri proslavesu volonteri iz 26 centara, koji predstavljaju 14regiona u zemlji. Na trgovima, stadionima i spo-rtskim kompleksima svojih gradova, vi{e od12.000 volontera }e u~estvovati u izgradnji dì-novskih slagalica u obliku olimpijskih piktogra-ma, a planira se da se sakupi ukupno 22 stilizo-vane slike svih olimpijskih sportova.

So~i je grad, luka, klimatsko mesto, banjskole~iliste i morsko kupali{te na obali Crnog mo-ra, u podno`ju Kavkaza, na jugoistoku evrop-skog dela Rusije, nedaleko od granice sa Abha-zijom. Ovaj grad poznat je u celom svetu poazurno-plavom moru, ìvopisnim planinama,dvorcima... Ovaj grad karakteri{e vla`na sup-tropska klima, sa toplim letima i blagim zima-ma. U blizini grada je i jedno od najpopularnijihkupali{ta na Crnom moru, a postoje i mnogo-brojne banje, tako da grad pose}uje oko ~etirimiliona turista godi{nje. Jedna od vizuelno na-jupadljivijih odlika ovog predela je da se sa pla-à vide vrhovi planina stalno pokrivenih sne-gom.

âk tri maskoteUprkos pri~ama da }e maskota Olimpijskih

igara u So~iju biti polarni medved koji je karak-teristi~an za Kavkaz, ruska javnost je izabrala~ak tri maskote, {to je pomalo neuobi~ajeno zavelika takmi~enja. Odluka je doneta u ìvoj te-levizijskoj emisiji, a izabrani su leopard, kao po-bednik sa 28 procenata glasova, polarni medvedkao drugoplasirani sa 18 procenata i zec kao tre-}eplasirani sa 16 procenata.

Predsednik Komisije za koordinaciju u Me-|unarodnom olimpijskom komitetu @an-KlodKili, ~estitao je ruskom narodu na izboru ovesjajne trojke.

- @eleo bih da ~estitam ruskom narodu i Or-ganizacionom komitetu povodom izbora zva-ni~nih maskota za Zimske olimpijske igre uSo~iju 2014. Ne sumnjam da }e ova sjajna tro-jka pribliìti takmi~enje novim generacijamai da }e pomo}i u promociji Igara u So~iju2014. i olimpijskih vrednosti {irom Rusije isveta - rekao je Kili. �


PRESS PUBLISHING GROUP

U T I S C I I Z L O N D O N A

Nezaboravna trka na 100 metara

��Ko vas je od stranih sportista fascini-rao, ko su po vama najve}i junaci OI 2012?

- Mi{ljenja sam da su svi sportisti kojisu obezbedili u~e{}e na OI junaci u svo-jim zemljama. [to se ti~e stranih sporti-sta, finalna trka Juseina Bolta koju samposmatrao uìvo zaista je bila fenome-nalna i svakako iskustvo za se}anje.

- Tokom prethodne ~etiri godine imali smoizuzetnu saradnju sa Olimpijskim komitetomna svim poljima, a posebno u olimpijskoj 2012.godini i tokom Igara u Londonu, gde smo svidali maksimum svojih resursa i trudili sa dauradimo i vi{e od dogovorenog. Cilj nam je dakonstantno napredujemo, da u narednom ci-klusu pou~eni prethodnim iskustvom napra-vimo jo{ bolju interakciju sa ~itaocima, odno-sno javno{}u u Srbiji, te privrednim subjekti-ma i institucijama. Sve u cilju jo{ boljih rezul-tata Olimpijskog tima, a samim tim i svih part-nera olimpijskog pula.

��Koji su bili razlozi da Press u|e u partner-stvo sa OKS-om, da li je jedan od najva`nijihrazloga princip saradnje uspe{nih?

- Press je od svog osnivanja medij koji je stra-te{ki opredeljen za saradnju sa nacionalnimsportskim Savezima, pa tako pored podr{ke fu-dbalskoj, ko{arka{koj, vaterpolo i rukometnojreprezentaciji, saradnja sa Olimpijskim komi-tetom Srbije za nas predstavlja krunu medij-skih sponzorstava, odnosno podr{ke srpskomsportu. Svesni smo ~injenice da je Olimpijskikomitet najvi{a institucija sporta u svakoj dr-àvi, pa je ova saradnja, pored prestià, tako|ei stvar na koju smo posebno ponosni.

