3 8 Мета ф ик ц и ј а: п р обле м д е ф ини са њ а Нена д Н иколић Д а би се р аз у меле мог у ћности д е ф инисања м е та ф ик ц и ј е ( енг. metafiction , фр . metafiction , нем. M etafiktion , ру с. ме т а ф ик ц и л ) ни ј е д о во љно изложити само т р а д и ц и ју тог д е ф иииса ља , већ се на ј п р е т р еба осв р н у ти и иа мог у ћности о д р е ђ ења по ј ма ф и к ц и ј е. По д ф ик ц и ј ом се , на ј чешће , по д р а з у мева п р оза , о д носно начин на ко ј и i e т е к ст о р ганизован , љегова кон ф иг у - р а ц и ј а. К о н ф иг ур атнвно с т , м е ђ у т им , „ не по - к р еће питања р е ф е р е н ц и ј е и истине " ( Ricoeur 19 83: 8 8 ), па ф ик ц и ј а с х ваћена сам о к ао п р оза , ск у п п р и по ве д пих пост у п а ка , н е м ож е у спо - с т а в ит и ника к а в о д нос п р ема исто р иог р а ф и ј и , с хваћено ј так о ђ е као п р ипове д а ње , али к о ј е п р е - т ен д уј е па и ст ини тост. З ат о П о л Рик е р „ д а ј ете р - мин у « ф ик ц и ј а » у ж и об им о д оног ко ј и с у у сво - ј или мн оги а у то р и ко ј и га ви д е ка о си н о ним « и а р ативне к он ф иг у р а ц и ј е » " и ко р и сти г а за „ к н. и ж евн е к р еа ц и ј е ко ј е нема ју амби ц и ју исто р и ј ск е п р иче д а к о нстит у иш у истинит у п р ич у " ( Ricoe ur 1984 : 3 ) . Так во схватање ф ик - ц н ј е захтев а д а с е и мета ф ик ц и ј а са г л е д а д ру - га ч и ј е н ег о што ј е ви д е он и к о ј и по д ф ик ц и ј ом п о д р аз у мева ју с а мо п р оз у , не пита ј у ћи се о њ е н - им р е ф е р ен ц и ј ал ним п р етензи ј а м а 1 . Д о т о г к о м - п лекс ни ј ег п о ј ма мета ф ик ц и ј е на ј лакше ј е , ме ђ у т и м , д о ћи п р облем а т и за ц и ј ом на ј з нач а ј ни - ј их д оса д ашњих схватањ а 2 . С р е д ином осам д ес етих го д ина п р ошл о г века , т е р м ин мета ф ик ц и ј а д обио ј е ст ат у с повлашћеног те р ми н а з а об ележ авање на ј п р е ам е р и ч к е к њ иж евности ш ез д есет и х и се д ам д е - се ти х го д ииа 3 , затим се п р оши р ио и на ц ео „ ог р аиа к п ос тмо д е р не п р о з е ко ј и наглашеном а у то р е ф е р ен ц и ј а л н ош ћ у п р обле м атизи р а вла - стит у ф ик ц и о налност " ( Бити 1997: 220 ) , д а би се , к он ачно , п р имењивао за им ен о в ањ е „ књи - ж евн о сти о књиж евности " у о пште. Његов у п р е - моћ н а д т е р ми н им а као шт о с у „ на д ф ик ц и ј а " ( sur f ict i on ) , „ ф аб у ла ц и ј а " , „ theself - b e g etti n g no v - e l " и сли ч ним , означила ј е темељн а књига П а т р и ш е В о Мет а ф ик ц и ј а: т ео р и ј а и п р акса самосвесне ф и к ц и ј е у к о ј о ј с е сви ови те р мини - ко ј и „ импли ц и р а ј у ф ик ц и ј у ко ј а ј е самосвесно р е ф л ек с ив на у о д нос у на сво ј у с опствен у ст р у к - т уру к ао ј езика " , али и „ п о м е р а ју ак ц енат у р азличитим п р ав ц има " ( VVau g h 19 8 4 : 1 4 ) - п о д - во д е п о д с в е о б у хв а т н у катего р и ј у мета ф ик ц и ј е : „ мета ф ик ц ио на лн о пи сање може у кљ у чити о ве и л и н е ке о д с т р а ге г и ј а о к о ј има с у к р итнч а р и р ас п р а в љали к о р ис т е ћ и помен у те те р мине " ( Wau g h 19 8 4: 1 4 ) . Ната ј на ч ин т р е бало i e д а б у д е о б езбе ђ ена не само осн о ва з а р а с п р