Top Banner
МЪ одъг в . лнцнтацін подъ у 9 іа вароиін (l —3 ) >Дора Узу- ». и на . лицнтацін. оши Бео- 0 —3 ) ь плацеиъ. ваКе се по Бр о А 10. У Београд } 24 . Я н j а р а 1850. Год. Ш н и м .т:а. Д. 7513. С. 6М2. ца Фебру Београда (I—з) ваю се свн іъ Огли-О- авомъ што ■руара те«, овогъ вре- 50. у Бео- (3— 3) у Бео гра ду ІНИМЬ весе- а. и на ба- I, и на об жи и пріят- анасі бвић а, (l—З) і поз на п о  ро дъ да за- іъ џоредку. съ, такова ал н , и ви довали. србску не- їдао , намі тати таково СВИ О. ІЗВНИ іски народа :>ваково д і ти. Славеисків іній иужева ъ) и Фран * ко е су веЬъ іватскомъ в Ье  му нз - аців, и ков їли кодъ с а* е * фр. ср., , што Ье  у  а н живеЬв (1—8) ј изь ІІанче- гвакоме, да , Нанчева,  у   JV S  120 ва сн ы , дос та « а затворено I се 1 про- мъ н мага- иів, съ д ру- іравомь то- џ лика куйна, іа такође e- I н ишайсъ , ! Iподъ К . І Ю и црепомъ пространа н ІО М Ъ ВОД ОіЬ а се нзво.іе ус. юві я И З - , «дна врио I сигурана о* і б у р и Ь ъ. стова Д ° шше . Б у * наше  А0  га ииста , ямъ с в на- мо опеть виш е Нв іика. ч е С т В 0 Ианлаэе три пута преко е <* д - иице : уторннком ъ . четврт- вовъ и субото въ по подне. Цѣна : у ( '  р б і и « і *р . у А у ст р і й 7 Фр . ср .. за повднный листь 5 кр. ср. Предп лата са св ій» стра на півлѣ се управ о учредни- честву у Београдъ. Новннарница н у Сава- маин, у куЬи ђорђа Тоске. С р б с к е Н о в > редникъ и издаватеиь : М в л о ш ъ II о п о в н Ь 'ъ . оглае« плвЬа се : лрМ іІ пут» 3 вр., др угій шјгт % * вр., трвКііі * ид» ре дв. » m і »p * cP - II P к г к д ъ . Ов вв л ат две се у крояѣиу за смаи8 доугіа народным и вноіідеяевмк .  __  Щ і t П К » с . ДОП.СШЦ k  првлоаавв прана урадваа- тво ме нв плаКен а сам« одг  ред оаа ы саоа допвсатела. - піні - .л* - !  ..........;-5Д.я>  Нусі я прем а зап аду . Стані просвіте у народу србскомъ и іичинъ по - больиіаня ніпогъ.  Вовн а заповіст ь блачи Аа-ба на на грани чаре вой-  водстеа Србів.  За пад на и неточна цркви у Богни Стані Луѵтрів и поступакъ журналистике німа чке. Опаданл Мађар-Хирлапа" на Србе.  Панче вци и нышо поглаварство. Србія. ІІостановлѣня. Ханка у Мачни.  Босн а и Херце говин а. Гарннз онь у БихаКу; комисія изъ Цариграда.  Црн агора . Како Црногорци воюю.  Л рватска и Сла вон ія. Банско вѣКе.  Войводство Србін и тамишкій Банатъ. Исидоръ Ни кол иКъ у Сомбору; Ьен. М ае рх оФерътамо с еоче- куе; Іованъ ХимнІ . ъ: похвалный поступакъ ђен. До- шена прима Србима у Земуну; жандармерія.  Маџ арск а. Мађар - Хирлаш.4 4 и цѣлукупность - Мацар - ске. Расположенѣ духова.  Луст рія. Ьирократія; сравнѣнѣ времена цара іосифэ са садашньимъ у обзиру слободне штампе; румун- ска депутація у Бечу. Чешка. Кнезъ Виндишгр ецъ и грађана прапікн; Наро дне Новине. 14  /*усія. Вѣсти са Кавказа.  //і. пач ка РадовиЬъ и сабо ръ уК рф урту .  Лн гл ія . Рускій заяиъ. Француска. Бесѣда Монталамбе ра прилнкомъ пре- тресаня закона о явномъ обучаваню; Пресс а.4 4  Иодлистакъ. Страшна освета. Народна пѣсма. Огласи- В. Ж . сво.нь пріятелю Н.  у свето и Гори. У Бечу 2 Ї. іінуара. III. Вальда ти неће досадно быти , да ти саоб- штимъ меморія лъ рускогъ дипломата ,  у комъ свое мнЬн ів о римской ствар и подноси цар у Николи Бо лест ь ова, коя е заразила з ападъ , чини се томе Ру су, да в изъ іфкве изиіпла. У зрокъ тому велика е она свЬт ска вл аст ь, кою е средньій вЬкъ на главу  ри мск е цр кв е пр ен ео . Т ак о се Рим ъ те ча ем ъ сто лЬ - тія удаліо не само одъ единства цркве. но и одъ на мела Спаси тел І. ва, кои е з ав ео в Кру христіянску, и кои е ре ка о: „цар ство мое нЬсть одъ міра сего.4* Римъ в истиветно направіо христіянство са силомъ нЬговомъ, и премда ніе средоточіе вѣре самолюбиво у себи, но у цркви полож іо , о пет ъ е зау зео ерар- хіомъ свеобшт у црк ву , и тымъ повода дао проте - стантнм а, да толико на нЬга нападаю. Данаш ню рс- волуц ію приугото вили су іоштъ Григоріе \ I I- и *' іу - теръ. ГІрвый тымъ, што е у нЬму црква до вели- когъ господства подигла се , Лутеръ пакъ усиКш- нымъ своимъ нападанѣмъ на ню. Црква е постала одъ Григорія силнымъ заведеніемъ, држава удрж ави, све е више и више губила одъ природногь знаная свогъ, по томе е судбину суштествены стварій ис- кусити и лро паст и своіой клонити се морала. Да бы се могла одржати, морала е толике прот ивнике побЬ- } ; уюЬи . реформат е све до в еЬег ь с теиена огорченя доводити. Реформ ація управо нииіта друго Н І Н бы ла, него реакцій стародревногъ христія нства противу ерархів, и само за то ніе могла надвладат и, што су ре формати тужбе сво и р адіы инди видуалной (особно й)  пресг/ди поьдины, него саборной  источмой -  мате  ри цркви подн осили . Револуція ступи христіянству непрія тельски часуп ртъ съ онымъ: држава као т а кова непотреб у« никакве религіе.1 * Но тымъ ни най- манЬ нів доказано, да се садашня д ржава заиста сва- кога господареня надъ црквомъ уздрж авала ; «рбо знамо, да е свагда држава, гдК є годъ я‘*е жиле у- хватила была, ону власть у цркви  у нражнявала, кообично упражнява држава обсолутна ( неограничена).4* Религія садашнЬ држ аве есть:  рев олу цін,  и башъ зато несл аже се идеа лапине власти са тежняма но- вівгъ времена. Наравно, да е една одъ найнесреЬніи идеа среднѣга вЬка была, свЬтску власть папину о- сновати, ербо да то ніе учинКно, вебы се доцніе то лико наертало на цркву христіянску.“ — После пре- лази Русъ на станЬ Италіе, и примКчава, да у жи вот у народа, као и поединогъ чов Ька , необична ра дость и весеиѣ место несрећи каквой предходи , о коіои радости люди говоре: „неслути н а добро.4 * Съ каквомъ су радости угледали Римля ни ГІі я І \. на пр е столу. МЬсеце е траяло ньіово веселЬ. Сви су га обоживали, обожавао га є еавъ свЬтъ. да га после до роба цѣл огъ свЬта ионизи . Ово е траяло, докъ свеза папина са нЬговимъ притворнимъ пріятельима ніе пукла, и револуція се родила, у коіой се свакій безъ наличі я у своіой истоветности показао.“ Русу се жао быти чи н и , што су Ф р а н ц у зи победили Римляне (примЬчава Лойдъ**), ербо садашні ) стан К ^рав цузс ке ніе за то сходно, да бы она так о важни посолство извршити могла, а друго ствар ь « веЬма заплетена, него да бы е Французи, о коима ее пра ведно рећи може да неанаю іпто бы хтКли , рѣш итя могли. У мржньи Римляна на црквеиу власть мита Русъ жалостну папину будуЬность, но опет ъ вели, христіянство нетреба да очаева. пБогъ ће исцѣлити  ран е, кое су люди за дал и. Нет оч на цр кв а нигд а о исцѢлКню Ёнро пе ніе сумняла , и сада нада савди- нінімъ обои догмата, коя су столѣтіяиа разставлКна была, да Ье свою цЬль пост иЬи.4 *  Но дугомъ одсуствованю свомъ, дошао в источ- ный царъ оп етъ у Ги.пъ.и Тако се говори ло, кадъ « 1846 . године цар ъ Никола Григорія XVI. лоходіо быо. ЧуђенК Квропе ніе было неоснован о; ніе клечеЬи п редъ дверима вЬ- читогъ града рускіи царь ту самъ быо. Съ ньиме е и сва Русія ту клечала. Ту е неточна црква была, коя у лицу царевомъ представника западне цркве къ саединЬню позывати чиннше се, кои нів можда, као великій Карлъ негда. зато дош ао у Римъ да прими освеіитенЬ, но зато, да самь освеш теня дЬли.**  Чит ай и суди . — У другомъ писму саобшти- hy ти мов мысли о пашой ц ркви, к оима в пов ода дао изложеный чланакь. У Бечу , наев . Саву . Д До баръ е знакъ што су Срби Србина, и то онога, кои се пр вый про свету у србску землю до- нети трудіо, за народногъ патрона одабрали. Народъ е нашъ слутньомь до оне истине дошао, о коіой с  у  се дру і и народи и самым ь иск уств омъ увЬр илн, да « т. е. нро свЬт а н айнн ін стуб ъ народно- државне само- сталности и гра); анско- политичне слободе. Па како смо мы іошть далеко одъ онога, што сваке године на овай дань у патрону нашемь прославлявамо! У змемо ли све землѢ, у коима Срби живе , и санъ народъ србскій у обпіте , узмемо ли іювдиице ону землю и онай народь србскій, кои на ньой у Ау- стріи живи, а о< обито во йводств о Србію, то Немо се увЬрити, да су ове землі » и у Европи у об шт е, и у Аустріи понао собъ «дне одъ найплодоносніи, и на  ро дъ еда нъ од ь нан раз бор ит іи и на йч ес ти ті и, кои е и по своіой и по свои зем аля прир оди и по до женю на едн у одъ найважніи рола у исторіи рода човЬчі - егь позв ань на како е спрамъ тога іошт ь незна- танъ гласъ, кои име србско у свЬту ужива! Колико ій е маньи, по мале нимь и худимъ землям а живе ћи народа, кои далеко веііу ролу дан асъ у свЬту игра ю! Таку е разлику међу земляма и народима учинити кадра многостручна проев Ьта, коя вѣшт иномъ сво- іомъ природне силе народа и земаля уиногоптручава, и праву іймъ цЬну дае. У Францу зской е данасъ найвеЬа борба око тога, у чіе he руке народна проев Ьта доћи. Гу се нарав но узима, да имаю довольно людій како за остале, тако и за тай посао , па іймь е само до бираня, ко he и како просвѣту народ ну руководити; — али кодъ насъ мног а струна просв ете и са ньомь скопчаны државны послова ви людій свои довольно нема. Да се не бацамо іоштъ на друге землѣ србске,  коди кѵ сам о и ово й у во йв од ст ву , п рил ичн о обр а- 1> еной ипакъ не достає нрав е економимне вредности, и тако намъ « слаба сваке врсте радин ость , у кое бы се околини и землЬдЬ дстно брз о и яко нодизат и могло. Аустрійско й влади н І>ма чка вЬінти на и у «- дной и у другой струци на руку иде, да изь политич ны узро ка намышлЬна населинанн НІ , маца у дольнЬ землЬ наше еконоиично- индусТріялномь п отребом ъ изгово ри и онраАда. Колико мы чинимо, да изг ово ръ овай обезенажимо? Бадана Ье србско око по ноли технчикима, и другимь заведеніяма, у коима се тех нична знаня уче , Србал я тражит и, кои бы економій и радиности, и съ ньима скончан ой грговини у свое в реме, и то у користь народа наше гь, нрава ц ь дати могли. А тако рсе тр ебал о бы намъ и н а то мыслити, да се данасъ су тра и друге у свакой струци сасвимъ необрађене зіїмлЬ србске отнорити могу, и да садъ одъ гога, што смо за сада некако са занадним ь на  род има ско пч ан и, ба ръ ту кор ист ь по іф ни мо , ш то Ье - мо и за насъ, и за нашу браЬу моЬи се он оме изучи- ти, што е ньима за садъ украЬено, да не дођемо у ту неволю, да землЬ наше иностранскимь вЬштаци- ма отворимо. Но ове су струке прили чно са очевиднииъ при - ватнимъ ^ористима скопчане, па се и ко^како, ако не теоретично, а оно практично уче али како стоимо съ онимъвышимъ на^кама и вЬштинама, одъ кои се наш и люди до сада ни користи н и слави зна т ной нису надати могли? Садъ смо, хвал а Богу, колико толико народногъ и поиитичногъ живота сте кли еда ли намъ е интел игенція или выша просве та соразмерна оружю србскомъ или телесной снази, коя е ова права задобыла, и за коя се душевн а моЬь и сила хоЬе, да бы ій не само утврдити, него и на о- снову томъ за потомство умножити могли? Способность и вКштина ніе еспапъ , кои се у свако доба на еданъ пут ь и наручити и набивати може него се съколЬн а н а колЬно нЬговати и постепено подизати мора. Садъ Ье намъ слободно б ыти свакояка завед ѳ-  нія , па и саме академів подизати   имамо ла доволь но за разне катедре основано изобр ажены люд іЙ? Докъ се мало евктъ нашъ оиорав я, вала Ье намъ и в Ьштине кодъ насъ одомаЬ ити, ко« людима животь сладе , и душевне и тЬлесне сал е на добра  дКла подтичу; требаЬ е намъ особито, да а мы еданъ  путь народно ноэориште стечемо  бринемо ла се  за вЬштине, и за люде, кои Ье вѣштаня я народу  послужити моЬи? Колико имамо Србаля, кон с  у  комералнетвчнымъ наукама вкшти , да недобыв владааа право, кадъ на'т а ка мѣста понайвиш е НКмце ила понѣнчене Славене  у войводству поставля? Ныши и нижи судова, в еЬи и маньи чановни че-  ства быЬе у войводству довольно  имамо ла осо бито за выше судейске и административна послове  довольно людій ? А піто е найважнів  имаЬемо земальсаи сауп-  штина и државны сабора: — хоЬе ла се и на овомъ  полю Срби онако исто, као и на бойномъ, са дру-  гимъ народима мѣрити моЬи? Свакій се мора дивити и чудити, ааао Мацара и садъ, послетоликогъ покора , у мЬдоше друге азъ седла избацити , и пеописаномъ вѣштиномъ, а іоштъ веЬомъ   ре вн ос ти о^ ъ сві ю стра на во ду на свою воденицуна-  теривати. Свакій види да Маџара озбыльска за свою стварь раде, и да іймъ е поредъ толнве а таке ан- телигенціе лако радити. ^Нама се чини да и мы доста и су вапіе учены людіи имамо, и то зато, «рбо смо до сада ман ѣ по треба имали, него людій. но кадъ намъ се на еданъ  путъ више явны државны и народ ны потреба указа,  морамо оскудицу нашу у основано мэученвмъ люди ма признати, НеЬу да кажемъ, да ни за оноливо послова, ко лико влада нама уклопи, неЬемо довольно, особвто  старіа людій имати, али како стоимо, аадъ не само на данасъ, него и на оно време помысли мо, аадъ Ье  се кругъ наши права разширитв, и кадъ Ье влада мо-   рат и мно га вы ша и ниж а мЬста нашимъ люди ма уступити; па іоштъ на оно време, но в тавође не може далеко быти, кадъ Ье се кругъ а народа а др-  жане србске распространит^? Како мало има млады Србаля, аов су се съ о-  номъ ревности, коя больій нзгледъ задав, в на дру ге, особито на правословне и држа вне наувб дала; ко лико ій одъ то мало има, кои су покретомъ пресѣче-  ный течай наука, збогъ оскудоста, сасввмъ прекину-  ли; и колико ій одъ оно мало , што су га проду-  жили, има, кои се са нѳвольомъ не боре, а твме в силе и време свое место безкористно троше. Пре  неку годину доживисмо , да намъ еданъ одъ най-  умніи младиЬа србски у прекомКрноЙ оскуднцн по-  найвеЬій у зрок ъ прераие смрта нађе. Данасъ се в- данъ, кои за србску живописну вѣштину много обе-  Ьаиа, бори са свакоякомъ невольомъ и многе т а ке примКре свКтъ нашъ равнодушно гледа . . . Да друге стране и нове народе а неспоминЬмъ,  и противниця наши, Маџари, сасвимъ с  у  се другчів за подмлаадкъ свой старали. Осимь многа држа в ны штипендія, колико е приватны штааеадія у аьв было! Кадъ бы мы стварь разумЬвали, или кадъ бы се управо народногъ посла озбыльно латали, мы бы у мћсто да се съ Хрватима о нрвенству препиремо,  за то се постарали , да се изь Арватсаеу обште , а о -  соби то изъ грапиі ^е там о пінЬ толико одабраны мла ды Србаля у вышииъ школама изуче, да одъ ньи та ка србска интелигенція у тровдной кралѣвини по стане, коіой Ье морати найпосле све у руае доЬи; али мы као да иемамо толик о свЬста, сааге а волѣ  озбильне ни за войводску, а камо ла тровдвовралѣ-  вачку интелигенцію србску. Но што немамо, треба да се постарамо да ама-  мо. Садъ можда іошть ніе време о начину, ааао ям* телигенцію нашу у свакой струцн подмЬи можемо, говорити, докъ се и власти неустрое, я народъ яамъ мало съ себя дође; али дондѣ могла бы се поедаем  люди наши за свое болЬ побринута: на бечяомъ све -  училишту има довольно државны штаоеадія. Шѵо се  држави дав, то сви народи илаЬа ю, па зато се о-  петъ штипендіѵ ове Нѣмцима а свыма другнма,  само не Србима, раздаю; мож да бы само двѣтрмляяі « стало, п а да и наши не само овдѣ, яего я оря другянъ заведеніяма у то право ступе  аля аа СрбеяясвоІ  небрине се, а камо ли ту!)ин ь. вдно државне, а друго народне штипендіе, за кое бы се часть народногъ Фонда у потребити, и ро- долюбивимъ принеецнма умножити могла, и найпосле  обштинске штипендів, кое бы поедине веЬе варошяе  обштине, по прим Кр у быв шегь Н.-Сада, давале, Мао и друг е Приватне іп типенд іе, бы ле бы ааяорЯг, кои бы се средства, сила и моЬь црпила, да  подмладку наіпемъ яка и многоструиа: техямЧКІг литерарна, и особито политачва интелигенція поредъ кое Ье едино народъ просвѣтителя еаоиь  €? вѵ достойно прославляти моЬа.  Я Ѵ  Ј - - ' .
4

