Nacionalna strategija za javnu nabavku 2017-2021 e Krpp se/2017... · 3. METODOLOGIJA RAZVOJA STRATEGIJE Tim za razvoj strategije za javnu nabavku je pratio metodologiju, sredstva

0

Nacionalna strategija za javnu nabavku

2017-2021

Januar 2017. godine

1

SADRŽAJ

1. REZIME ............................................................................ Error! Bookmark not defined.

2. UVOD .................................................................................................................................. 7

3. METODOLOGIJA RAZVOJA STRATEGIJE................................................................... 9

4. KONTEKST I OBRAZLOŽENJE .................................... Error! Bookmark not defined.

4.1 Definicija javne nabavke ................................................................................................. 10

4.2. Važnost javne nabavke ................................................................................................... 10

4.3 Okvir zakonodavstva ....................................................................................................... 12

4.4. Okvir politika ................................................................................................................. 12

4.5 Institucionalni okvir ........................................................................................................ 13

4.5.1. Regulatorna komisija javne nabavke (RKJN) ....... Error! Bookmark not defined.3

4.5.2. Telo za razmatranje nabavke (TRN) ..................................................................... 144

4.5.3 Centralna agencija javne nabavke (CAN) ................................................................ 15

4.5.4 Saradnja i koordinacija između institucija javne nabavke ........................................ 15

4.6. Analiza stanja i izazovi ................................................................................................. 16

4.6.1. Efikasnost i transparentnost u javnoj nabavci ............................................................. 16

4.6.2. Odgovornost i nadležnost ............................................................................................ 20

4.6.3. Razvoj profesionalnih kapaciteta i ljudskih resursa .................................................. 222

4.6.4 Dalje usklađivanje zakonodavstva sa novim Direktivama EU .................................... 24

4.6.5. Komunikacija i podizanje svesti o javnoj nabavci ...................................................... 24

4.7. SWOT analiza .............................................................................................................. 244

2

5 VIZIJA, MISIJA I CILEVI STRATEGIJE ..................................................................... 276

5.1 Vizija strategije ............................................................................................................. 276

5.2 Misija strategije ............................................................................................................. 276

5.3. Ciljevi stategije ......................................................... Error! Bookmark not defined.7

5.3.1 Efikasnost i transparentnost ....................................................................................... 287

5.3.2. Uspostavljanje odgovornosti .................................................................................. 28

5.3.3. Razvoj profesionalnih kapaciteta i ljudskih resursa ............................................... 29

5.3.4. Usklađivanje zakonodavstva javne nabavke sa direktivama EU Error! Bookmark

not defined.0

5.3.5. Komunikacija sa javnošću .................................................................................... 311

6 STRUKTURE NADGLEDANJA I IZVEŠTAVANJA O SPROVOĐENJU

STRATEGIJE ......................................................................... Error! Bookmark not defined.2

7 FINANSIJSKI UTICAJ I IZVORI FINANSIRANJA STRATEGIJE ... Error! Bookmark

not defined.4

ANEKS 1. Međunarodna poređenja strategija i praksi javnih nabavki .................................. 376

3

Skraćenice

UA Ugovorni autoritet

CAN Centralna agencija nabavke

II Iskazivanje interesa

EU Evropska unija

BDP Bruto domaći proizvod

ULJR Upravljanje ljudskim resursima

OESR Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

RKJN Regulatorna komisija javne nabavke

TRN Telo za razmatranje nabavke

JPP Javno privatno partnerstvo

ZZP Zahtev za predloge

ZZP Zahtev za ponudu

PZ Projektni zadatak

ZOJN Zelena i održiva javna nabavka

DOJN Društveno odgovorna javna nabavka

SUI Sistem upravaljanja informacijama

SIGMA/OECD Organizacija za saradnju i ekonomski razvoj/Podrška u cilju

poboljšanja vladavine i upravljanja

4

1. REZIME

Nacionalna strategija za javne nabavke 2017-2021 sadrži viziju, ciljeve, mere i korake koje

Vlada i glavni organi javne nabavke u Republici Kosovo nastoje i planiraju da preduzmu i

ostvare u narednom srednjoročnom periodu u cilju unapređenja sistema javne nabavke.

Javna nabavka je jedan od stubova ekonomskog razvoja zemlje, uzimajući u obzir da

predstavlja petinu bruto domaćeg proizvoda i da se oko polovine državnog budžeta realizuje

kroz sistem nabavke.

Proces reformi, promena i poboljšanja u sistemu javnih nabavki je praćen potrebom praćenja

novih savremenih kretanja: napretkom tehnologije, povećanjem efikasnosti, odgovornosti i

transparentnosti, ekonomskog i društvenog razvoja, kao i potrebama približavanja i

usklađivanja sa zakonodavstvom EU. Vlada je brzo prešla na reformu uspostavljanjem

pravnog okvira za javne nabavke, iako nije postojala jasna strategija o javnim nabavkama.

Međutim, razvoj i reforme u sistemu nabavki uvek moraju biti praćeni procesom analize

politika i izgradnjom vizije i strateškog pristupa, u cilju davanja prioriteta radnjama i upotrebi

na najbolji mogući način ljudskih resursa, financijskih i drugih sredstava na planiran i

koordiniran način. Ovaj jaz je doveo do inicijative formulisanja nacionalne strategije javne

nabavke.

Strategija je razvijena uzimajući u obzir napredak postignut u izgradnji sistema javnih

nabavki na Kosovu, analizu izazova, mogućnosti i potrebe države za dalji razvoj ovog

sistema.

Nacionalna strategija za javne nabavke 2017-2021 je rezultirala iz studije i rasprave ključnih

institucija (RKJN, CAN, TRN), drugih institucija i zainteresovanih strana, o najboljim

praksama nabavke i iz relevantnog iskustva drugih zemalja. Tokom pripreme ovog

dokumenta veliki broj nedostataka i prioritetnih pitanja kojima će se baviti strategija su

identifikovani od strane zainteresovanih strana.

Ova strategija ima za cilj da se fokusira na ključne segmente javne nabavke postizanjem pet

glavnih ciljeva u sledećim područjima:

Efikasnost i transparentnost - Namera je da se institucije javne nabavke u narednom

srednjoročnom periodu fokusiraju na jačanje i unapređenje sistema praćenja realizacije, i ne

samo praćenja usklađenosti, već i efikasnosti u realizaciji postupaka javnih nabavki. Sistem

koordinacije između institucija centralne nabavke je naročito potreban i očekuje se da će biti

među prvim koracima nakon usvajanja ove strategije. Elektronski sistem nabavke će biti jedan

od stubova za povećanje transparentnosti i efikasnosti u javnim nabavkama, ali pri njegovom

5

uspostavljanju u potpunosti, institucije će se verovatno suočavati sa brojnim izazovima koji će

se postepeno rešavati tokom realizacije ove strategije. Međutim, u cilju povećanja efikasnosti

i efektivnosti, zajednička javna nabavka će biti jedan od segmenata koji je u velikoj meri

uticajan i koji treba da se proširi na nove artikle i na sve institucije.

Odgovornost i nadležnost - odgovornost i nadležnost predstavljaju jedan od glavnih izazova

sistema javnih nabavki, ali i sistema upravljanja uopšte. U službi poboljšanja trenutne

situacije strategija ima za cilj da se u narednom srednjoročnom periodu fokusira na

definisanju i pojašnjenju uloga i odgovornosti političkog upravljanja, i administrativnog u

sprovođenju postupaka javnih nabavki, kao i ulogama samih jedinica nabavke i njihovog

odnosa sa drugim strukturama unutar institucija. Osim toga, potrebno je ojačati sistem

odgovornosti za kršenja, kako kod službenika nabavke, tako i kod neodgovornih ekonomskih

operatera, kao što je predviđeno Zakonom o javnim nabavkama i drugim relevantnim

zakonima.

Izgradnja kapaciteta - u narednom srednjoročnom periodu će se nastaviti sa pružanjem

osnovnih i naprednih obuka, u početku revizijom modula osnovne obuke razvijanjem

naprednih obuka. Obuke su planirane da se organizuju i za pojedine oblasti, kao što su

elektronska javna nabavka, društveno odgovorna javna nabavka, zelena nabavka i ovde će se

obuhvatiti institucije, ekonomski operateri, mala i srednja preduzeća, sudski i tužilački sistem,

kao i organizacije civilnog društva. Veća pažnja u odnosu na prethodno stanje će se dati

izgradnji kapaciteta institucija centralne nabavke - RKJN, CAN i TRN.

Usklađivanje zakonodavstva sa acquis - iako se zakonodavstvo o javnim nabavkama smatra

da je u skladu sa acquis praćenje nedavnih promena EU direktiva o javnim nabavkama će biti

deo strategije tokom čitavog vremena njene implementacije. Pregled i izrada novog Zakona o

javnim nabavkama se očekuje da će se obaviti u narednom dvogodišnjem periodu

sprovođenja plana ove strategije.

Komunikacija i informacija - predstavlja način na koji će institucije centralne nabavke

nastaviti svoje aktivnosti u poboljšanju percepcije i svesti o radu u sistemu javnih nabavki.

Kroz plan komunikacije, RKJN i druge institucije, osim jačanja sistema komunikacije unutar

struktura odgovornih za sprovođenje zakona o nabavkama, će se fokusirati i na informisanje i

podizanje svesti javnosti o reformama i naporima u sistemu javnih nabavki.

Postizanje ovih ciljeva će se postići kroz niz politika, projekata i aktivnosti koje su

koordinarane i planirane kroz akcioni plan za implementaciju strategije. Osim detaljanog

plana, strategija uspostavlja i mehanizme upravljanja procesom implementacije, koordinacije,

praćenja i izveštavanja od strane svih institucija odgovornih za njenu realizaciju. Procena

6

finansijskih troškova i planiranje finansijskih resursa je obavljeno u skladu sa pravilima koja

se sada već primjenjuju od strane Ministarstva financija i Vlade uopšte.

Strategija je takođe vodič i ima za cilj jačanje koordinacije i osiguravanje usklađenosti između

aktivnosti i procesa koji se obavljaju između centralnih institucija javne nabavke. Planirano je

da će se to rešavati kroz koordinisanu strukturu između RKJN, CAN, TRN, KIJA i drugih

relevantnih institucija koje će takođe biti odgovorne za nadgledanje sprovođenja ove

strategije.

