133 XIV УМЕТНОСТ ГОТИКЕ Готика представља уметнички правац који је наступио након романике у другој половини XII века у Француској, да би током XIII и XIV века обухватио средњу и северну Европу где преовладава до краја XV века. Назив „готика“ увели су италијански хуманисти који су је погрешно повезали са Готима, чија се уметност сматрала варварском па су ово доба означавали као „мрачно доба“ Средњег века а саму готику су сматрали уметношћу „без имало доброг укуса.“ Готички стил се најпре односио на архитектуру француских катедрала где су његове одлике најуочљивије, међутим до краја XIV века развија се много световнији правац познат као међународни стил или интернационална готика. Овај стил се развијао све до краја XV века када га је заменила ренесанса у Италији али је у неким земљама, попут Енглеске, готика потрајала чак до XVII века. АРХИТЕКТУРА Готичка архитектура је настала трансформацијом, монументализацијом и увођењем новина у познороманичку архитектуру у области Ille de France (средња Француска и Париз), комбинујући елементе романичке традиције Нормандије и Бургундије. Одатле се брзо проширила у Енглеску, Немачку и друге земље западне Европе. У Италији је готика створила посебну мешавину са романиком, античким и византијским стилом, јавивши се нешто касније у односу на остале европске земље али је убрзо замењује ренесанса. Основне карактеристике готичке архитектуре су примена преломљеног лука и ребрастог свода (крстасти свод у комбинацији са ребрима) који лежи на снопастим стубовима (свежњеви витких камених стубаца), употреба контрафора (потпорни спољни лук), трансепт који је померен на средину грађевине и розета као главно спољно обележје. Такође, у визуелном смислу наглашена је скелетна конструкција грађевине која је омогућила доминантну виткост форми, масе су рашчлањене а потисак горњих конструкција лежи на ојачаним високим стубовима полигоналне основе, тако да практично нема носећих зидова као у романици. Наглашавање вертикала типично је за готичку архитектуру па је висина сводова у катедралама ишла и до 50 метара али се тежило успостављању пропорционалног односа висине и ширине грађевине. Поједини европски градови су се међусобно надметали у тежњи за што вишим и велелепнијим катедралама које су биле главно обележје урбане архитектуре. Грађење катедрале је изискивало понекад напор целокупне заједнице и сарадњу више мајстора који су добро познавали своје занате а само један криво исклесан камен могао је да угрози стабилност читаве конструкције. Зато су се мајстори удруживали у цехове у којима су чувана математичка, техничка и уметничка знања која су била врло цењена а међусобно су имали тајне знаке за препознавање. Будући да су
11
Embed
УМЕТНОСТ ГОТИКЕ - visokaturisticka.edu.rsvisokaturisticka.edu.rs/skripte/kulturno_nasledje/bojana_14_gotika.pdf · 137 танких попут опне, као и у
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
133
XIV
УМЕТНОСТ ГОТИКЕ
Готика представља уметнички правац који је наступио након романике у другој половини XII
века у Француској, да би током XIII и XIV века обухватио средњу и северну Европу где
преовладава до краја XV века. Назив „готика“ увели су италијански хуманисти који су је
погрешно повезали са Готима, чија се уметност сматрала варварском па су ово доба означавали
као „мрачно доба“ Средњег века а саму готику су сматрали уметношћу „без имало доброг
укуса.“ Готички стил се најпре односио на архитектуру француских катедрала где су његове
одлике најуочљивије, међутим до краја XIV века развија се много световнији правац познат као
међународни стил или интернационална готика. Овај стил се развијао све до краја XV века
када га је заменила ренесанса у Италији али је у неким земљама, попут Енглеске, готика
потрајала чак до XVII века.
АРХИТЕКТУРА
Готичка архитектура је настала трансформацијом, монументализацијом и увођењем новина у
познороманичку архитектуру у области Ille de France (средња Француска и Париз), комбинујући
елементе романичке традиције Нормандије и Бургундије. Одатле се брзо проширила у Енглеску,
Немачку и друге земље западне Европе. У Италији је готика створила посебну мешавину са
романиком, античким и византијским стилом, јавивши се нешто касније у односу на остале
европске земље али је убрзо замењује ренесанса.
Основне карактеристике готичке архитектуре су примена преломљеног лука и ребрастог
свода (крстасти свод у комбинацији са ребрима) који лежи на снопастим стубовима (свежњеви
витких камених стубаца), употреба контрафора (потпорни спољни лук), трансепт који је
померен на средину грађевине и розета као главно спољно обележје. Такође, у визуелном
смислу наглашена је скелетна конструкција грађевине која је омогућила доминантну виткост
форми, масе су рашчлањене а потисак горњих конструкција лежи на ојачаним високим
стубовима полигоналне основе, тако да практично нема носећих зидова као у романици.
Наглашавање вертикала типично је за готичку архитектуру па је висина сводова у катедралама
ишла и до 50 метара али се тежило успостављању пропорционалног односа висине и ширине
грађевине.
Поједини европски градови су се међусобно надметали у тежњи за што вишим и велелепнијим
катедралама које су биле главно обележје урбане архитектуре. Грађење катедрале је изискивало
понекад напор целокупне заједнице и сарадњу више мајстора који су добро познавали своје
занате а само један криво исклесан камен могао је да угрози стабилност читаве конструкције.
Зато су се мајстори удруживали у цехове у којима су чувана математичка, техничка и уметничка
знања која су била врло цењена а међусобно су имали тајне знаке за препознавање. Будући да су
134
били веома угледни и независни од богатих феудалних наручилаца тј. слободно су путовали од
града до града названи су слободни зидари (тзв. масони).
Готичка катедрала представља врхунац развоја хришћанске базилике са полазном основом у
форми латинског крста. Најкарактеристичнији елемент који се овде примењује је преломљени
лук који је био статички много боље решење од романичког због веће вертикале лука. Уместо
полуобличастог свода који формира полукружни лук, почињу да се укрштају преломљени
лукови који су имали заједнички завршетак у једној тачки (укрсници) на темену свода. Тако се
укупан потисак свода концентрише у тачки темена а преноси се на доле преко лукова и стубова,
што омогућава да се изгуби носећи зид и да сва три брода у цркви буду једнако широки и
високи, док унутрашњи простор наликује пространим дворанама (због тога се називају и
дворанске цркве). Насупрот романичком растављању и ограђивању појединачних простора, у
готици је изражена тежња ка повезивању и стапању коју називамо начелом јединства, што се
посебно огледа на пресеку грађевине: аркаде и сводови скоро без прекида иду од тла до врха а
спољне зидове чине низови повезаних стубова међу којима су отворени прозори. Да би се
неутралисали притисци горњих конструкција користе се
потпорни лукови – контрафори, који преносе потисак у