Novica Savi} OVDE NEMA LOPOVA Drama
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Novica Savi}
OVDE NEMA LOPOVA
Drama
8 Novica Savi}
NOVICA SAVI], ro|en je u Gorwem Svar~u, op{tina Blace, 10. novembra1943. 17. oktobra 2004. tragi~no je, u saobra}ajnom udesu, izgubio `ivot. Diplo-mirao na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju, dramaturgija, u klasiJosipa Kulunyi}a.
Bibliografija: TV drame: Pucaw u {qiviku, preko reke (re`ija Zdravko[otra); Gradili{te; Balada o Crvenokoksom; Beg; Vatrogasac; Pogon za preraduvo}a; Garsowera (re`ija Duda ]eremilac). Neke od drama re`irali su: Zdravko[otra, Slobodan [ijan, Zrinko Ogresta, Duda ]eremilac...
POZORI[NI KOMADI: Pobratim (Narodno poz. Beograd,); Krvava teta(Pokr. nar. poz. Pri{tina); No} u sred dana; Spomenik za druga Danila; Voza~;Veliki Mak; Kako potamaniti gamad, R: B. Ple{a; Opet pla~e, al’ sad od sre}e({tampano u Savremenoj srpskoj drami, kwiga 13), Kad onaj tamo umre (Savremenasrpska drama 15), Ovde nema lopova (Savremena srpska drama 22 , nagrada BranislavNu{i} za 2004.); i ko zna koliko jo{ neobjavqenih drama. Neke od drama re`iralisu: Bora Grigorovi}, Branko Ple{a, Radoslav Zlatan Dori}, Miki Stamenkovi},Slavoqub Stefanovi} Ravasi.
RADIO DRAME: 26 radio drama; preko 60 izvo|ewa. Neke od wih su emitovane u[vajcarskoj, Nema~koj, Austriji , Italiji, ^e{koj. Most, 1970; Hotel straha,1971; Dom u planini,1973; Ru{evine, 1976; Poseta zabrawena, 1978; @uti obrasci,1983; Smrt no}nog ~uvara(Ovde nema lopova),2002; Spasioci, dramska minijatura2002; Gosti, 2003.
De~ija drama: Let na mesec, 1957; Potraga za Miroslavom, 1971; Drugar se nijevratio, 1979. Adaptacije sopstvenih tekstova: Da li je drug Pavle Pavlovi}ptica,1968; Isidor Mali} pokojni, 1970; Jutro u kamenim brdima, 1971; Dve karteza grad, 1972; ^aj za starca, 1973; Proslava, 1976; Kanarinac u kancelariji, 1982;Ratko i Radinka,1984; @rtva, 1984; Poziv na smaknu}e, 1996; Gospodin ministar,2001; Leva noga, 2002; Ro|endan... jubilarni, 2003.
Objavio je tri kwige pripovedaka i jedan roman. Trostruki je dobitnik nagradeBranislav Nu{i} za najboqi savremeni dramski tekst. Petostruki dobitniknagrade Radoje Domanovi} za satiru. Kao i nagrada Milutin Uskokovi} za prozu.Dvostruki dobitnik nagrade “Dani Komedije u Svetozarevu’’ za savremeni ko-mediografski tekst. ^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije.
LICA
QUBINA
MARKO
VIDOJE
9
Novica SAVI]
OVDE NEMA LOPOVADrama
[efova kancelarija. Veliki radni sto, sto~i} sa dve foteqe, orman saregistrima, fasciklama, raznim papirima i nekoliko kwiga. Na ~i-viluku oka~en `enski zimski kaput.
Kasno je ve~e, sa plafona ble{ti sna`na sijalica.
Za {efovim radnim stolom sedi Qubina. Pribli`ila se ~etrdesetoj,jo{ deluje lepo, ali sad i umorno. Obuzeta je poslom, pa`qivo ispuwavaneke obrasce. Sto je prenatrpan papirima, upravo tim obrascima nakojima ona radi, na jednom kraju gomila fascikli, na drugom telefon,pored wega mali, yepni tranzistor iz kojeg se tiho ~uje neka muzika.
QUBINA: (Prekine sa radom, odlo`i olovku, ispravqa ramena, trqaprste. Pogled joj padne na tranzistor i telefon. Iskqu~itranzistor, pa oprezno, trude}i se da bude {to ti{a,podigne slu{alicu i okre}e brojeve. U slu{alicu, tiho)Kako si?... Je li se neko javqao?... Va`i, vrati se i gledaj tajfilm... Jesi li ve~erao?... Dobro, nemoj odmah da se quti{.Pre nego {to po|e{ na spavawe ne zaboravi da iskqu~i{televizor, sino} si to zaboravio... Ne}u skoro, imam jo{posla, uhvati}u no}ni autobus, ne brini za mene... ]ao...(Spusti slu{alicu, uzme olovku i nastavi da radi. Seti setranzistora, pa ga ukqu~i i opet nastavi sa poslom, iztranzistora se za~uje muzika.
Ne pro|e mnogo, a telefon u toj ti{ini skoro zagrmi, paona upla{eno sko~i. Gleda u telefon, smiruje se. Pru`i rukuda podigne slu{alicu, ali odustane. Po{to telefon i daqeuporno zvoni ona iskqu~i tranzistor i najzad neodlu~no, uzbe{umni uzdah, podigne slu{alicu. U slu{alicu)Molim?... Da, ja sam to, {efe, ko bi drugi bio... Nisam jeodmah podigla zato {to sam bila u poslu i zato {to nisamznala da ste to vi, mislila sam da je neka gre{ka... Naravno,sve je u redu, napredujem, pa }e, kao {to ste i naredili, svebiti do kraja nedeqe zavr{eno... zdravqe bo`e. Ni{ta nebrinite... Do vi|ewa.(Vra}a slu{alicu na svoje mesto, ali je sa pola puta brzovrati na uvo)Jeste li ne{to rekli?... [efe, jeste li ne{to rekli, nisam~ula!..(Tamo se niko ne ogla{ava, pa ona kona~no odlo`i slu{alicuna telefon. Ukqu~i tranzistor, iz wega tiho pokuqa mu-zika, a ona nastavi sa poslom, skoro polegne po stolu)
10 Novica Savi}
Posle izvesnog vremena oprezno se, bez {uma, otvore vrata i na wima sepoka`e Marko. Stane, skoro ne di{u}i gleda u Qubinu koja ga nije ~ula.Trideset mu je godina, ne deluje ba{ upe~atqivo u uniformi no}nog~uvara. Za pojasom mu, u futroli, pi{toq. Be{umno zatvori vrata ipo|e koorak-dva u kancelariju, opet stane, ne skida pogled sa Qubine,ali ga ona ne prime}uje, radi.
MARKO: (Iska{qe se)
QUBINA: (Upla{eno se trgne i podigne glavu, zagleda se u Marka)^ove~e, prestravili ste me!
MARKO: Nisam hteo.
QUBINA: (Stavi ruku na srce)Pa, jeste li vi normalni, {ta se tu {uwate.
MARKO: Odavno sam ja u{ao, ali me vi niste ~uli... Gledam vas, radite,`ao mi da vas prekidam... a tranzistor svira li svira.
QUBINA: Otkud vi ovde?... Ko ste vi?
MARKO: Ja sam tu no}ni ~uvar, ima ve} nekoliko meseci... A vi?
QUBINA: Pa vidite i sami, radim!
MARKO: U ovo doba?
QUBINA: Naredio {ef... Treba sve to ispuniti... sve te obrasce...Izgre{ili, zabrqali, ja sad to moram pedantno, pa`qivo...zbog direkcije... jedan primerak mora u banku slede}e nedeqe.
MARKO: A ja prolazim hodnikom... Pro|em jedanput, drugi put, tre}i...vidim ispod vrata svetlost, mora da je, mislim, neko za-boravio da ugasi, pa daj, velim, najboqe }e biti da li~noproverim... Kako se zovete?
QUBINA: Qubina.
MARKO: (Sko~i i nespretno joj pru`i ruku preko stola)Ja sam Marko.(Rukuju se)Ja sam ovde no}ni ~uvar.
QUBINA: To ste mi ve} rekli, a i vidim... pa u uniformi ste... lepo vamstoji.
MARKO: Ve} nekoliko meseci.
QUBINA: I to ste mi rekli.
MARKO: Kad?
Ovde nema lopova 11
QUBINA: Pa malopre!... ^im ste u{li.
MARKO: Nisam znao. A tranzistor svira li svira... I ja sam imaojedan, ali se pokvario... crkla baterija...
QUBINA: [to niste kupili drugu, baterije su takore}i yabe, par di-nara...
MARKO: Nisam se, pravo da vam ka`em, ni setio toga... nije mi nistalo...
QUBINA: Da ga iskqu~im?... Ako vam smeta?...
MARKO: Kako ho}ete, va{ tranzistor – va{a voqa. [to se mene ti~e...meni je svejedno.
QUBINA: (Iskqu~i tranzistor)Je l’ sad u redu?
MARKO: Niste morali.
QUBINA: Da ga onda ukqu~im?
MARKO: Ama radite {ta vas je voqa, nemojte mene da pitate, meni jesasvim svejedno! Nije to moj tranzistor nego va{! Ni onaj mojnisam slu{ao, tek ga pustim da se ne{to ~uje, da ne budemsam...
QUBINA: (]uti, gleda ga)
MARKO: (U nedoumici)E pa, sad...
QUBINA: [ta?
MARKO: Ni{ta.
QUBINA: Ne{to ste hteli?
MARKO: Sve je u redu, to sam hteo da ka`em... Pa ako je ve} tako, onda jaidem, toliko spratova treba da obi|em...(Neodlu~no krene ka vratima, stane)Tu, u stvari, lopova i nema, {ta ovde ima da se zdipi, ni{ta.Papiri... pribor... stolovi... sve je to bez veze, {ta }e sve tobilo kome.
QUBINA: Pa, za{to su vas onda zaposlili kao no}nog ~uvara. [ta ondatra`ite ovde?
MARKO: I ja se pitam... Vaqda forme radi, ima toga kod nas... Ali, imaposla, ima, qudi zaborave da pogase svetla, u veceima ostave~esme da cure, neki imaju one male re{oe na kojima kuvajukafe, pa ja sve to proverim, zbog eventualnog po`ara... Paposla, nije da nema.
12 Novica Savi}
QUBINA: I ja imam posla.
MARKO: Vidim.
QUBINA: (Uzdahne)
MARKO: Vi ste ovde novi?
QUBINA: Tek sam mesec dana tu... koji dan vi{e...
MARKO: I odmah ovde, u ovu kancelariju! [efovu!
QUBINA: On je tako hteo! Ona u kojoj ina~e radim je ogromna, dvade-setak radnih stolova, a sre|eni papiri ujutru treba da ga~ekaju na ovom stolu, da ih li~no proveri.
MARKO: (Klima glavom)
QUBINA: Tako vam je to.
MARKO: Kad se mora...
QUBINA: Nisam u situaciji da biram, jo{ mawe da ne{to odbijam.
MARKO: E, ako je tako...(Otvori vrata)A vidim da jeste. Jeste li `edni?
QUBINA: Nisam.
MARKO: Da vam donesem ~a{u vode?
QUBINA: Pa {ta }e mi voda kad nisam `edna. [ta da radim sa wom?
MARKO: Ta~no.(Pauza)Ma, ~uo sam ja {ta ste rekli, ali sam mislio.
QUBINA: [ta ste mislili?
MARKO: U stvari, ni{ta. Laku no}.
QUBINA: Laku no}.
MARKO: [ta mislite, ho}e li no}as padati sneg?
QUBINA: To zaista ne znam. Ali, verujem da ne}e, pa dovoqno senapadao ovih dana, neka se malo odmori.
MARKO: Ni{ta o tome niste ~uli na tranzistoru?
QUBINA: Nisam ni obra}ala pa`wu.
MARKO: Vrlo va`no, pa i ako pada... mada ja sneg ne volim... Ne volimzimu. Leto mi je nekako lep{e.
Ovde nema lopova 13
QUBINA: (]uti, ~eka da on ode)
MARKO: Ni moja keva ne voli zimu.
QUBINA: (Isto)
MARKO: Jedino je burazer voli .. ali ba{ mene briga {ta on voli...
QUBINA: (Isto)
MARKO: Laku no}.
QUBINA: Laku no}.
MARKO: Ako vam ne{to zatreba od mene, vi samo otvorite vrata ipozovite me. Marko. Zovnite me i ja }u do}i. Mora}u da vam,kad budete odlazili, otkqu~am spoqna vrata.
QUBINA: Nije potrebno, imam ja kqu~, dao mi ga {ef.
MARKO: Svejedno, ja }u, to je moj posao. Otkqu~am ih, a onda ih, kadiza|ete, zakqu~am. Je l’ va`i?
QUBINA: Va`i.
MARKO: Eto... to bi bilo sve... sad moram da idem... To jest, ne moram,ali bi trebalo, vreme je. A i da vas vi{e ne zamajavam.
Marko kona~no ode, neodlu~no, osvr}u}i se na Qubinu u o~ekivawu da gaona, ipak, zaustavi. Tiho zatvori vrata za sobom.
Qubina neko vreme gleda u zatvorena vrata, ne ~uje u hodniku wegovekorake, pa ustane, na prstima ode do wih, slu{a. Po{to opet ni{ta ne~uje oprezno spusti ruku na kvaku i naglo ih otvori.
Pred vratima je Marko.
QUBINA: Jo{ niste oti{li?
MARKO: Nisam.
QUBINA: [ta radite tu?... Za{to stojite u tom hodniku?
