Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada kao uzrok nezaposlenosti mladih u Srbiji

Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Odeljenje za sociologiju

Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada kao uzrok

nezaposlenosti mladih u Srbiji

Mentor: Autor:

prof. dr Dušan Mojić Dušan Petrov

Beograd, septembar 2014. god.

2

S A D R Ž A J

1. Uvodna razmatranja ............................................................................................................... 3

2. Kontekstualni i konceptualni okvir ........................................................................................ 5

3. Analiza ................................................................................................................................. 10

4. Zaključna razmatranja .......................................................................................................... 18

5. Literatura .............................................................................................................................. 21

3

1. UVODNA RAZMATRANJA

Jedan od ključnih problema sa kojima se suočava srpsko društvo poslednjih godina i

decenija, a koji utiče na sve aspekte društva i na sve generacije, svakako jeste nezaposlenost.

Nezaposlenost naročito pogađa mlade, kao jednu od ranjivih društvenih grupa, kod koje

završetak obrazovanja i ulazak na tržište rada predstavlja prelomno razdoblje u životu. Podaci

Nacionalne službe za zapošljavanje ukazuju na neravnomernu zastupljenost nezaposlenosti u

različitim grupama populacije, te tako stopa nezaposlenosti mladih zauzima najveći udeo ukupne

nezaposlenosti u Republici Srbiji. Statistika koja o ovome govori je zastrašujuća – više od 50%

mladih ne radi, a još više njih preko godinu dana traži posao. 20% mladih uopšte ne učestvuje u

traženju posla. Generacija za generacijom ostaje neprilagođena tržištu – sa jedne strane, mladi

stiču obrazovanje koje tržištu nije potrebno, a sa druge strane nemaju veštine i znanja koje

poslodavci traže. Ovo su zaključci i jedne nedavne konferencije o zapošljavanju mladih na kojoj

su učestvovali predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i brojni

stručnjaci

(http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=07&dd=10&nav_id=874919).

Sa sličnim problemima se suočavaju i druge evropske države, o čemu svedoči i

istraživanje McKinsey & Company agencije (Mourshed et al., 2014), pa i susedne države,

doduše u nešto manjoj meri nego naša država.

Uprkos najavama usklađivanja upisnih kvota sa potrebama tržišta rada, fakulteti iz godine

u godinu samo prepisuju upisne kvote, i to je trend koji traje decenijama. U razgovoru sa jednom

savetnicom za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, saznali smo da su

najdeficitarnija zanimanja veterinari, diplomirani farmaceuti, građevinski inženjeri, lekari

specijalisti, dok posao najduže čekaju učitelji, agroekonomisti, poljoporivredni inženjeri,

profesori fizičkog i politikolozi, i to između pet i deset godina. Među nezaposlenima je ubedljivo

najviše dipomiranih ekonomista (6.400) i pravnika (4.600), a u isto vreme državni fakulteti svake

godine upisuju oko 4.000 brucoša na ekonomske i oko 4.000 brucoša na pravne fakultete.

Interesantno je napomenuti da ove godine, prvi put u dužem vremenskom periodu,

postoje naznake da i brucoši prepoznaju ovu "zasićenost" tržišta rada diplomiranim

4

ekonomistima i potrebu za prirodnjačkim i tehničkim kadrom. O ovome svedoče podaci da je,

nakon prvog upisnog roka, na Univerzitetu u Novom Sadu preostalo 7, na Univerzitetu u Nišu

57, a na Univerzitetu u Beogradu 133 upražnjena mesta na ekonomskim fakultetima. Sa druge

strane, interesovanje za prirodnjačke i tehničke fakultete je bilo ogromno - za upis na Fakultet

organizacionih nauka i Prirodno-matematički fakultet u Beogradu u prvom upisnom roku

konkurisalo je gotovo tri puta više, dok se na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu prijavilo

duplo više kandidata nego što ima mesta (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/484079/Najvise-

mesta-ostalo-na-tehnickim-fakultetima).

Naša je pretpostavka da, u uslovima u kojima problem nezaposlenosti nije sistematski

rešen, tri faktora povezana sa obrazovanjem utiču na nezaposlenost mladih. Prvo, smatramo da

neusklađenost obrazovanja i tržišta rada doprinosi dezorijentisanosti brucoša, koji upisuju

fakultete ne znajući koliko je zanimanje koje su izabrali traženo na tržištu rada, pri čemu se

upisne kvote prepisuju iz godine u godinu nezavisno od potreba tržišta rada, te da je to jedan od

glavnih uzroka nezaposlenosti mladih. Drugo, smatramo da na nezaposlenost mladih utiče i

neaktivnost i neinformisanost mladih - danas se mladima nude mogućnosti za proširenje znanja i

pronalazak posla tokom studija - brojne organizacije, studentske razmene, seminari, takmičenja, i

sl. što mladima može pomoći u sticanju iskustva, znanja i veština, ali i pisanju što kvalitetnije

radne biografije. Veliki deo mladih te mogućnosti, ipak, ne iskorišćava, tako da je deo

odgovornosti na njima, a ne isključivo na državi, odn. upisnoj politici. Konačno, smatramo da

stručne srednje škole ne pružaju za tržište rada adekvatna znanja i veštine, da su zanatska

zanimanja uveliko potcenjena u društvu, što je dovelo do mišljenja da je sa srednjom školom

naći posao gotovo nemoguće. Pomenuti treći faktor često dovodi do preobrazovanosti, što je

takođe jedan od oblika obrazovne neusklađenosti, o čemu će kasnije biti reč. U ovom radu ćemo

se, ipak, fokusirati na prvi faktor kao jedan od glavnih uzroka nezaposlenosti mladih, u okviru

kojeg postoji širok prostor za promene i unapređenje.

