Nikola Andrejic

Nikola Andrejic034/12/13-poslovanje u Finansijama i Bankarstvu:lektronska trgovina i modeli elektronske trgovine

Elektronska trgovinaElektronska trgovina se moe definisati kao trgovinska aktivnost koja se obavlja primenom savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija.Postoje i druge sline definicije,kao ona prema kojoj elektronska trgovina obuhvata sve vrste komercijalnih transakcija koje se realizuju preko elektronskih medija,uglavnom preko interneta.Prema nekim autorima,E-trgovina,u irem smislu,moe da ukljui medije na bazi elektronske razmene podataka,internet komunikacije,elektronsku potu,pa ak i telefaks i teleks.E-trgovuna podrazumeva prodaju robe i usluga,prihode od reklame i elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu,novac i usluge u prometu

Kada su poslovni sistemi u pitanju, procenat preduzea koja su se izjasnila da koriste Internet je vei. Meutim, kada se pogledaju sajtovi firmi, moe se uoiti da imaju veoma oskudan sadraj, ili sadraj koji vie odgovara klasinom oglaavanju sa osnovnim podacima o preduzeu. ak i oni poslovni sistemi koji se bave prodajom, esto imaju drugaiju ponudu na Internetu od klasine, ili ako i privuku potroae do prodajnih objekata, nemaju proizvode koje nude preko Interneta.Oigledno da je veina poslovnih sistema svesna injenice da elektronsko poslovanje jeste neminovnost, veina jo uvek pokuava da odloi uvoenje elektronske trgovine. To posebno vai za mala i srednja preduzea koja oigledno veruju da je za njih to preskupa investicija. I dok statina prezentacija moe da se uradi za skroman iznos, i kao takva moe da bude putokaz do osnovnih informacija o poslovnom sistemu, dinamika prezentacija sa elementima elektronske trgovine je za veinu jo uvek daleka budunost.Elektronska trgovina i njena implementacija ne mora da bude preskupa investicija. Elektronska prodavnica korienjem open-source softvera je jednostavan nain realizacije elektronske trgovine. Naravno, elektronska prodavnica zahteva i angaovanje strunjaka, kolovanih za tu vrstu posla ili obukom zaposlenih ija uloga se sada znaajno menja u poslovnom sistemu.

Primene e-trgovine poele su ranih sedamdesetih godina prolog veka uvoenjem elektronskih poslovnih aplikacija (poznate kao elektronski transfer fondova) u velikim korporacijama i malom broju poslovnih firmi.Korienjem EDI-a proirili su se tipovi firmi koje su uestvovale u ovim poslovima,sa finansijskihinstitucija na poizvoae, prodavce na malo i usluge.EDI predstavlja razmenu strukturiranih komercijalnih podataka izmeu raunara zasebnih firmi,izvrenu bez manuelene intervencije,elektronskim putem,posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne komercijalne dokumente.EDI je omoguio proirenje e-trgovine od finansijskih transakcija do drugih vidova obrade transakcija.Primena e-trgovine se brzo irila sa komercijalizacijom Interneta ranih 1990-ih.Sada smo svedoci mnogih novih primena e-trgovine,od direktne trgovine,do aukcija i elektronske nabavke

Glavni faktori koji su uslovilirazvoj e-trgovine su: dinamian razvoj informacionih tehnologija,usavravanje telekomunikacija,integracija informacionih tehnologija i telekomunikacija, svetski procesi globalizacije i integracije,praksa meunarodnog poslovanja, vii kulturni nivo stanovnitva, e-poslovanje malih i srednjih preduzea,porast trgovine uslugama i upotreba engleskog jezika.Internet trgovina koja predstavlja razmenu dobara i usluga za novac upotreblajavajui internet,predstavlja daleko najvei deo E-trgovine,sa ueem vie od 80%