MARKO: [ta ja znam... Onako...
QUBINA: Ja zaista moram da radim, imam toliko posla, a i sami viditeda je kasno, ku}i }u sti}i tek nakon pono}i.
MARKO: Bi}e, bogami, gu`ve u autobusu.
QUBINA: Samo vi idite za svojim poslom, za mene nemojte da brinete.
MARKO: Daleko stanujete?
QUBINA: Na Vidikovcu.
14 Novica Savi}
MARKO: To je prili~no, ne zavidim vam. Ja }u sve da obi|em, a onda }utamo u mojoj sobi da prilegnem... ne}u da spavam, to nijedozvoqeno, samo da se ispru`im... Mo`da }u malo da gledamteleviziju, mada ne verujem, ne volim televiziju. Eto... Idem ja.(Odlazi)
Qubina gleda za wim sa otvorenih vrata, pa ih, kad se on udaqi,zatvori. Vrati se do stola, sedne. Ukqu~i tranzistor, opet se za~ujeneka muzika, nastavi da radi. Posle du`e pauze zazvoni telefon. Wu tosad ne iznenadi, samo ga netrpeqivo pogleda i nastavi sa poslom. Te-lefon uporno zvoni, ona prekine da radi, neko vreme ga sa dosadomposmatra, pa bez `urbe podigne slu{alicu.
QUBINA: (U slu{alicu)Molim?... Kako gde sam, {efe, pa tu sam, za va{im stolom,crn~im... Znam, ali ja ne mogu da prekinem odmah, nisam jama{ina pa samo pritisnete dugme i ukqu~ite me!... Ko?... Neznam, ne poznajem tog ~oveka, pa ja sam ovde tek ne{to du`e odmesec dana... Ne, ne, nikoga nisam videla, nije dolazio... Kakoto mislite, kako mu to u glavi nisu sve daske na broju?... Ba{me briga za te wegove daske!... Ne razumem vas, stvarno, a to mese, na kraju krajeva, ni{ta i ne ti~e, svako od nas ima nekusvoju manu... I muku... Kakvo je vreme napoqu, pada li jo{ sneg,je li po~ela da duva ona na{a luda ko{ava?... Jeste li gledaliDnevnik na Televiziji, {ta ka`u, ho}e li nas i sutra obra-dovati nekim poskupqewem, mo`da hleba?... Ili mleka, menetu odavno vi{e ni{ta ne ~udi... Ali, {ta vam, {efe, pada napamet, kakvo zavitlavawe, samo bi mi jo{ to trebalo, negosam, kad ste se ve} javili, htela da me obavestite, po{to janisam u stawu... Oprostite ako sam vas uvredila, znam ja dazavisim od vas, pa vi ste me i zaposlili, nisam to zaboravila,niti bih mogla, daleko od toga. I sami ste se uverili kolikosam vam na tome zahvalna, od prve plate sam vam kupila fla{uviskija, `elela sam ne~im da obradujem i va{u suprugu, alinije bilo para, morala sam da vratim neke dugove... Dobro,izvinite!... Da, to je moj tranzistor, lak{e mi je da radim kad~ujem da je neko uz mene... Ne, ne, ne smeta mi, naprotiv, imamose}aj da mi pravi dru{tvo i da u ovoj zgradurini nisamsasvim sama... Naravno, ako vam ~ak tamo smeta ja }u gaugasiti... Naravno, odmah, ~im spustim slu{alicu... Dobro, dovi|ewa, pozdravite va{e.
Ravnodu{no spusti slu{alicu. Uzme tranzistor, gleda ga, iskqu~i ga,ali ga odmah potom ukqu~i i vrati na mesto gde je i bio. Nekoliko setrenutaka zamisli, onda ustane, ode do prozora, malo pomakne zavesu izagleda se napoqe.
Ovde nema lopova 15
Vrata se opet be{umno otvore i u kancelariju zakora~i Marko. S vratagleda u Qubinu koja ga nije ~ula, zapravo u wena le|a. Zatvori vrata,opet oprezno, bez {uma, pa ode do stola, iskqu~i tranzistor.
QUBINA: (Brzo se okrene)
MARKO: To sam ja.
QUBINA: Vidim.
MARKO: Ugasio sam ga.
QUBINA: ^ula sam.
MARKO: [to da tu ~itavu no} drnda, i onako nema ni{ta. Samo naszamajava.
QUBINA: Koga?
MARKO: Pa nas... Ne volim ja tranzistore.
QUBINA: Zbog ~ega ih ne volite?
MARKO: Ne znam ni sam, ali ih ne volim... Ne mogu o~ima da ih vidim,nekako se sav naje`im kad ih ~ujem... tako malecki, a svirajuli sviraju... ili pri~aju, samo mequ... Mada sam imao jedan, alise baterija istro{ila. Burazer mi ga poklonio, nisam mogaoda ga odbijem.
QUBINA: Ne{to ste hteli?
MARKO: Ni{ta nisam hteo. Za{to pitate?
QUBINA: Pa, mislim, kad ste ve} u{li!... Vaqda ulazite sa nekomnamerom?
MARKO: Samo sam malopre ~uo telefon, zvonio je... dugo... Je l’ to bilokod vas?
QUBINA: Kod mene.
MARKO: Onda je sve u redu, onda nemam razloga za zabrinutost. Nekovas je zvao?
QUBINA: Jeste.
MARKO: Mu`?
QUBINA: Nisam udata.
MARKO: Niste?
QUBINA: Udovica sam. Ve} sedam godina. Mu` mi je nastradao u po-`aru... tamo, u wegovoj firmi... izgoreo.
16 Novica Savi}
MARKO: Nisam to znao.
QUBINA: Niste ni mogli da znate, nisam vam rekla, ve~eras vas prviput vidim u `ivotu.(Pauza)A mo`da nije ni nastradao, mo`da i nisam udovica.
MARKO: Kako to?
QUBINA: Nije od wega ostalo ni{ta, nismo mogli da sahrawujemopepeo, samo su nam rekli da je izgoreo.
MARKO: Onda mora da je tako i bilo!
QUBINA: Ne mora!(Pauza)Mo`da je sve on tako namestio da bi me se otarasio.(Pauza)Dugo je to `eleo, nije ni krio da to `eli, ali nije imao kudada ode, stan je moj... a onda, kad je sebi na{ao mesto...
MARKO: Nije vas voleo?
QUBINA: Voleo me je.
MARKO: Pa kako onda?... Za{to?...
QUBINA: Govorio je da me voli, ali da, svejedno, `eli da pobegne odmene, {to daqe, zauvek!
MARKO: Ja to ne mogu da razumem.
QUBINA: Ni ja.
MARKO: Imate decu?
QUBINA: Imam sina od jedanaest godina, ide u peti razred, eno ga kodku}e, gleda televiziju.
MARKO: Sin?
QUBINA: Pa sin, rekla sam vam, jeste li gluvi?
MATKO: (]uti)
QUBINA: Do pre par meseci mi je majka bila `iva, pa je, kad bih jaizi{la, sedeo sa wom.
MARKO: I ona je izgorela u po`aru?
QUBINA: (Nasmeje se)
MARKO: Nije?
Ovde nema lopova 17
QUBINA: Umrla je prirodnom smr}u. U {ezdeset i devetoj godini.Sasvim lepa starost. Svo troje smo `iveli od wene penzije imog povremenog rada, ali kad je umrla morala sam da potra-`im neki stalan posao. Nema majke, nema penzije!
MARKO: Pa ko vas je onda to zvao?... Mo`da qubavnik?... Imate li ga?
QUBINA: Nemam.
MARKO: Ba{ mi je za ~udo.
QUBINA: Zbog ~ega?
MARKO: Pa zaslu`ujete ga. I to boqeg.
QUBINA: Kako ga to zaslu`ujem?
MARKO: Pa zgodni ste... lepi... Jo{ se dobro dr`ite...
QUBINA: Je l’ da?
MARKO: A i delujete ozbiqno.
QUBINA: Telefonirao je {ef! Hteo je da proveri radim li i je li sve uredu! Je li sad va{a radoznalost zadovoqena?
MARKO: Ma, nije ona u pitawu, ja to samo onako... nisam ba{ ve{t urazgovoru, pogotovo sa `enama. Jeste li o`edneli?
QUBINA: Nisam.
MARKO: Voleo bih da jeste. Kad o`ednite, samo mi recite, ja }u vamdoneti vodu. Imam tamo kod mene ~a{u, ako je vi nemate...prvo }u dobro da je operem, pa tek onda da je napunim... A jesteli gladni?
QUBINA: Nisam ni gladna! Kad ogladnim uze}u sendvi~, tamo mi je, ufioci!
MARKO: I ja ga dr`im u fioci tamo kod mene, mada sam ga sad uzeo iponeo...(Nespretno petqa po yepu sakoa uniforme kako bi izvadiosendvi~ zavijen u papirnatu salvetu)E, kako se zaglavio... a ni ja nisam vi~an...(Najzad izvadi sendvi~, pokazuje ga Qubini)Eto ga!
QUBINA: Nije trebalo da ga gurate u yep, izmasti}ete tu uniformu.
MARKO: Ja to zbog vas.
18 Novica Savi}
QUBINA: Zbog mene? Nisam vam, koliko se se}am, spomenula nikakavsendvi~, pogotovo da mi ga pokazujete.
MARKO: Poneo sam ga za svaki slu~aj, ako ste gladni, pa da vasponudim.
QUBINA: Imam ja svoj, tu je, u fioci! Ve} sam vam rekla!
MARKO: To tada nisam znao... Kad ogladnite, mo`emo da ga podelimo...Nije ne{to, obi~an parizer, onaj najjeftiniji, ali kad je~ovek gladan ne mo`e da bira. Mogao bih i da iza|em i ne{tovam kupim, ne{to boqe, jo{ ima otvorenih prodavnica, ali,iskreno da vam priznam, nemam ni dinara!
QUBINA: (]uti)
MARKO: Po{aqu me tako, bez dinara... Samo mi tutnu u ruku dveautobuske karte, one {to se kupuju na kiosciasa, jednu zadolazak na posao, drugu za povratak.
QUBINA: Ko to?
MARKO: Pa moji.
QUBINA: Koji va{i?
MARKO: Moja keva!... ^udna vam je ona, kad biste je samo upoznali!...Isprati me na vrata, gurne napoqe i ka`e: pazi da se neizgubi{.(Smeje se)
QUBINA: (]uti, gleda ga)
MARKO: (Polako prekine sa smehom)Kako da se izgubim, pa ja odavno vi{e nisam klinac, ve}odrastao ~ovek! Trideset godina... Zar je to malo?
QUBINA: A plata?
MARKO: (Zbuni se)Kakva plata?
QUBINA: Pa va{a?
MARKO: Primio sam sedam plata, toliko meseci radim ovde kao no}ni~uvar, uskoro }u primiti i osmu.
QUBINA: Pa {ta je sa wima? Gde vam je taj novac, na {ta ste gapotro{ili kad vam majka daje te karte za prevoz?
MARKO: A, to me pitate.
QUBINA: To!
Ovde nema lopova 19
MARKO: Dam je kevi, ona raspola`e tim parama, takav je kod nasobi~aj... O, {tedqiva je ona, ako ste tu ne{to posumwali ondaste se prevarili. Jednog mi meseca kupi ~arape, drugog mara-micu, mada ja nikad nisam slinav, tre}eg na buvqaku letwecipele iako je sad zima, redovno mi daje za prevoz... Redovnomi kuva, to ne treba zaboraviti! A i burazer je tu, i on pazi namene, isto tako redovno!
QUBINA: Imate brata?
MARKO: (Va`no zaklima)
QUBINA: Starijeg?
MARKO: (Isto)
QUBINA: Koliko je stariji od vas?
MARKO: Skoro deset godina!... Wegov ro|endan obavezno slavimno!
QUBINA: A va{, je l’ i wega slavite?
MARKO: Ma, {ta je vama, kakav moj ro|endan... {to bismo wega sla-vili, bez veze!... Ozbiqan ~ovek!... Pametan!... Nije kao ja. Tumu, iskreno da vam ka`em, nisam ni do kolena!
QUBINA: Gde mu to niste ni do kolena?
MARKO: Pa tu, po tom pitawu!... Po pitawu pameti! Tu je on nepriko-snoven! Svaka mu ~ast!
QUBINA: Otkud znate?
MARKO: Kako ne bih znao. @ivimo zajedno od kako sam se ja rodio, uistoj ku}i, jedemo za istim stolom... kad je on raspolo`en dame gleda... mada ~esto nije raspolo`en za to. On je uspe{an~ovek, a ja...(Samo odmahne rukom)
QUBINA: [ta je sa vama, vi niste uspe{ni?
MARKO: Ja?... Daleko od toga. Kako bih i bio kad sam u ovoj uniformi.No}ni ~uvar!... [ta je vama?... Za ovaj posao vam nisu po-trebne ni neke {kole niti neka naro~ita pamet. Muvam se potim tamo hodnicima, otvaram i zatvaram kancelarije, pro-veravam je li sve u redu... a sve je u redu, skoro uvek... Ujutru sepresvu~em i vratim ku}i gradskim autobusom, imam kartu.(Opet se, neo~ekivano, tiho zasmeje)
QUBINA: [ta vam je sad, za{to se opet smejete?
MARKO: Ma, zbog tih autobuskih karata.
20 Novica Savi}
QUBINA: Jesu li one sme{ne?
MARKO: Ma, nije to, nego...(Poverqivo, skoro {apatom)^esto se {vercujem.
QUBINA: Pa?
MARKO: Pun mi je yep tih karata, neoverenih, imam ih u rezervi bar zamesec dana!