��Koliko su mediji bitni u promociji na{egsporta, vrhunskih sportista, olimpijaca Srbijei uop{te olimpijskog duha, a koliki je doprinosPressa u tom pogledu?

- Medijska podr{ka je jako bitna za sport uo-p{te, a posebno olimpijski sport, koji svoj po-zitivan uticaj ima i izvan dràvnih granica, te jeu tom smislu stvar od {ireg dru{tvenog i dràv-nog interesa. Press }e kao oficijelna dnevna no-vina srpskog olimpijskog tima i u narednom ci-klusu uloìti maksimum resursa u podr{ci ak-

prethodnom olimpijskom ciklusu i koji suglavni ciljevi i zadaci u naredne ~etiri godinekada je u pitanju ta saradnja?

Direktor „Press Publishing Group“Vuk Vu~urevi} u intervjuu za Olim-pijsku reviju govorio je o nastavkuuspe{nog partnerstva sa Olimpij-skim komitetom Srbije, ciljevima te

saradnje u narednom ciklusu, vezi medija isporta, odli~nom u~inku na{ih sportista u Lo-ndonu... Vu~urevi} je istakao da }e Press i u na-rednom periodu uloìti maksimum resursa upodr{ci akcijama i inicijativama OKS-a, kao i ukreiranje projekata koji }e promovisati olimpi-jski duh i sport.

��Kakva je bila saradnja Pressa i OKS-a u

SPONZORSKI PUL

Press i OKSPOBEDNI^KI TIM� Smatram da Srbija treba da bude ponosna podatkom da je 115 njenih predstavnika ravnopravnou~estvovalo na olimpijskim borili{tima u Londonu i da su svi oni u neku ruku bili ambasadori Srbije

� Cilj nam je da u narednom ciklusu napravimo jo{ boljuinterakciju sa ~itaocima, te privrednim subjektima i institucijama. Sve u cilju jo{ boljih rezultata Olimpijskog tima, a samim tim i svih partnera olimpijskog pula

Vuk Vu~urevi}Intervju

Direktor Press Publishing Group


P R O M O C I J A S P O R T A

I Olimpijska revijanapreduje

cijama i inicijativama OKS-a, kao i u kreiranjeprojekata koji }e promovisati Olimpijski sporti olimpijski duh.

��Da li su sport i sportisti Srbije jedan od na-jja~ih brendova na{e zemlje?

- Sigurno je da sportski uspesi na me|una-rodnim takmi~enjima, pored ponosa naroda,pozitivnu uti~u i na pozicioniranje zemlje usvetskim okvirima. Tradicionalno dobri rezul-tati ekipnih sportova do sada kao da su bili pra-vilo i Srbija je sa pravom okarakterisana kao„zemlja sportista“, dok recimo pozicija koju sa-da imamo u tenisu i jo{ nekim pojedina~nimsportovima, samo svedo~i o talentu i upornos-ti sportista sa ovih prostora.

��Kako ocenjujete u~inak srpskih sportistana OI u Londonu 2012, s obzirom na to da suosvojene ~etiri medalje, od kojih i jedna zlat-na, prva posle 12 godina? Da li Srbija moè dabude ponosna?

- Smatram da Srbija treba da bude ponosnapodatkom da je 115 njenih predstavnika ravno-pravno u~estvovalo na olimpijskim borili{timai da su svi oni u neku ruku bili ambasadori Sr-bije. înjenica da su osvojene ~etiri medalje jefenomenalna, posebno ako uzmemo u obzir daje taj broj lako mogao da bude i ve}i . U sportu,a posebno na velikim takmi~enjima, ~estoodlu~uju jedna lopta i jedan poen, te sam sigu-ran da }emo u skladu sa tim, u narednim tak-mi~enjima biti i uspe{niji u brojnosti medalja.

