VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA
INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE
NikeSPECIJALISTICKI RADMentor: Kandidat:
Dr Vladeta Petrovic Marko Jakic 1086/14Beograd,2015.VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA
INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJEElektronsko poslovanje Predmet: Korporativna strategija Tema: NikeMentor: Kandidat:
Dr Vladeta Petrovic Marko Jakic 1086/14Beograd,2015.Sadrzaj:1.Uvod
U ovom radu bie rei o inovativnoj kompaniji Nike.Bie opisan istorijat razvoja kompanije,poslovna strategija,resursi koji se nalaze u kompaniji,potencijalne pretnje,njena pozicija i Porterove sile.
Takoe,u radu e biti generike strategije,kao i fokusiranje Nike-a na jednu od moguih.Bie prikazan Nacionalni inovativni sistem, kao i njegov uticaj na Nike.Bie objanjen i nain poslovanja kompanije,kakve je rezultate postizala u prethodnih par godina.
Bie indentifikovane Core kompetencije,tehnoloke trajektorije.Bie rei i o procesima koji se odvijaju
Na kraju,bie opisane budue razvojne strategije,i nain implementacije, kao i prednosti i mane.
2. Istorijat Nike-aNIKE je multinacionalna kompanija i njeno glavno polje delovanja je dizajn, razvoj i realizacija marketing aktivnosti obue, odee, opreme i ostalog pribora za proizvode. Prodaje svoje proizvode kupcima u Sjedinjenim Dravama (njih priblino 18 000), a takoe i nezavisnim distributorima i kupcima u oko 200 zemalja irom sveta. NIKE sportska obua je preteno dizajnirana za nonju u sportske svrhe, mada se nosi i u drugim razliitim prilikama. Kompanija dizajnira svoje proizvode za mukarce, ene i decu. Patike za tranje, koarku, deje i enske patike su njihove najprodavanije kategorije proizvoda. NIKE takoe dizajnira obuu za tennis, golf, fudbal, bejzbol, biciklizam, odbojku, rvanje, navijanje, vodene aktivnosti i druge sportske i rekreativne aktivnosti. Sedite kompanije je pored grada Beaverton, Oregon ali pod pravnom nadlenou drave Washington u SAD.
Bil Bouverman (Bill Bowerman), jedan od osnivaa kompanije Nike, poznati je sportski atletski trener s Univerziteta Oregon. Osimto je trenirao Univerzitetski tim, bio je I zvanini trener Amerikog nacionalnog atletskog tima na Olimpijadi 1972. godine.
Bouverman je bio pravi inovator, pre svega zbog tehnike treninga svojih trkaa
i studenata, koja je promenila shvatanja i filozofiju ovog sporta u Americi. Nike misija je da dovede inspiraciju i inovaciju do svakog sportiste u svetu. Ukoliko ima telo, znai da si sportista. Svaki pokret je sport i svi ljudi na ovom svetu su sportisti.
Drugi osniva najvee sportske kompanije na svetu je Fil Najt (Phil Knight), bivi atletiar Univerziteta Oregon (srednje pruge). Bio je odlian timski igra, bez prave anse
za dokazivanjem. Ipak, njegov trener, kasnije I partner pri osnivanju kompanije Nike, Bil Bouverman, nauio ga je kako da pobeuje na stazi i ivotu. Sa 500 dolara u depu i stiskom ruke, Najt i Bouverman su uli u partnerstvo koje e potpuno promeniti lice sport i fitnessa zauvek, osnivajui BRS kompaniju za proizvodnju i prodaju sprinterica.
Imajui pred sobom rok od samo est meseci i veliku obavezu da kreira novi brend, Najt je kontaktirao s Karolinom Dejvidson (Carolina Davidson), studentkinjom umetnosti u Portlandu i obratio joj se za pomo. eleo je da ona dizajnira logo koji e pokazati brzinu i pokret. Posle par predloga, odluio se za Swoosh. Njen honorar za dizajniranje znaka bio je 35 dolara. Ipak, nastavila je da dizajnira razne tampane materijale za kompaniju Nike. Posle nepune dve godine prestala je da radi za kompaniju. Tek 1983. godine Najt ju je pozvao na veeru i na njeno veliko zaprepaenje, poklonio joj
dijamantski prsten u obliku Swoosha i kovertu s akcijama kompanije Nike. Niko ne zna koliko je akcija dobila, ali su akcije od tog vremena do danas porasle nekoliko stotina puta. Ime kompanije Nike i logo Swoosh prvi put su se zajedno pojavili 1972. godine.