QUBINA: Pa {ta je tu sme{no?
MARKO: [to to keva ne zna! Ni burazer! Kad bi znali, keva mi ne bisvako jutro davala nove dok ne potro{im stare! Da}u vamnekoliko komada!(Tra`i po yepu karte)
QUBINA: Ne treba.
MARKO: Kako ne treba?... Treba, treba... Zbog ~ega da bez veze pla}ateautobus, boqe da za te pare kupite ne{to! Mleko!... Ilihleb!... Evo su!(Pru`i joj karte)
QUBINA: Rekla sam vam da mi ne trebaju! I ja ih imam! Dobijam ih ovde,u firmi!
MARKO: Svejedno, uzmite ih, meni nisu potrebne, samo mi se bez vezemuvaju po yepovima i gu`vaju!(Jo{ dr`i ispru`enu ruku punu karata)
QUBINA: (Neprijatno joj je, ne zna kako da ga odbije)Ama, ~ove~e...
MARKO: Prodajte ih i kupite ne{to va{em klincu!... Neku ~okoladu!@vake!... Va{ klinac mi je veoma simpati~an!
QUBINA: Kako vam je simpati~an kad ga nikad niste videli?
MARKO: Svejedno, dobar je to de~ak... Odli~an |ak, svaka mu ~ast!
QUBINA: Koji crni odli~an, sve same dvojke, tu imam muke sa wim, nemogu da ga nateram da u~i!
MARKO: Svejedno, dobar vam je on...(Zagleda se u svoju {aku punu karata, pa rastu`eno)Ne}ete?
QUBINA: Stavite ih na sto.
Ovde nema lopova 21
MARKO: (Obradovano)Pa naravno, {to da se bez veze vuku po mojim yepovima ipropadnu...(Spusti karte na sto)A vama }e trebati, ja ionako ne bih znao {ta }u sa wima... Je l’vam sin~uga zdrav?
QUBINA: Jeste, hvala bogu.
MARKO: To je vi{e nego dovoqno, kakvo u~ewe!... A majka?
QUBINA: Pa rekla sam vam da mi je majka umrla.
MARKO: Zaboravio sam, izvinite.
QUBINA: Vreme prolazi, mi se zaneli u razgovoru, a mene ~eka posao.(Ode do stola)Ba{ smo se ispri~ali.
MARKO: Da znate da jesmo. Ja odavno ni sa kim nisam ovoliko pri~ao!...Ni ovako lepo!
QUBINA: A mene ~eka posao.
MARKO: To znam, zato ste i ostali prekovremeno, pa jo{ no}u!
QUBINA: Morala bih da nastavim.
MARKO: Samo nastavite.
Pauza. Gledaju se tako stoje}i.
QUBINA: (Uzdahne, pa sedne, uzme olovku, pomera one obrasce, zagledaih).
MARKO: (Uporno gleda u wu)
QUBINA: (Po~ne da radi, ali joj smeta wegov uporan pogled, pa podigneglavu)
MARKO: (Osmehom je ohrabri da nastavi sa poslom, to isto u~inirukom pokazuju}i na papire)
QUBINA: (Ukqu~i tranzistor, on zasvira, baci pogled na Marka kojisamo uzdahne, pa ga iskqu~i, nastavi da radi, poku{ava da seskoncentri{e pod wegovim upornim pogledom. To joj ne pola-zi za rukom, pa opet podigne glavu i mole}ivo se zagleda uwega)
MARKO: Ne radi vam se?... Ne ide?... Ne mo`ete da se skoncentri{ete,je l’ tako?
QUBINA: Ne mogu.
22 Novica Savi}
MARKO: Ne{to vam smeta?
QUBINA: Smeta mi.
MARKO: [ta?... Ako ja tu mogu ne{to da u~inim?...
QUBINA: Mo`ete! Smetate mi vi! Ne mogu da radim dok stojite tu kaosve}a i buqite u mene. To mi smeta, razumete?
MARKO: Razumem.
QUBINA: Smeta mi va{e prisustvo!
MARKO: Znam. ^uo sam.
QUBINA: Ostavite me, molim vas. Do|ite kasnije, mo`da kad zavr{im...Nisam navikla da radim dok mi neko tako stoji nad glavom...
MARKO: Ma, sasvim vas razumem, nisam toliko glup. Nisam ba{ nipametan, al’ da toliko... Idem ja, a vi radite, ne}u da vaszamajavam.(Odlazi. Neodlu~no, sporo, o~igledno bi radije ostao. Napola puta se okrene)A da vam ostavim sendvi~?
QUBINA: Imam moj, ve} sam vam rekla! [ta }e mi va{ snedvi~ kad imammoj!
MARKO: Za svaki slu~aj.
QUBINA: Kakav svaki slu~aj?
MARKO: Ako taj va{ izgubite.
QUBINA: Gde da ga izgubim? Kako da ga izgubim?
MARKO: Sva{ta mo`e da se desi... nikad se ne zna... pa i qudi seizgube...
QUBINA: (Qutito izvu~e fioku, izvadi sendvi~ zamotan u papir-natu salvetu, upadqivo mu ga pokazuje)Tu je!... Kako mogu da ga izgubim?... Vidite li ga?
MARKO: Vidim.
QUBINA: To je taj sendvi~! Moj!
MARKO: Verujem vam.
QUBINA: [ta }e mi onda va{?
Ovde nema lopova 23
MARKO: Pa da... Dva sendvi~a, a jedna `ena, to ne ide, bilo bi pre-vi{e... znam... E pa, idem ja, vreme mi je... To jest, nije mivreme, ali idem, ne}u da vas zamajavam.
QUBINA: Pa idite ve} jednom!
MARKO: Idem.
Marko, hodaju}i natra{ke, sve vreme pra}en Qubininim pogledom, kona-~no iza|e. Ona neko vreme gleda u vrata, pa zavrti glavom i vrati sesvome poslu. Seti se da je ne{to zaboravlla i oprezno ustane, naprstima ode do vrata, stane tamo, oslu{kuje. Po{to u hodniku opet ne~uje wegove korake podigne ruku na kvaku i naglo ih otvori, gleda, alitamo, pred vratima, sad nema nikoga. Zadovoqno se zbog toga samoj sebiosmehne i isto se tako vrati, sedne. Ali samo {to uzme olovku vrata seotvore i u kancelariju proviri Marko.
MARKO: (Tiho se smejuqi)
QUBINA: Dobro, {ta je sad? [ta je opet sme{no?
MARKO: Tu sam ja bio, znao sam da }ete proveriti, pa sam se sakrio ususednoj kancelariji.
QUBINA: Pa je l’ to sme{no?... [ta tu, ~ove~e, ima sme{nog? Za{to sekrijete, za{to ne idete za svojim poslom, a mene ne pustite daradim?
MARKO: Nemojte da se qutite.
QUBINA: Kako da se ne qutim?... Meni od ovoga sve zavisi, {ef mo`e dame {utne odavde, a vi se tu krijete i bez veze kreveqite! ^imeda izdr`avam dete i sebe?
MARKO: Dobro, ne}u vi{e.
QUBIKA: Pa nemojte.
MARKO: Ja to zato {to ste mi dragi, ne umem druk~ije!
QUBINA: Ma, idite, molim vas!
MARKO: Zato {to mi je sa vama lepo!
QUBINA: I vi i ja smo ovde na radnom mestu. Jedva ~ekam da za ve~eraszavr{im, pa da po`urim ku}i i strpam se u krevet. Dete mi jeverovatno zaspalo na kau~u, pored ukqu~enog televizora!...
MARKO: Raduje me {to nemate qubavnika.
24 Novica Savi}
QUBINA: Ama, {ta vam je, ~ove~e, ve~eras sa tim qubavnikom, kakav vasqubavnik spopao, {ta je vama? Idite i ostavite me da na miruradim svoj posao! [ta }e biti ako {ef sutra na stolu nezatekne ono {to o~ekuje i {to mi je naredio da zavr{im. [ta}e biti, a? Otkaz! ^ime posle da hranim u sebe i dete? Gde datra`im drugi posao, ko }e me primiti u ovim godinama, poredtoliko nezaposlenih mladih qudi?
MARKO: Laku no}.
QUBINA: Laku no}.
Marko brzo ode, Qubina qutito odmahne rukom, uzme olovku, nastavi daradi. U pola posla se seti tranzistora, ukqu~i ga, za~uje se neka muzika,tiho, ali ga ona, baciv{i pogled na vrata, jo{ vi{e uti{a. Radi.
Zazvoni telefon.
Qubina skoro sa mr`wom upiqi u wega, pa nevoqno podigne slu{alicu.
QUBINA: (U slu{alicu)Molim?... Pa ja sam, {efe, Qubina, ko bi drugi u ovo dobabio, pa jo{ u va{oj kancelariji!... Ama, ne qutim se, po-gre{no ste me shvatili... U redu, ako tako mislite ondaizvinite, mada gre{ite, za{to bih se na vas qutila, to,uostalom, ne bih ni smela. ^ak i da se na vas ne{to naqutimto bih morala da sakrijem... Koga?... Jeste, malopre je zavirioda proveri zbog ~ega je u ovo doba u va{oj kancelarijiukqu~eno svetlo, videla sam ga, to je onaj ~ovek u onojuniformi, je l’ da?... Pa ka`em vam, proverio je i oti{ao!...Dobro, pozva}u ga, Marko se zove, jeste li tako kazali?...(Ostavi slu{alicu na sto, po`uri do vrata, otvori ih ivikne)Marko!...
MARKO: (Iz hodnika)Tu sam!
QUBINA: Do|ite!
MARKO: (Iz hodnika)Je l’ odmah?
QUBINA:Odmah! Po`urite!(Vrati se, uzme slu{alicu)Evo ga, {efe, dolazi, sre}a da je bio u blizini, pa nisammorala da se za wim lomatam po ovoj zgradurini...(Vrati slu{alicu na sto, pored telefona)
Ovde nema lopova 25
U|e Marko, zadihan, `urio je.
MARKO: Evo me! Je l’ vam ne{to treba? Jeste li o`edneli?
QUBINA: (Poka`e mu na slu{alicu)Za vas!
MARKO: Za mene?
QUBINA: Pa za vas, treba li sto puta da vam to ka`em?
MARKO: To je moj burazer.
QUBINA: Nije va{ burazer, nego moj {ef!
MARKO: Pa to je isto.(Podigne slu{alicu sa stola)Alo?... Jeste, sve je u redu, vodim ja ra~una, obi{ao sam svekancelarije!... I klozete! I hodnike!... Ni{ta nemoj da bri-ne{, znam ja {ta mi je posao... Kako je keva, je l’ popila onewene lekove, je l’ se po propisu ispi{kila?.. Je l’ opralanoge pre spavawa?... Ne zezam se, samo pitam, znam da boqespava kad opere noge, i to hladnom vodom. A, brate, ako }emopravo, i smrde joj, i to po ceo dan... Dobro, laku no} i tebi, isvima vama tamo. Pozdravi decu i `enu s moje strane.(Polako, zami{qeno, spusti slu{alicu)
QUBINA: [ta je hteo od vas?
MARKO: Pa ~uli ste i sami, ni{ta. Dune wemu tako u guzicu, pa menazove. To je bio moj burazer.
QUBINA: Zna~i, va{ brat je moj {ef?
MARKO: Jeste.
QUBINA: To mi niste rekli.
MARKO: Niste me ni pitali. On me je ovde zaposlio, preko svojih veza,odli~no stoji se direktorima i ostalim buyovanima u ovojfirmi. Pozvao me je da proveri je li sve u redu, jesam li tu...Pla{i se da ne{to ne zabrqam.
QUBINA: [ta da zabrqate?
MARKO: Otkud ja znam.
QUBINA: Nema poverewa u vas?
MARKO: Ima. Ali je sigurniji kad proveri. Dobro je to i za mene.
QUBINA: Za{to je dobro za vas?
26 Novica Savi}
MARKO: Za svaki slu~aj... Ako se slu~ajno ne{to zanesem...(Za}uti)
QUBINA: Kako da se zanesete?
MARKO: Umem ja to.
QUBINA: (]uti, gleda ga, ~eka da nastavi)
MARKO: Tako, ne{to se zamislim i... Kao da se izgubim, pa zaboravimgde se nalazim i {ta treba da radim...(Podigne glavu, zaleda se u wu i odlu~no)Ali, to mi se sve re|e de{ava!
QUBINA: Sve re|e?
MARKO: Pa da.
QUBINA: Nekad vam se de{avalo ~esto?
MARKO: Vrlo ~esto.
QUBINA: To je kao neka bolest?
MARKO: Tako ka`u, ja ne znam, nisam toga svestan, ali sad, hvala bogu...i ne pamtim kad mi se to dogodilo, naro~ito od kako sam sezaposlio.
QUBINA: (Neprijatno joj je, pa ode do stola, sedne, dohvati jednufasciklu, otvori je, zatvori, vrati na svoje mesto)
MARKO: (Posle pauze u kojoj nije skidao pogled sa we)To je zbog toga {to nisam normalan.
QUBINA: (Podigne glavu i kratko ga pogleda)
MARKO: Zbog toga sam bio i da se le~im.
QUBINA: Gde ste se le~ili?
MARKO: Pa u bolnici!
QUBINA: Kakvoj bolnici?
MARKO: Du{evnoj.
QUBINA: Koliko ste tamo bili?
MARKO: Deset godina.
QUBINA: Deset godina!?... Toliko!?...