Novine Srbske 24.01.1850

Apr 14, 2018

Download

Documents

deponija123
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Page 1: Novine Srbske 24.01.1850

 

МЪ о дъ г в .

лнцнтацін

подъ у 9

іа вароиін

(l —3)>Дора Узу-». и на.лицнтацін.оши Бео-

0 —3)ь плацеиъ.ваКе се по

Бро А 10. У  Б е о г р а д } 24 . Я н j а р а 1850. Год. Шн и м.т:а.

Д. 7513.С. 6М2.

ца Фебру

Београда

(I—з)ваю се свніъ Огли-О-авомъ што■руара те«,овогъ вре-

50. у Бео-

(3— 3)

у Бео градуІ Н И М Ь весе-а. и на ба-I, и на обжи и пріят-анасі бвића,

(l—З)і поз на по ро дъ да за-іъ џоредку.•съ, таковаалн , и видовали.србску не-їда о , на мітати таковоС В И О . І ЗВ Н И

іски народа:>ваково д іти.„Славеисківіній иужеваъ) и Фран*

ко е су веЬъіватскомъ вЬе  му нз-

аців, и ковїли кодъ са*е * фр. ср.,, што Ье  у а н живеЬв

(1—8) ј

изь ІІанче-гвакоме, да ,Нанчева,  у  JVS   120 васн ы , доста «а затворено Iсе 1 про-мъ н мага-иів, съ дру-іравомь то- џлика куйна,іа такође e-I н ишайсъ , !I подъ К.ІЮи црепомъпространа нІОМЪ ВОДОіЬа се нзво.іеус.юві я ИЗ-

, «дна врио Iсигурана о*

і б у р и Ьъ.

с т о в а Д °

шш е . Б у *н а ш е  А0 ’ 

га ииста ,

ямъ с в на-

мо опеть

в иш е Нв

іика.

ч е С т В 0

Ианлаэе три пута преко е<*д-иице : уторннком ъ . четврт-вовъ и субото въ по подне.

Цѣна : у ('  р б і и «і *р .у А у ст р і й 7 Фр . ср ..за повднный листь 5 кр. ср.

Предп лата са свій» страна півлѣ се управ о учредни-честву у Београдъ .Новннарница н у Сава-

маин, у куЬи ђорђа Тоске.

С р б с к е Н о в

•>редникъ и издаватеиь : М в л о ш ъ I I о п о в н Ь 'ъ .

3 « ог л а е« п л в Ь а с е : л рМ і Іпут» 3 вр., другій шјгт% *вр., трвКііі

*■ ид» редв.» m і »p* cP-

II P к г к д ъ.

Оввв л а т две се укрояѣиу за смаи8 д о у г і ан а р о д ным и в н о і і д е я е в м к .

 __  •  Щі  t

П К » с . Д О П.С ШЦ k  првлоаавв прана урадваа-тво ме нвплаКена сам« одг редоааы саоа допвсатела. -піні

- .л* ™- !—  ..........;-5Д.я>

 Ну с і я прем а зап аду .Стані просвіте у народу србскомъ и іичинъ по -больиіаня ніпогъ.

 Вовн а заповість блачиАа-бана на граничаре вой-  водстеа Србів.

 Запад на и неточна цркви у Б огниСтані Луѵтрів и поступакъ журналистике німа чке.Опаданл „Мађар-Хирлапа" на Србе. Панчевци и нышо поглаварство.Србія. ІІостановлѣня. Ханка у Мачни. Босна и Херцеговин а. Гарннз онь у БихаКу; комисіяизъ Цариграда.

 Црнагора . Како Црногорци воюю. Л’рватска и Славон ія. Банско вѣКе. Войводство Србін и тамишкій Банатъ. Исидоръ Никол и Къ у Сомбору; Ьен. МаерхоФерътамо сеоче-куе; Іованъ ХимнІ.ъ: похвалный поступакъ ђен.До-шена прима Србима у Земуну; жандармерія.

 Маџарска. „Мађар-Хирлаш .44 и цѣлукупность-Мацар-ске. Расположенѣ духова.

 Луст рія. Ьирократія; сравнѣнѣ времена цара іосифэса садашньимъ у обзиру слободне штампе; румун-ска депутація у Бечу.

Чешка. Кнезъ Виндишгр ецъ и грађана прапікн;„Наро дне Новине. 14

 /*усія. Вѣсти са Кавказа. //і.пач ка РадовиЬъ и сабо ръ уКрфурту. Лн гл ія . Рускій заяиъ.Француска. Бесѣда Монталамбе ра прилнкомъ пре-тресаня закона о явномъ обучаваню; „Пресс а.44

 Иодлистакъ. Страшна освета. Народна пѣсма.Огласи-

В. Ж . сво.нь пріятелю   Н.  у светои Гори.

У  Б е ч у 2 Ї. іінуара.