Ona se najdinaminije razvija poslednjih desetak godina,mada postoji i E-trgovina preko drugih otvorenih informacionih sistema(ekstranet),kao i E-trgovina preko nekihzatvorenih(privatnih)mrea.E-trgovina se prema tipu poslovnog kanala tj. raunarske mree koja moe biti javna i privatna,deli na neogranienu E-trgovinu,koja se realizuje preko otvorenih raunarskih mrea(internet),na koje se mogu prikljuiti svi,bez ogranienja,odnosno na ogranienu(zatvorenu)E-trgovinu,u sklopu zatvorenih raunarskih mrea.E-trgovina ima veliki uticaj na korporativna strategiju zato to menja nain na koji kompanija komunicira sa potroaima,kupcima,isporuiocima,zaposlenim,finansijerima i investittorima

PREDNOSTI I OGRANIENJA E-TRGOVINE Na razvoj e-trgovine uticao je, izmeu ostalog,i brzi rastInterneta,pojava novih informacionih i komunikacionih tehnologija,niski trokovi njihove implementacije,mogunost povezivanja sa stotinama miliona ljudi,interaktivna priroda komunikacije i slino.Danas e-trgovina ima mnoge prednosti u odnosu na tradicionalno obavljanje trgovinskih transakcija.Ove prednosti su mnogobrojne,kako zafirme,tako i za kupce i drutvo u celini.Sa veom primenom e-trgovine javlja e se i nove prednosti,a rae i njihov znaaj. Najbitnije prednosti uvoenja e-trgovine za firme su:

e-trgovina doputa prodavcu da sretne veliki broj kupaca iz svihkrajeva sveta sa vrlo niskimkapitalnimizdvajanjima i operacionalnim trokovima; firme mogu da koriste materijale i servise drugih firmi brzo i mogu na taj nain da smanje trokove za 5 do 20% u odnosu na druge vidove trgovine; marketinki distribucioni kanali obino mogu biti drastino smanjeni ili ak eliminisani, istovremeno inei proizvode jeftinijima i prodavev profit veim. Neki posrednici su eliminisani zahvaljujui direktnommarketingu i prodaji jedan na jedan; e-trgovinasmanjuje trokovestvaranja,obrade,distibucije, skladitenja i pregledanja informacija na papiru za itavih 90%; e-trgovina omoguava smanjenje zaliha i olakava lanac ponuda u sistemu koji se naziva sistem vuenja; proces poinje narudbinomikoristi se sistemisporuke upravo na vreme; to omoguava proizvodnju po elji kupca i smanjuje troove zaliha; servisi i veze sa kupcem su olakani interaktivnou i komunikacijom jedan prema jedan, po niskimtrokovima; e-trgovina moe da smanji vreme izmeu plaanja i prijema proizvoda i usluga; e-trgovina smanjuje telekomunikacione trokove, poto je Internet mnogo jeftiniji od specijalnih mrea sa dodatnomvrednou (VAN); e-trgovina omoguava nove poslovne modele koji uveavajukonkurentnost i profitabilnost; oglaavanje moe biti obogaeno slikom,zvukom i video zapisom i moe se esto menjati;moe da dosee veliki auditorijumi da budeprilagoavano.Glavne prednosti koje kupci imaju od uvoenja e-trgovine u firmama su (Turban, McLean, Wetherbe, 2003): e-trgovina esto obezbeuje kupcima jeftinije proizvode i usluge doputajui imda kupuju na mnogimmestima i da sprovode brza uporeivanja cena online;e-trgovina obezbeuje kupcima vie izbora; oni mogu izabrati mnogeproizvode zbog velikog broja razliitih prodavaca; e-trgovina omoguava kupcima da kupujuili obavljaju druge transakcije neprestano tokomitave godine, iz gotovo svakog mesta na kome se nalaze; kupci mogu da prime znaajnei detaljne informacije i druga obavetenja u trenutku,a ne,kao nekad,posle vie dana ili nedelja; e-trgovina omoguava kupcima da prilagode proizvode i usluge,poev od linog raunara do automobila po kopetitivnim cenama; e-trgovina omoguava ljudimada uestvuju u virtuelnimaukcijama;tako kupci mogu dobiti jedinstvene proizvode i antikvitete za koje bi na drugi nain morali da putuju dugo do odreenog aukcijskog mestau odreeno vreme; e-trgovina omoguava kupcima da komuniciraju sa drugim kupcima i prodavcima u elektronskoj zajednici i da razmenjuju ideje i dele iskustva.