BRS je lansirao Nike patike 1972. godine na izbornom takmienju reprezentacije SAD za
Olimpijske igre. Trkai su prvi put videli Waffle patike koje je Bouverman dizajnirao po uzoru na modle za kolae koje je video u kuhinji svoje ene.
Zvanini rekorder SAD Stiv Prefonten (Steve Prefontaine) postao je prvi veliki atletiar koji je nosio Nike patike. Nike je 1978. godine potpisao sponzorski ugovor sa Donom Mekenroom (John McEnroe), tvrdoglavim I nabusitim tenise- rom. To je bio prvi spon- zorski ugovor na svetskom nivou za kompaniju Nike.
Frenk Rudi (Frank Rudy), inenjer NASA, doneo je koncept vazdunog ona u Nike 1979. godine. Nova tehnologija omoguila je kompaniji Nike da postane vodei brend u proizvodnji sportskih patika.
Tokom 1991. godine Nike postaje jedini sportski brend s obrtom preko tri milijarde dolara. Pet godina kasnije obrt dostie neverovatnih 6,5 milijardi dolara uz pomo razvoja Nike apparela, kao i tzv. 94. akvizicije na svetu najveeg proizvoaa sportske opreme za hokej Canstar Sports Inc (koji se sada zove Bauer).
Sredina devedesetih donosi ovom brendu najvei izazov do tada: da bude pravi svetski
brend. Novi milenijum je to i potvrdio i sada se sa sigurnou moe rei da je Nike definitivno najvei sportski brend na zemaljskoj kugli. Prole godine obrt kompanije Nike bio je vei nekoliko milijardi dolara od zbira najveih konkurenata. To je razlog zato je slogan There is No Finish Line s razlogom postao lajtmotiv svih zaposlenih
radnika i partnera ovog svetskog giganta.
Kompanija Nike je 1994. godine potpisala ekskluzivni ugovor sa 10 najboljih brazilskih fudbalera i zapoela je svoju veliku misiju osvajanja svetskog fudbalskog trita. Cilj je bio da do 2006. godine Nike postane brend broj jedan u svetskom fudbalu.Evo kako se sve to tano odvijalo po godinama:1957.: Phil Knight i Bill Bowerman se sreu na Univerzitetu Oregon
1962.: Phil Knight i Bill Bowerman su osnovali Blue Ribbon Sports sa svrhom proizvodnje kvalitetne amerike obue i poeli su tako to su prodavali obuu sportistima i ostalim zainteresovanim kupcima iz svojih automobile.
1964. zapoela je njihova saradnja nabavljanjem Tiger patika iz Japana i osnivanjem Blue Ribbon Sports-a.1971. su prvi put upotrebili znak,nazvan Swoosh,koji je do danas ostao simbol za Nike.1972.: Promenjeno ime u NIKE Inc, po grkoj boginji pobede i trijumfa. Tim je takoe ubedio maratonce na olimpijskom takmienju da nose njihovu obuu to je rezultiralo dobrom reklamom, naroito to su nekoliko prvoplasiranih trkaa nosili njihove patike. Popularnost idalje nastavlja da raste tokom 70-ih.1978. Blue Ribbon Sports menja ime u Nike, ime je i zvanino zapoela era najpoznatijeg svetskog brenda u oblasti sportske opreme.1979.: Do ovog vremena NIKE dri polovinu amerikog trita patika za tranje.
1980.: NIKE se istie javno1980-ih godina,Nike zauzima preko 50% amerikog trita sportske opreme.
1988., prvi put je upotrebljen slogan Just do it, koji je do danas ostao zvanini slogan Nike. i poznate sportiste kao to su Michael Jordan i Tiger Woods.1995.: NIKE dobija dozvolu da svoj logo postavi na uniforme NFL igraa
1997.: NIKE lansira Jordan brend atletske obue i opreme
1998.: Otputa vie od 1 200 radnika zbog pada prodaje u Aziji
1999.: Tranja za NIKE proizvodima opada, Bowerman umire
2000.: NIKE belei pomak u elektronskoj opremi i tehnologiji kao to su MP3 plejeri i monitori srca korisni za sportiste
2003.: Pridobija konkurenta Converse ali ostavlja da to bude odvojeno odeljenje za proizvodnju
2006.: NIKE lansira etvrti par patika koje je sponzorisao LeBron James
2009.: Trenutno kompanijom upravlja Mark Parker. Kompanija belei porast online aktivnosti i prodaje proizvoda2012. postaju zvanini sponzori NFL lige.