��Ko vas je najvi{e odu{evio od na{ih spor-tista u Londonu? Da li biste posebno pohvali-li i nekog od na{ih predstavnika koji nije uspeoda do|e do odli~ja?

- Generalno sam odu{evljen brojno{}u na{ihsportista na OI, kao i njihovim pona{anjem isportskim nadmetanjem. Smatram da su gene-ralno uradili veliki posao za na{u zemlju.

��Da li vam je neki od na{ih poraza na OI u

Londonu posebno te{ko pao?- U ìvotu ne volim puno da komentari{em

poraze, navikao sam da uvek idem dalje i raz-mi{ljam o budu}im uspesima. Tako i u ovomslu~aju mi kao partneri OKS razmi{ljamo o bu-du}im uspesima, kojima }emo se zajedno ra-dovati.

��Koje sportove na Igrama najvi{e volite da

gledate?- Volim da pratim sve ekipne sportove, a po-

red toga ove godine sam uìvao prate}i tenis-ke me~eve na{ih olimpijaca na Vimbldonu.

��Kakvi su va{i op{ti utisci o samim Igrama,organizaciji, ambijentu, sportskim dostignu-}ima...?

- Olimpijske igre su po nekom nepisanompravilu do sada predstavljale i nadmetanje gra-dova doma}ina u organizaciji i promociji do-ma}inskih obi~aja. Ambijent na sportskim bo-rili{tima je ne{to {to treba da se doìvi, svakiolimpijac sa posebnim emocijama nastupa zasvoju zemlju i svi prisutni, bilo da su takmi~a-ri, ~lanovi rukovodstva, stru~nih {tabova ili po-setioci, uìvaju u jednom fenomenalnom am-bijentu. Imao sam prilike ove godine da osetimdeo te atmosfere u Londonu i zaista se uverimu veli~inu Olimpijskih igara.

��Jedan od ciljeva za Igre u Londonu bilo jeosvajanje 100. medalje za na{u zemlju, koji jeispunjen. Koja je va{a najve}a èlja vezana zau~inak Srbije u Riju i {ta moèmo da o~ekuje-mo u Brazilu od na{ih sportista?

- U ovom slu~aju mogu da govorim samo osvojim èljama, dok }e ciljeve naravno odredi-ti rukovodstvo OKS. Osvojena 100. medaljapredstavlja svojevrstan jubilej i kao takva je si-gurno obeleìla OI u Londonu. Kao {to sam i ra-nije spomenuo, na velikim tami~enjima prisu-stvo dodatnog motiva i sportske sre}e zna~aj-no uti~u na krajnji rezultat, pa se nadam da }etoga biti u Riju i da }emo osvojiti koju medaljuvi{e u odnosu na London, {to bi bio veliki na-predak.

��Da li ste se vi mo`da bavili nekim spor-tom?

- Tokom svog {kolovanja oprobao sam se unekoliko sportova. Danas se rekreativno bavimtenisom, kada slobodno vreme to dozvoli. ��

��Kakvo je va{e mi{ljenje o Olimpijskojreviji?

- Olimpijska revija po meni ima dvojakuulogu. Prva je u informisanju doma}e jav-nosti o aktivnostima i akcijama olimpijskogkomiteta, ali i promociji sporta uop{te. Ob-zirom da se svaki broj revije arhivira u cen-trali MOK-a i da se tamo sakupljaju revijeiz svih zemalja ~lanica MOK-a, promotivnizna~aj koji Revija ima, je jo{ ve}i. Smatramda je, kako je na{a saradnja napredovala to-kom olimpijskog ciklusa, tako napredova-la i Olimpijska revija, kako vizuelnim izgle-dom, tako i sadràjima koje promovi{e.


kancima, koji su jedno vreme bili nedodirljivi.Recimo, na Olimpijskim igrama 1996., koje suodràne u Atlanti, doma}in je osvojio ukupno101 medalju, od ~ega ~ak 44 zlatne. Na drugommestu nalazila se Rusija (63/26), tre}a je bilaNema~ka (65/20), a Kina tek na ~etvrtoj pozi-ciji sa samo 50 odli~ja, 16 najsjajnijih.

