Oglasavanje- Moja Izvlacenja

Vizibilno na Radiju

Grčkom kovanicom od dve reči videti i podatno, određujući ono što je moguće ’’videti’’ sugestivnošću drugih posrednika ili predvideti uobraziljom (vizuelno je ono što se nudi viđenju i ono što se realno može videti u uslovima za normalno viđenje), Bogdanović objašnjava da je svako likovno delo i akustibilno, odnosno da nosi u sebi latentni zvučni oblik. Miroslav Jokić ’’Radiofonijski prostor’’ ukazuje na vizibilnost zvuka kao oblika zvučne stvarnosti i uobrazilje slušaoca. Čulna percepcija je jedinstvena, istovremena i celovita, sazdana od čulnih podataka: oko vidi- uvo čuje, uzajamno gradeći svest o pokretu predmeta i zvuka kao jedinstvene i istovremene posledice tog pokreta i na oko i na uvo.

Radio potvrđuje da je najbrže, najjeftinije, najotvorenije i najprilagodljivije sredstvo masovne komunikacije. Radio je praktično planetarni fenomen, koji pretvara svet u globalno selo. Kraj 20 veka označio oporavak radija.

Osobenost radija Katlip svodi na efektivnu rečenicu – to je pokretljiv medij po meri pokretljivih ljudi.Grinberg – Radio je prvi izvor vesti. On je tu kada se probudiš. On je tu kada odlaziš na počinak.

Opstanak lokalnih stanica zavisi od broja oglašivača. Raspolažu uglavnom nestručnim programskim kadrom, a program zasnivaju na šemi kao red muzike, red oglasa i tako 24h. 2006- PPA – Republička radiodifuzna agencija, u etru se zavodi red. Srbijom se oglašava dovoljan, kotrolisan broj radio stanica sa lokalnom, regionalnom, i nacionalnom pokrivenošću. Radio skupa delatnost. Slušanost nije samo statistički podatak već je ključni faktor opstanka radio stanice, a sa druge strane treba koristiti takve sadržaje koji će omogućiti da slušaoci ostanu na talasu radio-stanice i za vreme oglasnih blokova.

Od nekoliko ključnih elemenata usmerene poruke, radio-stanica može medijski, sredstvima izraza, da kontroliše samo jednu – promociju.Za ciljeve privlačenja publike treba koristiti spoljne, a za zadržavanje publike unutrašnje programske aktivnosti.Poslovne prezentacije licem u lice sa slušaocima, direktna pošta i telemarketing imaju sve veći značaj kao i promotivno sredstvo samih radio-stanica (privlačenje novih slušaoca)A programski kvaliteti imaju sve veći značaj postojećih slušalaca. Svi ovi napori su radi povećanja slušanosti, kako bi se unapredila prodaja oglasnog vremena, od čega zavisi i uspešnost ili opstanak svih radio- stanica.Za radio, ako oglasnog posrednika jedini bitni činilac je slušanost, tako da slušalac postaje značajniji faktor i od same programske usmerenosti. Istina slišaoca-njegova da je taj radio baš za njega će ga vezati za tu stanicu.

1

O POTREBI SAMOOGLAŠAVANJA

Program je jedini proizvod radio- stanice, a da bi bio privlačan mora ostvariti prepoznatljiv i jedinstven zvuk, koji se positže angažovanjem stručnih kadrova koji rade na njegovoj realizaciji, od rukovodstva, tehničkih saradnika, voditelja, novinara i stvaralaca. Svi oni doprinose ugledu stanice u spoljnim kontaktima: da privuče ugledne sagovornike, umetnike, estradne zvezde. Zna sve ko radio. Radio mora da zna više, ali pre svega mora da zna kako svoje znanje da plasira, i kako da ga proda.Karika zvana slišalac

Najnepouzdaniji činilac u radiodifuznom lancu je karika zvana slušalac. Radio gubi svrhu ako ta karika popusti. Radio iznad svega mora sam sebe da uspešno promoviše, i o svojoj uspešnosti da obavesti široki krug potencijalnih oglašivača, izražavajući svoju uspešnost brojem slušalaca i apsolutnom analitičkom kontrolom nad slušanošću.Slušanost je cilj bez koga radio gubi svrhu, a može da se ostvari, po Istmanu, Fergusonu i Klajnu, promocijom radio-stanice na više načina: pokreću ih 5 bitnih ciljeva:

1. privlačenje publike –dati potencijalno novim sluš razlog da prate program2. zadržavanje publike –dati postojećim sluš razlog da ne promene stanicu3. povraćaj publike – sluš koji moraju da isključe radio dati razlog kasnije da upal4. unapređenje prodaje-dati oglašivačima razlog za kupovinu oglasnog vremena5. interna promocija – pružiti zaposlenima uzbuđenje i motivaciju

Sticanje novih i zadržavanje stečenih slušalaca

U marketingu slušanost je stvarnost (Isman, Ferguson, Klajn)Ipak programski sadržaj je onaj faktor koji je bitan slušaocu. Radi privlačenja, zadržavanja i vraćanja publike, na određenu radio-stanicu koristi se osam promotivnih strategija zasnovanih na vrstama i sadržajima programa:

1. nagradne igre i pokloni2. kupovina oglasnog vremena u spoljnim medijima3. trgovaška eksploatacija4. publicitet i odnosi sa javnošću5. direktna pošta i telemarketing6. marketing događaja7. samopromocija8. uzajamna promocija na stanicama u zajedničkom vlasništvu

1. nagrdne igre i poklone treba osmisliti da budu zabavne, a pokloni atraktivni i za one pasivne slušaoce,a da pojačaju interes ostalih kategorija slušalaca. (rezultati popodne)

Pokloni- namenjeni stalnim tako i povremenim slušaocima-ko se prvi javi dobićeNajave-

2. spoljna glasila- odn prostor u spoljnim medijima, radio-stanica obično kupuje radi privlačenja slušalaca u cilju što bolje promocije marketinškog paketa na

2

svojoj frekfenciji. (oglasna poruka kao deo prenosa nekog značajnog sportskog, umetničkog ili drugog događaja- u časopisu letak, telefonskom imeniku, internetu, bilbordima, panoima, javnom prevozu

3. trgovačka eksploatacija podrazumeva distribuciju proizvoda određene stanice i zasniva se na mogućnostima raznih artikala koji bi se obeležili nazivom stanice ili logotipom-kalendari, olovke, majice, baloni.