3. Misija,vizija Nike-a
Misija Nike-a : To bring inspiration and innovation to every athlete in the World - pod ime se podrazumeva ideja da svaki ovek, ukoliko ima telo , moe da postane sportsista.
Vizija Nike-a : To carry on his legacy of innovative thinking, whether to develop products that help athletes of every level of ability reach their potential, or to create business opportunities that set Nike apart from the competition and provide value for our shareholders - pod ime se podrazumeva potreba Nike-a, da razvojem svojih proizvoda,obezbede benefite za sebe,svoje saradnike,ali i za korisnike proizvoda. Takoe, moe se rei da je Nike-ova vizija i : Doneti inspiraciju i inovaciju svakom sportisti na svetu.Nike se razvija kao izuzetno prepoznatljiv brend, pre svega zbog ogromnih ulaganja u marketing,ali i zbog svojih inovativnih i prodajnih aktivnosti.Na taj nain, obezbeuju diferencijaciju u odnosu na konkurenciju.Da bi ostvarili misiju menaderi razrauju strategije na nekoliko razliitih nivoa:
Funkcionalna strategija na istom nivou je usmerena na poboljanje efektivnosti operacija u kompaniji. NIKE primenjuje ovu strategiju u proizvodnji, marktingu, razvoju proizvoda i aktivnostima usluga za potroae. U cilju da pobolja usluge putroaima, NIKE tei da reprezentuje najvii standard usluga unutar industrije i radi na ostvarivanju najboljih odnosa sa potroaima irom planete.
Poslovna - strategija na istom nivou usmerena na odranje i utvrivanje pozicije poslovanja na tritu. Kompanija ostvaruje konkurentsku prednost zahvaljujui snienim trokovima, diferencijaciji proizvoda i dobro razvijenom menadmentu unutar pojedinih segmenata kompanije.
Globalna strategija omoguava kompaniji da realizuje svoje potrebe da plasira proizvode izvan matine drave, a takodje i da se izbori sa konkurencijom na globalnom tritu.
Korporativna strategija na istom nivou se koncentrie na sposobnosti kompanije da se fokusira na specifina poslovanja unutar organizacije koja ostvaruju dugoronu profitabilnost i uspeh. NIKE uspeva u tome da ostvari i odri strategiju dugoronog razvoja i profitabilnosti zahvaljujui sposobnosti da proizvodi bolje od konkurenata, a takoe i unapredi i inovira svoje poslovanje.
Nike veoma zavisi od strategije koja se bazira na outsourcing-u. Praktino, svu obuu kompanija proizvodi izvan Sjedinjenih Drava.
Drugi klju uspeha kompanije se sastoji u korienju mrene organizacione strukture i sposobnosti da zameni strateke partnere koji na ispunjavaju njene standarde poslovanja novim. Dalje, Nike tesno sarauje sa dobavljaima to joj omoguava da reducira trokove i unapredi kvalitet proizvoda unapreenjem tehnologije. Konkurentske prednosti kompanije omoguavaju da kompanija nametne standard i bude lider na tritu.
Nike znaajnu panju poklanja marketing aktivnostima. Jedan od vodeih razloga ato je kompanija tako uspena je taj to popularizuje svoju obuu, odeu i sportski pribor tako to angauje poznate linosti, uglavnom poznate sportiste, da im budu promoteri. To se pokazalo veoma uspenim i zahvaljujui tome prodaja belei nagle skokove.
Nike marketinka strategija je vana komponenta za uspeh kompanije. NIKE je pozicioniran kao premium brend, prodaje dobro dizajnirane i skupe proizvode. NIKE mami klijente marketinkom strategijom tako to se njihov brend pozicionira u svesti potroaa, a brend istie sliku koja sadri prepoznatljiv logo i reklamni slogan: "Just Do It". NIKE promovie svoje proizvode sponzorskim ugovorima sa poznatim sportistima, strunim timovima i koled atletskim ekipama. Meutim, NIKE marketing miks sadri i brojne druge elemente pored promocije.
