Nova figuracija

Nova figuracijafigurativni ekspresionizam

• Pandan apstraktnom ekspresionizmu

• Javlja se u drugoj polovini 20.veka

• Povratak na predmet i svakodnevnicu u odnosu na apstrakciju

• Ekspresionistički izraz

• Predstavljaju stvarnost, posebno ljudsku figuru na neformalni način.

• Društvena kritika

• Apstraktna figuracija -de Koning, Franc Kline, Vols, Asger Jorn i Antonio Saura

• Groteskno primitivna figuracija- grupa KOBRA, Žan Dibife

• Konotativna figuracija – Frensis Bejkon, grupa El Paso

Žan Dibife (1901-1985)Postoji samo jedan način da se dobro slika, a hiljadu da se slika loše. Mene

zanimaju upravo ovi drugi, u njima iščekujem da ću naći nešto novo, tu se

nadam otkrovenju

• Potpuno posvećen umetnosti tek u 40im godinama.

• Podudarnost stavova sa stavovima dadaista – PROTIV UMETNOSTI I

BURŽOAZIJE

• Nastojao da otkrije međusobnu povezanost svih stvari u svemiru.

• Presudno za njegov umetnički razvoj bilo je otkriće knjige Umetnost

mentalno obolelih doktora Hans Prinzhorna u kojoj otkriva sirovu snagu

izraza koju je smatrao moćnijom od umetnosti u muzejima. Stvaralaštvo

mentalno obolelih i dece postalo je model na osnovu koga je gradio svoj

pristup.

• Slike iz tog perioda bile su bliske Kleovim – panorame Pariza i njegovih

stanovnika naslikane jarkim i jasnim bojama na dečiji način, a prostor

komponovan kao na primitivnim i arhaičnim slikama.

• Haute pate tehnika- debela podloga napravljena od

peska, zemlje, fiksativa i drugih elemenata u koje je

dodavao pigmente. U ovakvu podlogu urezivao je

figure, ostavljajući efekte koji bi se slučajno javili prilikom

grebanja podloge. Slike je pravio od lišća, staniola i krila

leptira, a skulpture oblikovao od sunđera, šljake, drveta.

• Sakupljao je dela neobrazovanih i slaboumnih koja su

uticala na njegov razvoj – „sirova umetnost” (l‛ar brut) –

smatrao da ova dela sadrže

autentičnost, originalnost, strast koji su bili potpuno

izbrisani iz dela profesionalnih umetnika.

• Drugi važan element Dibifeovog stvaralaštva bilo je

shvatanje da su sve stvari jednako svete jer se sve

sastoje od iste materije i energije. Ovo doslovno ilustruje

slika Le Metafisyx iz serije Tela gospođa.

Le Metafisyx

• Na duboku podlogu sačinjenu od boje koja je sirova i

hrapava i podseća na zemlju, drevne malterisane zidove

i kamen urezao je ženu koja je, tim

postupkom, poistovećena s mineralnom materijom i

bezvremena jer nalikuje na arheološki nalaz.

• Od 1962 do 1974 radio je na ciklusu slika, kasnije i

skulptura koje je nazvao URLUP (izmišljena reč).

Spontano, tokom telefonskog razgovora, crvenim

mastilom je nacrtao nekoliko krivolinijskih biomorfnih

oblika koje je kasnije ispunio plavim paralelnim linijama.

Ove URLUP forme se menjaju kao amebe, asociraju na

žive organizme, nekad čak i na ljudske figure

Grupa KoBrA

• U Holandiji 1948., trojica umetnika Karel Apel, Kornelis Kornej i Georg Konstant osnivaju Eksperimentalnu grupu. Oni su tražili nove oblike elementarne ekspresije suprotstavljajići se time De Stijlu i Akademiji. Zbog sarađivanja sa sličnim grupama u Kopenhagenu i Briselu osnivaju međunarodnu grupu KoBrA-Kopenhagen, Brisel, Amsterdam.

