olimpijska revija 37

USPEO SAM, RETKOKO MO@E OVO UMOJIM GODINAMA

Dragutin Topi}ska~e kao mladi} i u petoj deceniji:

Member of Press Publishing Group

MAJ 2012. � Broj 37

LE

GE

ND

AT

OP

I] Svetski fenomen6. put na Olimpijskim igrama

Vlade Divac:Ne ukidajte nam Ministarstvo sporta

55 DANAdo Londona

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Saradnici Marija Pavlovi}, Ksenija

Maodu{, Vladimir Tomkovi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Layout Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparija

Pre neki dan pita me Novak \oko-vi}: „Kako idu pripreme za Olimpijskeigre?“ Odgovorio sam mu: „Lak{e je

bilo dok sam igrao.“ Jer ovo je ne{to sasvim novo,mnogo je posla, problema koji se pojavljuju i re{ava-ju u hodu... A on mi ka`e: „Izdr`a}e{.“ Normalno da}u da izdr`im, jer svi mi imamo isti cilj, da na Olim-pijske igre odemo ne samo kao u~esnici, iako je i toveliki uspeh - nego da tamo ostvarimo dobre rezul-tate. Mislim da smo u poziciji da to o~ekujemo odNoleta, vaterpolista, strelaca, pliva~a i ne samo odnjih... evo i odbojka{ice, evropske prvakinje, plasi-rale su se na Igre...

Pravo da vam ka`em, velike su obaveze sad kadasmo u zavr{noj fazi priprema za Igre, ali je i zadovo-ljstvo ve}e kada na kraju do|e rezultat. Onda ti uo-p{te nije `ao. Zadovoljstvo je raditi sa sportistima ia-ko nije uvek bilo sve med i mleko. Na{a ideja je odpo~etka bila da od Olimpijskog komiteta napravimoservis sportista. Da ono {to dobijaju od svojih mati-~nih saveza mi jo{ nadogradimo kako bismo moglida o~ekujemo rezultate na Olimpijskim igrama. Po-trudili smo se da stvorimo najbolje mogu}e uslove udatim okolnostima. Mogu da ka`em da olimpijci Sr-bije danas imaju one uslove za pripreme koje zaslu-`uju.

Mnogo je u~esnika u programima, mnogo je ljudiu sistemu, protok informacija nije uvek najefikasni-ji, pa ponekad do|e i do nesporazuma. Javnost jeimala prilike da to i vidi na primeru atleti~ara - kon-kretno Biljane Topi}. Nedavno smo odr`ali sastanaku Olimpijskom komitetu s ciljem da utvrdimo gde jenapravljen eventualni propust. Do{li smo do zaklju-~ka da ne smemo da prekinemo programe, da pro-grami moraju da se po{tuju, ali i da s druge stane gre-{ke koje se potkradu ne bi vi{e smele da nam se po-navljaju. Ni Atletskom savezu, ni nama, a ni sporti-stima, koji ne bi trebalo da o~ekuju ne{to {to nije deodogovora, nego svi moramo da se kre}emo u grani-cama zacrtanog programa i sistema. Kao {to je jav-nost ve} upoznata, Biljana Topi} }e, na moje zado-voljstvo, biti deo na{eg tima u Londonu.

U su{tini, sportisti nemaju pote{ko}a s nama, alizbog ponekad nedovoljno dobre informisanosti o to-me kako sistem funkcioni{e, tu i tamo do|e do nes-porazuma. ^im se ka`e Olimpijske igre, pomisli se na

Olimpijski komitet. I dobro je da je to tako. Mi smopreuzeli odgovornost da onom sportisti koji se kva-lifikovao obezbedimo uslove da se maksimalno do-bro pripremi i da nastupi na Igrama. Preuzeli smoobavezu da u~estvujemo u stvaranju rezultata, a sa-mim tim odgovorni smo i kad ne{to nije kako treba.

Olimpijski komitet finansira veliki deo programakoji sprovodi potencijalni u~esnik igara u bliskoj sa-radnji sa svojim mati~nim savezom. Ranije na{ udeou finansiranju njihovih programa nije bio tako veli-ki, dok su se ingerencije OKS, kao posledica jednogkontinuiranog procesa gra|enja sistema sporta u Sr-biji, znatno uve}ale u odnosu na period od pre neko-liko godina. U tom procesu, mi smo pratili i uskaka-li kad god zatreba: da se zatvori bud`et koji sportistai savez usvoje na po~etku godine, zatim smo kroz radna{ih komisija, pre svega programske, do{li do jasnekategorizacije vrhunskog sporta... Ne mo`e{ ni{tapreko no}i da izgradi{, ali na{ cilj je bio i ostao dapostavimo i uredimo sistem za budu}nost i tako svebudu}e propuste svedemo na minimum.

Mnogo ljudi mi ka`e: „Super, vidimo promene, alijavnost o tome malo zna.“ Meni je bitno da su spor-tisti to prepoznali, da su prihvatili i da ka`u: „To jeto.“ Na{li smo pravi put, sad bi samo trebalo da timputem nastavimo. Sve }e se to naravno i dalje usavr-{avati i posle nas.

U tom smislu mi sportisti i sportski radnici mora-mo uzeti aktivnu ulogu i boriti se da se zadr`i Mini-starstvo sporta. To je stvar koje bi politi~ari najlak{emogli da se odreknu, {to negde mogu da razumem.Ali strategijski gledano, u smislu stvaranja zdrave na-cije i postizanja dobrih sportskih rezultata, Minista-rstvo sporta trebalo bi da igra zna~ajnu ulogu i ne bismelo da slu`i za potkusurivanje. Jer bitno nam je dasistem koji smo po~eli da gradimo i u kom sportistinajzad mogu da ka`u - neko o nama brine - nastavida `ivi. Ako ukinemo Ministarstvo sporta, te{ko }e-mo ostvariti planove i strategiju razvoja sporta u Sr-biji.

Najbolje bi bilo kada bismo mi sportisti mogli da iza-beremo onog ko bi vodio to ministarstvo u budu}nos-ti. Na{ posao nije politika, mi se bavimosportom, ali nas zanima i na{ je interesda neko vodi ra~una o srpskom sportu.

nedelja

Zadovoljstvo je raditisa sportistima iako nijeuvek sve bilo med imleko. Ponekad do|e ido nesporazuma. Jav-nost je imala prilike dato i vidi na primeruatleti~ara - konkretnoBiljane Topi}, ali ne-davno smo odr`ali sa-stanak u Olimpijskomkomitetu s ciljem dautvrdimo gde je napra-vljen propust

Mnogo ljudi mi ka`e:„Super, vidimo prome-ne, ali javnost o tomemalo zna.“ A meni jebitno da su sportisti toprepoznali, prihvatili ida ka`u: „To je to“

Strategijski gledano, usmislu stvaranja zdravenacije i postizanja do-brih sportskih rezulta-ta, Ministarstvo sportabi trebalo da igra zna-~ajnu ulogu i ne bismelo da slu`i zapotkusurivanje

Najbolje bi bilo kadabismo mi sportisti mo-gli da izaberemo onogko bi vodio to ministar-stvo u budu}nosti. Na{posao nije politika, mise bavimo sportom, alinas zanima i na{ je in-teres da neko vodi ra-~una o srpskom sportu

Ne ukidajte nam Ministarstvo sporta

Member of Press Publishing Group

4 �Olimpijska revija maj 2012.

Bez starca nema udarca! Stara izre-ka ~esto je dobijala potvrdu u spo-rtu, a mogla bi da poslu`i kao slo-gan srpskog olimpijskog tima naIgrama u Londonu narednog leta.Borce iz na{e zemlje na najve}oj

svetskoj sportskoj smotri predvodi}e Dragu-tin Topi}, koji ima punu 41 godinu. Prate gaAleksandar Karaka{evi} (36) i Nenad Zimonji}(35), a sve njih, kako stvari stoje, mogla bi da„postroji“ Jasna [ekari} (46).

Dok prva dama srpskog olimpizma jo{ uvekni{ani put u Englesku, mu{ki trio vizirao jekarte za London i pove{}e ostale „klince“ u ju-ri{ na olimpijske medalje.

[esti put u karijeri Topi} }e obu}i majicu s~uvenim krugovima, a za Olimpijsku reviju ka-

`e da je sve vreme verovao da i u petoj dece-niji `ivota mo`e da preleti Laman{ i stigne doLondona.

- Ose}aj je fantasti~an, trudio sam se i radionaporno da bih stigao do ovoga. Vidite, uspeosam da napravim rezultat koji retko ko mo`eda ostvari u ovim godinama, ~ak niko u mojojdisciplini. Ali da nisam verovao, ne bih treni-rao i ne bih se i dalje bavio ovim sportom. Ni-{ta ne radim tek tako, iz hobija, ve} se trudimda u skladu sa svojim trenutnim mogu}nosti-ma pru`im maksimum. Verovao sam sve vre-me i znao sam da mogu do olimpijske norme.I eto, {esti put u karijeri bi}u u~esnik Igara - re-kao je Topi}.

Nikad nije bio pobornik one Kubertenove„va`no je u~estvovati“, ve} se uvek no{en in-

Srpski

Topi} 41 Sad tek u`ivam�[esti put u karijeri bi}u u~esnik Igara, napraviosam rezultat koji retko ko mo`e da ostvari u ovim godinama, ~ak niko u mojoj disciplini

�Bitno je dati sve od sebe, biti zadovoljansobom, a da li je to dovoljno za prvo, tre}eili 37. mesto, to i nije najva`nije na svetu

Dragutin Topi}, istinska srpska atlet-ska legenda, ostvario je neverovatanpodvig. Na ekipnom prvenstvu Srbije uBeogradu presko~io je 2,28 m i izborio Bolimpijsku normu. [esti put u karijeri bi-}e u~esnik najve}eg sportskog takmi~e-nja. Po tome se izjedna~io sa Mutolom(Mozambik), Sandersonom (Velika Brita-nija), Manoliuom (Rumunija) i Tijambom(Angola). Samo Marlen Oti sa Jamajkeima sedam u~e{}a.

Vreme{ni japanski dreser konja Hiro{iHokecu, uprkos uvre`enom mi{ljenju dase na Olimpijadi nadme}u samo mladisportisti, u~estvova}e i na ovogodi{njimigrama u Londonu. Zahvaljuju}i pobediu takmi~enju u dresuri u Francuskoj, Ho-ketsu, koji je 28. marta napunio 71 godi-nu, obezbedio je u~e{}e na Olimpijadi.Japanski jaha~, koji dominira ovim spor-tom u azijskoj zoni, ve} je bio najstarijiu~esnik na Olimpijadi u Pekingu 2008.godine kada je drugi put u~estvovao naOI. Prvo u~e{}e bilo je davne 1964. godi-ne na OI u Tokiju. Ipak, on ne}e oboritirekord najstarijeg u~esnika Olimpijskihigara koji dr`i {vedski strelac Oskar Svan,koji je sa gotovo 73 godine osvojio srebr-nu medalju na OI u Antverpenu 1920.