Predmet ovog rada je, dakle, razmatranje neusklađenosti obrazovanja i tržišta rada, kao

jednog od glavnih uzroka nezaposlenosti mladih u Srbiji. U tu svrhu, najpre ćemo pružiti

kontekstualni i konceptualni okvir, definišući ključne pristupe i pojmove koje ćemo u

razmatranju i analizi koristiti - post-socijalističku transformaciju, pristup socijalne biografije,

koncept tranzicije u odraslost, obrazovanje, obrazovnu neusklađenost, tržište rada i

5

nezaposlenost. U trećem delu, na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku,

Nacionalne službe za zapošljavanje i upisnih kvota četiri najveća državna univerziteta u

Republici Srbiji, analiziraćemo u kojoj meri je upisna politika, odn. same upisne kvote,

neusklađena sa tržištem rada, i u kojoj meri to utiče na nezaposlenost mladih. Konačno, rad se

završava zaključnim razmatranjima i razmatranjima načina rešavanja ove neusklađenosti.

Ovaj problem je relevantan za sociologiju omladine budući da je (ne)zaposlenost jedan

od najbitnijih pokazatelja položaja mladih u društvu, a naročito u društvu u tranziciji. Sociologija

omladine svojim problemskim razmatranjem ove pojave, njenih uzroka i posledica, može doći do

preporuka i mogućih načina rešavanja problema, koji bi mogli dovesti i do poboljšanja položaja

mladih u društvu. Motivacija autora za razmatranje ovog problema proističe iz činjenice da je

student završne godine sociologije, svestan da diplomirani sociolozi veoma teško nalaze posao u

svojoj struci, da su iz tog razloga često primorani ili da prihvate poslove koji omogućavaju

nedovoljna primanja, ili da ostanu nezaposleni, što je deo šireg problema o kojem je ovde reč.

2. KONTEKSTUALNI I KONCEPTUALNI OKVIR

Najširi okvir kroz koji ćemo analizirati neusklađenost obrazovanja i tržišta rada u Srbiji

je post-socijalistička transformacija, fenomen koji je karakterističan za sve nekadašnje

socijalističke države koje prolaze kroz brojne strukturalne promene. Promene kojima su

pristupile sve države bivše Jugoslavije su zbog zadržavanja upravnih funkcija od strane

predstavnika stare nomenklature, ali i zbog ratova, dovele do onoga što Lazić naziva

"blokiranom transformacijom" (Lazić, 2011: 124) tokom 1990-ih godina. U literaturi se, takođe,

govori i o „produženoj transformaciji“ u Srbiji, od političkih promena 2000. godine (Tomanović,

2012: 35) Može se reći da je post-socijalistička transformacija započela u Srbiji zakonom o

privatizaciji vlade Ante Markovića 1989. godine, a potom i višestranačkim izborima 1991.

godine, kada je ukinut osnovni princip socijalističke reprodukcije društva, odn. totalizovana

kontrola ekonomskog, političkog i kulturnog sistema (Lazić, 2011: 125). Post-socijalističku

transformaciju Lazić je definisao kao „set procesa kojim se osigurava politička demokratija i

tržišna ekonomija u bivšim socijalističkom državnom okruženju“ u okviru kog posebno važnu

ulogu igra promena tržišta rada. Globalne promene na tržištu rada, promene državnih režima i

politika nastale slomom socijalističkih poredaka, krizama neoliberalnih režima i država

6

blagostanja, ali i proces evropskih integracija uticale su znatno na živote mladih (Tomanović,

2012: 17). Tomanović navodi da je sintagma kojom je bilo uobičajeno da se imenuje situacija

koja je zajednička mladima u društvima koja su nasledila socijalističke režime „dvostruka

tranzicija“: tranzicija u odraslost u društvu u tranziciji (Kovacheva, 2001 prema Tomanović,

2012: 34) Problemi sa kojima su se mladi suočavali tokom postsocijalističkog tranzicionog

perioda su: visoka nezaposlenost, nestabilno i neuređeno tržište rada, oskudni stambeni resursi,

slom socijalističkog sistema socijalne zaštite koji mlade ostavlja bez institucionalne podrške,

oslanjanje na porodične resurse u tranziciji u odraslost, itd. Osim ovoga, mladi u Srbiji se

suočavaju sa specifičnim problemima poteklim iz anomične postsocijalističke transformacije,

koja odstupa od „modela uspešne postsocijalističke tranzicije“ (Lazić, Cvejić, 2004 prema

Tomanović, 2012: 35).

Napuštanjem komandne privrede i prihvatanjem tržišnog modela privrednog razvoja,

umesto državnih i društvenih preduzeća, privatno preduzetništvo je trebalo da postane osnovni

privredni pokretač. Mojić navodi da „relativna sigurnost velike većine društvenih aktera u

komandnim ekonomijama socijalističkih zemalja zamenjena je realnom nesigurnošću u

izmenjenim političkim i privrednim uslovima“ (Mojić, 2012: 115). Mladi, kao jedna od

najosetljivijih i najugroženijih društvenih kategorija, prešli su put od relativne predvidljivosti

tranzicije od obrazovanja ka zaposlenju do otežane mogućnosti dobijanja prvog zaposlenja.

„Školski sistem je omogućavao povezanost sa privrednim subjektima (preduzećima) sistemom

praktične nastave (obuke) i time olakšavao prelaz iz sfere obrazovanja u sferu rada. Propašću

socijalističkih privreda ‘isplivali’ su na površinu pomenuti veliki viškovi radne snage, alii

narušena kakva-takva veza obrazvnog sistema i preduzeća“ (ibidem). Bolonjska deklaracija

doneta je 1999. godine, sa ciljem stvaranja jedinstvenog prostora visokog obrazovanja, što

podrazumeva stvaranje velikog broja visoko kvalifikovanih kadrova koji su mobilni i potrebni

tržištu rada. Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine u Srbiji usaglašen je sa

Bolonjskom deklaracijom, ali većina fakulteta i univerziteta u Srbiji nije uspela da uspostavi

vezu sa tržištem rada i da omogući adekvatno zaposlenje nakon studija.