4. publicitet i odnosi sa javnošću- tu se podrazumevaju dva uslova da se željeni sadržaji ili poruke objave u nekim drugim glasilima i da to bude besplatno. To besplatno znači porožimanje interesa nekog drugog glasila i radio stanice.

-prenosi, živi nastupi i oblilasci.-jedna od marketinških strategija radio-stanice koja se pokazala veoma uspešnom- obuhvata uspostavljanje neposrednih kontakata sa postojećim, a pre svega, sa potencijalnim slušaocima.5. ’’direktna pošta’’ –oblik neposredne komunikacije slušalaca sa radio-stanicom

(slušaoci oblikuju programski sadržaj, muzičke želje..)Humor6. samopromocija- najvažnija strategija zadržavanja slušalaca i pridobijanja novih,

kreativno raspolaganje i upotreba vlastitog programskog vremena.U Srbiji je po sistemu kako padne ili kako naiđe- veliki broj oglašivačaOglasi se emituju od 6-9 minuta u svakih četvrt sata

Vertikalna i horizontalna promocija

Jedna od bitnih mogućnosti samopromocije radio-stanice određuje se kao unakrsna promocija tj promocija koja se ukršta sa programskim sadržajima vertikalno-dnevnim Ili vodoravno- onim sadržajima koji slede u nekim drugim danima., a podrazumeva promociju raznih sopstvenih emisija u ukvirima vlastitog programa.Sadržaj, aktuelnost, atraktivnost emisije produžava vreme slušanja, da bi se u tome uspelo primenjuje se taktika promocije unapred (istman,ferguson,klajn), pomoću koje se pokušava da produži vreme slušanja ne samo jedne emisije već programa u celini.

Medij koji uspostavlja dijalog

Medij radija je intiman, oni koji čitaju deluju neuverljivo. Radio treba tretirati kao medij koji uspostavlja dijalog, gde se čovek pred mikrofonom i čovek kraj radio-aparata gledaju oči u oči. Čovek pred mikrofonom- to je glas kome se mora verovati.

Profil slušaoca

Program i njegovi sadržaji, određuju slušanost. Socijalni status, obrazovni nivo, navike, lične predispouicije, vezuju slušaoce za određene programske sadržaje koje radio-stanica nudi.Marketinško istraživanje pozicije radio stanice daće odgovor na bitna pitanja bez kojih nema svrsishodne oglasne kampanje:1.koliko ljudi sluša pojedine radio stanice (slušanost)2.ko sluša socijalni milje

3

3.šta sluša programski sadržaj

Skupom odgovora na ova pitanja oglašivač može da odredi mesto oglašavanja u sklopu programskih sadržaja, vreme u kome će se poruka oglasti, da odluči o učestalosti oglašavanja, da odredi sadržaj i literalni oblik tekta oglasa, svučni oblik i sl.

Oglasi i ljudske potrebe

Svaki oglas polazi od predpostavke da postoji želja kod potrošača da se zadovolji neka od njegovih potreba.Propagandna poruka upravo nudi obećanje za ono što je potrebno da se probudi želja. Želja je utoliko veća ukoliko je obećanje veće, te ne čudi što je jedan majstor propagande istakao da je veličina obećanja duša oglasa. Potrošač mora da veruje da će proizvod apsolutno uspešno odgovoriti njegovim potrebama.Sa usavršavanjem masovnih medija, raste i značaj reklame. Ona ne samo da prodaje stvorenu robu, već prodaje i potajno željeni način života. Ljudi masovno čeznu za načinom života kao u raklami.

Kategorije radio- oglasa

Oglašavanje putem radio- talasa spada u veoma složene stvaralačke delatnosti i složene marketniške postupke.Najopštija podela, prema dejstvu radio-oglasa na svest slušaoca, poznaje dve široke oblasti: intelektualnu i emocionalnu.Četiri osnovne kategorije:

1. pokazivanje- opis proizvoda2. svedočenje i potvrđivanje- anketa među potrošačima3. spikersko izlaganje –stručno objašnjenje o nameni, osobinama, kvalitetima,

prednostima nad sličnim proizvodima4. zabava – poznata imena...

Bez obzira na kategoriju, osnov prihvatljivog odgovora u okvirima 4 pitanja, šta,ko,kako,kome,gde.

1. šta- koji proizvod ili uslugu2. kako –u kom mediju3. gde- koja radi ostanica ili više,zvučni oblik, minimalno opt. Učestalost

pojavljivanja oglasa4. kome – pokrivenost, lokalna, nacionalna, regionalna (ciljna grupa)

Radio oglas je specifično zvučno-govorno obaveštenje o proizvodu putem radija upućeno slušaocima- potrošačima.Radio-oglas mora da sadrži lratak, jasan, i sugestivan tekst, koji kvalitetima govorne interpretacije (fonogeničošću glasa) oblikovane zvučnim rešenjima

4

(muzika, zvučni efekti). Postože potrebnu zvučnu expresiju i na taj način postaje efikasniji u svesti slušaoca-potrošača.

Zvuk kao sredstvo oglašavanja

Zvuk kao osnovni stvaralački materijal u radiofoniji može se razvrstati u dve kategorije, u oblast muzičkog i nemuzičkog zvuka. Zvuk je taj činilac koji će učiniti da slika bude nešto više od običnog prizora i u značenjskom i u emotivnom smislu, dobiće šire i dublje značenje od osnovnog, vizuelnog, a pokrenuće znatno širi dijapazon emotivnih odnosa prema viđenom.Radio oglašavanje u najužem stvaralačkom smislu, procesom, posledicama i ciljevima vezuje se za iskustva u oblasti radiofonije.

Potencijali digitalnog radija

Digitalni radio DAB 1995.Najvažnije odlike digitalnog radija-prijem besprekoran, kvalitet kao na CD, prijemnik jednostavan za rukovanje, veći br. Radio kanala, paralelan prenos velikog broja podataka, texta, slika, grafikona..Digitalni prenos zvuka i slike je transfer u kome se poruke putem kodovanih cifara pri prijemu rekonstruišu reč ili video zapis.Prema Negerpontu digitalizacija je donela mnogo prednosti najvažnije brzina i kompresija podataka. Druga era 1949. pojavom FM. UKT – stereo pojavio se 1963.U svom digitalnom životu radio objedinjuje potencijale radija, televizije i dnevnih novina, uz niz pridodatih aktuelnih servisa, najrazličitijih podataka.Digitalni radio nudi najviši kvalitet zvuka, i ima izvanredan stereo-prijem u automobilu.

