NABAVKA - vps.ns.ac.rs · stok”) i kad se približi toj količini daje se nalog za novi ciklus nabavke ... Podrazumevaju nabavku celokupnog materijala za poručenu proizvodnju i

NABAVKA

2.

Pojam i značaj nabavke Ciljevi i zadaci nabavke Organizacija nabavne službe Unutrašnja organizacija nabavke Odnos nabavke i drugih funkcija Poslovna politika nabavke Troškovi nabavke Planiranje nabavke Kadrovi u nabavci Metode i kanali nabavke Evidencija nabavke Analiza nabavke Elektronske reverzne aukcije

2

Teme obrađene

u delu Nabavka 1.

Teme obrađene

u delu Nabavka 2.

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA

Nabavka svoj osnovni zadatak (u proizvodnom preduzeću to je kontinuirano snabdevanje svim potrebnim materijalima, a u trgovačkom redovna dopuna zaliha) može obaviti na pravi način samo ako uspešno sarađuje sa drugim funkcijama u preduzeću:1. sa proizvodno-tehničkom funkcijom2. sa prodajom3. sa finansijama4. sa kadrovskim odeljenjem5. sa opštim sektorom

3

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA1.Saradnja nabavke i proizvodno-tehničke funkcije

Osnovna polja međusobne saradnje: Sastavljanje plana nabavki (po količinama, vrstama

materijala i dinamici nabavke) - neophodna saradnja sa proizvodnjom i tehničkim sektorom

Standardizacija i unifikacija (repromaterijala, uređaja i opreme) u cilju olakšane nabavke i sticanja bonifikacija

Priprema i ugovaranje nabavki (pomoć kod pripreme nabavke postrojenja, uređaja i opreme)

Kvalitativno i kvantitativno preuzimanje materijala (uz pomoć stručnjaka iz proizvodno-tehničkog sektora, u slučaju potrebe zajedničko sastavljanje zapisnika o reklamaciji)

4

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA1.Saradnja nabavke i proizvodno-tehničke funkcije

Pored navedenih aktivnosti, saradnja nabavke i proizvodnje podrazumeva i: Razmenu informacija o pojavi novih materijala i o

mogućnosti zamene (supstitucije) postojećih materijala Sastavljanje nomenklatura za razne materijale potrebne

proizvodno-tehničkom sektoru Usklađivanje stvarnih potreba materijala Izrada postupka za trebovanje materijala Utvrđivanje postupaka i uslova za skladištenje materijala

5

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA2. Saradnja nabavke i prodaje

Nabavka i prodaja posluju sa istim resursima (novac i roba) ali se nalaze na suprotnim krajevima toka reprodukcijeOsnovna polja međusobne saradnje: Konsultacije u vezi sa planom nabavke (da li bi kupci

prihvatili promenu materijala, nabavne cene materijala...) Saradnja u vezi sa reklamacijama (kvalitet materijala u

gotovim proizvodima) Informativni tokovi (razmena relevantnih informacija) Odluka “proizvoditi ili kupovati” Zalihe (koordinacija i zajedničko upravljanje nivoom zaliha)

6

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA2. Saradnja nabavke i prodaje

Ostali oblici saradnje nabavke i prodaje:

Utvrđivanje optimalne kombinacije elemenata marketing MIX-a

Zajedničko praćenje tržišta Praćenje konjukture Praćenje i primena zakonskih propisa

7

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA3. Saradnja nabavke i finansija

Planiranje nabavki (moguća odstupanja od plana zbog nedostataka finansijskih sredstava; neophodna koordinacija nabavke i finansija)

Saradnja prilikom ugovaranja nabavki (preporuka o načinu plaćanja) Zajednička kontrola dokumentacije nabavke i obračun bonifikacija

pri nabavci Obračun troškova nabavke i drugih rashoda; usaglašavanje sa

finansijskim mogućnostima preduzeća Analiza zaliha materijala; usklađivanje sa mogućnostima

finansiranja Nivelacija cena zaliha Informacije o izmirenim i neizmirenim obavezama prema

dobavljačima Saradnja prilikom inventara zaliha; sravnjivanje popisanog stanja sa

knjigovodstvenim; priprema odluka o manjkovima i viškovima u magacinima i skladištima

8

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA4. Saradnja nabavke i kadrovskog odeljenja

Zajedničko planiranje kadrova nabavke Obuka zaposlenih u nabavci, inoviranje znanja Upoznavanje sa savremenim informacionim

tehnologijama i uređajima Učenje stranih jezika...