Me|utim, dràva sa najve}im brojem sta-novnika na svetu ve} na narednim Igrama u Si-dneju popravila je u~inak, osvojila 59 medalja,od ~ega je skoro pola bilo zlatnih (28). Narav-no, SAD je ponovo zauzela prvo mesto sa 97odli~ja (40 zlata), a Rusi su bili drugi sa 88 (32).

Od 2004. i OI koje su odràne u Atini, po~eoje proboj Kine u sam vrh, ali i potpuna domi-nacija ove zemlje, uz SAD. Amerikanci su po-novo bili fenomenalni, osvojiv{i ~ak 102 me-dalje (36 zlata). Ovoga puta Rusi su bili na tre-}em mestu (92/27), iako su u ukupnom zbiruimali vi{e odli~ja od Kineza (63/32), ali zatomanje osvojenih zlatnih medalja.

Britanci iskoristili doma}i terenA onda je na red do{la 2008. i takmi~enje u

Pekingu. Kineski sportisti bili su na svom te-

Kina nova sila�Najve}i napredak po broju medalja na prethodnih pet Igara zabeleìla Kina, koja je postala nova sportska sila, pa je sigurno da }e i 2016. godine voditi sa Amerikancima glavnu bitku za tron

Marija Zori}

Nekada su Sjedinjene Ameri~ke Dr-àve, Rusija i Nema~ka vodile è-stoku borbu za prvo mesto po bro-ju osvojenih medalja na Igrama, alise u novom milenijumu slika dra-

sti~no promenila. Prosto re~eno - knjiga je spa-la na dva slova, pa sada glavnu re~ vode dvesportske velesile, Kina i SAD.

Rusi uvek me|u ~etiriOve zemlje na najva`nijem sportskom do-

ga|aju odrànom letos u Londonu samo supotvrdile ono {to su ostvarile na prethodnimIgrama u Sidneju (2000.godine), Atini (2004.)i Pekingu (2008.). Naravno, ne treba zaboravi-ti ni ostale zemlje, posebno one koje su kon-stantno u prvih deset na listi osvaja~a medaljana OI. To su, pre svih, Velika Britanija, Fran-cuska, Italija, Australija, Nema~ka, Japan i Ju-`na Koreja.

Statistika govori da je Kina u poslednjoj de-ceniji ubedljivo najvi{e napredovala i sadapredstavlja ravnopravnog protivnika Ameri-

Bilans medalja sa prethodnih pet OIAtlanta (SAD) - 1996. godina

Dràva zlato srebro bronza ukupno1. SAD 44 32 25 1012. Rusija 26 21 16 633. Nema~ka 20 18 27 654. Kina 16 22 12 505. Francuska 15 7 15 376. Italija 13 10 12 357. Australija 9 9 23 418. Kuba 9 8 8 259. Ukrajina 9 2 12 2310. J. Koreja 7 15 5 27

Sidnej (Australija) - 2000. godinaDràva zlato srebro bronza ukupno1. SAD 40 24 33 972. Rusija 32 28 28 883. Kina 28 16 15 594. Australija 16 25 17 585. Nema~ka 13 17 26 566. Francuska 13 14 11 387. Italija 13 8 13 348. Holandija 12 9 4 259. Kuba 11 11 7 2910. V. Britanija 11 10 7 28

Atina (Gr~ka) - 2004. godinaDràva zlato srebro bronza ukupno1. SAD 36 39 27 1022. Kina 32 17 14 633. Rusija 27 27 38 924. Australija 17 16 16 495. Japan 16 9 12 376. Nema~ka 13 16 20 497. Francuska 11 9 13 338. Italija 10 11 11 329. J. Koreja 9 12 9 3010. V. Britnija 9 9 12 30

Peking (Kina) 2008. godinaDràva zlato srebro bronza ukupno1. Kina 51 21 28 1002. SAD 36 38 36 1103. Rusija 23 21 28 724. V. Britanija 19 13 15 475. Nema~ka 16 10 15 416. Australija 14 15 17 467. J. Koreja 13 10 8 318. Japan 9 6 10 259. Italija 8 10 10 2810. Francuska 7 16 17 40

London (Velika Britanija) - 2012. godinaDràva zlato srebro bronza ukupno1. SAD 46 29 29 1042. Kina 38 27 23 883. V. Britanija 29 17 19 654. Rusija 24 26 32 825. J. Koreja 13 8 7 286. Nema~ka 11 19 14 447. Francuska 11 11 12 348. Italija 8 9 11 289. Ma|arska 8 4 5 1710. Australija 7 16 12 35



V E L I K I U S P E H 2 0 1 2 .

