Nasledno Pravo - Prirucnik

NASLEDNO PRAVOZakon o nadleđivanju: “Sl.glasnik RS” broj 46/95 i 101/2003 – odluka USRS

Članova 239, skraćenica ZON

Opšte odredbe...................................................................................................................................... 3Zakonsko nasleđivanje........................................................................................................................ 4Pravo predstavljanja (ius representationis).......................................................................................4Pravo priraštaja (ius accrescendi)......................................................................................................4Zakonski naslednici............................................................................................................................. 5

Prvi nasledni red (ZON § 9-11.)..........................................................................................................5Drugi nasledni red (ZON § 12-15.).....................................................................................................5Treći nasledni red............................................................................................................................... 5Četvrti nasledni red............................................................................................................................. 5Ostali nasledni redovi......................................................................................................................... 5Republika Srbija kao zakonski naslednik............................................................................................5

Posebna pravila za neke zakonske naslednike..................................................................................6Bračni drug......................................................................................................................................... 6Ostaviočevi roditelji............................................................................................................................. 6

Naslednopravne posledice usvojenja.................................................................................................6Nužni naslednici................................................................................................................................... 7Uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo (collatio bonorum).............................................8Nasleđivanje na osnovu zaveštanja....................................................................................................9

Pojam zaveštanja (ZON § 78.)...........................................................................................................9Testamentarna sposobnost (ZON § 79.)............................................................................................9Svojeručno zaveštanje – Olorafsko zaveštanje (ZON § 84.)..............................................................9Pismeno zaveštanje pred svedocima – Alografsko zaveštanje (ZON § 85.)......................................9Sudsko zaveštanje (ZON § 86-90.)....................................................................................................9Konzularno zaveštanje (ZON § 91.)...................................................................................................9Međunarodno zaveštanje (ZON § 92-108.)......................................................................................10Brodsko zaveštanje (ZON § 108.)....................................................................................................10Vojno zaveštanje (ZON § 109.)........................................................................................................10Usmeno zaveštanje (ZON § 110,111.).............................................................................................10Zaveštajni svedoci (ZON § 112,113.)...............................................................................................11Sadržina zaveštanja......................................................................................................................... 11Ostavljanje isporuke (ZON §117.)....................................................................................................11Raspolaganje u dozvoljene svrhe(ZON § 118.)................................................................................11Uslovi i rokovi (ZON § 119-131.)......................................................................................................12Tumačenje zaveštanja (ZON § 135-140.).........................................................................................12Isporuka – Legat (ZON § 141-154.)..................................................................................................13

Nevažnost zaveštanja (ZON § 155-171.)...........................................................................................14Ništavost zaveštanja......................................................................................................................... 14Rušljivost zaveštanja........................................................................................................................ 14Dokazivanje uništenog, izgubljenog ili skrivenog zaveštanja (ZON § 171.)......................................14

Izvršioci zaveštanja (ZON §172-175.)................................................................................................14Opoziv zaveštanja (ZON § 176-178.).................................................................................................14Ugovori u naslednom pravu..............................................................................................................15Ugovor o nasleđivanju i ugovor o budućem nasledstvu ili isporuci (ZON § 179-181.)................15Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života (ZON § 182-193.).............................................15Ugovor o doživotnom izdržavanju (ZON § 194-205.).......................................................................16

Posebni slučajevi ugovoroa o doživotnom izdržavanju.....................................................................16Prava zakonskih naslednika primaoca izdržavanja..........................................................................16

Prelazak zaostavštine na naslednike................................................................................................17Otvaranje nasleđa (ZON § 206-211.)...............................................................................................17Sticanje zaostavštine (ZON § 212-221.)...........................................................................................17Odgovornost naslednika za dugove ostaviočeve (ZON § 222-227.).................................................17Deoba nasledstva (ZON § 228-236.)................................................................................................18

Ostavinski postupak (ZVPP glava VII, § 87-131.).............................................................................18Predmet postupka:........................................................................................................................... 18Postupak sa testamentom................................................................................................................19Raspravljanje zaostavštine...............................................................................................................19Rešenje o nasleđivanju....................................................................................................................19Naslednopravni zahtev posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju..............................................20

Opšte odredbePojam zaostavštine (ZON § 1.) - nasleđuje se zaostavština. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti,

izuzev predmeta domaćinsta manje vrednosti (pokućstvo, namešta, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama lica koja su sa ostaviocem živela u istom domaćinstvu (ove stvari postoju zajedniča svojina tih lica),

kao ni dobra koja za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.

Osnov nasleđivanja (ZON § 2.) – nasleđuje sa na osnovu ZAKONA i na osnovu ZAVEŠTANJA.

Sposobnost za nasleđivanje (ZON § 3,7.) – da bi neko LICE nasledilo, ono MORA BITI ŽIVO u trenutku smrti ostavioca.

Dete začeto može biti naslednik ako se rodi živo, Pravno lice može naslediti osim ako nije šta drugo propisano, Strani državljanin može naslediti pod uslovom reciprociteta (u suprotnom je nesposoban za

nasleđivanje).

Nedostojnost za nasleđivanje (ZON § 4,5,6.) - nedostojnost podrazumeva ex lege nemogućnost sticanja naslednopravnih ovlašćenja. Sud na nedostojnost pazi PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI.

Međutim, za razliku od nesposobnosti za nasleđivanje koja je objektivna nemogućnsot, nedostojnost je VEZANA ZA KRIVICU odnosno njegovo nedostojno ponašanje prema ostaviocu. Ona NE SMETA POTOMCIMA NEDOSTOJNOG, i oni nasleđuju kao da je nedostojni umro pre ostavioca. OSTAVILAC MOŽE OPROSTITI NEDOSTOJNOST, ali to mora biti učinjeno u obligu potrebnom za zaveštanje ZON navodi ČETRI RAZLOGA nedostojnosti:

1. onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao,2. onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili

neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio,3. onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo

zaveštanje ili ga je falsifikovao,4. onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu

pomoć5. (Odlukom Ustavnog suda Srbije ukinuta je odredba da je nedostojan za nasleđivanje i vojni

obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane, a do smrti ostaviočeve se ne vrati u zemlju).