Najvanije prednosti koje drutvo ima od uvoenja e-trgovine su (Turban,McLean,Wetherbe,2003): e-trgovina potpomae razvoj digitalne ekonomije, koja omoguava da SAD i druge zemlje uivaju u intenzivnomekonomskomrastu sa malominflacijom,to je rezultat visoke produktivnosti; e-trgovina omoguava veem broju pojedinaca da rade kod kue i da manje putuju, to dovodi do manjeg korienja saobraaja, manje guve na putevima i manjeg zagaenja vazduha; e-trgovina doputa da izvesna dobra budu prodana po niimcenama, tako da siromaniji ljudi mogu da ih kupe i tako utie na poveavanje njihovog ivotnog standarda;e-trgovina omoguava ljudima u zemljama u razvoju i u seoskim predelima da uivaju u proizvodima i uslugama koji im na drugi nain ne bi mogli biti dostupni; to ukljuuje mogunost da se naui zanat i stekne diploma ili da se dobije bolja lekarskanega; e-trgovina omoguava isporuku javnih usluga, kao to su obraanje vladi i poveanje kvaliteta i smanjenje trokova usluga koje nude socijalne slube i policija.

Tehnika ogranienja 1.Nedostatak opteprihvaenihstandarda za kvalitet, bezbednost i pouzdanost. 2.Nedovoljnairina frekvencijskihopsega u oblastitelekomunikacija. 3.Primena softverskih alata za razvoj. 4.Tekoe u integrisanjuInternetsoftvera isoftvera za e-trgovinu sapostojeimprimenama i bazamapodataka. 5.Dodatni trokovi za specijalne Webservere,pored mrenih servera. 6.Skupi/ili neodgovarajuipristup Internetu zapojedinekorisnikeNetehnika ogranienja 1.Mnoga zakonska pitanja sujo uveknereena,ukljuujui pitanjeporeza. 2.U nekimsluajevima nisu razvijeni nacionalna i internacionalna zakonska regulacijaodstrane vlada,kao nistandardi.3.Tekoe primerenju nekih prednostie-trgovine kao to jeoglaavanje posredstvomWeb-a; metodologijeza opravdanjee-trgovine jo suupovoju. 4.Mnogiprodavciikupciekajudase e-trgovina stabilizuje pre negoto unjojuzmuuea5.Otpor kupaca promenama od realnedo virtuelneradnje. Narod jouvek nedovoljnoveruje transakcijama bez papira ionimakojenisulicemu lice. 6.Oseanje da jee-trgovina skupa inesigurna;stoga mnogiak ne ele da probaju e-trgovinu7.U mnogimaktivnostima e-trgovine nedostatak kritine mase (nedovoljan broj)prodavacai kupaca dovodi do neprofitabilnosti operacija e-trgovine.Do vee primene e-trgovine u firmama nije dolo zbog odreenihogranienja koja mogu biti svrstana u tehnikainetehnika ogranienja. Odgovarajuimplaniranjem,uticaj ovih ogranienja se moe smanjiti