• Većina umetnika grupe KoBrA je u svojim delima primenjivala vrstu figuracije koju je Dibife nazivao Art Brut

• Princip koji je spojio ove umetnike bila je doktrina o potpunoj slobodi apstraktnih formi, insistiranje na potezu četke, odbacivanje racionalizma i geometrijske apstrakcije.

Karel Apel (1921-2006)Morate sve naučiti, a zatim sve zaboraviti i početi ispočetka, kao dete.

To je unutarnja evolucija.

• Karel Apel bio je holandski slikar i vajar, poreklom iz Amsterdama. Slikarstvo je studirao od 1940.do 1943.,

• 1946. imao je svoju samostalnu izložbu.

• Uticaj Pablo Pikasa i Anri Matisa.

• Apel se ubrzo pridružio jednoj eksperimentalnoj grupi stvarajući avangardni pokret KOBRA 1948.

• Najpoznatiji rad Apela je freska koju je nacrtao 1949. u amsterdamskoj skupštini, Freska je izazvala razne kontroverzne komentare i zbog toga je bila prekrivena sve do 1959. godine.

• Godine 1950. preselio se u Pariz, zatim razvio internacionalnu reputaciju putujući po Meksiku, SAD, Jugoslaviji i Brazilu. Njegova popuralnost je rasla i zbog sve veće potrebe za muralima.

• Njegove slike prepoznatljive su po debelim nanosima jarkih boja

• Dobitnik je UNESCO nagrade na Venecijanskom bijenalu 1954.Nagrada na bijenalu grafike u Ljubljani u Jugoslaviji; Međunarodna nagrada za slikarstvo na Bienalu u Sao Paulu; prva nagrada Gugenhajmove izložbe u Nju Jorku.

Ispitivanje dece

Freska u amsterdamskoj skupštini

Dete hirošime

Frensis Bekon

1909- 1992

• Samouki slikar, kao tinejdžer napustio je svoj rodni

Dabiln, putovao po Evropi da bi potom živeo u

Londonu

• Poznat po svojim smelim, grafički i emotivno sirovim

slikama.

• Mračne, violetne, groteskno deformisane predstave

• Njegova posvećenost strašnom tumačena je kao

posledica stanja u kome se nalazio svet ili kao

posledica nihilističkog odnosa prema životu.

• Bio je drugo od petoro dece iz braka oficira vojske koji

se povukao iz službe i potpuno posvetio svom

strastvenom hobiju, uzgoju konja i lovu, i majke

poreklom iz bogate porodice koja je svoj novostečeni

imetak želela da pečatira zvučnim „plemićkim“

srodnicima, naime Bekonovi su tvrdili da su ogranak

loze elizabetanskog filozofa i zvaničnika, Frensisa

Bekona (1561-1626).

• Bio je slabašan astmatičan dečak i možda zbog

njegove sve evidentnije tenzije ka

homoseksualnosti, njegova porodica je sve hladnija

prema njemu te (kako sam kaže) su ga oterali već

1926.

• Počeo je da slika u svojim ranim 20-im. Pre tog

vremena je lutao, zarađuje za život kao unutrašnji

dekorater i dizajner nameštaja i tepiha.

• 1944. proboj sa triptihom Tri studije za figura u podnožju

a

• Glave i figure prisutne na njegovim slikama od kasnih

40ih do sredine 50ih zapečatile su njegovu reputaciju

sumornog hroničara ljudskog stanja

• 1954. nastala je slika Glava okružena goveđim

polutkama- inspiraciju za središnji lik u ovoj slici našao je

na Velaskezovom Papi Inoćentiju X. Ova slika takođe

ima veze i sa fotografijom pape Pija XII, Rembratovom

slikom odranog goveda i fotografijom dadilje koja vrišti u

trenutku kada ispušta kolica sa bebom iz klasičnog

nemog filma Krstarica Potemkin Sergeja Azenštajna. Na

većini Bejkonovih slika inspirisanim Papom Inoćentijem

X neizostavan je praiskonski krik onoga koji pozira. Na

ovoj slici krik je doveden u ravnotežu sa razapetim

komadima govedine.

Triptih maj-jun- posthumni portret Bakonovog prijatelja Džordža Dajera,

prikaz njegove fatalne bolesti

Slikanje 1946