Zakonsko nasleđivanjeZakonsko nasleđivanje jeste nasleđivanje na osnovu određenih činjenica predviđenih zakonom u situacijama kada se ne primenjuje nasleđivanje na osnovu zaveštanja. Te činjenice jestu: krvno i građansko srodstvo, bračna veza, lični kvaliteti naslednica i ostavioca, trajna zajednica živoga sa ostaviocem, svojstva dobara koja čine zaostavštinu i imovno stanje naslednika. Zaostavština se prvenstveno raspoređuje na osnovu zaveštanja, a NA OSNOVU ZAKONA NASLEĐUJE SE:

1. kada ostavilac nije sačinio zaveštanje ili je sačinjeno opozvao ili je sačinjeno ništavo,2. kada zaveštajni naslednik neće ili ne može da nasledi a ostavilac tom nasledniku nije odredio

supstituta,3. kada je zaveštanje uništeno, izgubljeno, sariveno ili zatureno, a u sudskom postupku nisu

utvrđeni njegovo postojanje, oblik i sadržina,4. kada je ostavilac raspolagao zaveštanjem samo delom svoje imovine,5. kada je u zaveštanju određen samo singularni sukcesor, a zaveštenjem je raspolagano samo

delom zaostavtšine.

Pravo predstavljanja (ius representationis)Predstavlja posebno pravno pravilo koje omogućava potomcima ostaviočevog srodnika koji u konkretnom slučaju ne može ili neće da bude naslednik, da stupe na njegovo mesto dobijajući onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao naslednik. Ovaj institut primenjuje se samo kod zakonskog nasleđivanja. Primenjuje se i u korist začetka (uslov je da začetak postoji i da kasnije dete bude rođeno živo).

Pravo priraštaja (ius accrescendi)Naslednopravna ustanova koja se primenjuje kada u konkretnom slučaju iz nekog razloga nije moguća primena prava predstavljanja tako da nasledni deo jednog srodnika postoje “slobodan” i prirasta naslednom delu naslednika istog naslednog reda. Ovo pravo NE PRIMENJUJE SE KOD NUŽNOG DELA.

Zakonski nasledniciNa osnovu zakona nasleđuju: potomci, usvojenici, potomci potomaka, bračni drug, roditelji, usvojenici roditelja, braća, sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci i ostali preci. Nasleđuje se PO NASLEDNIM REDOVIMA s tim da naslednici bližeg isključuju naslednike daljeg reda. Poslednji zakonski naslednik je Republika Srbija.

Prvi nasledni red (ZON § 9-11.)

Ostaviočevi potomci Ostavičev bračni drug – Ako ostavilac nema decu, ostaviočev bračni drug ne nasleđuje u

prvom naslednom redu (dakle, nema dece, nema prvog naslednog reda).

Delovi nasledstva – u prvom naslednom redu svi nasleđuju NA JEDNAKE DELOVE.

Drugi nasledni red (ZON § 12-15.)

Ostavičevi roditelji i njihovo potomstvo Ostaviočev bračni drug

Delovi nasledstva – bračni drug nasleđuje jednu polovinu, a drugu polovonu nadleđuju roditelji. U slučaju da postoji samo bračni drug, on nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

Treći nasledni red

Ostaviočeve dede i babe po jednu polovinu na strani svake loze.

Četvrti nasledni red

Ostaviočevi pradede i prababe po jednu polovinu na strani svake loze.

Ostali nasledni redovi

Ostaviočev dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

Republika Srbija kao zakonski naslednik

Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika. Republika Srbija se ne može odreći nasleđa. Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.

Posebna pravila za neke zakonske naslednike

Bračni drug

Gubitak prava na nasleđivanje:1. ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba

bila osnovana,2. ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su

bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka,3. ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u

sporazumu sa ostaviocem.

Povećanje naslednog dela u prvom naslednom redu – prilikom odlučivanja o povećanju naslednog dela, sud će posebno ceniti dužinu trajanja zajednice života, imovno stanje i sposobnost za privređivanje bračnog druga i ostalih naslednika i vrednosti zaostavštine i doneti odluku o povećanju u slučaju postojanja razloga:

1. ako nema nužnih sredstava za život može zahtevati doživotno plodouživanje na celini ili delu zaostavštine koju su dobili ostalni naslednici.

2. ako je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podeliom zapao u oskudicu, može zahtevati svojinu na celokupnoj zaostavštini.

Smanjenje naslednog dela u prvom naslednom redu 1. ako postoji ostaviočevo dete kome preživeli supružnik nije roditelj,2. ako je posebna imovina supružika veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na

jednake delove,3. ako je pod svim uzetim okolnostima to pravično

Smanjenje naslednog dela u drugom naslednom redu do jedne četvrtine – sud može na zahtev ostalih naslednika iz drugog zakonskog reda smanjiti nasledni deo supružnika do 1/4 ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1. ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine,2. zajednica života između ostaioca i supružnika nije trajala duže vremena.

Ostaviočevi roditelji

Povećanje naslednog dela roditelja – mogu zahtevati povećanje u slučajevima:1. kada su pozvani na nasleđe sa otaviočevim supružnikom, a nemaju nužnih sredstava za život,

mogu u roku od godinu dana od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio supružnik

2. kada zajednica života ostaviočevih roditelja trajno prestane, roditelj koji nema sredstava za život, a zajednica života nije prestala njegovom krivicom, može zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio drugi roditelj,

3. ako jedan ostaviočev roditelj ne može ilineće da nasledi, roditelj koji nema dovoljno sredstava za život može zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili potomci drugog roditelja,

4. kada je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostaviočevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

Naslednopravne posledice usvojenjaU Srbiji, posledice usvojenja uređene su različito, u zavisnosti od toga da li je reč o potpunom usvojenju ili nepotpunom usvojenju. Potpuno usvojenje ima za posledicu istovetan odnos kao što je odnos između roditelja i deteta jer se njime stvaraju odnosi između usvojenika i svih njegovih potomaka i usvojioca i svih njegovih srodnika.Nepotpuno usvojenje (novi PZ ne predviđa mogućnost nepotpunog usvojenja, ali je ono bilo moguće starim ZBPO). Usvojenik iz nepotpunog usvojenja zasniva odnos samo sa usvojiocem, ne i njegovim srodnicima, pa usled toga nasleđuje samo usvojioa a ne i njegove srodnike, i to pod uslovom da nasledna prava usvojenika nisu ograničena ili isključena. U suprotnom smeru, usvojilac ne nasleđuje

usvojenika osim ukoliko usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda a usvojilac nema dovoljno sredstava za život, usvojilac može u roku od jedne godine zahtevadi doživotno uživanje na delu zaostavštine, ako pri usvojenju nisu bila isključena usvojenikova nasledna prava.

Nužni nasledniciPojam – nužno nasleđivanje predstavlja ograničenje slobode testiranja u evropsko kontinentalnim pravima. Ogleda se u pravu određenih zakonskih naslednika da zahtevaju unapred određeni deo zaostavštine, čak i protivno volji ostavioca izraženoj kro njegova dobročina raspolaganja.