Više od informacije

U oglašavanju nekih proizvoda, prema jednoj staroj slici, nema više od dva izbora. Moj proizvod je najbolji. To je prvo pravilo ekonomske propagande. Radio bio, čudo, novost, a kasnije ono bez čega se ne može.

Radio-most između proizvođača i potrošača

Izdvajaju se dve bitne strategije: 1. određivanje mesta proizvoda2. ukazivanje na korisnost (koju proizvod nudi potrošaču.)

U neredu koji često vlada na savremenom tržištu bitno je da oglasom proizvod stekne mesto u svesti potrošača.Nekada, osnovni način da se proizvod masovno oglasi bio je štampani, što je imalo za posledicu propagiranje slike proizvoda i marke.U elektronskim medijima, naročito radiju, jedna od mogućnosti nađena je u određivanju ciljne grupe na koju je proizvod usmeren i sa kojom proizvođač računa. (preusmeravanje na određeni lokalitet, npr selo-seme,đubrivo).

5

Svaki potrošač je sklon da pamti samo one proizvode za koje mu se učinilo da nude izvesne prednosti. Kako se neprekidno pojavljuju novi i sve bolji proizvodi postoji opasnost da potrošač neke stare proizvode izbavi iz pamćenja.Strateški određene kategorije proizvoda lakše je pozicionirati i na tržištu i u oglasnom bloku, baš zahvaljujući specifičnostima samog proizvoda: svrhom, kvalitetom, ili izgledom.Ali slični proizvodi, kafa, detrdžent i sl se teško razlikuju u svesti potrošača. Zato se potrošaču preporučuje aroma, ukus,..nagrade..)Ukazivanje na korisnost proizvoda može da ne odgovori svrsi ako ne pronađe medijski ključ- zvučno rešenje.Ovaj proces započinje izborom pisanog oblika poruke (u prozi, u stihu) tako što je oglas kratak, duhovit, da se lako pamti itd.

Analitičko sagledavanje radio-oglasa

Isticanje ili izdvajanje nekog od elemenata ili osobina proizvoda pokazalo de da može da bude veoma uspešno. (svođenjem poruke na bitan detalj u složenom funkcionisanju ili delovanju proizvoda slušaocu se sugeriše funkcionalna suština proizvoda i uspešnost, naročito ako je ta funkcija značajna za kupca.)Izraziti zvučni efekat ponekad je sve što je potrebno da bi se jedan proizvod izdvojio od mnogih drugih i našao mesto u svesti- nameri ili odluci potrošača da ga kupi.Zvuk i brend uvek se može osloniti na zvuk proizvoda. Međutim, cilj je stvoriti brend. Kada se od nekog proizvoda izgradi brend, potrošač je prinuđen da ga prihvati kao nešto različito i jedinstveno. Proizvođač u stvaranju proizvoda mora da zahteva i njegov specifičan zvuk. (autoindustrija-što tiši)Odustajanjem od medijskih osobina i potpuno oslanjanje na text oglasa pogrešan je način jer je isuviše bukvalan, naročito ako text saopštava samo ogoljene podatke o proiuzvodu, odnosno njegov pisan sadržaj.

Sa literalnog u medijski oblikDovoljno je imati ideju,cilj i svest os svrsi poruke kako bi ona dobila celovit zvučni oblik. I talenta. Kada se pređe sa literalnog oblika poruke u medijski, stvaralac je dužan da uoči (244)str

Tekst u radiofonijskom prostoruStvaralačka uslovljenost između pisca, reditelja, glumca-spikera, lektora, snimatelja zvuka i muzičkog saradnika određena je zajedičkim ciljem stvaranja medijske celine radio-oglasa.Pisac je duhovni otac radio-talasa, a svi ostali su posrednici koji će mu dati medijski izraz i oblik.Književni oblik oglasa je temelj zvučne nadgradnje i konačnog izraza, stoga je tekt taj koji nužno uspostavlja konture medijskog bića u meri stvaralačkog izraza. Ako je već odlučio da piše za radio, a posebno text radio oglasa, mora da ima svest da će se tekst uspostaviti u radiofonijskom prostoru sredstvima i jezikom radiofonije

Oglas je kratka pisana forma koja mora da ima početak, sredinu i kraj-poentu

6

Spisak pravila pisanja radio oglasa:

1. nema pravila2. koristiti sredstva kojima ćete privući pažnju slušalaca (zvučni efekti,neobični glas3. tekst mora biti jednostavan, u kratkim jasnim rečenicama4. max 60 sec.5. pisati za uvo, kao da se razgovara, slušajući ga a ne čitajući ga6. interpukcija, uredan text7. koristiti pozitivne reči, upravanm aktivan8. text se mora i videti9. pominjati naručioca stalno

Scenario : osnov zvučne celine oglasa

Scenario je književni radio oblik oglasa kojim se ideja i tema prenose na papir. On može imati dijaloški oblik, monološki ili samo opis zvučne strukture kojom će se predstaviti poruka potrošačima. Njegovi osnovi su u dramskoj literaturi, te su odatle i preuzeti neki stvaralački principi, a pre svega strukturalni principi ekspozicije, peripetije i raspleta.Oglas mora da počne, da razvije temu i da poentom završi priču o proizvodu.Scenario je dakle, literalna celina zvučne vizije budućeg oglasa (okvir i sadržaj), osnova zvučne celine oglasa kako je zamišlja pisac na kojoj će glumac, reditelj, snimatelj zvuka da izgradi konačni zvučni oblik, skidajući ga sa ili pronačazeći ga, pre svega, na papiru.Reditelj polezeći od scenarija, iznalazi zvučno rešenje oglasa i pravi tzv. Knjigu snimanja. Scenario i knjiga snimanja predstavljaju obavezujući papir za svakog u lancu realizacije.Scenario je i kreativni i radni zadatakDa bi se uspešno napisao scenario oglasne poruke, potrebno je :

1. postaviti cilj (usmeren ili prema proizvođaču ili proizvodu)2. odrediti parametre (naziv proizvoda, način upotrebe,adresa gde se može kupiti)3. doneti odluku o pristupu (šta treba da se kaže, kako treba da se kaže)4. definisati ideju (šta želi da se kaže)

Žamrovsko razvrstavanje radio –oglašavanja

Izborom žanra pisac odgovara na početno pitanje: kako da kaže, kojim literarnim sredstvima da izrazi priču o proizvodu.