Jedna od prvih trendova promena u životima mladih poslednjih decenija XX veka

povezana je sa promenama na tržištu rada koje, kako smatra Tomanović, karakteriše:

7

1) otežan ulazak mladih, što je prouzrokovao njihovu rastuću nezaposlenost od polovine

sedamdesetih godina;

2) njegove strukturalne promene – sve više privremenih i ugovornih poslova, u okviru

kojih mladi rade sa nepunim radnim vremenom i ispod svojih kvalifikacija, prinuđeni da se

zapošljavaju na više mesta, itd. (Tomanović, 2012: 18).

Tranzicija od obrazovanja do zaposlenja, koja se najčešće smatra ključnom među

tranzicijama mladih u njihovim životnim putanjama (Kovacheva, 2001; prema Mojić, 2012:

111), postaje i produžena i fragmentisana, odnosno sve više gubi svoj standardni oblik (Du Bois-

Reymond, Chisholm, 2006: 4). Pred mlade se, kako navodi Tomanović, sa jedne strane postavlja

normativ izbora, zahtev da se donosi veliki broj odluka i planova, dok sa druge strane, izmenjeni

strukturalni uslovi egistencije ne dopuštaju predviđanje ishoda tih izbora. Kao rezultat uticaja,

sve veći broj mladih se opredeljuje za život u tzv. „produženoj sadašnjosti“, bez dugoročnih

pogleda u budućnost (Tomanović, 2012: 18).

Produžena anomična postsocijalistička transformacija, prema Tomanović, stvara velike

strukturalne prepreke integraciji mladih u društvo i ostavlja ih na margini društvenih zbivanja:

„Visoka i rastuća nezaposlenost posledica je otežanog ulaska čitavih kontigenata mladih na

tržište rada i preuzimanja pozicija participacije u sistemu ekonomske reprodukcije društva“

(ibidem: 38).

Pojam mladih ćemo u ovom radu tumačiti kao prelazni period – fazu između detinjstva i

odraslosti, odn. preko tranzicije u odraslost. Tranzicija predstavlja „prelazak iz jedne životne

faze u drugu obeležen životnim događajima u ključnim sferama“ (ibidem: 16). Za tranziciju u

odraslost, piše Tomanović, ključne sfere su upravo obrazovanje i zaposlenje, potom stanovanje i

zasnivanje porodice, a dve najvežnije tranzicije su porodično-stambena i obrazovno-radna. Kao

ključni životni događaji ili prekretnice uzimaju se „završetak školovanja, zapošljavanje,

ostvarivanje finansijske i stambene samostalnosti i porodične tranzicije – sklapanje braka i

rađanje deteta.“ (ibidem) Koncept mladih je konstrukt kasne modernosti koji se od omladine i

mladosti razlikuje i terminološki i konceptualno: „Koncept mladi, koji je kao i drugi koncepti

(npr. dete, odrastao) društvena konstrukcija, odabran je (...) zato što postulira heterogenost

naspram homogenosti. Koncept mladi ukazuje na varijetete konstrukata i življenih stvarnosti

unutar jednog perioda u životnim tokovima pojedinaca koji su savremenici u istom društveno-

8

istorijskom kontekstu“ (ibidem: 13). Naglasak je, dakle, na izdiferenciranosti na osnovu različitih

društvenih položaja i/ili životnih stilova, što odgovara pristupu socijalne biografije o kome će

dalje biti reči.

Teorijski pristup koji je karakterističan za sociologiju omladine, a koji ćemo u ovom radu

koristiti jeste pristup socijalne biografije. Ovaj pristup se oblikovao, kako piše Tomanović,

jednim delom kao reakcija na elemente tzv. teze o individualizaciji, odn. prenaglašavanje

slobode izbora i uloge samorefleksivnog delanja, sa jedne strane, a umanjenje značaja

strukturalnih faktora u oblikovanju individualnih biografija, sa druge strane (ibidem: 26). Prema

ovom pristupu, pojedinac oblikuje sopstvenu biografiju u odnosu na društveni kontekst - vlastiti

identitet, vlastite strategije, raspoložive resurse, njegova strukturna obeležja - "individualna

biografija se na taj način konstituiše kao socijalna biografija: ona je i društveno strukturisana, ali

i proizvod delanja." (ibidem) Upravo je ovaj pristup najadekvatniji za našu analizu.

Shvatanje obrazovanja ćemo u ovom radu izvesti iz nekoliko najčešćih definicija u

sociologiji obrazovanja i opštoj sociologiji, gde se ono definiše kao proces učenja kojim se stiču

odeđene veštine i znanja potrebna za obavljanje određenih poslova (Haralambos, 2002 i Dewey,

1944), pri čemu će fokus rada biti na visokom obrazovanju koje se odvija na univerzitetima.

Kada se, međutim, govori o neusklađenosti obrazovanja i tržišta rada, prvenstveno se misli na

neusklađenost između upisne politike (kvota) državnih univerziteta i potreba tržišta rada.

Obrazovanje, takođe, treba posmatrati kao područje društvenog života u kojem mladi kao

pojedinačni akteri najviše oblikuju svoje društvene biografije i stiču svoj ključni individualni

„resurs“ ili kapital (Mojić, 2012: 95).

Tržište rada, koje je veoma bitan faktor koji određuje status i položaj osobe alokacijom

na određenu poziciju u društvenoj strukturi, najčešće se u ekonomskoj literaturi definiše kao

„tržište koje označava ponudu i potražnju radnika, uključuje njihovu pripremu, zapošljavanje,

napredovanje, otkaze, čekanje na posao, konkurencija u traženju posla i na samom poslu“

(Grbac, 2010).

Jedan od poremećaja na tržištu rada koji u poslednje vreme privlači pažnju mnogih je

obrazovna neusklađenost. U savršeno konkurentnom tržištu, poslodavac je upoznat sa svim

informacijama na tržištu rada, te zna koji radnik bi bio najbolji izbor za određeno radno mesto.