Krug nužnik naslednika (ZON § 39.) – Nužni naslednik može biti samo ono lice koje je po zakonskom redu pozvano na nasleđe.

1. red – potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug,2. red – roditelji, usvojilac (ako je iz nepotupnog usvojenja, samo ako nema nužnih sredstava za

život), braća i sestre (samo ako nemaju dovoljno sredstava za život),3. red – dede i babe (samo ako nemaju dovoljno sredstava za život), ostali preci (samo ako

nemaju dovoljno sredstava za život).

Nužni deo (ZON § 40.) – nužni deo u potomaka, usvojienika i bračnog druga je jedna polovina, a u ostalim naslednim redovima je jedna trećina dela koji bi im pripao po zakonskom delu nasleđivanja.

Namirenje nužnik naslednika i odgovornost za ostaviočeve dugove (ZON § 41.) - nužni naslednik namiruje se posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimca. Ne odgovara za dugove ostavioca do visine nužnog dela..

Povreda nužnog dela (ZON § 42.) - nužni deo povređen je ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe, manja od vrednsoti naslednikovog dela.

Priroda prava na nužni deo (ZON § 43.) - nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligacionopravni zahtev). Izuzetno, na zahtev nužnog naslednika sud može odlučiti da ovom prpadne određeni deo stvari i prva koji čine zaostavštinu (stvarnoparvnih zahtev). Ovakva dispozicija moguća je samo pod uslovom da ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.

Dužnici nužnog naslednika (ZON § 44-46.) – nužnom nasledniku novčanu protivvrednost duguju svi zaveštaji naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine, s tim da ako postoji pogodovani isporukoprimac, on je dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo. U slučaju da je to nedovoljno, nužni naslednik možezahtevadidopunu novčane protivvrednsti shodno pravilima za vraćanje poklona.

Nužni deo sa teretom i pravo izbora (ZON § 47.) - ako ostavilac nečim optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nužni deo bez tereta. Međutim, ako ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela, njegov je izbor da li će prihvatiti uvećani deo uz ispunjenje tereta ili samo nužni deo bez tereta.

Izračunavanje nužnog delaPrvo je neophodno utvrdti vrednost zaostavštine – u zaostavštinu ulazi:

1. celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti a kojom nije zaveštajno rasplagao,2. Imovina kojom je zaveštajno raspolagao,3. Potraživanja (i ona prema naslednicima), osim očigledno nenaplativih,4. Vrednost poklona (pod poklonom se smatra svako odricanje prava, pa i odricanje od nasleđa,

otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva , kao i svako drugo besplatno raspolaganje) utvrđena u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine prema stanju u vreme kada je poklonjena.

o učinjenih zakonskim nalednicima (uključujući i one za koje je ostavilac naredio da se ne učačunavaju u nasledni deo),

o koje je ostvilac u poslednjoj godini života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.5. Odbija se vrerdnost ostaviočevih dugova kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i

uobičajenih troškova sahrane.

Namirenje nužnog delaU cilju namirenja nužnog dela SMANJUJU SE ZAVEŠTAJNA RASPOLAGANJA a ako je potrebno SMANJUJU SE I POKLONI (lica kojima je smanjeno nasledstvo mogu tražiti i srazmerno smanjenje tereta nasledstva). Pokloni se vraćaju obrnutim redosledom u odnosu na to kada su primljeni. Pravo zahteva za nužnim delom zastareva u zavisnosti od prirode nužnog dela. Ako je nužni deo povređen zaveštanjm, isplata novčane vrerdnosti može se tražiti tri godine od dana proglašenja zaveštanja, dok se vraćanje poklona može zahtevati u roku od tri godine od ostaviočeve smrti.

Razbaštinjenje nužnih naslednikaIsključenje nužnih naslednika – moguće je da zaveštalac isključi iz nasleđa nužnog naslednika ako se ovaj povrerdom neke zakonske ili moralne obaveze TEŽE OGREŠIO O NJEGA (uvredljivo ili grubo ponašanje, umišljano učinio krivično delo prema zaveštaocu...). Kao POSLEDICA ISKLJUČENJA isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen, a prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca. Da bi proizvelo dejstvo ISKLJUČENJE MORA BITI:

1. isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje,2. isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način,3. uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti,4. dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onoga ko se na isključenje poziva.

Lišenje nužnih naslednica – ako je potomak koji ima prvo na nužni deo prezadužen ili je raspinik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. Lišenje mora bit učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje, a punovažno je samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta, odnosno ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuga od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za rasuđiavnje.

Uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo (collatio bonorum)

Zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji način dobio od stavioca (ali ne i plodovi i druge koristi koje je naslednik imao od poklonjene stvari). Izuzetno, poklon se neće uračunati ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva (ali se tim izuzetkom ne dila u pravila o nužnom delu).

Pokloni i isporuke uračunavaju se tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vredosti, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima. Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunvanje nije dužan vratiti išta od primljenog.

Pri uračunavanju poklona ceni se vrednost poklona u trenutku uračunavanja u stanju u vreme kada je poklonjena.

Pravo zahteva za uračunavanje imaju sanaslednici.

Nasleđivanje na osnovu zaveštanja

Pojam zaveštanja (ZON § 78.)

Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.

Pravni posao mortis causa dobročin pravni posao jednostrani pravni posao strogo lični pravni posao (nema zastupanja) formalan pravni posao jednostrano opoziv pravni posao

Testamentarna sposobnost (ZON § 79.)

Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje. Naknadni gubitak testamentarne sposobnosti ne utiče na njegovu punovažnost (izuzetno, u slučaju bitni promena prilika koje su bile odlučne činjenice za odluku zaveštaoca, sud može na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja.

Svojeručno zaveštanje – Olorafsko zaveštanje (ZON § 84.)

Redovan i privatni oblik zaveštanja. Svojom rukom napisano i potpisano zaveštanje.

Pismeno zaveštanje pred svedocima – Alografsko zaveštanje (ZON § 85.)

Redovan i privatni oblik zaveštanja. Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je naznačiti njihovo svojstvo svedoka.

Sudsko zaveštanje (ZON § 86-90.)