1. Narativni oblik- kroz priču(u jednom licu) donosi sve bitne podatke za budućeg kupca

2. Agresivni postupak –maksimalno korišćenje siv sredstava zvučnog izražavanja teme i ideje oglasa

3. Repetitivni- kada se ponavlja ideja o svrsi, nameni ili funkcionalnosti proizvoda, čime se želi uticati na pamćenje potrošača

4. Poetski ili rimovani – postaje na kraju pevani način govora o proizvodu5. Zagonetni- uspostavljanje pitanja da pobudi radoznalost

7

6. Svedočenje- jedno ili više izjava verodostojnih sagovornika ,stručnjaka (već korisnika)

7. Humoristički- najpoželjniji i najrasprostranjeniji, zabavlja i lakše prihvatanje oglasne poruke. (najkreativnije prodajno oružje)

Humor u radio-oglašavanju

Kada se koristi:1. kada se želi da zvučni utisak o nekom proizvodu bude privlačan i veseo (žvake)2. kada se želi obnavljanje interesovanja za neki već dobro poznati proizvod

(promocija zanemarena,a i da se ne izgubi među mnoštvom sličnih proizvoda)3. kad se o proizvodu koji se oglašava nema mnogo ili bogzna šta da kaže4. kada je neophodna promena tempa (coca cola)

Negativni aspekti humora1. humor brzo zastareva2. humor odvraća slušaočevu pažnju od proizvoda3. ono što je smešno jednom , ne mora biti drugome4. teško je biti smešan i to ne uspeva svakom

humor se ne sme smandrljatiVic ili geg može biti verbalan, rešen zvukom ili da nastane kombinacijom ove dve mogućnosti, a zajedničke su im dve literalne tehnike nesporazum i satira.

1. nesporazum humorno funkcioniše na različite načine, a osnovni princip mu je obrt koji oglasna poruka navodi slušaoca da pomisli na nešto,a posle se ispostavlja da nije u pravu.

2. tehnika zvučnog gega- preneta iz pozorišta odnosno filma, gde su fizički gegovi, praćeni neočekivanim zvučnim rešenjima izazivali buru smeha.

3. satira je litararni oblik koji se često sreće na stranicama dnevne štampe, u zbirkama aforizama. Satira nije ništa drugo nego stvarnost- izvrnuta’’rukavica stvarnosti’’.

Režija: stavljanje reči u knončan zvučni oblik

Režija radio oglasa predstavlja onaj kreativni napor sinteze elemenata medija u kojoj bi reč sredstvima zvuka ponovo postala nešto više ili nešto manje u eliptičnom ili paraboličnom vraćanju u njenu prirodnu sredinu, prirodnog izraza, gde se prirodnost određuje suštinom radiofonijskog bića.Pisac samo predlaže a reditelj konačno odlučuje o njenom zvučnom obliku i značenju.Usvajajući tekst prema stepenu svog kreativnog bića, reditelj usvaja reč u njenom apsolutnom postojanju, koje se određuje na tri stvaralačka stupnja:

1. napisana reč, impresija (usvajanje zvučnog utiska iz njenog sadržajnog odnosa u rečenici i celini propagandne poruke)

2. zvučno definisanje reči, ekspresija (reč glumački dorađena pred mikrofonom sa odr glumce, oblikom interpretacije,,)

8

3. zvučnom ekspresijom:emovcijom, dramatikom ili veselošću delovati na rpimaoca oglasne poruke.

Kroz ova tri stupnja reč menja suštinu: od literalne impresije koja je delovala na reditelja i glumca, do radiofonijske ekspresije kojom deluje na slušaoca objedinjavanjem svih zvučnih rešenja i stvaralačkih postupaka u celovit željeni doživljaj radio talasa.

Verodostojnost i svrsishodnost oglasa

Glas biće prva odluka reditelja u težnji z asvrsishodnom zvučnom expresijom radio-oglasa.Fonogeničnost glasaRečitost je veština i sposobnost:

da se slušalac zainteresuje za reč u meri da razmišlja o njoj da može razumeti reč bez muke i sa zadovoljstvom u slušanju

Stvaraoci: snimatelj zvukaSnimatelj raspolaže znanjima, veštinama i talntom za složen postupak snimanja i obrade snimljenog zvuka i obrade snimljenog zvuka.. zahteva poznavanje književnosti, muzike, razvijen sluh i osećaj za muziku, i psihološle predispozicije.

Radiofonijske odlike zvuka

Zvučna sredstva radiofonije mogu se rasporediti u tri kategorije: ljudski glas (govor), muzika i nemuzički zvuk (zvučni efekti, zvučni prizori)

Muzika kao sredstvo radio oglašavanja

Muzika odražava misao, emociju, ritam, tempo, boju zvuka, a u radio-oglašavanju je prisutna od nejjednostavnijih do najsloženijih stvaralačkih razloga.Podela u tri osnovne grupe postupaka koje određuju muzičke postupke stvaralaca:

1. ilustrativni postupak gde spada i lajtmotiv2. analogni postupak3. postupak kontrapunkta

1. Ilustrativni postupak – da se muzikom predstavi svaki pokret živog i neživog prirodnog okruženja (životinje, robot, kristalna čaša..)

1.a Lajtmotiv – specifičan oblik ilustrativnog postupka, kada se muzička tema ili zvučni logo kojim se muzički određuje proizvod ili proizvođač, pri svakom isticanju ili pominjanju proizvoda dosledno i bukvalno ponavlja.2. Analogni postupak – označava proces slaganja i usaglašavanja muzike po

zvučnim sličnostima nemuzičkog zvuka. (efekat groma+udarac velikog bubnja)3. Postupak kontrapunkta – tačka prema tački, koristi uspostavljanje jednog

naspram drugog: tekst oglasa neočekivano sadržaju biva ozvučen muzikom ili

9

efektom koji pokreće asocijacije, širi značenjsku ravan oglasa i čini poruku lakšom za pamćenje.

Načini na koje se može raspolagati muzikom i koja se deli na tri kategorije:1. arhivska muzika –skinuta sa filmske trake i preneta na radio oglas2. komponovana muzika- autorski strogo dosledno f-iji. Komponuje se zvučni logo3. autorska improvizacija- čest postupak rada sa muzičarem u studiju.