9

Na takvom tržištu, poslodavac ne bi menjao radnike, a ni radnici ne bi bili zainteresovani za

promenu posla. Poremećaji se, dakle, ne bi javljali u ovako definisanom tržištu rada. Stvarnost,

ipak, pokazuje da se na tržištu rada javljaju poremećaji poput nezaposlenosti i obrazovne

neusklađenosti, koji su tema ovog rada. Bečić smatra da se obrazovna neusklađenost javlja zbog

dve osnovne karakteristike tržišta rada:

"1) Heterogenosti radnih mesta i radnika. Naime, različita radna mjesta imaju različite

zahtjeve (znanja i potrebne kako bi se učinkovito obavljao posao), dok se radnici razlikuju prema

znanju i vještinama koje imaju.

2) Raznih izvanjskih utjecaja koji sprječavaju usklađivanje tržišta kao što je to opisano u

modelu savršene konkurencije potpunih informacija" (Bečić, 2003: 622).

Obrazovna neuskalđenost se, prema autorki, može posmatrati kao vertikalna i

horizontalna neusklađenost, pri čemu vertikalna neusklađenost podrazumeva "nepodudaranje

razine obrazovanja koju pojedinac posjeduje s razinom potrebnom da bi se posao obavljao", dok

horizontalna neusklađenost nastaje kad "pojedinci prihvaćaju poslove u djelatnostima, odnosno

na područjima koje nije u skladu s područjem obrazovanja kojega imaju". Autorka ističe da se

vertikalna obrazovna neusklađenost javlja u dva oblika: u obliku podobrazovanosti (kada je

formalni nivo obrazovanja radnika ispod minimalno potrebnog nivoa obrazovanja za posao koji

obavlja) i u obliku preobrazovanosti (kada je formalni nivo obrazovanja iznad minimalno

potrebnog nivoa obrazovanja za posao koji obavlja, a višak obrazovanja za pojedinca predstavlja

propalu investiciju) (ibidem: 623).

Kao posledicu neusklađenosti obrazovanja i tržišta rada, u ovom radu razmatramo

nezaposlenost mladih. Pojam nezaposlenosti može da ima različita značenja u zavisnosti od

konteksta u kome se koristi - može da opisuje pravno-administrativno stanje, odnosno

evidentiranost na listi zavoda za zapošljavanje ili pravo na novčanu naknadu za nezaposlene. U

isto vreme, može da označava spremnost na prihvatanje posla pod određenim uslovima. Može se,

takođe, odnositi i na socijalne teškoće unutar određenog ekonomskog sistema, kao i na

neravnotežu ponude i potražnje rada na pojedinim delovima ili na celokupnom tržištu rada

(Mrnjavac, 1996: 25) Postoji, dakle, širok opseg značenja i definicija, a mi ćemo u radu koristiti

zvanične statističke podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, pri čemu je bitno naglasiti da

NSZ nezaposleno lice definiše kao "lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju,

odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo

10

radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i

aktivno traži zaposlenje."

(http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/2/2448_bilten_nsz_jul_2014.pdf) . Važno je istaći

činjenicu da podaci Nacionalne službe za zapošljavanje ukazuju na neravnomernu zastupljenost

nezaposlenosti u različitim grupama populacije, te tako stopa nezaposlenosti mladih zauzima

najveći udeo ukupne nezaposlenosti u Republici Srbiji, i upravo ona predstavlja fokus našeg

rada. Osim podataka NSZ, služićemo se i podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji u

svojoj Anketi o radnoj snazi nezaposlena lica definiše kao:

"lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, niti su imala posao sa

kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka odsustva, pod uslovom da su

zadovoljavala sledeće kriterijume:

- da su u poslednje četiri sedmice preduzimale aktivne korake u cilju nalaženja posla i da su,

ukoliko bi im posao bio ponuđen, bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice;

- da u poslednje četiri sedmice nisu aktivno tražila posao, jer su našla posao na kojem je trebalo

da počnu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a najkasnije za tri meseca."

(http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/46/54/RS10_217-srb-

II_kvartal_2014.pdf)

Nakon što smo razmotrili kontekstualni i teorijsko-konceptualni okvir, kako u uvodnom

razmatranju, tako i u okviru ovog poglavlja, preći ćemo na samu analizu neusklađenosti

obrazovanja i tržišta rada kao jednog od glavnih uzroka nezaposlenosti mladih u Srbiji.

3. ANALIZA

Tranzicija mladih od obrazovanja ka zaposlenju je prelomno razdoblje u životu svake

mlade osobe. Proces sticanja kvalifikacija i obrazovanja najčešće zahteva porodičnu podršku, ali

i lična i porodična odricanja, neretko uz podršku javnih sredstava. Nakon toga bi trebalo da sledi

"payback time" (Ristić, Pavlović, 2012: 5), koji se ovde shvata kao deo života u kojem se

naučeno može kapitalizovati: "Idealno, nakon završetka srednje škole ili fakulteta sledi

zaposlednje uz koje dolazi samoaktualizacija, društveno uvažavanje, finansijska nezavisnost,

samostalnost i egzistencijalna sigurnost" (ibidem), što podrazumeva ispunjenje uslova za

11

rešavanje stambenog pitanja, zasnivanje sopstvene porodice i sl. Upitno je, međutim, koliko

stvarnost u našoj državi odgovara ovoj slici.

