KNJI@EVNOST 31 www.serbianmirror.com April 2017. N ova knjiga pisca istorijskih romana i istorijskih studi- ja Nikole Morav~evi}a Srpske vlastelinke govori o vre- menima kada su `ene vladale Srbijom. Istorijske pri~e Nikole Morav~evi}a u knjizi Srpske vlastelinke na zanosan na~in pripovedaju o velikim dr`avnicama i diplomatkinjama u Srbiji krajem XIV i u prvoj polovini XV veka. Morav~evi}eva knjiga predstavlja portrete {est znamenitih `ena srpske istorije srednjeg veka od kneginje Milice, koja je sa~uvala srpsku dr`avu posle Kosovskog boja, do Srpkinje koja je postala vizantijska carica. Pored kneginje Milice, junakinje ove knjige su i njene }erke Mara Lazarevi}-Brankovi} i Olivera Lazarevi}. Mara nastavlja nepokornost svog mu`a Vuka Brankovi}a Turcima, upravljaju}i punih dvadeset osam godina posedima Brankovi}a na Kosovu i pripremaju}i nasledje prestola za svog sina, budu}eg despota Djurdja, dok je Olivera, peta i najmladja k}i kneza Lazara, posta- la Bajazitova sultanija. Jela Lazarevi}-Bal{i}, tre}a }erka kneginje Milice, nasledjuju}i svog mu`a Djurdja Stracimirovi}a Bal{i}a na ~elu Zete, sama vodi devetogodi{nji rat protiv Mleta~ke republike, jedne od najve}ih evropskih sila onog vremena. M a r a Brankovi}, }erka despota Djurdja, druga je srpska vlastelinka koja je postala sultanija u vreme sultana Murata I, da bi posle smrti mu`a i povratka u Srbiju odbila prosce vizantijskog cara Konstantina XI, bila va`na ktitorka svog vremena i zadr`ala sna`an uti- caj na turskom dvoru. Jelena Dejanovi}-Draga{, }erka Konstantina Dejanovi}a i `ena cara Manojla II Paleologa, majka je poslednjeg vizantijskog cara i jedina Srpkinja koja je postala vizantijska carica. – Ova studija o {est srp- skih vlastelinki, koje su se stica- jem okolnosti u najkriti~nijem dobu istorije Srbije i Romejskog carstva na{le kao vladarke u tada{njim centrima mo}i i tamo uporno, hrabro i mudro radile na o~uvanju opstanka, neka je vrsta zadocnelog spomenika njihovim ogromnim naporima i ume}u, jer su se, sve od reda, pokazale sta- menijim i boljim od kohorti mu{kih velmo`a njihovog doba kojima su bile okru`ene. Po{to su pravoslavne kulture i do danas ostale naklonjene patrijarhalnim konceptima dru{tvenog poretka, njihovi jedeinstveni doprinosi u oblasti dr`avni{tva i diplomatije nisu jo{ dovoljno priznati i cen- jeni. Osnovni razlog za pisanje ove studije jeste da se to ispravi i da budu}e generacije Srba bolje razumeju koliko je kura`i, samo- pregora i mudrosti bilo potrebno tim `enama da u predominantno mu{kom svetu surovih politi~kih sukoba i borbi za dolazak i ostanak na vlasti u njihovom dobu udju u ta opasna nadmetanja i na delu doka`u da su njima ne samo ravne nego ~ak i superiorne u pogledu mno{tva realnih vladala~kih postignu}a, koje istori- ja i dolaze}e generacije treba da dostojno pamte – ka`e Nikola Morav~evi}. Knjiga Srpske vlastelinke je nesvakida{nja pri~a o `enama koje su uticale na istoriju i borile se sa istorijskim udesima i koje je istorija potisnula. Nikola Morav~evi}, pisac koji `ivi u ^ikagu, napisao je u poslednjih dvadesetak godina seriju romana o srpskoj istoriji srednjeg veka, ali i modernih vre- mena. KADA SU @ENE VLADALE SRBIJOM Nova knjiga Nikole Morav~evi}a Srpske vlastelinke u izdanju Arhipelaga N ova knjiga eseja i se}anja ^arlsa Simi}a Tamo gde po~inje zabava, objavljena nedavno u izdanju Arhipelaga u pre- vodu Vesne Roganovi}, predstavlja reprezentativni izbor najzna~ajnijih eseja ovog velikog svetskog pesnika i esejiste. Istovremeno, ova knjiga pokazuje i veliki stvarala~ki luk i raspon Simi}eve poeti~ke i `ivotne avanture, pa je utoliko razumljiviji prili~no {irok opseg tema kojima se bavi u ovim esejima: od poetike do eseja o velikim srp- skim i svetskim pes- nicima, od autobi- ografije do kriti~ke slike savremene Amerike. U knjizi Tamo gde po~inje zabava Simi} pi{e uzbudljiva se}anja na Beograd i briljantne putopise o Njujorku i ameri~kom Jugu. To je raspon okolnosti koje su obele`ile njegov `ivot i sna`no se utisnule u njegovo pesni~ko i esejisti~ko stvaranje. Se}anje na Beograd postaje osnova na kojoj se ispusuju epizode iz sopstvene autobi- ografije, pogotovu iz detinjstva i ranog odrastanja, dok u esejima o Njujorku i opisima ameri~kog Juga Simi} otkriva nedovoljno poznatu Ameriku koja vrlo ~esto ostaje izvan razmatranja i razumevanja. Simi}eva slika Amerike, prois- tekla iz tuma~enja kul- turnih, dru{tvenih i politi~kih prili- ka, data je u sna`noj kriti~koj perspektivi. Simi}evi eseji o dru{tvenim i politi~kim pitan- jima neki su od najo{trijih i najanga`ovanijih tekstova nekog od savremenih pisaca o klju~nim pitanji- ma moderne politike. Junaci ove knjige su Vasko Popa i Ivan V. Lali}, Aleksandar Ristovi} i Bata Mihailovi}, Borislav Peki} i Pablo Neruda, Norman Manea i Ben`amen Pere, Emili Dikinson i Adam Zagajevski. Neobi~no zaslu`an za prisustvo moderne srpske poezije u ameri~koj kulturi, ^arls Simi} je u knjizi Tamo gde po~inje zabava napisao nekoliko nezaboravnih zapisa o velikim srpskim pes- nicima modernog doba. Simi}evo mi{ljenje o poezije je upe~atljivo i efikasno, usred- sredjeno na klju~ne poeti~ke i tematske ele- mente jednog opusa. To se mo`e pratiti i u Simi}evim esejima o srpskim juna~kim pes- mama ili u esejima o va`nim elementima pesni~kog zanata i razumevanja same poez- ije. Simi}evi eseji o pesni~koj slici i o pesni~koj kompoziciji, o pesni~kom jeziku, o odnosu poezije i filozofije ili istorije i poezije predstavljaju nesvakida{nju odbranu poezije ispisanu u na{em vremenu. – Pesnici }e raditi ono {to su odu- vek radili, neki }e izraziti previranja svog vremena u svojim pesmama, dok }e ga drugi ignorisati. To sve zavisi od pesnika. Dvoje od najve}ih ameri~kih pesnika, Volt Vitmen i Emili Dikinson, reagovali su sasvim razli~ito na ameri~ki Gradjanski rat. Vitmen je napisao veliki broj pesama o pokolju prilikom osvajanja nekog mesta, dok Dikinson, ~iji je prozor gledao na crkvu pored koje su bile ~este sahrane vojnika Unije, nikada nije napisala nijednu pesmu o tome. Uprkos tome, nikada nisam ~uo neko- ga ko tvrdi da ona zbog toga nije dobar pesnik kao Vitmen – rekao je Simi} u jed- nom nedavnom razgovoru odgovaraju}i na pitanje: “{ta poezija da radi u populisti~kim vremenima?“ Rodjen u Beogradu 1938. godine, u kome je `iveo prvih desetak godina `ivota, Simi}, ameri~ki pesnik i esejista srp- skog porekla, jedan je od najzna~ajnijih savremenih svetskih pesnika i esejista. Na engleski jezik preveo je knjige pesama Vaska Pope, Ivana V. Lali}a, Ljubomira Simovi}a, Milorada Pavi}a, Branka Miljkovi}a, Novice Tadi}a, Radmile Lazi}, kao i tri antologije moderne srpske poezije. TAMO GDE PO^INJE ZABAVA Knjiga eseja ^arlsa Simi}a u izdanju Arhipelaga www.arhipelag.rs ^arls Simi} dobitnik Zlatnog venca Struških ve~eri poezije ^arls Simi} je ovogodišnji dobitnik Zlatnog venca Struških ve~eri poezije za ukupan pesni~ki opus, saopštili su organi- zatori jednog od najve}ih evropskih pesni~kih festivala. Simi}u }e nagrada biti uru~ena u drugoj polovini avgusta u Ohridu, tokom trajanja ovogodišnjeg festi- vala Struških ve~eri poezije. ^arls Simi} (Beograd, 1938), ameri~ki pesnik i esejista srpskog porekla, preveden je na sve ve}e svetske jezike. Dobitnik je velikog broja nagrada, medju kojima se nalaze i Nagrada Makarturove fondacije, Pulicerova nagrada, Nagrada “Edgar Alan Po“, Nagrada Ameri~ke akademije, Medjunarodna Grifinova nagrada za poezi- ju, Nagrada “Valas Stivens“, Nagrada Poeta Laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Nagrada Srpskog PEN centra za prevodjenje srpske knji`evnosti, Medalja “Robert Frost“ za `ivotno delo u poeziji. U izdanju Arhipelaga poslednjih godi- na objavljene su knjige eseja ^arlsa Simi}a Alhemija sitni~arnice, Gledaj dugo i netrem- ice i Tamo gde po~inje zabava, kao i knjiga izabranih i novih pesama Iš~ekuju}i pre- sudu. Nagrada Zlatni venac Struških ve~eri poezije jedno je od najva`nijih medjunarod- nih priznanja za poeziju. Nagrada se dodeljuje od 1971. godine. Prošle godine Zlatni venac Struških ve~eri poezije dobila je Margaret Atvud, a medju ranijim dobit- nicima nalaze se i Tomas Transtremer, Šej- mus Hini, Ted Hjuz, Desanka Maksimovi}, Jehuda Amihaj, Josif Brodski, Pablo Neruda, Hans Magnus Encensberger, Vistan Hju Odn, Eudjenio Montale, Leopold Sedar Sengor, Rafael Alberti, Adonis, Mahmud Darviš i mnogi drugi veliki svetski pesnici.
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
K N J I @ E V N O S T
31www.serbianmirror.comApril 2017.
Nova knjiga pisca istorijskihromana i istorijskih studi-ja Nikole Morav~evi}a
Srpske vlastelinke govori o vre-menima kada su `ene vladaleSrbijom.
Istorijske pri~e NikoleMorav~evi}a u knjizi Srpskevlastelinke na zanosan na~inpripovedaju o velikim dr`avnicamai diplomatkinjama u Srbiji krajemXIV i u prvoj polovini XV veka.
Morav~evi}eva knjigapredstavlja portrete {est znamenitih`ena srpske istorije srednjeg vekaod kneginje Milice, koja jesa~uvala srpsku dr`avu posleKosovskog boja, do Srpkinje kojaje postala vizantijska carica.
