ИНФОРМАТОР Привредног суда у Београду о слободном приступу информацијама од јавног значаја ПРИВРЕДНИ СУД У БЕОГРАДУ, Масарикова 2, највећи Привредни суд у Србији и на Балкану. Канцеларија судске управе: 2060-117 Факс: 2060 -094 Матични број: 17772708 ПИБ: 106398727 Шифра делатности: 075230 www.bg.pr.sud.rs e-mail: [email protected]
32
Embed
ИНФОРМАТОР Привредног суда у Београду 2019.pdf · судова, а одлука изабраних судова само кад су донете
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
ИНФОРМАТОР
Привредног суда у Београду
о слободном приступу информацијама од јавног значаја
ПРИВРЕДНИ СУД У БЕОГРАДУ, Масарикова 2, највећи Привредни суд
1. у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и
предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између
привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и
кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу
материјалног супарничарства;
2. у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског
дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола,
односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти који настану
између субјеката из тачке 1. овог става; у споровима поводом извршења и обезбеђења из
надлежности привредних судова, а у споровима поводом одлука изабраних судова само кад су
донете у споровима из тачке 1. овог става;
3. у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других
прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о
приватизацији и хартијама од вредности;
4. у споровима о страним улагањима; о бродовима и ваздухопловима, пловидби на мору и
унутрашњим водама и споровима у којима се примењују пловидбено и ваздухопловно право,
изузев спорова о превозу путника; о заштити фирме; поводом уписа у судски регистар; поводом
реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања
заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја.
Привредни суд у првом степену води поступак за упис у судски регистар правних лица и других
субјеката, ако за то није надлежан други орган; води поступак стечаја и реорганизације; одређује
и спроводи извршење на основу извршних и веродостојних исправа када се односе на лица из
става 1. тачка 1. овог члана, одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука привредних
судова, а одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из става 1. тачка 1. овог члана;
одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука донетих у споровима из
става 1. тачка 1. овог члана; одређује и спроводи извршење и обезбеђење на бродовима и
ваздухопловима; води ванпарничне поступке који произлазе из примене Закона о привредним
друштвима.
Привредни суд у првом степену одлучује о привредним преступима и с тим у вези о престанку
заштитне мере или правне последице осуде.
Привредни суд пружа међународну правну помоћ за питања из своје надлежности и врши и друге
послове одређене законом.
Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступа само одређени
привредни суд.
Члан 5.став 1. тачка 1. и став 2. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних
тужилаштва ("Службени гласник РС", бр. 101/2013)
Привредни суд у Београду, је привредни суд за територију града Београда.
Привредни суд у Београду надлежан је за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и
употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског
порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и
оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије.
Председник Привредног суда у Београду: судија Јован Joвановић
Заменици председника суда: судија Дубравка Милошевић, судија Биљана Шуковић, судија
Иванка Козић Кнежевић
Потпарол суда: судија Гордана Вуковић
Руководилац Инфо-службе за подршку алтернативном решавању спорова: судија Љиљана
Матић
Права и обавезе Председника суда (члан 52. Закон о уређењу судова)
Председник суда представља суд, руководи судском управом и одговоран је за правилан и
благовремен рад суда.
Председник суда обезбеђује законитост, ред и тачност у суду, налаже отклањање неправилности
и спречава одуговлачење у раду, одређује браниоце по службеној дужности по азбучном реду са
листе адвоката које доставља адвокатска комора, стара се о одржавању независности судија и
угледу суда и врши друге послове одређене законом и Судским пословником.
Суд има једног или више заменика председника суда, који замењује председника суда у случају
спречености или одсутности.
Када суд има више од једног заменика председника суда, председник суда одређује једног
заменика који га замењује.
Овлашћења и дужности председника суда ( чл. 7., 8., 9. и 9а Судског пословника )
Председник руководи судском управом. Поједине послове судске управе председник може
поверити заменику председника и председницима одељења.
Председник суда не може поверити одлучивање о правима судија на основу рада, утврђивање
годишњег распореда послова, одлучивање о радним односима судског особља када је то законом
одређено, као и о удаљењу судије и судије поротника са дужности.