7

2. UVOD

Vlada Republike Kosova je svesna važnosti funkcije javne nabavke i njene uloge u

ekonomskom i društvenom razvoju zemlje; kao i njenog doprinosa članstvu zemlje u

Evropskoj uniji u budućnosti. Uspostavljanje sistema javnih nabavki i procesa njegove

operacionalizacije je usko povezano sa samim procesom izgradnje državnih institucija

Kosova od 1999. godine pa nadalje. Još od osnivanja, sistem je kontinuirano evoluirao,

izmenjen je i poboljšan kroz izmene i institucionalne adaptacije, zakonodavne i sistemske,

sprovođenjem niza reformi kako bi javne nabavke postale efikasnije i transparentnije i u

skladu sa zahtevima, osnovnim uputstvima nabavke i najboljim praksama EU.

Razvoj sistema javnih nabavki je strateški prioritet Vlade Republike Kosova kao deo

strukturnih nacionalnih reformi i unutar reforme javne uprave koju Vlada sada već preduzima

i planira u budućim srednjoročnim periodima. Unapređenje sistema javnih nabavki je

uspostavljeno u programu Vlade 2014-2018, Nacionalnoj strategiji razvoja i plana

ekonomskih reformi. Ono je takođe predmet razmatranja i uslov za proces evropskih

integracija kroz SSP-a i plan njegove implementacije, kao i ocjenjuje se svake godine kroz

izveštaje o napretku EK i onih OECD / SIGMA.

Međutim, napredak sistema javnih nabavki na Kosovu, s posebnim naglaskom na pravni i

institucionalni okvir, napori za unapređenje sistema treba da se inteziviraju, posebno u smislu

povećanja efikasnosti, transparentnosti, odgovornosti i povećanja profesionalnosti osoblja

odgovornog za upravljanje sistemom, posebno upotrebom novih sistema informacione

tehnologije.

Međutim, čitav proces je naišao na mnoge izazove počev od planiranja do realizacije

projekata. Oni mogu dovesti do situacije u kojoj će se nabavljati roba i usluge i kapitalni

projekti neodgovarajućih kvaliteta i sa većim troškovima1. Znatan broj izazova su pratili

razvoj sistema i njegovu primenu u praksi shodno zakonodavstvu, koji se obično procjenjuje

da je u skladu sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti kao što su:

Nedostatak stručnosti u planiranju i vođenju tenderskih procedura, posebno kod malih

ugovornih autoriteta.

Opšta percepcija aktera javne nabavke i šire javnosti o tome da je sistem osetljiv na

koruptivne prakse.

Trenutni početak upotrebe modernih praksi nabavke kao okvirnih sporazuma i

centralnih nabaviki, koje će povećati vrednost za novac, iako su kapaciteti za

upravljanje i implementaciju sistema ne tako lak izazov.

1 Godišnji izveštaj Glavnog revizora, 2014. godine, strana 41.

8

• Nedovoljan nivo profesionalizma službenika nabavke, u kombinaciji sa njihovim

značajnim prometom.

Nacionalna strategija za javne nabavke ima za cilj rešavanje ovih problema, kako bi se

postigao postepeni napredak u narednih 5 godina. Strategija će se sprovesti u periodu za koji

je Vlada Republike Kosova jasno izrazila svoju političku volju za povećanu transparentnost,

povećanje odgovornosti u implementaciji zakonodavstva o javnim nabavkama; kako bi se

osiguralo optimalno korišćenje javnog budžeta u javnom interesu, stimulisalo zdravo

poslovno okruženje, slobodna ekonomska inicijativa i fer konkurencija.

9

3. METODOLOGIJA RAZVOJA STRATEGIJE

Tim za razvoj strategije za javnu nabavku je pratio metodologiju, sredstva i procedure

neophodne za strategiju koji će zadovoljiti potrebe, mogućnosti i viziju razvoja sistema javnih

nabavki na Kosovu. Osim toga, izrada strategije je izrađena u skladu sa metodologijama

procedura i dimenzija kao što je definisano u Administrativnom uputstvu br. 02/2012.

Za izradu nacionalne strategije javne nabavke u Republici Kosovo, kao vodiču za jačanje

sistema javnih nabavki na centralnom i lokalnom nivou, su preuzeti sledeći metodološki

koraci.

Nacrt Nacionalne strategije za javne nabavke je izrađen pod vođstvom Regulatorne komisije

za javne nabavke u 2014. godini i uz podršku podršku projekta Evropske komisije za

unapređenje javne nabavke. Strategija se tokom 2014. godine pozvala na zainteresovane

strane. S obzirom da je smatrano da se nacrt strategije treba dalje unapređivati i razvijati u

skladu s procedurama koje je postavila Vlada, RKJN je u januaru 2016. godine osnovala radni

savet za reviziju nacrta strategije i akcionog plana. Radnim savetom predvodi predsednik

RKJN i u sastavu je od predstavnika CAN, TRN, Ureda premijera, Ministarstva financija,

Ministarstva za evropske integracije, Instituta za javnu upravu, predstavnika i stručnjaka EU

projekta za podršku javnoj nabavci na Kosovu.

Izrađeni nacrt se temelji na pravnim aktima, strateškim dokumentima, političkim

dokumentima, godišnjim izvještajima RKJN, CAN i TRN, izveštajima procene EK,

OECD/SIGMA, analizama nevladinih organizacija, kao i stručnosti i iskustvu službenika koji

su direktno uključeni u sistemu javnih nabavki na Kosovu. Osim toga, razmatrani su i različiti

sistemi drugih zemalja i načela i evropske prakse dobrog upravljanja u sistemima javnih

nabavki.

Nakon održanih sastanaka radnog saveta i pojedinačnih sastanaka sa nadležnim institucijama,

nacrt usvojen od strane radnog saveta je poslat na konsultacije svim zainteresovanim

stranama, uključujući nevladine organizacije, poslovne organizacije, međunarodne

organizacije na Kosovu i donatore. Nacrt strategija i akcioni plan su takođe objavljeni na

službenoj internet stranici RKJN-a i na osnovu poslovnika o radu Vlade javna konsultacija je

završena u periodu od 10-25 marta 2016. godine.

U nacrt strategiji i akcionom planu se ogledaju svi komentari dobijeni od zainteresovanih

strana tokom procesa javnih konsultacija, uključujući i komentare predstavnika Evropske

komisije na Kosovu.

10

4 . KONTEKST I OBRAZLOŽENJE

4.1 Definicija javne nabavke

Javne nabavke označavaju kupovinu, formalnu ili drugu vrsta ugovora, radove, robu i usluge

od strane javnih organa koji koriste finansijska javna sredstva. Javna nabavka obuhvata

kupovinu, uzimanje u zakup ili pribavljanje bilo kojim drugim ugovornim sredstvom, robe,

građevinskih radova i neophodnih javnih usluga iz javnog sektora. Javna nabavka takođe

uključuje i situacije u kojima se mobiliziraju javna sredstva za kupovinu roba, radova i

usluga, čak i ako vlada nije direktno uključena.

Zatim, navedena definicija uključuje značajne oblasti javnih nabavki kao što je prikazano na

sledećem grafikonu:

4.2. Značaj javnih nabavki

Značaj javnih nabavki se može posmatrati i u pogledu veličine potrošnje u odnosu na

nacionalni budžet i BDP-a ili veličine Vladinih kupovina. Na Kosovu je javna nabavka roba,

11

usluga i radova oko 9.4 % BDP-a, za 2015. godinu2, drugi po veličini troškovi nakon plata i

dnevnica.

Prema godišnjem izveštaju revizije za 2014. godinu, javne institucije kroz proces nabavke su

potrošile oko 488 miliona evra, ili oko 33% troškova iz budžeta Kosova,3 nešto više od

proseka zemalja članica OESR tokom 2013. godine, koji je bio 29% (vidi grafikon dole).

Prema izveštaju RKJN-a vrednost potpisanih ugovora u 2015. godini je iznosila oko 401

miliona evra, ne uključujući vrednost ugovora autoputa Priština - Đeneral Janković, čija je

vrednost za 2015. godinu iznosila oko 114 miliona evra (ukupno oko 516.4 miliona evra).

Tržište javnih nabavki u 2014. godini predstavlja 8,9% bruta domaćeg produkta4, što

predstavlja blagi pad u odnosu na protekle tri godine, dok niži od proseka zemalja OESR

tokom 2013. godine koji je bio 12,1% (vidi grafikon dole).

Ove brojke pokazuju da je javna nabavka od vitalnog značaja za ekonomiju zemlje i stoga

ovaj vrlo važan javni rashod treba da se rukovodi skupom javnih prinicipa, vrednosti,

najboljim praksama, zakonima, propisima i postupcima koji proizilaze iz nacionalne strategije

javne nabavke. Pored toga, javna nabavka je važan izvor prihoda za privatni sektor.

Naredni dijagram opisuje opštu nabavku Vlade kao procenat od ukupnih troškova Vlade

(2013.) za zemlje OESR.5

2 BDP za 2015. godinu je iznosio $6.309 milijardi ili oko 5.5 milijardi evra . 3 Godišnji izveštaj Glavnog revizora, 2014. godine, strana 39. 4 Izveštaj o napretku Evropkse komisije, 2015. godine. 5 Government at a Glance 2015: Procurement Data, OECD Meeting of Leading Practitioners on Public

Procurement, strana 136- 137, 2015, Paris, OECD Conference Centre

12

4.3 Okvir zakonodavstva

Javna nabavka u Republici Kosovo je uređena Zakonom br. 04 / L-042 o javnim nabavkama

Republike Kosova izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04 / L-237, Zakonom br. 05 / L-068 i

Zakonom br. 05 / L-092 i relevantnim podzakonskim aktima.

Zakon o javnim nabavkama usvojen po prvi put na Kosovu 2003. godine, izmenjen je 2007.

godine, kako bi se približile aktivnosti nabavki odredbama EU, pojednostavili neki zakonski

zahtevi, pojasnila pitanja i predstavila nova ograničenja. Povećanje fleksibilnosti i osnivanje

nezavisnog Tela za razmatranje nabavki (TRN) su bile najvažnije transformacije. Pravilnik o

koncesijama je otklonjen iz zakona kako bi se sprečila zbunjenost i nepodudaranje sa

posebnim zakonom o postupku davanja koncesija koji je bio usvojen u 2005. godini.

Pripremljen je značajan broj podzakonskih akata koji je omogućavao sprovođenje zakona,

uključujući standardne obrazce za svaku vrstu obaveštenja, etički kodeks, obrazac o

izveštavanju potpisanih ugovora, standardne obrazce tenderskih dosijea, obrazac za

podnošenje žalbe pred Telom za razmatranje nabavki i smernice o postupcima minimalne

vrednosti.