Viši stepen komunikacijeNemuziki zvuk- zvučni efekti, ambijetalan zvuk i zvučni prizori (kiša) Ефекат од лат. речи effectus (деловање, учинак, последица): Природни, (звучни отисак одређене радње у природи) Вештачки: музички – најчешће се користи за удвајање ефеката, (ударац руке о сто + бубањ), електронски (научна фантастика) Прављени (најстарији облик, помоћу реквизита, кокосов орах за имитирање коњског каса...)Звучни призори Сложени звучни облици испреплетаних ефеката (славуј, поток, шуштање лишћа, цвркут птица...)

Контекстуализација, смештање производа у одређени амбијент

Спо(разумевање) радио-оглашавањем Језик мора да буде јасан онима којима је намењен. Разумевати – памтити, понављати... Оглас ће се лакше и дуже памтити променом стила, облика и израза, доследно се придржавајући теме и идеје, не мењајући основну поруку. Трајање, време и учесталост емитовања...Две врсте приступа: Објективан (грана производње (или један производ), марка, својства, намена, примарна добит корисника)

Субјективан (указивање на битне одлике и функције производа: спретност у руковању, ефикасност употребе, поузданост, сигурност, трајност...)Емоционални односи према производима: На задовољење чула, Одмор и рекреацију, Понос, Осетљивост (лични изглед или изглед стана) Потреба за припадношћу За разликовањем од других, Радозналост...

10

Програмски облици радио-оглашавањаВреме...

Маска: (најкраћа програмска форма, траје 5 секунди, две-три речи, емитује се без музичке подлоге тј. преко текуће музичке нумере) Слоган: (сличан маски, ретко прелази трајање од 5 секунди, разлика је у тематском приступу, прецизна усмереност ка производу)У ширим пропаганgним кампањама појавује се на почетку и на крају

3. Парола: (трајање 15 секунди, проширена верзија слогана, то је сведена реченица која преноси идеју о оглашеном производу, основни задатак убеђивање)Пример: “Платили сте: гледајте и слушајте!” (Јавни сервис РТС)Радио-Београд 1924-2000

TVOGLAŠAVANJE I MEDIJSKA KULTURA

Dodavanjem slike zvuku televizija je omogućila istovremenu vizuelnu, auditivnu i tekstovnu prezentaciju ideju, roba i usluga. Počeci televizije 1928 do 1935.Prvi televizijski oglas emitovan je u Americi 1.jula.1941. (WNBT) reklamni znak kompanije satova (Bulowa)Televizija u korpusu pojma kultura sadrži dva značenja:

1. kultivisan- označava rezultat procesa u kome stečena znanja bitno utiču na ponašanje ličnosti gledaoca.

2. kulturan- odnosi se na koncepciju društva, na ono što mu je svojstveno: po čemu se kulurno suprotstavlja prirodnom.

Masovna kultura se bitno vezuje za drušrvene uticaje i tokove.Teodor Adorno mass-culture za određivanje posebnog vida kulture nastalog i definisanog kao rezultat korišćenja masovnih komunikacija, sredstvima i načinima masovnih medija kakvi su film, novine, radio i tv.Masovni mediji su skup savremenih sredstava difuzije pogodnih da dopru do velikog broja ljudi i da im prenesu istovetnu poruku.Savremeni razvoj i budućnost televiszije sve manje karakteriše masifikacija a sve više diversifikacija.Zadatak plana nastupa sredstvima oglašavanja je da na osnovu i u vezi sa dugoročnim programom istraživanja tržišta i analiza plasmana, odredi medij ili medije, a zatim pravac sprovođenja kampanje. Ova dva bitna činioca plana, ciljeva oglašavanja određuju visinu sredstava za oglašavanje budžet, vremensku dinamiku realizovanja aktivnosti i optimalnu pogodnost pojedinih medija. Kojima će se pretpostavljeni ciljevi nastupa na tržištu i ostvariti..Oglašavanje direktno, alli češće indirektno, odražava savremeno društvo i lična iskustva potrošača i misli o njima.

11

Radio-oglasi kojima je dodata slikaTemelji u kinematografiji (vizuelna komunikacija slikom i zvukom).Pod programom podrazumeva se vremensko trajanje predstavljanja određenog sadržaja u realnom vremenu.Programska šema podrazumeva raspored sadržaja u vremenu predstavljanja- emitovanja.

Темељи телевизије почивају на кинематографији

Програмска шема подразумева распоред садржаја у времену представљања – емитовања

24-часовни програм по узору на радио

Више од 70% ТВ садржаја по начину реализације и приступу припада радиu.

Филм + радио= Tv oglas

Улога слике...

Документарци а потом креирање наративне стварности...

Основни начин ТВ оглашавања : Кратка форма филмског огласа (commercial) са ограниченим трајањем од 30с до 1 минут назива се једноминутни филм.

Prvi TV-oglas kojim se oglašavao časovnik ’’Bulova’’ je jednominutni zvučni film prenet radiodifuznim sistemom do gledalaca televizije.

Skukob-televizije i filma.a kasnije primirije jer je film došao na male ekrane.

Sinteza slike, zvuka i pokreta

Služeći se sredstvima vizuelno-zvučne ekspresije televizija pruža brojne mogućnosti predstavljanja dela ljudskog duha, od priča za decu, preko dramskih informativnih, propagandnih sadržaja do reklamnih poruka, i to na uzbudljiv i ubedljiv način.Предност телевизије:

Дејство на гледаоце у истовременом представљању слике, звука, драмских или инф. чинилаца и података, покрета и музике. Садржај се представља покретом Интензивније праћење догађаја Представљање процеса недоступних оку Манипулисање представљама објекта Имитација “директног” преноса

12

Улога крупног плана

Крупни план је је веома битан у оглашавању.

Крупним планом се одређује присутност важног податка о производу.

Radio je mnogo više uticao na razvojne oblike televizije nego film..pojava KDKA prve profesionalne radio-stanice u Americi i u svetu 1920 zasnovana na uspešnoj marketinškoj odluci Vestinghausa, vlasnika stanice.Televizija je preuzela osnovne programske sadržaje, a i oblike, od radija.

Strah od daljinskog upravljača

Objedinjavajući sliku i zvuk, tv je postao ne samo privlačan, već i mnogo moćan medij. Ugrozila je radio kao sredstvo oglašavanja, i ušla u rivalstvo sa filmom.Oglasna poruka preneta putem i sredstvima televizije, određena je društvenom strukturom auditorijuma na direktan način, kao i svaki drugi oblik i proces komunikacije.