Napredak Srbije u Londonu

renu, dodatno motivisani i inspirisani, a neve-rovatnu podr{ku publike iskoristili su na naj-bolji mogu}i na~in. Naime, doma}in Igara jeosvojio okruglo 100 medalja, a ~ak 51 bila jezlatnog sjaja. Amerikanci su u ukupnom zbiruponovo bili uspe{niji (110), ali su ku}i odneli„samo“ 36 zlata, dok je Rusija opet zauzela tre-}e mesto (72/23).

Ipak, ljubiteljima sporta u najsveìjem se}a-nju su ovogodi{nje Olimpijske igre u Londonu,

gde su Sjedinjene Ameri~ke Dràve povratiletron sa bilansom od 104 odli~ja, odnosno 46zlata. Kina se tako vratila na drugu poziciju(88/38), dok je na tre}e mesto sko~io doma}inVelika Britanija, ostvariv{i odli~an u~inak od65 osvojenih medalja, od ~ega 29 najsjajnijih.

Kako stvari stoje, nastavak èstoke borbe zatron izme|u Kine i SAD moèmo o~ekivati za~etiri godine, na narednim Olimpijskim igra-ma, koje }e se odràti u Rio de @aneiru. ��

[to se ti~e na{e zemlje, na prethodnihpet Igara u~estvovala je pod tri razli~itaimena. Naime, SR Jugoslavija je u Atlan-ti 1996. osvojila po jedno zlato (Aleksan-dra Ivo{ev), srebro (ko{arka{i) i dve bro-nze (Aleksandra Ivo{ev i odbojka{i) i nataj na~in zauzela 41. mesto na listi. êti-ri godine kasnije jugoslovenski sportistibili su na 40. poziciji, jer su se iz Sidnejavratili sa zlatom (odbojka{i), srebrom(Jasna [ekari}) i bronzom (vaterpolisti),dok smo u Atini u~estvovali pod imenomSrbija i Crna Gora. Te 2004. na{i takmi-~ari su osvojili dve srebrne medalje (Ja-sna [ekari} i vaterpolisti) i zauzeli 63. po-ziciju u kona~nom plasmanu.

U Pekingu je na OI prvi put u~estvova-la Srbija kao samostalna dràva, osvojilasrebro (Milorad âvi}) i dve bronze (No-vak \okovi} i vaterpolisti) i na kraju zau-zela 62. mesto. Napredak je napravljenletos u Londonu, kada su na{i sportistiku}i doneli zlato(Milica Mandi}), srebro(Ivana Maksimovi}) i dve bronze (Andri-ja Zlati} i vaterpolisti), pa je na listi osva-ja~a medalja Srbija zauzela 42. poziciju.


N A S T U P P O D S A N K C I J A M A

Nezavisni olimpijski u~esnici

Zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujedi-njenih nacija, na{em timu nije bilo dozvolje-no u~e{}e. U 13 individualnih sportova, re-prezentativci Jugoslavije takmi~ili su se podnazivom „nezavisni olimpijski u~esnici“ (IOP-Independent Olympics Participants), podolimpijskom zastavom i u belim dresovima.

Letnje olimpijske igre u Barseloni, koje subile 25. po redu, odràne su od 25. jula do 9.avgusta 1992. godine, uz u~e{}e 9.367 sporti-sta iz 169 zemalja. Otvorio ih je kralj HuanKarlos I, a sportisti su se takmi~ili u 28 spor-tova i 257 disciplina.

skog prostora, Albanija, Etiopija i zemlje biv{egSovjetskog Saveza.