U glavna netehnika ogranienja spadaju:zakonska pitanja,nacionalna i internacionalna zakonska regulacija, tekoe pri merenju nekih prednosti e-trgovine,otpor kupaca i nedostatak kritine mase. I pored postojanja ovih ogranienja, ostvareni prihod od e-trgovine znaajno je rastao, posebno u oblastima: prodaja raunara, knjiga, CD-a, aukcija i prodaje deonica. Trite B2B sesve vie iri, kao i korporacijske nabavke i direktna prodaja. Moemo da zakljuimo da e vremenom uticaj ovih ogranienja, posebno tehnikih, biti smanjen ili prevazien tako to e doi do jo veeg prihvatanja e-trgovine. Primenom e-trgovine iskustva e se akumulirati,tehnologija unapreivati,a prednosti od uvoenja e-trgovine e biti sveznaajnije.

MODELI E-TRGOVINEKoriste se razliiti modeli ili tipovi e-trgovine,kao to je prikazano u dole navedenoj podeli. Pri tome,ostvareni prihod od B2B e-trgovine iznosi oko 85% od ukupne e-trgovine, dok prihod od ostalih modela iznosi oko 15%.Modeli e-trgovine su:biznis prema biznisu u ovom modelu firme su kupci i prodavci; biznis prema kupcu u ovom modelu prodavci su firme, a kupci su pojedinci; kupac prema kupcu u ovom modelu pojedinac prodaje proizvode ili prua usluge drugimpojedincma; trgovina unutar kompanije u ovom modelu firma koristi e-trgovinu interno da bi poboljala svoj rad; e-vlada u ovom modelu vlada obezbeuje usluge svojimgraanima koristei informacione i komunikacione tehnologije; vlade mogu obezbeivati ove usluge firmama, graanima ili drugim vladinimorganizacijamamobilna trgovina je model e-trgovinekoji se vodi u beinom okruenju, kao to je korienje mobilnih telefona za pristup Internetu

B2B MODELB2B model, odnosno model biznis prema biznisu, po definiciji je trgovina izmeu firmi preko Interneta, sa nizom prateih aktivnosti. B2B tehnologija se koristi za transakcije robe i novca,posredovanje u lancimaponuda, raspisivanje onlinetendera i sl. B2B aplikacije omoguavaju organizacijama da izgrade nov nain poslovanja i da stvaraju nove vezeizmeu firmi. Ostvareni prihod od e-trgovine je najvei kod B2B modela, iako je procenat firmi koje permanentno trguju preko Interneta znatno manji od procenta pojedinaca koji kupuju krozB2C aplikacije. Vremenom, ostvareni prihod B2B transakcija postojano raste. Ovaj model omoguava firmi da u elektronskoj formi obavlja transakcije sa svojimdistributerima, prodavcima, snabdevaima, dobavljaima, kupcima idrugim partnerima.Sve aktivnosti u lancu ponuda, ukljuujui i sve interneoperacije, pokriva B2B model e-trgovine. Najvei problem ekspanzije B2B modela je integracija sistema jer firme koriste razliite sisteme od razliitih proizvoaa koji teko meusobno komuniciraju. Tri osnovna B2B modela su: model prodajne strane, model kupovne strane i model razmene

Model prodajne strane podrazumevada jedna firma elektronski prodaje mnogima(jedan prema mnogima).Postoje dve osnovne varijante prodaje. U prvoj varijanti prodavac moe prodavati direktno iz kataloga.U drugoj, direktno putem aukcije (uobiajeno je putemaukcije unapred), kada prodavac moe da bude ili proizvoaili distributer ili maloprodavac.Model kupovne strane podrazumeva da jedna firma kupuje od mnogo prodavaca (mnogi prema jednom). Kod ovog modela postoji nekoliko metoda za kupovinu. Prva, kada kupac moe kupiti putemsistema tendera; ova metoda je takoe poznata kao aukcija unazad. Druga, kada se katalozi svih dobavljaa sreuju i organizuju na kupevoj Webstrani i kupac moe kupiti robuod dobavljaa po unapred odreenoj ceni. U treoj metodi, kupac se pridruuje emi grupne kupovine. Razmene se obavljaju na elektronskom tritu na kom se sreu mnogi kupci i prodavci. U zavisnosti kod koga se obavlja razmena, razlikujemo sledee tipove razmena. Prvi tip je onaj kod kojih se razmena deava namestu koje dri trea neutralna strana. Drugi tip razmene su one koje se deavaju na mestu koje je vlasnitvo i na kojima radi jedna velika kompanija. Trei tip razmene su onekoje se deavaju na mestu koje pripadakonzorcijumu ili velikim kupcima ili velikim prodavcima.