Osvrnimo se najpre na zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku, u okviru

Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2014. godine. Ukupna stopa nezaposlenosti u Srbiji prema

najnovijim podacima iznosi 20,3% (stopa neaktivnosti 50.5%), dok je stopa nezaposlenosti

mladog stanovništva od 15 do 24 godine skoro tri puta veća od ukupne stope i iznosi čak 52.8%

(stopa neaktivnosti 71.5%). I dok je ukupna stopa nezaposlenosti ove godine nešto manja nego u

isto vreme 2013. godine (kada je iznosila 24.1%), stopa nezaposlenosti mladih se povećala sa

49.7% na 52.8%

(http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/46/54/RS10_217-srb-

II_kvartal_2014.pdf). O nepovoljnom položaju mladih svedoči i podatak da je najveći broj

nezaposlenih u starosnoj grupi od 25 do 29 godina (100.927), a potom u starosnoj grupi od 20 do

24 godina (90.528). Trend povećavanja broja nezaposlenosti u navedenim starosnim grupama

traje od 2008. godine, i za sada nema naznaka da će biti prekinut. Važno je, takođe, napomenuti

da ove stope nadmašuju stope nezaposlenih mladih u većini susednih zemalja, ali i zemalja

Evropske unije.

Ovi podaci ukazuju da se Srbija suočava sa brojnim izazovima sa kojima će se verovatno

suočavati i u narednom periodu, a Ristić i Pavlović ističu da oko 10% populacije ne završava

osnovnu školu, da se u srednje škole upisuje između 90 i 95% onih koji završe osnovnu školu

(dok 15% upisanih ne završi srednje obrazovanje), i da svega 13% završava višu ili visoku školu,

što je situacija daleko gora nego u zemljama EU (Ristić, Pavlović, 2012: 5). Ključni izazovi su,

prema mišljenju autora, nepovoljni indikatori na tržištu rada, neusklađenost ponude i tražnje na

tržištu rada i neusklađenost sistema kvalifikacija i stručnog obrazovanja, o čemu je reč i u našem

radu.

Neusklađenost obrazovnih sistema sa potrebama tržišta rada dovodi do situacije da

određeni broj prijavljenih potreba za zapošljavanjem ostaje nepopunjen, jer nema lica sa

odgovarajućim znanjima i veštinama, a sa druge strane postoji veliki broj lica sa zanimanjima za

koja ne postoji potreba na tržištu rada. Mojić navodi da je u Srbiji prosek trajanja nezaposlenosti

47 meseci, odn. blizu četiri godine, što je po njegovom mišljenju, povezano sa posedovanjem

individualnih resursa (broj godina školovanja, dodatne aktivnosti) i porodičnih resursa (kulturni

12

kapital, obrazovanje roditelja, prosečni prihodi po članu domaćinstva), pošto mladi sa

oskudnijim resursima znatno duže čekaju na zaposlenje (Mojić, 2012: 122). Autor takođe

upozorava da se značajno povećava i neaktivnost mladih na tržištu rada poslednjih godina – od

ukupnog broja ispitanika iz uzorka koji nisu zaposleni čak 35% ne traži posao.

Poseban problem u našoj državi je, sa pravom tvrdi Mojić, izražena nezaposlenost

visokoobrazovanih mladih. Na primer „diplomci Filozofskog fakulteta u Beogradu (istoričari

umetnosti, etnolozi i arheolozi) u proseku traže šest godina posao preko Nacionalne službe za

zapošljavanje. Nešto manje traje nezaposlenost inženjera hemijske tehnologije, tekstilstva,

geologije, te pojedinih stručnih profila iz oblasti poljoprivrede (četiri godine). Najčešće je je

jedino rešenje za ove grupe nezaposlenih da započnu ili nastave karijeru u oblastima za koje se

nisu školovali ili da pohađaju različite programe obuke u okviru aktivnih programa Nacionalne

službe za zapošljavanje“ (ibidem).

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da u Srbiji postoji oko 9%

nezaposlenih mladih sa višim i visokim obrazovanjem, i to često neodgovarajućih obrazovnih

profila, za kojima postoji slaba ili nikakva tražnja na tržištu rada. Problem položaja mladih na

tržištu rada, dakle, ne podrazumeva samo nezaposlenost, već se odnosi i na zapošljivost – na to

koliko su stečene veštine, sposobnosti i znanja korisne u dobijanju posla. Ovo postaje naročito

važno usled tehnoloških promena i ekonomskog napretka, kada se potrebe tržišta rada

konstantno menjaju.

U daljoj analizi predstavićemo upisne kvote najvećih državnih univerziteta u Srbiji

(Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu). Radi preglednosti i ograničenog

obima rada nećemo prikazati kvote po smerovima već samo po pojedinim fakultetima, i to samo

za akademsku 2014/2015. godinu, budući da se upisne kvote dugi niz godina uopšte ne menjaju,

ili se menjaju neznatno.

13

Tabela 1. Upisne kvote fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademska 2014/2015. godina

FAKULTET UKUPNO

Arhitektonski fakultet 240

Biološki fakultet 230

Ekonomski fakultet - Beograd 1500

Elektrotehnički fakultet 600

Fakultet bezbednosti 390

Fakultet organizacionih nauka 670

Fakultet političkih nauka 500

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja - Beograd 160

Fakultet veterinarske medicine 156

Fakultet za fizičku hemiju 100

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju 270

Farmaceutski fakultet 324

Filološki fakultet 1375

Filozofski fakultet - Beograd 708

Fizički fakultet 165

Geografski fakultet 310

Građevinski fakultet u Beogradu 400

Hemijski fakultet 185

Mašinski fakultet u Beogradu 540

Matematički fakultet 395

Medicinski fakultet u Beogradu 500

Poljoprivredni fakultet u Zemunu Zemun 970

Pravni fakultet u Beogradu 1500

Pravoslavni bogoslovski fakultet 230

Rudarsko-geološki fakultet 298

14

Saobraćajni fakultet 360

Stomatološki fakultet u Beogradu 225

Šumarski fakultet 345

Tehnički fakultet u Boru Bor 240

Tehnološko-metalurški fakultet 380

Učiteljski fakultet u Beogradu 300

Izvor: http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2014/24/6/Univerzitet-u-

Beogradu

Tabela 2. Upisne kvote fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, akademska 2014/2015. godina