У већим судовима може се организовати и посебна организациона јединица за вршење послова
судске управе којом руководи организатор послова у суду (управитељ суда).
У пословима судске управе председнику помажу секретар суда и управитељ суда.
Председник надзире рад судских одељења и служби прегледом уписника и помоћних књига,
роковника и рочишта, сталним евидентирањем предмета чије решавање дуже траје, прибављањем
извештаја и на други погодан начин.
У извршним, ванпарничним и другим неспорним стварима судија је дужан да у року од шест
месеци од дана пријема предмета у суд обавести председника зашто првостепени поступак није
окончан.
Користећи одговарајуће евиденције и прегледом задужења и експедитивности, председник
остварује стални увид у рад суда као целине и предузима мере за законит, правилан, тачан и
благовремен рад.
Председник врши послове у вези са програмом стручног усавршавања и обуке судијских
помоћника и судијских приправника.
Председник разматра притужбе странака и других учесника у судском поступку који сматрају да
се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав утицај на његов ток, односно
исход и предузима одговарајуће мере, у складу са законом.
Кад странка или други учесник у поступку поднесу притужбу, председник суда дужан је да је
размотри, да је достави на изјашњење судији на кога се односи и да о њеној основаности и
предузетим мерама обавести подносиоца притужбе, као и председника непосредно вишег суда, у
року од 15 дана од дана пријема притужбе.
Председник може да одбаци притужбу, у потпуности или у одређеном делу, ако утврди да
подносилац злоупотребљава право на притужбу.
Сматраће се да подносилац притужбе злоупотребљава право на притужбу ако притужба има
увредљиву садржину или ако поднесе притужбу исте или сличне садржине о којој је претходно
одлучено.
Ако је притужба неразумљива, председник суда ће наложити подносиоцу да је уреди у року од
осам дана од дана пријема налога, а ако подносилац то не учини, одбациће притужбу.
Ако је притужба поднета преко министарства, непосредно вишег суда или Високог савета
судства, о основаности притужбе и предузетим мерама обавештава се и орган преко којег је
притужба поднета.
СУДСКА УПРАВА ( члан 6. Судског пословника)
Послови судске управе су послови који служе вршењу судске власти.
Пословима судске управе обезбеђују се услови за правилан и благовремен рад и пословање суда.
Под пословима судске управе сматрају се послови унутрашње организације одређени законом,
овим пословником, а нарочито:
- уређивање унутрашњег пословања у суду;
- позивање и распоређивање судија поротника;
- послови везани за сталне судске вештаке и тумаче;
- разматрање притужби и представки;
- вођење статистике и израда извештаја;
- извршење кривичних и прекршајних санкција;
- финансијско и материјално пословање суда;
- овера исправа намењених употреби у иностранству;
- стручни послови у вези са остваривањем права, обавеза и одговорности судског особља у суду;
- доношење општих и појединачних аката који се односе на систематизацију, унутрашњу
организацију, радне односе и друге опште акте којима се уређују односи у суду;
- послови у вези са стручним усавршавањем и обуком судија и судског особља;
- послови управљања судским зградама и непокретностима које се додељују суду на коришћење;
- послови у вези са наплатом судских такси;
- други послови везани за унутрашњу организацију и пословање суда када је то одређено законом
или општим актом суда.