Pored kneginje Milice,junakinje ove knjige su i njene}erke Mara Lazarevi}-Brankovi} iOlivera Lazarevi}. Mara nastavljanepokornost svog mu`a VukaBrankovi}a Turcima, upravljaju}ipunih dvadeset osam godinaposedima Brankovi}a na Kosovu ipripremaju}i nasledje prestola za
svog sina, budu}eg despotaDjurdja, dok je Olivera, peta inajmladja k}i kneza Lazara, posta-la Bajazitova sultanija. JelaLazarevi}-Bal{i}, tre}a }erkakneginje Milice, nasledjuju}i svogmu`a Djurdja Stracimirovi}aBal{i}a na ~elu Zete, sama vodidevetogodi{nji rat protiv Mleta~kerepublike,jedne odn a j v e } i he v r o p s k i hsila onogv r e m e n a .M a r aB r ankov i } ,}erka despotaDjurdja, drugaje srpskav l a s t e l i n k akoja je postalasultanija uvreme sultanaMurata I, da biposle smrti mu`ai povratka u Srbiju odbila proscevizantijskog cara Konstantina XI,
bila va`na ktitorkasvog vremena izadr`ala sna`an uti-caj na turskomdvoru. JelenaDejanovi}-Draga{,
}erka Konstantina Dejanovi}a i`ena cara Manojla II Paleologa,majka je poslednjeg vizantijskog
cara i jedina Srpkinja koja jepostala vizantijska carica.
– Ova studija o {est srp-skih vlastelinki, koje su se stica-jem okolnosti u najkriti~nijemdobu istorije Srbije i Romejskogcarstva na{le kao vladarke utada{njim centrima mo}i i tamouporno, hrabro i mudro radile nao~uvanju opstanka, neka je vrstazadocnelog spomenika njihovimogromnim naporima i ume}u, jersu se, sve od reda, pokazale sta-menijim i boljim od kohortimu{kih velmo`a njihovog dobakojima su bile okru`ene. Po{to supravoslavne kulture i do danasostale naklonjene patrijarhalnimkonceptima dru{tvenog poretka,njihovi jedeinstveni doprinosi uoblasti dr`avni{tva i diplomatijenisu jo{ dovoljno priznati i cen-jeni. Osnovni razlog za pisanjeove studije jeste da se to ispravi ida budu}e generacije Srba boljerazumeju koliko je kura`i, samo-pregora i mudrosti bilo potrebnotim `enama da u predominantno
mu{kom svetu surovih politi~kihsukoba i borbi za dolazak iostanak na vlasti u njihovom dobuudju u ta opasna nadmetanja i nadelu doka`u da su njima ne samoravne nego ~ak i superiorne upogledu mno{tva realnihvladala~kih postignu}a, koje istori-ja i dolaze}e generacije treba dadostojno pamte – ka`e NikolaMorav~evi}.
Knjiga Srpske vlastelinkeje nesvakida{nja pri~a o `enamakoje su uticale na istoriju i borilese sa istorijskim udesima i koje jeistorija potisnula.
Nikola Morav~evi},pisac koji `ivi u ^ikagu, napisaoje u poslednjih dvadesetak godinaseriju romana o srpskoj istorijisrednjeg veka, ali i modernih vre-mena.
KADA SU @ENE VLADALE SRBIJOMNova knjiga Nikole Morav~evi}a Srpske vlastelinke u izdanju Arhipelaga
Nova knjiga eseja i se}anja^arlsa Simi}a Tamo gdepo~inje zabava, objavljena
nedavno u izdanju Arhipelaga u pre-vodu Vesne Roganovi}, predstavljareprezentativni izbor najzna~ajnijiheseja ovog velikog svetskog pesnikai esejiste. Istovremeno, ova knjigapokazuje i veliki stvarala~ki luk iraspon Simi}eve poeti~ke i `ivotneavanture, pa je utoliko razumljivijiprili~no {irok opseg tema kojima sebavi u ovim esejima: od poetike doeseja o velikim srp-skim i svetskim pes-nicima, od autobi-ografije do kriti~keslike savremeneAmerike.
U knjizi Tamogde po~inje zabavaSimi} pi{e uzbudljivase}anja na Beograd ibriljantne putopise oNjujorku i ameri~komJugu. To je raspon okolnosti koje suobele`ile njegov `ivot i sna`no se utisnuleu njegovo pesni~ko i esejisti~ko stvaranje.Se}anje na Beograd postaje osnova na kojojse ispusuju epizode iz sopstvene autobi-ografije, pogotovu iz detinjstva i ranogodrastanja, dok u esejima o Njujorku iopisima ameri~kog Juga Simi} otkrivanedovoljno poznatu Ameriku koja vrlo ~estoostaje izvan razmatranja i razumevanja.
Simi}eva slikaAmerike, prois-tekla iztuma~enja kul-t u r n i h ,dru{tvenih ipoliti~kih prili-ka, data je usna`noj kriti~kojp e r s p e k t i v i .Simi}evi eseji odru{tvenim ipoliti~kim pitan-jima neki su odnajo{trijih inajanga`ovanijihtekstova nekog
od savremenih pisaca o klju~nim pitanji-ma moderne politike.
Junaci ove knjige su VaskoPopa i Ivan V. Lali}, AleksandarRistovi} i Bata Mihailovi}, BorislavPeki} i Pablo Neruda, Norman Maneai Ben`amen Pere, Emili Dikinson iAdam Zagajevski. Neobi~no zaslu`an
za prisustvo moderne srpske poezije uameri~koj kulturi, ^arls Simi} je u knjiziTamo gde po~inje zabava napisao nekolikonezaboravnih zapisa o velikim srpskim pes-nicima modernog doba. Simi}evo mi{ljenjeo poezije je upe~atljivo i efikasno, usred-sredjeno na klju~ne poeti~ke i tematske ele-mente jednog opusa. To se mo`e pratiti i uSimi}evim esejima o srpskim juna~kim pes-mama ili u esejima o va`nim elementima
pesni~kog zanata i razumevanja same poez-ije. Simi}evi eseji o pesni~koj slici i opesni~koj kompoziciji, o pesni~kom jeziku,o odnosu poezije i filozofije ili istorije ipoezije predstavljaju nesvakida{nju odbranupoezije ispisanu u na{em vremenu.
– Pesnici }e raditi ono {to su odu-vek radili, neki }e izraziti previranja svogvremena u svojim pesmama, dok }e gadrugi ignorisati. To sve zavisi od pesnika.Dvoje od najve}ih ameri~kih pesnika, VoltVitmen i Emili Dikinson, reagovali susasvim razli~ito na ameri~ki Gradjanski rat.Vitmen je napisao veliki broj pesama opokolju prilikom osvajanja nekog mesta,dok Dikinson, ~iji je prozor gledao na crkvupored koje su bile ~este sahrane vojnikaUnije, nikada nije napisala nijednu pesmu otome. Uprkos tome, nikada nisam ~uo neko-ga ko tvrdi da ona zbog toga nije dobarpesnik kao Vitmen – rekao je Simi} u jed-nom nedavnom razgovoru odgovaraju}i napitanje: “{ta poezija da radi u populisti~kimvremenima?“
Rodjen u Beogradu 1938. godine,u kome je `iveo prvih desetak godina`ivota, Simi}, ameri~ki pesnik i esejista srp-skog porekla, jedan je od najzna~ajnijihsavremenih svetskih pesnika i esejista.
Na engleski jezik preveo je knjigepesama Vaska Pope, Ivana V. Lali}a,Ljubomira Simovi}a, Milorada Pavi}a,Branka Miljkovi}a, Novice Tadi}a, RadmileLazi}, kao i tri antologije moderne srpskepoezije.
TAMO GDE PO^INJE ZABAVAKnjiga eseja ^arlsa Simi}a u izdanju Arhipelaga
www.arhipelag.rs
^arls Simi} dobitnik Zlatnogvenca Struških ve~eri poezije
^arls Simi} je ovogodišnji dobitnikZlatnog venca Struških ve~eri poezije zaukupan pesni~ki opus, saopštili su organi-zatori jednog od najve}ih evropskihpesni~kih festivala. Simi}u }e nagrada bitiuru~ena u drugoj polovini avgusta uOhridu, tokom trajanja ovogodišnjeg festi-vala Struških ve~eri poezije.
^arls Simi} (Beograd, 1938), ameri~kipesnik i esejista srpskog porekla, prevedenje na sve ve}e svetske jezike. Dobitnik jevelikog broja nagrada, medju kojima senalaze i Nagrada Makarturove fondacije,Pulicerova nagrada, Nagrada “Edgar AlanPo“, Nagrada Ameri~ke akademije,Medjunarodna Grifinova nagrada za poezi-ju, Nagrada “Valas Stivens“, Nagrada PoetaLaureatus Kongresne biblioteke uVašingtonu, Nagrada Srpskog PEN centra zaprevodjenje srpske knji`evnosti, Medalja“Robert Frost“ za `ivotno delo u poeziji.
U izdanju Arhipelaga poslednjih godi-na objavljene su knjige eseja ^arlsa Simi}aAlhemija sitni~arnice, Gledaj dugo i netrem-ice i Tamo gde po~inje zabava, kao i knjigaizabranih i novih pesama Iš~ekuju}i pre-sudu.
Nagrada Zlatni venac Struških ve~eripoezije jedno je od najva`nijih medjunarod-nih priznanja za poeziju. Nagrada sedodeljuje od 1971. godine. Prošle godineZlatni venac Struških ve~eri poezije dobilaje Margaret Atvud, a medju ranijim dobit-nicima nalaze se i Tomas Transtremer, Šej-mus Hini, Ted Hjuz, Desanka Maksimovi},Jehuda Amihaj, Josif Brodski, Pablo Neruda,Hans Magnus Encensberger, Vistan HjuOdn, Eudjenio Montale, Leopold SedarSengor, Rafael Alberti, Adonis, MahmudDarviš i mnogi drugi veliki svetski pesnici.