Redovan i javni oblig zaveštanja. Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava. Može ga sačiniti sudija po kazivanju zaveštaoca, pošto prethodno utvrdi njegov identitet (tri načina: lično poznanstvo, uvid u isprave i potvrda od strane dva svedoka).Dakle, zaveštanje sa sastavlja bilo u sudu bilo van njega. Sudija ex officio pazi na sadržinu testamenta.Zaključenje zavisi i od okolnosti: da li zaveštalac zna da čita, da li vidi, da li može da potpiše i da li zna jezik suda.Ako nema nikakvih smetnji – zapisnik o sačinjenom zaevštanju sudija predaje zaveštaocu. Ovaj ga čita i potpisuuje. Zatim, sudija na samom testamentu potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.Ukoliko je zaveštalac neposmen – testament se sastavlja u prisustvu dva testamentarna svedoka.Ukoliko je zaveštalac slep ili gluvonem ili ne zna jezik suda – potrerbno je prisustvo zakletog sudskog tumača, a testamentarni svedoci moraju biti lica koja se mogu sporazumeti sa zaveštaocem.

Konzularno zaveštanje (ZON § 91.)

Redovan javni oblik zaveštanja. Zaveštanje učinjeno u inostranstvu od strane konzularnog ili diplomatskog predstavnika Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sudsko zaveštanje.

Međunarodno zaveštanje (ZON § 92-108.)

Redovan i javni oblik zaveštanja koji postoji u našem pravu. Srbija je prihvatila Konvenciju o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta i u svoje pravo unela jednu formu testamenta koja bi predstavljala uniformno pravilo za sve države članice konvencije.

Službena lica koja postupaju pri sačinjavanju ovog testamenta jesu lica ovlašćena za sastavljanje sudskog, brodskog, vojnog i konzularnog testamenta.

Forma – mora biti sačinjen u pisanoj formi, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno potpisati (za razliku od sudskog koji se diktira). Može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili drugim sredstvom. Mora imati DATUM i on se stavlja na kraju zaveštanja.

Postupak – zaveštalac u prisustvu ovlašćenog lica i dva svedopka izavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznate sa nejgovom sadržinom, bez obaveze da ta lica upoznaje sa njegovom sadržinom. U njihovom prisustvu on potpisuje zaveštanje, a u slučaju da nije u stanju, saopštava ovlašćenom licu koji to beleži. Zaveštalac može tražiti da neko drugi u njegovo ime potpiše zaveštanje. Svedoci i ovlašćeno lice stavljaju svoje potpise na zaveštanje.

Potvrda – ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom. Potvrda se sastavlja u dva primerka od kojih jedan čuva ovlašćeno lice, a drugi se predaje zaveštaocu. Potvrda se uzima kao dokaz formalne pravosnažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja, sve dok se ne dokaće suprotno. Potvrda nije uslov punovažnosti zaveštanja.

Opoziv međunarodnog zaveštanja – opoziv međunarodnog zaveštanja vrši se na isti način kao i ostali oblici.

Brodsko zaveštanje (ZON § 108.)

Vanredni javni oblik zaveštanja koje na našem brodu zapovednik proda sačinjava po kazivanju zaveštaoca po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku 30 dana od dana povratka zaevštaoca u Republiku Srbiju.

Vojno zaveštanje (ZON § 109.)

Vanredni javni oblik zaveštanja koji za vreme mobiliziacije ili rata, po kazivanju zaveštaoca koji jena vojnoj dužnosti, sačinjava komandir čete ili drugi starešina njegovog ili višeg ranga ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina ovojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku 60 dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije demobilisan, po isteku 30 dana od dana demobilisanja.

Usmeno zaveštanje (ZON § 110,111.)

Izuzetna forma testamenta koja se sačinjava onda kada zaveštalac zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pisano zaveštanje. Nije od značaja da li su izuzetne okolnosti objektivne (u vidu elementarne nepogode) ili subjektivne (u vidu kakve lične neprilike).

Punovažnost – zaveštlac svoju volju izjavljuje pred tri svedoka istovremeno.Prestaje da važi 30 dana od dana kada prestanu izuzetne okolnosti koje su učinile da zaveštanje bude učinjeno u ovoj formi. Svedoci bez odlaganja moraju sačiniti zaveštaočevu izjavu u pisanom obliku i da je što pre predaju sudu ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseži pri tom kada je, gde je i u kojim prilikama zaveštlac izrekao svoju poslednju volju.

Zaveštajni svedoci (ZON § 112,113.)

Svedoci u testamentarnom pravu jesu lica koja se javljaju u vezi sa sačinjavanjem ili proglašenjem zaveštanja.Testamentarni svedoci – oni čije prisustvo je potrebno prilikom sačinjavanja testamenta.

Neophodnosto Svedoci su neophodni kod – alografskog, usmenog i međunarodnog zaveštanja.o Svedoka nema kod – olografskog zaveštanjao Uslovni zahtev za svedocima – kod sudskog, konzularnog, brodskog i vojnog

zaveštanja samo onda kada zaveštalac ima neke smetrnje da pročita i potpiše zaveštanje.

Podobnosto Apsolutna nepodobnost (ZON § 112.)

Opšta – postoji ako zaveštajni svedoci nisu pismeni, punoletni, potpuno poslovno sposobni.

Posebna – javlja se kod pojedinih oblika zaveštanja. Primer: kod međunarodnog ili usmenog, svedoci moraju znati jezik...

o Relativna nepodobnost (ZON § 113.) - ostaviočevi potomci, usvojenici sa potomstvom, preci, pobočni srodnici do četvrtog stepena, supružnici tih lica i ostaviočev supružnik. Ovao ne važi za usmeni testament.

Svedoci proglašenja testamenta – moraju biti punoletni i sposobni za rasuđivanje. U svojstvu svedoka mogu se pojaviti i zainteresovana lica i sudsko osoblje, svi osim sudije, odnosno stručnog saradnika.

Sadržina zaveštanja

Postavljanje naslednika – zaveštanjem se postavlja jedan ili više naslednika. NASLEDNIK je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine kao i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jeda ili više određenih stvari ili prava. Naslednik MORA BITI ODREĐEN ILI ODREDIV, a odrediv je ako se na osnovu podataka iz zaveštanja može utvrditi ko je on.

Zamena naslednika – Supstitucija – ZON dozvoljava običnu (vulgarnu) supstituciju, ali ne i fideikomisarnu, pupilarnu i kvazipupilarnu supstituciju.

o Obična supstitucija – jeste odredba u zaveštanju kojom se jednolice postavlja za naslednika ali se istovremeno određuje da ću u slučaju da to lice ne postane naslednik drugo lice biti naslednik. Prvi se naziva institut a drugi supstitut.

o Fideikmomisarna supstitucija – jeste određivanje naslednika koji će nasledini naslednika. Zabranjena našim zakonom (ZON § 151.) U vezi sa ovim su i podvarijante pupilarna supstitucija (gde je određeno uvek maloletno dete kao prvi naslednik) i kvazipupilarna supstitucija (određivanje naslednika potomku koji nije sposoban za rasuđiavnje)

Ostavljanje isporuke (ZON §117.)