Karakteristike koje definišu tv kao prioritetni medij- prednosti Vračar:1. tv oglašivaču nudi da predstavi proizvod najbrojnijem auditorijumu sa samo

jednom propagandnom porukom2. troškovi predstavljanja relativno mali3. tv raspolaže svim elementima koji su bitni za korelaciju oglasa (zvuk, svetlo,boja)4. tv se gleda u društvu br gledalaca znatno veći od br prijemnika5. medij kućnog karaktera , prijateljski, blagonaklon6. moguće je postići visok stepen selektivnosti gledalaca, svako gleda u svoje vreme7. ekonomska propaganda sredstvima tv, posebno nacionalnom ili lokalnom planu,

ostvaruje podršku prodavaca.

Masifikacija- učinili da se televizija više ne gleda već se pretražuje. Skače sa kanala na kanal i to svakih 5 sec.

Što više gledalaca- to više kupaca

Рејтинг (рангирање програма) је постотак укључених телевизора у одређеном временском интервалу, а који је везан за одређени програмски садржај.Sticanje poverenja kupaca Zašto ljudi kupuju?Ošogenesi zaključuje da kupovina akt najčešće usmeren ka ciljevima koji odražavaju potrošačevu viziju dobrog životaPraksom potrošačkog društva utvrđeno saznanje, kako je kupovina aktivnost motivisana i određena uverenjima da je potrošnja deo odnosa koji život čine srećnijim.

Obaveza da se upozna gledalac

13

U televizijskom oglašavanju ključ je u poznavanju publike, njenih sklonosti želja, stremljenja, očekivanja, kupovne mogućnosti, i to kako sa strane emitera, tako i sa strane oglašivača.Globalna intimnost- pasta za zube

Користећи креативност самих реклама и добро проучене стратегије медијског пласмана, оглашивачи могу ефектније да комуницирају са различитим сегментима публике, као сегментима будућих купаца.

Императив – занимљив и привлачан садржај за публику.

Гледалац – подскупови гледалаца који су посебно заинтересовани за различите типове емисија... и производа (tinejdžeri, domaćice...)

U pozorištu postoji pojam kasa-štih, u radiju- slušanost, televizija- gledanost.

Популарне емисије и интелектуални садржаји

Сваки гледалац, појединачно и индивидуално, успоставља лични а самим тим и посебан однос према ономе што гледа, на који утиче велики број чинилаца...

Типологија гледалаца

1. Разонода (бекство и опуштање),2. Лични односи (човек-човек, човек-екран),-kao da su im likovi prijatelji3. Друштевна корист (подстицај дијалога),predmet razgovora (330)4. Лични идентитет, (nešto što je važno u gledaočevom životu)5. Сопствено упућивање (упоређивање),6. Истраживање стварности, (likovi imaju slične probleme kao ja, shvatanje sopstvenog živora.)7. Преиспитивање вредности. (serija predstavlja kakav bi porodičan odnos trebao da bude)

Raspolaganje sadržajemKoristeći jezik i oblike audio-vizuelne komunikacije filma, televizija se programski ugledala na radio, koji je razvio načine komunikacije sa publikom principom praćenja sadržaja u realnom vremenu.

Телевизијски гледалац и формом и садржајем програма се налази између радија и филма.Televizija ima neke svoje osobenosti, svojstvene i primerene tehnološko-medijskim specifičnostima (elektronsko snimanje i obrada slike i zvuka) od kojih je najznačajnija mogućnost prenosa događaja slikom i zvukom sa lica mesta, u realnom vremenu..

14

Филмска представа и личности у комуникацији са гледаоцем непосредно је везана за двоструку, просторну и временску “иреалност”.

Захваљујући телевизији, будућност, ухваћена у самом часу догађања, директно се преноси гледаоцу у чијој свести постаје виђена и доживљена садашњост.

Упркос двострукој дистанци гледалац присуствује току и развоју догађаја захваљујући чињеници да је време догађаја непосредно пренето његовим чулним сазнањима: оку и уву директно.

Предности ТВ оглашавања:

Веродостојност (просторни и функционални аспекти и особине),prepoznavanje proizvoda na prvi pogled. Убеђивање (понављање – продужена присутност у свести гледалаца), Место и време, (popularnost pojedinih emisija (jutarnji, popodnevni,večernji) Контекст (појављивање унуатр програмског садржаја),info, obrazovni.. Продавци на мало (роба широке потрошње – висок обрт)znaju da će roba koja se reklamira biti tražena..

Oglasni blokovi se ugrađuju u programe u određenom ritmu, svakih 15 min do 25.Reklamni blokovi se prave kao posebne programske celine koje sadrže više reklamnih sadržaja.Kajron- tekst poruka iznad donje ivice ekrana koja promiče zdesna u levo.Logotip peoizvoda brenda, u nekom od uglova ili preko časovnika koji pokazuje vreme pred početak dnevnika.

Функције ТВ оглашавања

Економска, (povećava i unapređuje prodaja materijalnih dobara i usluga Информативна,(obaveštava javnost o kvalitetu, ceni i drugim svojstvima proiz) Васпитна, (upoznaje pot. Sa tehničkim osobinama proizvoda, korišćenja..) Друштвена. –se ogleda u obavezi da povećanjem plasmana proizvoda obezbedi racionalniju i ekonomičniju, a samim tim i jeftiniju proizvodnju u interesu zadovoljavanja potreba potrpšača i njihovog potpunijeg snabdevanja.

Елементи деловања:

Амбијент, (spavaćica, kafa) Асоцијација, (lepa žena ,kafa) Боја, (različite reakcije, žuta, crvena- emocija i uzbuđenje) Анимација, (da se nepokretni proizvod pokrene, da zabavi) Електронска обрада слике, (dizajniranje slike proizvoda)

15

Демонстрација производа, (prikazivanje mogućnosti proizvoda) Дегустација, (utvrdio i potvrdio kvalitet raznih proizvoda-miris i ukus) Документарно-пропагандна емисија,- da se upozna javnost sa programom proizvodnje, istraživačkim radom, rezultatima, stručnjaci) Фотографија, (posebno izražajno sredstvo, verna, stvarna slika proizvoda) Инсерт.- anonsa, ili deo, isečak celine, snimljene scene ili detalja. Nejčešće u živim emisijama kao ilustracija onoga o čemu se vodi razgovor u studiju.