32 Februar 2017.
I Z N A [ E P R O [ L O S T I
STARI BEOGRAD
Re~ kafana je turskog porekla i zna~iku}u kafe ili ku}u gde se pije kafa.Prve kafane otvorili su Turci u
Carigradu po~etkom{esnaestog veka. Osvajaju}iteritorije na Balkanskom polu-ostrvu i u Evropi, Osmanlijesu usput, pored menzulanad`amija i karavan-seraja,otvarali hanove i kafane. Pozauze}u Beograda 1521.godine otvorene su i u na{emgradu prve kafane. U tim kra-jevima se najpre pila crnakafa, koja je u po~etku te{koprodirala jer je smatrana za“crni otrov“. Protivnici kafetoliko su daleko i{li u propagan-di da se u to vreme pri~alo kako je neka kur-tizana na francuskom dvoru rodila “dete crnokao pr`ena kafa, jer je svaki dan pila turskukafu“. U Evropi je {irenju kafe najvi{e dopri-neo Sulejman-aga, turski ambasador na dvoruLuja XIV, koji je 1669. godine ~astio svojezvanice “izvanrednim napitkom od crne kafe,bo`anskim pi}em koje osve`ava i krepi duh itelo“. Te iste godine orvorena je prva kafanau Parizu,
Od prve kafane otvorene 1521.godine, koja je verovatno bila sme{tena negdena starom Dor}olu na{ grad je obilovao umehanama i kafanama tako da je po popisuizvr{enom 1881. godine broj kafana bio 226a mahala 38. U njima su se okupljalime{tani, poslovni ljudi koji su uz srkutanjekafe iz fild`ana, pu{enje duvana iz ~ibuka,mezetisanje uz ~a{icu rakije “stomaklije“ ~estozaklju~ivali krupne trgova~ke poslove, vodilipolitiku, zaklju~ivali brakove, kumstva i pri-jateljstva. Takva jedna kafana sazidana je naVaro{ kapiji, prekoputa Saborne crkve u Ulici7. jula br. 6. To je jedna od najstarijih zgra-da u tom kraju. Zidao ju je Naum I~ko, sin
Petra I~ka, u~enog ~oveka i diplomateustani~ke Srbije, trgovac bezrdjanba{a, po nar-odnosti Cincarin, koji je umro u Beogradu
krajem 1827. godine. Ozidanju te zgrade ostavio namje nekoliko zanimljivihpodataka sam Naum u pismi-ma upu}enim knezu Milo{u.Tako u pismu datiranom 15.jula 1820. godine Naum,izmedju ostalog, veli: “….Pova{oj zapovesti u~inio sampo~etak ku}u praviti na onomesto koje ste mi vizapovedili. Stao sam ~istitipokvarene stare podrume,
veliki posao stvorio se. Kakovidim o}e da propadne du}an
u podrum ….“. U drugom pismu od 28. maja1823. godine stoji: “… U ime Bo`je i u va{evreme po~injem ovih dana ku}u graditi.Nabavio sam 4-5 dundjera iz Grecije. Velikumuku teglimo za dundjere ~rez begli~kogaposla. Nego u~inite mi ljubav i pi{ite kirGeorgiju }ele{u dok je ovde da javi }ehaja
begu od va{e strane da ne uzimaju te dund-jere u begluk, budu}i va{a ku}a (kao {to jest)da se jedanput kurtali{em od jake brige ...“Zgrada je podignuta na sprat, od slabogmaterijala, u balkanskom stilu. U prizemlju senalazi kafana koja je imala nekoliko malih,niskih prozora, a pod joj je bio od cigalja.Docnije u dvori{tu sazidano je nekoliko “par-tija“. Knez Milo{ ju je kupio od I~ka iverovatno poklonio E}im-Tomi, ustani~komvidaru koji je jednom prilikom izle~io ranuknezu Milo{u. Od tada pa sve do 1878.godine kafana se zvala E}im-Tomina. On jena spratu stanovao, a prizemlje je izdavao podzakup raznim ljudima. Zanimljivo je da je od1824. godine pa do kraja prve vladavineMilo{eve bila jedina mehana ispred koje nijesmelo da se pu{i. O tome ima podataka u
pismu knezove Narodne kancelarije od 10.decembra 1824. godine: “… I nitko da se neusudi … pred kafanom Tominom spro}ucerkve pu{iti na bez~astije i nepo~itanijecerkve …“. Posle Srpsko-turskih ratova 1878.godine novi zakupac, U`i~anin BogoslavMarjanovi}, dao joj je ime “Kod pastira“.Zgradu je 1885. godine kupio Ivan Pavlovi},trgovac sve{tenim stvarima. On je kafani1892. godine nadenuo ime “Kos Sabornecrkve“.
Novi naziv kafane stajao je samonekoliko ~asova. Po pri~anju samog sop-stvenika Pavlovi}a, zabele`enom u“Beogradskim op{tinskim novinama“, dogad-jaj se ovako odvijao. Onda{njem proti NoviciLazarevi}u u~ini se to ime neprili~no i kaoporuga za crkvu. Zato se aktom obrati poli-ciji i zatra`i da se firma skine. Praktikant ukvartu izvesti Pavlovi}a da je tu`ba zbog nje-gove firme podneta i da }e je sutradan ujutropolicijski organi skinuti. To je bilo uve~e iPavlovi} nadje jednog majstora i stavi mu udu`nost da izbri{e re~i “Kod Saborne crkve“i stavi “?“ (znak pitanja). Majstor to u~ini isutra zorom osvane firma pod novimimenom, upravo bezimena. Ujutro oko 8~asova prota Novica je, kao i obi~no, po{aou crkvu u dru{tvu sa djakonom. Kad bacipogled na kafanu, primeti da je stari nazivizbrisan. “Ene, a kakva je ono kuka nafirmi?“ opita on djakona. Djakon koji je u tustvar bio upu}en, objasni mu da to nije kukanego znak pitanja. Prota odmah o tomeizvesti policiju da ne bi uzalud dolazila. Itako ta kafana nosi taj naziv sve do danas.
Dr Vojin Drenovac
Znak kod “?”
KAFANA KOD ZNAKA?KAFANA KOD ZNAKA?KAFANA KOD ZNAKA?KAFANA KOD ZNAKA?KAFANA KOD ZNAKA?KAFANA KOD ZNAKA?KAFANA KOD ZNAKA?KAFANA KOD ZNAKA?
V E R A
PP RRAA VV OO SS LLAA VVQQEE
VASKR{WE SLOVO SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG
Priredio: Nenad Jovanovi}[email protected]
33www.serbianmirror.comFebruar 2017.
PONUDE ZA POSAOPotreban kuvar, kao i osoblje za rad u restoranu:
{ankerice/{ankeri i konobarice/konobari. Isto~no-evropskirestoran & bar AVENUE –BG (Elk Gove Vilalage)
Nudi srda~nu atmosferu, fleksibilno radno vreme i vi{e od toga!
Iskustvo dobro do{lo, ali nije neophodno.Preferiraju ljude koji govore jezike isto~ne Evrope:
bugarski, srpski, makedonski…Prijave za posao li~no na adresi:
1000 E Higgins Rd., Elk Grove Village,IL-60007
Poslati rezime na e-mail: [email protected] pozovite Neli :
773.470.5589 / 847.979.2222www.BGavenue.com
***Potrebni ambiciozni ljudi za marketin{ki rad u redakciji
Ogledalo. Zainteresovane osobe javite se na: [email protected]
Ili na tel: 773.744.0373
M A L I O G L A S I
Ako je ko poboyan i bogo-
qubiv, neka se nasla\uje
ovim divnim i svetlim
slavqem. Ako je ko blagorazuman
sluga, neka raduju]i se u\e u
radost Gospoda svoga. Ako se ko
namu`io poste]i se, neka sada
primi platu. Ako je ko od prvog
`asa radio, neka danas primi
pravedni dug. Ako je ko do[ao
posle tre]ega `asa, neka praznuje
sa zahvalno[]u. Ako je ko stigao
posle [estoga `asa, neka nimalo
ne sumwa, jer ni`im ne]e biti
o[te]en. Ako je ko propustio i
deveti `as, neka pristupi ne kole-
baju]i se nimalo. Ako je ko stigao
tek u jedanaesti `as, neka se ne
pla[i zaka[wewa: jer ovaj divni
Gospodar prima posledweg kao i
prvog, odmara onoga koji je do[ao
u jedanaesti `as, kao i onoga koji
je radio od prvoga `asa. I posled-
weg miluje i prvoga dvori; i
onome daje, i ovome daruje; i dela
prima, i nameru celiva; i delawe
ceni, i prinos hvali.
Stoga dakle, u\ite svi u
radost Gospoda svoga; i prvi i
drugi, platu primite; bogati i
ubogi, jedni s drugima likujte;
uzdr`qivci i lewivci, dan
po[tujte; vi koji ste postili i vi
koji niste postili, veselite se
danas! Trpeza je prepuna,
nasla\ujte se bogato svi! Tele je
ugojeno; neka niko ne izi|e
gladan; svi u`ivajte u bogatstvu
dobrote! Neka niko ne oplakuje
siroma[tinu, jer se javi op[te
Carstvo. Neka niko ne tuguje zbog
grehova, jer opro[taj zasija iz
groba. Neka se niko ne boji smrti,
jer nas oslobodi Spasiteqeva
smrt: ugasi je Onaj koga je ona
dr`ala, zapleni ad Onaj koji si\e
u ad, ugor`a se ad okusiv[i telo
Wegovo. I predvi\aju]i to, Isaija
zaklikta: ad se ugor`a susrev[i Te
dole! Ugor`a se, jer opusti; ugor`a
se, jer bi ismejan; ugor`a se, jer se
umrtvi; ugor`a se, jer bi sru[en;
ugor`a se, jer bi okovan; primi
telo Hristovo, a nai\e na Boga;
primi zemqu, a srete nebo; primi
ono [to vide, a pade u ono [to ne
vide. Smrti, gde ti je `alac? Ade,
gde ti je pobeda?
Vaskrse Hristos, i ad se
stropo[ta! Vaskrse Hristos, i
pado[e demoni. Vaskrse Hristos,
i raduju se an\eli! Vaskrse
Hristos, i `ivot `ivuje! Vaskrse
Hristos, i nijednog mrtvog u
grobu!
Jer Hristos, ustav[i iz
mrtvih, postade prvina pre-
minulih. Wemu slava i vlast
kroza sve vekove. Amin!
Hristos vaskrse!
34 Februar 2017.
P O R U K E
35www.serbianmirror.comFebruar 2017.