B2C MODELB2C model, odnosno model biznis prema kupcu, po definiciji je svaka trgovina preko Interneta izmeu jedne firmei kupca za njegove line potrebe. B2C podrazumevadirektno poslovanje izmeu firme i potroaa.Najkarakteristinije je za kontakt izmeu maloprodaje i kupaca. Primer ovakvog poslovanja je Web strana maloprodaje proizvoda ili usluga. Preduzee moe da ostvari znatnu utedu ako umesto fizike prodavnice otvori virtuelnu jer ne mora da plaa zaposlene, da izdvaja za trokove iznajmljivanja prostora i dr. Naravno, to se moe uraditi u kombinaciji sa dostavom robe kui ili preuzimanjem robe u prostorijama velikoprodaje. Za firme koje imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda, B2C nije efikasan model. Poetni bumfirmi koje su koristile B2C model, poput .com firmi kao to su Amazon.com, eBay i slino, uglavnomj e rezultat nerealnih oekivanja i skoka akcija na berzi.Ove firme imale su kupce bez fizikih radnji, malo inventara i neogranien akcionarski kapital, zbog ega su predstavljale ozbiljnu pretnju tradicionalnom poslovanju. Meutim, preko 330.com firmi sa milionskim poetnim ulogom nestalo je od prolea 2000. godine zbog nedostatka finansijske podrke. Ipak, ovaj model poslovanja je preiveo imnoge firme danas belee porast svojih prodaja preko Interneta

B2B model je sloeniji od B2C modela. Kod B2B modela, firme obino ele da pregovaraju o cenama, rokovima isporuke, strukturi proizvoda, garanciji, tehnikoj i materijalnoj podrci. Za razliku od B2B modela, B2C trgovina najee se zasniva na izboru proizvoda iz kataloga sa unapred odreenimcenama. B2B model zahteva integracijuinformacionih sistema firmi koje meusobno posluju, dok B2C model nezahteva takvu integraciju redvia se da e usled novih moguih primena e-trgovine doi i doireg prihvatanja B2C modela. Oekuje se da e se u narednom periodu generisati ogroman obim transakcija izmeu firmi i pojedinanih korisnika. I pored uspeha koji ve decenijama ima kuna kupovina putem kataloga i televizijska kupovin

Postoje dva osnova naina za obavljanje e-trgovine: direktna prodaja kupcu i prodaja putem posrednika. Kod direktne prodaje kupcu firma moe prodavati direktno iz fabrike, pri emu se najee koristi Web strana firme za prodaju ili aukciju. Firme mogu da koriste i usluge posrednika za prodaju svojih proizvoda, kao to je npr. trni centar. Neke firme koriste i direktnu prodaju kupcima i prodaju putem posrednika. Direktna prodaja kupcu. Postoje firme, poput firmi Avon i Brush,koje ve decenijama prodaju proizvode direktno kupcima, na taj nain izbegavajui distributere. Vei broj firmi okrenuo se ka direktnom marketingu, izbegavajui skupe posrednike, zahvaljujui televiziji i televizijskom marketingu. Danas Internet obezbeuje velike mogunosti u direktnoj prodaji kupcima. Meutim, najvei broj firmi smatra da je najbolji put da se dosegne veliki broj kupaca korienje distributera i trgovine na malo