ављање о ши р ок ом сиек т ру м о г у ћ иости ко ј е ј е н у д ила књи ж евн ос т ш ез д ес е тих и се д ам д есетих го д ина , в е ћ и те р мин д овољн о ши р о к д а б и се могао ко р истити и за описивање с та р и ј их к њи ж евних д ела , о чем у на ј боље све д очи почетно о д р е ђ ење мета ф ик ц и ј е ( ц ела к њига ј е зан р аво ње г ово о б ј ашњење и оп р ав д ање ) : „ Мст а ф и к ц и ј а ј ете р - мин д о д ељен ф ик ц ионално м пис а њ у ко ј е само - свес н о и си стема т с ки с к р ећ е п а жњ у на с во ј ста - т у с а р те ф акта к ак о б и пок р ен у л о питање о о д н о с у изме ђ у ф ик ц и ј е и с т ва р ности. Об е зб е ђ у - ју ћ и к р ит ик у сопст в е ни х к он ст ру к ти в н и х м е то - д а , о вак ва пис а ња н е сам о д а и с п и т у ј у т е ме љ не с т ру кт ур е н а р ативн е ф ик ц и ј е , ве ћ т ак о ђ е ист р а - ж ују мог у ћ у ф ик ц ионалност света изван књи - жевног ф ик ц ионалног те кс та " ( V Va u g h 198 4: 2 ) . У п р к ос ов а ко ши р о к о м поч ет ном д е ф ииисањ у мета ф ик ц и ј е и д о ста честом к асни ј ем у општ а - вањ у њених о с обина , П а т р иш а В о не у спева д а у с в о ј о ј с т у д и ј и пон у д и по ј ам к о ј им б и се могло у спешно п р ист у пати д елима и з било к о ј е епохе , а т а ј не у спех д у г уј е томе што сва испити в ања , и у општавања на основ у њих , в р ши искљ у чив о на п р им е р и м а а м е р ич к е к њиж евн о ст и ш ез д е се т и х и се д ам д есетих го д ина. О д с у с тв о свести о ист о - р ичност и , к а к о свак ог књижевног д ела так о и к њиж е в но и с то р и ј ск их по ј мова , на ј боље ил у с - т руј е став д а Сте р но в Т р и ст р ам Шен д и „ мо ж е б и ти сх в аћен ка о п р о т о тип са в р еменог мет а - ф и к ц ион а лно г р оман а " ( VVau g h 1 9 84: 70 ) - о в о 1 У окви р и м а п р о у чавања с р пске књ и ж евно ст и за то , ос нм наве д ено г те о р и ј ск о г , посто ј и и п р актичан р азлог: ак о ј е за с р пск у књ и ж евност веома важан о д но с н е ф ик ц ионалн о - ф ик ц и онално , о д н осн о исто р и ј - ско - ф ик ц ионално ( Д е р етић 1983 ; 1996 ; 199 7 ) , и ако ј е он ј е д аи о л с у - штинских пок р етача ф о р мативних е поха с р п ске кн.ижевностн , па „ ст о - же р на т а ч ка [ .. . ] у р аз во ју с р п ске књ и ж ев нос т и о д д ру ге поло ви н е 18 . века , ј естекатего р и ј а и с т и ни т ости " ( Несто р овић 2000: 69 ) , питање ф ик - ц и ј е м о р а с е по став и ти к ао п итање о д р е ђ ивања п р ема њ е но ј ( не ) исти - н и то сти и о д н о с у с а и с то р и ј о м. 2 Ј а с ми наЛ у к и ћ д а ј еоп ши р а н п р е г ле д н а ј ва жни ј их и нетолико важних тео р и ј ск их д оп р иноса р аз у мевањ у мета ф ик ц и ј е ( Л у к ић 200 1: 1 3 - 80 ) . 3 „ Ова ј т е р ми н с е к р а ј њ е ши р око п р имењнвао у ц и љ у оп нсивања самолегитимиз ују ћих сво ј става « нов е » к њ и же в ности ( ог р аниченемал - т ене и скљ у ч и в о на п р озн у књиж евност ) и , к ао што у каз у ј е п р е ф икс « мета - » , оно што ј еон обеле жавао као « ново » била ј ез а п а же н ап р еок у - па ц и ј а аме р ичких п р озних пнса ц а то га д об а самом п р и р о д ом књи - жевности " ( Luc y 1 9 9 7: 150 ) .
Razmatraju se problemi u definisanju pojma metafikcije.