FAKULTET UKUPNO

Akademija umetnosti - Novi Sad 188

Ekonomski fakultet - Subotica Subotica 955

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja - Novi Sad 350

Fakultet tehničkih nauka - Novi Sad 2284

Filozofski fakultet - Novi Sad 898

Građevinski fakultet u Subotici Subotica 144

Medicinski fakultet u Novom Sadu 164

Pedagoški fakultet u Somboru Sombor 235

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu 680

Pravni fakultet u Novom Sadu 880

Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu 875

Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin 395

Tehnološki fakultet u Novom Sadu 240

Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom

jeziku Subotica 55

Izvor: http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2014/24/3/Univerzitet-u-

Novom-Sadu

15

Tabela 3. Upisne kvote fakulteta Univerziteta u Nišu, akademska 2014/2015. godina

FAKULTET UKUPNO

Ekonomski fakultet - Niš 1200

Elektronski fakultet 480

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja - Niš 195

Fakultet umetnosti - Niš 64

Fakultet zaštite na radu 360

Filozofski fakultet - Niš 570

Građevinsko-arhitektonski fakultet 360

Mašinski fakultet u Nišu 340

Medicinski fakultet u Nišu 358

Pravni fakultet u Nišu 665

Prirodno-matematički fakultet u Nišu 339

Tehnološki fakultet u Leskovcu Leskovac 120

Učiteljski fakultet u Vranju Vranje 210

Izvor: http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2014/24/5/Univerzitet-u-

Nisu

Tabela 4. Upisne kvote fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, akademska 2014/2015. godina

FAKULTET UKUPNO

Agronomski fakultet Čačak 120

Ekonomski fakultet - Kragujevac 600

Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu 360

Fakultet medicinskih nauka 196

16

Fakultet pedagoških nauka u Jagodini Jagodina 210

Fakultet tehničkih nauka u Čačku Čačak 255

Fakultet za hotelijerstvo i turizam Vrnjačka

Banja 100

Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u

Kraljevu Kraljevo 160

Filološko-umetnički fakultet 326

Pravni fakultet u Kragujevcu 440

Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu 275

Učiteljski fakultet u Užicu Užice 160

Izvor: http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2014/24/11/Univerzitet-u-

Kragujevcu

Obratimo pažnju na zanimanja na koja nam je skrenula pažnju sagovornica iz Nacionalne

službe za zapošljavanje: na učitelje, agroekonomiste, poljoprivredne inženjere i profesore

fizičkog, koji posao čekaju između pet i deset godina, ali i na diplomirane ekonomiste i pravnike,

kojih je ubedljivo najviše među nezaposlenima. Pažnju ćemo obratiti i na diplomce sa filozofskih

fakulteta, za koje Mojić ističe da u proseku traže posao šest godina.

Godišnje se, u okviru navedena četri najveća državna univerziteta, na učiteljske

fakultete upisuje 960 brucoša, uprkos činjenici da se posao u ovoj struci često čeka između pet i

deset godina, i uprkos tome što najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je

oko 16.000 nezaposlenih upravo iz ove struke

(http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/2/2448_bilten_nsz_jul_2014.pdf).

Isto toliko na posao čekaju i agroekonomisti i poljoprivredni inženjeri, dok se u isto

vreme godišnje na poljoprivredne fakultete na navedenim univerzitetima upisuje 1.770

brucoša, dok je nezaposleno 43.420 lica iz ove struke (uključujući i niže stepene stručne spreme).

Kada je reč o profesorima fizičkog vaspitanja, podaci NSZ ukazuju da je među njima

trenutno nezaposleno 119 lica, ali da se na posao veoma dugo čeka, pri čemu se na fakultete

sporta i fizičkog obrazovanja godišnje upisuje 705 brucoša.

17

Među nezaposlenima sa VII stepenom stručne spreme, daleko je najviše diplomiranih

ekonomista (6.400) i pravnika (4.600), a ukoliko se pogleda stanje na nižim stepenima stručne

spreme, dolazi se do podatka da je među nezaposlenima čak 51.415 ekonomista i 13.825

pravnika (ibidem). Uprkos tome, godišnje se na ekonomskim fakultetima na navedenim

univerzitetima upisuje 4.110 brucoša, a na pravnim fakultetima 3.485 brucoša, što svakako

nadmašuje potrebe tržišta.

Situacija sa ostalim društveno-humanističkim naukama nije ništa bolja. Kao primer

možemo uzeti filozofske fakultete na navedenim univerzitetima, koje godišnje upisuje 2.176

brucoša, uprkos izuzetnim teškoćama diplomaca sa ovih fakulteta da nađu posao u struci, dugom

vremenu do prvog zaposlenja, ali i činjenici da je, prema najnovijim podacima NSZ,

nezaposlenih diplomaca iz oblasti društveno-humanističkih nauka 10.625 (ibidem).

Neusklađenost se uočava i kada se perspektiva "usitni". Tako, na primer, Filozofski

fakultet Univerziteta u Beogradu godišnje upisuje 100 brucoša na Odeljenju za sociologiju, a

Omorac piše kako je od oktobra 2011. do maja 2014. (dakle, za skoro tri pune godine) bilo

objavljeno svega četiri oglasa za poslove u kojima se traži ovaj profil

(http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Drzava-bi-morala-da-intervenise-u-upisnoj-

politici-fakulteta.lt.html). I Mojić u tekstu "Zapošljavanje sociologa u Srbiji danas, od

humanističkih emancipatora do profesionalnih praktičara" ukazuje da je kriza u zapošljavanju

sociologa u Srbiji započela sredinom 70-ih godina dvadesetog veka. Autor navodi da nezaposleni

sociolozi čekaju više godina na posao, jer je potražnja "ravna nuli", a kao najveći nedostatak

sociologa navodi se opštost znanja (Mojić, 2010). Uprkos tome, država ništa nije učinila kako bi

stala na put ovakvoj politici univerziteta, što je sigurno jedan od uzroka tome što je u Srbiji danas

bez posla čak 61.400 osoba sa diplomom fakulteta, među kojima je 890 magistara i doktora

nauka.