III. Вальда ти неће досадно быти , да ти саоб-штимъ меморія л ъ рускогъ дипломата ,  у комъ своемнЬнів о римской ствар и подноси цар у Николи Бо лест ь ова, коя е заразила з ападъ , чини се томе Ру су, да в изъ іфкве изиіпла. „У зрокъ тому велика еона свЬт ска вл аст ь, кою е средньій вЬкъ на главу римске цр кв е пренео . Так о се Рим ъ течаемъ сто лЬ -тія удаліо не само одъ единства цркве. но и одъ намела Спаси тел І.ва, кои е з ав ео в Кру христіянску, икои е ре ка о: „цар ство мое нЬсть одъ міра сего.4*Римъ в истиветно направіо христіянство са силомънЬговомъ, и премда ніе средоточіе вѣре самолюбивоу себи, но у цркви полож іо , о пет ъ е зау зео ерар-хіомъ свеобшт у црк ву , и тымъ повода дао проте-стантнм а, да толико на нЬга нападаю. Данашню рс-волуц ію приугото вили су іоштъ Григоріе \ II- и *'іу-теръ. ГІрвый тымъ, што е у нЬму црква до вели-когъ господства подигла се , Лутеръ пакъ усиКш-нымъ своимъ нападанѣмъ на ню. Црква е посталаодъ Григорія силнымъ заведеніемъ, држава удрж ави,све е више и више губила одъ природногь знанаясвогъ, по томе е судбину суштествены стварій ис-кусити и лро паст и своіой клонити се морала. Да бысе могла одржати, морала е толике прот ивнике побЬ-};у юЬи. реформат е све до в еЬег ь с теиена огорченядоводити. Реформ ація управо нииіта друго НІН была, него реакцій стародревногъ христія нства противуерархів, и само за то ніе могла надвладат и, што су реформати тужбе свои радіы инди видуалной (особной)  пресг/ди поьдины , него саборной —  источмой -  мате ри цркви подносили . Револуція ступи христіянствунепрія тельски часупр<»тъ съ онымъ: „држава као т акова непотреб у« никакве религіе.1* Но тымъ ни най-манЬ нів доказано, да се садашня д ржава заиста сва-кога господареня надъ црквомъ уздрж авала ; «рбознамо, да е свагда држава, гдК є годъ я‘*е жиле у-хватила была, ону власть у цркви  у нражнявала, ко*«обично упражнява држава обсолутна (неограничена).4*

„Религія садашнЬ држ аве есть:  рев олу цін,   и башъзато несл аже се идеа лапине власти са тежняма но-вівгъ времена. Наравно, да е една одъ найнесреЬніиидеа среднѣга вЬка была, свЬтску власть папину о-сновати, ербо да то ніе учинКно, вебы се доцніе толико наертало на цркву христіянску.“ — После пре-лази Русъ на станЬ Италіе, и примКчава, да „ у живот у народа, као и поединогъ чов Ька , необична радость и весеиѣ место несрећи каквой предходи , окоіои радости люди говоре: „неслути на добро.4* Съкаквомъ су радости угледали Римляни ГІія І \. на пр естолу. МЬсеце е траяло ньіово веселЬ. Сви су гаобоживали, обожавао га є еавъ свЬтъ. да га последо роба цѣл огъ свЬта ионизи. Ово е траяло, докъсвеза папина са нЬговимъ притворнимъ пріятельиманіе пукла, и револуція се родила, у коіой се свакійбезъ наличія у своіой истоветности показао.“ Русусе жао быти чини , што су Ф р а н ц у з и победилиРимляне (примЬчава „Лойдъ**), ербо садашні) стан К

^рав цузс ке ніе за то сходно, да бы она тако важни

посолство извршити мог ла, а друго ствар ь « веЬмазаплетена, него да бы е Французи, о коима ее праведно рећи може да неанаю іпто бы хтКли , рѣш итямогли. У  мржньи Римляна на црквеиу власть митаРусъ жалостну папину будуЬность, но опет ъ вели,христіянство нетреба да очаева. пБогъ ће исцѣлити ран е, кое су люди за дал и. Нет очна цркв а нигд а оисцѢлКню Ёнро пе ніе сумняла , и сада нада савди- нінімъ обои догмата,  коя су столѣтіяиа разставлКнабыла, да Ье свою цЬль пост иЬи.4* — 

„Но дугомъ одсуствованю свомъ , дошао в источ- ный царъ опетъ у Ги.пъ.и

„Тако се говори ло, кадъ « 1846. године цар ъНикола Григорія XVI. лоходіо быо. ЧуђенК Квропеніе было неоснован о; ніе клечеЬи п редъ дверима вЬ-читогъ града рускіи царь ту самъ быо. Съ ньимее и сва Русія ту клечала. Ту е неточна црквабыла, коя у лицу царевомъ представника западнецркве къ саединЬню позывати чиннше се, кои нівможда, као великій Карлъ негда. зато дош ао у Римъда прими освеіитенЬ, но зато, да самь освеш тенядЬли.**

 Чит ай — и суди . —  У  другомъ писму саобшти-hy ти мов мысли о пашой ц ркви, к оима в пов одадао изложеный чланакь.

У  Бечу , н а е в . Саву .Д — До баръ е знакъ што су Срби Србина, и

то онога, кои се пр вый про свету у србску землю до-нети трудіо, за народногъ патрона одабрали. Народъе нашъ слутньомь до оне истине дошао, о коіой с у  се дру і и народи и самым ь иск уств омъ увЬр илн, да «т. е. нро свЬт а найннін стуб ъ народно- државне само-сталности и гра);анско-политичне слободе. Па какосмо мы іошть далеко одъ онога, што сваке годинена овай дань у патрону нашемь прославлявамо!

У змемо ли све землѢ, у коима Срби живе , исанъ народъ србскій у обпіте , узмемо ли іювдиицеону землю и онай народь србскій, кои на ньой у Ау-стріи живи, а о< обито во йводств о Србію, то Немо сеувЬрити, да су ове землі» и у Европи у обшт е, и уАустріи понао собъ «дне одъ найплодоносніи, и на ро дъ еданъ од ь нанраз бор ит іи и найч ести тіи, кои еи по своіой и по свои зем аля прир оди и по до женюна едну одъ найважніи рола у исторіи рода човЬчі-егь позв ань — на како е спрамъ тога іошт ь незна-танъ гласъ, кои име србско у свЬту ужива! Коликоій е маньи, по мале нимь и худимъ землям а живе ћинарода, кои далеко веііу ролу дан асъ у свЬту играю!Таку е разлику међу земляма и народима учинитикадра многостручна проев Ьта, коя вѣшт иномъ сво-іомъ природне силе народа и земаля уиногоптручава,и праву іймъ цЬну дае.

У  Францу зской е данасъ найвеЬа борба око тога,у чіе he руке народна проев Ьта доћи. Гу се наравно узима, да имаю довольно людій како за остале,тако и за тай посао , па іймь е само до бираня, коhe и како просвѣту народну руководити; — али кодънасъ многа струна просв ете и са ньомь скопчаныдржавны послова ви людій свои довольно нема.

Да се не бацамо іоштъ на друге землѣ србске, — кодикѵ само и ово й у войвод ст ву , прилично обра-1>еной ипакъ не достає нрав е економимне вредности,и тако намъ « слаба сваке врсте радин ость , у коебы се околини и землЬдЬ дстно брз о и яко нодизат имогло. Аустрійско й влади нІ>мачка вЬінти на и у «-дной и у другой струци на руку иде, да изь политичны узро ка намышлЬна населинанн НІ,маца у дольнЬземлЬ наше еконоиично-индусТріялномь п отребом ъизгово ри и онраАда. Колико мы чинимо, да изг ово ръовай обезенажимо? Бадана Ье србско око по нолитехнчикима, и другимь заведеніяма, у коима се технична знаня уче , Србал я тражит и, кои бы економійи радиности, и съ ньима скончан ой грговини у своев реме, и то у користь народа наше гь, нрава ц ь датимогли. А тако рсе тр ебал о бы намъ и на то мыслити,да се данасъ су тра и друге у свакой струци сасвимънеобрађене зіїмлЬ србске отнорити могу, и да садъодъ гога, што смо за сада некако са занадним ь на родима ско пчани, ба ръ ту кор исть по іф нимо , што Ье -мо и за насъ, и за нашу браЬу моЬи се он оме изучи-ти, што е ньима за садъ украЬено, да не дођемо уту неволю, да землЬ наше иностранскимь вЬштаци-ма отворимо.

Но ове су струке прилично са очевиднииъ п р и -

ватнимъ ^ористима скопчане, па се и ко^како, аконе теоретично, а оно практично уче — али какостоимо съ онимъвышимъ на^кама и вЬштинама, одъкои се наши люди до сада ни користи ни слави зна тной нису надати могли? Садъ смо, хвал а Богу,колико толико народногъ и поиитичногъ живота стекли — еда ли намъ е и н т е л и г е н ц і я или выша просвета соразмерна оружю србскомъ или телесной снази,коя е ова права задобыла, и за коя се душевн а моЬь исила хоЬе, да бы ій не само утврдити, него и на о-снову томъ за потомство умножити могли?

Способность и вКштина ніе еспапъ , кои се усвако доба на еданъ пут ь и наручити и набивати моженего се съколЬн а на колЬно нЬговати и постепеноподизати мора.

Садъ Ье намъ слободно быти свакояка завед ѳ-  нія , па и саме академів подизати  —  имамо ла довольно за разне катедре основано изображены людіЙ?

Докъ се мало евктъ нашъ оиорав я, вала Ьенамъ и в Ьштине кодъ насъ одомаЬити, ко« людима животь сладе , и душевне и тЬлесне сал е на добра  дКла подтичу; требаЬ е намъ особито, да а мы еданъ  путь народно ноэориште стечемо —   бринемо ла се  за вЬштине, и за люде, кои Ье вѣштаня я народу  послужити моЬи?

Колико имамо Србаля, кон с у   комералнетвчнымъ наукама вкшти , да недобыв владааа право,кадъ на'така мѣста понайвиш е НКмце ила понѣнчене Славене  у войводству поставля?

Ныши и нижи судова, в еЬи и маньи чановниче-  ства быЬе у войводству довольно —   имамо ла особито за выше судейске и административна послове  довольно людій ?

А піто е найважнів —  имаЬемо земальсаи сауп-  штина и државны сабора: —  хоЬе ла се и на овомъ  полю Срби онако исто, као и на бойномъ, са дру-  гимъ народима мѣрити моЬи?

Свакій се мора дивити и чудити, ааао Мацара и садъ, послетоликогъ покора , у мЬдоше друге азъ седла избацити , и пеописаномъ вѣштиномъ, а іоштъ веЬомъ   ревности о^ ъ свію страна во ду на свою воденицуна-  теривати. Свакій види да Маџара озбыльска за своюстварь раде, и да іймъ е поредъ толнве а таке ан- телигенціе лако радити.

^Нама се чини да и мы доста и су вапіе учены людіи имамо, и то зато, «рбо смо до сада манѣ по треба имали, него людій. но кадъ намъ се на еданъ  путъ више явны државны и народны потреба указа,  морамо оскудицу нашу у основано мэученвмъ людима признати,

НеЬу да кажемъ, да ни за оноливо послова, колико влада нама уклопи, неЬемо довольно, особвто  старіа людій имати, али како стоимо, аадъ не само на данасъ, него и на оно време помысли мо, аадъ Ье  се кругъ наши права разширитв, и кадъ Ье влада мо-   рат и многа вы ша и нижа мЬста нашимъ людима уступити; па іоштъ на оно време, нов тавође не може далеко быти, кадъ Ье се кругъ а народа а др-  жане србске распространит^?

Како мало има млады Србаля, аов су се съ о-  номъ ревности, коя больій нзгледъ задав, в на друге, особито на правословне и државне наувб дала; колико ій одъ то мало има, кои су покретомъ пресѣче- ный течай наука, збогъ оскудоста, сасввмъ прекину-  ли; и колико ій одъ оно ма ло , што су га проду-  жили, има, кои се са нѳвольомъ не боре, а твме в силе и време свое место безкористно троше. Пре  неку годину доживисмо , да намъ еданъ одъ най-  умніи младиЬа србски у прекомКрноЙ оскуднцн по-  найвеЬій у зрок ъ прераие смрта нађе. Данасъ се в- данъ, кои за србску живописну вѣштину много обе- Ьаиа, бори са свакоякомъ невольомъ — и многе т аке примКре свКтъ нашъ равнодушно глед а . . .

Да друге стране и нове народе а неспоминЬмъ,  и противниця наши, Маџари, сасвимъ с у   се другчів за подмлаадкъ свой старали. Осимь многа држа вны штипендія, колико е приватны штааеадія у аьв  было!

Кадъ бы мы стварь разумЬвали, или кадъ бы се управо народногъ посла озбыльно латали, мы бы у мћсто да се съ Хрватима о нрвенству препиремо,  за то се постарали , да се изь Арватсаеу обште ,а о-  соби то изъ грапиі^е там о пін Ь толико одабраны млады Србаля у вышииъ школама изуче, да одъ ньи та ка србска интелигенція у тровдной кралѣвини по стане, коіой Ье морати найпосле све у руае доЬи; али мы као да иемамо толик о свЬста, сааге а волѣ  озбильне ни за войводску, а камо ла тровдвовралѣ-  вачку интелигенцію србску.

Но што немамо, треба да се постарамо да ама-  мо. Садъ можда іошть ніе време о начину, ааао ям* телигенцію нашу у свакой струцн подмЬи можемо, говорити, докъ се и власти неустрое, я народъ яамъ мало съ себя дође; али дондѣ могла бы се поедаем  люди наши за свое болЬ побринута: на бечяомъ све -  училишту има довольно државны штаоеадія. Шѵо се  држави дав, то сви народи илаЬа ю, па зато се о-  петъ штипендіѵ ове Нѣмцима а свыма другнма, само не Србима, раздаю; мож да бы само двѣтрмляяі« стало, п а да и наши не само овдѣ, яего я оря другянъ  заведеніяма у то право ступе —   аля аа СрбеяясвоІ  небрине се, а камо ли ту!)ин ь.

вдно државне, а друго народне штипендіе, закое бы се часть народногъ Фонда употребити, и ро-долюбивимъ принеецнма умножити могла, и найпосле  обштинске штипендів, кое бы поедине веЬе варошяе  обштине, по прим Кру бывшегь Н.-Сада, давале, Мао и друг е Приватне іптипендіе, бы ле бы ааяорЯг, кои бы се средства, сила и моЬь црпила, да  подмладку наіпемъ яка и многоструиа: техямЧКІг литерарна, и особито политачва интелигенція поредъ кое Ье едино народъ просвѣтителя еаоиь  €?вѵ достойно прославляти моЬа.  ЯѴ Ј 

- - ' ..