Drugi junak na{e pri~e je AleksandarKaraka{evi}, ~ovek koji je vatreno kr{tenjena OI imao pre 16 godina

DAVNO BE[ERecimo da mi je Barselona1992. ostala u posebnomse}anju. Bile su to prve Igre za mene...Dragutin Topi}

maj 2012. Olimpijska revija� 5

stinktom {ampiona, trudio da lestvicu podi-gne na vi{i nivo. Budu}i da sada ska~e iz zado-voljstva, nastoje}i da nadma{i „kr{tenicu“ izakone prirode, Topi} ispred sebe postavljadovoljno visoke, ali i realne ciljeve.

- Nisam idiot da mislim da mogu do meda-lje, ali nikad nigde nisam i{ao na takmi~enjeda izgubim. Nadam se da bih, ako se sve po-klopi, mogao do finala, a to }e biti velikiuspeh. Samo da ne bude ki{e - istakao je To-pi}, i dodao:

- Recimo da u poslednjih pet, {est godinaimam druga~iji pristup sportu... Kod nas susportisti pod ogromnim optere}enjem. Najpreod javnosti, zatim od trenera, pa saveza. Ko-na~no, u takvom okru`enju sami sebi nabijuogroman pritisak. Sada iskreno u`ivam u spo-

rtu i trudim se da to prenesem na one koje tre-niram. Bitno je dati sve od sebe, biti zadovo-ljan sobom, a da li je to dovoljno za prvo, tre-}e ili 37. mesto, to i nije najva`nije na svetu.Potrebno je uspostaviti psihofizi~ki balans.

„Deda Top“ sa Olimpijskih igara nema me-dalju, a najbli`i joj je bio u Atlanti 1996. godi-ne kada je zavr{io na ~etvrtom mestu. Ali, to-liki broj u~e{}a sam po sebi iziskuje po{tova-nje jednako onome koje u`ivaju osvaja~i odli-~ja. Ipak, za pet Olimpijada jedan turnir pose-bno se pamti.

- Svake Igre bile su specifi~ne za sebe i ima-ju neku karakteristiku koja ih izdvaja od osta-lih, ali recimo da mi je Barselona 1992. ostalau posebnom se}anju. Bile su to prve Igre zamene i valjda zbog te impresioniranosti i da-

TEMA BROJA

lje mislim da su bile najbolje organizovane inajlep{e. Oti{li smo pod ne tako lepim okol-nostima zbog rata u Jugoslaviji, pa nismo ima-li ni zastavu, ni grb, ni himnu. Izgoreo sam ufinalu, a mogao sam i do boljeg rezultata oddevetog mesta - prisetio se Topi}.

Za razliku od njega, Aleksandar Karaka{e-vi} uvek se s posebnom emocijom priseti Iga-ra u Atlanti. ^uveni srpski stonoteniser jo{ je-dan je od veterana koji bi, po iskustvu koje po-seduje, mogao da bude vo|a puta za London.

- Meni su prve Igre bile 1996. godine. Biosam tamo kao muva bez glave. Me|utim, bilesu to prve OI za onu manju Jugoslaviju, a u~e-stvovali su asovi poput Divca, Danilovi}a, Bo-diroge, tada{njih odbojka{a... Ma, u`ivanje jebilo - opisao je Karaka{evi}. �

veterani u Londonu

Karaka{evi} 36 Ja bih i u Rio�Ukoliko u ovom ritmu nastavim da se takmi~im jo{ dve-tri sezone, a kvalitet stonog tenisa drasti~nose ne popravi, onda mo`da odem na OI 2016.

�Meni su prve Igre bile 1996. Bio samtamo kao muva bez glave. Bile su toprve Igre za onu manju Jugoslaviju

6 �Olimpijska revija maj 2012.

Iskreno je priznao da 2008. godine posle Pe-kinga nije verovao da }e biti deo jo{ jednog oli-mpijskog turnira, ali sada ima toliko povere-nja u svoj organizam da se potajno nada i pu-tu u Rio de @aneiro 2016. godine!

- Iskreno, posle Pekinga nisam o~ekivao dabih na jo{ jedne Olimpijske igre mogao daodem kao takmi~ar. Po{to je stoni tenis tu gdejeste, na vrlo niskim granama, znao sam predve godine da }u vrlo verovatno izboriti vizu.Ukoliko u ovom ritmu nastavim da se takmi-~im jo{ dve ili tri sezone, a kvalitet stonog te-nisa drasti~no se ne popravi, onda mo`daodem u Brazil, i to bez kvalifikacija.

Svestan je i Karaka{evi} da je sve {to uovom trenutku pru`a i uspeva da

dostigne plod rada iz jednog sa-svim drugog sistema u kojem jestasao. On je jedan od poslednjihpredstavnika stare jugosloven-ske {kole sporta, ~iji su izdanciimali izvanrednu bazu za vr-hunske domete, ali je upravota poslednja generacija bila `r-tva raspada velike dr`ave isvega {to je usledilo.

Sve to ostavilo je traga nakarijeru fantasti~nog stono-tenisera.

- Imali smo nesre}u da sepojavimo u najgore vreme.Stasali smo onda kada smobili pod sankcijama i u jakote{kim uslovima. Do Ju-`ne Amerike putovali smopo pet dana, na granica-ma ~ekali po sedam sati idu`e, spavali po aerodro-mima... Najlep{e godineu karijeri potro{ili smo natakve stvari. Stoni tenistada je bio daleko kvali-tetniji. Do polufinala tre-balo je da izbaci{ dva pr-vaka Evrope i nekog Ki-neza, ma da umre{, bre,

do medalje. Danas, ako siizbegao jednog favorita u

kosturu, odmah mo`e{ da senada{ medalji. Zato i mislim da

mogu jo{ nekoliko sezone da sebavim stonim tenisom na vrhun-

skom nivou - otkrio je Karaka{evi}zbog ~ega je i u ~etvrtoj deceniji `ivo-

ta strah i trepet na evropskoj sceni.Koliko su godine i fizi~ka potro{enost

nedostatak za asove poput Topi}a, Kara-ka{evi}a i njihovih ispisnika u okr{ajima smladim lavovima svetskog sporta, toliko sunjihovo iskustvo, mentalna snaga i ostvare-nost u profesiji adut koji ne mo`e da se ku-pi novcem. Niti da se dobije treninzima.

Topi}, koji je trenutno vi{e okupiran po-slom trenera, poku{ava ve} sada da svo-jim u~enicima prenese to (sa)znanje.

- Na treningu postoji tenzija, ima nervi-ranja i vike, ali na takmi~enju se u`iva. Tutakmi~ar ostaje sam sa sobom i vi{e nikosa strane ne mo`e da mu pomogne - sma-tra Topi}.

I zato dok Kara{ u senci planira put uRio, Top sprema svoju „ergelu“ za izlo`bu

�

2020. godine!- Zavr{io sam profesionalnu karijeru

i ovo sada {to napravim, poput vize zaLondon, samo je proizvod toga kolikomogu da se posvetim sebi jer samprevashodno okrenut trenerskompozivu. Volim taj posao. Profesional-nog sporta mi je preko glave i `elimda se vratim u bazu. Zato zasad ba-rem biram da radim s de~icom imladima generalno. Siguran samda }u za osam godina, posle Rija, naOlimpijskim igrama 2020. imati na-jmanje troje u~esnika iz moje „erge-le“ - ponosno konstatuje Topi}, kojije izme|u ostalog trener i crnogorskeskaka~ice uvis Marije Vukovi}, junior-ske prvakinje sveta.

I da sad ponovo po~inje karijeru, Topi} ni-{ta ne bi promenio i i{ao bi istim putem. Ipak,veruje da bi uz ljude kojima je sada okru`en,kada bi mogao da vrati vreme, sigurno biospreman za jo{ ve}e domete i napade na ne-ke druge visine.

- ^injenica je da sam tek pred kraj karije-re upoznao ljude koji `ivot zna~e. Pravoglekara, psihologa, fizioterapeuta, sve onekoje sam bezuspe{no tra`io tokom karijere.Sve ono {to mi je silno trebalo tada, tek samsad prona{ao kod njih. Moj trener Mihailo[vraka, kojeg gledam kao drugog oca, biomi je tokom karijere sve. I nutricionista, ilekar, i psiholog... Ogroman stres je pre`i-vljavao zbog toga i veliki je pritisak bio nanjemu. On je fantasti~an trener, ali nijemogao u takvim okolnostima bolje odonog {to je uradio za mene i zahvalan sammu zauvek. Dobra je karijera iza mene -zaklju~io je Dragutin Topi}.

Bavio se svojevremeno Top i ko{arkomuporedo s atletikom, ali velika ljubavprema igri pod obru~ima i{~ezla je vre-menom.

- Evo, ve} 10 godina nisam pipnuo niloptu, ni ko{. Od 2002. godine kada samigrao za Smederevo. Stvarno sad nemamvremena ni da razmi{ljam o tome, jer sva-ki slobodan trenutak gledam da provedemsa suprugom i }erkicom. �

DRUGA VREMENA

Stoni tenis tada je bio daleko kvalitetniji. Do polufinala trebalo je daizbaci{ dva prvaka Evrope i nekog Kineza, ma daumre{, bre, do medalje

Aleksandar Karaka{evi}

maj 2012. Olimpijska revija� 7

TEMA BROJA

S Biljanom sve je lak{e i lep{e, a Angelina sama bira svoj put

Postojala je realna mogu}nost da Dra-gutin sam otputuje u London, iako je injegova supruga Biljana (na slici), kojojje i trener, ispunila olimpijsku normu, ali}e na kraju bra~ni par Topi} ipak zajednona Igre.

- Velika je stvar {to }e i Biljana biti uLondonu, a moj je zadatak da i nju dove-dem gde joj je mesto - do finala. Velikasmo podr{ka jednom drugom, njoj samposvetio `ivot.

Dragutin i Biljana, skaka~ica udalj, svo-

ju }erkicu Angelinu vaspitavaju u sport-skom duhu, koji su i sami negovali ceo`ivot. I mo`da ne tako brzo, ali Angelinabi jednog dana mogla da nastavi porodi-~nu tradiciju i postane u~esnik Igara.