Zbog ograničenog obima i potreba rada, ovde ćemo završiti analizu koja, iako je sažeta,

slikovito opisuje problem neusklađenosti obrazovanja i tržišta rada kao jednog od glavnih uzroka

nezaposlenosti mladih u Srbiji. Cilj ove sažete analize je da podstakne na dalja podrobnija

istraživanja, formulisanje preporuka i konkretne aktivnosti odgovornih u cilju usklađivanja

upisnih kvota i potreba tržišta rada, ali i u cilju demarginalizacije mladih kao trenutno veoma

18

marginalizovane društvene grupe. U okviru zaključnog razmatranja, razmatraćemo i moguće

načine rešavanja ovog problema.

4. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

U ovom radu smo, kao jedan od glavnih uzroka nezaposlenosti mladih u Srbiji, istakli

neusklađenost obrazovanja i tržišta rada, ne želeći pritom da umanjimo odgovornost mladih,

pojedinaca za manjak aktivizma, zainteresovanosti, obaveštenosti i posvećenosti u unapređenju

znanja, veština i sposobnosti, pri odabiru fakulteta i pronalaženu posla. Opredelili smo se za

razmatranje neusklađenosti jer upravo u toj oblasti postoji veliki prostor za unapređenje.

Filozof i narodni poslanik Neven Cvetićanin ukazuje na činjenicu da neka zanimanja

izumiru, da neka nastaju i da bi prosveta morala da bude u toku sa ovim promenama, kako bi bila

u funkciji povezivanja života sa obrazovanjem, kako bismo "konačno uspeli da odškolujemo one

kadrove i ona zanimanja koja su potrebna realnom životu, a ne da školujemo profile za poslove

koji su davno prestali da postoje, kao što je često slučaj danas"

(http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1108555&print=yes). On sa pravom ističe da je

preduslov razvoja srpskog društva i zaustavljanja emigracije visokoobrazovane radne snage

povezivanje dva trenutno nepovezana podsistema – obrazovanja i privrede. Vreme novih zahteva

tržišta i privrede i brzih promena pred obrazovni sistem postavlja imperativ da se prilagođava.

Upravo iz tog razloga, mnogi autori ističu potrebu racionalizacije i redefinisanja obrazovnih

profila, redovnog i sistematskog analiziranja postojećih obrazovnih profila, pri čemu se

zanimanja koja nestaju zamenjuju novim.

Na ovom mestu ćemo izdvojiti neke od preporuka koje upućuju Ristić i Pavlović u

publikaciji „Potrebe tržišta rada i položaj mladih nezaposlenih lica“, u izdanju Unije poslodavaca

Srbije:

“Celokupna politika obrazovanja treba da se zasniva na stvarnim i realnim potrebama tržišta

rada i u pravcu preduzimanja svih neophodnih koraka kako bi se sprečilo rano napuštanje škole.

Zbog značaja razvoja sistema obrazovanja veoma je važno uspostaviti saradnju i koordinaciju

19

relevantnih aktera kako bi se na odgovarajući način upravljalo obrazovanjem, uočili nedostaci

koji dovode do neusklađenosti ponude i potražnje i razlika na tržištima rada. Saradnja i

koordinacija je važna i za uspostavljanje sistema finansiranja razvoja, kontrole i upravljanja

institucijama i programima obrazovanja i obuke.

(...) Razvoj stručnog obrazovanja i obuka treba da dovede do povećanja zapošljivosti radne

snage i usklađenosti ponude i potražnje, usklađenosti sistema obrazovanja i obuka sa potrebama

tržišta rada, boljeg pristupa doživotnom učenju, posebno za ugrožene grupe. Moderno stručno

obrazovanje treba da bude zasnovano na unapred definisanim ishodima učenja odnosno

stručnim kompetencijama čije će dostizanje biti osnovno merilo uspešnosti obrazovnog procesa.

Obrazovni programi moraju biti fleksibilni i to kako na planu sadržaja tako i na planu načina

realizacije, odnosno dužine trajanja, a sve u cilju lakšeg pohađanja i sprečavanja ranog

napuštanja školovanja. Polazna osnova za kreiranje takvih, modernih obrazovnih programa,

treba da bude sistem nacionalnih kvalifikacija stvoren kroz partnerski rad svih relevantnih

činilaca koji utiču ili na koje utiče jedan ovakav sistem. Da bi se došlo do unapređenja kvaliteta

u stručnom obrazovanju i obuci neophodno je pristupiti uvođenju evropskog referentnog okvira

za osiguranje kvaliteta. On predstavlja instrument koji pomaže u podsticanju i praćenju stalnih

poboljšanja sistema stručnog obrazovanja i obuke, sadrži zajedničke kriterijume, odrednice i

pokazatelje kvaliteta, praćenje putem internih i spoljnih mehanizama ocenjivanja, korišćenje

alata za merenje, a primenjuje se na sisteme stručnog obrazovanja i obuke i na pružaoce usluga.

(...) Aktivne mere za podsticanje zapošljavanja mladih moraju biti ciljno orijentisane i usklađene

sa specifičnim potrebama mladih i ujedno usmerene na stvaranje mogućnosti za produktivno

zapošljavanje i efikasan prelazak sa školovanja na rad. Treba pružiti pomoć mladima koji su

diplomirali da pronađu početno zaposlenje, ali i da se dodatno obrazuju i obuče, uključujući i

realizaciju programa pripravništva. U cilju podizanja zapošljivosti i sticanja odgovarajućeg

iskustva, treba promovisati i podsticati organizovanje stručne prakse za učenike i studente

završnih godina, kao jedan od načina upoznavanja mladih sa svetom rada, sticanja radnog

iskustva i pripreme za zapošljavanje“ (Ristić, Pavlović, 2012: 40-42).