4. Poslovanje kompanije Nike
U savremenom svetu u kojem iz dana u dan tehnologija sve vie i vie napreduje namee se imperativ i u sportskoj industriji moram biti cool! Tako da taj imperativ sa sobom nosi jednu vrstu psiholoke moi i uticaja na kupce. U red takvih, svetski poznatih korporacija, spada iproizvoasportske odee i obue, Nike.Kao korporacija koja nosi etiketu svetski poznate, oigledno ini sve kako bi ostvarila profit bez obzira na to da li se tu pojavljuje paradoks vrednosti robe koju prodaje. Ova korporacija sama sebe ipak smatra odgovornom, a pod tom odgovornou podrazumeva sledee:
Nike vidi korporativnu odgovornost kao nezaobilaznideo moi svog branda koju moe iskoristiti, potom energiju i strast naih ljudi, i nivo svog poslovanja da kreira znaajne promene. Prilika je vea nego ikada za principe korporativne odgovornosti, da stvori jo dublju povezanost izmeu potroaa i zajednice, teda kreira pozitivan drutveni i uticaj okoline u svetu.''
Ipak se Nike korporacije, koje se odnose na njenu korporativnu odgovornost, bore sa onim to ona svakodnevno ini kako bi uspela samo u jednom ostvariti i poveati profit. Pri tom iskoriava zemlje Treeg sveta, nefunkcionalne zakone tih zemalja, slabost dece koja imaju samo jednu stvar na umu kako preiveti. I mnoge druge stvari koje u ovom svetu naalost ne funkcionisu, ali joj stvaraju prednost.Nike, kao svetski poznati brand, i multinacionalna korporacija, za mnoge koji to ne znaju, nije proizvoa sportske obue. Pa kako je to mogue? Mnogi bi se sigurno zapitali. Nike se ustvari bavi poslom nazvanim export import 'made-in-Japan' ili 'made-in-China'. Korporacija koja nema niti jedne svoje tvornice, postala je prototip za marku bez proizvoda. Pa tako na primeer, kao savreno sredstvo za ostvarivanje svojih ciljeva, iskoriava ni manje ni vie nego zemlje Treeg sveta.
Kao dobar poznavalac ne/funkcionisanja sistema i zakona u zemljema 'Treeg sveta', ova korporacija kri indonezijske zakone, koji zbog sistema kakav jeste, uopte nisu na snazi, te stvara izrabljivake farbrike. Kao amoralna multionacionalna korporacija iskoriava maloletnu decu koja ne rade nita drugo nego to lepe delove obue i to za nekoliko centi dnevno. U tim fabrikama se nita ne proizvodi, ve se samo sklapaju delovi, budui da se sav materijal uvozi, komponente se proizvode opet u nekoj drugoj zemlji, gde su radnici vetiji, ali ipak jeftiniji od amerikih i evropskih. Korelacija izmeu profita i poveanja roba, naalost, ozbiljno je naruena. Ali nije to sluaj samo sa Nike korporacijom. Postavlja se pitanje, koje su to marke 'iste' od proizvodnje u izrabljivakim farbrikama? Neki ak tvrde da je oduvek delotvorna taktika ta da je iznoenje proizvodnih tajni marke razlog zbog kojeg se naruava njen imid na tritu. Ali ako neto svi rade, to ne znai da je to u redu ljudi se moraju boriti za ono u ta veruju, umesto da stoje pred ogledalom trudei se da to bolje izgledaju.''Prava markirana zamka ne moe se postaviti preko noi, stoga proces obino poinje sa najjednostavnijim oblicima irenja marke velikim fuzijama.''Tako je Nike korporacija implementirala strategiju markiranja obrazovanja time to je postavljala reklame u kolama i univerzitetima. Napadom na trite, voena samo jednim ciljem ostvarenjem profita, zapitala se kako doi do trita tako da je poela ''napadati'' obrazovne institucije kao mesta u kojima njeni ciljni ljudi, mladi, provode najvie vremena. Iskoristila je slabu taku privatnih obrazovnih institucija, a to su finansije i poveani trokovi kolovanja. Kako trokovi odravanja modernog obrazovanja rastu, Nike korporacija svojim uticajem ''prisiljava'' mnoge obrazovne institucije da trae alternativne izvore finansiranja to potvruje injenica da se sve vei broj obrazovnih institucija okree privatnom sektoru za finansiranjae tehnologije i edukacije.