DDOOGGOODDIILLOO SSEE UU AAPPRRIILLUU1. aprila 1824. – Rodjen je srpskislikar Branko Radi~evi}, lirskipesnik mladosti i ljubavi i patriot-skog zanosa. Kao odu{evljenipristalica jezi~ke reforme VukaStefanovi}a Karad`i}a, prvi jepo~eo da peva na narodnom jezikui u duhu srpske narodne poezije.Pesni~kim slobodama ozna~io jeprodor u novu epohu. Pesme sumu pune vedrine, vitalnosti, ali jeu nekim pesmama predosetio sop-stvenu preranu smrt. U svojoj
najpoznatijoj pesmi “Dja~ki ras-tanak“, opevao je SremskeKarlovce i radosti dja~kog doba.Umro je u Be~u 1853, a kasnije jesahranjen na Stra`ilovu.2. aprila 1965. – Umro je srpskifiziolog Ilija Djuri~i}, predsednikSrpske akademije nauka i umet-nosti i u dva navrata rektorBeogradskog univerziteta. Napisaoveliki broj eksperimentalnihnau~nih radova iz oblasti fiziologi-je mi{i}a, endokrinih `lezda, krvi ianfilaksije. Jedna ulica u Beogradunosi njegovo ime.3. aprila 1915. – U Valjevu jeumrla srpska slikarka Nade`daPetrovi}, profesor Akademije
likovnih umetnosti u Beogradu.Smatra se za~etnikom modernogsrpskog slikarstva. Starija sestraknji`evnika Rastka Petrovi}a.4. aprila 1860. – U Beogradu rod-jen Vojislav Ili}, pesnik koji sesmatra osniva~em moderne poezi-
je u srpskoj knji`evnosti.5. aprila 1865. – Umro je srpskikompozitor, pijanista i horovodjaKornelije Stankovi}. Prou~avao je
i bele`io do tada samo usmenomtradicijom sa~uvano srpskocrkveno pojanje.6. aprila, 1941. – Nema~kefa{isti~ke snage napale su u IIsvetskom ratu Jugoslaviju i Gr~ku.Napad na Jugoslaviju po~eo jebombardovanjem Beograda, naUskrs, u ranim jutarnjim ~asovi-ma. Grad je gotovo razoren, a`ivote je izgubilo oko 12.000ljudi.7. aprila, 1943. U gradu Geri,Indijana, umro srpski pesnik, ese-jist i putopisac Jovan Du~i}. Bioje ~lan Srpske kraljevske akademi-je, a njegovo delo predstavljavrhunac srpske lirike u dve prvedekade XX veka. U jesen 2000.godine njegovi posmrtni ostaci
preneti su u otad`binu, ~ime jeispunjena poslednja Du~i}eva`elja, da bude sahranjen u rodnomTrebinju.8. aprila 1861. – U SremskimKarlovcima odr`an Blagove{tenskisabor, poslednji politi~ki skupSrba u Ugarskoj, na kom jezatra`ena posebna teritorija zaSrbe, Vojvodina sa Sremom, don-jom Ba~kom i Banatom, svojvodom na ~elu i sopstvenomadministracijom.9. aprila 1940. – U Beograduodr`an Prvi kongres studenataJugoslavije, na kojem je 127 dele-gata Beogradskog, Zagreba~kog i
Ljubljanskog univerzitetadeklaracijom odlu~no osudiloimperijalisti~ki rat i izrazilo sprem-nost studenata i omladine da,zajedno s narodom, nastavi borbuprotiv uvla~enja zemlje u rat.10. aprila 1941. – Pod za{titomnema~kih okupatora u Zagrebu uII svetskom ratu progla{enausta{ka “Nezavisna Dr`avaHrvatska“ Ante Paveli}a. Dojeseni 1941. u Srbiju je proteranooko 200.000 Srba, pravoslavci sus blagoslovom Vatikana uHrvatskoj prisilno prekr{tavani, a
najdrasti~niji oblik terora nadSrbima, Jevrejima i Romima bilisu masovni pokolji. Samo uJasenovcu je usmr}eno 700.000ljudi.11. aprila, 1842. – Beogradskitrgovci, bra}a German, okon~ali sugradnju prve srpske ladje “KnezMihailo”. Majstori iz Carigradapo~eli su gradnju 1840. u BrzojPalanci na Dunavu. Brod jemogao da se koristi i u vojnesvrhe, na njemu je bilo mesta zaosamnaest topova.12. aprila 1999. – Tokom bom-bardovanja SRJ avioni NATO supogodili putni~ki voz na mostu uGrdeli~koj klisuri, pri ~emu jepoginulo 55 putnika i vi{e deseti-na povredjeno.13. aprila 1832. – Rodjen srpskislikar Stevan Todorovi}, ~lanSrpske kraljevske akademije.Izradio je oko 300 portreta savre-
menika, radio je i ikonostase skompozicijama iz nacionalneistorije u crkvama.14. aprila 1883. – Rodjen srpskipisac Sima Pandurovi}, jedan odosniva~a srpske moderne.15. aprila 1979. – U zemljotresuna Crnogorskom primorju poginu-lo vi{e od sto ljudi, oko 600
povredjeno, a vi{e od 80.000 osta-lo bez krova.16. aprila 1346. – Srpski kraljDu{an Stefan Nemanji} u Skopljukrunisan za cara. Istovremenoprogla{ena srpska patrijar{ija sprvim srpskim patrijarhomJoanikijem.
16. aprila 1944. – Beograd napravoslavni Vaskrs bombardovala
savezni~ka ameri~ka i britanskaavijacija, navodno radi uni{tenjavojnih privrednih objekata i zgra-da u koje su Nemci smestiliadministraciju. U napadu jeu~estvovalo 130, a sutradan skoro600 bombardera. Bombe subacane po sistemu “tepiha“ postambenim ~etvrtima, pa je pogin-ulo najmanje 1.160 civila, {estputa vi{e nego od okupatorskihvojnika.17. aprila 1814. – Rodjen srpski
botani~ar i prirodnjak Josif Pan~i},prvi predsednik Srpske kraljevskeakademije.19. aprila 1867. – Turski izaslanikpredao je na Kalemegdanu knezuMilo{u Obrenovi}u klju~eveBeograda i drugih srpskih gradovaiz kojih se povukla turska posada.Kao simbol osmanske suverenostinad Srbijom ostala je turska zasta-va, uz srpsku, na zidinamaBeogradske tvrdjave.20. aprila 1995. – Umro srpski
politi~ar i pisac Milovan Djilas,“najpoznatiji disidentkomunisti~kog sveta posle II svet-skog rata“.23. aprila 1867. – Rodjen srpskipublicista i knji`evnik Ja{aProdanovi}, jedan od osniva~aJugoslovenske republikanskedemokratske stranke.24. aprila 1815. – U Takovu, podvodjstvom Milo{a Obrenovi}a,po~eo II srpski ustanak protiv
turske vlasti. Ustanak okon~ansporazumom kojim je Srbija dobi-la samoupravu. Milo{ Obrenovi}se kasnije izborio za polo`aj
autonomne kne`evine i naslednogkneza.24. aprila 1987. – SlobodanMilo{evi}, tada{nji predsednikPredsedni{tva Saveza komunistaSrbije, posetio Kosovo Polje i daopodr{ku Srbima sa Kosova, koji suse `alili na sve agresivnijinacionalizam kosovskih Albanaca.
Ta podr{ka, simboli~no izra`enare~enicom “Niko ne sme da vasbije“, ozna~ila po~etak srpskogpopulisti~kog talasa na ~ijem }e~elu u narednih 13 godina bitiMilo{evi}.25. aprila 1765. – Rodjen je srp-ski pesnik-guslar Filip Vi{nji},koji je opevao sve zna~ajnijedogadjaje iz Prvog srpskog ustan-ka. Njegove pesme zabele`io jeVuk Stefanovi} Karad`i}.26. aprila 1910. – Rodjen je srp-ski knji`evnik muslimanskeveroispovesti, Me{a Selimovi},~lan Srpske akademije nauka iumetnosti, knji`evnik koji je svo-jim delima dospeo na sam vrhdoma}e literature.29. aprila 1929. – Umro srpski
vojvoda Stepan Stepa Stepanovi},general i ministar vojske 1908. iod 1911. do 1912. ~in vojvodedobio posle pobede nad aus-trougarskom vojskom u Cerskojbici, u avgustu 1914. godine.30. aprila 1999. – U vazdu{nimnapadima NATO na Jugoslaviju
pogodjene zgrade Ministarstvaodbrane i General{taba VojskeJugoslavije u u`em centruBeograda.
Priredila: Marijana Maljkovi}V R E M E P L O V
36 Februar 2017.
A S T R O L O G I J A
OVANPOSAO: Naposlovnom planu vas
o~ekuju zna~ajnepromene. Mogu}a je ~ak i prome-na posla, ili celokupnog planaposlovanja. Najbitnije je da nebudete preterano neodlu~ni, ve} dadonesete odredjenu odluku i dr`itese zacrtanog plana. Ima}etedovoljno izdr`ljivosti i snage danekako prokr~ite sebi put i savla-date prepreke. Sredinom mesecabroj obaveza }e se smanjiti, zah-valjuju}i tome {to }ete postati prag-mati~niji i fokusiraniji na finansijs-ki napredak. {to se ti~e finansija,neke va{e stare gre{ke mogu ispli-vati i napraviti vam dodatnetro{kove.LJUBAV: Na ljubavnom planuvam dolazi buran, ali ne tolikozadovoljavaju}i period. Ukoliko steu vezi ili braku, bi}ete skloni dane{to krijete od partnera, a va{e~udno pona{anje izaziva}e sumnjupa su mogu}e trzavice i zahladjen-je u va{em odnosu. Budite iskreni-ji prema partneru i otvoreno razgo-varajte o svemu, da se spona kojavas ve`e ne bi prekinula. Kodnekih je mogu} i po~etak tajneveze. Ve}ina veza ili }e sekrunisati brakom, naj~e{}e zbogtrudno}e, ili okon~ati raskidom ilirazvodom. Ne}e biti sredine. Akoste slobodni, mogu} je susret sabiv{im emotivnim partnerom, pa iobnavljanje veze. U`iva}ete uromansi do pred kraj meseca, kadasu mogu}e razmirice pa i potpuniraskid, ukoliko ne prevazidjetepro{lost. Neke od vas o~ekuje“zabranjena ljubav” sa zauzetomosobom.ZDRAVLJE: April vam donosiprili~no dobro zdravstveno stanje.Iskoristite period ove dobre energi-je da dodatno unapredite kvalitetsvog `ivota. Vi sami najbolje znate{ta su vam slabije ta~ke.Pozabavite se s njima, sad kadnemate drugih zdravstvenih proble-ma.
BIKPOSAO: Ve} odpo~etka meseca va{e
finansijsko stanje }e sepostepeno popravljati, kao i va{aposlovna intuicija. Ima}ete jakose}aj za poslovne poteze i ulagan-ja kao i mo} da preobratite partnerei saradnike na svoju stranu. Uz to,poslovne situacije i okolnosti kaoda “rade” za vas. O~ekuju vas bro-jne aktivnosti, kao {to su potpisi-vanje ugovora, izvr{avanje va`nihzadataka, sastanci, klijenti, poslov-
na putovanja. Nezaposleni moguu}i u neki zajedni~ki posao sa pri-jateljem ili poznanikom.LJUBAV: Ako ste u braku ili vezi,uzvratite pa`nju i privr`enost part-neru, da se ne bi ose}ao zapostavl-jeno, zbog va{ih problema, zbogkojih ste se emotivno udaljili.Nadjite dovoljno vremena za balan-sirani poslovno-privatni `ivot.Obradujte partnera nekimzajedni~kim izlaskom, izletom iliprazni~nim putovanjem. SlobodniBikovi bi}e mnogo aktivniji i dina-mi~niji u emotivnim avanturama.Svojom harizmom i tajnovito{}ubi}e privla~ni okolini.ZDRAVLJE: Op{te zdravstvenostanje vam se postepeno popravljaiz dana u dan kako mesec napredu-je, a od 22. aprila primeti}ete inagle skokove u energiji isamopouzdanju.