Mnogo toga se promenilo u Barseloni. Jugo-slavija je prva zemlja koja nije mogla da u~e-stvuje na OI pod svojim imenom. Savez Sovje-tskih Socijalisti~kih Republika takmi~io se kaoZajednica Nezavisnih Dràva (bez balti~kih re-

publika), ali po{to ta tvorevina nijeimala ni zastavu ni himnu, kori{}e-na su obele`ja biv{ih sovjetskih re-

publika, u zavisnosti od togaodakle su osvaja~i medalja. Ta-ko se dogodilo da u bacanjukladiva na postolju budu trojica

atleti~ara iz ZND, a na jarbolimazastave Tadìkista-na, Belorusije i Rusi-

je. Tako|e, Ju`noa-fri~ka Republika sevratila u me|una-

rodnu zajednicu po-sle skoro tri decenije prinudne

izolacije.Derartu Tulu iz Etiopije i

Elana Mejer iz Ju`ne Afrike

@elja [panaca i predsednika MOK Huana An-tonija Samarana da Igre u Barseloni buduuniverzalne, da se na njima pojavi ~i-tav svet, nije se ostvarila u potpu-nosti. Uprkos zalaganju rukovode-}ih li~nosti MOK, sportistima iz Ju-goslavije bilo je dozvoljeno samou~e{}e u individualnim sportovi-ma i to pod zastavom MOK,i bezikakvih nacionalnihobele`ja.

Uspeh olimpij-skog pokreta ogle-dao se u tome {to suu Barseloni u~estvo-vali timovi ujedinjeneNema~ke, Ju`na Afrika,Kuba, dràve sa neka-da{njeg jugosloven-

[~erbo junak Barselone

OLIMPIJSKA ÎTANKA

ATRAKCIJADòrdan i MedìkDònson (SAD)

PRVA ZVEZDAVitalij [~erbo

�Sjajni gimnasti~ar, koji je nastupao kao takmi~ar Zajednice Nezavisnih Dràva (zemlje biv{eg SSSR-a), osvojio {est zlatnih medalja, a igre }e bitiupam}ene i po ameri~kom ‘timu snova’ sa Dòrdanom, Medìkom, Birdom...

programa Igara, a posle 20 godina u redovniprogram se vratio i kajak na divljim vodama.

U Barseloni su prvi put medalje osvojili Ma-lezija, Katar, Hrvatska, Izrael, Slovenija, ZND i„nezavisni olimpijski u~esnici“ (Jugoslavija).

Jugoslaviju je u Barseloni predstavljalo 52sportista u 13 individualnih sportova: atletika,biciklizam, veslanje, kajak i kanu, ma~evanje,plivanje, rvanje, ritmi~ka gimnastika, sinhronoplivanje, stoni tenis, strelja{tvo, tenis i dùdo.

Oni su osvojili ukupno tri medalje, sve tri ustrelja{tvu: Jasna [ekari} (srebro), Aranka Bin-der (bronza), Stevan Pletikosi} (bronza), koje sunas svrstale na 44. mesto na tabeli zemalja u~e-snica.

Sve {to su jugoslovenski sportisti doìveli prei za vreme Igara u Barseloni, poku{ao je da ubla-

i predsednik MOK Huan Antonio Samaran, pri-jemom za jugoslovensku delegaciju po okon~a-nju OI.

- Zahvaljujem vam u ime MOK i doma}ina nava{em dostojanstvenom drànju i ~estitam {toste u Barseloni ostavili odli~an utisak. @eleli smoda ovde budu svi jugoslovenski sportisti ali vi{eod ovoga se nije moglo - rekao je Samaran. �

XXV LETNJE OI - BARSELONA 1992.


snova „, predvodili su Majkl Dòrdan, MedìkDònson i Leri Bird. Oni su pobedili svih pet ti-mova u grupi sa ukupnom razlikom od 229 ko-{eva. Na svim utakmicama postigli su vi{e od100 ko{eva i nijedan tim im se rezultatom nijeprimakao na manje od 30 ko{eva razlike.

Na dvadesetogodi{njicu minhenskog masa-kra, Jel Arad je osvojio srebro u dùdou, ~ime jepostala prva Izraelka koja osvaja medalju na Oli-mpijskim Igrama. Sutradan je i prvi mu{karaciz Izraela, Oren Sma|a, osvojio olimpijsku me-dalju, bronzanu, tako|e u dùdou.