Piplmetar- elektronski način praćenja gledanosti1.dec. 2002. instalirani uređaji koji pokrivaju 100% populacije Srbije.1 min. Kao osnovna vremenska jedinica, obuhvata samo stvarnu sadržinu, a isključuje reklame i sve druge prekide, pri čemu se navodi samo vreme od početka emisije.Prosečan broj gledalaca rating predstavlja prosečnu gledanost u delu populacije starijih od 4 i više godina starosti.Kod emisija koje traju kraće od jednom minuta, podaci o ukupnom broju gledalaca reach ne iskazuju se.Kao osnova istraživanja uzima se domaćinstvo,a metod utvrđivanja gledanosti TAM- elektronsko merenje praćenja tv-programa putem piplmetra.Tv stanice jedino rejting-poenima pridobijaju potencijalnog oglašivača.Udeo u TV auditoriju share predstavlja prosečno procentualno učešće gledalaca navedene emisije u ukupnoj populaciji koja je u tom vremenu gledala bilo koji TV program.Ukupan TV auditorijum total TV ratings iskazan je u hiljadama i u procentima ukupne populacije koja je u to vreme gledala bilo koji TV program u Srbiji.

Šta se ne oglašava? Zakonom suspendovane, kao što je reklamiranje:1. alkohol2. cigarete3. poruke sa antidržavnim sadržajem4. poruke koje vređaju dostojanstvo čoveka5. one koje su same po sebi apsurdne

TV ima neka ograničenja:1. privlači mase ali je selektivnost odlika štampe2. iscrpni detalji- saje štampa3. ne može se raditi gotovo ništa drugo (za razliku od radija)4. skupa u realizaciji5. ne koristi se za hitne kampanje, potrebno vreme za realizaciju6. gde ima mnogo staniva cena niska a reklame duge i dosađuju.

Ali ina objedinjava komunikaciju sa sugestivnom snagom pokretne slike.

16

ELEMENTI TELEVIZIJSKOG OGLASALiteralni predložak-osnovna zamisao...

Svaki oglas je zahtev po sebi i za sebe, oglašivač ga određuje, a emiter realizuje. (text, slika, zvuk, i interpretator (glumac). Si učesnici stvaranja oglasa imaju jedan cilj: da medijskim sredstvima prenesu ideju i nameru oglašivača gledaocu, da se osobenosti proizvoda ili usluge vide i čuju.Pisac određuje, i postupcima pisanja definiše, žanr oglasa.Tekstualna informacija i žanrovski oblik oglasa moraju da odgovaraju vizuelnom sadržaju (slici) i da pruže dovoljno ključnih podataka, na upečatljiv i funkcionalan način.Text mora sa minimumom reči da gledaocu priži maksimalnu informaciju, a realizatorima-reditelju, glumcima,,,- podsticajne odrednice za konačno medijsko oblikovanje oglasa.

ŽanrŽanr mora da odgovara osobinama, nameni, karakteristikama, svrsi proizvoda ili usluge.Interes publike , zanimanje za odr emisiju određeni je okolnostima (vesti, direktan prenos)Ako je emisija i privlačna i zanimljiva, odnosno žanrovski precizno određena, ne podleže spoljnim uticajima kao što su: vreme emitovanja, konkurencija emisije na nekom drugom kanalu, da li je emitovana radnim danom ili tokom vikenda, itd.Žanr se sastoji u jednom istom ponavljanju ’’tipičnih’’ (istih) sadržaja, dramaturških ili zvučno-vizuelnih postupaka, kao i situacijama kojima su likovi izloženi, čime se pojačava neki od bitnih elemenata dramske priče ili dramske radnje.Ona ima svoju estetiku i svoju poruku, pa se određuje i kao žanr.Svaki žanr, dosledno i kvalitetno ostvaren, poseduje svojstvo verodostojnosti, a to je imperativ u televizijskom oglašavanju, kao i u pridobijanju i zadržavanju vernosti potrošača oglašenom proizvodu. Gledalac mora da poveruje u poruku oglasa, kako bi se vezao za proizvod.

Zakon kondenzacije

Specifičan i najzahtevniji oblik pisanja za reklamu je slogan- on je duboko u tradiciji i istoriji oglašavanja, postao je sinonim za efektnu reklamu čija se poruka pamti, citira pa čak ulazi i u svakodnevni govor.Određuje se kao stilski ekspresivna, često rimovana, kratka i lako zapamtljiva forma. Najčešće se insistira na ulozi slogana kako bi se potrošač najlakše privoleo za ponuđeni proizvod.U strukturi slogana vidi se težnja ka sabijanju i uštedi verbalnog materijala kako bi se dobila jezička i tekstovna monada odnosno monolitna i homogena jezička konstrukcija koja često sadrži sentenciju, narodnu mudrost ili dosetku.Viktorov zaključio da duhovitost slogana pogoduje uštedi napora duševnog ili mišićnog i izaziva zadovoljstvo. Ovo ekonomisanje ostvaruje na dva odvojena nivoa-na nivou suštine i nivou forme.

17

Slogan se često koristi kao poenta u kontekstu šire priče o proizvodu, sažeta poruka kupcu.Slogan kao tekstualno-vizuelni oblik, postao je nazaobilazan element uspešnog oglašavanja svakovrsnih roba, usluga i ideja.

Osobenosti televizijskog ekrana Sa razvojem tehnologije došlo je do savršeno kristalnih slika na tv. Što veći ekran to bolje, jer kad se smanji ekran gube se i sve karakteristike proizvoda. I proces uočavanja je veoma mali.

Начини телевизијског оглашавања

Реклама ( Звучно-визуелни облик предстаљвања производа или услуга у трајању од 5-60с). Плаћени или спонзорисани програми (5-60 минута) Телемаркетинг (60 минута и више)produžena veza između ponuđača sa potrošačem Телефонска продаја - neposredni dogovor kupca i prodavca o dostavljanju, preuzimanju i plaćanju

Облици ТВ рекламе

Паралелизам -istovremeno iznošenje sadržaja teksta i slike, sa poistovećenim značenjem. Ono što gledalac čuje to i vidi. Корелативни однос- preneto značenje koje se javlja u tački ukrštanja texta, kao dominantnog zvučnog sadržaja, sa muzikom, zvučnim efektima i vizuelnim podacima.

Bitno je da se oko i uho ne dovedu u nesporazum, da se jedno vidi ,a drugo čuje,ili da je ono što se čuje mnogo jasnije od onoga što se vidi.- nastaje šum u komunikaciji.