Page 2: Novine Srbske 24.01.1850

 

34 — 

У  бдноиъ одъ последней листова саобштили смолрогласъ св. бана на граничар е войво дства Србіе. Садасмо изъ поуздане руке добыли и ону вовну запов і с ть нѣгову, коя се у реченомъ прогласу наномынЬ.За дужиость нашу сиатрамо и ту читательима саоб-ш т і т і . Она овако гласи :

По высокомъ одъ военогъ министерства подъ

«р ж Д - изданомъ налогу , благоизволило е

нѣгово величество нашъ цар ь на предложенѣ министра воены дѣла найнышнмъ рѣшенѣмъ одъ 31. Децем бра 1849. опредѣлити , да се установи банатско-србско земальско-войничко управительство , кога ћестолица быти у Тамишграду, обузимаюГіе тамнпшійБанатъ и войводство Србію , подъ кога непосред-ственомъ заповѣсти быѣе три банатске и варадинскарегимеита са шанкашкимъ батальономъ , и за воєногапакъ управителя г. ф. м. л. гроФа Коронині я найми-лостивіе наименовати.

Ко е обштини до знаня съ томъ примЬтбомъ ставлень , да одъ селе сви службени послови имаю сена земальско управительство у Тамишграду управляти . Тот» найвышомъ уредбомъ увиђамЋ я са сажа-лѣнѣиъ , да окружія она , кои су жительи у бурнимьгодивама 1848. и 1849. за уздржанѣ престола и цѣло-купиостн царевине изванредне жертве у иманю и кр-ви правели, и тимъ свою лриврженость за стварьправде ясно посвѣдочили , изъ подручія мое властиудалвваю се , но съ друге стране съ искрейомъ радосте примѣчавамъ у той милости нѣговогъ величества тимъ виш е испунѣну народну желю , не манѣсъ утѣхомъ видимъ , да в у правителст во пов Ьрено уруке доброхотногъ и разборнгогъ ђенерала , — у часу пакъ , у комъ вамъ «во устройство до пріятногазнаня ставллмъ, изражавамъ свымъ областима и свымъжительима обш тине за’хвал вость мою, за мени указ ану приврженость, за пожер твованя пуне трудове утешкомъ времену несретнога грађанскога рата , каотакође и за она дѣла , коима су се трудили после у-ставовлѣва мира повратакъ тишине и поредка уско- рв ти .

 Я с е съ  ра до ст и надамъ , д аћ е у найближой буду ћ-ности желѣ и очекиваня вѣрногъ и юначкогъ народа краівшничкогъ нспунѣна быти, и о свѣд оченъ самь,да у тима неће само быти утѣха за многе благоста-ню задане  ране , и за то ли ке у бою за от ач би ну на діле сывове , него и моћно побуђенћ за непокретныйобетанакъ у посвѣдоченой вѣрности и приврженостикъ царской кући и за подкрѣплѣнЬ повѣстне славенародне.

 Я желимъ да се ово са приложенымъ словомъцѣлому краишничкому народу обзнани.

 _  У  Бечу |4і* Януара 1850. 6 л а ч и ћ ъ б а н ъ.

^ | Изъ Да лм ац і є , у Януару.9. — Међу упутствіима , коя су за и нФ о р м и р а н ѣ на

овдадіва овружія одъ министерства послана, и коя ћ е себуду Ни мъ аустрійскимъ конзулима у Травн ику и Мосгару датв,налази се и то: да се ови представници иманіпожури ти вев а могућа употребити , како 'бы одъондаш-иыі веаира издѣйствовали , да бы се у поглавитимъ ва-рошима босанско-хе  рц ег ов ач ки мъ у строиле шк оле затамо живуће  римске цр кв е по сл ѣд ов ат ел ѣ, и притом ъ да бы се везирима , кадъ бы они на то пристала , обрекла свака помоЬь одъ стране аустрійскогъправителства. Завета ово в похвале достойный по-ступакъ аустрійскогъ правит елства , нити се нѣговебраге за нѣговъ онамо живећш вдиновѣрный народъна само то ограннчаваю, «ръ одъдавны времена рим-сва црква у Босни одъ Аустрів мно га благодѣянія у-жива, међу овима бискупу босанскомъ шилю се уре-дво двѣ хвладе Форин т і й годншнѣ ; за воспитан!, из-вавъ Босне потребногъ броя клирика опредѣлѣне сутавође годвшнѣ трнхиля де и ше сть стотина Форинт і ■ т. д., и т. д., тако , да црква римска у Босни сънЪнииъ намастирима, непрестано примаюЬи благодѣ-янія, и тако имаюЬи изображено свое свештенств о ,налази се у цвѣтаюЬемъ станю , нити у томе народурвмеке цркве у Босни остае шта же лити .

Но кадъ бацимо погледъ на бЬдно црквено ста-иѣ православны Христіяна, кои сачиняваю найвеЬіиброй жвтела босанско-херц еговачки , онда се неможе наиио него да свакогъ свете правосл авне цркве сынаобузие туга в жалост ь , ви дећи оволикій лЬпый свой«дввовѣрныИ и единоллеменый народъ , да поредъ о-сталы нѣговы многостручны неволя оскуді .ва му оно ,што найвише свакогъ Христіянина тЬши : — оскудѣваму духовна паства! Нѣга грчке владике у Стамболузаву плюю, као скота , съ надметанѣм ъ ко да га вишеоглобв . Грчкомъ владици има ли само когодъ дати1200 гроша, а жели ли запопити се , то в готово безъпытана аиа лв баремъ и само отченаш ъ . Е ю станяправославногъ свештенства босанско-херцоговачкогъ!И ово сб може казати съ некимъ малымъ изузет-комъ тевъ у босанскимъ странама, но у Херцегови-нв, гдѣ су многи наши намастири, у комма сви, коиее желе запопити , као ђаци проводе неко време у*чећи се баремъ по нешто читат и и писати. Благо-дѣлателность наши намастира веЬ ъ е много пут а до-вааава в освѣдочена, они сѵ намъ, осимъ други доба-ра, православів сачували; о томе найболѣ намъ свЬ-дочи Херцеговина, гдѣ се текъ седмый или осмыйивовкрацъ валазн, и гдѣ е видити на хиляде србскивуѣа абівны око свои намастира, обколява юЬи ій каосвою майку ситна дѣчица . Да су се некомъ среЬомънамастири у Босни уздржали , и онамо бы православии Христіянн далеко претежніи были него ли су сада, бы ли бы овако као и у Херцеговинн; колико сунамъ в овдѣ  у  Далмаціи, у време бЬсноЬе уніе, нама-мастири помогли: то в свакомъ познато , кои в бьюсувременикъ ондашнѣгъ варвар скогъ бича . Но повра-тившисе къ Босни и Херцеговинн казаћу , да на великочудо грчке владике особито насрћу на ове наше светеобытел ьи . Грчке су .владике опустили све босанскевамастире а п ото мъс е и ньіова зданія изобарала ; грчке су владике веЬъ досада и у Херцеговини до тринамастира упропастили , и ако особ ито данашньій ми-трополйтъ херцеговачкій , і о с и ф ъ , у Херцеговинибуде остао , те се ма одъ куда овымъ пропастима

неучини кран и конацъ, то ће се и остали сви православии намастири у Херцеговини позатворати .

> Т р е т V 1 6. Яну ар а.А . — Ще -наестый е ево дань, одъ како година

1849., ова знаменита за све година про ђе, и мѣсто другой, години 1850.,уступи . Бурна е то година была; а дакаква ће ова бы ти? Но ко ће то живый са извЬсно-сти прорећи? Стара текъ она пословица : PostnubilaPhoebu s, нема у Аустріи мі,ста. Рат ъ се доконча, нозадовольство се — у коме срећа и благо , како пое-динм лица , тако и читаве државе лежи — не повра-ти . Кудъ окомъ мигнешъ , кудъ ногомъ корачишъ ,свугдѣ Ьешъ овога — незадовольст ва — у изобиліюнаћи . како у великолепной великаша палати , тако иу сиромашной простака колебици ; незадовольствокодъ побѣдителя , незадовольст о кодъ лобіі^)ены!Нѣки се горопаде , літо су неправедно стечено изгубили; нѣки се ядикую , што су у нади теж ко преваре -ни; а нѣки се опет ъ лю те, літо е нѣкима и оно малодано. Дале ко е дакле сунце одъ Аустріе; тама цриапритиснула св е іой предѣле. РІ^авъ године почет акъ.

И овдѣ се духови о централизаціи и Федераційтару . И Италілни послед ньой бол>. вниманѣ пакланя-ю . Та свакій , кои не жели собственымъ ножемъ уерц е езы ка и народности снов задерати, мора се овойприлюбити, ако и не башъ сасвимъ по плану одъ Па-лацког ъ поставлѣномъ . Само Нѣмацъ , единый , овдѣе у изузетку . Држ авный ћ е саб оръ свѣдочбу донети.Пост оећа ова сува централизація ніе можно да сеодржи, она не може лродрети , она мора сама одъсебе кадъ тадъ пасти , или баремъ одъ настоеЬегъвида попустити . — Бадава су рЬчи гаранцію свико-лнки езыка и народностій нос еће на артін, кадъ е уствари самой сасвимъ другчіе. Рѣчи муче, а дѣлазборе . Не вири ли изъ свакога корака владе супре -мація вѣмачна? Погледа ймо само,-— да оставимо друга обстоя телс тва и друге мавѣ званичнике на странуза са дъ ,— на нов опоставл ѣие намѣстнике разны кру-новина, по веЬини народа, кои ій об ыт ава , назватисе имаюЬи славенски. Одъ овы редко кои да езык ъславенскій разумЬ, да не к ажемъ да зна! Како ће дакле сада господа ова по дужвости званія свога ранне онога народа лѣчнти , кога езыкъ не разумѣду?Или Ье вальда и сада простый народъ рђав о тумаченѣсвои тегоба и молбій по скупе новце плаћа ти мо- ра ти ? Шта бы се ре кл о да е у Со ли гр ад у или ти удолньо й Аѵстрій за намѣстника какав ъ Славенинъ и-ли др^г е народности човѣ къ намѣштен ъ, кои не бызнао езыкъ народа овы круновина , т . е . нѣмачкій?Оваки мъ посту панѣмъ и маньи духо ви не бы се могли задовольити , а некмоли ће ге задовольити духови онога народа, кои добро зна, шта е Аустрія съньиме, и шт а бы Аустрія безъ нѣга была. Нека сене чуди дакле журнал истика бе чко-нѣм ачка на н еза довольство Славена у обште , и поособъ Србаля ;неЬъ ако е пріятельиц а — као што се хваста —  државе и владе, а она йена се постара у причине о-вога незадовольст ва проникнути , и ло томе благе способе и начине влади благовремено представити, какобы се ово уклонити и задовольст во ув ести могло. Икако што е ово дужность свакога , пакъ и нѣна ; тако бы налротивъ и влада дужна была представлѣнеіой лѣкове точво испытаги . и найболѣ потом ъна ко ри ст ь св ою , др жав е и држа вл ян а уп от ре би ти . Не были пакъ хтѣ ла овак о чинити, то онда у случаю кад-тадапінѣ пропасти свое , могла бы іой журналистиката съ чистомъ савѣсти повикати : Одъ тебе погибельтвоя Израиле! Денунціяціяма пакъ , клеветама иопаданьима разны племена найвеЬега стабла цар евине ауетрійске , коима свой пут ь ипр ава цъ насто-еііій означава , текъ ће іой пре помоћи у пропаст ьсе сурвати .Л —  ---------

У С ом бо р у , 19. Януара.Ѵ  А. Н.  _ Од ъ не ко гъ вр ем ена по го то ву свистрани повремени листови надмећу се у доставляню ра зл ич иты по грда и и зм ыш ля ва вя , как о у об шт е про -тиву бѣдногъ србскогъ народа , тако исто и противупоедины. знанЬмъ и досто янст вомъ одличкы Србаля.

Тако е не давно з в а н и ч н ы й листъ ^ ІѴІа у̂ агІіігіар,44 у 59 -омь брою, еданъ лажима и измышлѣньи -ма преислунЬнъ члаиакь изъ Старе Каньшке у свѣтьпустіо . — Пристрастногъ чланка іоштъ лристраст-ніи долисникъ , између осталогь , безобзирно потвр-ђу е : „да нашъ врховный ловѣреникъ , г . ИсидорьНиколиЬъ, едномъ Србльину више вЬруе, него десе-тини Мацара, ма ови и найиоштен іи люди были.и Мысмѣло ьзражанамо , да ово ништ а друго нів, но па костно онаданЬ човѣка , кои е безпредЬлнымъ трудомъи настоявані.м ъ до сада веЬ ъ многе и многе бачке ибанатске жи тел ѣ; кои су н есреЬнымъ гра})анскимъ ра-томъ \ пр оп аш ћен и, б е з ъ р а з . і и к е в і . р о з а к о -на и н а р о д н о с т и , одъ глади и очевидне смртиспасао . Ово потвр ђуе и нѣгово привремено у вой-водству политично и судейско устройство , гдѣ е уизбору особа и с к л ю ч и в о с п о с о б н о с т ь иг р а ђ а н с к о п о в е д е н Ь, а н и к а к о езыкъ и вЬ- ру , у виду имао .

