Naucne cinjenice

OBLICI NAUČNOG SAZNANJA STVARNOSTI

OBLICI NAUČNOG SAZNANJA STVARNOSTI

„Cilj nauke nije da ’napravi

svet’ nego da napravi … znanje o svetu“.

Fajgelj, S. (2003): Psihometrija. Beograd: Centar

za primenjenu psihologiju; str.660.

naučne činjenice

naučni zakoni

naučne teorije

naučne hipoteze

...

KARAKTER I PRIRODA PEDAGOŠKIH ČINJENICA

ULOGA ČINJENICE U NAUČNOM SAZNAVANJU

osnova naučnog saznavanja

osnovni, polazni element koji konstituiše, gradi druge oblike saznanje u nauci

ŠTA JE NAUČNA ČINJENICA? (1)

realna datost, nešto što u stvarnosti realno postoji

„... odraz pojave nastao u određenom odsečku vremena i utvrđenim uslovima“

(Zankov, prema: Mužić, 1979: 19)

ŠTA JE NAUČNA ČINJENICA? (2)

sintetički iskaz kojim se tvrdi neko stanje stvari samo stanje stvari

činjenica kao (relativno) istinit iskaz o nekom stanju stvari

ČINJENICE MOGU DA SE ODNOSE NA:

objekte

pojave

procese

događaje

stanja

svojstva

odnose u stvarnosti

. . .

pojedinačno

skupove (koji se

razmatraju kao celine)

OBJEKTIVNOST NAUČNIH ČINJENICA

podrazumeva da činjenica: realno postoji u stvarnosti i da je njeno

postojanje moguće utvrditi; postoji nezavisno od subjekta koji je utvrdio

njeno postojanje, tj. ona je dostupna i drugim istraživačima, postoji i za druge istraživače;

jeste dostupna javnoj proveri;

može da bude predstavljena određenim simbolima (npr. verbalnim iskazom, grafikonom, brojem i sl.);

O JOŠ NEKIM KARAKTERISTIKAMA NAUČNIH ČINJENICA

činjenice u oblasti vaspitanja i obrazovanja ne moraju uvek da:

predstavljaju najjednostavnije jedinice

(elemente) koji se dalje ne mogu rasčlanjivati imaju čulno-empirijski karakter

budu podložne merenju i statističkoj obradi (tj. da budu kvantitativne)

VRSTE NAUČNIH ČINJENICA

zdravorazumske i

naučne

empirijske i

teorijske

VRSTE PEDAGOŠKIH ČINJENICA: POKUŠAJ GRUPISANJA

pedagoški stavovi, ideje, shvatanja, koncepcije, mišljenja, hipoteze koje se odnose na vaspitanje u celini ili pojedine njegove delove; na sve tri vremenske dimenzije;

ciljevi i zadaci vaspitanja (taksonomije zadataka vaspitanja);

postojeći sistemi, strukture, modeli (sistem vaspitanja i obrazovanja, institucije koje ga čine);

odnosi koji se uspostavljaju u procesu vaspitanja (vaspitanje i društvena zajednica, škola i društvena sredina, učenik – nastavnik, roditelj – dete)

VRSTE PEDAGOŠKIH ČINJENICA: POKUŠAJ GRUPISANJA

procesualnost, razvojnost, promenljivost, vaspitanja u celini, pojedinih njegovih domena, faza;

uslovi i okolnosti u kojima se vaspitanje odvija;

efekti, rezultati, ishodi vaspitnog rada (npr. stečena znanja, radne navike, stavove, osobine ličnosti);

stvari, predmeti, objekti koji se koriste u vaspitanju (npr. udžbenici i druga literatura, audiovizuelna sredstva, zgrade)

ODNOS POZITIVIZMA I INTERPRETATIVNOG

PRISTUPA I RAZVOJ PEDAGOGIJE KAO NAUKE

WALKER I EVERS

suprotno različite teze

sukob dva pristupa

komplementarno različite teze

pluralizam pristupa

jedinstvo teza

postoji jedinstvena epistemološka osnova i ona se izvodi iz prirode problema koji se proučava

GAGE

krah pozitivizma

produžavanje konflikta

sukob kao sredstvo koje vodi napredku

koegzistencija

jedinstvena epistemološka osnova se izvodi iz prirode problema koji se proučava

SCHERER

izolacija

izbor jedne orijentacije

integracija

konsenzus oko zajedničkog jezgra različitih orijentacija

kombinovanje više orijentacija

korišćenje elemenata iz različitih paradigmi

EPISTEMOLOŠKI HOLIZAM

KARAKTERISTIKE

zahtev za komplementarnošću, jedinstvom različitih epistemološko-metodoloških pristupa (suština holizma)

neprihvatljiva isključivost u nauci (glorifikovanje i favorizovanje jednih, a odbacivanje drugih pristupa; suprotstavljanje pristupa)

potreba za poznavanjem različitih pristupa u proučavanju vaspitanja, njihovih prednosti i ograničenja

uzimati ono što je najvrednije, prihvatljivo, iz različitih pristupa (pravaca)

potreba za celovitim sagledavanjem predmeta nauke

potreba stalnog preispitivanja i istraživanja (asimptotičnost saznanja)

DOPRINOS

izbegavanje parcijalnosti u istraživanju problema (omogućuje se sagledavanje celine)

veća verovatnoća da se dođe do potpunijih znanja, do potpunije istine

omogućava sintezu znanja o vaspitanju u koherentne teorijske celine

pruža mogućnosti za razvoj kritičkog mišljenja i preispitivanje važećih teorija o vaspitanju

pruža priliku za objedinjavanje kvantitativnog i kvalitativnog pristupa u istraživanju

stvaraju se uslovi za dijalektičku sintezu filozofskog i naučnog pristupa u istraživanju vaspitanja

REŠENJE?

ne postoji jedinstven i konačan odgovor tendencija: nastojanje da se suprostavljenost

prevaziđe

neophodno približavanje na sva tri nivoa, tj. na

nivou ontologije, epistemologije i metodologije

ŠTA ZNAČI ZA NAUKU POSTOJANJE VIŠE ORIJENTACIJA?

nezrelost

nauke mogućnost da

nauka

napreduje

ili