Elektronski posrednici.U B2C modelu najvei deo poslovanja obavlja se uz pomo elektronskih posrednika, koji prodaju tue proizvode ili usluge online. Kod B2C modela postoje dva tipa online posrednika: prvi, isti online e-maloprodavci i drugi tip, koji predstavljaju maloprodavci koji prodaju i na tradicionalan naIn i online. Amazon.comi CDNOW su tipini primeri online e-maloprodavaca, dok su dobri primeri maloprodavaca koji prodaju i na tradicionalan nain i online, Wal-Mart online i ToysRUs.com. Kod maloprodavaca koji prodaju i na tradicionalan nain i online, postoji mogunost konflikta izvora i cena proizvoda jer se online operacije dopunjavaju tradicionalnim nainom poslovanja

C2C MODELKupac prema kupcu (Consumer to Consumer C2C), po definiciji, predstavlja direktan kontakt kupca sa drugim kupcima. C2C je najnoviji oblik e-trgovine. Kod ovog modela mora se nai neki ne tradicionalni nain za naplatu usluge. Cena usluge je obino mali procenat transakcije, lanarina, reklamiranje ili neka kombinacija. Razne line usluge nude se na Internetu: od poduavanja doastrologije. Reklamiranje linih usluga se vri na linim Web stranicama, oglasnim tablama Internet zajednica i slino. Sve vei broj pojedinaca koristi osoba prema osobi (Peer-to-peer P2P) servise i elektronsku trampu za razmenu proizvoda i usluga putem Interneta. Treba napomenut da kupci pri ovoj kupovini treba dabudu obazrivi jer moe da bude u pitanju prevara ili kriminal.

TRGOVINA UNUTAR KOMPANIJETrgovina unutar kompanije, odnosno intratrgovina, podrazumeva kupovinu, prodaju i saradniku e-trgovinu koja se moe odvijati unutar jedne kompanije, obino korienjem intraneta i korporacijskih portala. Kupovina, prodaja i druge aktivnosti mogu se odvijati izmeu razliitih poslovnih jedinica unutar kompanije ili sa zaposlenimi sve ove aktivnosti spadaju u kategoriju intratrgovine. Specijalan sluaj ove trgovine poznat je kao model preduzee prema zaposlenima (Business to its Employees B2E).To je sistem koji definie procedure unutar preduzea koje se odnose na odnos preduzea i zaposlenog. Obino preduzee ima intranet bazirani informacioni sistem koji osim to upuuje zaposlenog u njegova prava i obaveze, moe da mu prui informacije o svim vaeim procedurama na nivou preduzea (od komunikacije sa klijentima do hijerarhijke organizacije i nadlenosti u preduzeu). tivnosti m

ogu se odvijati izm

e

u razli

itih

poslovnih jedinica unu

tar kom

panije ili sa zapos

lenim

i sve ove aktivno

sti

spadaju u k

a

tegor

iju in

tratrgov

ine. Specija

lan s

l

u

aj ove trgovine poznat je

kao m

odel preduze

e prem

a zaposlenim

a (Business to its Em

ployee

s

B2E).