Zaveštanjem može biti ostavljena jedna ili više isporuka.

Raspolaganje u dozvoljene svrhe(ZON § 118.)

Zaveštalac može narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovina upotrebe u dozvoljene svrhe. Može odrediti osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja.

Uslovi i rokovi (ZON § 119-131.)

Zaveštalac može pojedinim odredbama zaevštanja postaviti uslove i rokove.

USLOV je klauzula u zaveštanju kojom zaveštalac njegovo pravno dejstvo čini zavisnim od neke neizvesne okolnosti. Uslov mora biti MOGUĆ, DOPUŠTEN, RAZUMLJIV, NEPROTIVREČAN. Uslov nastupa ex nunc (ra zazliku od obliacionog prava).

Uslov može biti pozitivan i negativan, kao i potestativan (zavisi od volje uslovljenog lica), kauzalan (zavisi od nekog nezavisnog događaja) i mešovit (kombinacija potestavitnog i kauzalnog).

Pendencija uslova – pravni odnosi raskidnog i odložnog uslova koji nastaju u trenutku delacije i traju do ispunjenja ili definitivnog neispunjenja uslova uređeni su po pravilima fideikomisarne supstitucije. KOD ODLOŽNOG USLOVA za vrerme pendencije zaostavština pripada licima koja bi da nema destamena postali zakonski naslednici, a tek ostvarivanjem uslova, zaveštajni naslednik postaje univerzalni sukcesor. KOD RASKIDNOG USLOVA za vreme pendencije zaostavština pripada zaveštajnom nasledniku, a tek eventualnim ostvarivanjem uslova porelazi na zakonske naslednike, ako nešto drugo nije određeno u zaveštanju.

ROK je određeni protok vremena ili određeni trenutak u vremenu za koji je vezano dejstvo zaveštanja. Na dejstva rokova shodno se primenjuju pravila o uslovu.

NaloziNalog je odredba u zaveštanju kojom zaveštalac nalaže svom nasledniku ili isporukoprimcu da nešto učini ili da se uzdrži od nečeg što bi inače bio ovlašćen da čini, ali tako da između obavezanog lica i korisnika naloga ne nastane obligacionopravni odnos. Ne sme biti protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, kao ni nemoguć, nerazumljiv i protivrečan, inače se smatra nepostojećim. Na nalog se primenjuju pravila koja važe za raskidni uslov. Međutim, ipak postoji razlika ut ome da ako nalog ne bude ispunjen tačno kako glasi u pogledu okolnsoti, načina, vremena i mesta, a opterećeno lice ne snosi za to krivicu, već je nalog u datim prilikama ispunio najpribližnije cilju koji je zaveštalac postavio, smatraće se da je nalog ispunjen. U slučaju da lice neće ili nemože da bude naslednik, nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na nasleđe, ako iz zaveštanja ne proizilazi šta drugo.

Neispunjenje naloga krivicom obavezanog lica smatra se ostavrivanjem raskidnog uslova i pravo na tužbu za utvrđenje prestanka prava zbog neispunjenja ima izvršilac zaveštanja, lice koje ima pravni interes i sud ex officio ako je nalog u opštekorisne svrhe.

Tumačenje zaveštanja (ZON § 135-140.)

Pripadanje nasledstva – sva imovina zaveštaoca kojom nije raspolagao u zaveštanju, nasleđuje se po zakonu (zakonsko nasleđivanje). Ako jednima odredi nasledni deo a drugima ne odredi, oni kojima nasledni deo nije određen nasleđuju ostatak zaostavštine na jednake delove (u slučaju da naslednicima kojima nije određen deo ne ostane ništa za nasleđivanje, delovi naslednika sa određenim delovima smanjuju se sve dok naslednici sa neodređenim delovima ne dobiju koliko je dobio naslednik sa određenim najmanjim delom).

Priraštaj – nasledni deo naslednika određenog u zaveštanju koji neće ili ne može da nasledi, prirasta u jednakim delovima zaveštajnim naslednicima, pod uslovom da njihovi delovi nisu određene. Međutim, ako su delov zaveštajnih naslednika određeni, deo nasledstva ovog naslednika rapodeljuje se zakonskim naslednicima u skladu sa zakonom.

Isporuka – Legat (ZON § 141-154.)

Isporuka (legat) jeste odredba u testamentu kojom zaveštalac određenom licu ostavlja jednu ili više određenih koristi iz zaostavštine, ne postavljajući ga za naslednika.

Predstavlja oblik singularne sukcesije gde isporukoprimac dobija imovinsku korist iz testamenta iako nije naslednik i gde isporukoprimac ne odgovara za dugove ostavioca. Legatar pravo ne stiče u trenutku delacije već stiče obligaciono pravo da od onerata (dužnika isporuke) zahteva ispunjenje određene prestacije, u cilju zaštite prava može podneti tužbu Actio legati kojom zahteva ispunjenje testamentom predviđene prestacije. Tužba zastareva u roku od godinu dana od dana kada je isporukoprimac saznao za legat (najčešće od dana proglašenja testamenta. Legatar ne odgovara za dugove zaveštaoca osim ako ovaj ne naredi da će legatar odgovarati u granicama vrednosti isporuke.

Kada isporuka pada – isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zaveštaoca, ako se odrekne isporuke ili je nedostojan (u tom slučaju predmet isporuke ostaje oneratu) kao i u slučajevima kada zaveštalac otuđi ili potroši individualno određeni predmet isporuke ili taj predmet prestane da postoji za života zaveštaoca ili ako ispunjenje postane nemoguće zbog događaja za koje dužnik isporuke ne odgovara.

Podisporuka – isporuka naložena isporukoprimcu.

Posebne vrste isporuka Isporuka ostavljena zaveštočevom poveriocu – poverilac ne gubi pravo na potraživanju

(osim ako iz isporuke ne stoji nešto drugo). Dakle, poverilac ostaje i poverilac i legatar. Isporuka ostavljena zaveštaočevom dužniku – isporuka ima dejstvo oproštaja duga, osim

ako iz isporuke ne sledi nešto drugo. Isporuka zaveštaočevog potraživanja – onerat je dužan da cedira potraživanje legataru. S

obzirom da je ustupanje besteretno, onerat ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja osim ako u testamentu nije drugačije određeno (u skladu sa ZOO § 442.).