- Ka`u da iver ne pada daleko od klade.Biljana i ja nismo lo{i roditelji, gleda}e-mo da je usmerimo na sport, ali ona }esama da odabere ~ime }e da se bavi. Tre-nutno se bavi plivanjem i baletom, ali vi-de}emo {ta }e da se de{ava kako bude ra-sla. �

8 �Olimpijska revija 2012. maj

Srbija se medalji na Olimpijskimigrama u Londonu nada i u vesla~-kim disciplinama. Da }e dati sve odsebe kako bi obradovale svoju po-rodicu, celu Bor~u u kojoj su odra-sle, ali i ~itavu naciju obe}ale su se-

stre Olivera (23) i Nikolina (22) Moldovan.Reprezentativke Srbije u kajaku na mirnim

vodama, koje su 2011. godine dobile Zlatnezna~ke za najbolje mlade sportistkinje zemlje,takmi~i}e se u disciplini K4 trke na 500 meta-ra. Dok }e se mla|a sestra najverovatnije tak-mi~iti i u disciplini K1 na 200 metara.

�Koliko u poslednje vreme razgovarate oOlimpijskim igrama i {ta o~ekujete od puta uLondon?

Olivera: O~ekivanja su velika, jer na Igre gle-damo kao na najve}i i najbitniji doga|aj u na-

{im karijerama. Tako|e, London je veoma lepgrad, sa puno znamenitosti i verujem da }e En-glezi to iskoristiti da svi mi kao gosti u`ivamo.

�Da li se nadate medalji i kome }e ona bitiposve}ena?

Nikolina: Sanjamo medalju. A bila bi posve-}ena porodici, treneru, Bor~i, Srbiji i naravnosvim prijateljima i onima koji nas podr`avaju irazumeju.

�Postoje li kroz istoriju neke sestre sporti-stkinje s kojima se poistove}ujete i vidite ihkao uzore?

Nikolina: Na primer sestre Vilijams, koje ~e-sto igraju jedna protiv druge, ali bez ljubomo-re i zavisti. A {to se uzora ti~e, ugledam se naNovaka \okovi}a, jer ga smatram hrabrim, ra-dnim i pametnim ~ovekom.

�Otkud da se bavite ba{ kajakom i koliko jeto te`ak sport za devojke?

Olivera: Kajakom se bavim od 11. godine. Bi-la je to u po~etku rekreacija i u`ivancija na vo-di sa dru{tvom iz ulice. Kasnije se sve uozbilji-

lo, prelaskom u seniorke podigli smo svena vi{i nivo. Kajak je lep sport

koji zahteva puno odricanjakada te`i{ vrhunskim rezu-ltatima.

Nikolina: Te`ak je sportveoma, zahteva dosta fizi~-kog napora, koji ~ak preva-zilazi `ensku snagu i izdr-`ljivost.�U ~emu se razlikuje od

ostalih vesla~kih disciplina?Olivera: Re~ je o disciplini u kojoj na raspo-

laganju imate veoma uzan ~amac, koji zahtevaveoma dobru stabilnost, a koristi se jedno ve-slo. Ipak, razvija svaki deo tela i omogu}avau`ivanje na vodi u prirodi.

�Kakvi su u Srbiji uslovi za bavljenje timsportom?

Olivera: I pored fantasti~nih rezultata kojesu postizale kako mla|e, tako i starije ekipe, ka-jak je u Srbiji u nezavidnoj situaciji i uslovi sudosta lo{i. Moram da priznam da se iz godineu godinu, zahvaljuju}i Olimpijskom komitetuSrbije, uslovi podi`u na dosta vi{i nivo.

Te`ak je sportveoma, zahtevadosta fizi~kog napora, koji ~akprevazilazi `ensku snagu i izdr`ljivostNIKOLINA

Paralelni intervju

MoldovanKad trka krene, postajemo bliznakinjeIsto `elimo, mislimo i radimo.Di{emo kao jedna osoba

Olivera i Nikolina

�Sestre iz Bor~e predstavlja}e Srbiju na OI u Londonu u kajaku na mirnim vodama. Za Olimpijsku reviju govore o o~ekivanjima pred najva`niji doga|aj u dosada{njoj karijeri,interesovanjima, me|usobnom odnosu, saradnji sa OKS-om

maj 2012. Olimpijska revija� 9

Nikolina: Srbija nema kajaka{ku stazu, ne-ma specijalizovane testirnice, nema ni{ta semsportista, punih volje i `elje za uspehom.

�Zadovoljne ste saradnjom s OKS-om?Olivera: Saradnja sa Olimpijskim komitetom

Srbije je fantasti~na. Oni su se ba{ potrudili dasvi sportisti, u koje oni veruju, ne oskudevajuapsolutno ni u ~emu. Svu opremu, pripreme isve ostalo {to je potrebno jednom sportisti onito prepoznaju i obezbede.

Nikolina: OKS je na{a najve}a uzdanica.Otvoreno mogu re}i da su svi na{i rezultati presvega njihov uspeh. Zahvaljulju}i OKS-u mak-simalno smo se, po na~inu pripremanja, pribli-`ili velikim kajaka{kim silama kao {to su Ma-|ari, Nemci, Poljaci... I rad u takvim svetskimuslovima pomogao nam je da izborimo olimpi-

RE^ SPORTISTA

jske norme i vize za London.�Koliko zavisite jedna od druge i da li je ne-

ka od vas ̀ elela u jednom trenutku da odusta-ne, ali nije zbog sestre?

Nikolina: Olivera i ja toliko vremena provo-dimo zajedno da mislim kad bi nas razdvojilina nedelju dana, onda bi ta nedelja bila kao go-dina. Najve}a smo podr{ka jedna drugoj, istorazmi{ljamo i zato tako dobro funkcioni{emo.Oko svega se dogovaramo.

�Kada sednete u kajak i krene trka, da li jeva`no koja je starija i koja }e da izdaje nare-|enja?

Nikolina: Kada sednemo u dvosed i krene-mo na trku, Olivera i ja se pretvorimo u blizna-kinje, isto `elimo, mislimo i radimo. Di{emokao jedna osoba.

�Koliko dnevno ili nedeljno trenirate?Olivera: Tri puta dnevno ukupno oko pet, {e-

Nikolina budu}i funkcioner OKS-a

�Da li studirate i ~ime planirate da sebavite jednog dana kad zavr{ite karijere?

Olivera: Studiram na Beogradskoj po-slovnoj {koli. Nameravam da budem usportu sigurno, mo`da ne kao takmi~ar, aline{to bih volela da radim. Da na neki na-~in poma`em sportistima.

Nikolina: Student sam druge godine Vi-soke {kole strukovnih studija u Beogradu ikada zavr{im karijeru planiram da ostanemu ovom sportu kao ~lan uprave OKS-a.

23GODINE IMA

OLIVERA

22GODINE IMA

NIKOLINA

Nije vi{e crna, sad je „bela munja“

�Dugo vam je trebalo da dobijetesvoj prvi ~amac koji ste nazvale „crnamunja“? Jel’ „crna munja“ i dalje aktue-lan i ho}ete li s njim u London?

Nikolina: Na „crnu munju“ smo ~eka-le sedam godina. To je moj prvi takmi-~arski ~amac u kom sam kasnije osvojilapregr{t medalja. Ali Olivera i ja ve} go-dinama veslamo bele dvosede i sada }e-mo za OI ponovo dobiti beli ~amac.

st sati. I tako {est dana u nedelji, osim ako ne-deljom nemamo i neko takmi~enje. Na{i treni-nzi se sastoje od tr~anja, veslanja i teretane.Dva puta dnevno veslamo i onda jedan dan tr-~imo, a slede}eg radimo teretanu.

�Imate li neki pojedina~ni ili zajedni-~ki ritual pred trku?

Nikolina: Spremanje opremeje na{ ritual pred trku, jer sva-ki detalj ispratimo i sve morada bude na svom mestu i sa-vr{eno.

�Koji su vam hobiji i kakose opu{tate?Olivera: Volim da {ijem halji-

ne, a odmaram se ~itaju}i neku knjigu. U ovomtrenutku „Mo} je u vama“.

Ina~e, Nikolina i Olivera Moldovan sustipendistkinje „Telenora“. �

Volim da {ijem haljine, a odmaram se ~itaju}i neku knjiguOLIVERA

10 �Olimpijska revija maj 2012.

97 viza za London97 viza za London� U maju su plasman na Igre ostvarili atleti~ar DragutinTopi}, kajaka{ice Renata Kubik i Marta Tibor, a pro{logvikenda pridru`ile su im se i odbojka{ice. Broj srpskihpredstavnika na OI u Londonu bli`i se broju 100 B

roj sportista Srbije u~esnika Oli-mpijskih igara u Londonu u ma-ju se popeo na 97. U maju su pla-sman ostvarile odbojka{ice, Dra-gutin Topi} (vidi strane 4, 5, 6 i 7)i kajaka{ice Renata Kubik i Mar-

ta Tibor.Ostalo je da u junu pratimo odbojka{e na

zavr{nim kvalifikacijama i atleti~are na EP uHelsinkiju. Vrlo je realno da broj srpskih pred-stavnika u Londonu bude ve}i od 100, {to jeodli~an rezultat, dokaz vrednosti na{eg sprta.

Odbojka{ice stigle do IgaraEvropski prvak, `enska odbojka{ka repre-

zentacija Srbije izborila je osvajanjem tre}egmesta na interkontinentalnom kvalifikacio-nom turniru u Japanu plasman na Olimpijskeigre. Izabranicima selektora Zorana Terzi}a toje drugo uzastopno u~e{}e. U odlu~uju}emme~u pobe|en je Japan 3:2. Pored ove dveekipe, u~e{}e na Igrama na ovom turniruobezbedile su i Rusija i Ju`na Koreja.

Srbija je na turniru pora`ena od Tajlanda iRusije, a slavila u duelima sa Japanom, Kore-jom, Peruom, Kubom i Tajpehom.

- Mislim da je ovo jedan od ve}ih uspeha sr-pske `enske odbojke. Nadam se da }e nam seu budu}nosti pridru`iti sve igra~ice koje sadanisu igrale. Da napravimo pravu ekipu, dobrubazu sa mnogo ja~om konkurencijom i da,pre svega, zdravi do~ekamo Olimpijske igre.Verujem da }e i na{e utakmice u Londonu bi-ti jo{ kvalitetnije - rekao je selektor Zoran Te-rzi}.

Norme za Renatu i MartuMe|unarodna kajaka{ka federacija (ICF)

proglasila je takmi~enje u Okeaniji, za disci-plinu K-2 500 m `ene, neva`e}im i dodelilaolimpijsku kvotu slede}oj najbolje plasiranojekipi sa Svetskog prvenstva, a to je Srbija. Tozna~i da }e kajaka{ki tim Srbije u Londonuimati jo{ jednu posadu, koju }e ~initi RenataKubik i Marta Tibor.