Iako se Nike korporacija izvlai pod izgovorom kako, kao drutveno odgovorna korporacija, nastoji svima pomoi, ona ipak kao markirana multinacionalna kompanija moe samo govoriti o razliitosti, iako su vidljivi rezultati njenih akcija, a to je vojska tinejdera klonova koji uniformirani mariraju. Tinejderi su njihova glavna meta, jer oni dolaze u paketu. Ako prodate jednom, prodaete svima u njegovom razredu i koli. Da privatizacija prodire u sve pore ivota pokazuje i injenica da se komercijalizacija nastavlja velikm brzinom. Nike korporacija je nastrojena da ''okrene'' dobru zaradu po bilo koju cijenu. Zastupljenost Nike-ove famozne ''kvaice'' pokazuju kako je marketing postao vie pitanje okruenja.Nike korporacija je izmislila jednu zaista u sutini bolesnu ideologiju da bi prodavala obuu koju joj sastavlja maloljetno djete u Indoneziji. iri sveprisutnost glamuroznih slika sportskih superzvijezda koje skrivaju ljudsku brutalnost i ire poruku Just Do It! Ipak, ova multinacionalna kompanija je slavno lice globalnog kapitalizma, ali kada doe pod kontrolu javnosti, zajedno s njom pod mikroskop dolazi i cijeli sistem njenog funkcionisanja.
Vratimo se opet na nedunu djecu koju ova korporacija iskoritava. Ova korporacija kri ljudska prava, naruava integritet. Tako deca irom sveta rade u zatvorenim izrabljivakim farbikama, ali ono to je interesantno je injenica da je njihov poloaj retko zainteresovao svetsku panju, nastavljajui da i dalje proizvode fudbalske lopte sa famoznom kvaicom.Istrebljivanje reklama samo po sebi nije kraj. To je samo orue jedno od mnogih koje se koriste, posuuje i iznajmljuje u mnogo irem politikom pokretu protiv markiranog ivota.Da u ovom sluaju za Nike korporaciju cilj opravdava sredstvo pokazuje i tvrdnja mnogih trgovaca koji kau kako se tritem voena globalizacija ne eli privii na razliitost ve upravo suprotno od toga. Njeni neprijatelji su nacionalni obiaji, lokalne marke, razliiti regionalni ukusi. S tim u vezi, samo jedan interes profit kontrolie sve vie okruenja. Tako je za mnoge verne kupce Nike proizvoda ni jedna cena nije suvie visoka za ove proizvode marke i samo kupovanje proizvoda stvara jedan neverovatan odnos. Oni koji kupuju su opsednuti markom i prihvataju taj gotovo fetiistiki pristup troenju novca pri kupovini imena Nike-ove kvaice. Ipak, ime marke ima snagu amajlije.
Bez obzira na silne tube, proteste zbog onoga to ova korporacija radi, onda kada se ne moe pozvati na Zakon o autorkom pravu i zatitnom znaku da spree neeljeno predstavljanje marke, onda se ona oslanja na Zakon o uvredi i kleveti i na taj nain spreava izlaganje onoga to radi sudu i javnosti. Nike kao multinacionalna korporacija i dalje tvrdi da je ona poput svih drugih, samo lovac u potrazi za najpovoljnijim poslom na globalnom tritu. Ona je vrlo izbirljiva muterija sa specifinim instrukcijama o naruenom dizajnu, materijalu, rokovima isporuke, i to je najvanije sa potrebom za najniim cijenama. A ono za ta ona nije zainteresovana je dosadna logistika i nain kako te cene spustiti tako nisko, a fabrike, strojevi i trokovi proizvodnje, sve su te brige prebaene izravno u neije tue dvorite.Bez obzira na to to je ova multinacionalna korporacija pritrala u zagrljaj tehnikama reklamiranja, postavljanje reklama kao jedne vrste politikog katalizatora bila je kap koja je prelila au. Prezasienost logotipom stvorila im je reklamu za antireklamiranje. Prema definiciji u amerikom zakonu zatitni znak je ''svaka re, ime, simbol ili stvar, ili kombinacija navedenom upotrebljena (...) da identifikuje i razlikuje proizvod od onog to proizvode i prodaju drugi''. Kako se markiranje sve vie iri, tako konkurentnom postaje svako ko radi bilo ta, to se makar i indirektno moe povezati sa odreenom markom, jer ono to je indirektno povezano ima potencijal da postane