Isporuka stvari određenih po rodu – ako su predmet stvari određene po rodu, bez određivanja količine, tada sve stvari te vrste koje se zateknu u zaostavštini pripadaju legataru. Ako stvari određenih po rodu koje su predmeti isporuke nema u zaostavštini, onerat je dužan da ih pribavi i preda isporukoprimcu. Ako su predmet isporuke stvari određene po rodu a nema ih u zaostavštini niti je njihova količina određena ili odrediva, isporuka pada.

Nevažnost zaveštanja (ZON § 155-171.)

Ništavost zaveštanja

Razlozi ništavosti – zaveštanje je ništavo ako je njgova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ako je zaveštanje sačinilo lice koje nema zaveštajnu sposobnost (mlađe od 15 godina, lišeno poslovne sposobnosti), ako je zaveštanje falsifikovano.

Delimična ništavost – ako postoji neka od odredbi koja je suprotna prinudnim proipsima, javnom porertku ili dobrim običajima, ona neće dovesti do ništavosti celog zaveštanja, već samo do ništavosti te odredbe. ZON izričito predviđa ništavost odredaba o fideikomisarnoj supstituciji, zabrane raspolaganja nasledicima kao i odredbe kojima se u javnim zaveštanjima nešto ostavlja licima ovlašćenim za sačinjavanje tog zaveštanja, odnosno u privatnim zaveštanjima, kojima se ostavlja svedocima zaveštanja ili njihovim srodnicima u pravoj liniji i braćama i sestrama.

Isticanje ništavosti – na ništavos sud pazi ex officio i na nju se može pozvati svako zaintetresovano lice. Pravo na isticanje nišavosti se ne gasi se.

Posledice ništavosti – ništavo zaveštanje smatra se da nikada nije ni bilo sačinjeno.

Rušljivost zaveštanja

Razlozi rušljivosti – zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštaju sposobnost (ovde je reč o licu starijem od 15 godina koje je nesposobno za rasuđivanje a nije lišeno poslovne sposobnosti), usled mana volje i u slučaju nepoštovanja oblika i uslova predviđenih zakonom.Isticanje rušljivosti – na rušljivost se može pozivati samo lice koje ima pravni interes. Pravo na isticanje rušljivosti zastareva u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanja uzroka ništavosti, a najkasnije deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Dokazivanje uništenog, izgubljenog ili skrivenog zaveštanja (ZON § 171.)

Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštaočeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo, da je uništeno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sačinjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaže sadržinu zaveštanja.

Izvršioci zaveštanja (ZON §172-175.)Izvršilac zaveštanja jeste jedno ili više lica, koja imaju potpunu poslovnu sposobnost, određeno od strane zaveštaoca da se stara o potpunom izvršenju njegove poslednje volje. Tako određeno lice ne mora se prihvatiti tog posla. Izvršilac može biti određen i od strane suda ukoliko smatra da je to neophodno, a naročito ako je zaveštalac odredio naloge, uslove ili rokove.Dužnost – da se stara čuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte, da se stara da zaveštanje bude onako kako je zaveštalac hteo. Polaže račun o svom radu sudu, a ima pravo na naknadu troškova i nagradu na teret zaostavštine, prema odluci suda.Opoziv izvršioca zaveštanja – sud, na predlog ili po službenoj dužnosti, može opozvati izvršioca zaveštanja ako njegov radi nije u skladu sa voljom zaveštaoca ili sa zakonom.

Opoziv zaveštanja (ZON § 176-178.)Zaveštanje je opozivi pravni posao i može biti opozvan od strane zaveštaoca do trenutka njegove smrti. Opozivanje može biti formano i neformalno.Formalno opozivanje zaveštanja – podrazumeva opozivanje zaveštanja u formi u kojoj je predviđeno sačinjavanje testamenta. Dakle, sačinjavanjem novog testamenta, izjavom o opozivu...

Neformalno opozivanje zaveštanja – može biti učinjeno izričito, primer cepanja testamenta ili prećutno kada zaveštalac raspolaže nekim delom zaostavštine nakon što je testamentom taj deo ostavio nekom..

Ugovori u naslednom pravu

Ugovor o nasleđivanju i ugovor o budućem nasledstvu ili isporuci (ZON § 179-181.)Ništavi su ugovori kojim se neko obavezuje da svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasleđe saugovaraču ili trećem licu. Takođe, ništavi su i ugovori kojim neko raspolaže očekivanim nasledstvom od lica koje je još živo. Takođe, nišavi su ugovori kojima se jedna strana obavezuje da u zaveštanje unese neku odredbu.

Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života (ZON § 182-193.)

Obligacionopravni ugovor između pretka i potomaka koji proizvodi naslednopravna dejstva. Ovako raspolagana imovina nije deo nasleđa niti nužni naslednici imaju pravo pobijaju ovaj ugovor zbog povrede nužnog dela.

Uslovi punovažnost ugovora – sa sadržinom ugovora moraju se saglasiti svi konkretni zakonski naslednici. Saglasnost može biti data i naknadno. Ugovor mora biti sačinjen u pisanoj formi i overen id sudije.

Ugovorne strane – na strani naslednka moraju biti svi konkretni naslednici (dakle lica koja bi se u konkretnom slučaju pojavila kao naslednici). Bračni drug ne mora biti ugovorna strana, ali u tom slučaju njegovo pravo na nužni deo ostaje, ali ako je ugovorna strana, onda je u istom položaju kao i svi drugi naslednici.

Predmet ugovora – predmet može biti celokuna zaostavština ili pojedina prava ili stvari. Imovina koja nije deo ovog ugovora predstavlja zaostavštinu. Ugovorom ostavilac može za sebe ili supružnika ili za treće lice zadržati pravo plodouživanja, doživotnu rentu, izdržavanje ili kakvu drugu naknadu.

Odgovornost za dugove ustupioca – potomci ne odgovaraju za dugove, ako šta drugo nije predviđeno ugovorom. Ustupiočevi poverioci mogu pobijati ugovor pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolatanja – Actio Pauliana.

Opoziv ugovora – ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu, kao i u slučaju da potomak ne izvršava svoje obaveze prema njemu. Potomak koji je vratio primljeno, može nakon smrti ustupiočeve zahtevati nužni deo, prilikom utvrđivanja njegovog nužnog dela, delovi imovine ustupljeni ostalim potomcima i bračnom drugu smatraće se kao poklon.