BLIZANCIPOSAO: Ovaj mesecje povoljan za
dovr{avanje zaostalihposlova iz prethodnog perioda. Prvideo meseca }e biti ne{to “ti{i” uposlovnom segmentu, i verovatno}ete ovaj period iskoristiti zapripremu i planiranje nekih budu}ihkoraka. Od drugog dela marta ve}ulazite u ozbiljne akcije, tempode{avanja }e biti brz, ali }e dostatoga i}i u va{u korist. Neki od vas}e `eleti i da se oku{aju u novim
poslovima i posebno tre}a dekadameseca mo`e doneti {anse i prilikeza promenu. U poslovnim partner-stvima, povremeno }e ba{ ta tre}adekada biti burna i u tom periodubi trebalo da se ~uvate ishitrenihpoteza i odluka. Eventualni prekidisaradnje ne}e biti trajnog karaktera,ali za svaki slu~aj, budite obazrivii strpljivi i “hladne glave”.LJUBAV: Odnos sa voljenomosobom }e tokom aprila mesecavrlo ~esto biti “na ivici“ i ono {tovam je sada zaista bitno, ukolikoimate nameru da odr`ite postoje}uvezu, jeste da poku{ate da re{iteprobleme kojih }e biti vi{e negoina~e. Partner }e biti standardnote`ak, konstantno poku{avaju}i davam nametne odgovornost za pos-toje}e probleme i tvrdi}e da on radisamo za dobro va{eg odnosa, dokse vi pona{ate nepouzdano ipromenljivo.Posebno problemati~nase mo`e pokazati tre}a dekada apri-la, kada }ete vi li~no biti na grani-ci da prekinete postoje}i odnos.Ipak, ne ̀ urite, poku{ajte da odr`itekoliko toliko zadovoljavaju}i kon-takt sa partnerom i kroz izlaske idru`enja sa prijateljima ili rodjaci-ma, uskladite va{e odnose. Ukolikoste slobodni – kod vas }e situacijabiti vrlo “{arena“. Neki od vas }eostvariti i kontakt sa biv{im emo-tivnim partnerom i iako se ovoverovatno ne}e ponovo pretvoriti uvezu, done}e vam neku vrstu
olak{anja, dobrog ose}aja i zado-voljstva. Ve}ina vas }e, naro~itotokom drugog dela marta, ostvaritibrojne nove kontakte i poznanstvai mogu}e je da }e u jednomtrenutku “sedeti i na dve stolice“.ZDRAVLJE: Posvetite se fizi~komve`banju, pravilnijem disanju,podizanju kondicije i imuniteta.Promene vremena ne}e pozitivnouticati na one koji imaju hroni~netegobe.
RAKPOSAO: Tokomcelog meseca va{e }e
polje karijere bitiizuzetno nagla{eno. Pred vama jedinami~an mesec ispunjen dobromenergijom i jo{ boljim idejama.O~ekuje vas mnogo poslovnih idru{tvenih dogadjaja, a mo`da ipromena posla. Posebnu pa`nju bitrebalo da obratite na finansijskisegment, koji }e biti dostapromenljiv i gde morate bitiobazrivi kada su bilo kakve inves-ticije ili ulaganja u pitanju. Tokomprve dekade ~ak mo`ete imatiote`anu naplatu potra`ivanja ilislabije isplate, a tokom tre}edekade dovesti do problema ukomunikaciji sa saradnicima,poslovnim partnerima, kolegama,ali i sa nadredjenima. Dodu{e,tokom tog perioda vam se neo~eki-vano mogu otvoriti prilike za vi{eposlovnih putovanja, pa ~ak i van
zemlje.LJUBAV: Ako ste u braku ili uvezi, ovog meseca ne}ete imatizna~ajnije trzavice i uglavnom }eva{i dogovori biti na obostranozadovoljstvo. Vi }ete povremnoimati svoje nervozne i razdra`ljivefaze, ali }e ovo pro}i bez ve}ihproblema. Ukoliko ste slobodni,april donosi mogu}nosti za dvazna~ajnija emotivna kontakta.Jedan od njih je vezan za va{upro{lost, gde mo`e do}i doneo~ekivanog susreta sa biv{impartnerom i do ponovnog budjenjastrasti izmedju vas.ZDRAVLJE: Izbegavajte du`iboravak u ku}i i zatvorenim pros-torima, jer vam je potreban sve`vazduh, kretanje, tro{enje energije.U suprotnom mo`e do}i do padaraspolo`enja, ~ak se ovo mo`eodraziti i na va{ imunitet, vode}ivas u ~este prehlade ili probleme sagrlom.
LAVPOSAO: Po~etak apri-la prote}i }e vam u
razmi{ljanju kako dare{ite poslovni problem, koji vasve} du`e vreme ti{ti, ali budite str-pljivi i istrajni i isplati}e vam se.Izbegnite ishitreno investiranje uprojekte i sklapanje novih ugovora,nigde ne `urite, ve} o svemu dobrorazmislite. Sredinom meseca bi}enekih pomaka nabolje, a krajemmeseca }e se otvoriti neke neo~eki-vane {anse, koje treba da “prigr-lite“, jer bolje od ovoga trenutno nemo`ete. Ako imate aspiracijeprema inostranstvu ili radite zastrance, tu }e biti problema io~ekujte kontakte sa te{kim osoba-ma i sporo odvijanje planova.Najbolje za vas je da dozvolitestvarima da se same odvijaju, boljenego da zate`ete odnose, jerponekad mo`ete vi{e da dobijetepopu{tanjem.LJUBAV: Ako ste u braku ili uvezi, partneru posvetite vi{e vreme-na, jer se ljubav, a naro~ito strast,mogu vratiti na “velika vrata“ uva{ odnos. Mogu}e je da }e nekiod vas ba{ sredinom mesecaodlu~iti da sa voljenom osobomodu na kra}i put, koji }e dodatnopovoljno uticati na va{u vezu. Akoste slobodni, pocetkom meseca uva{ `ivot mo`e se vratiti biv{i part-ner, koji je i pored odvojenosti,ipak ostao u va{em srcu. Dobi}etejo{ jednu priliku da poku{ate.Iskoristite priliku da analiziratesopstvene emocije. Mo`da je ba{ovo pravo vreme za vas dvoje! Odsredine meseca o~ekujte veliki broj
HOROSKOP ZA APRIL 2017.
DOPISNA [KOLA ASTROLOGIJENajbr`i na~in da nau~ite za 10 meseci:
-NATALNU ASTROLOGIJU i osposobite se za samostalno tuma~enje Natalne karte;-PREDIKTIVNU ASTROLOGIJU i samostalno prognozirate dogadjaje.
Kontakt:E-mail: [email protected], [email protected]
Skype: astro.target, branka-belgrade Tel. +381 64 565-0149.
37www.serbianmirror.comFebruar 2017.
A S T R O L O G I J A
novih poznanstava i mnogo zanimljivihosoba oko vas.ZDRAVLJE: Po~etkom meseca bi}enajva`nije da oslu{kujete {ta vam teloporu~uje. Naro~itu pa`nju obratite na svojaose}anja. Ukoliko ste do sada bili strogiprema sebi i svom telu, vreme je da seopustite i umesto restrikcija koje sebiname}ete poku{ate da uhvatite svoj prirodniritam.
DEVICAPOSAO: Po~etak meseca }e uposlovnom smislu biti uzbudljiv.
Do}i }e do razvoja izvesnihdogadjaja, a vi }ete ve} biti spremni nanovonastalu situaciju, jer je ve} neko vremepredvidjate. Pred vama je mesec u kojem}ete biti spremni na sve. Bi}ete potpunootvoreni za putovanja, avanture, istra`ivanja,znanja, ve{tine, nove uzbudljive stvari. Va{prirodni talenat za organizaciju iskoristite uprvoj nedelji aprila kako biste kasnije bilimirni, jer vas o~ekuje puno dru{tvenihaktivnosti. Sredinom aprila pru`i}e vam seizuzetna prilika da znatno pro{irite mre`usvojih poslovnih kontakata, {to vam donosinapredak i neko unapredjenje. Mo`da }e vaskona~no postaviti na projekat ili poziciju zakoju se borite ve} du`e vreme. Radujte se,jer }e sve {to `elite biti u va{im rukama, alibudite oprezni, po{to sa ve}om mo}i dolazii ve}a odgovornost. Novac }e u ovom mese-cu ne{to sporije dolaziti, ali neka vas to nebrine.LJUBAV: Ako ste u braku ili vezi, napo~etku meseca bi}e dosta stati~nosti uva{im emotivnim relacijama. Partner i vi }etefunkcionisati dosta korektno, ali svako odvas }e biti vi{e obuzet nekim svojimposlovnim ili finansijskim planovima iuglavnom }ete zajedni~ko vreme provoditiprevi{e monotono, pa }ete po~eti da seose}ate nemirno i `eleti da razbijete ovusvakodnevicu, koja po~inje da vas optere}uje.Razmimoila`enje u na~inu na koji gledatevezu mo`e postajati sve ja~e i dovesti donapetih situacija sa partnerom. Sre}om, uzobostrano anga`ovanje, posle 20. aprila vra}avam se harmonija. Slobodne Device se moguzaljubiti na jedan, za njih veoma buran na~in,u osobu koju upoznaju preko prijatelja nanekom edukativnom ili poslovnom putu.ZDRAVLJE: Energetske snage va{eg orga-nizma }e biti dosta promenljive tokom ovogperioda. Mo`ete imati ja~e padove imunitetatokom prvog dela meseca, dok }ete u dru-gom biti skloni da se iscrpljujete do krajnjihgranica. Intelektualni rad, ali i mnoge kasneve~eri i partiji uzimaju danak va{emzdravlju, pa }e vam bilo kakva fizi~kaaktivnost biti spas.
VAGAPOSAO: Ukoliko vam ne{topo~etkom meseca poremeti
poslovnu rutinu, ne dozvolite dabudete izba~eni iz koloseka. Obratite pa`njuna komunikaciju sa kolegama i saradnicima,koja ovog meseca mo`e biti promenljiva, pana va{ diplomatski na~in razre{ite napetusituaciju. Odlu~ite se za ono {to je zaistava`no, a neva`no zanemarite. Iskoristite va{uinspiraciju i kreativnu energiju i unapredite
svoju karijeru. Fokusirajte se na male korake,koji vas zaista mogu vinuti visoko. Krajemmeseca mobili{ite svu svoju psihofizi}kuenergiju i dajte sve od sebe, ali buditeoprezni u vezi sa novim poslovnim potezimai dilovima. Finansije }e biti stabilne, ali je todaleko ispod onoga {to smatrate dazaslu`ujete.LJUBAV: Ako ste u braku ili vezi, potreb-no je da oboje ulo`ite vi{e truda nego ina~eu va{ emotivni odnos. Pred vama i va{impartnerom je komplikovan zadatak o~uvanjastabilnosti odnosa, jer }e neke ne ba{ prijatneteme iz pro{losti ponovo biti aktuelne. Va{eemotivne relacije bi}e ozbiljno uzdrmaneukoliko neke nera{~i{}ene probleme sada neiznesete na svetlost, sagledate realno iotvoreno o njima razgovarate. Pokazite va{udiplomatsku ve{tinu i sve probleme re{ite naobostrano zadovoljstvo. Ako ste slobodni,ovo je mesec sudbinskih de{avanja na emo-tivnom planu. Ukoliko niste zavr{ili neku“ljubavnu pri~u“ iz pro{losti, sada je vremeza testiranje uzajamnih emocija i epilogpri~e. April je ljubavni mesec za ve}inuVaga, pa o~ekujte zna~ajne dogadjaje, bilo uvidu novog zaljubljivanja ili obnovi stareljubavi.ZDRAVLJE: Obratite pa`nju na bilo kakvesimptome, koje dosad niste zapa`ali. Re{ite senagomilanog stresa dugim {etnjama i voditera~una da se dovoljno odmarate i spavate.Proverite krvnu sliku, ili idite na sistematskipregled, ukoliko dugo niste posetili lekara.