- Ovo je za nas veliko iznena|enje. Ne mo-

Sport Ime Prezime Discip. A Norma rezultat Status sportiste Status Misije OKS Milorad ^avi} 0:52,36 0:52,10 A norma kvalifikovan 1Ivan Len|er 0:52,29 A norma kvalifikovan 1

200 delfin 1:52,86 1:56,18 A norma kvalifikovan100 delfin 0:52,36 0:53,19 B norma selektovan200 slob. 1:47,82 01:50,78 B norma selektovan400 slob. 03:48,92 03:52,85 B norma selektovan

Katarina Simonovi} 200 slob. 1:58,33 2:02,23 B norma selektovanMiroslava Najdanovski 50 slob. 0:25,27 0:26,09 B norma selektovan

100 slob. 0:54,57 0:56,42 B norma selektovan\or|e Markovi} 200 slob. 01:47,82 01:49,59 B norma selektovan

400 slob. 03:48,92 03:53,09 B norma selektovanRadovan Siljevski 200 slob. 01:47,82 01:49,79 B norma selektovanNa|a Higl 200 prsno 2:26,89 2:25,56 A norma kvalifikovan 1Sila|i ^aba 100 prsno 01:00,79 01:01,59 B norma selektovanBogdan Kne`evi} 200 me{o. 02:00,17 02:04,29 B norma selektovanStefan [orak 400 slob. 03:48,92 03:53,97 B norma selektovan

Dragana Toma{evi} Disk 62.00m 62,48 m A norma 1Milan Jotanovi} 20:17m B normaAsmir Kola{inac 20.64m A normaNenad Filipovi} 4:09:00 3:59:17 B normaVladimir Savanovi} 4:09:00 4:02:07 B normaPredrag Filipovi} 4:09:00 4:07:54 B normaPredrag Filipovi} 20 km hod. 1:22:30 1:24:30 1:23:47 B norma 1Ivana [panovi} skok udalj 6,75m 6,65m 6,71m B norma 1Emir Bekri} 400 m prep. 49,50 49,80 49,55 B norma 1Mihail Duda{ desetoboj 8200 bod. 8256 bod. A norma 1Biljana Topi} troskok 14.30m 14.10m 14.21m B norma 1Tatjana Jela~a koplje 61.00m 59,00m 59,61m B norma 1Olivera Jevti} 2:32:9 A normaAna Suboti} 2:36:14 A normaDarko @ivanovi} 2:18:00 2:17:10 B norma 1Dragutin Topi} skok u vis 2,28m 2,28m B normaZorana Arunovi} pi{toljIvana Maksimovi} pu{kaAndrea Arsovi} pu{kaAndrija Zlati} pi{toljDamir Mikec pi{toljNemanja Mirosavljev pu{kaDimitrije Grgi} pi{toljBobana Veli~kovi} pi{tolj

Nikolina MoldovanOlivera MoldovanAntonija Na|Antonija PandaMilenko Zori}Ervin HolpertAleksandar Aleksi}Dejan Terzi}Marko Tomi}evi}Marta TiborRenata Kubik

Vaterpolo Mu{ka vaterpolo reprezentacija osvojena Svetska liga 13

UKUPNO SPORTISTA 97

`emo da opi{emo kako se ose}amo. Idemodalje. Radujemo se, ali moramo puno da ra-dimo i poka`emo na Olimpijskim igrama ko-liko vredimo - izjavile su nove ~lanice Olim-pijskog tima Srbije.

Na kvalifikacionoj regati u Poljskoj najve}iuspeh ostvarili su Du{ko Stanojevi} i DejanPaji}. Osvojili su bronzanu medalju u A fina-lu discipline K-2 500m u vremenu 1:36:163.Na`alost, nisu ostvarili plasman u London, ta-ko da im je bronza velika uteha.

- Ovo je ogroman motiv i podstrek za dalje.Psihi~ki smo bili poljuljani posle neuspeha odpre tri dana u kvalifikacijama za Olimpijskeigre. Sada se mnogo lak{e di{e. Verujem da}emo biti jo{ bolji - impresije su Du{ka Stano-jevi}a.

Zlatni ^avi}Posle petog mesta na 50 leptir u prvom de-

lu evropskog {ampionata u Debrecinu mno-gi su posumnjali da Milorad ^avi} vi{e nemasnage za velika ostvarenja. Demant je stigaosamo nekoliko dana kasnije. Sjajno je plivaona 100 leptir i u velikom stilu, najboljim sve-tskim rezultatom ove godine 51:45 stigao dozlata. To je i rekord evropskih prvenstava.

- Sve je bilo kako sam `eleo. Na 50 m nisambio u ritmu. Sada se sve poklopilo. Odli~an re-zultat. Verujem da do Londona mogu daidem ispod 51,00 a to bi bilo dovoljno za me-dalju - rekao je ^avi}.

U istoj disciplini Len|er je bio ~etvrti sa52:54, samo 14 stotinki sporiji od vremena ko-je je bilo dovoljno za bronzanu medalju. Ve-limir Stjepanovi} peti na 200 leptir 1:57:06,Na|a Higl je bila {esta na 200 prsno sa2:28:20, {tafeta 4x200 slobodno sedma sa7:20:20 a Miroslava Najdanovski osma na 100slobodno sa 56:31.

Strelci ba{ u formiZa strelce je beri}etno bilo na Svetskom ku-

pu u Minhenu i Milanu. Iz Milana su u Srbijudoneli dve, a iz Minhena ~ak ~etiri medalje.Najsjajnije odli~je u Minhenu pripalo je Zora-ni Arunovi}. U ga|anju vazdu{nim pi{toljembila je bez premca. Ubedljivo je trijumfovalasa 490,7 krugova. Bobana Veli~kovi} je bilapeta, a Jasna [ekari} 32.

- Sre}na sam zbog medalje. Pripreme za Lo-ndon se odvijaju po planu. Minhen je poka-zao da smo na dobrom putu - kazala je Aru-novi}eva.

Preostale tri medalje bile su srebrne. Nema-nja Mirosavljev je to ostvario u ga|anju ma-lokalibarskom pu{kom trostav 3x40 metakasa 1278,6 krugova. U ga|anju malokalibar-skim pi{toljem to je po{lo za rukom DamiruMikecu sa 658,4 kruga, jednim manje od po-bednika Oh Jong Jina iz Koreje. U ga|anju va-zdu{nom pu{kom sa 503,5 krugova AndreaArsovi} je tako|e bila druga. To je njena dru-ga medalja sa Svetskih kupova u karijeri. Ova-kvim plasmanom se plasirala za finale SK uTajlandu.

Prethodno, na Svetskom kupu u Milanu,Damir Mikec u ga|anju MK pi{toljem osvojioje zlatnu medalju sa 667,9 (574) krugova, a Ja-sna [ekari} bronzu u ga|anju MK pi{toljem30 plus 30 metara. Ovo je ukupno 60. meda-lja za Jasnu [ekari} sa Svetskih kupova. �

DO LONDONA

Velimir Stjepanovi}

Plivanje

4

1

1

1

1

1

B Norma0:54,190:54,19

2:02,47

02:04,38

2:00,950:54,191:51,5903:54,13

0:26,150:56,4801:51,5903:54,1301:51,59

01:02,92

Kajak

Novak \okovi}Janko Tipsarevi}Viktor TroickiNenad Zimonji}

Tekvondo

Aleksandar Drenovak

Jelena Jankovi}Ana Ivanovi}

Milica Mandi}Aleksandar Karaka{evi}Marko Jevtovi}

Dmitrij GerasimenkMarko Jevtovi}

Dragana Gladovi}Damir Fejzi}

- 67 kgsinglsingl

- 57 kg- 68 kg

- 90 kg

- 66 kg

2. mesto na kvalif. turniru

2. mesto na kvalifikacionom turniru

1. mesto na kvalif. turniru

1. mesto na kvalif. turniruPlasman na rang-listi Evropa tura

kvalifikovanakvalifikovana

kvalifikovanakvalifikovana

kvalifikovan

14

drum 2 u~esni~ke kvote

- 75 kg Osmo mesto na SP

kvalifikovan

1

112

TenisNapomena: u~esni~ka simulacija prema pozicijama

na ATP/WTA rang-listi na dan 27.05.2012.

1

6 u~esni~kih kvota

k-1 1000m

k-4 500m

k-2 500m

1 u~esni~ka kvota

1

4 u~esni~ke kvote

2 u~esni~ke kvote

4 u~esni~ke kvote 4

4

M2- 2 u~esni~ke kvote

4

8 u~esni~kih kvota 8

Stoni tenis

Rukomet

D`udo

RvanjeOdbojka

Plasman na kvalifikacionom turniruPlasman na kvalifikacionom turniru

Mu{ka rukometna reprezentacija

Atletika

100 delfin 0:52,36

1

1

111

1

kugla

50 kmhodanje

3:59:00

1

20.50m

1

1

2:37:00

03:54,13Rezerva na listi potencijalnih u~esnika (FINA)Mu{ka {tafeta 4x200 slob.

maraton

Veslanje

Strelja{tvo

Milo{ Vasi}Radoje \eri}Miljan Vukovi}

Ostvaren

M4-

Goran JagarJovan Popovi}Nikola Stoji}

4 u~esni~ke kvote

pozicija na rang list IJF

plasman na kvalifikacionom turniru3. mesto na kvalifikacionom turniru@enska odbojka{ka reprezentacija

4

2

k-4 1000m

2

2

6

BoksBiciklizam

maj 2012. Olimpijska revija� 11

STATUS MISIJE OKS - OI LONDON 2012. na 31.5.2012.

12 �Olimpijska revija 2012. maj

lep odnos da bi i ona tebi pomogla. I zbog to-ga zaista volim loptu - rekao je Nejmar i done-kle otkrio u ~emu je tajna njegovih majstor-skih poteza. On veruje da }e do 2014. godine,kada }e njegova zemlja biti doma}in Svetskogprvenstva, uspeti da se nametne kao glavnauzdanica nacionalnog tima. Napada~ Santo-sa smatra da }e prvi korak biti osvajanje zlata

u Londonu.- Rekao sam predsedniku Fudbalskog save-

za Brazila Hoseu Mariji Marinu da }u mu do-neti zlatnu medalju sa Olimpijskih igara.

„Karioke“ }e biti u grupi sa Egiptom, Belo-rusijom i Novim Zelandom.

- Ne znam mnogo o rivalima, ali ih cenim.Ipak, siguran sam da }emo mi u svakom me-~u da vodimo glavnu re~ .

Njegove smele izjave nisu promakle pred-sedniku FIFA Sepu Blateru, koji je na svomTviter profilu poslao poruku za mladog Ju-`noamerikanca:

- Ima{ {ansu da napravi{ istorijski rezultat.Nejmar mu je odmah odgovorio:- Iskoristi}u je, predsedni~e.Iako ga ve} smatraju naslednikom legendar-

nog Pelea, a jedan od najboljih fudbalera sve-ta svih vremena tako|e ima samo re~i hvale zanjega, Nejmaru je ipak uzor jedan Argentinac.