Zakon sadrži osnovne principe dobrog upravljanja, kao što je princip transparentnosti

odgovornosti, nediskriminacije, integriteta i sl. Zakonodavstvo je uglavnom u skladu s acquis

EU. Ono takođe odražava načela javnih nabavki kao što su: vrednost novca, slobodna

konkurencija, transparentnost, jednako tretiranje, uzajamno priznavanje i načelo

proporcionalnosti. Međutim, ZJN sadrži pravnu prazninu u pogledu javne nabavke koja se

odnosi na javne nabavke u sektoru zaštite. Postojeći podzakonski akat je usmeren uglavnom

13

na odredbe novog zakonodavstva. Nakon nedavnih izmena i dopuna zakona (2016.godine)

očekuje se da ćemo ponovo imati pregled podzakonskih akata koji su pogođeni promenama

kao i ukupno revidiranje Zakona o javnim nabavkama u toku 2017. godine.

Generalno, česte promene Zakona o javnim nabavkama (8 puta od 2003. godine) su

prouzrokovane različitim okolnostima, posebno potrebama za prilagođavanje novim

kretanjima u javnim nabavkama i potrebom za kontinuirano usklađivanje sa novim

direktivama koje je usvojila EU. Strateško planiranje i politika u oblasti nabavke mogu izbeći

česte izmene i dopune zakona, što predstavlja izazov za institucije koje razvijaju

zakonodavstvo i sprovode ga.

4.4. Okvir politika

U oblasti javnih nabavki do sada nije postojao bilo kakav sveobuhvatni strateški okvir ili

dugoročne politike razvoja sistema javnih nabavki, što je izazvalo česte izmene pravnog

okvira za javne nabavke. Politike nabavke su se do sada tretirale unutar celokupnog strateškog

okvira koji se odnosi na sistem upravljanja javnim finansijama; dok su pojedini segmenti

nabavke planirani sa specifičnim strateškim dokumentima. Nacionalna strategija razvoja se

odnosi na nabavku i čiji je cilj "zatvaranje prostora za zloupotrebe u sistemu javnih nabavki"6.

Implementacija elektronskog sistema nabavke je jedan od vladinih prioriteta sadržanih u

nacionalnoj strategiji razvoja i programu ekonomskih reformi koja u oblasti javne nabavke

predviđa:

Usvajanje nacionalne strategije za javne nabavke

Primenu platforme elektronske nabavke, u početku sa modulom e-tenderisanja

Usvajanje operativnih smernica za elektronsku nabavku,

Obuke za sve službenike javne nabavke o elektronskoj nabavci,

Unapređenje administrativnih kapaciteta, osnovne i napredne obuke.

Strategija za obuku u oblasti javnih nabavki je usvojena 2014. godine. Osim toga, u aprilu

2014. godine Vlada je usvojila strategiju za javno-privatno partnerstvo 2014-2016, dokument

koji sadrži sistem nabavke tokom primene JPP, dok aspekte etike i borbe protiv korupcije u

javnim nabavkama tretira strategija protiv korupcije 2013-2017 i plan o njenoj realizaciji, koje

se odnose na prevenciju i borbu protiv korupcije u javnim nabavkama i predviđaju niz mera.

4.5 Institucionalni okvir

Institucionalni okvir za javne nabavke, koji je odgovoran za razvoj politika, obezbeđivanje

sprovođenja i praćenje sprovođenja zakona je uspostavljen i funkcioniše.

6 Nacionalna strategija razvoja 2016-2012 Republike Kosova, strana 13.

14

Glavni organi koji igraju ključnu ulogu u postupku javne nabavke na Kosovu su: Regulatorna

komisija javne nabavke (regulatorni organ), Telo za razmatranje nabavki (razmatranje žalbi) i

Centralna agencija nabavke (zajedničke nabavke).

Ostale institucije koje imaju ulogu u oblasti javnih nabavki su: Kosovski Institut za javnu

upravu, Kancelarija glavnog revizora, Agencija za borbu protiv korupcije, Trezor pri

Ministarstvu financija.

4.5.1. Regulatorna komisija javne nabavke (RKJN)

RKJN je počela sa radom u februaru 2005. godine u svojstvu nezavisne regulatorne agencije i

odgovorna je za razvoj, funkcionisanje i nadzor sistema javnih nabavki. U skladu sa Zakonom

o javnim nabavkama, Komisija je odgovorna za pripremu i objavljivanje podzakonskih akata,

uključujući i pravila za upotrebu nabavke, priručnike, smernice, standardne obrazace, modele

ugovora, preporuke za poboljšanje ZJN-a i opšteg sistema javnih nabavki za Vladu i

Skupštinu.

Osim toga, RKJN je odgovorna za:

podizanje svesti među ugovornm autoritetima i ekonomskim operaterima o okviru

javne nabavke,

pružanje pomoći u sprovođenju i tumačenju ZJN-a i podzakonskih akata,

praćenje usklađenosti ugovornih autoriteta kroz upotrebu manuelnih i elektronskih

sistema i

da podrži KIJU (koji je odgovoran za obuku i sertifikaciju službenika nabavke) u cilju

razvoja i održavanja veština i nadležnosti stručnjaka nabavke.

Komisija je takođe odgovorna za uspostavljanje i održavanje registra javnih nabavki (za

obaveštenja, pozivnice, tenderske dokumentacije, izveštaje, žalbe i odluke koje se odnose na

svaku nabavku), za iniciranje i podržavanje razvoja e-nabavke, za održavanje internet stranice

koja pruža pristup registru, zakonima, podzakonskim aktima i njihovo tumačenje, za razvoj

informacionog sistema za objavljivanje obaveštenja koji pokriva celo Kosovo, i da razvija i

održava spisak ugovornih autoriteta.

RKJN treba da sistematski prikuplja i analizira informacije o postupcima javnih nabavki i

dodeljene ugovore i da priprema i dostavi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj koji sažima sve

relevantne aktivnosti. Na kraju, RKJN je odgovorna da uzajamno deluje i sarađuje sa drugim

organizacijama u zemlji i inostranstvu o pitanjima koji se odnose na javnu nabavku.

4.5.2. Telo za razmatranje nabavki (TRN)

TRN je počelo sa radom u avgustu 2008. godine, koje je odgovorno za razmatranje žalbi u

vezi sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o postupku dodele koncesija. TRN je

kvazi-sudsko telo, nadležno za ispitivanje upravnih odluka donetih od strane centralnih

15

institucija nabavke, za sprovođenje postupaka javne nabavke i za preispitivanje žalbi od strane

ponuđača u postupku razmatranja. TRN se sastoji od 5 članova koje bira Skupština. Broj

zaposlenih u TRN je već 17, dok je izražena potreba da TRN zaposli još 5 novih službenika

odnosno stručnjake za razmatranje-stručne saradnike.

4.5.3 Centralna agencija nabavke (CAN)

CAN radi kao izvršna autonomna agencija sa širokom odgovornošću u vezi sa postupcima

javnih nabavki na centralnom nivou. Glavna funkcija Agencije je centralna kupovina. Ona

može da odlučuje da svaki postupak javne nabavke koji treba da se rukovodi od strane

ugovornog autoriteta bude vođen od srtrane same CAN umesto ugovornog autoriteta, zbog

stručne ekspertize, ekonomičnosti, efikasnosti ili drugih legitimnih pitanja, kao što je

formulisano u Zakonu o javnim nabavkama. Broj zaposlenih je 15, dok je izražena potreba da

CAN zaposli i oko 10 novih službenika.

4.5.4 Saradnja i kooordinacija između institucija javne nabavke

Jedan od izazova sistema javnih nabavki na Kosovu je jačanje koordinacije i strukturne

saradnje između institucija nadležnih za javne nabavke, naročito da bi se izbegle dvostrukosti,

konrtradiktorni pristupi u obavljanju njihovih zadataka, kao i razmena informacija i podataka.

To je u određenoj meri prouzrokovano nedostatkom koordinacionog tela između RKJN,

CAN, TRN, i eventualno drugih institucija koje imaju ulogu u određenim aspektima nabavke,

npr. gde u jačanju kapaciteta specifičnu ulogu ima KIJU.

Da bi se ovi nedostaci rešili centralne institucije javnih nabavki će osnovati koordinacionu

grupu (ona se može zvati Koordinaciono veće javne nabavke) za javnu nabavku.

Koordinaciono veće u uskom sastavu od glavnih institucija koje su odgovorne za javnu

nabavku će se sastajati najmanje jednom u tri meseca kako bi razmatralo pitanja koja se

odnose na aspekte strateškog planiranja i utvrđivanje prioriteta, orijentacija i razvoj sistema

javnih nabavki, koordinaciju i obezbeđivanje doslednosti aktivnosti institucija i razmenu

informacija o radu u javnim nabavkama.

16

Koordinaciono veće za javne nabavke, pored bliskih grupnih sastanaka sa ugovornim

autoritetima će najmanje jednom godišnje održavati sastanke.

Treći nivo sastanaka Koordinacionog veća za javne nabavke će se obaviti sa ekonomskim

operaterima, koji se očekuje da će se održavati jednom godišnje.

Osim toga, Koordinaciono veće za javne nabavke će služiti kao mehanizam za praćenje

realizacije ove strategije. Ovaj segment će biti detaljnije razrađen u delu koordinacionih

mehanizmima i mehanizmima izveštavanja strategije.

4.6. Analiza stanja i izazovi

4.6.1. Efikasnost i transparentnost u javnoj nabavci

Moderan sistem javnih nabavki zahteva visoke standarde efikasnosti i transparentnosti, pošto

je javna nabavka u javnom interesu i preduslov je za održivi razvoj, uzimajući u obzir da

predstavlja 33% javne potrošnje. Efikasnost rada organa koji su odgovorni za sprovođenje

javne nabavke i korišćenje javnih sredstava je jedan od principa Zakona o javnim nabavkama.

Transparentnost zauzvrat služi za informisanje javnosti, pristup zakonodavstvu, politikama i

za obavljanje procedura nabavke od strane nadležnih institucija. Jedan od principa dobrog

upravljanja OECD/SIGMA traži da "Postoji centralno institucionalni i administrativni

kapacitet za razvoj, implementaciju i efektivno i efikasno praćenje politike nabavke".7

Praćenje implementacije ZJN-a i institucionalnih kapaciteta za to su glavno sredstvo za

procenu i povećanje efikasnosti funkcionisanja sistema javnih nabavki. Ako se obavlja na

nezavisan i profesionalni način, nagledanje može pružiti dokumentirane rezultate o slabim

7 Principi dobrog upravljanja, OECD/SIGMA 2014 str. 110. Celi dokument:

http://sigmaëeb.org/publications/Principles-Public-Administration-Alb.pdf

17

tačkama sistema i dovesti do korisnih i opštih preporuka, uzimajući u obzir specifičnosti svih

poznatih problema. Među izazovima i problemima koji se odnose na efikasnost i

transparentnost u javnim nabavkama mogu se naglasiti:

Nedovoljni kapaciteti za praćenje implementacije zakonodavstva o javnim nabavkama

kao i prikupljanje, obradu i korišćenje podataka;

Iako se izrađuju godišnji izveštaji i informacije objavljene na web stranici RKJN, nisu

svi podaci dostupni zainteresovanim stranama (posebno nije moguće izvlačenje i

obrada podataka na nivou svakog ugovornog autoriteta ili ekonomskog operatera ili

ugovora).