[KORPIJAPOSAO: Do 10. aprila, potruditese da ostvarite {to vi{e kontakata
sa starim i novim poslovnim part-nerima, kao i sa kolegama, kako biste bili utoku sa onim {to je trenutno aktuelno i utrendu, jer }e vam to pomo}i da ostanetekonkurentni na tr`i{tu usluga i proizvoda. Nezale}ite se u nove poslovne poduhvate,koliko god oni delovali primamljivo i nedajte da vas zavaraju obe}anja o neverovat-nom profitu. Takve stvari zahtevaju vi{e kon-centracije, istra`ivanja i finansijskih sredstavanego {to ste u ovom trenutku spremni daulo`ite. Sredinom meseca mogu}i su nespo-razumi i nerazumevanja sa poslovnim part-nerima i klijentima, {to mo`e usporiti razvojzajedni~kih planova i poslova.LJUBAV: Ako ste u braku ili vezi, ima}etepotrebu za emotivnom podr{kom partnera, pa}ete se i vi partneru vi{e posvetiti. Zajedni~kii porodi~ni trenuci }e vam biti veoma va`nii prioritetni. Udovoljava}ete partnerovim`eljama na svaki mogu} na~in, za {ta }e vambiti veoma zahvalan i uzvra}a}e vamvi{estruko onim sto vi volite. Slobodneo~ekuje iznenadan susret sa osobom izpro{losti, koju nisu emotivno preboleli.Velike su {anse da se romansa nastavi tamogde je prekinuta, ali sa ozbiljnim izgledimaza lepu zajedni~ku budu}nost. Neki pred-stavnici ovog znaka u`iva}e u udvaranjima,flertovima i neobaveznim avanturicama,nezainteresovani za ozbiljnu vezu.ZDRAVLJE: Ako izbegavate poroke ipreterivanja bilo koje vrste, va{a vitalnost }ebiti u dobroj formi. Fizi~ka aktivnost, zdravahrana i detoksikacija dove{}e va{ organizamu ravnote`u.
STRELACPOSAO: U prvoj polovinimeseca, potrudite se da ne{to
pobolj{ate u organizaciji, planiran-ju i na~inu vaseg rada, kao i u odnosima sakolegama. Obim va{ih poslovnih obavezabi}e uve}an i te{ko da }ete uspeti u planira-nom roku da ih ispunite. Zbog toga, nakon10. aprila, ne po~injite i ne planirajte noveposlove, dok zaostale ne zavr{ite. Napravitereviziju svojih planova i poslova, otkrijtepropuste i na vreme ih ispravite, kako bistesa uspehom ostvarili svoje poslovne ciljeve.Finansije }e biti prili~no stabilne uzneophodno prilagodjavanje aktuelnim mone-tarnim tokovima. Nezaposlenim Strel~evima,bi}e lak{e od ostalih da pronadju zaposlenje,a mogu}e je i da se vrate na stari posao.LJUBAV: Ako ste u braku ili vezi, mesecpo~inje stresno, zbog lo{eg balansa izmed-ju va{eg privatnog `ivota i posla, papoku{ajte da nadjete alternativna re{enja inapravite kompromis. Sredinom meseca,mo`e do}i do oporavka odnosa, ve}euskladjenosti i poku{aja da ponovo u va{uvezu vratite emociju i strast. Ovo je dobrovreme da po~nete da razmi{ljate o potom-stvu, ako ga ve} nemate. Budite obazrivikrajem meseca, izbegavajte velike raspravei burne svadje, koje mogu dovesti ~ak i doprekida odnosa.ZDRAVLJE: Ovog meseca veomapromenljivo, zbog ~ega mo`ete osetiti padenergije. Zaka~i}ete par prehlada i pokojuvirusnu infekciju. Stariji pripadnici znakamoraju da obrate pa`nju na holesterol, krvnesudove i srce.
JARACPOSAO: Iako }ete smatrati daje pravi trenutak da napravite
neke promene, jer vas ve}optere}uje stati~na situacija u poslovnomsegmentu, ipak sebe usmerite na pro{irenjetrenutnih poslovnih dogovora, na zavr{avan-je zaostataka, na ostvarivanje novih kontaka-ta ili na planiranje projekata koje }etepokrenuti u narednom periodu. Ima}ete pri-liku da se upustite u nove projekte i uposlitesvoje talente kako biste neki od njih iunov~ili. {to se finansija ti~e, uspe}ete danaplatite neka zaostala potra`ivanja, a mo`eteo~ekivati i prihode od dodatnih anga`mana.Takodje, bi}e prilike i da opravdate reputaci-ju osobe koja ume da re{i svaki poslovniproblem, zbog cega mo`ete biti posebnopohvaljeni i nagradjeni. LJUBAV: Ako ste u braku ili vezi, ovo }ebiti veoma nestabilan i veoma stresan period,u kome }e va{ emotivni odnos biti na testu.Mogu}e su nesuglasice sa partnerom. Sviproblemi koje ste “gurali” pod tepih sadaizranjaju bez ikakvog velikog povoda. Sitnicesu dovoljne da zapale situaciju i izvukudemone iz pro{losti na svetlost dana. Oneveze koje su stabilne, opsta}e, a one kojenisu, okon~a}e se. Ako ste slobodni, izvesnoda }ete neke propu{tene emotivne prilikemo}i ponovo da pokrenete, ali i da obnovitekontakte sa partnerima iz pro{losti.ZDRAVLJE: Imunitet }e vam bitipromenljiv, ali neke ve}e tegobe mo`eteosetiti tek u drugom delu meseca iuglavnom }e to biti prolazne virusne infek-
cije. Stariji mogu osetiti hroni~ne ireumatske tegobe.
VODOLIJAPOSAO: Ovog meseca vi }etemorati vi{e da ulo`ite sebe i
potrudite se da sve obavite navreme, kvalitetno i odgovorno. Izvesno je da}ete neke situacije morati da ponavljate, dase vra}ate na ono {to niste dovr{ili, ali i uzove te{ko}e, bi}ete prili~no zadovoljni rezul-tatom rada na kraju meseca. Sredinom mese-ca o~ekujte promenljiv tempo de{avanja, gde}ete naizmeni~no biti u punoj brzini i umirovanju, radi zaobila`enja prepreka koje }ese pojavljivati. Uspeh o~ekujte i preko kon-takata i dogovora sa osobama na visokimpolo`ajima. Na finansijskom planu dostasolidna situacija, ali poslednja dekada aprilamo`e doneti neo~ekivane ve}e tro{kove.LJUBAV: Ako ste u braku ili vezi, ovo jelep i zadovoljstvima ispunjen period, kadaste sa partnerom na istim talasnim du`inama,lako se uklapate, lako dogovarate, a i strastise mogu biti kao na po~etku va{eg odnosa.Preporu~uje vam se romanti~an prole}niodmor, koji oboje pri`eljkujete. Ako ste slo-bodni, pred vama je period kada }ete mo}ida birate na koju }ete stranu, jer }e najman-je dve osobe biti u va{oj blizini. Sampo~etak meseca donosi prvu {ansu, ondatokom druge dekade mo`ete obnoviti jedanemotivni kontakt, a imate jo{ jednu ljubavnupriliku krajem meseca.ZDRAVLJE: Tokom ovog perioda bi}ete uzavidnoj psihofizi~koj kondiciji. ^ist vazduh,{etnja ili d`oging u~ini}e ~uda za va{ krvo-tok i cirkulaciju.
RIBEPOSAO: Potrudite se datokom ovog perioda uradite
sve {to je u va{oj mo}i, jer zbogpovoljnih iznenadnih prilika, lako mo`eteizbiti u prvi plan i izboriti se za neke pozi-cije ili projekte koje dugo pri`eljkujete.Polje posla je prikazano kao dosta aktivno,ali vodite ra~una kada su investicije upitanju i pripremite se na mogu}a odlagan-ja, kada je re~ o naplati potra`ivanja.Ra~unajte na ne{to lo{ije odnose sa sarad-nicima tokom tre}e dekade meseca, papovedite ra~una o situacijama kada se uposlovima oslanjate na pomo} saradnika iliishod ne~ijih pregovora, jer su ti aspektinajugro`eniji.LJUBAV: Ako ste u braku ili vezi, ovogmeseca ve}ina vas }e imati mnogo razlogaza u`ivanje u zajedni~kim trenucima, punimuzajamne pa`nje, ne`nosti i ljubavi. Radosti raspolo`enje oko vas ose}a}e i va{a okoli-na. April je idealan mesec da neke zajed-ni~ke planove i `elje realizujete. Ali, nekeRibe po`ele}e zabranjenu avanturu, nadaju}ise da partner to ne}e otkriti i tako sebemogu dovesti u nezgodnu situaciju “seden-ja na dve stolice”, zbog ~ega se kasnijemogu kajati.ZDRAVLJE: Izbegavajte depresivnaose}anja, jer je stanje duha ~esto tesnopovezano sa op{tim zdravstvenim stanjem, pau skladu sa time podarite sebi smeh, zabavui u`ivanja u dobrom dru{tvu. Radite naja~anju imuniteta.
S P O R T
Nekada{nji kapiten reprezentacijeNema~ke Bastijan [vajn{tajgerdoputovao je u ^ikago, a na aero-
dromu je do~ekan ovacijama nekoliko stoti-na simpatizera.
[vaj{tajger je stigao na lekarskepreglede kako bi potpisao ugovor sa MLSliga{em ^ikago Fajerom, koji sa klupe vodisrpski trener Veljko Paunovi}.
Nekada{nji fudbaler minhenskogBajerna i Man~ester junajteda istakao je da
je klju~nu ulogu u dolaskuu ^ikago imao ba{Paunovi}.
“Sli~an jeGvardioli, po stilu igre iviziji fudbala, odu{evljensam. To je bilo presudnoda dodjem u ^ikago.@elim jo{ da igram navisokom nivou i siguransam da }u to pokazati“,rekao je [vaj{tajger zaNjujork tajms.
[vajn{tajer }e seobavezati na jednogo-di{nju saradnju sa^ikagom uz platu od 4,5miliona dolara.
Prethodnih god-inu i po dana igrao je zaJunajted, sakupio je samo35 utakmica i bio unemilosti menad`era@ozea Murinja, koji ga jeprebacio u mladi tim.
Za selekciju Nema~ke odigrao je121 utakmicu, uz 24 gola, i bio jedan odklju~nih igra~a tima na putu ka tituli prva-ka sveta na Mundijalu u Brazilu 2014.godine.
Bra~ni par Ana i Bastijan[vajn{tajger preselili su se pre nekolikodana u ^ikago, a nema~ki fudbaler zavikend odigrao prvu utakmicu u novomtimu.
Ana i Basti su u Ameriku stiglikrajem marta, a nekoliko dana nakon toga,popularni par se sastao s agentima zanekretnine kako bi na{li adekvatan dom. A
nakon kratke potrage, ~ini se da su u tomeuspeli.
Bastijan [vajn{tajger, najnovijepoja~anje ^ikago Fajera, ~lana MLS,nedavno je razmenio dresove sa PaulomCipserom i Nikolom Miroti}em. On je upratnji supruge Ane Ivanovi}, na{e biv{eteniserke, prisustvovao na NBA utakmici ukojoj su Bulsi nadigrali aktuelnog {ampionaKlivlend Kavalirse, a posle je dobio poklonu znak dobrodo{lice
U slede}em broju na{eg listaveliki intervju sa na{im trenerenom
Veljkom Paunovi}em
[vajni strelac na debiju za ^ikago!Bastijan [vajn{tajger je na debi-
ju za novi klub, ^ikago Fajer,odmah dao gol i tako pokazaoza{to ga je Veljko Paunovi} doveoiz Man~ester junajteda. To, meðu-tim, nije bilo dovoljno za trijumf,jer je vrlo dinami~an me~ saMontrealom okon~an rezultatom2:2, uz pogotke obe ekipe uposlednjim trenucima me~a.