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
3 8
Метафикција:
проблем
дефинисања
Ненад Николић
Да би се разумеле могућности дефинисања
мет афикције (енг. metafiction, фр. metafiction,
нем. Metafiktion, рус. метафикцил) није довољно
изложити само традицију тог дефииисаља, већ
се најпре треба осврнути и иа могућности
одређења појма фикције. Под фикциј ом се,
најчешће, подразумева проза, односно начин на
који ie текст организован, љегова конфигу-
рација. Конфигуратнвност, међутим, „не по-
креће питања референције и истине" (Ricoeur
1983: 88), па фикција схваћена само као проза,
скуп п р и п оведп их п ост уп ак а, н е м ож е усп о-
ставити никакав однос према историографији,
схваћеној такође као приповедање, али које пре-
тендује па истинитост. Зато Пол Рикер „даје тер-
мину «фикција» ужи обим од оног који су усво-
јили многи аутори који га виде као синоним
«иаративне конфигурације»" и користи га за
„кн.ижевне креације које немају амбицију
историјске приче да к онституишу истиниту
причу" (Ricoeur 1984: 3). Такво схватање фик-
цнје захтева да се и метафикција сагледа дру-
гачије него што је виде они који под фикцијом
подразумевају само прозу, не питајући се о њен-
им референцијалним претензијама1. До тог ком-
плекснијег појма метафикције најлакше је,
међутим, доћи проблемат изацијом најзначајни-
јих досадашњих схватања2.
Средином осамдесетих година прошлог
века, термин метафикција добио је статус
повлашћеног термина за обележавање најпре
ам ер и чк е к њи ж евн ост и ш ездесет и х и седам де-
сетих годииа3, затим се проширио и на цео
„ограиак постмодерне прозе који наглашеном
аутореференцијалношћу проблематизира вла-
ститу фикционалност" (Бити 1997: 220), да би
се, к о н ач н о , пр
и м ењ и вао за и м ен ов ањ е „ к њ и -
жевности о књижевности" уопште. Његову пре-
моћ над терминима као што су „надфикција"
(surfiction), „фабулација", „the self-begetting nov-
el" и сличним, означила је темељна књига
Патрише Во Мет афикциј а: т еориј а и пракса
самосвесне фикције у којој се сви ови термини -
који „имплицирају фикцију која је самосвесно
рефлексивна у односу на своју сопствену струк-
туру као језика", али и „померају акценат у
различитим правцима" (VVaugh 1984: 14)
- под-
воде под свеобухватну категорију метафикције:
„метафикционално писање може укључити ове
или неке од страгегија о којима су критнчари
расправљали користећи поменуте термине"
(Waugh 1984: 14). На тај начин требало ie да буде
обезбеђена не само основа за расправљање о
широком сиектру могућиости које је нудила
к њ и ж е в н о ст ш ез д ес ет и х и с ед а м д ес ет и х г о д и н а ,
већ и термин довољно широк да би се могао
користити и за описивање старијих књижевних
дела, о чему најбоље сведочи почетно одређење
метафикције (цела књига је занраво његово
објашњење и оправдање): „Мст афикциј а је тер-
мин додељен фикционалном писању које само-
свесно и систематски скреће пажњу на свој ста-
тус артефакта како би покренуло питање о
односу између фикције и стварности. Обезбеђу-
јући критику сопствених конструктивних мето-
да, оваква писања не само да испитују темељне
структуре наративне фикције, већ такође истра-
жују могућу фикционалност света изван књи-
жевног фикционалног текста" (VVaugh 1984: 2).
Упркос овако широком почетном дефииисању
метафикције и доста честом каснијем уопшта-
вању њених особина, Патриша Во не успева да
у својој студији понуди појам којим би се могло
успешно приступати делима из било кој е епохе,
а тај неуспех дугује томе што сва испитивања, и
уоп ш т авања н а осн ову њ и х, врш и и ск ључи во на
п р им ер и м а ам ери чк е к њ и ж евн ост и ш ездесет их
и седамдесетих година. Одсуство свести о ист о-
ричност и, како сваког књиж евног дела тако и
књижевноисторијских појмова, најбоље илус-
трује став да Стернов Трист рам Шенди „може
бити схваћен као прототип савременог мета-
фикционалног романа" (VVaugh 1984: 70)
- ово
1 У оквирима проучавања српске књижевности за то, оснм наведеног
теоријског, постоји и практичан разлог: ако је за српску књижевност
веома важан однос нефикционално-фикционално, односно историј
-
ско-фикционално (Деретић 1983; 1996; 1997), и ако је он једаи ол су
-
штинских покретача формативних епоха српске кн.ижевностн, па „сто-
жерна тачка [...] у развоју српске књижевности од друге половине 18.
века, јесте категорија истинитости" (Несторовић 2000:69), питање фик-
ције мора се поставити као питање одређивања према њеној (не)исти-
нитости и односу са историјом.
2 Јасмина Лукић даје опширан преглед најважнијих и не толико важних