Ugovorni autoriteti objavljuju svoje godišnje planove javnih nabavki, ali oni nisu

dovoljno detaljni.

RKJN obavlja nadgledanje, iako je nadgledanje započelo uz podršku Svetske banke,

RKJN će ubudući nastaviti da prati rad organa i u pogledu performansi i pravilnosti.

Međutim, nedostaju kapaciteti za obavljanje takvih nadgledanja.

nedostatak koordinacionog mehanizma između centralnih organa nabavke koji će

održavati redovne sastanke za razmatranje izazova, problema i pratiti napredak u

implementaciji Zakona o javnim nabavkama.

Nadgledanje – zahteva dovoljne kapacitete i odgovarajuću organizacionu strukturu unutar

RKJN i koordinaciju između nje i CAN, TRN i drugih institucija koje su odgovorne za

sprovođenje Zakona o javnim nabavkama. Kao odgovor na ovo, vodi se rasprava o internnoj

reorganizaciji u RKJN, kako bi se prilagodili i izgradili kapaciteti u pogledu nadgledanja. U

maju 2014. godine je usvojen novi postupak za proveru obaveštenja o ugovorima koji su

dostavljeni za objavljivanje od strane ugovornih autoriteta. Međutim, da bi se nadgledalo

funkcionisanje sistema u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, sistem za prikupljanje

podataka je ključni element.

Iako RKJN, još od početka svog osnivanja primenjuje metodologiju nadgledanja javne

nabavke, ipak postojeći sistem ima veliki broj nedostataka, uključujući činjenicu da je do sada

došlo do nadgledanja usklađenosti aktivnosti nabavke koje su vođene od strane UA, na

osnovu zakonodavnog okvira javne nabavke i nije primećen ni jedan slučaj nadgledanja

učinka UA, odnosno službenika nabavke. Kao primarna stvar, nadgledanje učinka i

upravljanje ugovorima treba da bude uključeno u bilo koje nadgledanje u budućnosti.8

U vezi sa tim, uz podršku Svetske banke je uspostavila novi sistem nadgledanja i procene.

Izradila je priručnik za nadgledanje indikatora učinka. Sada se sa novim obrazcima zahtevaju

detaljnije informacije za prikupljanje podataka koji se koriste za merenje učinka i

8 Projekat Banke povećanje/poboljšanje sprovođenja javne nabavke, konačni izveštaj – nadgledanje učinka i

usklađenosti sistema javne nabavke na Kosovu, strana 5.

18

usklađenosti javnih nabavki. Jedinica za nadgledanje pri RKJN je u roku od dve godine

obavila nadgledanje 20 ugovornih autoriteta, prikupljanjem podataka za merenje učinka

javnih nabavki na Kosovu. U tom periodu, su nadgledane oko 200 aktivnosti nabavke za sve

vrste ugovora (metode, vrednosti – isključujući ugovore minimalne vrednosti, kao i sve vrste

postupaka) koji su sprovedeni od strane ugovornih autoriteta. RKJN će uključiti merenje

performansi nabavke upotrebom indikatora za 2014-2015. godinu, odnosno prilikom izrade

godišnjeg izveštaja za 2015. godinu. Baza podataka jediničnih cena za građevinski materijal

je razvijena za više od 2000 artikala. Međutim, razvijena je baza podataka za jedinične cene

za 11 artikala za priručnik koji će uskoro biti izrađen za usluge čišćenja.

Nadgledanje u sistemu nabavke je istaknuto kao izazov i u izveštaju o napretku Evropske

komisije u 2015. godini, koji navodi da nadgledanje javne nabavke nije dovoljno. Ex post

nabavke obavljene od strane RKJN još uvek nisu sistematske i slučajne provere ugovora o

nabavkama. Samo se mali broj ugovora o nabavkama nadgleda. Prošle godine, RKJN je

počela sa nadgledanjem ex ante obaveštenja o ugovorima poslata za objavljivanje od strane

ugovornih autoriteta, što predstavlja pozitivan razvoj za suzbijanje nepravilnosti koji mora biti

proširen9.

Među oblastima koja direktno utiču na povećanje efikasnosti u radu organa javne nabavke su

koordinacije između institucija na centralnom nivou za rad javnih nabavki, centralizovanu

nabavku, elektronske javne nabavke koje su takođe u kombinaciji sa ispunjenjem načela

transparentnosti u nabavci. Planirana struktura koordinacije između centralnih institucija

nabavke kao što je razrađeno u prethodnom poglavlju ima za cilj da se reši hendikep u

sistemu koordinacije na Kosovu.

Centralizovana nabavka je počela početkom 2015. godine shodno Zakonu o javnim

nabavkama, nakon usvajanja Administrativnog uputstva 02/2015 od strane Vlade.10 Na

osnovu uputstva, predviđeni su ugovori o zajedničkim nabavkama za 6 artikala (gorivo,

kancelarijski materijal, sredstva za higijenu, nabavku hrane, snabdevanje kartama i

snabdevanje gumama) za 77 ugovornih autoriteta. Međutim, za 2016. godinu je predviđeno da

zajedničke nabavke budu za sve ugovorne autoritete na lokalnom nivou - ukupno 59

ugovornih autoriteta.

Za sada je prerano da se vrši procena budžetskih efekata sprovođenja sistema centralizovanih

javnih nabavki. Ali pored proširenja liste zajedničkih nabavki neophodno je da Agencija za

javne nabavke periodično vrši procenu uticaja na budžet sistema centralizovane javne

nabavke u izabranim institucijama ili za odabrane artikle.

9 Izveštaj o progresu Evropske komisije, za 2015. godinu o Kosovu, str. 43. 10 Administrativno uputstvo (VRK) br.02/2015 o implementaciji centralnih procedura javnih nabavki, usvojeno

na 13 sednici Vlade Republike Kosova odlukom br. 02/13 od 12.02.2015. godine.

19

Elektronske nabavke - korišćenje informacione tehnologije u javnom sektoru, a posebno u

sistemu nabavke je element podsticaja za povećanje efikasnosti i efektivnosti u sprovođenju

zakona o nabavkama. Elektronske nabavke će imati više dimenzionalne efekte u povećanju

transparentnosti, sprečavanju zloupotrebe, povećanju konkurencije i povećanju odgovornosti i

poverenja u sprovođenju postupaka javne nabavke. Elektronske nabavke, između ostalog će u

budućnosti takođe pomoći u olakšavanju nadgledanja, pošto se podaci o učinku ugovornih

autoriteta mogu preduzeti iz sitema. Ali, izazov će biti u tome kako će elektronske nabavke

moći da generišu podatke i koliko postoji kapaciteta na nivou RKJN, CAN i ugovornih

autoriteta u upravljanju i upotrebi elektronskog sistema. Elektronske nabavke se sastoje od

komponenti kao u sledećem grafikonu:

U pogledu toga, u januaru 2016. godine Vlada Republike Kosova je počela da primenjuje

sistem elektronskih nabavki, u početku kao pilot u 7 ugovornih autoriteta, uključujući

ministarstva, javna preduzeća i opštine. Pilotiranje je počelo sa praktičnom primenom

platforme u periodu od šest meseci, kako bi se testirala funkcionalnost sistema i takođe će

poslužiti i kao test kosovskog tržišta kao odgovor na primenu sistema elektronskih nabavki.

Prethodno su određene izmene Zakona o javnim nabavkama, koje su stupile na snagu

početkom 2016. godine.

20

Vlada je u martu 2016. godine odlučila da elektronska nabavka za centralizovane nabavke

postane obavezujuća od dana 1. aprila 2016. godine, za budžetske organizacije na centralnom

nivou od dana 1. septembra 2016. godine, dok od 1. januara 2017. godine elektronska

nabavka je postala obavezujuća za sve budžetske organizacije11.

Preduslov za spremnost e-javne nabavke je izgradnja kapaciteta osoblja nabavke u e-nabavci.

Stoga, planovi obuke će obuhvatiti obuke u elektronskoj nabavci. RKJN će takođe morati da

pokrene veliku kampanju za podizanje svesti među zainteresovanim stranama kako bi

objasnila koristi efikasnosti elektronske javne nabavke.

Transparentnost - Efektivna komunikacija i pristup informacijama o javnim nabavkama sa

svim uključenim stranama je jedan od osnovnih preduslova za uspeh celog sistema. U tu

svrhu, važno je da se utvrde informacije koje će se distribuirati, mediji i najpogodniji oblik za

širenje informacija i korisnika informacija.

U cilju transparentnosti, RKJN priprema i prosleđuje godišnje izveštaje Vladi i Skupštini. U

izveštaju se daju i analiziraju aktivnosti nabavke na Kosovu i preporuke za dalji razvoj

sistema javnih nabavki. Godišnji izveštaji su objavljeni na web stranici RKJN. Takođe, u

RKJN postoji mnoštvo informacija za analiziranje tržišta nabavke kroz razna obaveštenja o

nabavkama i izveštaje poslati od strane ugovornih autoriteta u RKJN. Međutim, objavljene

informacije su samo u obliku godišnjih izveštaja, i nisu svi podaci dostupni zainteresovanim

stranama (posebno nije moguće vađenje i obrada podataka na nivou svakog ugovornog

autoriteta ili ekonomskog operatera ili ugovora. Takođe, nema podataka o izmenama

ugovora.12 Osim toga, institucije ne objavljuju svoje planove nabavke. Eventualno

objavljivanje plana nabavke će pomoći preduzećima kako bi se bolje pripremili za ponude u

budućim tenderima.