Ovde nema lopova 27
MARKO: Pa da, burazer je zahtevao da tamo ostanem {to du`e, boqenego kod ku}e. Da ga ne brukam pred svetom. Dolaze nam gosti,pa kom{iluk... na{i ro|aci... Imamo mi puno ro|aka, a predwima nije zgodno...
QUBINA: A majka?
MARKO: Ona se nije le~ila, ona je normalna.
QUBINA: Nisam to mislila, nego kako je gledala na tu `equ va{egbrata?
MARKO: Keva se uvek slagala sa wim, a meni `elela sve najboqe u`ivotu.
QUBINA: A vi?
MARKO: I ja sam sebi `eleo sve najboqe u `ivotu!
QUBINA: (]uti, malo je upla{ena, baci nekoliko kratkih pogleda nawega)
MARKO: I glup sam.
QUBINA: Vi?
MARKOL (Zaklima)
QuBINA: Ne bih rekla.
MARKO: Ne bih ni ja, ali jesam. Mnogi tako misle, a i ja... ponekad mimnoge stvari nisu jasne...
QUBINA: Naravno, tako najpre misle va{a keva i taj va{ burazer?
MARKO: To je obavezno. To oni dobronomerno, tako bi da mi pomognu...Ba{ sam im zahvalan na tome,
QUBINA: Moram da nastavim.(Pokazuje na papire na stolu)
MARKO: Nisam opasan.
QUBINA: Molim?
MARKO: Nisam opasan! Ne spadam u tu vrstu ludaka. Razumete?
QUBINA: Pa ja to nisam ni rekla.
MARKO: Ali ste se upla{ili!... Ko zna {ta ste sve pomislili!
QUBINA; Nisam ni{ta pomislila.
28 Novica Savi}
MARKO: Qudi se, kad ~uju gde sam proveo posledwih deset godina svog`ivota, odmah nekako upla{e, posumwaju da bih im ne{tomogao u~initi, a ja sam sasvim bezopasan, pitom kao nekojagwe.(Pauza)Volim qude.(Pauza)Ali, oni ne vole mene.
QUBINA: Otkud vam to?... Otkud znate da vas ne vole?
MARKO: Znam.
QUBINA: Kako znate, ba{ me zanima da to ~ujem? Jesu li vam kazali davas ne vole?
MARKO: Izbegavaju me... sklawaju mi se s puta... izbegavaju da razgo-varaju sa mnom...
QUBINA: Ma, to ste vi sebi ne{to umislili!... Eto, nas dvoje smove~eras toliko pri~ali!... Toliko da se bojim da ne}u sti}isve ovo da zavr{im.
MARKO: Je l’ to zna~i da ja idem?
QUBINA: Mo`ete i da ostanete, sedite u jednu od tih foteqa, ali jamoram da radim, ne}u vi{e imati vremena sa vama da }askam.Mada bih, ipak, najboqe bilo da odete, ne ose}am se prijatnokad neko sedi pored mene dok radim.
MARKO: (Neodlu~no stoji)
QUBINA: Uostalom, radite kako god ho}ete.
MARKO: Rado bih ostao.
QUBINA: Onda ostanite.
MARKO: A, opet, ne bih da vas zamajavam.
QUBINA: Onda idite.
MARKO: Ne znam ni sam {ta da radim.(Pauza)Bilo bi dobro kad bih znao. Kad sam glup...
QUBINA: Radite kako ho}ete, ja moram da se vratim poslu, va{ brat minikakva opravdawa ne}e priznati!(Nastavi da radi)
MARKO: Zaboravili ste da uzmete te karte.
QUBINA: (Upitno okrene glavu na wega)
Ovde nema lopova 29
MARKO: (Poka`e na autobuske karte na stolu)
QUBINA: (Izvu~e fioku i gurne karte u wu)Ne bi se ni tu izgubile.
MARKO: (Na prstima ode do foteqe, oprezno sedne, ne `ele}i dauznemiri Qubinu. Isto se tako petqa sa sendvi~em vade}iga iz yepa. Toliko je zauzet tim poslom da ne vidi da seQubina radoznalo zagledala u wega. Odlo`i papirnatu sal-vetu kojom je uvijen sendvl~, zagrize ga, okrene glavu i sretnese sa Qubininim pogledom)
QUBINA: Ogladneli ste?
MARKO: (Zaklima jedu}i)
QUBINA: Pa prijatno.
MARKO: Hvala. Ho}ete pola?
QUBINA: Hvala, imam svoj.
MARKO: Ne nervira vas?
QUBINA: Samo vi jedite.(Udubi se u posao)
MARKO: (Jede, gleda po kancelariji, baci nekoliko kratkih pogledana Qubinu, ~ini se da je sve zadovoqniji)Volim ovako da jedem.
QUBINA: (Podigne glavu)Ne{to ste rekli?
MARKO: Rekao sam: volim ovako da jedem.
QUBINA: Kako?
MARKO: Dok ste vi tu. Mislim, nekako mi je lep{e... I sendvi~ mi jesla|i... (Jede)Obi~an parizer... onaj najjeftiniji...(Jede)A i hleb je bajat, od ju~e... Tako {tede na meni,
QUBINA: Ko?
MARKO: Pa oni... Moja keva i moj burazer... Sve {to bi trebalo da sebaci oni utrape meni.(Zagleda se u prazno, pa kao da govori samome sebi)Misle da ja to ne vidim, da sam ba{ toliko glup... Dobro,nisam pametan, znam ja to, ali nisam }orav.(Pauza. Jede)
30 Novica Savi}
Ako nisam normalan, imam o~i... Ali, ne smeta to meni, {tobi mi smetalo, neka ih, moji su, a i taj bajat hleb neko mora dapojede, {to da se baci...(Osmehne se samome sebi, zavrti glavom)Moja ro|ena keva i moj ro|eni burazer... nisu tu|i... dobri sumi oni... A mo`da i nisu, ali ja to ne znam...(Najednom podigne glavu i zagleda se u Qubinu)Poklonio mi odelo!
QUBINA: Va{ burazer?
MARKO: (Va`no zaklima)
QUBINA: Kad?
MARKO: ^im sam se vratio iz bolnice.(Opet va`no klima glavom)Prvo su hteli da mi kupe novo, iz prodavnice, da me ~aste {tosam se vratio, pa su se predomislili i dogovorili da mi onpokloni jedno svoje, {to da ga bez veze baca... ili da tamo kupipra{inu...(U}uti, zagrize sendvi~, jede)
QUBINA: I?
MARKO: U wemu dolazim na posao, u wemu se vra}am ku}i.
QUBINA: Kako vam stoji?
MARKO: Ne bunim se... Malo mi je veliko, burazer je uvek bio krupnijiod mene, ali neka... vrlo va`no... Staro je, on ga je nosio kaomladi}... Keva iz {ifowera povadila moje ko{uqe... sve sukao nove, a izbledele... ~udi me da ih nije poklonila nekimprosjacima ili od wih napravila krpe.
QUBINA: Dobro `ivite sa wima?
MARKO: Mislite na kevu i burazera?
QUBINA: Sla`ete se?
MARKO: [to se ne bismo slagali?... Ja no}u na poslu, dawu spavam...Kad se burazer vrati iz ove kancelarije ja se spremam dado|em ovamo, i ne vi|amo se... Imam moju sobu, tamo sedim, nesmetam nikome.
QUBINA: [to biste im smetali?
Ovde nema lopova 31
MARKO: I to {to ka`ete.(Pauza)Izbegavam da se muvam po ku}i... gledam da im {to maweizlazim na o~i...
QUBINA: Koliko sam dosad uspela da vas upoznam, vi ne spadate u qudekoji bi drugima bili na smetwi.
MARKO: Pa i ne spadam ali tako smo se dogovorili, a dogovor mora dase po{tuje.
QUBINA: (Nastavi sa poslom)
MARKO: (Jede, polako `va}e, mirno, temeqito, opet kao da delujeodsutno)
QUBINA: (Seti se ne~eg i prekine sa poslom)Milite li da se `enite?
MARKO: (Podigne glavu, prestane sa `vakawem, iznena|en je pita-wem)Ja da se `enim!?
QUBINA: Pa, vi! Vreme vam je!
MARKO: Nisam ja za to?
QUBINA: Za{to niste?
MARKO: Pa kako }u?... Ovakav?... Kad nisam nomalan, a ni pametan...Mada bih voleo... Ne znam {ta bi na to rekli moja keva i mojburazer.
QUBINA: [ta vas se ti~e {ta bi oni rekli!
MARKO: Kako {ta me se ti~e?... Pa ne mo`e to tako, mora da se zna zaneki red, `ivimo u istoj ku}i.(Zavrti glavom)Ne bi oni bili sre}ni kad bi ~uli to za `enidbu.
QUBINA: (Neko ga vreme gleda, pa)Ne nervira vas tranzistor?
MARKO: Ne.
QUBINA: Malopre vas je nervirao.
MARKO: To je bilo malopre.
QUBINA: Iskqu~i}u ga.
MARKO: Nemojte. Ako vi volite da ga slu{ate...
32 Novica Savi}
QUBINA: Nije mi stalo.(Iskqu~i tranzistor, pa nastavi sa poslom)
MARKO: (Jede, pa odsutno, kao da govori sebi, a ne Qubini)Nekad sam im smetao.
QUBINA: (Prekine sa poslom, upitno se zagleda u wega)
MARKO: Wima.
QUBINA: (^eka da nastavi)
MARKO: (Uzdahne)Kevi i burazeru.
QUBINA: (]uti)
MARKO: Zato su me i poslali u tu tamo bolnicu... u ludnicu, tako jezovu... Nisam ja bio za wu, pio sam lekove, oni su mi bilidovoqni, ali wih dvoje su potplatili neke qude i sredili dame tamo prime i da ostanem {to du`e.(Pauza)Lepo su me primili, a, bogami, i dugo sam ostao.
QUBINA: Ali, zbog ~ega?
MARKO: I vi bez veze pitate. Pa zato {to sam im smetao! Tamo, una{oj ku}i!... On se o`enio, a ja sam bio suvi{an, k’o tri-naesto prase... Bio sam suvi{an i ranije, ali tada je ve} svimabilo jasno da mi tu nije mesto, pa su se dogovorili da mepo{aqu tamo... I poslali su me.
QUBINA: Niste smeli to da dozvolite.
MARKO: Niko mene ni{ta nije ni pitao. Pose}ivali me jesu, ne moguda ka`em da nisu, skoro svakog meseca, naro~ito keva... bu-razer nijedanput... Donosila mi pomoranye... ponekad banane...tamo sam ih prvi put jeo.
QUBINA: I deset godina ste tako proveli tamo!... Bez potrebe! Zato{to ste smetali toj svojoj kevi i tom svom burazeru?
MARKO: Punih deset godina. A oko mene sve ludaci... Bilo je iopasnih, ali wih su vezivali, nisu mogli da se maknu iz svojihsoba. Jedan je neprestano `eleo da se ubije, ali nije imao ~imeonako vezan, pa je stalno udarao glavom o zid.
QUBINA: (Ustane, ode ispred wega)^ove~e, recite vi meni jeste li zaista nenormalni ili su oni`eleli da vas na~ine takvim?
MARKO: I jedno i drugo.
Ovde nema lopova 33
QUBINA: I jedno i drugo!?
MARKO: Ja nisam ba{ zdrav, a oni navalili...
QUBINA: Niste se opirali?
MARKO: Nisam.
QUBINA: Zbog ~ega?
MARKO: [ta ja znam... nisam, vaqda, takav ~ovek... ne umem da sebranim... a i moji su...
QUBINA: Znate {ta!?
MARKO: (Podigne glavu, upitno se zagleda u wu)
QUBINA: Vi ste jedna budala!
MARKO: Nisam rekao da nisam.
QUBINA: Kad se ve} niste opirali i kad ste dozvolili da sve to rade savama onda ste samo dobili ono {to ste i zaslu`ili.(Pauza)^ovek koji ne}e da se brani, koji se kao vi samo tako prepusti,bespomo}no, zaslu`io je, ako ba{ ho}ete, i goru sudbinu! Etovam!
MARKO: Takav sam ja.
QUBINA: Ma, nemojte? To vam je dovoqno, to da tako ka`ete sebi: takavsam ja? I time je sve re{eno, je l’ da?
MARKO: Pa {ta da radim?.,. [ta }u?... Kako da budem druk~iji kad neumem?... A i ta moja bolest.
QUBINA: Nemojte da se opravdavate nikakvom bole{}u!(Pauza. Iznervirano se udaqi par koraka, pa se okrene)Niste vi bolesni!
MARKO: Nego?
QUBINA: Oni su vas u~inili takvim. Va{a majka i taj va{ burazer, amoj {ef. Da bi vas se na taj na~in otarasili!.. To su va{inajbli`i!... Smetate im, a oni su na{li fini na~in da vasuklone! Eto, sad sam vam sve rekla.(Sa protestom se vrati i sedne za sto)Iako nije trebalo, {ta se mene sve to ti~e, {ta se kog |avolaja petqam u tu|e stvari! Kao da nemam pametnija posla!(Odlu~no uzima olovku, radi)
MARKO: Ja sam, u stvari, mislio...
34 Novica Savi}
QUBINA: (Odlu~no ga prekine)Ne govorite mi vi{e ni{ta! Ne mogu da vas slu{am, moram daradim! Ne}u da vas slu{am!(Nastavi da radi)
MARKO: (Nakon kra}e pauze)Pa zar ste mi vi boqi?
QUBINA: (Brzo podigne glavu)[ta ka`ete!... [ta ste to rekli!?
MARKO: (Tiho, da je ne povredi)Pa, zar ste mi vi boqi, isti ste slabi} kao i ja...