Реклама - oblici

Играни облик (односи и дијалози између ликова),a od kuma? Документарни облик (док. запис слике и звука),opisni, keks uranja u čokoladu Наративни облик (опис),- tekst o proizvodu gde se može nabaviti...

Инфо-реклама (30-60 минута, рекламе, едукација и забава)

Estetika televizijskog oglasa

Savremenu tv reklamu odlikuje visok stepen likovne estetike i niz duhovitih zvučno-vizuelnih rešenja ’’iza’’ i ’’ispred’’ kamere.Boja oblik slova i krava...zaštićeni likovni elementi brenda.

18

Bitan doprinos muzike, text mora da bude takođe u prenosnom značenju i da ne ometa ukupan utisak zvučno-vizuelnog događaja.Novi žanr- televizijski spot.Mesto oglasa u programskoj šemi

4 programske celine, jutro, poslepodne, veče i vreme iza ponoći do jutra.Udarno vreme je kasnije poslepodne i veče kada prestaju obaveze van kuće i porodica na okupu.Udarno vreme može da bude i neka vanredna politička ili sportska situacija koja privlači izuzetan broj gledalaca. (udarne su i cene po sekundi trajanja oglasa)

Правни оквир Закон о радиодифузији (2002) Закон о јавном информисању (2003) + РРА

Ограничења и забране оглашавања (лекови, алкохол, дуван, оружје...)

Огласима се не смеју прекидати: информативни, документарни, верски и дечији програми који трају до 30 минута. Филмови и епизоде (само једном ако трају дуже од 45 минута)

РРА (2007), Кодекс понашања емитера, пример тачка 13: Означавање спонзорских емисија (на 15 мин ако траје дуже од 45 минута) Забрана директног подстицања продаје у спонз. емисијама Забрана утицаја спонзора на уређивачку политику Спонзорисање информативних емисија је забрањено (осим спортским вести, временске прогнозе и тачног времена)

Забрана спонз. за одређене категорије понуђивача (игре на срећу, кладионице, робе законом забрањене у ТВ оглашавању) Обавеза означавања огласних порука (јасно означене, и одвојене од остатка емитованог програма), Забрана прикривеног и посредног оглашавања производа (емисије које нису означене као економска пропаганда) 374p

Психологија ТВ огласа (значење и контекст)ne sme ništa negativno (horor film, koferi iz aviona)

Logika oglasne poruke ne sme da izazove nesporazum sama sa sobom i da taj nesporazum prenese na gledaoce stvarajući šum u komunikaciji između namere proizvođača i njihove percepcije oglasa.

19

Gubljenje mere neposredno se odražava na problem dopiranja do publikeNedostatak mere uzrokuje fenomen zagušenja.Način da se poruka izdvoji iz mnoštva jeste upadljivost, kakvu omogućavaju prednosti visoke kreativnosti realizacije korišćenjem humora, parodije, javnih ličnosti, koje imaju efekat na određenu ciljnu grupu.

OGLAŠAVANJE NE INTERNETU

1977 početak interneta, povezale se tri mreže- (ARPA.net, paketska radijska mreža i SATNET (Atlantic Packet Satellite Network).Objedinio klasične medije (štampu, fotogradiju, telefon, film) i Savremene elektronske medije (radio i televiziju)Multidimenzionalna prilagodljivost i niz promena i prednosti u individualnom komuniciranju u sistemu on-lajna- elektronska pošta, direktni marketing, veb stranice- čine ga medijskim paketom neprocenjivih mogućnosti u oblasti poslovne, personalne i privredne komunikacije.Internet je medij koji je međunarodnog karaktera po svojoj funkcionalnoj prirodi koja ne poznaje ograničenja. (Mega-medij)

U tehničkom i organizacionom smislu Interenet je složeni sistem uređaja, alata, procedura i metoda koji omogućavaju uspostavljanje, funkcionisanje i održavanje veze između određenog pojedinca koji pokreće proces komunikacije i određenog primaoca poruke, ili mnogobrojnih određenih pojedinaca.Reč je o posredovanom komuniciranju. Pojedinac prvo mora da kontaktira uređaj –mašinu, koja dalje svojim funkcijama omogućava prenos poruke do mašine-uređaka koji omogućava primaocu prijem poruke.Internet je skup sastavljen od miliona povezanih kompjutera koji su razmešteni po celom svetu- svi povezani telefonskim linijama i visoko-frekventnim kablovima sa ciljem da stvore džinovsku kompjutersku mrežu.

E-mailSlanje obaveštenja, dokumentacije, znanim i nepoznatim licima.wwwVeb je multimedijalna i interaktivna forma komuniciranja.U tržišnoj komunikaciji prostor veba čine 4 grupe

1. kupci-odnosno potrošači2. prodavci-preduzeća3. kompanije koje veb koriste za promociju4. firme- proizvođači mašina, alata i softvera za efikasnije funkcionisanje .

Veb prezentacijaBilo koji oblik prisutnosti oglašivača na vebu naziva se veb-prezentacija, što praktično znači predstavljanje firme, proizvoda ili usluge preko interneta.

Klasifikacija veb prezentacija (ko je i kako finansira):1. finansira kompanija

20

2. koje se finansiraju predplatom (elektronska izdanja novina i časopisa-taboo)3. od reklame u vidu naknade za plasiranje oglasa za posetu drugim sajtovima (baner4. neograničen broj kombinacija predhodnih modela

Marketing direktnog odnosaU obračunu isplativosti veb-sajta koristi se tzv CPM (troškovi na 1000) Poseta određenom veb-sajtu predstavlja prvi stepen zainteresovanosti kupca za njegov sadržaj ili ponudu.Da bi prezentacija na internetu bila svrsishodna uslov je da između oglašivača i potrošača postoji mogućnost interaktivne komunikacije.

Internet omogućio plaćanje reklamnog prostora, oglašivač da plati broj a ne dužinu neposrednih kontakata.

Oglašavanje putem plaćene pretrage veb-sajta ili ulaska u link Postupak u kome su reklame kontekstualne (korak izvan rezultata)

Najnovije mogućnosti su plaćanje po akciji, a misli se na plaćanje po prodaji.(sistem plaćanja po pozivu, -besplatni pozivi

Основне користи: Бржа интерна и екстерна комуникација, Брзо прихватање информационих ресурса уз минималне трошкове, Трагање за актуелним тржипним информацијама, Пласирање информација, Подршка клијената на најбржи и најисплативији начин.

21