4.6.2. Odgovornost i nadležnost

Odgovornost predstavlja centralni stub svakog sistema javnih nabavki. Bez transparentnih i

odgovornih sistema koji omogućavaju institucijama i građanima da se uključe na recipročan i

odgovoran način, ogromni izvori kanalizirani kroz sisteme javnih nabavki omogućavaju

povećan rizik od korupcije i zloupotrebe sredstava. Čak i u sistemima sa niskim nivoom

korupcije, javno i građansko nadgledanje može pomoći u identifikaciji neefikasnosti,

11 Odluka Vlade, br. 12/79 od 15.03.2016. godine 12 Izveštaj o oceni OECD/SIGMA za 2014. godinu, strana 97.

21

povećanjem efikasnosti i efektivnosti nabavke u korist poboljšanja pružanja usluga, gde na

kraju stiču korist građani. "13

"Osnovni elementi koji su potrebni kako bi se osigurala odgovornost su: odgovarajuća

organizacija javne uprave, pristup javnim informacijama, sistem provere i uravnoteženosti

između vlasti, kao i efikasan interni sistem za upravne žalbe, kao i nezavisno nadgledanje i

sudsko preispitivanje upravnih predmeta. Odgovornost mora biti dopunjena odgovornošću o

odlukama državnih institucija ili o nedostataku istih ".14

Mehanizmi odgovornosti u javnim nabavkama mogu se pokrenuti i podržati bilo od strane

države, ili od strane građana ili obeju strana. Ali, važno je da postoji čvrsto i efikasno

angažovanje. Sredstva uključuju: transparentnost, participativno budžetiranje, nadgledanje

javne potrošnje, nadgledanje od strane građana i procenu pružanja javnih usluga.

Pitanje odgovornosti i nadležnosti u sistemu javnih nabavki i dalje predstavlja izazov.

Evropska komisija u svom izveštaju za 2015. godinu navodi da postoji nedostatak pravila o

integritetu i sukobu interesa, nedovoljno sprovođenje za identifikaciju i rešavanje koruptivne

prakse, kao i nedostatak sistema identifikacije rizika. Percepcija korupcije dominira u javnim

nabavkama. Postoje disciplinski postupci, ali njihova implementacija i dalje predstavlja

zabrinutost. Treba ojačati i integritet i saradnju između organa javne nabavke.15

Zakon o javnim nabavkama, kao i drugi relevantni propisi stvaraju mehanizme koji imaju za

cilj da se osiguraju odgovornost i integritet u javnim nabavkama. Postoje i drugi zakoni koji

su direktno povezani sa osiguravanjem odgovornosti i nadležnsoti. To uključuje Zakon o

upravljanju javnim finansijama i odgovornostima, Zakon o pristupu javnim dokumentima,

Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o prijavljivanju

imovine, i niz podzakonskih akata.

Zakon o javnim nabavkama, član 99. Telo za razmatranje nabavki na zahtev bilo kojeg

ugovornog autoriteta može diskvalifikovati svakog ekonomskog operatera da učestvuju u

javnim nabavkama u trajanju od jedne godine. Međitim, RKJN može poništiti bilo koju

potvrdu o nabavci koju izdaje RKJN ili KIJU ako je službenik počinio ozbiljno kršenje ovog

zakona ili pravila nabavke.16 Ova dva mehanizma su kaznene mere koje onemogućuju bilo

ekonomske operatere od podnošenja zahteva za bilo koji tender ponuđen od strane javnih

13 Studija slučaja UNDP, izvršena od strane Centra za razvoj kapaciteta za nabavke (PCDC), koji je deo Saveta

za razvoj kapaciteta UNDP-a navodi se u njegovoj preambuli 14 Principi dobrog upravljanja, OECD/SIGMA, 2014. godine, str. 64, dostupno na:

http://sigmaëeb.org/publications/Principles-Public-Administration-Alb.pdf 15 Izveštaj o Evropske komisije o napretku Kosova, 2015. godine, strana 43. 16 Član 11. stav 8 Zakona br. 05/L-068 o izmenama i dopunama Zakona br. 04/L-042 o javnim nabavkama

Republike Kosova, izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-237.

22

institucija, ili službenike javne nabavke u obavljanju svojih funkcija u slučaju ako oni počine

kršenja.

S druge strane, na javnu nabavku se gleda kao na tehničku i perifernu funkciju u odnosu na

ukupan proces upravljanja javnim rashodima. Stoga, postoji potreba za uključivanje u svaku

fazu procesa nabavke, osim službenika nabavke i finansijskih stručnjaka. Stoga, službenici

zaduženi za planiranje potražnje su više spremni za sveobuhvatno planiranje i to nabavku koja

se odnosi na sve faze nabavke.

U principu, potrebno je dodatno pojašnjenje o podeli odgovornosti između jedinica nabavke i

njihovog osoblja, kao i jasna definicija odgovornosti menadžmenta, kako na političkom tako i

na administrativnom nivou/izvršnom. Pored toga, nedostaje razvoj i usvajanje standardnih

operativnih procedura u institucijama koje će uspostaviti korake razvoja postupaka javne

nabavke, od planiranja do nadgledanja realizacije ugovora.

Drugi mehanizam je i omogućavanje upotrebe nekonkurentnih procedura samo u izuzetnim

slučajevima. Kao rezultat toga u 2015. godini, 76,35% ugovora je dodeljeno u otvorenim

postupcima, poznato kao transparentni postupak. Broj pregovaračkih postupaka bez prethodne

objave u 2015. godini je bio 16.10%.17

Pored toga, primena elektronske nabavke je faktor koji utiče na povećanje transparentnosti,

pojednostavljenje administrativnih procedura i sredstvo za povećanje odgovornosti službenika

u primeni procedura nabavke.

4.6.3. Razvoj profesionalnih kapaciteta i ljudskih resursa

Odgovarajući razvoj ljudsih resursa i profesionalne prakse nabavke su bitne strateške

aktivnosti ako je svrha sektora javnih nabavki kako bi se zadovoljile nacionalne potrebe

razvoja i potrebe za njegov rast i tržišne konkurencije. S obzirom da je sistem javne nabavke

nov, sve zainteresovane strane su svesne važnosti ljudskih resursa za više profesionalnih

usluga javne nabavke. “RKJN je odgovorna za razvoj modula i programa za kvalifikacije u

nabavci. RJKN treba da identifikuje osobe sa iskustvom u javnim nabavkama, pogodne za

predaju kurseva nabavke dizajniranih od strane RKJN-a. RKJN u saradnji sa KIJU će

organizovati razvoj i održavanje stručnih kurseva nabavke. RKJN će u saradnji sa KIJU biti

odgovorna za organizaciju ispita18.

Iako glavnu ulogu u sprovođenju Zakona o javnim nabavkama imaju ugovorni autoriteti i

kojima je konstantno posvećena posebna pažnja zbog zakonske obaveze za njihovu

sertifikaciju i obuku, još jedan drugi značajan aspekt predstavljaju kapaciteti centralnih

17 Godišnji izveštaj RKJN, 2015. godine.

18Član 11, stav 1 & 2 Zakona br. 05/L-068 o izmenama i dopunama Zakona br. 04/L-042 o javnim nabavkama

Republike Kosova, izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-237.

23

institucija nabavke (RKJN, CAN, TRN) u izvršavanju njihovih odgovornosti. Kapaciteti

razvoja zakonodavstva i nadgledanja realizacije u ovim institucijama nisu na odgovarajućem

nivou u pogledu broja osoblja, kao i znanja, posebno u preduzimanju novih zadataka za

nadgledanje učinka ugovornih autoriteta i upravljanje novim sistemima, elektronskom

nabavkom i centralizovanom nabavkom.

Osnovna stručna uverenja nabavke su važeće za tri (3) godine, ukoliko se ranije ne

poništavaju u skladu sa stavom 8. ovog člana. Lice koje je nosilac osnovnog

uverenjasertifikata nabavke i ne uspe dobiti sertifikat napredovanja u periodu od tri (3)

godine, gubi pravo službe odgovornog Službenika za Nabavku sve dok on-a ne dobijaje

sertifikat napredovanja. Sertifikati napredovanja imaju trajnu važnost i ukoliko RKJN

organizuje obučavanja, njihovi nosioci su u obavezi da pohađaju obučavanja.19

Prema odgovarajućim godišnjim izveštajima, ne postoji veliki broj kvalifikovanih službenika

za javne nabavke (sertifikovanih) što predstavlja problem, već njihova sposobnost da

primenjuju stečena znanja u praksi. Da bi se postigao ovaj cilj, RKJN je odobrila strategije

obuke 2014-2018. Sistem javnih nabavki na Kosovu ima 570 licenciranih službenika za

nabavku. Zakon predviđa obaveznu obuku od 15 dana, kao uslov za licence. Prema KIJU,

tokom 2014. godine je održano 84 kurseva i 264 dana obuka sa ukupno 1984

polaznika.20Aktivnosti za obuku službenika za javne nabavke se obavljaju i brojnim

projektima donatora i od strane ugovornih autoriteta njihovim budžetom.

Stoga je važno i ključno da se sprovede odobrena strategija obuke, koji uključuje sve

dimenzije, aspekte nabavke i regulatorne aspekte svih zaintereosovanih strana, ugovornih

autoriteta i dobavljača / mogućih ugovarača.

Za dizajniranje sadržaja kurseva i programa obuke, RKJN će uzeti u obzir saradnju sa KIJU i

partnerstvo sa institucijama visokog obrazovanja i institucijama specijalizovane obuke za

razvoj modula obuke koji pokrivaju celi spektar kurseva koji su neophodni za izgradnju

veština nabavke za službenike javne nabavke.

Vlada može ohrabriti obuku u javnim nabavkama, kao deo obuke u javnom sektoru i

obrazovne politike. Takođe može da ohrabri i savetuje visokoškolske ustanove za razvoj

nastavnih planova i programa obuke koji imaju za cilj određene funkcije nabavke.

Koncept e-učenja se može uzeti u obzir, pošto omogućava priliku za poboljšanje veština i

profesionalnih akreditiva kroz obuke dostupne online. Osim toga, e-učenje se može lako

ažurirati (ako je dizajnirano na odgovarajući način) pošto sistem raste i razvija se.

19 Član 11, stav 5 Zakona br. 05/L-068. 20 Izveštaj o proceni OECD/SIGMA za Kosovo za 2014. godinu, strana 105.

24

Kao deo svoje obaveze za povećanje kapaciteta ponuđača u podnošenju odgovarajućih

ponuda, RKJN može preuzeti inicijativu za obuku potencijalnih ponuđača za relevantne

odredbe pravnog okvira za javne nabavke. Osim toga, obuke i informativni kursevi se mogu

razvijati i za druge stranke, kao što su revizori, istražitelji (organi za borbu protiv korupcije),

civilno društvo, mediji, itd.