Далі» поменутый дописникъ изъ Канг.иже вели:„да 800 (!!) каньижки Србаля свимъ могуішимъ сред-ствима настое, да десе тъ хиля да (*!??) ондашньи Ма-џара поербе, — и теш ко ономе , кои се усуди рЬчи-цу лр()тивъ србскогъ господареня изустити . 44 Овойпресной лажи и крайнѣм ъ без образ луку ^оііисникамора се свакій, кои изближе каньииіки Маџара удобно, а чемерно Србаля станѢ и лоложенК познае, ди-вити и чудити. Како уо бпіте сви оиесрећ ени Србльи,тако и каньижки, да небы одъ глади и зиме листомълоскапали , ' стараю се , како ће до пролећа хлѣбомъсе заранити, и у чемернимъ земуницама презимити:а друго іймъ ништа ни на умъ не пада. А мы изве стно знамо, да примѣра у србской исторіи, одъ най-старіи времена до данасъ, нема, гдѣ су Србльи овайили онай народъ и само покуш авал и поербитн. Овое едино и исключиво охоломь и надутомъ Маџару (аи лукавомъ НЬмцу) свойствено . Самовольно гъ ма-иаризма господаренѣ надъ осталимъ народима , одъдавна , а особито у заднѣ време , одвеЬъ су особито

Славени Фсећали. Маџари су се трудили савъ свѣ тъпомалариіи; но іймъ попу цаш е жице, па уз алуд ъ мука . . . Ао каквомъ србскомъ господареню бѵнца „М.-Хирлапъ“* Та народъ србскій у с в о м е ербскомъвой вод ст» , поредъ свогъ вишества , никакие супре-маці« ниг има нит тражи надъ осталима , у маньини на-ходеЬимъ ^е туђимЋ народима, — као літо е ову некадамарарскій іародъ . у своіой маньини, надъ другима у Ма- ра рс кой ниродима, неправедно , и са тл аченКмъ ньіо-вы народіы права, упр ажня вао. Ово се види , каошто горе наведосмо, и изъ привр. устро йства , а о-собито изь мѣстны надл ежател ства у нашой области,гдѣ се едіно на каче ство и количеств о мѣстны жителя гледало; па овако е и у Каньижи. Да се само сву-да тако сірого лази и обдрж ава уставо мъ одъ 4. Марта подемчзна равноправность, као у поставляню зва-ничника у вой вод ств у, ни но яда за СрблЫ Али смо,на нашу мал ость, примѣтили, да сви званичници новеЬой части своя дѣла ту!)имъ, особи то нѣмачкимъезыкг)мъ >дправляю! ? ?

Наставля іолітъ далѣ дописникъ изъ Каньиже:„да е Мапарима, увр еда свои ради ма коме пожа лити се, свуда пут ъ з атво рен ъ.“ Ово опе тъ не стой;ербо као годъ ш то г. повЬрени къ и по самой при роди сво іой св ак ог ъ т у жи те ля , б е з ъ р а з л и к е аа»-к о н а и н а р о д н о с т и , прима , с трпѣл ьив о и паз -льив о саслуліа, и у колико е мог уће нКговомъ за-хтѣваню за доста твори: т ако исто и нѣму подру чнеипододгово рне власти чине, и чинити мораю. Осимъосталога , пытамо пр едъ цѣлымъ свѣтомъ опаднич-когъ дописника изъ К аньиже: нів ли се посланый но-вацъ и рана єднано лострад авліим ъ и Мапарима иНѣмцима, исто тако као и Србльима, под Ьли ла? пане д1»ли ли се равно свуд а, по ритинама за кро вовепогорЬлы куЬа посѣ чена трека тако Србльима, као идру гимъ страдалцима ? — 

Найпосл е нише нута именованый каньижкій дописникъ, похвалі,иваюЬи свои сународника приврже-ностъ и одданость (!?) према владаюЬемъ дому, по-зорльивогъ чини г. повѣреника, како су исти каньижки Маиари ђен. Р ам бер га, кадъ е овай са своіомъвойскомь крозъ Каньижу прошао , са найвеЬомь радости и гостолюбиво сти дочекали . т ако. да ій е исамъ ^енералъ особито похваліо . Овое опетъ , па о-петъ пресна лажь и преисподньій безобразлукъ : връочевидци казую. да су ономъ приликомъ. кадъ е крозъКаньи жу царска войска прошла, сви Маиари (боећисе праведне казни, коя бы ій за ньіова неброена без-чинія имала постиЬи) преко у Бана тъ побКгли , изу-зимаюЬи ньи троицу, али и ови су се у коровъ, коие на развалинам а србски погорЬлы и пору шены ку-ha израстао быо, посакривали. — 

Но іош тъ едну дописнику , кои се ту жи,како е перово ђа негдашнѣ гъ одбора „ Szervi*nus Sipk aba “ са некимъ Каньижанино мъ Маца- ромъ неулюдно но ст уп ао , пр ет ивши му — батина-ма. Мы са чистомъ савѣс ти, предъ свЬт ом ъ, йспо-вЬдамо, да истый господинъ, кога изъ ближе познае-мо, и за коега човЬчно и примКрио у званію повндн-нЬ сваг да ямчити мож емо, ни найманЬ, ни пре дъ Бо-гомъ ни пред ъ людм а, небы погр Ьіиіо , да е истогазликовца (иначе кантору) и тЬлесно казніо, еръ е то,и іоштъ ви ше што , и заслѵжіо . Онъ се — реченыйзликовацъ канторъ — на г^аву невиногъ старца Н. Ме-ђанскогЋ крино заклео, и но той заклетви овай є после одъ Маиара быо обЬиіенъ. Онъ е више пута поКаньижи явно викао и Мамаре тамошні, наговарао,да валя све каньижке СрблѢ потући!!?? — И ово сеу два маха и збыло. Године 1848. (лицемъ на Духове), кадъ никога одъ Србаля на улици нису наЬи могли, а они невино ч етрнае стогод ишнѣ дЬ те , кое сепо несрећи на полю нашло, на найбезбожніи начинъубію. Другомъ е приликомъ, али опет ъ по наговоруистог ъ кантора, у бойца Яковь Пу слъ три спаваюЬаСрбина съ п осте лЬ с вук ао , и ни криве ни дужнезвКреки потукао . Па чуйте народи у Ев ро пи ! ове.Мамаре сада дописникъ изъ Каньиже брани и хвали,ове, кои су србскоме старини времић у, свимъ сажи-те лю , ж и в о м ъ на п р с и м а в а т р у л о ж и л и ; *)ове, кои су наше сиетин Ь погази ли и обезчестили;ове, кои су до основа србске к уће рушили и разо- рав али! . . Да! да! Маџари ! ер дц е у нама пу ца одъжалости , кадь се сѣтимо, како су ваша мохолска иађанск а браћа на брою осамдесетъ найодличніи Ср-ба . . у Мохолѵ, кадъ су іймъ ови на вЬру оружѣположил и, нреварно лотукл и. — Наша су маџарскабр аЬ а, баяги судейским», путемъ, у црномъ 1{рба-

Iсу тридесетъ отмѣны Срба , у крвавомъ БечкерекуIседам десеть и седамъ, у проклетой Суботици сто итринаесть иайневиніи Србаля. само зато, што су Србльи. на найдивльій начинъ кое пос тре лял и, кое повышали, осимъ шт о су ій неброене по другимъ мѣс-тима утаманили ! ! . .

При свой горкой и тужной опомени на ирош-Iлость, при свему, лјто се србскій народъ непрекидноово са разннмъ стихіям а, ово бурнимъ непогодама

1снажно и неуморно борити има , не жали се онъ ни-Iкоме, но са постоянст вомъ. стрпК льиво и великод ушно , свою судбу сноси. И докъ вы охо.іи Маџари,а съ вама и лукави Нѣмци , едне издаице и невЬрни-ци свога цар а и гогпод ара, и сити и одЬвени , подъ

Iкровом ъ край топле пећи, ваш а грѣиіна нападаня иі црне измышлѣне погрде противъ србскогъ народа поI свѣ ту телалите: дотле се онъ. самъ себи остав.іѣнъ,на развалинама свогъ , вашомъ невѣрномъ рукомъ попал Ьногъ и пору шен ог ъ дома и глади и зимомъ бо,- ри, тѢше Ьи се , да ће Бо гъ и св ет а пр ав да дат и теІіе скорымь сунце много изгледане и давно очекива-не среЬнів будућности и нКмусе родити, и светлость,топло ту и новъ животь у свако србско ерце улити.

*) О в о „В ан дер ер т»,’* н ..Р ан хс ца нту нг ъ * н ећ е свомесвѣту саобштн тн, алн потнаранн конкаква на Србе — та сѴньима добро диш . іа . 1’и в нѣмачка и енреногть ! Да наст»Бо гъ то сач ѵва. . . . Но мил и* о ..Ранхсцантѵ нгъ*‘ да налъкаж е’, кои « веЬ ін ,,^aarjiraubentec 8лЦ“ — н.ін иван , гдѣсе иі и в о м ъ чивѣк у на прс нма ватр а иижн , нпн инан, што •»,,коньокраЬнца“ у тавннцн «жетомъ везань быи , ноѳ оиетъ довольно узро ка ннамо і ѵинятн, да пн е онако грозн о было, яаошто инъ  ,і > Іа ђар - \нр . і апу“ вѣрѵгі. . . .

Page 3: Novine Srbske 24.01.1850

 

ь свѣтъудъ му.нца „М.. рбскомъ5 супре-ьини на- f  некадама у ІѴІа-ъ ньіо-ди , нао(а , а о-области,гны ЖИ-амо сву-ь 4. Мар-яню зва-4.1 и смо,ници помачкимъ

іаньиже:пожа.іи-не стой;«ой при-и к е за*) и паз-омъ за-•дручне иОсимъ

опаднич-аный но-дарима иіи.іа ? пакровове

«а, као и

жкій до-іриврже->му, гю-каньиж-своіомъюмъ ра-а ій є иь, па о-ѵкъ: еръЇ е кроз ъі (боећи>ена без-1И, изу-овъ, коиіены ку-

е тужи,„ Szervi-ь Маиа-батнна-ь , испо-» познае-» 1ШДІНДН-едь Бо-6 истогавръ в то, реч еныйL̂a Н. Ме -іай в попу та поіговарао,й ово сена Духо-наћи мо-, кое сеі начиньнаговорупаваюЬаи дужнеШИ овеи хвали,иъ сажи-и .1 и ; *)ічестилв;и разо-іуца одъхолска иІНІИ С р-

V  ору ж Киаџарскаіъ Нрба-вчкереку

сто ио су Ср-кое поим ь мѣс- >

а арош-прекидноиогодамаонъ ни-

1ИКОДУ III-Маџари,нев Ьрни-н , подъпаданя иарода потав.іѣнъ,комъ полом ъ богдати теочекива-Ьтлость,е улити.iehe своие* — т а с уДа нас*

“ да налъован , гдѣпаи, шти ві оиеть до*• были, каоУ.

У  ІІ а н ч е в у , 1 8 . Януара.R. Г. —  У  листу 6. овы новина читамо дописъ

еданъ изъ банатске крайне, нога сачинитель морао «яапети за нашегъ г. ђен. КушевиЬа. и узъ нКга дир-иути и сажи телЬ наши , овд ашн ѣ НЬмце. ѴІени ћета ствар і,. као Панчивцѵ, быти бол К познати, и зато ми ге на нно не може, но ћу о то му не ко.и ко рѣ -чій пробесЬдити. II самі, пріятель г. ђорђ а Тамбу- рића . и никада изъ нЬ говы ус та чу о нисамь. да сеонъ на НЬмце, снов суграђ ане, жали. А на НЬмцеовдЬ никако ни зажалити се не може , почемъ се онибратски сънама обходе, изузимаюЬи неколиоину ньи,кои су за маиарштиномъ яанешени. Него е у свемутоме друга закачк а; обычно люди кажу: „съ главе рыба смрди4*; но ову гла ву не тр еб а раз умЬ ги г. Ге нерала, кои вчеститъ и мударъ званичникъи на свомемЬсту: еръ безъ строгос ти нема иослушн« сти. Дакога морамо разум І.ти подъ томъ главо мъ ? Никогадругогъ, веііъ наше варошке представнике, кои нисулюди искрени: съ вдне стране чине се да раде занародъ. а съ друге стране омиляю се око поглавицаи гледе да се ньима удворе , имаюЬи само собственесвое интересе пре дь очима. Али ево садъ сзгро до-писа: да е нашъ градоначелникъ као глава вредстав-ничкогъ тЬла човЬкъ на,свомъ мЬсту, пытамъ: далибы г ^енерал ъ, баш ъ да су како оклеветани, смЬо имогао затв орити люде, кои непосредствено не подпадаю подъ нѢгову вл асть ? А мени е познато, дасу баш ъ наши варошани дали те люде затворити.Дакле градоначелникъ е могао тай затвор ъ преду-предити, да се заузео быо за стварь, кон в сама посеби невина; тимъ бы г. Генерала одъ предузе ћа бла-говремено одвратіо, као што в то учиніо г. маіорьКолмаиъ. одбраннвши свеште ника г. Н. ЖивковиКа.кои я зб огъ говорен огъ у цркни слова у исту платку пасти имао.(!?) То е г. градоначелникъ могао,али е онъ човѣкъ сл аб ъ. ако иначе и врло честитьи добаръ.