Kako bi problem neusklađenosti bio rešen, neophodna je, dakle, sveobuhvatna akcija u

kojoj bi bili uključeni i privredni subjekti, i univerziteti, ali i ministarstava. Jedan od prvih

koraka bilo bi smanjivanje određenih upisnih kvota i ukidanje smerova koji ne odgovaraju

20

realnim potrebama tržišta rada sa jedne strane, i uvećavanje upisnih kvota i otvaranje novih

smerova u oblastima u kojima je nakon diplomiranja pronalaženje posla izvesnije, sa druge

strane. Kako bi se to učinilo, neophodno je najpre temeljno analizirati podatke o nezaposlenima,

o suficitarnim i deficitarnim zanimanjima i strukama, i potom te podatke iskoristiti kako bi se

„svet obrazovanja“ povezao sa „svetom privrede“.

Konačno, navešćemo i dva primera dobre prakse u našoj zemlji, odn. pokušaja

povezivanja obrazovanja i tržišta rada. Prvi primer je Memorandum o saradnji između

Univerziteta u Novom Sadu i Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je potpisan 2012.

godine u cilju jačanja institucionalne saradnje između Univerziteta u Novom Sadu i tržišta rada,

razmene, analize i distribucije podataka o visokom obrazovanju i zapošljivosti mladih, kao i

realizaciji drugih zajedničkih aktivnosti

(http://www.uns.ac.rs/sr/novosti_dogadjaji/2012/1211memorandumNSZ.html). Drugi primer

dobre prakse je projekat u okviru nacionalnog Tempus programa CareerS – „Razvoj

karijernog vođenja u cilju unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji“, u sklopu kojeg je

osmišljeno istraživanje namenjeno poslodavcima, koje bi trebalo da pokuša da doprinese

upoznavanju potreba poslodavaca radi usaglašavanja i povezivanja visokog obrazovanja sa

tržištem rada u Srbiji (http://www.bizlife.rs/vesti/53541-kako-uskladiti-potrebe-trzista-rada-i-

sistem-visokog-obrazovanja). Nadamo se da će ovakvih primera dobre prakse ubuduće biti više,

te da će se započeti rešavanje problema neusklađenosti, a do tada će odnos između obrazovanja i

tržišta rada nesumnjivo ostati plodno tlo za istraživanja. Naročito zanimljiv pravac budućih

istraživanja i razmatranja može biti izračunavanje stopa koje stavljaju u odnos broj nezaposlenih

i upisne kvote (ili broj diplomiranih godišnje).

21

5. LITERATURA

1. Bečić, Marija. 2013. Obrazovna neusklađenost na tržištu rada: preobrazovanost i njezine

implikacije. Ekonomski vjesnik, XXVI (2), 621-636.

2. Dewey, John. 1944. Democracy and Education. New York: The Free Press.

3. Du Bois- Reymond, M., Chisholm, L. (2006): "Young Europeans in a Changing World, in:

Du Bois-Reymond, M. and L. Chisholm (eds.) "The Modernisation of Youth Transitions in

Europe", New Directions for Child and Adolescence Development. Number 113, Fall 2006, 1-

10.

4. Grbac, Bruno. 2010. Marketinške paradigme. Rijeka: EFRI.

5. Haralambos, Michael. 2002. Sociologija – teme i perspektive. Zagreb: Global Marketing.

6. Lazić, Mladen. 2011. Postsocijalistička transformacija i restratifikacija. Politička misao, br.

3, 123-144.

7. Mojić, Dušan. 2010. Zapošljavanje sociologa u Srbiji danas od „humanističkih

emancipatora“ do „profesionalnih praktičara. Sociologija, God. 52, Posebno izdanje, 219-241.

8. Mourshed, Patel, Suder. 2014. Education to employment: Getting Europe’s youth into work.

New York: McKinsey & Company.

9. Mrnjavac, Željko. 1996. Mjerenje nezaposlenosti. Split: Ekonomski fakultet.

10. Ristić, Pavlović. 2012. Potrebe tržišta rada i položaj mladih nezaposlenih lica. Beograd:

Unija poslodavaca Srbije.

11. Tomanović, Stanojević, Jarić, Mojić, Dragišić Labaš, Ljubičić, Živadinović. 2012. Mladi –

naša sadašnjost. Istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji. Beograd: Čigoja, ISI FF.

22

Internet izvori

1. http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=07&dd=10&nav_id=874919

(pristupljeno 24.08.2014.)

2. http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/2/2448_bilten_nsz_jul_2014.pdf (pristupljeno

03.09.2014.)

3. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/46/54/RS10_217-srb-

II_kvartal_2014.pdf (pristupljeno 03.09.2014.)

4. http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2014/24/6/Univerzitet-u-

Beogradu (pristupljeno 28.08.2014.)

5. http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2014/24/3/Univerzitet-u-

Novom-Sadu (pristupljeno 28.08.2014.)

6. http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2014/24/5/Univerzitet-u-Nisu

(pristupljeno 28.08.2014.)

7. http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2014/24/11/Univerzitet-u-

Kragujevcu (pristupljeno 28.08.2014.)

8. http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Drzava-bi-morala-da-intervenise-u-upisnoj-

politici-fakulteta.lt.html (pristupljeno 30.08.2014.)

9. http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1108555&print=yes (pristupljeno 01.09.2014.)

10. http://www.bizlife.rs/vesti/53541-kako-uskladiti-potrebe-trzista-rada-i-sistem-visokog-

obrazovanja (pristupljeno 02.09.2014.)

11. http://www.uns.ac.rs/sr/novosti_dogadjaji/2012/1211memorandumNSZ.html (pristupljeno

02.09.2014.)

12. http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/484079/Najvise-mesta-ostalo-na-tehnickim-fakultetima

(pristupljeno 15.09.2014.)