QUBINA: Je l’ to vi o meni govorite, ~ove~e!?
MARKO: I vi dozvoqavate da sa vama moj brat to radi... ina~e ne bistebili tu, odbili biste da bez veze tu radite...
QUBINA: To je ne{to drugo! Ja sam ne{to drugo!
MARKO: Isto je.
QUBINA: Nije! Ja moram da trpim i }utim, {ta }u ako me {utneodavde!?
MARKO: (]uti, samo je mirno gleda)
QUBINA: [ta }u, a!? Gde }u!?
MARKO: (Isto)
QUBINA: (Tiho, kao da je shvatila da je sve to, zapravo, zaista isto)Drugo sam ja... nema to veze sa mnom...(Nastavi sa poslom)
MARKO: (Gu`va salvetu po{to je pojeo sendvi~)
QUBINA: Ne {u{tite mi tim papirom, smeta mi!
MARKO: Izvinite.(Pa`qivo prinese zgu`vanu salvetu ustima, obri{e se, is-to je tako odlo`i u pepeqaru na sto~i}u)
Zazvoni telefon.
Qubina bezvoqno ostavi olovku i pru`i ruku da podigne slu{alicu, alije Marko zaustavi.
Ovde nema lopova 35
MARKO: ^ekajte!
QUBINA: [ta da ~ekam?
MARKO: To je on, moj burazer!
QUBINA: Znam.
MARKO: Pita}e vas za mene.
QUBINA: Neka pita {ta ho}e.
MARKO: Recite mu da nisam ovde, da sam odmah posle onog razgovora sawim oti{ao.
QUBINA: Da ga sla`em?
MARKO: Ako vam nije te{ko.
QUBINA: Dobro.(Podigne slu{alicu)Molim, {efe?... Pa kako ne bih znala da ste to vi kad ovajbroj nikome nisam dala, Ja ga i ne znam, to je va{ broj... Ma,koja sprdwa, {ta je vama ve~eras, tako mi ne{to nije palo napamet, zar bih, uostalom, ja smela sa vama da teram sprdwu...Znam da mo`ete ve} sutra da me najurite iz firme, toga semvrlo svesna, vi ste mi na to i sami nekoliko puta skrenulina`wu, ali se nadam da tako ne{to nisam zaslu`ila, ni~im...Bili ste strpqivi sa mnom, to je ta~no, mogli ste na ovomesto da primite i neku drugu, mla|u... Marko je oti{aoodmah posle onog razgovora sa vama.., Ako ga nema u tojwegovoj sobi onda mora da je negde u zgradi, ho}ete li da gapotra`im, pa da mu ka`em da vas nazove?... Dobro, ako nijepotrebno... u svakom slu~aju, ako navrati ovde ja }u mu saop-{titi da ste ga tra`ili... Dobro, ne}u mu saop{titi ni{ta!...Razumela sam... Razumela sam, ni{ta ne brinite, sve }e navreme biti zavr{eno, pa makar morala do ujutru da ostanem.(Polako spusti slu{alicu)
MARKO: Jesam li vam rekao da }e pitati za mene?
QUBINA: (]uti, neraspolo`ena je)
MARKO: Proverava me... Zato {to je qubomoran.
QUBINA: (Odsutno)Za{to je qubomoran? Na koga?
36 Novica Savi}
MARKO: Zbog vas. A na mene. Boji se da bih ja tu sa vama ne{to...
QUBINA: Vi sa mnom?... [ta se to wega ti~e?
MARKO: Ti~e ga se. Zato {to vas je namenio sebi!(Pauza)Razumete?...Namera~io se na vas!
QUBINA: Kako to mislite?
MARKO: Tako kako sam rekao. Nije, vaqda, da ne razumete? Ne bihrekao.
QUBINA: Mislite?...(Za}utala je)
MARKO: Ma, koji prekovremeni rad, kakvi obrasci, {ta je vama? Pa onvam je to namestio kako bi vas izmaltretirao i od vas na-pravio svoju qubavnicu!
QUBINA: Ma, {ta vi to pri~ate, ~ove~e? Vi zaista niste normalni!
MARKO: Ja normalan nisam, ali to {to sam vam rekao je istina!
QUBINA: Najboqe bi bilo da vi lepo po|ete za svojim poslom, a meneostavite na miru.
MARKO: Uskoro }ete se u to i sami uveriti!
QUBINA: Kad uskoro?
MARKO: Uskoro! Mo`da ve} za pola sata! Za par minuta! Samo doksedne u svoja kola i doveze se ovamo! Poku{a}e jo{ ve~eras davas sredi!... onako kako samo to on ume!... Tu! U ovoj kance-lariji! Na tom stolu! Ili na podu!
QUBINA: [ta vi mislite o meni, {ta sam ja, neka kurva!? Je l’ za to vimene dr`ite!?
MARKO: Ne dr`im. A i ne govorim o vama, nego o wemu.
QUBINA: On je o`ewen ~ovek, ozbiqan, otac dvoje dece!
MARKO: Smatrate da takvi ne vole `ene? Pogotovo kad su same ibespomo}ne i kad mo`e da ih ucewuje.
QUBINA: Ne verujem vam.
MARKO: I ne morate.
QUBINA: Idite.
Ovde nema lopova 37
MARKO: Idem.(Po|e ka vratima)Pa on to radi ve} dugo, niste mu vi prva.
QUBINA: Ba{ me briga {ta on radi, wegova stvar!
MARKO: Od kako je mene zaposlio ovde, a to je skoro osam mesci, vi}ete mu biti tre}a.
QUBINA: [ta tre}a? Kakva tre}a? Ama, {ta je vama ve~eras, ~ove~e?
MARKO: Obe je tako terao da rade prekovremeno, na istim tim obras-cima... da ih bez veze prepisuju... i od obe je dobio ono na {tase namera~io.
QUBINA: (Neraspolo`eno }uti)
MARKO: Poznavao sam ih... to jest, isto sam ovako dolazio u kance-lariju... Jedna je imala samo devetnaest godina, brzo je po-pustila, mogao je otac da joj bude.
QUBINA: Gde su one sad?
MARKO: Zar ja znam.
QUBINA: [ta je bilo sa wima?
MARKO: [utnuo ih!... Moj burazer!... Kad ih je izgustirao, kad su mudosadile!... Kad ih vi{e nije `eleo.... Obe}avao stalan posaoi boqe radno mesto, a onda... Zna taj {ta radi! Nije `eleo damu se muvaju tu i da ga mo`da jednoga dana iskompromituju iliucewuju... Uzme, iskoristi, pa {utne, to su wegova pravila! I,bogami, ide mu to od ruke, mnogi mu na tome zavide!
QUBINA: Da vi to ne izmi{qate, ~ove~e?
MARKO: Vide}ete i sami.
QUBINA: Kad }u videti?
MARKO: Pa uskoro, zar vam to ve} nisam rekao!
QUBINA: Idite!
MARKO: Idem, moram da ga do~ekam na ulazu, voli kad ga tamo sa~ekami li~no mu otkqu~am.(Otvori vrata, pa tiho)Voleo bih kad biste mogli da mu... Da ne budete kao one dvepre vas, niste to zaslu`ili. Nisu ni one, ali do vas mi jenekako stalo... Laku no}, Qubina.
QUBINA: Idite, idite,
38 Novica Savi}
Marko ode, ali se vrati pre nego {to za sobom zatvori vrata.
MARKO: Tukao me.
QUBINA: Ko?
MARKO: Kako ko, {ta me svaki ~as to pitate, pa on, moj burazer, owemu je re~!
QUBINA: Kad vas tukao, za{to?
MARKO: Od kako znam za sebe, a za{to ne znam, nikad nisam uspeo dasaznam. Niti sam ga ja pitao niti mi je on to obja{wavao...nije ni morao...
QUBINA: Ne}ete, vaqda, da ka`ete, da vas je tukao tek onako, bezrazloga... ili radi zabave?
MARKO: To ne}u, ali nikad nisam uspeo da saznam. Naro~ito me tukaopred odlazak u bolnicu... tek me tresne pesnicom, a bio je ja~iod mene... krupan... pesnice mu ovolike... jednom mi slomio ivilicu, dok sam bio klinac.(Pauza. Neko vreme }uti zure}i u stranu)Keva se na to slatko smejala.
QUBINA: Na tu va{u slomqenu vilicu!?... Va{a majka se slatko sme-jala!?
MARKO: Moja keva ka`e: nije to ni{ta, tako se kale pravi mu{karci,pro}i te to.
QUBINA: ^ove~e, kad vas tako slu{am!... Da li se vi to poigravate samnom?...
MARKO: Od kako sam se vratio iz bolnice nije me ni pipnuo!
QUBINA: Nije?
MARKO: I na tome sam mu zahvalan.
QUBINA: Da vas nije, posle toliko godina, naprasno zavoleo?
MARKO: On mene?... Ne verujem. Ako jeste, bilo bi dobro, pa burazerismo, ro|eni!
QUBINA: Toliko ste mi toga ve~eras napri~ali... Sva{ta!... A i ja, kaoda nemam drugog posla nego da vas slu{am. Sama sam, uostalom,kriva.
MARKO: Jezik mi se razvezao... pored vas...
Ovde nema lopova 39
QUBINA: ^ekajte, a va{a majka, koja se onako smejala... Je li se trudilada vas za{titi?... Bar ponekad?
MARKO: Nije.
QUBINA: Bilo joj je svejedno?
MARKO: I kad joj nije bilo svejedno bila je ravnodu{na.
QUBINA: (]uti, gleda ga)
MARKO: I uvek ube|ena da sam to zaslu`io.
QUBINA: Pa kakva je to ona `ena, pobogu?
MARKO: Moja keva, za wu pitate?
QUBINA: Jeste, va{a keva!
MARKO: Keva k’o keva.
QUBINA: A otac? Imali ste, vaqda, i oca, je li i on bio ravnodu{an?
MARKO: ]ale mi je poginuo kad je meni bilo dve godine, udario gakamion... bio je pijan... Keva ka`e da ga je tako stiglo ono {toje i tra`io. Ponekad ga sawam.
QUBINA: Oca? Pa jeste li ga zapamtili kad ga sawate?
MARKO: Nisam ga zapamtio, nisam mogao sa dve godine, ali ga, sve-jedno, sawam. Wegov lik. Iako nikad nisam video nijednuwegovu fotografiju, keva ih je sve do jedne spalila.
QUBINA: Za{to ih je spalila?
MARKO: Zbog toga {to je bila ube|ena da je namerno poginuo kako bije ostavio samu.
QUBINA: Namerno poginuo!?... Da bi je ostavio samu!?... A ovamo jedobio ono {to je tra`io!... Ni{ta tu meni nije jasno... Pa viste, izgleda, tamo u tpj va{oj ku}i svi bolesni!
MARKO: Pa i jesmo.(Brzo ode)
Qubina neko vreme zbuweno, zami{qeno, stoji na sred kancelarije. Ondapo|e do vrata, otvori ih, ali u hodniku opet nema nikoga. Vrati se dostola, sedne, po~ne da radi, pa bezvoqno odlo`i olovku, povu~e fioku,uzme sendvi~, odmota papirnatu salvetu, jede zami{qeno, bezvoqno.Prekine sa `vakawem, ne{to je ~ula, brzo vrati sendvi~ u fioku inavali na posao.
40 Novica Savi}
U|e Vidoje, wen {ef. Krupniji, podgojen, dobrog izgleda. U zimskomkaputu. Stane, zagleda se u Qubinu koja radi prave}i se da ga nije ~ula.
VIDOJE: (Posle du`eg }utawa i ~ekawa da ga ona primeti)Ugasi to.
QUBINA: (Radi, pravi se da ga ne ~uje)
VIDOJE: (Glasnije)Iskqu~i taj tranzistor!
QUBINA: (Trgne se)To ste vi, {efe!... Izvinite, nisam vas ~ula.(Ustane)Dobro ve~e.
VIDOJE: Ugasi to.
QUBINA: Odmah.(Iskqu~i tranzistor)Pustim ga tek tako, da mi pravi dru{tvo.
VIDOJE: (Svu~e zimski kaput, obesi ga na ~iviluk)Kako napreduje posao?
QUBINA: Dobro, bi}e sve u redu. Onako kako smo se i dogovorili.
VIDOJE: [ta je onaj no}ni ~uvar tra`io u mojoj kancelariji?
QUBINA: Ni{ta. Samo je bio tu kad sam ga pozvala da se javi natelefon, vi ste ga tra`ili.
VIDOJE: Nemojte da la`ete.
QUBINA: Kako to mislite?... Za{to bih lagala?...
VIDOJE: Sedi, sedi.
QUBINA: Hvala.(Sedne)
VIDOJE: Ovu zgu`vanu salvetu prepoznajem, u takve salvete on zavijasvoje sendvi~e.
QUBINA: (]uti)
VIDOJE: To zna~i da je sedeo tu du`e! ^ak je u mojoj kancelariji i jeo.To ni sebi ne dozvoqavam, a kamoli drugima!
QUBINA: (]uti zate~ena u la`i)
VIDOJE: Ipak je sedeo tu, zar ne? Sa vama?
QUBINA: Jeste.
VIDOJE: Ne volim kad me la`u, to niste znali?
QUBINA: (]uti)
Ovde nema lopova 41
VIDOJE: Niste to smeli da dozvolite, nije ovo trpezarija.
QUBINA: Sam je... Nisam znala kako da ga se otarasim.
VIDOJE: Znam da ume da bude dosadan, zna da bude neprijatan, mnogi gase pribojavaju. Nije vas napastvovao?
QUBINA: Napastvovao?... Otkud vam to?