POJAM E-VLADEE-poslovanje u javnoj upravi, odnosno e-vlada,jeste korienje Interneta i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija da bi se pojednostavilo i olakalo komuniciranje sa dravnom upravom. Za e-vladu moe da se kae da predstavlja: servis graana,ili reininjering primenom najnovijih tehnologija, ili poslovanje uprave preko Interneta. E-vlada jeonlinepruanje usluga dravnih organa i javnih slubi. Podrazumevaintegraciju razliitih procesa javne uprave i novi tehnoloki pristup, kao i preraspodelu nadlenosti. E-vlada je potrebna dravnom aparatu dabi se rasteretio pritiska na alterima, da bi pojeftinio svoje usluge i time uinio graane zadovoljnijima. Graanima e-vlada omoguava da obave poslove od svoje kue ne ekajui u redovima, da dobiju pravovremenu i tanu informaciju ili da obave posao za koji je ponekad potrebno viednevno obilaenje razliitih ustanova i vladinih institucija. Ako je sistem dobro koncipiran, svaki graanin moe da dobije podatak o svakom zahtevu koji je podneo i da imauvid u sam rad organa uprave; radnici uprave imaju podatke koji su praktino trenutno aurirani i spremni za daljuobradu. Krajnji cij je efikasan rad uprave i model jedinstvenog altera preko kojeg korisnik dobija informacije i obavlja sve poslove na jednommestu. Firmama iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, e-vlada je potrebna da otvori obimno polje rada.Veliki broj svetskih kompanija u ovoj oblasti nude gotova tehnoloka reenja za e-vladu. Meutim, jedinstvenog softverskog reenja za e-vladu bar za sada nema jer se zakoni razlikuju od zemlje do zemlje ili se propisi razliito primenjuju ak od jednog do drugog grada. Jedan od najbitnijih razloga za uvoenje evlade jeste stalni porast broja stanovnika i ogroman rast gradova. Bez uvoenja e-vlade, postavlja se pitanje koliko bi tokom vremena bilo potrebno inovnika zaposliti i koliki prostor im obezbediti da bi svaki graanin obavio neophodne poslove sa organima uprave. To bi dovelo i do stvaranja ogromnih guvina alterima.

Kao to graani oekuju da na Internetu pronau servise i usluge koji se odnose na poslovanje sa dravnim sektorom, tako i dravne strukture imaju svoje razloge za uvoenje e-vlade. Vrlo bitan razlog je mogunost utede. Transakcija obavljena preko Interneta znatno je jeftinija od iste takve transakcije koja je uraena bilo kojim drugim komunikacionim kanalom.Transakcija koja je uraena preko Interneta moe se posmatrati kao samo usluni servis, bilo da je u pitanju graanin zaposlen u vladinim institucijama, bilo poslovni partner. Uvoenjem e-vlade ne samo da se tedi na radnom vremenu zaposlenih u vladinim institucijama, ve graanin koji sa svog raunara pristupa servisima na taj nain smanjuje trokove odravanja opreme dravnih organa. Uvoenjem e-vlade menja se nain komuniciranja graana sa dravnomupravom. Umesto inovnika koji je bio posrednik izmeu drave i graanina u tradicionalnom modelu komunikacije, sada se uspostavlja direktna komunikacija. Sve ovo dovodi i do menjanja naina upravljanja javnimslubama. Ponekad je potrebno integrisati vie poslova i vie organizacionih jedinica da bi se jedan servis ponudio preko Web-a. Ovim se postie usklaivanje rada javnih slubi, poboljava njihova organizacija, a kao rezultat nastaje opte podizanje kvaliteta usluga. E-vlada, na osnovu iskustva zemalja koje su je uvele, poseduje potencijal da redefinie i revitalizuje odnos graana i vlade. Upravo e-vlada omoguava bolje razumevanje potreba graana, to se ostvaruje dobrom komunikacijom.U e-vladi mogu se javiti sledei osnovni odnosi izmeu korisnika, koji istovremeno i definiu tipove aplikacija koje se prave: vlada prema biznisu (Government to Business G2B), vlada prema graanima (Government to Citizens G2C), vlada prema vladi (Government to Government G2G) i vlada prema zaposlenima (Government to Employees G2E)

G2Bpredstavlja saradnju vlade i poslovnih subjekata, kao i drugih pravnih lica. Postie se skraenje vremena izvrenja sloenih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno odluivanje. G2C predstavlja saradnju vlade i graana. Ovo se omoguava od kue preko standardnog raunara ili nekimod alternativnih naina pristupa kao to su: infokiosk, telefon i mobilni telefon. Servis graanima je kontinuirano dostupan. Vlada moe l ako da dobije odgovor na to ta graani misle o njenim uslugama i na osnovu toga ih koriguju, to pospeuje rad uprave i poveava zadovoljstvo graana upravom. Elektronski transfer beneficija omoguava vladi da transferie socijalno osiguranje, penzije i druge prinadlenosti direktno na bankovni raun primaoca ili na raun pametne kartice