upotrebljivo u nekoj taki sinergijske budunosti.Tako je zatita od povreda autorkog prava i zatitnog znaka postala obimna industrija koja sve vie raste, iako su njeni efekti suvie dalekoseni za potpuno dokumentisanje.''Nikeov najvei izazov jeste on sam sebi. Moraju pronai novi identitet za koji e jo uvek moi rei 'To je Nike', ali to mora biti neto vie od 'kvaice' '' (Josie Esquivel analitiarka berze kod Morgana Stanleya za New York Times)Nike je zbog svega to radi ipak ''otkvaio'' sam sebe (asocijacija na logotip), njegova sveprisutnost je prestala biti pria o uspenosti svoje marke. Postala je njegova slabost.Formiranje karaktera je odgovornost koja lei na svakom od nas, moral kao vrlina nije proizvod memorisanja odreenog broja pravila ili apstraktnih principa. Etika ispravnost zahteva posveenost, razmiljanje i upornost, zahteva odreenu kombinaciju moralnog znanja i sposobnost moralnog rezonovanja. Meutim, fundamentalne vrednosti na kojima poivaju takve odluke ne variraju u zavisnosti od zanimanja moralnog zastupnika.4.1 ELEKTRONSKO POSLOVANJE KOMPANIJE NIKEPored veoma razvijenih direktnih kanala prodaje Nike se odlucio i za elektronsko poslovanje. Sa pojavom novih on line prodavaca, kao i izlaskom obicnih na internet, kompanija Nike je bila bombardovana zahtevima za prodaju proizvoda elektronskim putem. U pocetku, kompanija je oklevala brinuce se da ne dode obezvredivanja brenda nekontrolisanom prodajom nepazljivih prodavaca. Menadzeri firme su bili zabrinuti za prezentaciju svojih proizvoda koje kupci nece moci da opipaju i da utvrde kvalitet. Tradicionalni maloprodajni partneri kompanije Nike zeleli su da se sto pre prosire u online prodaju, medutim Nike je bio pazljiv i dozvoljavao je samo ogranicenu i strogo kontrolisanu prodaju, kao i standarde za potrosace koji su postojali u obicnim radnjama. Foot Locker i Copeland (putem svojih shopsports.com divizija) pocinju sa prodajom Nike proizvoda. Leta 1999. Nike zabranjuje prodaju preko shopsports.com uz objasnjenje da marketing standardi nisu zadovoljeni. Tada Copeland shvata da kompaniju Nike ne treba uzimati zdravo za gotovo. Iako je online prodaja kompanije Nike ubrzo ponovo uspostavljena preko shopsports.com, uspeli su da dokazu svoju poentu. Krajem 1999. godine Nike je odobrila prodaju svojih proizvoda putem interneta za 10 maloprodaja. S obzirom na nepoverljivost prema prodavcima u smislu visine i kvaliteta usluge kompanija je nastavila da pazljivo nadgleda njihove performance. Neki online prodavci su vrsili preprodaju Nike proizvoda po razlicitim cenama. Da bi izvrsio kontrolu prodaje i zastitio svoj brand Nike se odlucio za sklapanje veoma striktnih ugovora sa online kompanijam dozvoljavajuci im samo krajnju prodaju.FOGDOG SPORAZUM
Septembra 1999. Nike je potpisao ugovor sa internet prodavcem sportske opreme Fogdog Sports, koji im je omogucio prodaju cele proizvodne linije. Fogdog je dobio ekskluzivan pristup Nike proizvodnoj liniji u periodu od sest meseci u zamenu za mogucnost kupovine 12% Fogdog-ovih akcija.
Kao i svi ostali, pre potpisivanja ugovora Fogdog je nebrojeno puta trazio dozvolu za celu Nike proizvodnu liniju. Na kraju uspeli su je dobiti zahvaljujuci svojoj politici postovanja minimalnih cena i renomea kompanije Nike. Fogdog je bio u stanju da obeca zadrzavanje cena za trogodisnji period, a kompaniji Nike je odgovaralo sto je kupovinom akcija mogao da kontrolise prodaju. Zahvaljujuci ovome potpisani su i posebni ugovori kojima je Fogdog postao povlasceni partner sa posebnim uslovima (u vidu cena, zajednicke promocije i razmene informacija). Takode, Nike je pristao da svoje proizvode ne daje drugim online prodavcima. Ovo je izazvalo negativne reakcije od strane tradicionalnih maloprodajnih partnera koji su vec izasli na internet.
5. Porterovih 5 sila