VIDOJE: Nije?
QUBINA: Nije tako ne{to ni poku{ao. Niti se meni u~inilo da jetakav. Pojeo je sendvi~ i oti{ao. To je va{ brat?
VIDOJE: Otkud znate?
QUBINA: On mi je rekao.
VIDOJE: Budala. Sto puta sam ga opomenuo da to nikome ne govori. Aliwemu ne vredi pri~ati! Ja sam ga ovde i zaposlio.
QUBINA: (]uti)
VIDOJE: Kad se vratio sa tog le~ewa.
QUBINA: (]uti)
VIDOJE: Je li vam ne{to pri~ao o tome?
QUBINA: Nije... To jest, ne{to jeste, ali ga nisam ba{ najboqe ra-zumela.
VIDOJE: Boravio je u ludnici nekih deset godlna. Izvadili smo gaotud kad su nam lekari saop{tili da je zale~en... Naravno,zale~en nije isto {to i izle~en, pa moramo o wemu da vodimora~una... mora da bude pod ne~ijim nadzorom... Zato sam ga ba{ovde i zaposlio. Najte`e je na{oj majci, ali {ta }e, mora daga trpi, i on joj je sin. Kamo lepe sre}e da nije. Ni woj sin, nimeni brat!
QUBINA: Do{li ste ovamo u ovo doba da biste me proverili?
VIDOJE: Ne!(Pauza)[ta kog vraga ima da vas proveravam, toliko imam poverewa uvas, za proteklih mesec dana ste se dobro pokazali.(Polako ode iza wenih le|a, spusti joj ruku na rame)Naravno, jo{ ste na probnom radu, ali ako tako nastavite... idok se ja pitam... A ja se pitam i odlu~ujem... Nastavite tako ibi}e sve u redu.
QUBINA: (Neprijatno joj je, samo }utke pogleda u wegovu ruku na svomramenu)
42 Novica Savi}
VIDOJE: Smeta vam moja ruka?
QUBINA: Ne.
VIDOJE: Ako vam smeta...
QUBINA: Ama, ne, samo je malo te{ka...
VIDOJE: Da, imam te{ke ruke, mnogi su to zapazili, a mnogi, bogami, iosetili na svojoj ko`i. A, u stvari, vrlo sam ne`an, naro~itprema onima koji to zaslu`uju.(Skloni ruku sa wenog ramena, udaqi se nekoliko koraka,tamo se mirno okrene)Moja ih `ena obo`ava.
QUBINA: Va{e ruke? Ne sumwam u to.
VIDOJE: Zato {to umeju da je pomiluju i pomaze... Ali, nezgoda je utome {to je vi{e ne volim.
QUBINA: (]uti)
VIDOJE: Gadi mi se.
QUBINA: (Podigne glavu, upitno ga pogleda)
VIDOJE: Moja `ena.(Pauza. Opet zami{qeno po|e nekoliko koraka, opet sezaustavi)Bojim se da }emo se uskoro razvesti.
QUBINA: Pa sa wom imate dvoje dece?
VIDOJE: Deca }e ostati kod mene. A mo`e i ona da ih povede, kako god`eli, tu }e imati potpunu slobodu.
QUBINA: Vama je svejedno?
VIDOJE: Nije mi svejedno, ali ako ona to bude `elela... Na krajukrajeva, deci i jeste mesto pored majke. Ona }e tako biti sawima, a ja slobodan, mogu opet da se `enim.
QUBINA: Imate li ve} neku?
VIDOJE: Nemam, ali }e se vaqda na}i ne{to i za mene, neka ozbiqna,pametna `ena, ne tra`im ja tu mnogo.(Opet ode iza we i sad joj spusti obe ruke na ramena, pa se onasva sledi, uko~i)Dobar sam ja ~ovek, tolerantan, svakoga umem da razumem, a ine izgledam lo{e. Jo{ sam i mlad, ~etrdeset godina, najboqedoba `ivota. Ni u krevetu nisam lo{, trudim se, tu se na menenijedna nije po`alila.
Ovde nema lopova 43
QUBINA: (Sle|eno sedi, ne sme ni da se mrdne dok joj na ramenu po~ivajuwegovi dlanovi)
VIDOJE: Pokazalo se da tom `enidbom nisam naleteo na onu pravu, aliako da bog...
QUBINA: (Boja`qivo, sa naporom)[efe...
VIDOJE: Recite?
QUBINA: Ja bi trebalo da nastavim... i sami znate koliko imam posla...
VIDOJE: Ma, nije va`no, sti}i }ete!... A i ako malo zakasnite, ne}esvet propasti zbog nekih bezveznih papira!
QUBINA: Dobro, ako vi tako ka`ete... mada sam ja mislila...
VIDOJE: Nije va{e da mislite, nemojte tu mnogo da se zamarate, za tosam ja ovde zadu`en! I pla}en! Vi samo budite dobri, za sveostalo }u se ja pobrinuti.(Ne`no joj pre|e dlanovima po le|ima)Takav sam vam ja... tako vam je to ovde kod mene... ne mo`e bitiboqe...
QUBINA: Molim vas...
VIDOJE: (Ne slu{a je, i daqe joj ne`no prelazi dlanovima po le|ima iramenima)Qudi me ovde vole i po{tuju, za neke sam toliko toga u~inio,imam dobrostivo srce... du{a mi je k’o pamuk, Istina, ponekadumem da budem surov, naro~ito prema onima koji izneveremoja o~ekivawa, ali vi tu nemate ~ega da se pla{ite... na-protiv... Subotom i nedeqom vu~em sa pijace k’o magarac,gra|ani sa`aqivo gledaju za mnom i {apu}u: zar ovaj idiotnema `enu, pa da mu ona vu~e... Ne volim je, to je ta~no, alinemam srca da dozvolim da ona to radi.
U kancelaruju upadne Marko. Deluje prili~no uzbu|eno. Stane.
Vidoje bez `urbe skloni ruke sa Qubine koja odmah nervozno po~ne da postolu prebacuje one papire.
VIDOJE: (Po{to je nekoliko trenutaka }utke odmeravao smu{enogMarka)Otkud ti?... [ta ho}e{?
MARKO: Ne}u ni{ta.
VIDOJE: Pa {ta onda tra`i{ ovde?
MARKO: Ne tra`im ni{ta.
44 Novica Savi}
VIDOJE: Kako ni{ta? Jesi li ne{to u mojoj kancelariji zaboravio!?Mo`da si mene hteo ne{to da pita{!?
IMARKO: Nikoga ni{ta nisam hteo da pitam.
VIDOJE: Mo`da si ne{to hteo da mi ka`e{? U poverewu!?
MARKO: Nisam.
VIDOJE: O, jebem ti budalu!... ^ovek sa vama nikad nije na~isto!...(Pri|e mu, unese mu se u lice)^ove~e, zna{ li za{to si u{ao u moju kancelariju!?
MARKO: (]uti, izbegava odgovor)
VIDOJE: Je l’ ti jasno {ta te pitam?.., Za{to si u{ao u moju kance-lariju!?
MARKO: Ne znam.
VIDOJE: Kako ne zna{?
MARKO: (]uti)
VIDOJE (Qubini)Jeste li ga ~uli?
QUBINA: Mene ste, {efe, ne{to pitali?
VIDOJE: Vas! Jeste li ~uli ovu moju nesre}u? Jeste li ~uli {ta jerekao?
QUBINA: Nisam.
VIDOJE: Niste, nije, vaqda?
QUBINA: Zaista nisam. Radila sam. To je va{ razgovor... bratski... nijepristojno da slu{am, nije red,
VIDOJE: Nije red, je l’ da?... To ti mene poku{ava{ malo da zajebava{,a?
MARKO: (Brzo se ume{a)Hteo sam ne{to da te pitam!
VIDOJE: [ta?
MARKO: Ne znam.
VIDOJE: Kako opet ne zna{!?
MARKO: Zaboravio sam... zna{ i sam, de{ava se to meni...
Ovde nema lopova 45
VIDOJE: (Zgrabi se za glavu)O, bog te jebo!... Koja je to dilea!...(Besno krene po kancelariji)Pored tebe }u i ja poludeti! Zaposlio sam te ovde, bezzdravstvenog uverewa, bez ikakve {kole, zbog toga mogu daodgovaram, rizikovao sam svoj ugled po{tenog ~oveka i svojeradno mesto, a on!...
MARKO: Je l’ da idem ja?
VIDOJE: (U mestu se zaustavi, okrene mu se)Gde da ide{? Zna{ li kuda ide{?
MARKO: Pa, tamo, u moju sobu.
VIDOJE: Idi.
TMARKO: Idem.(Ali, ne odlazi, neodlu~no stoji na istom mestu, oboreneglave)
VTDOJE: Idi!... Idi!... [ta ~eka{? Limunadu?
MARKO: (Najzad se polako okrene i neodlu~no zakorakne ka vratima)
VIDOJE: Odnesi ovaj papir!
MARKO: (Zbuweno se okrene, ne zna o ~emu se radi)
VIDOJE: Tu zgu`vanu salvetu! Nije joj mesto u mojoj kancelariji, ve} unekoj korpi za otpatke, ima ih po hodnicima koliko ho}e{!
MARKO: To sam ja tu ostavio... zaboravio...(Ide po zgu`vanu salvetu)Nije mi to trebalo, a?
VIDOJE: Nemoj vi{e da je gu`va{ i baca{. Lepo smo se kod ku}edogovorili da je uredno vrati{ kako bi ti majka i drugisendvi~ u woj mogla da zavije.
MARKO: (Odlazi sa zgu`vanom salvetom)
VIDOJE: Jesi li me razumeo?
MARKO: Jesam. Volim ja moju kevu.(Ve} je na vratima, otvori ih, ali ne izlazi, stoji takole|ima okrenut Vidoju)
VIDOJE: [ta je sad?
46 Novica Savi}
MARKO: (Polako se okrene)
VIDOJE: [ta ho}e{?
MARKO: Setio sam se.
VIDOJE: ^ega si se setio?
MARKO: Pa onoga zbog ~ega sam do{ao ovamo... hteo sam ne{to da tika`em.
VIDOJE: Ajde, ka`i mi, molim te. Bi}e to neka velika mudrost, je l’da?
MARKO: Kad sam dolazio ovamo, na ulici sam sreo onog tvog prija-teqa... Zaharija.
VIDOJE: Zaharija?
MARKO: Onaj sa brkovima i kvrgom na nosu... bio ti je dugo prijateq,zajedno ste i{li u {kolu... zajedno ste i ponavqali... posleste se ne{to posva|ali.
VIDOJE: Znam. Pa?
MARKO: Poru~io ti je da si...(U}uti)
VIDOJE: [ta mi je poru~io, ~ove~e, {ta? Treba li svaku re~ kle{timada ~upam iz tih tvojih ludih usta?
MARKO: Poru~io ti je da si jedno veliko govno, tako, veli, reci onomsvom burazeru, obavezno!... onom govnu...
VIDOJE: Meni!?(Pritr~i i zgrabi Marka za grudi, izbe~i mu se u lice)Meni je to poru~io!? Zaharije?
MARKO: Tebi. Jo{ je ne{to poru~io...
VIDOJE: [ta?
MARKO: Zaboravio sam.
VIDOJE: Pa {to ga nisi oterao u tri pizde materine? Jesi li gaoterao?
MARKO: Nisam se setio.
VIDOJE: Kako nisi? To je tako prosto.
MARKO: Lepo, nisam. Tako ne{to meni retko pada na pamet.
Ovde nema lopova 47
VIDOJE; On se nije setio!... Wemu tako ne{to retko pada na pamet!...Jebem ti budalu!... Gubi se!(Okrene ga i gura kroz otvorena vrata u hodnik)Naravno da se nisi setio kad u toj tvojoj tintari nema{ni{ta!... Be`i tamo!(Zatvori vrata, okrene se i zagleda u Qubinu koja radi~ine}i se da ni{ta nije videla ni ~ula. ^eka da ga prvo pro|ebes i da se smiri)I opet, naravno, ni{ta niste ~uli?
QIBINA: (Ne di`u}i glavu)Nisam.
VIDOJE: Ma, nemojte?
QUBINA: (Isto)Zaista nisam.
VIDOJE: I boqe {to niste!
QUBINA: (Radi, ne di`e glavu)
VIDOJE: Sad ste se i sami uverili... Ovde se nate`em sa biv{imdesetogodi{wim zato~enikom jedne ludnice, kod ku}e sa `e-nom, koje se gadim i decom koje se ne gadim, ali koja sunemirna... to je moj `ivot... poserem se na wega.(Lagano po|e po kancelariji)Nigde bar minut sre}e i mira. Kao da me je neko ukleo ilikaznio, iako to ni~im nisam zaslu`io.(Okrene se i vidi da Qubina radi)Prekinite sa tim!
QUBINA: Ali ne}u sti}i.
VIDOJE: Ho}e{!
QUBINA: Mislite?... Toliko je tu, {efe posla... pa to i sami znate.
VIDOJE: Ne morate ni da stignete, vrlo va`no.
QUBINA: Pa kad nije va`no...
VIDOJE: (Prekine je)Va`no je, naravno da je va`no, ali ne toliko da ne biste malopredahnuli!(Opet krene po kancelariji, zami{qeno zure}i u pod)
QUBINA: (Gleda ga ispod oka, nije ba{ spokojna)
48 Novica Savi}
VIDOJE: (Stane)Jeste li ne{to rekli?
QUBINA: Nisam, }utala sam.