ВРСТЕ НАДЗОРА НАД РАДОМ ПРИВРЕДНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
А) УНУТРАШЊИ НАДЗОР
МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ
ПРИВРЕДНИ АПЕЛАЦИОНИ СУД
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА
РЕПУБЛИЧКО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО
II
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЊЕНА
МИНИСТАРСТВА, ПОСЕБНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И
АГЕНЦИЈЕ
III
НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЊЕНИ ОДБОРИ
И КОМИСИЈЕ
IV
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ
V
МЕДИЈИ
VI
ЈАВНОСТ
Б) СПОЉНИ НАДЗОР
ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ
I СЕДНИЦА СВИХ СУДИЈА (КОЛЕГИЈУМ СУДИЈА)
II СУДСКА ОДЕЉЕЊА
ПАРНИЧНО ОДЕЉЕЊЕ, ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ ПРЕСТУПЕ, ВАНПАРНИЧНО ОДЕЉЕЊЕ (ОДЕЉЕЊЕ СТЕЧАЈА, ОДЕЉЕЊЕ ИЗВРШЕЊА, ОДЕЉЕЊЕ ЗА РЕШАВАЊЕ Фи ПРЕДМЕТА, ВЕЋЕ ЗА РЕШАВАЊЕ ПО ПРИГОВОРИМА ЗА УБРЗАЊЕ ПОСТУПКА), ОДЕЉЕЊЕ СУДСКЕ ПРАКСЕ
Ш КАНЦЕЛАРИЈА СУДСКЕ УПРАВЕ
СУДСКА ПИСАРНИЦА
ФИНАНСИЈСКО-ТЕХНИЧКА СЛУЖБА
СЛУЖБА ЗА НАПЛАТУ СУДСКЕ ТАКСЕ И НОВЧАНИХ КАЗНИ
СУДСКИ ИНФОРМАЦИОНИ ЦЕНТАР ИНФО-СЛУЖБА ЗА ПОДРШКУ АЛТЕРНАТИВНОМ РЕШАВАЊУ СПОРОВА
СУДСКА СТРАЖА
СУДСКА ПИСАРНИЦА
а) ПАРНИЧНА ПИСАРНИЦА
б) ПИСАРНИЦА ЗА ПРИВРЕДНЕ ПРЕСТУПЕ
в) В АНПАРНИЧНА ПИСАРНИЦА
- одељење судског регистра - одељење стечаја, - одељење извршења и других ванпарничних ствари
г) ПРИЈЕМНА КАНЦЕЛАРИЈА
д) ОТПРЕМНА КАНЦЕЛАРИЈА ђ) АРХИВА
1. ( члан 15. Судског пословника )
У судовима са већим бројем већа и судија појединаца који поступају у истој правној области
образују се кривично и грађанско одељење, а могу се образовати и одељења за радне, породичне
и статусне спорове, као и ванпарнично, оставинско, извршно, припремно одељење и одељење
судске праксе, а по потреби могу се образовати и друга одељења (на пример одељење за заштиту
ауторских и сродних права, медијске спорове и др.).
У вишим и апелационим судовима постоје одељења за кривичне поступке против малолетника и
за радне спорове.
У појединим вишим и апелационим судовима могу се образовати одељења за кривична дела
против Војске Србије, за кривична дела организованог криминала, ратних злочина и
високотехнолошког криминала.
У прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду могу се образовати одељења за
вођење прекршајног поступка у области јавних прихода, царинског, спољнотрговинског и
девизног пословања, а по потреби и одељења из других области.
Одељења из ст. 1. до 4. овог члана образују се ако послове обављају најмање три судије.
Ако нема услова за оснивање посебног одељења за кривичне поступке према малолетницима,
радне спорове, одељења за породичне, статусне спорове, ванпарничног и извршног одељења,
судови су у оквиру тих одељења дужни да оснују посебно веће, односно тим предметима да
задуже одговарајуће судије.
Судским одељењем руководи председник одељења, кога по прибављеном мишљењу судија
као и путем „размене података“, односно интерне рачунарске мреже Суда. О чињеници да се на
мрежи налази распоред дежурстава, судије се обавештавају слањем „pop-up“ поруке, која се затим
појављује на екранима свих умрежених рачунара.
Дежурни судија који није у могућности да поступа оног дана када му је одређено дежурство,
дужан је да обавести председника Одељења да није у могућности да поступа оног дана када му је
одређено дежурство и о разлозима спречености, без одлагања, а најкасније у року од 24 сата пре
почетка дежурства.
Сваки од судија коме је одређено дежурство, дужан је да обавља све послове који су Законом и
Судским пословником одређени као хитни, а нарочито да поступа уместо одсутног председника већа:
у предметима у којима је заказано рочиште у дане када је дежуран,
у предметима на евиденцији и предевиденцији закључно са даном када је дежуран,
у предметима који су враћени из Привредног апелационог суда, Врховног касационог суда,
Републичког јавног тужилаштва и других државних органа или организација, као и у предметима који
су враћени са вештачења закључно са даном када је дежуран,
у свим другим случајевима који су законом и Судским пословником одређени као хитни, као и у
случајевима када је то потребно ради благовременог поступања Суда и омогућавања странкама да
што пре и са што мање трошкова остваре права која им по закону припадају.