G2G predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje izmeu razliitih dravnih organa. G2G omoguava dravnim organima da efikasno koriste Internet servise na svim nivoima upravljanja. Na primeru e-vlade omoguava poslovanje izmeu npr. savezne i republike vlade, izmeu republike vlade i lokalnih organa samouprave, pri meuresobnom upravljanju.G2E je korienje informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima. Ovo predstavlja nain korienja najnovijih tehnologija u formiranju informacionih sistema unutar samih uprava radi poveanja performansi rada uprave i to boljeg servisa svih graana na teritoriji rada organa uprave. G2E omoguava:blagovremeno obavetavanje i protok informacija, kako podataka koji su neophodni za svakodnevni rad, na primer dostavljanje raznih materijala iz pisarnice, tako i internihinformacija za slubenike; bolju meusobnu komunikaciju meu zaposlenima; potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim slubama; upravljanje znanjem kao najveim resursom neke organizacije

MOBILNA TRGOVINAMobilna trgovina se odnosi na voenje e-trgovine putem beinih ureaja. Aplikacije za mobilnu trgovinu omoguavaju kupovinu razliitih roba i usluga, realizaciju bankovnih transakcija i pristup plaenim sadrajima i informacijama. Beine tehnologije u sledeim oblastima e-trgovine imaju znaajan uticaj i stvaraju novu vrednost: integracija lanca ponuda, upravljanje transportom,upravljanje odnosima sa korisnicima i automatizacija prodaje. Na interesovanje za mobilnu trgovinu, pored izgleda da se povea broj korisnika i mogunosti jeftinog Internet pristupa, utiu i sledee karakteristike: mobilnost, dostupnost, pogodnost i lokalizacija proizvoda i servisa. Mobilnost je omoguena mobilnim ureajima koji korisnicima nude informacije sa bilo koje lokacije. Zahvaljujui mobilnim ureajima korisnici mogu da odmah reaguju na svaki kupovni impuls. Mobilnost je olakica koja privlai podjednako i prodavce i kupce.Dostupnost je karakteristika koja oznaava mogunost da ljude moete kontaktirati u svako doba. Naravno klijent moe da blokira prijemu odreeno vreme ili odreene poruke. Geografske i vremenske barijere u poslovanju ne postoje upravo zahvaljujui mobilnosti i dostupnosti. Pogodnost je okarakterisana mobilnim ureajima koji su uvek pri ruci i izuzetno lako se koriste. Trgovina zasnovana na lokaciji alje informacije o proizvodima i uslugama u zavisnosti od toga gde se nalazi korisnik i njegov mobilni ureaj. Klju za pruanje odgovarajueg servisa je saznanje gde se dati korisnik fiziki nalazi u svakom trenutku. Tako postoje sistemi za lokalizaciju koji na osnovu saznanja gde se korisnik nalazi nude odgovarajue reklame, kao to je npr. obavetenje o prodaji koje odgovara njegovom profilu kupovine i eljama, najbliim restoranima i slino.Mobilna trgovina predstavlja novi i najsavremeniji nain pristupai korienja servisa za poslovanje u svetu. Podrazumeva korienje mobilnog aparata i odgovarajuih protokola za prenos podataka. Ovaj nain poslovanja je trenutno u usponu u svetu jer korisnik nije vezan ni za mesto ni za vreme, jer je servis stalno dostupan na bilo kom mestu. Da bi se mobilna trgovina dalje razvijala, kao preduslov sepojavljuje dalji napredak i uvoenje novih tehnologija mobilnih komunikacija