А наша браћа Панчевц и докле годъ буду самопо иманю люде цѣнили и единцато бог атош е за своепредставнике вредне држали, быЬе тимъ \вІ,къ изло-жени опасности, да інмъ се по ћуди едногъ или другогъ капа крои. Не валя гледаги само богатство,връ ово не носи собомъ и друге даре; но валя глед а-ти човѣка бистра , умЬтна , трезвена , однажна и раз-борит а, чові.ка мудро дрзновена. кои е кадаръ насреду изићи у свако доба, кадь то среЬа суграђан анКговы иште. 'Гакове валяне люде имали смо мыдоста прилике у ово последиЬ бурно време познати.Поредъ таков ы людій небы насъ глава заболила, имы бы мирно спавати могли, а да насъ злоба, за висть и друге ковкакве сплет ке ноћу изъ постелі»не дижу и у тавницу вуку!

С Р Б I Я.(3 в а и и ч и е в ѣ с т и.) Высоким ь указомъ Нѣгове

Княжогке Свѣтлости одъ I I .  Ян уа ра т. г. 15 JV3. 5-ї. по-ст-аялѣии су: Алекса РомановиКъ дѣйствителнымъ столона-челникомъ княжеске и попечителсгва иностраны дѣла кан-целаріе; Павле НикплаьниЬъ дѣнгтвнтелн ым ь протоколис-томъ; Марко НоповнКъ дѣйствнтелным ь архіширомъ; 1)орђеНиниігь дѣйствнтелнимъ регистраторомь; Павле X. ТриФ-ковиКь дѣйс гвителным ъ експеди тором »; и Алекса Д. Поновись , дѣвствит елиымъ канцелыстомъ княжеоке и попечителсгва иностраны дѣла канцеляріє. Другнмь гіакъ указомъ 17. и. м. В.  М2 55. поставлѣнь г. Константинъ Пико-лаввиііь дѣнствнтелнымъ каиуЬехаіомъ србскимъ при бл.порти.

 — а — . У  М а ч в и , 15. Ннуара. ІІр еко сле -дивше се Саве, пре некій данъ, пређу изъ Аустрівна наш у страну до 15 куряка, и у некимъ селима о дъприлике до 150 комада оваца подаве. Да се ястребеови немили гости, добрый и похва ле достойный срез-скій начелникъ, подпоручикъ г. Димитріе ПиколиЬъ,наредн изъ околны села айку, кою е самь преднодіо.Овомъ приликомъ «дань в курякъ убівнъ и два равЬ-на. а многи у Аустрію пр^теран и. Да ли су сви ис-треблКни , не знамо; но прииЬЬено е. да одъ када вайка еврше на, ни еданъ се курякъ у околини нашойнидити неда. Кадъ се овако за рана злу доскочи,онда оно и про!)«* бе зъ велик** шт ет е. За то и хвалаг. начелни ку, шт о в тако уст ала цъ быо и у овомі>дЬлу, као што онъ и иначе усиа чем у нримЬрну ревность показу«, што се на обште добро клони.

КОСНА II ХЕРЦЕГОВИІІД.У  едномъ писму са Уне одъ 4. т. м. доставляю

намъ, да в у БихаЬу быншій гарнизонъ одъ <амы Арнаута концемъ прошастога мКсеца подъ предводи-тельстом ъ Юс-п аше у Гранил»;ь премЬ штенъ , ато кажу зато, што я насиліяма своима и но цЬ.юйК ранни и у самом ь Би хаЬу многим ь нез годама и не-задоволъству жителя повода давао .

Не давно я стигла изъ Цариграда «дна комисія.коя he прегдедати све босанске тврдииК и осталетамо налазеЬе се вовне справе.

У  БихаЬъ в донешена многа иебана.

Ц Р U А Г О Р А. f ■

V „Soldatenfreiind** овако пише о Црнойгори :„Ова мала земля може за време рата 20.000 мо-

мака на оружК ди ћи . а іоштъ и више. ако хоћемода ту урачунимо старце, кои се, кадъ в нужда, тако-ђе оружя лаЬаю. Обычай в одъ негда у Црногораца,да никуда безъ оружя не иду : шта више они еду ипію подъ оружЬмъ , подъ оружѣмъ санак ь бораве иу полю раде. Ньіово е оружЬ дуга шара, кубу ре иханиаръ. Одъ кадъ садашн ьій владика Црномгоромъвлада . имаю Црногорци такође и неволимо топова.Ко зна особито вЬш то оружЬмъ служити се , тай екодъ ньи честит ъ и славан ъ. Ни ко ніе больій стрЬ-лацъ одъ Црн огорц а; своимъ танкимъ цеверданомъгађа онъ врло далеко, а редко кадъ промаши билКгу.Ор уж Ь, кое носе, понайвиіпе е одъ душмана отето :справе за оруж ѣ ко дъ ньи нема, као што нема ни ко

35

вача . кои бы га ковали . Ка дь ін много нма , заузн-маю бусів, па шилю неколико стрКлаца предь н*чірія-теля, докъ га не донабе у засЬде. Кадъ га заокуп е,онда воле ноженима клати. него п\і;ати изъ нушака,«ръ се иоуздаю у собствену ячину и храбрость. Акоій мало има , онда се попн у на высо ке стрмени тестКне, одкудъ грде непрія теля , да га р азяр е и ближе къ себи домаме. Они удараю понайвише обноЬьна непріятеля. Ма колико брой Црногораца маленъбы о, они ипакъ не престаю пуцати на непріятеля.Црногорацъ неЬе да моли за пардонъ, веЬъ се бранидо последи К капи крви. Кад ь кои одъ ныі рана доладн е. посЬку му другони главу само да га против-ници не заробе . ОружЬ , хлѣ бъ , комадъ сира , двКтри гл авице лука , чутура раків , одЬ Ьа, онанци —-савъ в пртлягъ Црногорца. Кадъ се веЬъ бой замет-не, ніе нико на свКту кадаръ Црногорца у резервизадржатн, онъ се тада свакояко мора огледати.**

ХРВАТСКЛ н ш в о н і я .Банско в вЬЬе оправило земальсій>гъ архивара.

Ивана КукулЬннЬа. у Будимъ, да донесе разна ста- рин ска писма . ти чу ha се Хрва тс ке иС ла во ні в, коя сеналазе тамо у архивама некадашнѣгъ намКстничестваи камере.

В0ЙВ0ДСТВ0 СРБІЯ II ТАМИШКІН БАНАТЪ.* Изъ Сомбор а под ъ 19. т. м. пишу намъ , да

су 20. и. м. тамо очеки вали г. нов Ьрсника Исид ораНиколиЬа. а до ІІ дана да he тамр доћи и г. ђен.МаврхоФеръ. По нКговомъ до лазку одма ће се за-почети ѵстрояванѢ сталны надлежателсгва у Бачкой.Говори се, да изъ Беча долази г. Іованъ ХаіінЬъ, дасудове у войводству устрой. —  У  Сомбору су држали три бала, одъ кои приходь имао се на благо-дКтелне цК.іи обратити: одъ првога на занеденів Хайна у а у Пеш ти, одъ другога на исто НлачиГіа у За гребу за инвалидне солдате, а одъ треЬ ега ва пострадаете Бачване и БанаЬаие .

Изъ Земуна саобштав аю намъ еданъ благород ный посту пакъ та мошнК гъ г. ђен. Доше на. О св.

.Сави славили су и тамо Срби споменъ ово гь народ-Iногъ светит еля сво га, и томъ приликомъ држали‘скупштину, гдѣ су давани добровольни прилози

I за фондъ мЬстны школа. На ову скупштину дошаое и реченый г. ^енера лъ, и кадъ су се почели упн-сивати прилози, самъ ирный пер о узме и подііиніе

!одъ свон стране 40 Ф р . ср , наговоривши неколико по-учителны рЬчій сакуплКной бывшой младежи школіской, ономынюЬи в да прилежно науке учи, врбо heсамо наукама моЬи до чега доЬи. Овак овый посту-

I пакъ г. ђевер ала побудіо в обш те весел Ь , и снаі скунштина ндногласнымь пживіои изявила му я своюердачну благодарность.

Садашньій гарнизонъ земунскій одлази у Бечке* рек ъ. а на нКгово мКсто до. іаз е дру ги со лд ат и.

 — Од ъ новоуст ановл Ьне жанда рме рів (з ем альс кестраже, или иначе полицайне войске) едва региментадолази на нойводство Србію и тамишкій Банатъ.

М А [і А Р С К А.Званичный листъ , „М - \и рл ап ъ ,** у G5 . брою , у

незваничной части своіой, између ост алога, говори »)некой новой политичной к омбинаціи , но коіой да быцклокупн ость кралКвства Мапарске неповређена,и народно суш тес тво ван Ь іМаідара сас вим ъ обезбК-ђено оста.іо , — вдна политична па ртая. средствомъсвогъ нарочитогъ и явногъ органа, у мћсто подод-говорве уставне владе, имала бы на кормило обште владе абсолу тистична вачела подиЬи ! . . . Най-важнін начела. на коя сета комбинація оснива, всу ова:

„Уставна влада одъ 4. Марта ни на кои начинънеможе одступьти •, абсолутистична влада напротивъможе свакой претеравости границу положити ; врбоона непосре дствено крои себи законе, и све, штогод ъучини, „сапунымъ правомъ“ чини. — ДалЬ абсолутистична влада есть непрестано обсадно станЬ, а нЬзи-н а начела есу : — Физична влада ! — Так о дакле абсолутистична влада може вдинствено онакова средстваупотребити . коя пређашнК стані» Маїїарске — безъопасности цЬ.іо купне државе — гарантирати могу;и тако ако бы стара самосталность ЛІапарске, и су-премація Мацара за иеко време макаръ и подъ іпти-томъ своевольности была гарантирана , нншта май Кза будуЬность небы се морало коначно очаннатн.и— 

„Ован іілань**, вели чЛ1.-\ ирлап ъ,и .,ако бы сим-!патію и после довате ль нашао , са вднымъ ударцемьпресі.као бы снаку тежмость, коіомъ се сада прави-телство бори, и прави телство у еданъ нутъ бы се свебриге свов опрос тило , — ер бо „гнусна демократія**безъ по муке бы унипітена была, а около престолаабсолутизма гомилама бы се скупляла привилегиратакаста , она каста , коя сада воли «на своя п рава из-губити , него ова съ другими нодѣлити1*. . . .

Овай чланакь мы сада безъ сваке примЬтбе са-обпітанамо ; али неможе намъ се на ин<», него обштупоэорность србскога свЬта на нЬга обратити. ОниМапари , кои су се ире за уставвый жив отъ борили,сада га газе и предночитую владу иеограничну — азашто то? яръ иначе не могу друге народе угнСтавати и сатирати ! Па то іопітъ препоручуе листъз в а и и ч в ы й ? . . . Нів ли то зиачайна з а с ве наро де у Манарской?.. . . Мы Немо се на то повратити .

(О. С.) Као што поуздана нзвЬстія путника е-дногъ по Маиарской гласе, по селима в, изузеишинетто благородника. народъ свуда како валя миранъи спокоя нъ. Али веЬъ и ти благородн ици при грляваю

*конзерватизамъ као и они прости ратари. Само вІіонітъ веко комешанЬ по малимъ варошицама; но каковлада будным ъ окомъ мЬри свакій наймаиьій ко- рак ъ Мапар а. ние се боя ти никак вог ъ оз быльно гъпокушав, коимъ бы се иореметіо явный миръ и ио- ред акъ .