4.6.4 Dalja usklađenost zakonodavtva sa direktivama EU

Republika Kosovo je sada već stavila na snagu Zakon o javnim nabavkama, koji je u

potpunom skladu s Direktivom EU 2004/18 / EZ, koja pokriva procedure nabavke javnih

organa i Direktivom 2004/17 / EC EU, koja pokriva procedure nabavke subjekata koji posluju

u sektoru usluga. Od decembra 2011. godine, Evropska komisija je predložila preispitivanje

napred pomenutih direktiva, koji je pregled izglasan u Evropskom parlamentu dana 15.

januara 2014. godine, a usvojen je od strane Veća dana 11. februara 2014. godine. U

nastavljanju svog puta ka pristupanju EU, Kosovo mora da svoje zakonodavstvo o javnim

nabavkama prilagodi novim Direktivama 2014/24 / EU (koja zamenjuje Direktivu

2004/18/EC) i 2014/25 / EU (koja zamenjuje Direktivu 2004/17 / EC). Usklađivanje Zakona o

javnim nabavkama sa ovim direktivama se očekuje da će se obaviti tokom pregleda zakona u

toku 2017. godine.

4.6.5. Komunikacija i podizanje svesti o javnoj nabavci

Jedan od osnovnih izazova javne nabavke je podizanje svesti javnosti o aktivnostima koje

preduzimaju institucije u primeni zakonodavstva o javnim nabavkama i stvaranju poverenja

građana u organe koji primenjuju postupke javne nabavke. Postoji percepcija među građanima

da je sektor javne nabavke izložen prevarama, korupciji i lošem upravljanju, koja u mnogim

slučajevima nastaje zbog nedostatka aktivnosti organa nabavke u obaveštavanju o

dostignućima u sistemu javnih nabavki i podizanju svesti građana, poslovanja, ali i osoblja

koje je odgovorno za sprovođenje procedura nabavke.

Shodno tome, centralni organi javne nabavke, posebno RKJN tokom poslednje dve godine su

podržani projektom EU "Unapređenje administrativnih kapaciteta u oblasti javnih nabavki na

Kosovu u sprovođenju plana za kampanju informisanja i podizanja svesti 2013-2015, čiji je

cilj bio da pruži strateški pristup aktivnostima koje se odnose na odnose sa javnošću u periodu

realizacije projekta. Mnoge aktivnosti predviđene ovom strategijom je potrebno nastaviti ili

zameniti novim sredstvima za informisanje i povećanjem svesti zainteresovanih strana i

građana.

4.7. SWOT analiza

Tokom strateškog planiranja je važno koristiti i sredstva kojima se identifikuju problemi,

25

nedostaci, dostignuća, prioriteti i drugi elemenati koje sistem može sa sadrži. Za razvoj

nacionalne strategije javnih nabavki nedostaci i slabosti, kao i mogućnosti i prioriteti su

identifikovani i predstavljeni kroz SWOT analizu kao u nastavku.

Prednosti Nedostaci

Prisustvo dobrog pravnog

kadra

Dostupnost kvalifikovanih

ljudskih resursa

Prisustvo inicijativa za

razvoj kapaciteta

Postojeće smernice za

obuku osoblja javne

nabavke

Nekoliko dobrih praksi u

upravljanju dobavljača

Razumevanje potrebe za

usklađenost sa direktivama

EU.

Ograničeni broj kvalifikovanih ljudskih

resursa

Visok nivo promenjenog osoblja

Nedostatak ekspertize u nekim oblastima

Nedostatak znanja o novim tehonološkim i

proceduralnim dostignućima

Mali broj resursa na raspolaganju za razvoj i

unapređenje procedura nabavke

Vrlo ograničena upotreba IT u svim

postupcima javnih nabavki, uključujući e-

nabavke.

Mugućnosti Rizici

Prisustvo jake političke

volje

Velika potražnja za

obukom

Pristup finansiranju od

strane međunarodnih

donatora

Prekomerna upotreba

interneta

Prilagođavanje sa novim

smernicama EU u bliskoj

budućnosti

Smanjenje finansiranja ljudskih resursa može

smanjiti raspoložive resurse za pružanje

podrške aktivnosti nabavke

Ekonomska kriza može da ugrozi održivost

lokalnih dobavljača

26

SWOT analiza kao prioritet sistema javnih nabavki na Kosovu ističe zakonodavstvo koje je

uglavnom u skladu s direktivama EU, svest o važnosti ovog zakonodavstva i potrebu

njegovog razumevanja, raspoloživost kvalifikovanih ljudskih kapaciteta u nekim segmentima,

iako se ovaj element predstavlja i kao slabost posebno u pogledu potrebe za znanjem u nekim

specifičnim područjima.

Vanjskim elementima koji predstavljaju mogućnost za razvoj sistema su pronađeni snažna

politička volja za poboljšanjem, podrška donatorskih projekata, visoka upotreba interneta u

društvu, itd., dok nedostatak ljudskih resursa, finansiranje i mogućnost smanjenja nivoa

ekonomskog razvoja predstavljaju rizike koji mogu uticati na dalji razvoj sistama javnih

nabavki.

27

5 VIZIJA MISIJA I CILJEVI STRATEGIJE

Strategija javne nabavke služi za uspostavljanje strateškog pravca, vizije, misije i osnovnih

vrednosti za izgradnju sistema javnih nabavki na Kosovu, na osnovu analize i uočenih

problema i razrađenih u napred pomenutim poglavljima. Ona razrađuje i uspostavlja opšti cilj,

ciljeve i korake koje organi nabavke treba da preduzmu u srednjoročnom periodu, kao i

predstavlja platformu planiranja i orijentacije politika u oblasti nabavke na Kosovu.

5.1 Vizija strategije

Nacionalna strategija za javne nabavke ima za cilj stvaranje funkcionalne, konkurentne,

odgovorne i transparentne javne nabavke koja osigurava poverenje građana Republike

Kosova, u zemlji u celini i međunarodnu zajednicu u funkciji javne nabavke.

5.2 Misija strategije

Misija nacionalne strategije javne nabavke u Republici Kosovo se može sažeti kao:

Strategija ima za cilj da podstakne poštovanje principa nabavke koji se odnose na

transparentnost, odgovornost, fer konkurenciju, pravično tretiranje i vrednost za novac

poboljšanjem kapaciteta sistema nabavke putem:

Unapređenja sistema za nadgledanje sprovođenja pravnog okvira javnih nabavki,

Razvoja ljudskih resursa, obuke i obrazovanja,

Unapređenja procedura upravljanja javnih nabavki

boljeg protoka komunikacije između svih aktera javne nabavke

uvođenja društveno-ekonomskih ciljeva i zaštite životne sredine, u okviru zelenih

politika i društveno odgovornih javnih nabavki

korišćenja novih savremenih metoda u primeni Zakona o javnim nabavkama kao što

su: elektronske nabavke i centralizovana nabavka i

podizanja svesti o funkcioniranju sistema javnih nabavki na Kosovu.

5.3. Ciljevi strategije

Opšti cilj strategije je:

28

Dalje unapređenje i modernizacija integrisanog sistema javnih nabavki koje omogućava

efikasnije korišćenje javnih sredstava na osnovu transparentnosti, konkurencije i jednakog

tretiranja, omogućujući značajne uštede u budžetu i koje doprinosi ukupnom ekonomskom

razvoju Republike Kosova.

Opšti ciljevi NSJN su:

1. Da se poveća efikasnost u sistemu javnih nabavki kroz uspostavljanje pravila i

nadgledanje njihove realizacije kao i osigura primena načela transparentnosti i

pristupa informacijama u svim fazama aktivnosti nabavke prilikom korišćenja

javnih sredstava.

2. Poboljšanje odgovornosti, integriteta, nadležnosti, kontrole u sprovođenju politika i

zakonodavstva o javnim nabavkama.

3. Obučava i razvija stručne kadrove nabavke u sektoru javnih nabavki za suočavanje

sa rastućim tržištem nabavke i očekivanom ulogom u nacionalnom ekonomskom

razvoju.

4. Da osigura kontinuiranu usklađenost sa zakonskim okvirom EU koristeći iskustva i

najbolje prakse država članica EU u oblasti javnih nabavki.

5. Komunikacija i podizanje svesti o javnoj nabavci na Kosovu.

5.3.1 Efikasnost i transparentnost

Specifični cilj 1. Povećati efikasnost u sistemu javnih nabavki kroz uspostavljanje pravila i

nadgledanje njihove realizacije kao i osigurati primenu načela transparentnosti i pristup

informacijama u svim fazama aktivnosti nabavke prilikom korišćenja javnih sredstava.

RKJN treba da poveća nadgledanje aktivnosti nabavke s ciljem uklanjanja grešaka i

poboljšanja kvaliteta rada ugovornih autoriteta. Aktivnost nadgledanja ima za cilj

identifikovanje prednosti i slabosti u sprovođenju pravnog sistema javnih nabavki, i

pokazivanje puta za diskusiju o potrebnim korekcijama i korektivnim radnjama (npr.

izdavanje administrativnih uputstava ili zapisa sa objašnjenjima, modifikacija podzakonskih

akata ZJN-a ili pokretanje procesa za izmenu ZJN-a, na osnovu veličine, težine i prirode

identifikovanih problema). Informacija i prikupljeni podaci i proizvedeni tokom aktivnosti

nagledanja treba da se objave u obliku koji omogućuje pristup, logično savetovanje i direktnu

primenu od strane zainteresovanih strana.

Takođe, onoliko koliko je važna transparentnost i efikasnost pristupu informacijama i

razmena informacija, takođe je važna upotreba efikasnih i odgovarajućih metoda za svaku

29

instituciju. U tu svrhu, važno je da se utvrde informacije koje treba da se prošire, mediji i

najpogodniji oblik za širenje informacija i korisnika informacija.

Međunarodno iskustvo pokazuje da tehnološke inovacije kao i e-javne nabavke i elektronske

aukcije mogu povećati efikasnost javne nabavke, eliminasiti manipulacije tendera, ojačati

transparentnost i da se postigne vrednost za novac. Digitalizacija procesa nabavke eliminiše

direktan sukob između službenika za nabavku i ponuđača, i na taj način značajno smanjuje

šanse za mito i korupciju.

Koraci koje treba preduzeti

Da bi se postigao cilj 1, institucije odgovorne za javne nabavke treba da preduzmu sledeće

korake:

Unaprede sistem nadgledanja RKJN-a, upotrebu informacija i prikupljenih podataka, i

ne samo nadgledanje usklađenosti, već i nadgledanje učinka.

Uspostave koordinirane mehanizme saradnje koji će osigurati koherentan pristup

planiranju, razvoju politika, međusobno informisanj institucija i zainteresovanih

strana, identifikaciju problema i pružanje zajedničkih rešenja za poboljšanje sistema

javnih nabavki.