VIDOJE: Ni ja nisam, mada bih mnogo toga voleo da vam ka`em.(Opet krene na onaj isti na~in)
QUBINA: (Uzdahne)
VIDOJE: (Opet stane, upitno joj se okrene)
QUBINA: Ni{ta nisam rekla.
VIDOJE: Znam. Da ste ne{to kazali, ja bih vas ~uo. Odakle vam tajtranzistor?
QUBINA: Od ku}e sam ga donela, ostao mi je od pokojne majke. Ako trebada ga vratim...
VIDOJE: Ne treba. Jebe{ jedan tranzistor! I to tolicki, k’o pikavac!(Opet krene)
QUBINA: (Prati ga nesigurnim pogledom)
VIDOJE: (Polako do|e iza wenih le|a, stane, gleda je odozgo, onda jojopet spusti ruku na rame, na {ta se ona strese)[ta vam je?
QUBINA: Ni{ta.
VIDOJE: Hladno vam je?... Mo`da me se bojite?
QUBINA: Za{to bih vas se bojala, niste vi, {ta ja znam...
VIDOJE: I nemate razloga, naprotiv, kad sam ja tu samo mo`ete da seose}ate bezbedno... Sve }u u~initi da ovaj va{ probni radbude dobro ocewen i da vas posle wega primimo za stalno, to}e vam i biti zaslu`ena nagrada.(Pauza)Uostalom, tako ne{to iskqu~ivo zavisi od mene, ja direktorupodnosim mi{qewe i predlog, a on ga automatski usvaja.(Pauza)Kasnije, kad ve} budete me|u nama... ima i boqih radnih mesta,unosnijih, u~ini}u sve da jedno bude va{e. Morate da mislitei na budu}nost.(Stiska joj rame)
QUBINA: (Najednom ustane, prosto sko~i)
VIDOJE: [ta vam je?
QUBINA: Moram na jedno mesto!
Ovde nema lopova 49
VIDOJE: Kakvo mesto?
QUBINA: Pa znate i sami...
VIDOJE: Ni{ta ja ne znam. O kakvom se to mestu radi? [ta je, u stvari,u pitawu?
QUBINA: Moram u toalet?
VIDOJE: Ba{ ti prigustilo?... Ba{ sad!?
QUBINA: Dozvoqavate?
VIDOJE: (]uti, podozrivo je gleda, ne veruje joj)
QUBINA: Nisam i{la od kako se zavr{ilo radno vreme, a ja pre{la uva{u kancelariju. Mogu li?
VIDOJE: Pa ako se moara... Velika ili mala nu`da?
QUBINA: Mala... a mo`da i obe... Izvinite. Brzo se vra}am.
VIDOJE: Je l’ da?
QUBINA: Zaista. Obe}avam vam.(Brzo ode)
Vidoje neko vreme gleda za wom, pa po|e po kancelariji. Do|e do stola,povu~e fioku. U woj na|e onaj Qubinin sendvi~, pomiri{e ga i vrati ufioku.
Tiho u|e Marko, ostane ispred vrata, kao da se ne usu|uje da po|e dubqe ukancelariju.
Vidoje ga samo okrzne pogledom, pa ignorantski krene po kancelariji.Po{to se Marko ne usu|uje da prvi progovori, Vidoje nakon du`e pauzestane, zagleda se u brata.
VIDOJE: Oti{la je u klozet.
MARKO: (Zaklima)
VIDOJE: Da l’ }e da pi{ki?
MARKO: (Slegne ramenima)
VIDOJE: A ti? Zar se nismo dogovorili da se izgubi{ u onoj tvojojsobi?
MARKO: Dogovorili smo se.
VIDOJE: Pa?
50 Novica Savi}
MARKO: Samo sam na minut... da ti ne{to ka`em... U stvari, da tezamolim.
VIDOJE: Ti mene?
MARBKO: Onako, kao brat brata... Burazerski!... Pa ti si mi jediniburazer, drugog nemam. Ni ti nema{ drugog.
VIDOJE: To si pametno zakqu~io. [ta si hteo da me zamoli{?
MARKO: Evo {ta... Kad je u pitawu ona `ena... Qubina... Nemoj da jedira{.
VIDOJE: [ta imam ja wu da diram?
MARKO: Nemoj sa wom onako k’o {to si radio sa onima pre we.
VIDOJE: Za{to? [ta je ona, neka princeza?
MARKO: Ne znam, ali nemoj, nije zaslu`ila. Ima i dete, sedi tamo kodku}e i gleda televiziju. Peti razred.
VIDOJE: (Podozrivo ga gleda)
MARKO: Odli~an |ak!... Odlika{... dobar de~ko.
VIDOJE: Stalo ti je do we, a?
MARKO: (Zaklima)
VIDOJE: Dopala ti se?
MARKO: (Zaklima)
VIDOJE: Kresnuo bi je?
MARKO: (]uti)
VIDOJE: Pa zar si mi ti za `ene?
MARKO: (]uti)
VIDOJE: Nisi se, vaqda, ozbiqno zatreskao u wu?
MARKO: Jo{ nisam.
VIDOJE: Ali si na dobrom putu.
MARKO: (]uti, wegov odgovor je suvi{an)
VIDOJE: Pa starija je od tebe bar deset godina, jo{ malo pa bi moglamajka da ti bude.
MARKO: (]uti)
VUIDOJE: A?
MARKO: Ako je starija.
Ovde nema lopova 51
VIDOJE: [to se mene ti~e, voleo bih da je za toliko mla|a. Mada niovako uop{te nije za bacawe, zgodan komadi} za jednokratnuupotrebu.
MARKO: Nemoj.
VIDOJE: E, i ti si mi neki. Kad te ovako gledam...
MARKO: To tebi ni{ta ne}e zna~iti, a meni bi bilo drago... I onakosa wom ne namerava{ ozbiqno, kao ni sa onima pre we.
VIDOJE: E, jesi picajzla!(Udari ga, u prolazu, po ramenu)Pali{ se na matore, zrele koke, je l’ da? I treba, od wihdosta toga mo`e da se nau~i. Ona te uvede u `ivot, a ti ondakrene{ svojim putem, posle ti do|u samo kao usputna stanica,tek malo da promeni{...
MARKO: Nije to u pitawu... nije to {to ti misli{....(]uti, ne ume da nastavi)
VIDOJE: Mo`e.(Pauza)U~ini}emo ne{to onako, bratski!(Pauza)Burazerski }emo podeliti plen. Nije ba{ neki plen, obi~nasi}a, ali kad smo se ve} obojica nao{trili na wu...
MARKO: Kako da je podelimo?
VIDOJE: Ja }u sa wom da zavr{im jo{ ve~eras, eventualno sutra, nemamvremena za gubqewe, zatim je prepu{tam tebi.
MARKO: (Zbuweno)Kako?
VIDOJE: Pa lepo, brate! Posle je tvoja! ^ak }u ti u tome i pomo}i. Akoslu~ajno poku{a da ti izvrda, da te eskivira, ti mi samo reci,ja }u to ve} da sredim. Imam ja za te stvari dobre lekove.(Pauza)Prvo je ja obradim, a ti se zatim, ako ti je ba{ toliko stalo, i`eni sa wom. Done}e ti u miraz to svoje dete, pa ne mora{ samda se trudi{!
MARKO: (]uti, nije zadovoqan)
VIDOJE: A?
MARKO: (Isto)
VIDOJE: Ne dopada ti se moj plan?
52 Novica Savi}
MARKO: Ne dopada mi se.
VIDOJE: Pa {ta bi ti hteo? Ima{ neki boqi? Ne bi me ~udilo, sa timtvojim mozgom...
MARKO: (]uti)
VIDOJE: Zbog ~ega ti se ne dopada moj plan?... Dobar je, korektan,obojica }emo biti na dobitku. I ona }e biti na dobitku, sjednim udarcem dva mu{karca, dva burazera!...
MARKO: Ne mo`e to tako. Nije ona stvar, pa da je samo tako bacamo izruke u ruku... i ona je ~ovek.
VIDOJE: @ena.
MARKO: To sam hteo da ka`em.
VIDOJE: (Posle pauze)Tako, zna~i?
MARKO: Tebe ne}e ni{ta ko{tati, ve} si ih toliko imao, a meni }emnogo zna~iti,
VIDOJE: Ho}e li?
MARKO: Ho}e.
VIDOJE: Ima{ ba{ ozbiqne namere sa wom, je li?
MARKO: Imam.
VIDOJE: Pa dobro, ako je tako... ako su ba{ toliko ozbiqne!... Ako tise vratila pamet!... Zbiqa, je l’ ti se vratilo malo pameti utu tvoju tintaru?
MARKO: Mislim da jeste.
VIDOJE: Nisi vi{e onako }aknut?
MARKO: Nadam se da nisam.
VIDOJE: Daj bo`e... mada ne{to ne verujem, ali doga|aju se i takva ~udajednom u sto godina! Zna{ koliko }e se tome na{a kevaobradovati, ima da se prosere od sre}e!
MARKO: (]uti)
Ovde nema lopova 53
VIDOJE: U~ini}emo onako kako ti `eli{. Ostavi}u je na miru iprepustiti tebi, a ti navali... Onako, mu{ki!... Ume{ li tito? Zna{ li kako se to radi?
MARKO: Hvala ti, ba{ si dobar burazer.
VIDOJE: Sad idi, ona samo {to se ne vrati, {ta li radi toliko u tomklozetu, bog je wen! Ne sere gurabije!
MARKO: Idi ti!
VIDOJE: [ta ka`e{?
MARKO: To {to si ~uo!
VIDOJE: ^ekaj, ~ove~e, ~ekaj, ti si to rekao da ja idem, a? Jesam li te jato dobro ~uo?
MARKO: Pa idi, {ta }e{ ovde! Idi ku}i, tamo te ~ekaju `ena i deca! Ikeva!... Na{a!
VIDOJE: (]uti, buqi u wega, kao da ne mo`e da veruje u ono {to je ~uo)
MARKO: (]uti, i sam je iznena|en onim {to je izgovorio)
VIDOJE: Pa ovo je neverovatno!... Prosto da ~ovek posumwa u sopstveneu{i... Ona tvoja bolest ti se povratila, a? Pa malo~as sirekao da nisi vi{e }aknut!
MARKO: Kakva moja bolest?
VIDOJE: Zna{ ti dobro kakva, nemoj da mi se tu pravi{ blesav, desetgodina si ~amio u onoj ludnici, da nisam do{ao po tebe jo{ bibio tamo! Tamo bi, burazeru, i zavr{io! Zna{ li ti to? Pa jasam te izvukao odande!
MARKO: Nisam ja bolestan.
VIDOJE: Je li?
MARKO: Nikad nisam ni bio.
VIDOJE: Ma, {ta mi to pri~a{, ~ove~e? Je l’ to neka nova muzika?
MARKO: Ti si tako `eleo!... Ti si me napravio bolesnim! Smetao samti!
VIDOJE: Ja? Tvoj burazer? Stariji?
MARKO: A ona ti je u tome zdu{no pomagala?
VIDOJE: Koja ona?
MARKO: Na{a keva! Misli{ da ja to ne znam!
54 Novica Savi}
VIDOJE: O, bog te jebo, {ta sve ne}u da nau~im od jednog debilka!... Tisi, izgleda, odlu~io da se vra}a{ tamo, a? Bilo ti je lepo, pabi da opet bude{ me|u ludacima. Ho}e{ li da ti u~inim tuuslugu? Je l’ ti se `uri? Mo`da bi da te ve} sutra odvedemtamo, je l’ bi to voleo, a?
MARKO: Sad }e ona da se vrati... Qubina. ^udi me da se tolikozadr`ala.
VIDOJE: Pa {ta?
MARKO: Pa vreme je da ode{ i da nas ostavi{, nisi nam vi{e po-treban. Ni meni ni woj.
VIDOJE: Ovo je da se prekrsti{ levom rukom! Ama, burazeru, jesi li tizaista ti? Da se nisi zamenio sa nekim? Da nam u onoj ludnicinisu podmetnuli nekog drugog?
MARKO: Po`uri, izgubi se pre nego {to se ona vrati. Ne bi volela date vidi ovde.
VIDOJE: Otkud ti zna{ da ona to ne bi volela? Pitao si je?
MARKO: Nisam.
VIDOJE: Pa kako onda zna{?
MARKO: Znam!
VIDOJE: Slu{aj ti, budalo!
MARKO: Ne}u ni{ta da slu{am!
VIDOJE: Ne}e{?
MARKO: Ne}u. Dovoqno sam te slu{ao! Zato sam dovde i dogurao! Samostojim ovde i ~ekam da ode{.
VIDOJE: E pa, kad je ve} tako...(Polako krene ka wemu)Onda }e{ ti biti taj koji }e se izgubiti, a ne ja. ^ija je ovokancelarija, moja ili tvoja?
MARKO: (Izbegava ga hodaju}i unatrag)Da me nisi pipnuo.
VIDOJE: (Ide za wim)Ovo je, burazeru, moj teren... Od sutra ne samo da mi nikadavi{e ne}e{ u}i ovde, ve}, bojim se, ni u ovu firmu!
MARKO: Dosta si me tukao... ^ak si mi jednom, dok sam bio klinac, ivilicu slomio!...
Ovde nema lopova 55
VIDOJE: Da sam te dovoqno tukao ne bi, bio takav, bio bi boqi.
MARKO: Obe}ao si da }e{ oti}i... obe}ao si to!...(Pripije se le|ima uza zid, nema kud daqe)
VIDOJE: (Priterao ga je uza zid, uneo mu se u lice)Budalo jedna!... Gledaj ga na {ta li~i!