Напред наведени послови у примени дежурстава сматрају се хитним.
Одређена дежурства важе током целог радног дана и сваки од судија који је дежуран тог дана
дужан је да сходно распореду радног времена суда, почев од 7.30 па до 15.30 часова обавља све
послове који су Законом, Судским пословником и Распоредом послова судија одређени као хитни.
Када је предмет изнет у веће ради одржавања рочишта, о потреби поступања уместо одсутног
председника већа у том предмету, дежурног судију је дужан да обавести запослени распоређен на
пословима записничара у том већу, а у случају његовог одсуства, запослени који га замењује.
Када се предмет налази у писарници, о потреби поступања по том предмету, дежурног судију
је дужан да обавести запослени у судској писарници који је задужен за то судско веће, а у случају
његовог одсуства, запослени који га замењује.
У обављању послова за одсутног судију, дежурни судија потписује изворник донетих одлука,
као и записник о одржаном рочишту на коме је замењивао одсутног судију.
Уколико дежурни судија у обављању послова за одсутног судију донесе одлуку којом се
окончава поступак пред овим судом, та одлука улази у основ за оцену квалитета рада дежурног
судије.
Непоступање по одређеном дежурству представља тежу повреду радне обавезе.
Непоступање по одређеном дежурству констатује се сачињавањем службене белешке која се
заводи у „Су“ уписник.
б) Уколико је поступајући судија – председник већа на дужем одсуству, које
не захтева промену годишњег распореда послова, председник Одељења, уз сагласност судија које су
одређене као заменици, одређује посебан план замена;
в) Уколико судија који замењује поступајућег судију, оконча предмет, судији – председнику
већа, који је окончао предмет, предмет се пресигнира, а у случају враћања у пређашње стање,
редовних и ванредних правних лекова исти наставља да поступа у предмету;
г) У случајевима када виши суд, укидајући одлуку Суда, одреди да ће се нова расправа
одржати пред другим већем, односно судијом појединцем, таква другостепена одлука се заводи у
уписник VII „Су“, доставља управитељу судске писарнице, и раније поступајућем судији на
упознавање, а предмет се расподељује у рад другом судском већу, односно судији појединцу, према
редоследу пријема предмета.
д) У случајевима када је предмет правноснажно прекинут предмет се по предлогу за наставак
поступка износи судији коме је предмет иницијално био заведен. Судија који је донео одлуку о
прекиду поступка доноси одлуку и о наставку поступка. Исто се поступа и са предметима који су се
налазили у поступку по редовним или ванредним правним лековима.
ђ) Када тужени поднесе противтужбу и ''тужбу за главно мешање'', иста се заводи у парничном
уписнику, формира се нови предмет и исти додељује у рад оном парничном судском већу, односно
судији појединцу пред којим је већ у току поступак по тужби, односно основном предмету. У
предметима са захтевима умешача, који су садржани као посебан тужбени захтев и у којима је дошло
до подношења тужбе од стране умешача, поступа судија, односно судско веће које води поступак у
основном предмету, осим у ситуацији када је основни предмет правноснажно окончан.
е) Када се у току парничног поступка донесе решење о раздвајању поступака, сваки
новооформљени предмет се додељује у рад оном парничном судском већу, односно судији појединцу
пред којим се води поступак у коме је то решење и донето.
ж) Предмет у којем је надлежни суд, одлучујући по изазваном сукобу надлежности од стране
суда коме је предет уступљен као надлежном суду по доношењу решења о стварној или месној
ненадлежности овог суда, одлучио да је за поступање надлежан овај суд, расподелиће се у рад оном
парничном судском већу, односно судији појединцу, коме је исти првобитно био додељен у рад.
з) Председник судског већа поступа у свим предметима који су додељени у рад судском већу
чији је председник као и у завршеним предметима који носе број тог судског већа.
Поступање у завршеним предметима подразумева давање доставних наредби, наплату
судских такси, давање наредбе за архивирање списа предмета, као и предузимање сих других радњи
које се покажу као потребне.