Ugovor o doživotnom izdržavanju (ZON § 194-205.)Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prense svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Imovina može biti samo ona koja postoji u momentu zaključenja ugovora.

Obaveze davaoca izdržavanja, ako šta drugo nije ugovoreno, naročio obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanje za svakodnevne uobičajene potrebe.

Forma ugovora – mora biti zaključen u pismenom obliku i overen kod sudije, u suprotnom je ništav.

Obezbeđenje potraživanja – davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnu knjigu (u formi zabeležbe).

Odgovornsot davaoca za dugove primaoca izdržavana – ukoliko nije drugačije ugovoreno, davalac izdržavanja ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja. Izuzetno, odgovara ako je reč o hipotekovanoj nepokretnosti.

Prestanak ugovora Sporazumno Zbog promenjenih okolnosti – kada ugovor zbog promenjenih okolnosti više ne odgovara

očekivanjima ugovornih strana i kada je njegovo ostajanje na snazi nepravično. Zbog neispunjenja ili neurenog ispunjenja obaveze. Zbog poremećenih odnosa između ugovarača – pitanje krivice ovde nije bitno, ali može biti

bitno prilikom određivanja naknade štete. Kada davalac izdržavanja umre pre pimaoca izdržavanja – u ovom slučaju obaveze prelaze

na naslednike. Oni mogu prihvatiti da nastave sa izdržavanjem ili odbiti. Ukoliko odbiju, nemaju pravo na naknadu za ranije dato izdržavanje osim ako nisu u stanju da preuzmu obaveze davaoca (visinu naknade određuje sud po slobodnoj proceni, uzimajući u obzir sve okolnosti).

Posebni slučajevi ugovoroa o doživotnom izdržavanju

Doživotno izdržavanje više lica – ako je doživotno izdržavanje ugovoreno za dva ili više lica (primer: supružnici) svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja.

Doživotno izdržavanje u korist trećeg lica – ugovor lica mogu zaključiti i u korist nekog trećeg lica. Tada, ugovor traje do smrti beneficijara, a davalac izdržavanja nasleđuje imovinu saugovarača u trenutku njegove smrti. Beneficijar mora prihvatiti doživotno izdržavanje nakon čega se ugovor više ne može menjati. Ako beneficijar ne privati koristi iz ugovora, ugovor se gasi.

Prava zakonskih naslednika primaoca izdržavanja

Zakonski naslednici primaoca izdržavanja nemaju pravo da pobijaju ovaj ugovor zbog prekomernog oštećenja jer je reč o aleatornom ugovoru. Međutim ZON § 203. daje mogućnost pobijanja u slučaju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljajo nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

Prelazak zaostavštine na naslednike

Otvaranje nasleđa (ZON § 206-211.)

Nasleđe se otvara smrću lica ili proglašenjem tog lica za umrlo. Postupak kada su naslednici nepoznati – sud oglasom poziva lica koja polažu pravo na

nasledstvo da se prijave u roku od godinu dana od dana objaljivanja oglasa (oglas se objavljuje na oglasnoj tabli suda i u Sl.glasniku, a po potrebi i na drugi način). U slučaju da se niko ne javi, sud donosi rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republisi Srbiji koja svojinu stiče u roku od tri godine na pokretrnim, odnosno deset godina na nepokreetnim stvarima, počev od otvaranja nasleđa (smrt i pravosnažnost rešenja o proglašenju lica za umrlo). U ovom slučaju sud postavlja staraoca zaostavštine (o tome obaveštava organ starateljstva koji može postaviti i neko drugo lice). Privremeni staralac je ovlašćen da u ime naslednia tuži i bude tužen, da naplaćuje potraživanja, isplaćuje dugove i isporuke i uopšte zastupa naslednike.

Sticanje zaostavštine (ZON § 212-221.)

Trenutkom smrti ostavioca, zaostavština prelazi na naslenike. Istovremeno, oni se mogu i odreći prava na nasleđe. Izjave o prijemu ili odricanju su neopozive, ne mogu biti pod uslovom ili rokom i ne mogu biti delimične.

Prijem nasleđa – ćutanje u pogledu prijema ili odbijanja smatra se za prijem nasleđa. Takođe, smatraće se da se primio nasleđa i naslednik koji je već raspolagao celom zaostavštinom ili jednim delom, međutim mere u cilju očuvanja zaostavštine ne smatraju se raspolaganjem.

Odricanje od nasleđa – naslednik se može određi izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Odreći se može samo u sopstveno ime i smatra se da lice koje se odreklo nasleđa nikada nije ni bilo naslednik. Izjava ne može biti data delimično. Izjava je neopoziva osim ako je data kao posledica nekog od mana volje. Ako naslednik umre pre okončanja prvostepenog postupka, pravo na odricanje prelazi na njegove naslednike. Nasleđa se ne može odreći lice koje se već primilo nasleđa (izričito ili prećutno) niti se može određi od nasleđa koje nije otvoreno.

Odgovornost naslednika za dugove ostaviočeve (ZON § 222-227.)

Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine, a naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove.

Odgovornost među sanaslednicima je solidarna, svako do visine vrednosti svog dela, osim ako iz zaveštanja ne proizlazi nešto drugo.

Poverioci mogu zahtevati odvajanje zaostavštine i u tom slučaju naslednici ne mogu raspolagati imovinom dok se poverioci ne namire, ali raspolaganja učinjena pre odvajanja ostaju punovažna. Poverioci naslednika namiruju se tek nakon poverilaca ostavioca.

Deoba nasledstva (ZON § 228-236.)

Naslednička zajednica nastaje u trenutku delacije ostavioca i to između svih univerzalnih skcesora ostavioca. Svi sanaslednici imaju pravo da zahtevaju deobu. To pravo imaju nakon pravosnažnosti ostavinskog rešenja, i to u svako vreme osim u nevreme. Do deobe naslednici zajednički upravljaju i raspolažu nasledstvom. U slučaju da ne mogu da se slože oko načina upravljanja, sud će na zahtev postaviti upravitelja ili će svakom nasledniku dati deo na upravljanje.

Ustupanje pre deobe – svaki naslednik može pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimično preneti samo na sanaslednika, ali ovaj ugovor mora biti overen u sudu. Ugovor sa licem koje nije naslednik predstavlja samo obligaciono pravo drugog ugovarača da po izvršenoj deobi traži preneto.Naslednik koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem ima pravo da zahteva, ako to iziskuje opravdana potreba, da odluči da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ii prava koje bi pripale ostalim naslednicima, a da im plati u novcu (sud je čak obaveza da o ovom pravu pouči ovo lice ako je predmet zaostavštine poljoprivredno zemljište).