- Ogromna je ~ast kada Pele ima tako lepere~i za vas. Ali, Mesi je najbolji fudbaler pla-nete! �

Fudbal i nije preterano zanimljiv naLetnjim olimpijskim igrama, osimako ne u~estvuju Srbija ili najve}iasovi svetskog fudbala poput Kri-stijana Ronalda i Lionela Mesija.Na turniru u Londonu sve o~i bi}e

uprte u Nejmara (20), zvezdu u usponu i za-{titni znak ju`noameri~kog fudbala u ovomtrenutku. Mladi Brazilac obe}ao je da }e „ka-riokama“ doneti zlatnu medalju, jedinu kojanedostaje najve}oj fudbalskoj sili na planeti.

Supertalentovani klinac neobi~ne frizure ineuhvatljivog driblinga ne krije ambiciju dapostane jedan od najboljih fudbalera svih vre-mena i veruje da }e uspeti u tome jer premalopti i igri gaji posebne emocije.

- Tata mi je uvek govorio da s loptom mo-rate da imate posebnu vrstu odnosa. Ona jekao ljubomorna `ena. Ako je ne tretira{ napravi na~in, ako joj ne pokloni{ ljubav, onda

}e da te povredi.Mora{ da ima{

prema njoj

�„Ferenc Pu{ka{“, nagraduFIFA, osvojio je 2011. godineza najlep{i gol na svetu. Golje postigao protiv Flamenga�Za najboljeg fudbalera Ju`ne Amerike progla{en je tako|e 2011. godine�Karijeru je po~eo u Santosu sa 11 godina

� Prvi put 2011. godine na{ao se u izboru za Zlatnu loptu, ali je bio 10.� Za najboljeg mladog igra~a „Pauliste“ izabran je 2009. godine� 2011. je svojio Bronzanu loptu na Svetskom klupskom prvenstvu � 20 miliona evra godi{nje Nejmar zara|uje samo od sponzorskih ugovora

�Brazil, najve}a fudbalska nacija na svetu, nikada nije osvojio turnir na OI. U London dolazi predvo|en jednim supertalentovanim momkom neobi~ne frizure, koji tvrdi da }e ovog puta „karioke“ osvojiti zlato

Lopta je kao ljubomorna `ena, ako jo

NejmFudbalska zvezda Igara

S A S T A V B R A Z I L A Z A O I

Bez RonaldinjaPoznato je da olimpijski tim sa~injavaju

igra~i starosti do 23 godine, a svaki selek-tor mo`e da pozove i trojicu stariji fudbale-ra. [ef stru~nog {taba Brazila Mano Mene-zes na {iri spisak za London me|u „seniori-ma“ nije uvrstio Ronaldinja kao {to se o~e-kivalo. Trenutno {estorica fudbalera konku-ri{u za tri mesta: David Luiz, Tijago Silva,D`eferson, Danijel Alve{, Marselo i Hulk.

„

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

maj 2012. Olimpijska revija� 13

e u 10.

ineu na u

�Debitovao je u seniorskoj reprezentaciji 10. avgusta 2010.protiv SAD i postigao gol�Avgusta 2011. postao je otac de~aka Davija Luke, ~ija je majkau tom trenutku imala 18 godina

o joj ne pokloni{ ljubav, onda }e da te povredi

mar�Na{ao se na omotu igrice „Pro evolu{n soker 2012.“�Nejmar }e navodno karijeru2014. nastaviti u Barseloni. Santosu }e pripasti obe{te}enje od 58 miliona evra

„

14 �Olimpijska revija 2012. maj

Veliko finale EkOlimpijskih igaraodr`ano je na Trgu slobode u No-vom Sadu. To je bilo 17. izdanjeove akcije OK Srbije. Doma}ini subili |aci Osnovne {kole „\or|eNato{evi}“, a gosti Ivan Stevi} (bi-

ciklizam), Aleksandar Karaka{evi} (stoni tenis),Aleksandar Maksimovi} (rvanje), Ivana [pano-vi} (atletika), Mihail Duda{ (atletika), Marko To-mi}evi}, Antonija Na|, Marta Tibor i RenataMajor Kubik (kajak).

Oni su preneli svoja iskustva sa takmi~enji-ma i odgovarali na pitanja {kolaraca ukazuju}iim na zna~aj bavljenja sportom. Kroz igru i dru-`enje {kolarci su nau~ili koje su osnovne olim-pijske vrednosti, za{to je va`no i dobro bavitise sportom.

Olimpijci Srbije, predvo|eni potpredsedni-kom Olimpijskog komiteta @arkom Paspaljem,stigli su na Trg slobode britanskim dabldeke-

rom, gde ih je do~eko Marinos Vatis, predsed-nik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke, saostalim saradnicima.

@arko Paspalj je istakao da je OKS pokrenuoovaj projekat u cilju {irenja olimpijskih vred-nosti i duha olimpizma.

- Posebno mi je drago {to je u protekle tri go-dine vi{e od 20.000 dece iz vi{e od 40 mesta uSrbiji imalo priliku da se dru`i sa na{im olimpi-jcima i u~i o pravim, olimpijskim vrednostima.Na ovaj na~in dodatno smo oja~ali podr{ku oli-mpijcima Srbije, koji }e u Londonu obele`iti100 godina od prvog u~e{}a na{ih sportista naOlimpijskim igrama u Stokholmu i, nadamo se,osvojiti stotu olimpijsku medalju.

SVILAJNAC Kola{inac na staziU O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Svilajncu

odr`ane su 16. EkOlimpijske igre. Gost je bioAsmir Kola{inac, atleti~ar, ~lan Olimpijskogtima Srbije.

- Uvek se rado odazivam ovakvim akcijaOlimpijskog komiteta. Nadam se da }e poslerazgovora veliki broj dece po~eti da treniraatletiku - rekao je Kola{inac, a potom seobratio |acima:

- Verujte u sebe i u svoje snove, jer je to jedi-ni put do uspeha. Bavite se sportom i to }e vamomogu}iti da upoznate mnogo divnih ljudi iproputujete kroz mnogo zemalja. Va`no je dau svemu {to radite pru`ate svoj maksimum irezultati ne}e izostati.

Asmir Kola{inac je imao zadovoljstvo da obi-|e atletsku stazu koja je prva u Srbiji napravlje-

Cilj manifestacije

Fond sporta i olimpizma i Olimpijski ko-mitet Srbije nastoje da kroz svoje progra-me olimpijskog obrazovanja animiraju {tove}i broj dece {irom Srbije i skrenu pa`njukoliko je va`no baviti se sportom, razvijative{tine i znanja, negovati hrabrost, prijate-ljstvo i timski duh. Osnovna ideja je da oli-mpijske vrednosti kao {to su jedinstvo du-ha, tela i uma, fer-plej, radost igre, po{to-vanje i izuzetnost budu prepoznate kao uni-verzalne `ivotne vrednosti i da ih pre sve-ga deca i mladi usvoje kao jedini pravi put.

17EKOLIMPIJADA

JE ODR@ANO

Put EkOlimpijskih igara

Pre Novog Sada EkOlimpijske igre su bi-li gosti: Kikinde, Gornjeg Milanovca, Jago-dine, Negotina, Zemuna, Kru{evca, Bor~e,Aran|elovca, Pirota, Vin~e, Vo`dovca,Mladenovca, Vra~ara, Prijepolja, Sombo-ra i Svilajnca. U olimpijskom ciklusu 30.Olimpijade (2009-2012) programi olim-pijskog obrazovanja koje realizuju Fondsporta i olimpizma i Olimpijski komitet Sr-bije realizovani su uz podr{ku olimpijskesolidarnosti Me|unarodnog olimpijskogkomiteta, kao i Vojvo|anske banke, zva-ni~ne banke,i kompanije „Merkator S“,zlatnog sponzora Olimpijskog tima Srbije.

Veliko finale EkOlimpijade�Novi Sad i Osnovna {kola„\or|e Nato{evi}“ bili su doma}ini poslednje manifestacije tokom koje su sportisti promovisali olimpijske vrednosti i govorili|acima o svojim po~ecima i zna~aju bavljenja sportom

NOVI SAD

PRIJEPOLJE SOMBOR

maj 2012. Olimpijska revija� 15

Nagradna igra „Osvojte London“

ske kartice“ pru`a podr{ku olimpijcima Srbi-je, jer svakim pla}anjem ovom karticom ban-ka donira deo sredstava olimpijskom timu Sr-bije, bez dodatnih tro{kova po klijenta.

- Vojvo|anska banka je zvani~na banka Oli-mpijskog komiteta Srbije i na{eg olimpijskogtima. Rezultat saradnje je i ekskluzivno pra-vo Vojvo|anske banke da zajedno sa Olimpi-jskim komitetom Srbije ponudi tr`i{tu „vizaolimpijsku karticu“ sa namerom da se na{imsportistima obezbede najbolji uslovi i stabi-lan oslonac na putu do olimpijskih medalja.Neguju}i olimpijske vrednosti i tradiciju, ula-`emo u budu}nost mladih ljudi i stvaramoolimpijsku porodicu Srbije koja na najboljina~in promovi{e vrednosti na{e zemlje - izja-vio je Vojislav Lazarevi}, ~lan Izvr{nog odbo-ra Vojvo|anske banke. �

AKTIVNOSTI OKS

P R O M O C I J A „ V I Z A O L I M P I J S K E K A R T I C E “ U V O J V O \ A N S K O J B A N C I

U filijali Vojvo|anske banke, zvani~ne ban-ke olimpijskog tima Srbije, promovisana je„viza olimpijska kartica“. Olimpijci Srbije suprisutnim klijentima i okupljenim novinari-ma objasnili pravila nagradne igre „OsvojteLondon“, kao i sve prednosti kori{}enja „vi-za olimpijske kartice“.

Klijent Vojvo|anske banke koji osvoji glav-nu nagradu u nagradnoj igri ima}e priliku daotputuje u London na najve}u smotru svet-skog sporta i podr`i olimpijski tim Srbije naputu ka 100. medalji. Do samog po~etka Oli-mpijskih igara, svaki korisnik „viza olimpij-

na u okviru osnovne {kole. Direktoru {koleuru~io tablu sa natpisom „Olimpizovano“, kaouspomenu na posetu olimpijskog karavana.

SOMBOR Antonija spremna za IgreKajaka{ica Antonija Na| bila je gost na 15.

EkOlimpijadi u Somboru u Osnovnoj {koli „Do-sitej Obradovi}“. Nau~ili su |aci kako se osnov-ni pojmovi iz oblasti olimpizma ka`u na engle-skom, a imali su i priliku da od Antonije nau~eo sportu kojim se ona bavi.