Razvijaju dalje propise koji se odnose na objavljivanje relevantnih dokumenata JN

(planovi nabavke, obaveštenja o ugovorima, ugovori, itd), kao i svih dokumenta koji

se odnose na žalbe do rešavanja pitanja, npr. odlukom TRN;

Ali, osim proširenja spiska zajedničke nabavke neophodno je da Centralna agencija

nabavke periodično vrši procenu uticaja na budžet sistema centralizovanih javnih

nabavki ugovornih autoriteta ili na odabrane stavke.

Promovišu sistem javnih nabavki podržan informacionom elektronskom tehnologijom.

Ohrabre stručnjake nabavke u što je više mogućem korišćenju elektronske nabavke.

5.3.2. Uspostavljanje odgovornosti

Specifični cilj. 2. Poboljšanje odgovornosti, integriteta, nadležnosti, kontrole u sprovođenju

politika i zakonodavstva o javnim nabavkama

U početku, odgovornost u javnim nabavkama se odnosi više na izradu i implementaciju

budžeta, jer:

se više fokusira na budžet, pružajući podatke o troškovima u formulaciji budžeta

ojačava kontrolu i internu reviziju gde nabavka može biti kao ključni element interne

kontrole i sistema interne revizije

30

poboljšava upravljanje javnom imovinom, fokusirajući se na odgovornost ukupnih

troškova, uključujući održavanje i amortizaciju

obuhvata pitanja nabavki u izradi budžeta, integrisanjem pripreme kapitalnog budžeta

i izvršenje

promoviše fiskalnu transparentnost, jer transparentnošću transakcija nabavke, može

poboljšati ukupni fiskalni učinak i bori se protiv korupcije.

S druge strane, u mnogim sistemima javna nabavka se integriše u opštem procesu upravljanja

javnih rashoda. Izraz "nabavka" se ne koristi i službenici nabavke se nazivaju "službenici

finansijskog upravljanja", uključujući se u svakoj fazi procesa nabavke, osim službenika

nabavke i finansijskih stručnjaka. Dakle, potrebno je da se definiše uloga, odgovornosti

svakog kao i standardne operativne procedure za sve faze procesa nabavke.

Koraci koje treba preduzeti

Da bi se postigao ovaj cilj, treba preduzeti sledeće korake:

Unapređenje procesa planiranja nabavke, povezujući ga direktno sa planiranjem

budžeta,

Poboljšanje internih pravila ugovornog autoriteta, naglašavajući uloge i odgovornosti

jedinica/različitih službenika i na svim nivoima hijerarhije u civilnoj službi

(ministarstava, gradonačelnika, menadžera, itd.)

Pregled pravilnika rada centralnih institucija javne nabavke (RKJN, CAN, TRN).

Izraženije nadgledanje i jačanje mera odgovornosti prema službenicima i

neodgovornim ekonomskim operaterima za sprovođenje zakonodavstva o javnim

nabavkama.

Uspostavljanje sistema nadgledanja za strane posetioce u centralnim institucijama

javne nabavke.

Nadgledanje primanja poklona od strane službenika nabavke u centralnim

institucijama javne nabavke i ugovornim autoritetima.

Uvesti procedure za upravljanje javnim nabavkama:

- Uvođenje planiranja nabavke

- Određivanje ciljeva nabavke za organizacije

- Merenje postizanja ciljeva nabavke itd.

5.3.3. Razvoj profesionalnih kapaciteta i ljudskih resursa

Specifični cilj. 3. Obučavati i razvijati stručne kadrove nabavke i opremljeni kapacitet u

sektoru javnih nabavki za suočavanje sa rastućim tržištem nabavke i očikivanom ulogom u

nacionalnom ekonomskom razvoju.

31

Koraci koje treba preduzeti

Da bi se postigao ovaj cilj treba poduzeti sledeće mere:

Nastaviti i ohrabriti nastojanja u cilju razvoja stručnog osoblja javne nabavke u zemlji

kroz zajedničku obuku i sertifikaciju osoblja.

Povećanje kapaciteta centralnih institucija nabavke uključujući RKJN, CAN, TRN.

Osigurati posebnu obuku za određene kategorije i zainteresovane strane.

Početi sa programima obuke za izgradnju kapaciteta kod svojih službenika nabavke

kako bi se nosili sa zahtevima e-javne nabavke.

Osigurati transformaciju profesionalne radne snage javne nabavke omogućujući svoj

prelazak iz aktuelne rutinske prakse u strateške prakse nabavke, i za promovisanje

održive odgovornosti profesionalnih javnih nabavki i njihovo unapređenje.

Osiguranje razvoja specijaliziranog osoblja nabavke u okviru sistema karijere u

civilnoj službi u zemlji.

Stavaranje i upravljanje održive finansijske šeme za razvoj karijere javne nabavke.

Stvaranje mreže službenika nabavke.

5.3.4. Usklađivanje zakonadavstva nabavke sa direktivama EU

Specifični cilj 4. Usklađivanje kontinuirane usklađenosti sa pravnim okvirom EU koristeći

iskustva i najbolje prakse država članica EU u oblasti javnih nabavki.

Koraci koje treba preduzeti

Za postizane gore navedenih ciljeva, Vlada treba da:

Inicira razgovore o reviziji ZJN-a. Ali, da bi se osigurala izrada zakona koji će se

baviti potrebama sistema nabavke kao i novi razvoj centralnih organa javne nabavke

treba da se počne sa analizama i razmatranjem mogućnosti i suštinskih politika javne

nabavke.

Pod upravom i upravljanjem RKJN, treba da se obavi analiza koja se sastoji od

potpunog poređenja postojećeg ZJN-a i zahtevima novih direktiva EU (nove direktive

2014/24 / EU (koja zamenjuje Direktivu 2004/18 / EC) i 2014/25 / EU (koja

zamenjuje Direktivu 2004/17 / EC).

5.3.5. Komunikaciju sa javnošću

Specifični cilj 5. Komunikacija i podizanje svesti javne nabavke na Kosovu

32

Komunikacioni plan o pitanjima nabavke treba da se izradi na temelju sadašnjih

iskustava komunikacije i podizanja svesti za javne nabavke na Kosovu, odnosno

sprovođenje plana za podizanje svesti o javnim nabavkama. Komunikacija i podizanje

svesti o javnim nabavkama treba da ima za cilj širu javnost, ekonomske operatere, kao

i službenike koji su odgovorni za upravljanje i sprovođenje postupaka javnih nabavki

u ugovornim autoritetima.

U komunikaciji s javnošću se moraju koristiti sva sredstva komunikacije i podizanja

svesti za javne nabavke koji će se razraditi planom komunikacije. Oni mogu

uključivati:

- Promociju redovnih okruglih stolova sa zainteresovanim stranama organizovanim

od strane RKJN.

- Predstavljanje redovne komunikacije sa medijima i širom javnosti, uključujući EO

i građane.

- Elektronske komunikacije uključujući digitalne online platforme, e-mailove itd., sa

odgovornim službenicima za sprovođenje odgovarajućeg zakonodavstva nabavke i

ekonomskim operaterima.

- Poseban segment komunikacije će biti i podizanje svesti i informisanje organa

odgovornih za upravljanje javnim nabavkama i drugih aktera za zelenu nabavku,

održivu javnu nabavku i društveno odgovorno poslovanje.

- Povećanje procenta nabavki koje uzimaju u obzir aspekte zaštite životne sredine;

- Povećanje broja ekonomskih operatera koji imaju sistem upravljanja životne

sredine i/ili proizvodnju ekološki sertifikovanih proizvoda.

33

6 STRUKTURE NADGLEDANJA I IZVEŠTAVANJA O PRIMENI STRATEGIJE

Sprovođenje nacionalne strategije o javnim nabavkama, kao strateški razvojni okvir za ovu oblast u

srednjoročnom periodu će zavisiti od spremnosti i posvećenosti institucija na centralnom nivou

nabavke, ali i Vlade da podrži reforme i nova kretanja u nabavci. Međutim, nadgledanje, izveštavanje

i kontinuirano ocenjivanje napretka u njenoj realizaciji, kao i blagovremena evidencija problema i

izazova su od presudne važnosti za uspeh strategije. Globalno, nadgledanje i procena sprovođenja

politika se smatra najslabijim segmentom sistema strateškog planiranja u vladi.

Upravljanje, nadgledanje i izveštavanje na najvišem nivou sprovođenja nacionalne strategije javne

nabavke će se vršiti na dva institucionalna nivoa:

1. Koordinaciono veće za javnu nabavku rukovođeno od strane predsednika RKJN i u sastavu

CAN, TRN, KIJU i drugih relevantnih institucija zaduženih za sprovođenje će biti struktura

na najvišem nivou za nadgledanje sprovođenja strategije, pregled periodičnih izveštaja,

rešavanje problema na najvišem nivou i eventualni periodični pregled strategije i plana njene

implementacije.

2. Veće za nadgledanje nacionalne strategije javne nabavke - će biti struktura za

koordinaciju, nadgledanje i izveštavanje o implementaciji strategije na administrativnom

nivou i pod nadzorom Koordinacionog veća za javne nabavke. Većem će predsedavati

predstavnici RKJN-a (viši administrativni službenik RKJN-a), i u sastavu će biti predstavnici

profesionalnog nivoa CAN, TRN, KIJU, MF, itd. Veće će koordinirati i izveštavati o napretku

implementacije strategije u kvartalnom i godišnjem nivou Veću za javne nabavke.

34

Nacionalna strategija za javne nabavke 2017 - 2021 u svom sadržaju ima plan za sprovođenje 2017-

2018, koji se sastoji od konkretnih ciljeva aktivnosti, institucija odgovornih za implementaciju,

finansijske troškove implementacije itd.

Plan za sprovođenje strategije će se revidirati i ažurirati na osnovi dve godine u okviru strateškog

okvira kojeg utvrđuje strategija.

35

7 FINANSIJSKI UTICAJ I IZVORI FINANSIRANJA STRATEGIJE

Utvđivanje procene finansijskog uticaja akcionog plana strategije je sprovedeno kroz proces procene

potencijalnih potrebnih troškova, za sprovođenje aktivnosti od strane svake institucije koja ima

glavnu odgovornost za realizaciju predviđenih aktivnosti.