Naime, Ana je naInstagramu objavila fotografiju iznovog doma koji gleda na velikojezero Mi~igen.
- Na{ novi dom – napsalaje teniserka u komentaru uzfotografiju.
38 Februar 2017.
P O R O D I C A
I Z M A T I C E
Terapija smehom je uvelikopopularna u svetu, ali i kodnas je interesovanje iz
godine u godinu sve ve}e. Da jesmeh zdrav i da ja~a imunitet to jeve} odavno poznato.
Ovo je najjednostavnija inajjeftinija terapija za va{ organi-zam i va{u du{u. Nau~nici tvrde dasmeh produ`ava `ivot, kao i to dasamim rodjenjem mi imamo urod-jenu ovu ve{tinu. Bebe se smeju ipre rodjenja. Istra`ivanja su pokaza-la da se deca smeju 400 putadnevno, a odrasli samo 15 puta.
Gelontolozi su istra`iva~ii nau~nici koji su specijalizovaniza ovu oblast, dok je komikoter-apija le~enje koje prou~ava na kojina~in smeh i pozitivne emocijeuti~u na na{e zdravlje i fizi~ko ipsihi~ko. Danas se ~esto primenju-ju terapije smehom u alternativnojmedicini. Tvrdi se da dva minutasmeha ima isto dejstvo kao desetminuta ve`be veslanja. Pokazalo seda smeh pozitivno uti~e nacelokupno zdravlje, {to }emo idetaljnije objasniti u daljem tekstu.Iako smeh relaksira, on ujedno,masira na{e organe kao i {to snab-
deva na{ organizam dodatnimkiseonikom. Rastereti}e organizam,opu{ta telo, i osloboditi nas stresa.Mi{i}i }e vam ostati opu{teni i do45 minuta nakon {to ste se smejali.Zbog toga imate motivacije i snageostati u dobrom raspolo`enju, poz-itivan stav, lak{e savladavenje`ivotnih prepreka, pobolj{a}e vamfokus na ono {to vam je bitno iva`no, a pobolj{a}e i koncetraciju.
Ukratko, smeh pomera `ivotnuperspektivu i fokus na ono bolje,na re{enje, stvaraju}i na{u percep-ciju sveta prizemniju tj. realniju.Prihvatite stav da ste vi odgovornii da odlu~ujete kako }ete `iveti ikako }ete se ose}ati. Stoga, osmehigra va`nu ulogu u sva~ijem`ivotu. Smeh je zaista lek, jer eli-mini{e negativne emocije i ose}aje.Anga`uje se vi{e preko stotinu
mi{i}a, od onih na licu do onihkoji su muskulatura disajnihorgana. Na taj na~in se metabo-lizam ubrzava, ventilacija plu}a jeve}a, a cirkulacija i rad srca dolazeu balans. Smejanjem pobolj{ava serad krvotoka, podsti~e se cirkulaci-ja, a smanjuje krvni pritisak pa nataj na~in slu`i kao preventiva mno-gobrojnih bolesti. Nau~nici su naosnovu mnogobrojnih istra`ivanjado{li do rezultata da smeh poma`epri le~enju bolesti i stanja kao {tosu: stres, nervoza, napetost, depre-sija, bolesti srca i krvnih sudova,lo{ imunitet, visok krvni pritisak,bakterijske i virusne infekcije, nekevrste tumora, dijabetes, pa ~ak ineke genetske bolesti. Nau~niciposebno isti~u da smeh najpozi-tivnije uti~e na bolesnu decu jer ihpored svega pomenutog oslobadjastraha.
Kada se smejete uve}a}evam se antitela koja slu`e u borbisa raznim infekcijama , a pove}a}e
vam se i stanice za ja~anjecelokupnog imuniteta. Ujedno,pokrenu}e vam se rad i onihblagotvornih hormona, poput endor-fina. Ovaj hormon je poznat kaohormon sre}e, koji je zadu`en zadobro raspolo`enje.
Postoji vi{e vrstanadra`aja na smeh. Emocionalnismeh zavisi od na{eg raspolo`enja,a drugi kognitivni, koji se javljajukada ~ujemo neki dobar vic, a utre}u motori~ki, koji je uslovljenfizi~kim kontaktom (npr. golican-jem). Nau~nici nagla{avaju da kodkognitivnih i motori~kih nadra`ajaodlu~uju}i zna~aj ima efekat izne-nadjenja. Smehom dolazi do akti-vacije T-limfocita koji su va`ni zaza{titu od tumora.
Smejte se svakodnevno.Naterajte sebe i nemojte zaboravitida pogleda svakodnevno sme{nevidee, gledajte humoristi~ke serije,filmove i tv program. Smejte se {tovi{e, jer smeh podsti~e i nasamoiscelenje (samole~enje organiz-ma). Smeh i humor ja~a komu-nikaciju, medjuljudske odnos, pa }evam obezbediti zbog toga kvalitet-nije dru`enje.
Kategorija: Saveti i preventiva Autor M.V.
Vuk Stojanovi} je rodjen 1. 3.1998. u Dobrotinu na Kosovu umuzi~ki obrazovanoj porodici, {to
je i uslovilo njegovo opredeljenje da svoj`ivot “komponuje“ po svojoj `elji.
Trenutno je najpoznatiji ali i jedi-ni kantautor mladje generacije srpskemuzi~ke scene Kosova i Metohije. Na pri~uo svom `ivotu i karijeri, za “SrpskoOgledalo“ u ^ikagu, do{ao je vidno uzbud-jen {to }e se o njemu pisati u dijaspori.O~igledan je primer da se u maloj, ne ba{bogatoj, kosovskoj sredini mo`e posti}islava i popularnost talentom i radom.
“Oduvek mi je bila ̀ elja da budemmuzi~ka zvezda, ali sam vremenom shvatioda to zahteva ozbiljan rad, ve`be, odricanja.Sada mnogo ozbiljanije shvatam i ose}ammuziku. Zadovoljan sam svojim uspehom ipopularno{}u.“
Zavr{io si uporedo sa odli~nimuspehom pri{tinsku gimnaziju i muzi~kuskolu, izdao prvi CD na kojem se pot-pisuje{ kao kantautor – kako si uspeovremenski sve da uklopi? Ko ti je usvemu pomagao?
– Kad nesto jako `elite, kad`elite da uspete, onda se vreme i nadje. Jasam jo{ od mladih dana `eleo da budem
poznati peva~. Zveda. Godinama sam sti-cao znanja i iskustva o muzici i svatio samda je to jedan ozbiljan posao i da zahtevamnoga odricanja da bi se uspelo. Moraosam da organizujem svoje vreme da bih
sve postigao. Sre}an sam da je i moj prviCD nedavno izdat. Imao sam sre}e daradim od po~etka karijere sa pravim profe-sionalcima, dobrom ekipom, {to mi jemnogo zna~ilo... Dalibor Vrzi} i SrdjanSimi} su vidjeniji muzicari i jako samzahvalan {to me podr`avaju. Naravno,najve}a podr{ka su mi roditelji i moj bratLuka i sestra Teodora sa kojima imam
Arlekino bend.Vuk&Luka i Teodora ~ine
Arlekino bend i zajedno nastupaju poklubovima i kafi}ima u Gra~anici, Strocu,Kosovskoj Mitrovici. Ovaj talentovanimomak ~est je gost srpskih TV ku}a, nje-gove pesme se visoko kotiraju na top-lis-tama radio stanica. Sebe klasifikuje kaopop peva~a mada je njegov repertoaroboga}en narodnim i izvornim pesmama,odli~no se snalazi u interpretaciji {panskih,ruskih i engleskih pesama. Nastupao je saAmadeus bendom i bio predgrupa folkpeva~a Ace Pejovi}a u Gra~anici. Bn jenjegove muzi~ka ku}a i svoje pesme snimau studiju u Beogradu.
[ta se trenutno va`no de{ava utvom `ivotu {to }e uticati na tvojubudu}nost i karijeru?
– Hvala vam za ovopitanje..(smeh). Trenutno sam zaljubljen umoju devojku Nevenu koja mi je podr{kai inspiracija. Odabiram pesme za koje }usnimiti spot.. U planu su pesme “Mojavilo“, “Opasna po `ivot“... Mo`ete mojepesme videti na you.tube.
Od planovi za budu}nost jenajva`nije da sebe vidim od septembra kaostudenta Muzi~ke akademije u Kosovskoj
Mitrovici na odseku za klavir, na tomeozbiljnije radim.
Voleo bih da za par godina dagostujem u Americi u na{oj dijaspori.Zahvalan sam {to }ete pisati o meni...Pozdrav svima.
O Vuku Stefanovi}u prijatelji isaradnici imaju samo re~i hvale. O~ito jeda svojim atraktivnim izgledom, hariz-mom i uporno{}u velikim slovima upisu-je svoje ime na srpskoj/kosovskojmuzi~koj sceni. Du{ica Kosanovi}
VUK STOJANOVI] - KOSOVSKI TALENAT
39www.serbianmirror.comFebruar 2017.
SMEH KAO LEK
Vuk Stojanovi} , Nevena i na{ novinarDu{ica Kosanovi} u Pri{tini
Mladi talenti
40 Februar 2017.
F E L J T O N
BR@E OD @IVOTA
Mnogo toga se okretalooko Silvane Armenuli},ali se i sa ove vre-
menske distance ~ini da nijepodlegla histeriji i eufiriji, pakosti-ma i podvalama. Pojavom, izgle-dom i pesmama je uspela mnogotoga da promeni, unapredi ipodigne na nivo, o kojem je ve}inasamo mogla da sanja. Neko }emo`da zaklju~iti kako ju je upravota vrsta presti`a ko{tala, {toverovatno nije daleko od istine.Uostalom, Silvana Armenuli} jepostavila visoke estradne standarde,koje je bilo te{ko dosti}i. A kadaje neko tako uspe{an u onome {toradi, onda se njena plahovita izjavana vrhuncu karijere ”Nemojte mezaboraviti” mo`e vi{estrukotuma~iti u nesre}i, koja je potreslatada{nju Jugoslaviju.
Samo dan ranije pretragi~nog dogadjaja, u dobromraspolo`enju, sela je u svoj kom-forni automobil ”ford granada“ i sasestrom Mirjanom Barjakterevi}krenula na javno snimanje emisijeRTV Beograd povodom otvaranjarestorana ”Lenin bar“ u Po`arevcu.Tom prilikom poverlila se tiho ses-tri – Tu`no je ba{ koliko sam jasama ponekada, pa se sitaispla~em!
Izvesno je da je tih danapovremeno bila setna i tu`na,zami{ljena i odsutna, {to za nju nijebilo karakretsiti~no. Brzo su stigledo Po`arevca. Unutra{njost”Leninog bara” bila je u oblikupe}ine, sa ~ijih su svodova visili{iljici od ve{ta~kih stalaktita.Ustaju}i od stola, slu~ajno jesna`no glavom udarila u jedan od{iljaka. Posledice te nesmotrenostisu se nastavile i sutradan, kada sezbog nastupa uputila uAleksandrovac na zavr{nu cere-moniju ~uvenog festivala @upskaberba gro`dja. Mo`da je tadado`ivela i manji potres mozga, jerje sevanje u slepo~nicama povre-meno bilo neizdr`jivo. Verovatnoje zbog bola u glavi mogla daotka`e nastup i put, ali to nijeu~inila jer je znala koliko jepo{tovalaca njene pesme ~eka ugradu u kome, je napravila prvidiskografaski korak.