Jemstvo – svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom zakonu ako mu neko treći, pozivajući se na pravo zasnovano pre deobe, oduzme stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo, ili inače smanji njegovo pravo. U svim slučajevima jemstva po ovom članu, svaki naslednik jemči i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu.

Ostavinski postupak (ZVPP glava VII, § 87-131.)

Predmet postupka:

1. Utvrđenje ko su naslednici,2. Utvrđenje imovine koja sačinjava zaostavštinu,3. Koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.

Stvarna nadležnost – Osnovni sud.Mesna nadležnost – sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud), a ako nije imao prebivalište ili boravište, onda je nadležan sud na kome se nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.

Pokretanje postupka – ex officio, odmah po saznanju da je neko lice umrlo. Sud može odrediti i privremene mere u slučaju potrebe.

Prerthodne radnje Sastavljanje smrtovnice – maičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu

umrllih, dužan je da u roku od 30 dana od upis dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu. Smrtovnica sadrži: lično ime, lično ime jednog od roditelja, zanimanje, datum rođenja, državljanstvo umrlog, vreme smrti, mesto u kom je mao prebivalište, podaatke o spružniku, deci i ostalim srodnicima koji bi mogli biti pozvani na nasleđe na osnovu zakona kao i lica koja su pozvana na nasleđe po osnovu zaveštanja. Podaci se dobijaju od srodnika umrlog ili drugih lica koja mogu pružiti te podatke.

Popis i procena imovine ostavioca – popis i procenu vrši opštinski organ uprave po odluci ostavinskog suda kada se ne zna za naslednike, kada su naslednici poslovno nesposobni, kada zaostavština treba da se preda državi, kada to traže naslednici ili legatari ili poverioci umrlog. Popis obuhvata celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti, imovinu koja pripada umrlom

Mere za obezbeđenje zaostavštine – mere se donose kada se utvrdi da nijedan od od prisutnih naslenka nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog zastupnika, da su naslenidi nepoznati ili odsutni ili kada ruge okolnosti nalažu naročitu opreznost. Tada sud nadležni organ uprave predae imovinu ili njen deo na čuvanje pouzdanom licu i o tome odmah obaveštava sud na čijem se području imovina nalazi. Mere obezbeđenja mogu se odrediti i od strane suda na predlog zainteresvanog lica ili po sopstvenoj inicijativi. Ove mere sud može odrediti u toku celog postupka.

Postupak sa testamentom

Utvrđenje postojanja zaveštanja – Organ koji sastavlja smertovnicu dužan je da proveri da li je posle umrlog ostalo pismeno zaveštanje ili isprava o usmenom zaveštanju, i da zaveštanje koje je iza ostavioca ostalo dostavi sudu zajedno sa smrtovnicom.

Proglašenje zaveštanja – Pošto dođe u psoed istog, dužan je da ga proglasi. Proglašenje se vrši u prisustvu dva punoletna građanina (svedoka proglašenja testamenta). Proglašenje je dužan da učni bilo koji opštinski sud kod koga se testament nađe ili mu bude podnet. O proglašenju testamenta sastvlja se zapisnik. Posle proglašenja sud je dužan da na testament stavi potvrdu o njegovom proglašenju i datum proglašenja a ukoliko je naeno više zaveštanja njihov broj i datume. U slučaju usmenog zaveštanja moguće su dve situacije u zavisnosti od oga da li je zaveštanje sačinjeno u pisanoj formi ili svedoci usmeno iznose o njegovoj sadržini. U drugom slučaju svedoci će pojedinačno iznositi sadržinu testamenta i uslovima pod kojima je dato.

Zapisnik sadrži podatke o broju nađenih testamenata, mestu pronalaženja, datumu, licima koja su testament predala matičaru, imena svedoka proglašenja, da li je testament predat otvoren ili zatvoren, sadržinu zaveštanja.

Raspravljanje zaostavštine

Za raspravljanje zaostavštine sud će odrediti ročište. U pozivu sud poučava o obavezama dostavljanja testamenta kao i o posledicama nedolaska na ročište (pretpostavka prihvatanja nasledstva) i nemogćnosti delimičnog prihvata ili odricanja. U slučaju da ne na da li ostavilac ima naslednike, sud će objaviti oglas na oglasnoj tabli suda i Sl.glasniku, a po potrebi i na drugi način, kojim poziva lica koja imaju pravo na nasleđe da se jave.

Rešenje o nasleđivanju

Sud donosi rešenje kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe. Rešenjem o nasleđivanju sud oglašava lica za naslednike.Sadržina rešenja:

Podatke o umrlom (ime, prezime, podatke o rođenju. Državljanstvu...) Podatke o naslednicima Podatke o imovini koja se nasleđuje, Podatke o tome kako naslednik nasleđuje (na osnovu zaveštanja, zakona ili kao nužni

naslednik), Postojanje ograničenja ili rokova, Postojanje drugih stvarnih prava trećih lica na zaostavštini, Sporazum o dreobi naslednika.

Rešenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima, kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavštine. Takođe, dostavlja se i nadležnom organu uprave.U slučaju da je zaostavštinom određen neki legat, sud može doneti posebno rešenje o legatu, ukoliko ima razloga da to učini (spor nasednika koji ide u parnicu...) a naslednici ne osporavaju legat.

Naslednopravni zahtev posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju

Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da propada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.

Ako zaostavština nije raspravljana (zbog neznatne vrednosti ili drugih razloga...) sud će raspraviti zaostavštinu, ali samo ako se ona sastoji iz nepokretnosti, a u slučaju da se sastoji iz pokretnosti, raspravljaće samo po zahtevu ovlašćenih lica.

Ako se pronađe nepokretna imovina, naslednici koji su se odrekli nasleđa daće ponovo nasledničku izjavi i izjasniti se u pogledu prijema (novopronađene imovine pretpostavljam).

Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe testament, sud će ga proglasiti i dostaviti ostavinskom sudu, a zadržaće njegov prepis. Sud neće ponovo raspravljati ali će obavestiti zaintertesovana lica o proglašenju testamenta i upozoriti iz da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.

Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pojavi lice koje nije učestvovalo u postupku, a polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati već će to lice uputiti nda svoje pravo ostvaruje u parničnom postupku.

U slučaju postojanja razloga za ponavljanje postupka, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će stranka svoja prva ostvarivati unutar parničnog postupka.

Susvojina, Zajednička svojina i Zaštita prava svojineDr. Dragoljub LazarevićPoslovni biro d.o.o 2011II 588490