А У  С Т Р 1 Я.-Нанде реръ4* у едномъ чланку доказує како се

са свы страва у монархій подиже ве лика о позиціяіпротивъ бирократичне централизаців, говореЬя : »Сву

да гдЬ се іои ітъ сме изражавати слободно мнѣнів,гдЬ іоштъ има ма как вы органа яввога мнѣнія, оод і-же се об штый глась страха и бриге збогъ оасивлаМп:юЬ е на ново чиновничке владе, коя в сада жешЬа  Ш оштрія , него шт о в пос таял а пре г. 1848.а кій *ш

„Oesterr. Correspcnident4* одъ 14 т. м. у едномъ  чланку врло строго укораиа поступать аустріЙ- ски повремевы листова уобште . Оаъ опомьі-в Ь , како в по укивуЬу ц ензуре подъ царомъ Іоси-ф о м ъ веобузданость у све потопляваюЬвцъ б р о ш и -

 рама махъ от ел а был а, ка ко в ца ръ і о с и ф ъ ову ему т-львв ость неко в реме гледао, и како му наЙпосд^ мм-шта друго о стало ніе веГіъ цензуру опе тъ увести. Сравняна съ тимъ данашнЬ стан К повремевына. и изражава се, да она иста безстыдность и иео-бузданость влада н сада, онай истый мрачный духъ као подъ і о с и ф о м ъ II. повлачи се м данасъ вро зьлистове, — „па на овай вачинъ слободна штампа не може се одржати.**

Ру му иска д епутація , коя се  у Бе чу бавив коя в министерст ву я дан», знамени тый ме морандум ъ предала , моли сада да се Румунима допусти дадрже народный саборъ.

Ч Е Ш К А .Дописатель нашъ изъ Прага ияше намъ , да су

познаты „67 грађана пра шкв и, кои су наЙвише криви , ш то се преклаве Лрагъ бомбардирао , предаликнезу Нінідишгрецу еданъ сребрныЙ вѣнац ъ „ради заслуга*1. За ист ы „07“ грађа на вели, да се они „ос обито радую*4 забрани „Н ародны Новина**, додаю Ьи:„Ови су люди прав и бѣ си; во овдѣ в яка аяма 2 5

степеній — Богъ ће вальда тимъ учинити , те ће онабЬсна крвь у ти 07 замрзнути на вѣке вѣко ва .— Ха-вличек ь ніе иша о у Беч ъ, него се овдѣ бави, нада-юЬи се да he и кодъ овдашньи властника іоштъ моЬи израднти, да му новине опе тъ изилаэе. Међу -тимъ онъ добыя са многи страна писма, у конма газов у да издав новив е ондЬ, гдК нема обсад е. А мно-ге обштине и самомъ министерству пвшу и моле да допусти да опе тъ те новине изилазе. Ето то в найбольій доказъ есу лгі быле „Народне Новинеи на род у пр от ив не ! Кадъ поп уст и зим а, бы Ье виш е то -плоте а вальда мавѣ G7.tt

Р У  С I я.Изъ рускогъ „Инвалида*4 вадимо слЬдуюЬе вѣс-

ти са Кавказа : „Сретно изведена в оева п редузећа , запокорен К мале Чечне , утврдила су мвръ у окружіювладикавказскомъ и на грузинскомъ заграничномъ дру- му. МеЬутимь разбойничке чете нашле су лрибКжи-шта у неприступном ь галашев скомъ теснацѵ, югонс-точно одъ сноменутога друма. Да бы се обилазенюисты чета у рускимъ околинама край учивіо, добыоя ђенерал-мајор!» Илинскій заповЬсгь, да иде проти-ву Галаше вац а, и покори ій за навЬкъ. Покоре нѣ есавршено за рукомъ изишло , Галашевц и су дали та-оце. ПобЬдоносна войска врати се нат рагъ у своелогоре, занимаюЬи се крченЬмъ шум е, како да се пу-темъ у землю Галаиіев аца проЬи може. — И у сред-нЬмъ Дагестан у учинЬнъ в еяйный успѣ хъ. Шам ильв іюкушавао да продре у три похода , коима су заповедали  Му са Бел ока пск и, хаци М урать и Данилъ-бегъ вхиснисній. Мириди су на свавомъ мкету былиузбіенн. Алв найвеЬа іймъ се несрећа догоди нодъсела Гамаше, гд Ь в еданъ полковн инъ съ помоћи пѣ-хотне регнменте „кнеза Вар шав ског а44 неустрашимонепріятеля н ап ао , гонеЬи га до подноакія Турчид ага.У   томъ су се бою войници особито одли ковали.44

Н Ѣ МА Ч К А.Берлинске новине являю4, да в Радовв Ьъ за то

изъ Франкфурта дозванъ , да се сазыву ерфуртскогасабора касніи рокь опредѣли.

А Н Г Л І Я . . -„Times44 явля , дасе ве Ьъ после неколико сатій ,

како су обзнанЬна условія заключенога рускога займа, кодъ браЬи Барннга у Лондону два пута виш е во-ваца уписало, него колико се у заямъ тражило.

Ф Р А Н Ц У С К А .Пре него дођемо на говор ъ Мовталамбера, мора

мо споменути неке , кои су пред ь ньимъ говорили.Найпре в говоріо .1 а в е р н Ь. Онъ в иска о за ду-шевно изображен!» безусловну слободу, и за воспв-танЬ помоЬь државн у свакомъ приликомъ, гдЬ су род итель и сиромашн іи. Онъ в бра ніо сн еучилиште.„Нів истина, рече, да свеучилиште убія вЬру, него віоштъ св е в ише оживляв а. Нів истина ни то, да све училиште распростран ява духъ веподчинѣности; ашто иайпосле пребацуе те да оно раав раћав а нрави,будимо искрени и рецимо, на коіоЙ в страни већапритворность, кодъ свештенн чки к олегія, или на одо-боднимь сиеучилиіитима?*4 — Пос ле Лаве рня говоріое Фресне за предложений законъ . Онъ нів съ гово- ром ъ ср еЬ ан ъ быо ; ист о та ко и Су бѣ , кои в за ньимъпротинъ закона говоріо. Садъ се подвгне Мо шт а-л ам б е р ъ , прославлЬный говорвикъ кдирвкалне партае. Скунштина е почета къ нѣгове бесѣде съвеликомъ пажньомъ пратила . БесЬда нЬгова саста-вляла се изъ двЬ части. У   првой говоріо в о опасно-  стима соціялизма. „Двад есетъ година в веЬъ, рече онъ, како я нротивъ (званичногъ обучаваня воюеиъ, ево садъ погодбе мира , па ако хоћете, одобрите а*  Я то чинимъ збогъ тога, да се само уклони обште зло . Данашия система обучаваня у Французской о-  ставила в дружину свеобштемъ непріятелю — ИДД-дежь соціялизму.*- Монталамберъ прела зи садъ  ЏЏ  дужа опредЬлЬня соціялизма, ковга онъ „реаодуЈцш*нарнымъ духомъ** назывлѣ. „Проти вь ов огь духа, коинасъ опетъ иъ деспотизм / води , валя намъ сложноборити се.  Я саиь іоштъпре Юнія 1848. нанадао соціялизамъ . Што се учв теля тич е , мы се више неможемо на ньи ослояити, да пре тећ е варварство предуп реде. И ако Ьемо на што , ко брава ѵшшо џџг ђу простымъ народомъ дружину, мораль? Дё.«ІіИ ,+Џг читель? Не. А да ко? Свеш теии къ. Онъ у  Французской представля моралный, политичный ціялный редъ. Има двЬ умве войске  у   ФраащДО %свака до 30, иди 40.000 людій в а f c a i f  

Page 4: Novine Srbske 24.01.1850

 

 —  36

ли и войска свештеника . Коя одъ ньи брани ред ъ?Приаиаеиъ, има међу учительима славны ияузетака ,али я уэимамъ цѣло тѣло . Одъ 30. до 40.000 свештеникапо сели има ій, и кои су развраћени, окужени таконазванымъ соціялно-демократичнымъ катоиицизмомъ ,кое е не тт о горе него соціялно - демократична ре-лублика, аии су у обште свештеници данасъ обранадружине. Зло, о коше говоришь, цростире се и навыша училишта . Професори истина не проповѣдаюсоціялизамъ, но раціоналиэамъ. а то е готово све е-дно. Одъ ястога зла нека не затвора дружина око ,монархія нека іой е примѣръ; монархія е изненадапала подъ ударцима людій, коима ни честь указа лапіб , да ій се бои. Шта намъ грози данасъ ? бсу лиузвыпіеян мученнци, кои су некада свЬтъ преобразили?•су ли грдин преступници , кои донесоше републикуг. 1793? Дружини грозе они мали говорници , кои бы,да йімъ се допусти , савъ свѣтъ успѣхомъ убезекли .Той  ріюЬой пропаганди морамо на пу ть ст ат и. 44 — После тога Монталамберъ прелази на другу частьсаовга говора. „Като личка па ртая , вели, оддѣлила се,наши негдашньи пріятельи раде садъ съ нама као съиздаицама, пребацую намъ горко , и веЬъ су насъ уРиму обтуж или господннъ Беньо,- Фалу, Мелинъ, именя самомъ пребацивано е, да смо непріятелыі ре-лнгів; насъ су шта виш е окривили — премда мы тосебя за честь* држимо  — зб ог ъ мира съ пр е! )аш ньимънашямъ противницима. Мы нисмо тако безстыдни,да мыСлямо, да смо савршено какво дѣло учинили , икадъ се после вдногъ дана побѣде или битке закл ючу« ммръ, у толико то пре быва п осле кораблекр ушения. Кадъ смо я и г. Тіерсъ на оной лѣпой лаІ;ипловили, коя се з ваш е монархіомъ, могли смо се сва-ђати о н ачин у , како да се ньоме управля . Садъ ,кадъ се лађа скріпила, кадъ е кормитель про пао ,нађо смо се я я и г. Тіврсъ о пет ъ на едномъ сплаву.Тако в , данашня е влада сплавъ , но почемъ жалимъпропалу лађу, благосилямъ овай сплавъ. И кадъ мие на нстомъ спла ву г. Тіе рсъ руку пруясіо, зар ъ даму я ною одр ечем ъ? Не, я то нисамь чиніо. Нео д-устаюЬя одъ силны наши увѣреня хтѣли смо се мысъ нашнмъ противницима узаямно дѣла нрихватити ,да се уклонимо опасности, коя намъ е свыма претила. Па садъ на еданъ путь морадо смо я и г. Фалучутя, да негдашньи пріятельи наши противъ насъ у-стаю. Не каемъ се онога, што самь чиніо, али самьза вдну превару богатіи постао . Я говоримъ каопростъ католикъ , илиако хоћете , као простъ езуита . Я самь у томе као и цр кв а, ерь никада цркване презнре покушай мира. Само людска гордостьвеля: све или ништа! — Никада црква не вели: кас-во е! Она е стрпѣльива , еръ евѣчна .— Мы се нахо~днмо на оной американской рѣци, коя у найвеЬійземлѣ водопадъ Юри , МЫ веЬъ чуемо шумъ И X) купропасти; тепіко нама, ако брзо и мужествен«) рѣкуодъ себе ие одвр атим о.44

Издатель „Прес се44, НеФцеръ , быо е 13. т. м.на суду збогъ еднога опорогъ чланка, у комъ е система президента и сада владаюЬе партае безъ свахе штеднѣ нападана. По едномъ величественомъслов у, коимъ га е Жирарденъ браніо, порота га е  за ле-  вимогъ  прогласила . Ово Жирарденово слово изишлов у 100.000 екземплара печатано .

 Ш Ф М Ш Ш Ш Ж Ж Ш Ъ .

С Т Р А Ш Н А О С В Е ТА .^  (Прод^женѣ).

На пограничном ь друму, у крчми, скупили су сеПоляци, сви еду и чаете се веЬъ одъ два дана . Онису се безъ сумнѣ зат о скулили, да ма кудъ ударе:ималн су доста пушака, саба ля, и другогъ разногъоружя. Господа су ела и пила, и о ономъ, шт о ни-гда ніе было, говорила и хвалила се, православів из-смѣявала, украйнскій народъ називаюЬи своима робо-вяма, и гордельиво валяюЬи се по клупама засукивали су свое бркове. Съ ньнма е быо и ксензъ. Оньсполяшнѣ не быяше ни наликъ на свештеника хри-стіянскогъ. Онъ в съ ньнма заедно піо и играо исрамотнє рѣчи своимъ нечастивымъ езыкомъ говорю. Нн у чему ніе іймъ ни челядь уступала, онису поизвртали свое хальиие , засукали рукаве одъкошуля и играли адута, еданъ другогъ картама поносу біюѣи. Накупили су око себе туђи жена. Викали су ятукли се !. . Господа су бѣснила и дералашта су нашла: хватали су Чивутина за браду, мала-ля му на нечастивомъ образу крстъ , и играли су $ра-ковіянке съ нечастивымъ свешт еник омъ своимъ. НІббыло таке саблазни у  ру ск ой земл ьи и одъ самы Та-тара. Богъ в вальда одредіо , да се за грКхе онасрамота претрпи. Чуло се , да се у обштемъ овомъсодому говорило о Заднѣпровскомъ хатару господина Данила, я о лѣпой жени нѣговой . . . Ніе се заис-та ова чета на добро скупила.

IX.Сѣдіо в господинъ Данило за трпезомъ у сво-

іой соб и, наслоніо се на  ру ке и мысліо. СЬдила« на бщаку госпођа Катарина и пѣвала .