Badminton i dùdo za ène su postali deo

Z A N I M L J I V O S T I

� Badminton i dùdo za ène su postali sastavni deo Igara

� Jel Arad je postala prva Izraelka sa olimpijskom medaljom

� Ma|arska pliva~ica Egersegi osvojila je tri zlatna odli~ja

N A [ E M E D A L J E

� Jasna [ekari} (srebro, strelja{tvo)� Aranka Binder (bronza, strelja{tvo)� Stevan Pletikosi} (bronza, strelja{tvo)

zemlja zlato srebro bronza ukupno1. ZND 45 38 29 1122. SAD 37 34 37 1083. Nema~ka 33 21 28 824. Kina 16 22 16 545. Kuba 14 6 11 316. [panija 13 7 2 227. J. Koreja 12 5 12 298. Ma|arska 11 12 7 309. Francuska 8 5 16 2910. Australija 7 9 11 2711. Kanada 7 4 7 1812. Italija 6 5 8 1913. V. Britanija 5 3 12 2014. Rumunija 4 6 8 1815. êhoslova~ka 4 2 1 716. S. Koreja 4 0 5 917. Japan 3 8 11 2218. Bugarska 3 7 6 1619. Poljska 3 6 10 1920. Holandija 2 6 7 1521. Kenija 2 4 2 822. Norve{ka 2 4 1 723. Turska 2 2 2 624. Indonezija 2 2 1 525. Brazil 2 1 0 326. Gr~ka 2 0 0 227. [vedska 1 7 4 1228. Novi Zeland 1 4 5 1029. Finska 1 2 2 530. Danska 1 1 4 631. Maroko 1 1 1 332. Irska 1 1 0 233. Etiopija 1 0 2 334. Alìr 1 0 1 234. Estonija 1 0 1 234. Litvanija 1 0 1 237. [vajcarska 1 0 0 138. Jamajka 0 3 1 438. Nigerija 0 3 1 440. Letonija 0 2 1 341. Austrija 0 2 0 241. Namibija 0 2 0 241. J. Afrika 0 2 0 244. Belgija 0 1 2 344. Hrvatska 0 1 2 344. IOP 0 1 2 344. Iran 0 1 2 348. Izrael 0 1 1 249. Kineski Tajpeh 0 1 0 149. Meksiko 0 1 0 149. Peru 0 1 0 1

3IMALI SMO U

BARSELONI 1992.

52TAKMIÂRA MEDALJE

su, po okon~anju trke na 10.000 m, pale jednadrugoj u zagrljaj i zajedno optr~ale pobedni~kikrug. Olimpijska {ampionka i vice{ampionka suna taj na~in simbolizovale pomirenje „crne i be-le“ Afrike. Poslednji put, sportisti Ju`ne Afrike(isklju~ivo belci) u~estvovali su na OI u Rimu1960. godine, a od tada su zbog rasne diskrimi-nacije izolovani od svetskog sporta. Na drugojstrani, Etiopija je oduvek najo{trije osu|ivalarasnu netrpeljivost, {to ih je ko{talo u~e{}a naIgrama u Montrealu, Los An|elesu i Seulu.

Junak Igara u Barseloni bio je gimnasti~ar Vi-talij [~erbo, sa osvojenih {est zlatnih medalja zaZND. Osamnaestogodi{njakinja Kristina Eger-segi iz Ma|arske, posle zlata i srebra iz Seula,osvojila je tri zlatne medalje u plivanju, na 100i 200m le|no i 400 me{ovito. Za nju je Barselo-na bila kruna karijere, a uspela je da osvoji triputa uzastopno zlatnu medalju u istoj discipli-ni (200 m le|no u Seulu, Barseloni i Atlanti).

Svet je do~ekao da na delu vidi ameri~ke pro-fesionalne ko{arka{e. Reprezentaciju SAD, „tim

Pregled osvojenih medalja

OSVAJAÎODLI^JAStevanPletikosi},Aranka Binder i Jasna [ekari}

Olimpijska revija 40

Documents