Када је поступак окончан, дозволу за прегледање, фотокопирање, фотографисање и препис
списа предмета, по захтевима странака даје шеф одсека писарнице одговарајуће материје, по потреби
уз консултације са секретаром суда; а по захтевима других лица која имају оправдан интерес дозволу
за наведене радње даје секретар суда.
и) Уколико судија одсуствује дуже од месец дана, обуставља се прилив предмета.
Од дана започињања одсуства до истека рока од месец дана не врши се обустава редовног
прилива предмета. Уколико судија најави одсуство дуже од месец дана, обустава се врши од дана
најаве, односно првог дана одсуствовања.
Судијама извршног одељења и председницима ИПВ већа, као и парничним судијама у П
материји по тужбама са предлогом за одређивање привремене мере, обустава прилива се врши након
истека рока од 8 радних дана. Уколико судија најави одсуство дуже од 8 радних дана, обустава се
врши од дана најаве, односно првог дана одсуствовања.
О одсутности судије писарницу најраније 3 радна дана пре одсуствовања обавештава
Управитељ писарнице, на основу захтева судије, ради благовремене расподеле предмета.
Расподела предмета у случају из претходно наведених ставова, обуставља се од дана најаве
(најраније 3 радна дана пре одсуствовања), а уколико судија не најави одсуствовање од првог дана
одсуствовања.
ј) О већању и гласању у стечајним предметима води се евиденција у књизи већања
сачињавањем службене белешке на изворнику одлуке или записником о већању и гласању.
РАДНО ВРЕМЕ И ГОДИШЊИ ОДМОР
Радно време Суда је од 7.30 до 15.30 сати. Након редовног радног времена, ноћу или викендом се спроводе радње које се по одредбама појединих судских поступака сматрају хитним, тако да не трпе одлагање.
СЛУЖБА ЗА ПРЕДСТАВКЕ И ПРИТУЖБЕ
Странке и други учесници у поступку могу у сваком тренутку да се обрате суду са притужбом или представком у вези са вођењем судског поступка или било којим другим питањем у вези са остваривањем права грађана у суду. С тим у вези, председник суда дужан је да размотри притужбу или представку и одлучи о њеној основаности у што краћем року, а најкасније у року од петнаест дана од пријема, у којем је дужан да о предузетим мерама обавести притужиоца притужбе или представке. Притужбе и представке треба да садрже ознаку предмета, разлог притужења или представке, име, презиме, адресу и контакт телефон притужиоца односно подносиоца представке.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЈАВНОСТИ О РАДУ СУДА
У циљу обезбеђивања објективног, правовременог и тачног обавештавања јавности о раду суда и
судским поступцима, председник, судије и судско особље дужни су да обезбеде потребне услове,
као и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се воде у
суду, водећи рачуна о интересима поступка, приватности, као и безбедности учесника у поступку.
Време, место и предмет суђења свакодневно се објављују на видном месту испред просторије у
којој ће се суђење одржати или на други погодан начин.
За суђење за које постоји веће интересовање јавности судска управа ће обезбедити просторију која
може примити већи број лица. Судско веће је дужно да по налогу председника одржи суђење у
већој просторији која је обезбеђена.
Обавештења за медије о раду суда и појединим предметима даје председник, лице задужено за
информисање јавности (портпарол) или посебна служба за информисање.
Судови републичког ранга, апелациони судови и судови са посебним одељењима или већим
бројем судија одређују лице задужено за информисање јавности (портпарол).
Информације о правноснажно окончаним поступцима пред судом обавезно се објављују када је
законом, или посебним прописом предвиђено, као и у случајевима за које је јавност посебно
заинтересована.
Информације и подаци који се достављају јавности морају бити тачни и потпуни. Подаци који
према посебним прописима представљају тајну и заштићени подаци чије објављивање је
искључено или ограничено законом се не саопштавају.
Приликом контакта са јавношћу и медијима користиће се средства савремене комуникације у
складу са материјално-техничким могућностима суда (просторија за прес конференције - медија
центар, извештавање путем веб-странице и сл.).
О равномерној заступљености представника различитих медија на суђењима стараће се
председник.
Фотографисање, аудио и видео снимање у згради суда може се обавити само уз претходно
прибављено писано одобрење председника, у складу са посебним законом.