Brzo je stigla uAleksandrovac. Hiljade ljudi je~ekalo da pozdravi i ~uje svoje lju-bimce, medju kojima su bili
Bo`idar Boki Milo{evi}, LjubomirDjurovi}, Ratko ^aji}, violinista i{ef narodnog orkestra RTBMiodrag Rade Ja{arevi}, MirjanaBarjaktarevi}… Ne treba posebnoisticati da je Silvana Armenuli}bila najsvetlija zvezda tog sa`vedja,zbog koje je vredelo satima stajatiu i{~ekivanju da se pojavi predpublikom.
Malo ili gotovo niko nijeznao da je njoj tada bilo veomalo{e i da se u nekoliko navrata izascene pridr`avala za stolicu. Zbogtoga je par minuta kas-nila sa izlaskom nascenu, ali se potompojavila sa osmehom ivedrinom na licu. Biloje predvidjeno da otpe-va dve pesme, ali jezbog publike, kojauop{te nije primetila dase sa njom bilo {tadogadja, otpevala ~etirinumere.
Kada sepovukla iza scene, nogesu je izdale i gotovo sesru{ila na pod. Jedva sedoteturala do garder-obe. Bol u slepo~nica-ma bio je nesnosan.Po`elela je da se jo{iste ve~eri sa sestromvrati u Beograd. Sanjima je trebalo da krene i peva~Ljubomir Djurovi}, ali je on odus-tao po{to je odlu~io da gleda TVprenos kvalifikacione fudbalskeutkamice za Svetsko prvenstvo
izmedju [panije i Jugoslavije, kojaje upravo na malim ekranimapo~injala. Uzalud ih je nagovaraoda ostanu u Aleksandrovcu, daprespavaju, pa da onda svi zajednoizjutra lagano krenu ku}i. Njih dveza to nisu htele ni da ~uju, ve} suse posle pozdrava sa kolegamauputile prema parkiranoj ”fordgranadi“ u nameri da krenu. Tunegde, u blizini parkinga, violinistaMiodrag Rade Ja{arevi} ih je pres-reo i upitao imaju li jedno slobod-no mesto u kolima, jer se i njemu
`uri da {to pre stigne do Beograda.Sa vidnim odobravanjem su muodgovorile potvrdno. SilvanaArmenuli} je zatim otklju~ala vratasvog automobila i sela za volan.Do nje, na mestu suvoza~a, na{aose Miodrag Rade Ja{arevi}, dok seMirjana Barjaktarevi} smestila nasedi{te pozadi, spremna da maloodrema.
Iz Arandjelovca sukrenuli prema Beogradu… Bio jedeseti oktobar 1976. godine i njiho-vo poslednje putovanje.
Iste ve~eri je objavljenakratka vest: “”No}as, oko 21.30~asova, na magistralnom putuBeograd – Ni{, kod mesta Kolari,dogodila se te{ka saobra}ajnanesre}a u kojoj su `ivote isgubiliviolinista i {ef Narodnog orkestraRadio televizije Beograd MiodragRade Ja{arevi} (60) i popularneinterpretatorke narodnih pesama,rodjene sestre Silvana Armenuli}(37) i Mirjana Barjaktarevi} (25).Vra}ali su se sa koncerta izAlekandrovca, kada je njihov auto-mobil ”ford granada“ BG 329-782iz nepoznatog razloga sa desnekolovozne trake pre{ao u levo,sudariv{i se sa te{kim teretnimkamionom marke ”FAP” NS913-23, vlasni{tvo ”Be~ejtransa” izBe~eja, za ~ijim je upravlja~emsedeo profesionalni voza~ RastkoGruju} (52).
Ja{arevi}, Armenuli}eva iBarjaktarevi}ka su na mestu ostalimrtvi… “
Rekonstrukcija tog dra-mati~nog dogadjaja i istraga koja jeusledila povodom saobra}ajnogudesa, bila su detaljni i sveobuhvat-ni. Neosporno je da su kola SilvaneArmenuli} pri brzini izmedju 130 i150 kilometara na ~as, gde seskazaljka na brzinomteru umomentu sudara zaustavila, pre{lana suprotnu stranu i prosto se zaku-cala, a delimi~no se i podvukla podteretni kamion novosadske regis-tracije. Tragova ko~enja kod ”fordgranade“ – nije bilo! I{la su satroje putnika ”br`e od njihovih`ivota”!
– Ni{ta nisam mogao dauradim... Nisam i{ao velikom brzi-nom, jedva negde oko 60 kilo-metara na ~as, ali sam videv{iveliku limuzinu kako leti premameni prosto legao na ko~nicukamiona. Na`alost, sve je bilo uza-
lud. Posle strahovitog udarca,polovina ”ford granade“ je zavr{ilapod mojim teretnjakom – izjavio jevoza~ kamiona Rastko Gruji}.
Prednja desna strana auto-mobila Silvane Armenuli} je udar-ila u prednji desni deo kamiona.Od siline udara, odvalio se desniprednji to~ak te{kog vozila, dok se~itava prednja polovina putni~kihkola, sabijena, gotovo podvuklapod teretno vozilo. Slika sa samogmesta udesa je bila stravi~na.Svuda okolo se nalazio zgu`vanilim, sr~a, stvari putnika i delovinjihovih tela. U kanalu, poredsamog puta, pronadjena je poloml-jena violina, koja je pripadalaMiodragu Radetu Ja{arevi}i.
– Nikada nisam ~italaizve{taj patologa sa obdukcije –rekla je Dina Barjaktarevi}, sestraSilvane Armenuli} i MirjaneBarjaktarevi} – ~itala su ga mojabra}a, koja su mi savetovala da tonikada ne u~inim, ako nameravamnormalno da `ivim. Jedino {toznam to je da je Mirjana bila u{estom mesecu trudno}e…
– Ne mogu da verujemda vi{e nikada ne}u videti i ~utisvoje mezimice – govorila je majkaHajrija.
Telo Miodraga RadetaJa{arevi}a, pronadjeno na mestovoza~a, spasioci su relativno brzouspeli da ga izvuku, dok je zaSilvanu Armenuli}, koja se nalazi-la na mestu suvoza~a i MirjanuBarjaktervi} bilo potrebno mnogovi{e truda i napora, s obzirom dasu se u automobilu nalazile nastrani neposrednog udara.
Podatak da se MiodragRade Ja{arevi} nalazio za volanom”ford granade“, a ne njegova vlas-nica Silvana Armenuli}, koja je izAleksandrovca za Beograd krenulakao voza~, predstavljalo je za sveiznenadjuju}u ~injenicu.
Kako je, za{to i kadado{lo do promene voza~a ”fordagranade“? Ima li osnove za sumn-ju da je na automobilu iznenadado{lo do kvara, po{to je svimkupcima tog automobila poslatoobave{tenje da su na ”modelimaproizvedenim izmedju septembra1975. godine i juna 1976. godinezapa`ene ozbiljne konstrukcionegre{ke na upravlja~kom mehaniz-mu”?
nastavi}e se
Specijalno za na{e ~itaoce prenosimo najzanimljivije odlomke iz knjige Aleksandra Gajovi}a ”ZA DRU[TVO U ]O[KU”.
Knjiga govori o `ivotnim pri~ama legendarnih peva~a kafanske boemije
SILVANA ARMENULI]
Knjigu ”Za dru{tvo u }o{ku”mo`ete poru~iti preko
nas. Cena $15
6.deo
41www.serbianmirror.comFebruar 2017.
^ E S T I T K E i M E D I J I
Sre}no rodjenje sinamami Ivani i tati Jugoslavu, i dobijanje brata Andriji, a malom tekrodjenom Nikoli dug i sre}an `ivot `ele Sa{a,Katarina iAleksandar. Iskrenim ~estitkama sepridru`uje i Slavica saredakcjom.
S r e } n o d o b i j a n j e u n u k a d r @ e l j k u i M i r i A t l a g i } , a m a l o m O s c a r u d u g
i s r e } a n ` i v o t ` e l i r e d a k c i j a O g l e d a l a .
DDaa ll ii zznnaattee {{ ttaa ssee ddee{{aavvaakkaaddaa ssee nnee rreekkllaammii rraattee
NNII[[TTAA!!
S r e } n o r o d j e n j e
k } e r k e M a y i i
A l e k s a n d r uP o p i v o d i , a
m a l o j t e k r o d j e n o j
Z o i d u g` i v o t i
b e z b r i ` n o d e t i n j s t v o
` e l i r e d a k c i j a
PLUS RADIOsvakog dana od 8 do 10 ujutru
popodne od 17-18 h Subotom os 20-22h
42 Februar 2017.
V E D R A
- VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII -VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII
VVEELLIIKKII HHRRII[[]]AANNSSKKII PPRRAAZZNNIIKK
Pita u~iteljica djaka Piro}anca:- Ako ima{ sedam jabuka, a ja te zamolimda mi da{ dve, koliko ti ostaje?- Sedam, ka`e Piro}anac.***Pita dete tatu Piro}anca:- Tata, jel mogu da gledam TV?
- Mo`e{, ali nemoj da ga pali{!***Zaposlio se Mujo kao voza~ autobusa. Naraspodeli zadataka {ef mu ka`e:- Mujo, mora}e{ i voziti i napla}ivatikarte.Mujo ka`e:
- Nema problema.Istog dana Mujo se strmoglavi u nekuprovaliju i slupa autobus u komade. Dodje{ef u bolnicu da ga obidje i pita ga kakoje do{lo do udesa. Mujo odgovori:- Nemam ti ja blage veze, ja sam bio uzadnjem djelu i napla}iv'o karte.
Za Ogledalo specijalno skandinavke radi Jovan Novakovi}
SAVA RAKO^EVI]AFORIZMI
*Svetlost svemu daje senkusem sebi.
*Ono što je svudane tra`i sebe.
*Samo na zvezdenoæ ne pada.
*Što se ne vidinajviše ga ima.
*Kad bismo imali dva Suncana nebu, kako bismo podnelidve senke na Zemlji.
*Sem Boga još ne~eg imaBog.
*Samo Bog mo`e da ka`eJa.
*Pri ~istoj svesti~isto se }uti.
*Sa du`im koracimaputevi nisu kra}i.
*Mnogi su `ivoti izgubljeniu ime budu}nosti.
*Ko ~ezne za otad`binomne sanja tudje pejza`e.
*S pogledom u nebolakše je umreti.
*Samo cve}e umireod lepote.
SSUUDDOOKKUU - SSUUDDOOKKUU
43www.serbianmirror.comFebruar 2017.
P O R U K E
S r e } n o d o b i j a n j e s i n a t a t i N i k o l i i m a m i M o l l y T i g u e S i m i } ,
s r e } n o d o b i j a n j e u n u k a Z a g i i R a j k u , a m a l o m A l e k s a n d r u d u g
` i v o t p u n s r e } e , z d r a v l j a i r a d o s t i` e l i S l a v i c a
s a s v o j i m a i r e d a k c i j o m O g l e d a l a .
Related Documents