„Мени в нешто зло , жено!44 рече господинь Да нило. «И глава ме боли и ерц е ме боли. Мени етешко! Изъ овогъсе види, да смрть моя ніе дале ко. 44

„О, мой ненагледаный муже! сагни къ мени глашу твою ! Зашто уврЬуешъ себи у главу таке црнемысля ,“ помыслила е Катарина, но ніе смКла казати.Тешко в ньой, покорной глави, было, слушати му-«севлѣ умиляванЬ.

„Чуй ме жено !44 настави Данило, „немой ми сына оставити, кадъ мене не буде. Ако га оставишь ,неЬешъ одъ Бог а иматн ни на овом ъ нн на ономъсвѣту среће . Ако га оставишь , тешко ће костимоя у црной земльи трунути а іоштъ теже 6blhe души моюЙ!“

„Шта говоришь ты, муже мой! Да ли ме слабужену изсмѣявашъ? Да ли ме у искуше н h довод ишь?Ты тр«ба іоштъ дуго да живишь .44 1

„Нећу Катарино я дуго живити, душа моя чуевеЬъ приближ уюЬу се смрть. Нешто страшно морасе на свѣт у догодити. Времена зла настаю. О, о-поминЬмъ се, опомин Ьмь се іогптъ и садъ часа о-ногъ, кои се заиста виш е вратити неће! Старый Ко-нашевиЬъ, онь е быо іошть живъ. честь и слава наше войске! —• Као да ми сада войске наше коза чкеиспредъ очію про лазе! — Катарин о! то е былозлатно време! — Старый хетманъ сѣдіо е на вра-номъ коню. Блистао му е у руци скипт аръ ; а настрани таласило се красно море Запорож аца . Кадье хетманъ прогово ріо — све е ћут ало као окаменк-но. Кадъ годъ е стар ацъ о своимъ пр ошастим ъ дѣли-ма и о биткама прип овѣ дао, увѣк ъ се заплакао. Е!да знашъ, Катарино, како смо се мы онда съ Тур-цима сЬкли! На глави моіой и данасъ познав се рана. Четири куршума на четири мѣста пролетила сукро зъ мене. И ни една ми рана ніе сасвимъ зарас тла.Колнко смо мы онда накупили злата! Драго каменѣкапама су заитали козаци. Каквы кон я, Катарино,е, кадъ бы знала, каквы смо мы коня онда дотера-ли! Охъ ! нећу више тако воевати! Я іош ть нисамьстаръ, а имамъ іопітъ снаге и сабля ми козачка без-послена о клину выси, живимъ безъ посла, и самьнезнамъ зашт о живимъ. Поредка нема у Украини:полковници и есаули колю се, као пси, међу собомъ.Нема старЬшине надъ евнма. Благоро дство наше за-узело се за польскій обичай, латило се лукавства. . .продало є  душу примивши унію . Чивути угнѣтаваюбЬдный народъ . О време , време! прош авше време ,куда сте се дел е’вы године мое. Иди. дѣ чко, у по-друмъ, донеси ми купу шербета! ИспиЬу за проша-сто време и про шаст е године!44

(Далѣ слѣдуе.)

ОНАРОДНА ПѢСМА

изъ рата србско-мацарскога .(Саобштіо Лазарь КнежсвнЬъ, народный иантнантъ )

Кньигу пише Нерц елъ ГенералеУ  гаравомъ селу Сент-Иванд ,Те е шал ѣ КниІ.анин-Стеван^ :„Чувшъ мене ^е нерал-Стеване ,ІІорано на те ударитиИ башь на данъ еветогъ Спасенія,Кадь сё кодъ васъ чини литургія,Село Ьу тн на очи отети ,Далѣ но ньим ' неЬешъ ми шетати,Войск у Ьу ти у її ра хъ учинити.Мошоринску цркву разорнти,Подруме ћу одъ нѣ начинитиИ могъ ђога у ньима р анити ;Бачване Ьу по брегу вѣшаги,Капетане ньине нохватати , Чу дн ои ъ мук омь хоі .у іи морит и,Крозъ маџарску землю проводити,Нек’ ій плюв мало н велико ,Нека плює колѣно орятско ,За живота Ьу їй покретитнІІа ій онда на ко ла цъ набити. 44Стиже кньига КниІ>анин-Стевану,ІІа када є Стеванъ проучіо,Онъ дохвати перо и артію ,Те Перцелу кньигу повратіо :„Чуешъ мене Перцел-ђенерале ,Ш то Кешъ на ме рано ударити,Шт о ми рече цркву разорити ,Л што на дань еветогъ спасенія ,Кадъ се кодъ насъ чини літургія:Вѣра и Ьогь дочекат ' те хоЬ у ,Кодъ шатора стаят ’ и гледатнКако Кешъ ми яданъ измицати,Нреко пола квадрате мѣритиСа твоівмъ врлимъ хонвндцнма,И съ Бочкай-раго-хусарцима ;Ніяку те до чадора бѣлаДо гаравогъ села Сент-Ивана ;А Бачванн «два те чекаю ,Србіянци ханџаре заоштрую11а пѣваю тіо гласовнто,Коло воде съ дѣвама широко .Капетани конѣ утркуюИ къ бою се весело спремаю ,Они Ке ти развіяти войску,Они ћ е ти пречнннти муку,Радо съ тобомъ побити се хоЬе ,Да нь нразника и осв етит ' мысле.44Кадъ Перцелу ситна кньига дође,И онъ види шта му кньига каже,Ону гледи др.>гу ситну пише,Те в шалѣ граду ВарадинуНа колѣно Киша Генерала:„Богомъ брате Кишу Генерале ,Развидер ' ми сви.іена баряка,Окрвавн на коплю ябуку,Накъ ты купи подъ барякъ айдуке,Комъ є куЬа диван-кабаница,Мачъ и пушка н отацъ и майка,Два пиштоля два брата рођена ;11а іюхнти селу Сент-ИвануСент-Ива ну та маиарскомъ ста ну.44Када Кишу ситна кньига до^еИ онъ види шта му кньнга каже,Све учини шта му Перцелъ рече.И у помоКь таки му притече;Обоица тад се опремише ,И Вилову селу похнтнше ,Похитите дуго не быяшеИ Вилову на друмъ нзиђоше.Почеше се оряти спрематиИ топов е свое немешКатн :Ал’ ь стража одъ бачки деліяСве одъ саны млады ^увегія,Осѣтише звеку и оружѣ ,Осѣтише коньоко тоиотанѣ ,бдаігь цикну сто пушака рикну,бдан ь пуче а хиляда ч уше,Тр ес е с’ земля ко струня на гусла.

вчи воздухъ одъ лубардны зрна,вданъ вели: яо моя майко!Другій струже нузъ полѣ Иваиско.То быяше у по бѣла дана.Г»ише Србльи на вѣкъ безъ пресганка.Види ІІерцелъ да ино не може,А што дѵже све быяше горе,Па се  пусти по.іѣмъ бѣгаюЬи,Србиыі за ньимъ глас но викаюКи :мОй Перцелу іпто с ' Вилова ману :Тако брзо зашто бѣгат ’ стаде ?Іоштъ топове нисмо угріялиНи юначки ерца разиграли;Ситна праха и оловнм зрнаІошт ъ нн полакъ потр ошили нисмо!ВеЬъ се врати боякъ да біємоПа данашнын светацъ да славимо!“Али Перцелъ на то н не хаеВеЬе сузе низъ образе лів:„Бог ъ убіо малено Вилово, Я изг уби войни ка до во ьн о,НЬрны сынка отца Кошутовца\ и мои Перцела Морица,Но тако ми вѣре и законаТога мога Бога маідарскогаИл’? Вилово , хоЬу то добытиИл’ на мени главе б ыти неЬ е!44Сузе брише а брже узмиче,врбо за ньим’ чудно кугле пиште.Србльи славе данъ Спасова благаИ у здравлѣ пію Генералађенерала КниЬанин-Стевана!Одъ мен нѣму башъ до гроба хв ала! — 

З В А Н К Ч Н Н О Г Л А С И .( 1 0 ) ( 2 — 3 )

1;орђа НиколиЬа, он дашнѣ гъ екмекчіе , куЬа с ъ меа-номъ и Фуру но мъ, находеЬа се на кр агубвачко мъ пу ту пре-ма касарнл, продаване се, по р ѣшені ю судейскомъ одъ 26.

д . 7 2 3 8Новембра 1819. год  JV2  ■. на явной лицитаціи

С. 6985 .17., 28. и зі. т. м. на лицу мѣста свагда пре подъ у 9.сатій по црквеномъ часоказу.

3891. одъ пр. г. И зъ управителе гва варошиБеограда Ю. Януара 1850. у Београду.

(И ) . (1—3)КуЬа у сокаку велике пиваре постоеЬа, Тодор а Узу-

новиЬа, меаніїіє овдашнѣ гъ, продаваЬе се 1 . 3. и 4. на-ступаюЬегъ мѣсеца Фебруара ов. год. на явной лицитаціи.

 JV£  4204 пр. год. Изъ управитело тва вароши Београда, із. Януара 1850 у Београду.

(13 ) (1 — 3*Милахре Клапеоглинице, овдашнѣ. куЬа съ плацемъ,

находеЬа се у сокаку иза зданія лицеума, продаваЬе се по

 рѣ ше нію судей ско мъ од ъ 10 . Децембра пр. год.  JV3

на явной лицитаціи 6., 1 . и 8. наступаюЬегъ мѣсеца Фебруара о. год. на лицу мѣста.

 JV2 4оі5 . Изъ у правительства вароши Веограда1 6 . Януара 1350 у Београду.

(14 ) (1 — 3)Одъ стране суда в ароши београда по зываю се сви

они, кои изъ масе умрлогъ Николе Гаче Султанъ Огли-О-бада, бывпіегъ меанція овдашнѣгъ, ма коимъ право мъ штотражитн имаю, да се двадес етъ другогъ Фебр уара тек.год. пре подне пріяв е, еръ Ье се по истеченію ов огъ в ремена съ массомъ надлежно расположенѣ учинити.

 JMi Д. 141.

 JV3 С. 82.Изъ суда вар .Београда, 1 6 . Ян уа ра 1850. у Београду

( ч ) (1—3)На презадѵже ну массу Ненада ЯниЬа , бояідіе изъ

 Чач ка, от во рі о в су дъ окр ужі я ча чан ско гъ ст ѣц иш те наданъ 15. Фебру ара т. г. Чега ради настоеЬнмъ свакогъ о-ногъ, кои што одъ именованогъ Ненада тражитн има,позыва, да му се до наведеногъ дана пріяви, будуЬн Ьесудъ одма по истеченію овогъ рока са массомъ овомъ ра спол ож ен ѣ учи нити, н св ак о поз диі в пр ія вл ѣн о пот ражи-ванѣ одбацити.

91.С 27 Изъ суда окружіы чачанскога, 12. Януара

1350 У Чачку.

(Те) " (1—3)По рѣшенію славногъ суда окружія пожаревачкогъ

и суда апелаціонога, продаване се за д\гъ добра, у Ножа* ре вц у пос тоь Ьа, Николе Стоян ов нЬа , изъ Иожа ре вц а, 6., і и 8. Фебруара т. г. у мѣсту, и то:

1.) КуЬа съ плацем ъ у доброй огради;2 .) Виноградъ вшые куЬе у огради;3.) Браникъ одъ 5 дана ораня у старомъ Бресю ; и *

на послѣдку4.) бдна л и вада о дъ 6. коса сѣна, опе тъ у Бресю.

Зато кога се тиче, нека у опредѣлѣне дане у ІІожаревацъДођ е .

Къ  Л7   8408. одъ 1849 г. Изъ началннчества окружія пожаревачкогъ , п .  Ян уа га 1850. У   Пожаревцу.

ЦЗ* Друштво Читалишта Београдскогъ  држаће у неделю после литургіб 29. Януара  Главну свою скупштину. На кою се овимъ  одъ стране управителства читалишта овогъ  позыва почитаемый публикумъ.

Н А И Н О В І Є .4. —  У  Т р с т у , 19. Януара . СиноЬъ стигав-

шій амо изъ Леванте па ропло въ донесе гл асъ ; да еу Атини велика хука и бу ка, и страшно огорченѣпротиву англійскогъ правителства. Узрокъ свему томе лежи на страни Англеза. Адмиралъ флот тє   англій-ске веЬъ е послао неко одѣлѣнѣ свов ф л о т т є , дагдѣкое воене грчке пароплове и прос те бродов е, коегдѣ раштркане, улови. Народъ грчкій гомилама врвипо улици и виче : да ж и в и к р а л ь н а ш ъ ! д*ж и в и Р у с і я ! д а ж и в и Ф р а н ц у с к а !

У  смотреню овога обстоятелст ва отиш ле су іоштьсиноЬь по гласу одавдЬ двѣ депеш е ѵ Бечъ.

Б р з о т и с к о м ъ п е ч а г н ѣ к н е ж е в и н е С бр і б .