Фотографисање, аудио и видео снимање на рочиштима у циљу јавног приказивања снимка обавља
се по одобрењу председника, уз претходно прибављену сагласност председника већа, судије и
писаног пристанка странака и учесника снимљене радње.
Приликом давања одобрења за фотографисање и снимање водиће се рачуна о интересовању
јавности, интересу поступка, приватности и безбедности учесника у поступку.
Фотографисање, аудио и видео снимање у судници, након прибављеног одобрења, обављаће се
под надзором судије, на начин који обезбеђује несметан ток суђења и ред у судници.
Суд најмање једанпут годишње, а најкасније до 1. фебруара текуће године за претходну годину,
израђује информатор са основним подацима о раду, који су прописани посебним законом и
Судским пословником, а од значаја су за остваривање права грађана и презентацију организације
рада суда јавности. Информатор садржи: назив и седиште суда; годишњи распоред послова;
контакт информације (телефон, факс, веб-страницу и адресу електронске поште), имена
руководилаца судске управе, податке о радном времену суда и његових служби, имена и контакте
лица овлашћених за пријем, обавештавање странака и поступање по притужбама, имена и
контакте лица овлашћених за издавање уверења и оверу потписа; имена и контакте лица
овлашћених за омогућавање разгледања, преписивања и копирања списа.
Информатор из става 1. овог члана, збирке одлука и правних ставова, суд може објављивати у
штампаном или електронском облику.
ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМА ОД
ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
Садржина права на слободни приступ информацијама од јавног значаја
У складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја {"Сл.гласник РС", бр.
120/2004, 104/2009 и 36/2010) информација од јавног значаја дефинисана чланом 2. јесте
информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези са радом органа јавне
власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан
интерес да зна.
Да би се нека информација сматрала информацијом од јавног значаја није битно да ли је извор
информације орган јавне власти или које друго, лице, није битан носач информација (папир,
трака, филм, електронски медији и сл.) на коме се налази документ који садржи информацију,
датум настанка информације, начин сазнавања информације, нити су битна друга слична својства
информације.
Према члану 5. овог Закона, свако има право да му буде саопштено да ли орган власти поседује
одређену информацију од јавног значаја, односно да ли му је она иначе доступна. Свако има
право да му се информација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се омогућити увид
у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и
право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на
други начин.
Подношење захтева за приступ информацијама од јавног значаја Привредном суду у
Београду.
Тражилац подноси писмени захтев органу власти за остваривање права на приступ
информацијама од јавног значаја (у даљем тексту: захтев).
Захтев мора садржати назив органа власти, име, презиме и адресу тражиоца, као и што
прецизнији опис информације која се тражи.
Захтев може садржати и друге податке који олакшавају проналажење тражене информације.
Тражилац не мора навести разлоге за захтев.
Ако захтев не садржи податке из става 2. овог члана, односно ако захтев није уредан, овлашћено
лице органа власти дужно је да, без надокнаде, поучи тражиоца како да те недостатке отклони,
односно да достави тражиоцу упутство о допуни.
Ако тражилац не отклони недостатке у одређеном року, односно у року од 15 дана од дана
пријема упутства о допуни, а недостаци су такви да се по захтеву не може поступати, орган
власти донеће закључак о одбацивању захтева као неуредног.
Приступ информацијама орган власти дужан је да омогући и на основу усменог захтева тражиоца
који се саопштава у записник, при чему се такав захтев уноси у посебну евиденцију и примењују
се рокови као да је захтев поднет писмено.
Начело једнакости
Права из овог Закона о слободном приступу информацијам од јавног значаја припадају свима под
једнаким условима, без обзира на држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште,
или лично својство као што је раса, вероисповест, национална и етничка припадност, пол и
слично.
Поступање по захтеву
Орган власти дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева,
тражиоца обавести о поседовању информације, стави му на увид документ који садржи тражену
информацију, односно изда му или упути копију тог документа. Копија документа је упућена
тражиоцу даном напуштања писарнице органа власти од кога је информација тражена.