Procena finansijskog uticaja za sprovođenje

nacionalne strategije za javne nabavke pokriva samo

prve dve godine, odnosno 2017. godinu i 2018. godinu

nakon što je njena podela u akcioni plan obavljena

samo za ove dve godine. To je takođe u skladu sa

zakonskim propisima za izradu i troškovima strateških

dokumenata. Ukupno, sredstva potrebna za realizaciju

aktivnosti NSJN-a u periodu od 2017 - 2018 su

predviđena da će biti na nivou oko 767,936.00 evra.

Na slici 1 se vidi da će u 2017. godini sprovođenje

strategije imati troškove od 590,687,00 (ili 77%),

tokom 2018. godine strategija će imati troškove od

177,213,00 evra (ili 23%).

50,526

330,914352,914

-

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

300,000

350,000

400,000

državnibudžet EU raskorak

POD E LAPOOS NOVOI Z VORAF INANS IR AN JA

199,748

152,748

-

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

2017 2018

BUDZ E TSKI J AZ

Očigledno je da će najveća koncentracija troškova biti u 2017. godini. Visoki troškovi u 2017. godini

u odnosu na naredne godine se sastoje u finalizaciji i stavljanju u upotrebi platforme elektronske

nabavke, ali i izradi podzakonskih akata izmenjenog Zakona o javnim nabavkama, početku izrade

novog Zakona o javnim nabavkama i razvoja modula obuka, kao i samo održavanje obuka za

službenike javne nabavke i zainteresovane strane.

Na slici 2 se vidi da će 50.526,00 evra biti pokriveno iz državnog budžeta, 330,914,00 evra od strane

Evropske komisije za podršku javnih nabavki, dok izvor budžeta još uvek nije definisan za

Figure 1

36

352,914,00 evra. Kao što se vidi na slici, najveći deo budžetskog jaza pada u 2017. godini u iznosu

od 199,748.00 evra, dok 2018. godina nema pokriće za 152,748,00 evra.

Prema proceni brojnih aktivnosti usmerenih na sprovođenje strategije će se sprovoditi od strane

centralnih institucija javne nabavke i sačinjavaju sastavni deo njihovih aktivnosti. Stoga, procena

finansijskog uticaja ovih aktivnosti nije potrebna.

37

ANEKS 1. MEĐUNARODNA POREĐENJA STRATEGIJA I PRAKSI JAVNE

NABAVKE

Očigledno je da se međunarodne javne nabavke kreću u pravcu uloge politike, fokusirajući se manje

na transakcione nabavke. Ovo omogućuje pristup strategiji nabavke sa politikom vlade, efikasno

uključivanje nabavke na nivou ekonomske reforme, tehnološke ili društvene. U ovom poglavlju su

ukratko predstavljeni neki rezultati međunarodnog istraživanja o javnim nabavkama u dva dela

ispitivanja dokaza o aspiracijama za upotrebu u javnim nabavkama, kao poluga reforme vlade, i

njeno aktuelno korišćenje.

Aspiracije u korišćenju javne nabavke, kao poluga vladine reforme

Uobičajene teme koje se javljaju o principima na kojima se traba zasnivati nabavka u svim

studiranim zemljama, kao npr.

U nemačkom sistemu se pravi razlika između efikasnosti i formalnosti koje se odnose na

nerešena pitanja prisutna u svim navedenim principima.

U Belgiji je predstavljena prirodna prednost za zadržavanje sadašnjeg sistem nabavki,

međutim, ova strategija izbegavanja rizika je pod pretnjom od strane inicijative poslednje

reforme -Kopernik - koja daje autonomiju i veću slobodu liderima javne uprave o tome kako

postići ciljeve koje je postavio politički sistem.

U Velikoj Britaniji su se dogodile dramatične promene u nacionalnom zdravstvenom sistemu

(NHS), jer je centralna vlada postavila granice između javnog i privatnog sektora, reagujući

na taj način na probleme nedostatka investicija i kapaciteta u NHS umesto poteškoća u

sistemu javnih nabavki. Uticaj na ulogu javne nabavke je važan, jer je cilj kupovine sa

jeftinijom otkupnom cenom promenjen ciljevima za poboljšanje upravljanja tržištima, i

upravljanja strateških odnosa s raznim organima, uključujući javno-privatno partnerstvo i

puštanje u rad.

U SAD, osoblje nabavke se uvek suočava sa novim izazovima za stvaranje rezultata umesto

upravljanja procesa tendera.

U Kanadi izgleda da su javni subjekti sa nekoliko izvora (npr. obrazovne ustanove)

udvostručili napore i gubljenjem resursa sa kojima se nisu mogli suočiti. Međutim, jasno je da

je određeni stepen nezavisnosti smatran od vitalnog značaja od strane svake institucije.

U Južnoj Africi se suočavamo sa četiri stuba sistema javnih nabavki: "Vrednost za novac;

otvorena i efikasna konkurencija; etika i pravilni sporazumi; odgovornost i izveštavanje”, i sa

petom politikom političkim "kapitalom".

U Singapuru nailazimo na tri glavna principa, koji oblikuju strategiju nabavki; pravičnost;

vrednost za novac i časnost.

38

U Australiji je poseban naglasak stavljen na principe - devet načela - ali u isto vreme

"Komisija za procenu" u nacionalnom parlamentu je posvećena smanjenju potrošnje, što

ukazuje da sami sistem nije pouzdan za samoupravljanje.

U principu, slučajevi su više otkrili sličnosti sa principima javnih nabavki nego razlike.

U uslovima proaktivne politike nabavke, nedostatak odgovarajuće informacije za političke inicijative

je otkriven u većini zemalja. E-nabavka je predstavljena kao važan pokretač za promovisanje pristupa

malih i srednjih preduzeća na Vladinom tržištu. Međutim, vrlo malo subjekata imaju dobre

informacije za upravljanje sa njihovim profilima nabavke kao osnov za razvoj poslovnog slučaja za

e-kupovinu ili društveno odgovorne javne nabavke. Da bi se postigla strategija promocije učešća

malih i srednjih preduzeća u javnim ugovorima, čini se da je preduslov analiza i poznavanje lanca

dobavljača.

U mnogim zemljama postoji nacionalna podrška za domaću industriju u sistemu javne nabavke, ali se

najekstremniji primer podrške ekonomskom razvoju kroz nabavku može naći u slučaju Ujedinjenih

nacija. U UN, maksimalni uticaj razvoja iz fondova se može postići nabavljanjem na lokalnom ili

regionalnom niovu. Funkcija nabavke je tada bila u mogućnosti da postane pomoćni mehanizam za

razvoj, kao što je obezbeđivala institucionalna ulaganja u lokalnim i regionalnim biznisima

ugovarajući sa njima.

U različitim zemljama se pokazalo da mnoge od njih žele da koriste javne nabavke kao polugu za

promenu jednostavno izvan uštede javnog novca. U nekim slučajevima nailazimo na manje aktivnu

ulogu centralne javne nabavke zajedno sa aspiracijom za podršku širih ciljeva Vlade. NHS Velike

Britanije, Australija i Kanada sve teže da koriste javne nabavke na taj podržani način. Neke zemlje,

poput Singapura, teže da promovišu efikasnost troškova. Dve zemlje koje su uglavnom fiksirane na

pravila i usklađenost propisa su Belgija i Nemačka; one jače teže prema usklađenosti pravila, nego na

bilo koji drugi cilj za javne nabavke.

Dokaz o korišćenju javne nabavke kao poluga vladine reforme

U SAD-u, cilj od 21% troškova savezne vlade za ugovoranje sa malim i srednjim preduzećima je

impresivno nadmaše, u stvari, dostižući 23% u 2012. godini U isto vreme kupuju u SAD-u kupovina

subjekata je u potpunosti angažovala janvnost izlaganjem njihove prakse revizije i javne rasprave.

U NHS Engleske, diskusije se fokusiraju na "uticaj troškova" umesto obaveza. U velikom i složenom

sistemu kao što je NHS, dokaz o uticaju varira u različitim organizacijama.

Kada su isplativost i pravilo usklađenosti stavljeni u centru, zemljama je bilo lakše da ostvare svoje

težnje i da pokažu dostignuća. Otvorena efikasnosti i ciljevi su bili relativno lako za dalji rad i za

dokazivanje da su postignuti. Usklađenost pravila je postignuta u Belgiji, jer su gotovo svi praktičari

javnih nabavki bili kvalifikovani pravnici.

U različitim zemljama su identifikovali sledeći prioriteti:

39

Viši prioriteti:

o Odgovornost

o Konkurencija

o Transparentnost

o Vrednost za novac

o Efikasnost

o Zakonska usklađenost

o Isplativost

o Edukacija osoblja javne nabavke

Niži prioriteti:

o Širi ciljevi vlade.

o Socijalno uključivanje.

o Zelene nabavke.

o Održivost

o Osigurati dobavljača sa jednakim mogućnostima.

o Korišćenje nabavke za podsticanje inovacija.

o Etička pitanja

Sledeća pitanja se pojavljuju u gotovo svim zemljama:

Javna nabavka mora biti odvažna i proaktivnija.

Javna nabavka mora biti inovativna.

Javna nabavka ima reputaciju da kaže 'ne' i treba uzeti u obzir "umetnost mogućnosti '

Programi sa kojima se suočavaju praktičari javne nabavke se menjaju iz dana u dan

Nije uvek jasno kome izveštavaju praktičari nabavke

Pitanja ljudi su važna i postoji međunarodni nedostatak praktičara javne nabavke,

kvalifikovanih, inteligentnih, i iskusnih

Kratak rok naspram dugog roka - postoji mnoštvo kratkoročnih upravljanja krizom u praksi

Postoji potreba da se od vlade traže jasniji ciljevi i da se razjasne suprotstavljeni ciljevi

Svi sistemi javnih nabavki pokazuju podeljenu odanost i kontradiktorne ciljeve

zainteresovanih strana.

U zaključku se može reći da bez obzira na nedostatak međunarodne nastave u oblasti javnih nabavki,

ima mnogo sličnosti u aspiracijama, politikama, strategijama i procesima u različitim zemljama.

Glavni pokretači strategije nabavke su povezani, i pružaju podršku vladinim politikama o

pitanjima kao što su socijalne reforme.

Nekoliko važnih pitanja proizlaze iz mogućnosti dostupnosti tehnologije u obliku e-javne

nabavke.

40

Funkcija javne nabavke je izuzetno složena kao višeslojni sistem koji povezuje vladine

politike, politike nabavke i praksu na tržištu nabavke.

Onako kako se mogu kretati vlade od režima kontrole u racionalnoj državi, takođe se može

kretati javna nabavka iz redovne funkcije usklađenosti za niže troškove, u funkciju

efikasnosti, u olakšanu pristalicu širih ciljeva vlade, u pošiljaoca širih ciljeva vlade.