- Svima od srca preporu~ujem da se bavesportom i da daju prednost sportu u odnosu naizlaske i ekskurzije. Ja sam to uradila i stiglasam do Olimpijskih igara - poru~ila je AntonijaNad i dodala:

- Nadam se da }u na Igrama u Londonu ima-ti priliku da upoznam mnogo velikana iz svetasporta. Meni je omiljeni sportista Majkl Felps inadam se da }u ga sresti u Olimpijskom selu.Poslednji put kada sam brojala svoje medalje,stigla sam do cifre 280, a treniram naporno, pase nadam da }e se posle Londona ta brojka uve-}ati. Verujem u medalju, ina~e ne bih imalamotiv da treniram,

Kompanija „Prokter end Gembl“, sponzorOlimpijskog komiteta Srbije, poklonila je ovomprilikom Osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}“bicikle i lopte, a Vojvo|anska banka, koja je ve}tre}u godinu partner Olimpijskog komiteta Sr-bije na programima olimpijskog obrazovanja,nagradila je decu prikladnim poklonima.

PRIJEPOLJE Gde je Vlade stao na parketU Osnovnoj {koli „Vladimir Peri} Valter“

u Prijepolju odr`ane su 14. EkOlimpijskeigre. O vrednostima olimpizma, iskustvimasa takmi~enja, o~ekivanjima od Londona |a-cima su govorili predsednik OKS Vlade Divaci i ~lanica Olimpijskog tima Srbije maraton-ka Olivera Jevti}.

- Ovakvi trenuci me uvek podsete na mojeprve sportske korake, koje sam na~inila upra-vo na {kolskoj olimpijadi u U`icu. Bavila samse raznim sportovima, a najdu`e sam ostala uatletici i odbojci. Dvoumila sam se izme|u tadva sporta i dvojice sjajnih stru~njaka, SlavkaKuzmanovi}a i Darka Zako~a. Izabrala samatletiku i opet bih to u~inila, jer sam sa {kolskeolimpijade stigla do drevnih Olimpijskih igara.Zahvalna sam gospodinu Vladi Divcu za sve {toje u~inio za sport i sportiste, a to {to je danas sanama dokazuje da nikada nije zaboravio svojekorene - rekla je Olivera Jevti}.

Vlade Divac je pozdravio decu u {koli koju jei sam poha|ao i pokazao im ko{ na kojem je onpostigao svoje prve ko{eve.

- Uvek mi je zadovoljstvo da do|em u svojgrad i posebno u svoju {kolu. Ja sam primer dane morate da budete iz velikog grada da bisteuspeli u `ivotu. Voleo bih da {to vi{e vas krenemojim stopama. Va`no je da se dru`ite, bude-te dobri daci i bavite se sportom koji volite. Bu-dete li uporni kao Olivera, na dobrom ste putuda sutra i vi postanete olimpijci.

Direktor filijale Vojvo|anske banke u Prije-polju Me{a Alomerovi} pozdravio je decu idrage goste. Kompanija „Prokter end Gem-bl“ poklonila je Osnovnoj {koli „Vladimir Pe-ri} Valter“ pet bicikala i 10 fudbalskih lopti,a Vojvo|anska banka je nagradila decu pri-kladnim poklonima. �

16 �Olimpijska revija 2012. maj

K A K O D O S P O R T S K O G K A M P A

Kupi{ „P&G“ proizvod, po{alje{ SMS

Svaka majka mo`e da u~estvuje u kam-panji „Hvala, mama“ i omogu}i svom dete-tu da postane potencijalni u~esnik jedin-stvenog sportskog kampa u Ku~evu koji or-ganizuju „Prokter&Gembl“ i OKS. U perio-du od 1. maja do 30. juna kupovinom bilokog P&G proizvoda u Srbiji kupci sti~u mo-gu}nost da postanu u~esnici kampa. Potre-bno je samo da po{alju SMS na broj 4575,napi{u „Olimpijske igre“, unesu broj fiskal-nog ra~una, ukucaju kosu crtu i datum. Au-tomatski ulaze u konkurs za sre}nog dobi-tnika koji se izvla~i metodom slu~ajnog uzo-rka. Svake nedelje bi}e izvu~eno deset do-bitnika, sve do ukupne cifre od 100 sre}nihdobitnika. U konkursu mogu u~estvovatisve punoletne osobe koje }e mogu}nostu~e{}a u kampu preneti na svoje osnovce.

AKTIVNOSTI OKS

Upro{lom broju smo predstavilikampanju „Hvala, mama“, kojuje pokrenula kompanija „Prok-ter&Gembl“ u saradnji sa Olim-pijskim komitetom Srbije. Ciljkampanje su promovisanje va-

spitavanja mladih ljudi i dece kroz sport i ulo-ga majki u razvoju svakog sportiste. Iza svakogfantasti~nog sportiste stoji jo{ fantasti~nija ma-ma.

Kampanji su se priklju~ile majke na{ih po-znatih sportista i olimpijaca - Gospava Filipo-vi}, majka vaterpoliste Filipa Filipovi}a, Vesna[panovi}, majka atleti~arke Ivane [panovi}, iJulijana Vu~o, majka vesla~a Jovana Popovi}a.

- Kampanja „Hvala, mama“ jedna je od ret-kih akcija danas kojom se svesrdno ukazuje po-{tovanje i usre}uje svaka ponosna majka jed-nog olimpijca. Pored ovog priznanja i ose}ajaispunjenja kada ba{ va{e dete biva priznato nasvetskom nivou, ipak najsre}niji trenuci su onikada prosto u`ivate u dru`enju sa svojim dete-tom - rekla je majka Gospava Filipovi}.

Ni majka na{e proslavljene atleti~arke Ivane[panovi}, Vesna [panovi}, nije krila zadovolj-stvo {to je postala jedna od ambasadorki kam-panje „Hvala, mama“:

- Svi znaju kako je lepo ~uti dobre rezultate islaviti, ali malo ko zna {ta se sve krije iza toga,kako je samom sportisti i njegovoj porodici. Ka-da pomislim na Ivanine rezultate, prvo se se-tim pobeda jer smo navikli na njene uspehe,me|utim puno odricanja, povreda i suza biloje izme|u tih pobeda. Napokon }e jedna kam-panja da uka`e na to i da pru`i podr{ku mama-ma koje najpo`rtvovanije bodre svoje decu - re-kla je Vesna [panovi}.

Sa tim koliko je va`no da majke bodre svojudecu slo`ila se i Julijana Vu~o.

- Prihvatila sam u~e{}e pre svega jer sam po-nosna sto su me predlo`ili da budem me|u za-slu`nim majkama. Iskreno, jo{ ne verujem dami se to de{ava, ispunjena sam neverovatnopozitivnim ose}anjima jer se moj sin slo`io satim. Smatra da mi je mesto medu odabranimmajkama - istakla je Julijana Vu~o. �

VESNA I IVANA[PANOVI]

FILIP IGOSPAVAFILIPOVI]

JOVAN POPOVI]I JULIJANA VU^O

�Kampanji „Hvala, mama“ priklju~ile su se Gospava Filipovi}, majka vaterpoliste Filipa Filipovi}a, zatim Vesna [panovi}, majka atleti~arke Ivane [panovi}, i Julijana Vu~o, majka vesla~a Jovana Popovi}a

Ponosne mame velikih asova

maj 2012. Olimpijska revija� 17

izdanje.Susretu medija i sportista koji }e na Olim-

pijskim igrama u Londonu predstavljati na-{u zemlju prisustvovali su pliva~ Ivan Len-|er, rva~ Aleksandar Maksimovi}, stonoteni-seri Aleksandar Karaka{evi} i Marko Jevto-vi}, tekvandoka Milica Mandi}, kajaka{i Ale-ksandar Aleksi}, Dejan Terzi}, Milenko Zori}i reprezentativka Srbije u strelja{tvu AndreaArsovi}. Nije se razgovaralo samo o Igrama iLondonu. Razgovaralo se o pripremama,

iskustvima, ali i nekim drugim `ivotnim te-mama. Susret je iskori{}en da se novinariupoznaju sa sportistima i na drugi na~in.

[ef misije Srbije za London prof dr. Brani-slav Jevti} iskoristio je priliku da novinareupozna o toku priprema za Olimpijske igre io preostalim kvalifikacionim takmi~enjima.U ime kompanije „Telenor“ olimpijcima Sr-bije i predstavnicima medijskih ku}a dobro-do{licu je po`eleo Marek Slacik, izvr{ni dire-ktor marketinga i prodaje. �

K O R I S N A R A Z M E N A I N F O R M A C I J A

Dru`enje sa olimpijcima - koje Olimpijskikomitet Srbije realizuje u saradnji sa kompa-nijom „Telenor“, generalnim sponzorom Oli-mpijskog tima Srbije - imalo je svoje drugo

Drugi susret olimpijaca i medija

OLIMPIJSKO DRU@ENJESportisti Srbije ipredstavnik „Telenora“

AKTIVNOSTI OKS

transparentom „Go Zorana“ („Napred, Zo-rana“).

„Globalno navijanje“ predstavlja najzna-~ajniji detalj integrisane marketin{ke „Vizi-ne“ kampanje „Go world“, u kojoj se pru`apodr{ka sportistima koje sponzori{e ova ko-mpanija, a kojih ima preko 60.

Navija~i {irom sveta podr{ku olimpijcimamogu pru`iti i na Fejsbuk stranici akcije. �

18 �Olimpijska revija maj 2012.

N A T A [ A J A N K O V I ] N O S I L A B A K L J U

Nata{a Jankovi}, direktorka Fondasporta i olimpizma Olimpijskog muze-ja u Beogradu, bila je jedan od nosila-ca olimpijske baklje u Gr~koj. Olimpi-jski plamen, simbol mira, jedinstva iprijateljstva, zapaljen je 10. maja sun-~evim zracima u Herinom hramu nadrevnom stadionu u Olimpiji, gde suodr`ane Prve olimpijske igre.

^ast da proteklog vikenda u Solunubude jedan od nosilaca olimpijske ba-klje na njenom putu od Olimpije doLondona imala je i Nata{a Jankovi}, di-rektorka Fonda sporta i olimpizma -Olimpijskog muzeja u Beogradu.

Posle osmodnevnog putovanja poGr~koj, plamen }e 17. maja sti}i u Ati-nu, gde }e biti predat gradu doma}inu30. letnjih olimpijskih igara Londonu,a na svom putu baklja }e za 70 danapre}i oko 12.000 km kroz gradove Ve-like Britanije i Irske. Paljenjem olim-pijskog plamena na Olimpijskom sta-dionu u Londonu 27. jula bi}e ozna~enpo~etak 30. jubilarnih Olimpijskih iga-ra.