Ако се захтев односи на информацију за коју се може претпоставити да је од значаја за заштиту
живота или слободе неког лица, односно за угрожавање или заштиту здравља становништва и
животне средине, орган власти мора да обавести тражиоца о поседовању те информације, да му
стави на увид документ који садржи тражену информацију, односно да му изда копију тог
документа најкасније у року од 48 сати од пријема захтева.
Ако орган власти није у могућности, из оправданих разлога, да у року из става 1. овог члана
обавести тражиоца о поседовању информације, да му стави на увид документ који садржи
тражену информацију, да му изда, односно упути копију тог документа, дужан је да о томе,
најкасније у року од седам дана од дана пријема захтева, обавести тражиоца и одреди накнадни
рок, који не може бити дужи од 40 дана од дана пријема захтева, у коме ће тражиоца обавестити о
поседовању информације, ставити му на увид документ који садржи тражену информацију, изда
му, односно упути копију тог документа.
Ако орган власти на захтев не одговори у року, тражилац може уложити жалбу Поверенику, осим
у случајевима утврђеним овим законом.
Орган власти ће заједно са обавештењем о томе да ће тражиоцу ставити на увид документ који
садржи тражену информацију, односно издати му копију тог документа, саопштити тражиоцу
време, место и начин на који ће му информација бити стављена на увид, износ нужних трошкова
израде копије документа, а у случају да не располаже техничким средствима за израду копије,
упознаће тражиоца са могућношћу да употребом своје опреме изради копију.
Увид у документ који садржи тражену информацију врши се у службеним просторијама органа
власти.
Тражилац може из оправданих разлога тражити да увид у документ који садржи тражену
информацију изврши у друго време од времена које му је одредио орган од кога је информација
тражена.
Лицу које није у стању да без пратиоца изврши увид у документ који садржи тражену
информацију, омогућиће се да то учини уз помоћ пратиоца.
Ако удовољи захтеву, орган власти неће издати посебно решење, него ће о томе сачинити
службену белешку.
Ако орган власти одбије да у целини или делимично обавести тражиоца о поседовању
информације, да му стави на увид документ који садржи тражену информацију, да му изда,
односно упути копију тог документа, дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од
пријема захтева, донесе решење о одбијању захтева и да то решење писмено образложи, као и да
у решењу упути тражиоца на правна средства која може изјавити против таквог решења.
Забрана дискриминације новинара и јавних гласила
Орган власти не сме стављати у бољи положај ниједног новинара или јавно гласило, када је више
њих упутило захтев, тако што ће само њему или њему пре него другим новинарима или јавним
гласилима омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја.
Ограничења права
Права из овог закона могу се изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је
то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса
заснованог на уставу или закону.
Ниједна одредба овог закона не сме се тумачити на начин који би довео до укидања неког права
које овај закон признаје или до његовог ограничења у већој мери од оне која је прописана у ставу
1. овог члана.
Искључење и ограничење слободног приступа информацијама од јавног значаја
Орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног
значаја, ако би тиме:
1) угрозио живот, здравље, сигурност или које друго важно добро неког лица;
2) угрозио, омео или отежао спречавање или откривање кривичног дела, оптужење за кривично
дело, вођење преткривичног поступка, вођење судског поступка, извршење пресуде или
спровођење казне, или који други правно уређени поступак, или фер поступање и правично
суђење;
3) озбиљно угрозио одбрану земље, националну или јавну безбедност, или међународне односе;
4) битно умањио способност државе да управља економским процесима у земљи, или битно
отежао остварење оправданих економских интереса;
5) учинио доступним информацију или документ за који је прописима или службеним актом
заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или друга тајна,
односно који је доступан само одређеном кругу лица, а због чијег би одавања могле наступити
тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом
за приступ информацији.
Злоупотреба слободног приступа информацијама од јавног значаја
Орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног
значаја ако тражилац злоупотребљава права на приступ информацијама од јавног значаја,
нарочито ако је тражење неразумно, често, када се понавља захтев за истим или већ добијеним
информацијама или када се тражи превелики број информација.
Доступност и ажурирање Информатора
Привредни суд у Београду редовно ажурира брошуру најкасније до краја сваког
календарског месеца, а по потреби и чешће.
Информатор у електронском облику доступан је на сајту Привредног суда у Београду,
www.bg.pr.sud.rs, на којем се подаци редовно ажурирају.