MARKO: (Upla{eno }uti)
VIDOJE: Mislio si da mo`e{ tako sa mnom, a? Jesi li to mislio? [taje tebi, ~ove~e, zar ti zaista ni toliko mozga nije ostalo?
MARKO: (I daqe upla{eno }uti, uvla~i se u sebe, sasvim se skupio)
VIDOJE: Mamlaze maloumni!.. Nije ti dovoqno {to celog `ivotavodim ra~una o jednom takvom!... pola sam svog `ivota zbogtebe izgubio!...(O{amari ga)
MARKO: Nemoj to da mi radi{.
VIDOJE: Nemoj, a?
MARKO: Vrati}u ti.
VIDOJE; Ho}e{ li?
MARKO: Moram. Ne mogu to vi{e da trpim. Nemam vi{e vremena.
VIDOJE: E, pa, ba{ sam radoznao da vidim kako }e to da izgleda.(Opet podigne ruku)To kad vra}aju takvi kao {to si ti!
MARKO: Nemoj burazeru, molim te.
VIDOJE: Ma, jebo te burazer! Koji smo mi to burazeri!(O{amari ga jo{ jednom, `e{}e, pa Marko koji se ionako savskupio i podigao ruke da se za{titi, poklekne)Dotera}u ja tebe u red!... Vreme je da to u~inim!.,. Gledaj gakako se samo zgr~io!...(Gadqivo ga odgurne, Marko je na podu, zabauqa po wemu kakobi pobegao od brata. Vidoje ga, stoje}i na istom mestu, samocini~no posmatra)Vidi ga... kao neka `ivotiwa... kao crv... Pa ti, sa tim tvojimmozgom, ni{ta drugo i nisi.
MARKO: (Polako, drhte}i, ustane)
VIDOJE: Mar{ napoqe! Sa~ekaj me na izlazu, da mi otkqu~a{ vratakad budem odlazio!
56 Novica Savi}
MARKO: Nisi to smeo da mi uradi{.(Petqa oko futrole, ho}e da izvadi pi{toq)
VIDOJE: [ta radi{ to?
MARKO: (Isto, ali mu se ruke tresu)
VIDOJE: [ta to poku{ava{?
MARKO: (Isto)
VIDOJE: Pa ti ne zna{ ni kako se time rukuje.(Mirno mu pri|e i sna`no ga odgurne)Kreten.
MARKO: (Zatetura se, ne uspeva da se odr`i na nogama, pa se saplete ofotequ i padne. U padu glavom udari o sto. Na podu je, le`inepokretno)
VIDOJE: (Prezrivo ga gleda, isto tako klima glavom, pa)Di`i se!(Pauza)I nemoj nikad vi{e da ti padne na pamet da mi se bilo kad ibilo zbog ~ega suprotstavi{. Ne volim to.(Pauza)Ne voli to ni na{a keva, ali to tebi kao da nikad nije bilojasno. Kao da nikad nisi uspeo da shvati{ da si tamo nepo-`eqan i da ti je mesto negde drugde. A ve} si odrastao, tolikegodine... No, sa tim tvojim mozgom...(Pauza. Vidoje i daqe isto onako gleda u Marka koji nepo-kretno le`i na podu. Sa~eka jo{ nekoliko trenutaka, pa mubez `urbe pri|e)Di`i se, budalo jedna!(Pauza)^uje{ li me? Nemoj da mi se tu prenema`e{!(Po{to Marko i daqe nepomi~no le`i, on posumwa dane{to nije u redu, gurne ga vrhom cipele)[ta ti je?... Jesi li `iv?...(Sagne se, dodirne mu lice, trgne ruku kao oparen i brzo seispravi. Po`uri na vrata, otvori ih, ali se seti kaputa, paga zgrabi sa ~iviluka i istr~i iz kancelarije ostavqaju}ivrata otvorena. Pauza. U kancelariji nema nikog, sem Markakoji le`i pored stola, pa se vrati Qubina. Iznena|ena je{to su vrata otvorena, ho}e da ih zatvori i tek tad ugledaMarka na podu)
Ovde nema lopova 57
QUBINA: [ta se to ovde de{ava?... Za{to le`ite tu?... Gde vam je onajva{ burazer?(Ode do wega)Nije vam dobro?... Ama, ~ove~e, {ta vam je, gde je onaj va{burazer, gde se izgubio?(Nagne se nad wim, shvati da je Marko mrtav, hvata jepanika)[ta se to ovde de{ava?... [ta je to bilo?... {ta se desilo?...Gde vam je brat?(Zgrabi slu{alicu sa telefona, ali je odmah vrati i potr~ina otvorena vrata, po~ne da vi~e sa wih)[efe!... [efe!... Gde ste?... ^ujete li me?... Ovde se desilone{to staa{no!... Pa, pobogu, ~ove~e, gde ste dosad, ja ovde neznam {ta }u sa sobom, a va{ brat...(Ona se pomeri u stranu, a pored we pro|e Vidoje u zimskomkaputu, sa rukama nabijenim u yepove. Stane. Zagleda se u wu)
VIDOJE: [ta vam je, {ta se toliko derete?
QUBINA: Kako da se ne derem, kako {ta mi je?
VIDOJE: Nije ovo pijaca!
QUBINA: Pa znam da nije!
VIDOJE: [ta je bilo? Ne{to nije u redu?
QUBINA: (Poka`e na Marka koji le`i na podu)Naravno da nije. Pogledajte!
VIDOJE: [ta da gledam?
QUBINA: Tamo!
VIDOJE: (Mirno se okrene i zagleda u Markovo telo pored stola)[ta mu je, da opet nije dobio epilepti~an napad? To mu seranije nije de{avalo!
QUBINA: Mrtav je!
VIDOJE: Taj tamo?
QUBINA: To je va{ mla|i brat!
VIDOJE: To mi je odavno poznato, ali je li zaista mrtav?... Ne verujem,to mu se dosad u `ivotu nije de{avalo...(Ode tamo, odozgo se zagleda u Marka, pa ga opet gurne vrhomcipele)Izgleda da ste u pravu. [ta se dogodilo?
QUBINA: [ta ja znam {ta mu se dogodilo!
58 Novica Savi}
VIDOJE: Kao da je zaspao... ne pamtim ga ovakvog...(Okrene joj se)[ta ste mu u~inili?
QUBINA: Nikome ja ni{ta nisam u~inila! Nisam ni bila tu!
VIBOJE: Pa kako onda?... Kako?... {ta }e on ovde, u mojoj kancelariji?
QUBINA: To ja vas pitam! Vi ste tu bili sa wim!
VIDOJE: Ja?... Kako sam mogao da budem sa wim kad sam samo pre parsekundi u{ao u ovu zgradu... napoqu je sneg po~eo da pada... iko{ava!...
QUBINA: [ta vi to poku{avate, {efe?... [ta to ho}ete da mi u~i-nite!?
VIDOJE: Ja vama?... Ni{ta.(Opet se zagleda u Markov le{)Da se nije okliznuo i pao?
QUBINA: (Upla{eno }uti)
VIDOJE: Je l’ imao taj napad?... I, mo`e to, padne, malo se izbatrga izapeni, pa lepo ustane i nastavi tamo gde je stao... kao pre-poro|en...
QUBINA: (Isto)
VIDOJE: Kako se sve to dogodilo? Jeste li bili prisutni?
QUBINA: Bila sam u klozetu! Kao {to znate!
VIDBOJE: Tamo ste bili?
QUBINA: Bila sam!
VIDOJE: I?
QUBINA: (]uti)
VIDOJE: [ta se onda desilo?
QUBINA: Pa znate i sami, zar ja to mogu boqe da vam objasnim?
VIDOJE: Kad ste se vratili zatekli ste ga ovde... na podu?
QUBINA: (]uti, oborila je glavu)
VIDOJE: Je li tako?
QUBINA: (Tiho)Tako je.
VIDOJE: Ako ste mu vi ne{to u~inili... mo`da nenamerno, nehotice...to je onda drugo...
Ovde nema lopova 59
QUBINA: Nisam ja! Za{to bih ja!? [ta je vama!?
VIDOJE: Mo`da je poku{ao da vas siluje, pa ste ga u samoodbraniodgurnuli... mada mu se to ranije nije de{avalo... To je dobarizgovor za vas, ta samoodbrana, ona je, naime, dozvoqena, ~akneophodna.
QUBINA: Nije. Samo sam ga, vra}aju}i se iz toaleta, zatekla kako le`itu!
VIDOJE: Te{ko da }e u to bilo ko poverovati.
QUBINA: Ali to je istina!
VIDOJE: Naro~ito policija. Oni su uvek tako sumwi~avi. Utolikopre {to ste vas dvoje bili sami u ovoj zgradi.
QUBINA: (Opet tiho)Kako sami, a vi? Gde ste vi bili?
VIDOJE: (Pokazuje na svoj zimski kaput)Pa ja samo {to sam u{ao i zatekao vas ovde... i wega... Ako sadpozovem policiju, {to mi je, na kraju krajeva, i du`nost...
QUBINA: [ta vi to ho}ete da na~inite od mene, ubicu va{eg brata? Pavi najboqe znate da ja to nisam u~inila.
VIDOJE: Ne znate vi na{u policiju, oni ne veruju ni samima sebi, akamoli drugima, pogotovo u ovakvim situacijama, vi{e negojasnim... Ne, ne}u je pozvati, nema potrebe!
QUBINA: (]uti)
VIDOJE: Bi}e da je to, ipak, bio nesre}an slu~aj, po svemu ovome {tovidim. Nesre}an slu~aj za mog nesre}nog burazera... boles-nog!... maloumnog!... A, ko zna, mo`da i sre}an, bar }e se gorena nebu odmoriti... Do}i}u ujutru na posao, zate}i }u ga ovde,potom pozvati policiju, a vas ne}u ni spomiwati, {ta bistevi tra`ili u ovo doba u mojoj kancelariji!
QUBINA: (Mu~no }uti)
VIDOJE: Naravno, progovori}u tek ako oni ne{to posumwaju.... u me-ne... ne daj bo`e. Ali to se ne}e desiti, nemaju nijednograzloga da prstom poka`u na mene.
QUBINA: (]uti)
VIDOJE: Sla`ete se?
QUBINA: (]uti)
60 Novica Savi}
VIDOJE: Ako se ne sla`ete, samo ka`ite, ja }u ve} preduzeti ne{todrugo.
QUBINA: (]uti)
VIDOJE: (Okrene joj se)Nisam ni{ta ~uo?
QUBINA: (Tiho)Sla`em se... kako vi ka`ete. Vi to najboqe znate...
VIDOJE: Naravno. Ina~e bi moglo da bude gadno po vas. Ako ni{tagore, izgubili biste posao, a to, verujem, ne biste `eleli. Nebiste, zar ne?
QUBINA: [efe...
VIDOJE: Treba da idemo, znam. Obucite kaput. Tamo vam je, na ~i-viluku!
QUBINA: (Skoro nesvesno, mehani~ki, odlazi do ~iviluka da uzme svojzimski kaput)
VIDOJE: Sutra }emo opet morati da radimo prekovremeno... I ja }uuve~e opet do}i da vas obi|em, da vidim kako napredujete...posao je odgovoran.
QUBINA: (Obla~i kaput ne podi`u}i glavu da ga pogleda, ne usu|uje se)
VIDOJE: A onda }emo za par dana srediti sve to oko tog va{eg stalnogzaposlewa, znam koliko vam je stalo do toga. Ili mo`da nije?
QUBINA: (]uti, ne di`e glavu)
VIDOJE: Zar nije?
QUBINA: Stalo mi je.
VIDOJE: Naravno da jeste, kome ne bi bilo.
QUBINA: (]uti)
VIDOJE: A posle, kad sve to pro|e... Jesam li vam ve} rekao da }u sezauzeti za vas da dobijete ne{to boqe?... ^ini mi se da jesam,je l’ da?
QUBINA: Rekli ste mi.
VIDOJE: I ho}u. Ja dr`im do svojih obe}awa, tu sam od re~i. To sviovde znaju. I veoma po{tuju. I cene. Niste mi na tomezahvalni?
QUBINA: Hvala vam.
Ovde nema lopova 61
VIDOJE: Nema na ~emu. Sitnica. Kad ste vi u pitawu. Jeste li gotovisa tim kaputom?
QUBINA: Jesam.
VIDOJE: Onda hajdemo, odve{}u vas do ku}e, tu sam kolima. Do|ite.(Qubina mu pri|e)Bli`e.
QUBINA: (Pri|e mu sasvim blizu)Ovako?
VIDOJE: Tako je dobro.(Mirno prebaci ruku preko wenih ramena)Vrlo dobro!(Sasvim je privu~e uz sebe)Ne smeta vam moj zagrqaj?
QUBINA: Ne smeta mi.
VIDOJE: Nije vam vi{e te{ka moja ruka?
QUBINA: Nije.
VIDOJE: I da jeste, istrpite, naviknite se. A kad se naviknete uve-ri}ete se da i nije tako te{ka, bi}e vam ~ak laka i po`eqna.To uvek ide tako. (Povu~e je ka vratima, tamo stane, papreko ramena)Moj burazer. Ko bi rekao da }e ovako zavr{iti. A mo`da je toza wega i najboqe, nikad se ne zna... mada ja ne bih voleo da samna wegovom mestu. Bojim se da to niko `ivi ne bi voleo. Ugasito svetlo.
Qubina pritisne prekida~, svetlo se ugasi, a wih dvoje odlaze ostav-qaju}i vrata otvorena, kroz wih iz hodnika udara slaba{na svetlost.Po kancelariji, dok se udaqavaju, titraju wihove senke.
ZAVESA
62 Novica Savi}
Related Documents