Nose}i olimpijski plamen Nata{a jeprotr~ala ispred Olimpijskog muzeja uSolunu. Direktorka Fonda sporta i oli-mpizma dobila je na poklon baklju ko-ju je nosila u Solunu, pa }e u budu}-nosti baklja Olimpijskih igara u Lon-donu biti deo postavke Olimpijskogmuzeja u Beogradu.

- Veoma sam sre}na {to je ba{ menipripala ta ~ast da budem nosilac ovogsimbola jedinstva i prijateljstva. Pose-bno mi zna~i to {to sam plamen nosilau postojbini olimpizma i Olimpijskihigara - rekla je Jankovi}eva.

T R O F E J N I P L I V A ^ P O D R @ A O N A [ U S T R E L K I N J U

Felps: Napred, Zorana

Londonu. Naravno, iskoristio je priliku daposeti Olimpijski komitet Srbije i bude gostna konferenciji za medije. Ovom skupu suprisustvovali Met Smit, izvr{ni direktorMe|unarodne vesla~ke federacije, Alek-sandar [o{tar, predsednik Sportskog save-za Srbije, Dragan Atanasov, pomo}nik mi-nistra za omladinu i sport u Vladi RS ipredstavnici OKS: predsednik Vlade Divaci generalni sekretar \or|e Vi{acki.

- Zahvalni smo organizatorima, koji suobezbedili odli~ne uslove na{im sportisti-ma ovde na Adi Ciganliji. Preostalo je ma-nje od tri meseca do OI i ovo takmi~enje }epokazati vesla~ima na kom se nivou trenu-tno nalaze. Kao predsednik Koordinacio-nog komiteta MOK za Olimpijske igre u Lo-ndonu, drago mi je da vas obavestim dapripreme teku po planu i da }e sve biti za-vr{eno na vreme. Poslednjih sedam godi-na radimo na organizaciji Olimpijskih iga-ra u Londonu i nadamo se da }emo ispuni-ti o~ekivanja - rekao je Denis Osvald.

U srda~nom razgovoru sa doma}inimavisoki predstavnik MOK upoznao se sa pri-premama Srbije za u~e{}e na Igrama u Lo-ndonu. Izrazio je zadovoljstvo boravkomu na{em glavnom gradu. Na kraju je upu-tio doma}inima najlep{e `elje za kvalitet-nim predstavljanjem u Londonu. �

G O S T I Z M O K - a N A S V E T S K O M K U P U U V E S L A N J U

Zadovoljstvo Denisa Osvalda

Trofejni ameri~ki pliva~ Majkl Felps,osvaja~ 16 olimpijskih medalja, uklju~io seu globalnu kampanju navijanja i podr`aosvoje kolege olimpijce, ~lanove tima ~ije pri-preme poma`e kompanija „Viza“.

Me|u ~lanovima „Viza tima“ je i svetska{ampionka u ga|anju vazdu{nim pi{toljemZorana Arunovi}, a Felps se u cilju podr{kena{oj reprezentativki fotografisao sa velikim

Po~etkom maja Beograd je bio doma}inSvetskog kupa u veslanju. Gost Beogradaje bio Denis Osvald, predsednik Me|una-rodne vesla~ke federacije (FISA), ~lan Izvr-{nog borda Me|unarodnog olimpijskog ko-miteta (MOK) i predsedavaju}i Koordina-cionog komiteta MOK za Olimpijske igre u

maj 2012. Olimpijska revija� 19

20 �Olimpijska revija maj 2012.

Generalni direktor kompanije„Frikom“ Gojko \o{i} za Olim-pijsku reviju govori o popular-nim akcijama svoje firme kao {tosu sladoled „sre}ko“, zvani~nisladoled na{eg olimpijskog tima,

nagradnim igrama u kojima u~esnici mogu daosvoje put u London, kao i albumu sa sli~ica-ma posve}enom olimpizmu u Srbiji.

\o{i} najavljuje mogu}nost nastavka sara-dnje sa Olimpijskim komitetom Srbije i posleOI u Londonu.

��Kako ste do{li na ideju da sladoled „sre-}ko“ postane zvani~an sladoled olimpijskogtima Srbije?

- Budu}i da su ove godine najva`niji svetskidoga|aj svakako Olimpijske igre u Londonuna kojima }e nas predstavljati na{i dragi olim-pijci, euforija oko Igara i briga o zadovoljstvuna{ih najmla|ih potro{a~a su nam bili ideja zanastanak „sre}ka“, zvani~nog sladoleda olim-pijskog tima Srbije.

��Da li imate saznanja da su ne{to sli~no ra-dile va{e kolege iz drugih zemalja i kakav jeefekat bio?

- „Ledo“, na{a sestra kompanija, kao ~lani-ca „Agrokor“ koncerna ove godine primenilaje sli~an koncept podr`avaju}i Evropsko prve-nstvo u fudbalu. U 2010. kompanija „Frikom“je podr`ala Svetsko prvenstvo u fud-

SPONZORSKI PUL

Gojko \o{i}

Intervju Generalni direktor kompanije

„Frikom“

�Ljudi su zavoleli na{ sladoled, o ~emu svedo~e i dobri rezultati prodaje a on je istovremeno i zvani~ni sladoled olimpijskog tima Srbije. �Pokrenuli smo i igricu „Frikom olimpijada“, izdali album sa sli~icama„100 godina u~e{}a na Olimpijskim igrama“

Sa“sre}kom“

do Londona

maj 2012. Olimpijska revija� 21

„FRIKOM“

balu sladoledom „goool“ i ostvarila dobre pro-dajne rezultate, nadamo se da }e sli~ni rezul-tati biti i u Hrvatskoj sa njihovim novim slado-ledom.

��Koje su to „sre}kove“ karakteristike ko-je bi trebalo da privuku kupce?

- „Sre}ko“ je sladoled sa ukusom biskvita i~okolade, zanimljivog oblika - grb olimpijskogtima Srbije. U omotnom papiru sladoleda na-

laze se zanimljive sli~ice na{ih olim-pijaca i lentikulari, odnosno 3D

sli~ice na kojima se mogu vide-ti aktuelni sportski doga|aji.

�� Da li su kupci zavoleli„sre}ka“?

- Gra|ani Srbije vole slado-led „sre}ko“, a o tome svedo-~e i rezultati prodaje ovog sla-doleda.��Igrica „Frikom olimpijada“

pru`a priliku da igra~i osvoje putna Olimpijske igre. Kako funkcioni{e nagrad-na igra?

- Internet igrica „Frikom olimpijada“ sasto-ji se od 12 igrica (10 sportova i dva kviza). Naj-bolje igra~e na dnevnom nivou, kao i na nivouigrica nagra|ujemo vrednim poklonima. Trinajbolja igra~a u igrici „Ko{arka“ osvajaju putna Olimpijske igre za sebe i prijatelja.

��Sjajna ideja je i album sa sli~icama „100godina u~e{}a na Olimpijskim igrama“.

- U saradnji sa OKS nastala je i ideja za al-bum „100 godina u~e{}a na Olimpijskim igra-ma“. Ovaj album }e imati simboli~nu vrednostza sve kolekcionare albuma, sakuplja~e sli~i-ca i ljubitelje sporta i Olimpijskih igara.

�� Da li mo`da razmi{ljateda posle Igara u Londonu na-stavite saradnju sa OKS? Ka-kva je va{a ocena o dosada-{njoj saradnji?

- Zadovoljni smo dosada-{njom saradnjom, ukoliko bu-de bilo prilike za nastavak sa-radnje, rado }emo se odazva-ti.

��Od kojih sportista Srbi-je „sre}ko“ najvi{e o~eku-je na Igrama?- Sve na{e sportiste „sre}-

ko“ }e ponosno bodriti na Olimpijskim igramau Londonu. ��

V E L I K I S P O N Z O R I

Ko{arka, golf, fudbal...

NAGRADETri najboljaigra~a u igrici„Ko{arka“osvajaju putna Olimpijskeigre za sebe i prijatelja

��Kakva je veza „Frikoma“ i sporta?- Kompanija „Frikom“ iz godine u godinu

podr`ava i organizuje razne sportske doga-|aje i de{avanja. Bili smo veliki sponzori Evro-pskog prvenstva u ko{arci 2009. godine,2009. smo podr`ali Univerzijadu, u 2010.sladoled „goool“ je bio zvani~ni sladoled Fu-dbalskog saveza Srbije i te godine smo orga-nizovali fudbalske turnire za decu „3 na 3goool“. Od 2011. „Frikom“ organizuje golf tu-rnir na Adi Ciganliji. U ovoj godini {irom Srbi-je organizujemo i „Frikom olimpijadu“, tak-mi~enje u razli~itim olimpijskim disciplinama.

22 �Olimpijska revija maj 2012.

OLIMPIJSKA ^ITANKA

Dvadeset druge Olimpijske igreodr`ane su 1980. godine u Mo-skvi, ali se deo takmi~enja odvi-jao i u drugim gradovima tada-{njeg SSSR-a. Tako se jedrenjeodr`avalo u Talinu, a fudbalski

me~evi, pored Moskve, u Lenjingradu, Kijevui Minsku. Bile su to prve Olimpijske igre odr`a-ne u jednoj komunisti~koj zemlji, a ujedno i pr-ve u isto~noj Evropi.

Igre su odr`ane od 19. jula do 3. avgusta uzu~e{}e 5.217 sportista, i to 4.093 mu{karca i1.124 `ene iz 81 zemlje. OI u Moskvi otvorio jepredsednik SSSR-a Leonid Bre`njev, takmi~i-lo se u 21 sportu i 203 discipline. Maskota ovihIgara bio je medvedi} Mi{a. Pred sam po~etakIgara, 16. jula, u palati Doma sindikata u Mo-skvi za novog predsednika MOK izabran je di-plomata Huan Antonio Samaran, tada{nji am-basador [panije u Moskvi. Njegov prethodnik,lord Majkl Kilanin, odlu~io je nakon osam go-dina na funkciji da se povu~e, nezadovoljanstanjem u olimpijskom pokretu.

Ove Igre obele`io je, izme|u ostalog, bojkotvelikog broja zemalja, zbog ~ega je na njimau~estvovao do tada najmanji broj dr`ava od

alijanse na koje je Karter ra~unao, tako da su uglavni grad Rusije do{li Britanci, Francuzi, Ita-lijani, [ve|ani...Tada{nji predsednik Italije San-dro Pertini bio je izri~it u `elji da sportisti iz tezemlje idu na takmi~enje u Moskvu, a u glav-nom gradu Rusije u~estvovale su i Francuska iVelika Britanija, ~iji nacionalni komitet nije pri-hvatio predlog premijerke Margaret Ta~er, ko-ja je, o~ekivano, dala podr{ku Karterovoj inici-jativi. Njihove medalje propra}ene su olimpij-

skom himnom i dizanjem olimpijskezastave.

Ove Igre ostale su upam-}ene i po izuzetno burnimreakcijama publike na tri-binama, sudijskim nepra-vdama, kao i toliko ja-kom obezbe|enju da po-bednici u atletici nisusmeli da tr~e po~asnikrug na stadionu. Na ce-remoniji zatvaranja poja-

vila se zastava grada LosAn|elesa umesto zastave Sje-

dinjenih Dr`ava kako bi simbolisala narednogorganizatora OI. Najbrojnija je bila ekipa doma-}ina sa 560 u~esnika u svim disciplinama.

Gimnasti~ar SSSR-a Aleksandar Ditjatin je,nesumnjivo, bio junak Igara osvojiv{i meda-lju u svakoj od osam disciplina, od kojih su tribile zlatne. U istoriju olimpizma upisao se kao

jedini sportista koji je osvojio osam meda-lja na istim Igrama.

Finalna trka atleti~ara na 100 meta-ra ostala je upam}ena po foto-fini{ukoji je odlu~io o pobedniku izme|uBritanca Alana Velsa i Kubanca SilvijaLeonarda, i to u korist Velsa. Britanskitrka~i Stiv Ovet i Sebastijan Kou su seborili i na 800 i na 1.500 metara, gde jeOvet pobedio na 800 metara, odno-sno u trci koja je bila Kouova specijal-

nost, a Kou na du`oj deonici,koja je bila Ovetova specijal-

1956. Budu}i da se 1980. izme|u dr`ava kojesu ~inile Var{avski pakt i NATO vodio Hladnirat, u~estvovanje na ovim Olimpijskim igramaprvo su otkazale SAD i to je bio prvi i jedini putdo tada da ameri~ki sportisti nisu u~estvovalina Igrama. Neposredan povod otkaza bila je so-vjetska invazija na Avganistan. Sovjetsko ruko-vodstvo je odgovorilo istom merom i odbilou~estvovanje na Olimpijskim igrama u LosAn|elesu ~etiri godine kasnije, a tu suodluku sledile i mnoge zemlje ~lanice Va-r{avskog pakta, odnosno bliske SSSR-u.

Kao posledica poziva tada{njegpredsednika SAD D`imija Kar-tera da, u znak protestazbog intervencije, oli-mpijci bojkotuju tra-dicionalnu manife-staciju, pridru`ujuim se mnoge ze-mlje, kao {to suNema~ka, Japan,Kanada, njihukupno 58, aline i sve zemljez a p a d n e

�Olimpijske igre 1980. bojkotovali su Amerikanci i nekinjihovi saveznici, ali ne svi. U SSSR nisu do{li Nema~ka,Japan, Kanada, ali jeste Velika Britanija, uprkos sugestiji Margaret Ta~er da to ne ~ini, kao i Italija

Hladni rat u Moskvi

GR^Poljak VladislavKozakijevi~ poka-zao je publici la-kat, a vlada Polj-ske saop{tila je dase radi o „nekon-trolisanom mi{i}-nom gr~u“

Za novog predsednika MOK izabranje diplomata Huan Antonio Samaran

JUNAKIGARAAleksandarDitjatinosvojio jemedalju usvakoj odosamdisciplina u kojima jenastupao

NOVA ZVEZDAJE RO\ENASebastijan Koutrijumfovao na1.500 metara,ispred favoritaStiva Oveta

LEGENDATeofiloStivenson

[AMPIONKAAustralijska pliva~ica Lisa Kari,trostruka olimpijska{ampionka

J U G O S L A V I J A U M O S K V I S A 1 6 4 T A K M I ^ A R A

U trci {tafeta 4x400 metara dominirale su so-vjetske atleti~arke Tatjana Proro~enko, Tatja-na Go{~ik, Nina Zjuskova i Irina Nazarova, spre-~iv{i {tafetu DR Nema~ke da tre}i put uzastop-no trijumfuje na Igrama. Iako je u poslednjoj iz-meni Marita Koh, svetska rekorderka i olimpi-jska {ampionka na 400 m, tr~ala br`e nego ijed-na rivalka, imala je preveliki zaostatak i nijeuspela da dostigne Nazarovu.

Sjajna Nade`da Vladimirovna Tka~enko, ia-ko je imala ve} 32 godine, ostvarila je u peto-boju novi svetski rekord. Na ovim Igrama po-novo je zablistala Na|a Komane~i, ali su joj su-dije dodelile 8,85 poena za ve`bu na gredi, {tojoj je donelo podelu drugog mesta sa mladomMaksi Gnauk iz DRN. Zlatna medalja je pripalasovjetskoj takmi~arki, devetnaestogodi{njoj Je-leni Davidovoj. Ovakvu odluku sudija rumun-ska delegacija je ocenila kao zaveru protiv Na-|e i njihove ekipe. Plivali{tem u Moskvi domi-nirali su Vladimir Saljnikov iz SSSR-a sa tri zlat-na odli~ja, prvi pliva~ u istoriji koji je u discipli-ni 1.500 metara slobodno plivao br`e od 15 mi-nuta i Britanac Dankan Gudhju sa zlatom na100 i 200 metara prsnim stilom.

Vladimir Parfijanovi~ iz SSSR-a osvojio je trizlata u kajaku na mirnim vodama, a njegov su-narodnik Valentin Mankin zabele`io je triju-mf u klasi „star“ u jedrenju i po{to je ranije ve}osvajao zlatne medalje na Olimpijskim igramau klasama „fin“ i „tempest“ postao je prvi je-drili~ar u istoriji kojem je to po{lo za rukom.

Isto~na Nema~ka je dominirala u veslanju sa11 pobeda u 14 vesla~kih disciplina, kao i u `e-nskom plivanju sa osvojenih 26 medalja. �

XXII OLIMPIJSKE IGRE - MOSKVA 1980.

Pregled osvojenih medaljaDr`ava Zlato Srebro Bronza Ukupno1. SSSR 80 69 46 1952. DDR 47 37 42 1263. Bugarska 8 16 17 414. Kuba 8 7 5 205. Italija 8 3 4 156. Ma|arska 7 10 15 327. Rumunija 6 6 13 258. Francuska 6 5 3 149. V. Britanija 5 7 9 2110. Poljska 3 14 15 3211. [vedska 3 3 6 1212. Finska 3 1 4 813. ^ehoslov. 2 3 9 1414. Jugoslavija 2 3 4 915. Australija 2 2 5 916. Danska 2 1 2 517. Brazil 2 0 2 418. Etiopija 2 0 2 419. [vajcarska 2 0 0 220. [panija 1 3 2 621. Austrija 1 2 1 422. Gr~ka 1 0 2 323. Belgija 1 0 0 124. Indija 1 0 0 125. Zimbabve 1 0 0 126. Sev. Koreja 0 3 2 527. Mongolija 0 2 2 428. Tanzanija 0 2 0 229. Meksiko 0 1 3 430. Holandija 0 1 2 331. Irska 0 1 1 232. Uganda 0 1 0 133. Venecuela 0 1 0 134. Jamajka 0 0 3 335. Gvajana 0 0 1 136. Liban 0 0 1 1

maj 2012. Olimpijska revija� 23

Tri zlata, tri srebra, ~etiri bronze za plave

nost. Ovet je od 1977. do finalne trke u Moskvizabele`io 45 uzastopnih pobeda na ovoj deo-nici, a da ga je Kou ipak savladao, dok je Ovetosvojio tek bronzu. Ipak, na 800 metara, deo-nici koja je bila Ovetova specijalnost, Kou uzi-ma zlato.

Takmi~enja na atletskoj stazi obele`ili su iMurus Jefter iz Etiopije, pobednik na 5.000 i10.000 metara, i Valdemar Cerpinski iz Isto~neNema~ke, koji je uspeo da se domogne drugoguzastopnog zlata u maratonu. Posebno je bilozanimljivo to {to je Murus prema zvani~nojbiografiji imao ve} 38 godina, a po drugoj, ko-ja je va`ila godinu ranije, imao je 42 godine.

Teofilo Stivenson sa Kube postao je prvi bo-

kser koji je u Moskvi ostvario uzastopnu tre-}u pobedu na OI u istoj kategoriji. U Moskvi jezabele`en i jedan ozbljniji incident. Naime,dok je Poljak Vladislav Kozakijevi~ skakao, do-ma}a publika je zvi`dala i galamila trude}i seda omete ovog sjajnog sportistu. Kada je pobe-dio, okrenuo se publici pokazav{i lakat, a foto-grafije ovog incidenta odmah su obi{le svet.Kozakijevi~ev gest je vi{e shva}en kao politi~-ki otpor SSSR-u nego sportsko radovanje, {toje dovelo do nekih nagove{taja da bi zbog togamogao ostati bez medalje. Na sre}u, ambasa-dor SSSR-a u Poljskoj je to demantovao, a zva-ni~ni odgovor poljske vlade bio je da je gest bio„nekontrolisani mi{i}ni gr~ izazvan naporom.“

Jugoslavija se u Moskvi predstavila sa reko-rdna 164 takmi~ara u 17 sportova (atletika, bi-ciklizam, boks, vaterpolo, veslanje, dizanje te-gova, jedrenje, kajak i kanu, ko{arka, odbojka,plivanje, rvanje, rukomet, streli~arstvo, stre-lja{tvo, fudbal i d`udo) i sa devet medalja, od-nosno dve zlatne, tri srebrne i ~etiri bronzane,pripalo joj je 14. mesto.

Sa zlatom iz Moskve vratili su se ko{arka{i ibokser Slobodan Ka~ar (polute{ka), srebra su

pripala vaterpolistima, vesla~ima u dubl-skuluMiloradu Stanulovu i Zoranu Pan~i}u i rukome-ta{icama. To je bila prva olimpijska medalja zana{ `enski rukomet i ujedno prvo olimpijskoodli~je u kolektivnim sportovima u `enskoj ko-nkurenciji. Bronzane medalje uspeli su da za Ju-goslaviju osvoje ko{arka{ice, d`udista RadomirKova~evi} (te{ka), rva~ [aban Seidi (slobodnimstilom) i vesla~i Zlatko Celent, Du{ko Mrdulja{i Josip Rei} u dvojcu sa kormilarom.

AtletikaBiciklizamBoksDizanje tegovaGimnastikaHokej na traviRvanjeJedrenjeD`udoKajak i kanu na mirnim vodamaKo{arkaKonji~ki sportMa~evanjeModerni petobojFudbalOdbojkaPlivanjeRukometSkokovi u voduStreli~arstvoStrelja{tvoVaterpoloVeslanje

SPORTOVI

PRAJA,KRE[O]OSI] IMOKAKo{arka{iosvojilizlato

74REKORDA

OBORENO JE U MOSKVI

39SVETSKIH OLIMPIJSKA