9

ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA5. Saradnja nabavke i opšteg sektora

Stručnjaci iz opšteg i pravnog sektora vrše pripremu i sastavljanje ugovora koji će biti sklopljeni sa dobavljačima

Pomoć pri tumačenju zvaničnih uputstava o cenama, porezima, obavezama; pomoć u tumačenju nove zakonske regulative

Pomoć u slučaju isporuke materijala koji ne odgovara ugovorenim uslovima; sastavljanje zapisnika o reklamacijama; priprema materijalnih dokaza za arbitražu i sudski proces

10

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE

Integralni deo poslovne politike preduzeća, usmerena ka osnovnom cilju preduzeća; jedna od parcijalnih politika preduzeća

Poslovna politika nabavke predstavlja skup principa, mera i metoda za ostvarivanje utvrđenih planova nabavki

Da bi se ostvarila utvrđena politika nabavke, unutrašnja organizacija mora biti dobro postavljena

Za rešavanje osnovnih zadataka nabavke i ostvarivanje definisane poslovne politike nabavke, neophodno je poznavati i istraživati:1. tržište nabavke2. kvalitet i asortiman proizvoda3. nabavne cene proizvoda4. logistiku nabavke5. politiku zaliha

11

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE1. Poznavanje tržišta nabavke

Dobro poznavanje tržišta nabavke smanjuje troškove nabavke i rizike pri nabavci

Istraživanje tržišta (IT) nabavke je jedan od osnovnih i najsloženijih zadataka nabavke

Okviri za IT nabavke definisani su u politici nabavke (na kom tržištu će se obavljati nabavka; struktura tog tržišta; definisanje tržišta sa aspekta kvaliteta ponude, kvaliteta materijala i cene)

Rizik prisutan u svakom segmentu poslovanja pa i u segmentu nabavke

Rezultati IT nabavke se ogledaju u produkovanju relevantnih pokazatelja koji rizike pri nabavci svode na najniži nivo

Eventualni poremećaji na tržištu nabavke se direktno manifestuju na kontinuitet nabavke – visok nivo rizika se rešava redovnim praćenjem konjukture ili većim zalihama

12

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE1. Poznavanje tržišta nabavke

Teorijski, najbolja varijanta nabavke je: kvalitetan materijal, koji je u isto vreme i jeftin i može se brzo nabaviti, što je u praksi, u složenim tržišnim uslovima skoro nemoguće ostvariti

Veliki problem: gomilanje nekurentnih zaliha Nekurentne zalihe su obično rezultat promašenih (neodgovarajućih)

nabavki u kojima su blokirana finansijska sredstva (proizvodi od tih materijala ne mogu da se prodaju na tržištu)

Nabavka mora biti efikasna; ciklusi nabavki moraju biti usaglašeni sa ritmom proizvodnje

Cena nabavljenog materijala bitan faktor – nabavka na tržištu traži materijal čija cena nije viša od planiranih cena (na osnovu njih je sačinjen plan proizvodnje i definisan ukupan obim sredstava angažovanih u nabavci) jer bi u suprotnom došlo do povećanja cene koštanja proizvoda.

13

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE2. Poznavanje kvaliteta i asortimana

Osnovna karakteristika proizvoda je kvalitet (diferencira proizvod u odnosu na konkurentske proizvode, utiče na pozicioniranje kompanije na tržištu)

Kvalitet finalnog proizvoda značajno zavisi od kvaliteta input-a koje obezbeđuje nabavka

Kvalitet materijala je bitan, ali samo do nivoa koji se traži za konkretan proizvod (različite kategorije kupaca imaju različit odnos prema kvalitetu proizvoda; za neke proizvode nije neophodan visok nivo kvaliteta nego je važnija njihova funkcija i cena)

Kvalitetan asortiman trgovine podrazumeva asortiman sa razuđenim cenama za iste proizvode različitog kvaliteta (cene za svaku kategoriju potrošača) – nabavka u trgovinskim preduzećima treba da nabavlja iste proizvode ali različitog kvaliteta po različitim nabavnim cenama

14

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE2. Poznavanje kvaliteta i asortimana

Mere u cilju zaštite od nabavke materijala nedovoljnog kvaliteta:A. Pravne mere precizno definisan kvalitet u ugovoru i sankcije za slučaj

njegovog kršenjaB. Organizacione mere reklamacije dobavljaču na kvalitet pomoć dobavljaču u vezi sa kontrolom materijala koji se

koristi u proizvodnji produžavanje roka isporuke u cilju ostvarivanja boljeg

kvaliteta materijala u proizvodnji pomoć dobavljaču u vezi pronalaženja povoljnih izvora

nabavke; u privlačenju novih kupaca

15

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE3. Poznavanje nabavne cene

Cena – količina novca koja mora da se plati pri kupovini jedinice neke robe

Da bi nabavio robu po najnižoj ceni, nabavljač treba da zna koja je najniža cena (cena po kojoj može da se kupi roba zadovoljavajućeg kvaliteta), gde se može kupiti roba po najnižoj ceni i za koje vreme se može realizovati nabavka po najnižoj ceni → do ovih informacija dolazi se putem kontinuiranog i doslednog istraživanja tržišta

16

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE3. Poznavanje nabavne cene

Na nabavne cene može se uticati:

Eksterno (objedinjavanjem ili koncentrisanjem porudžbina; istraživanjem tržišta i izborom najpovoljnijeg dobavljača; iznalaženjem novog, jeftinijeg materijala, supstituta postojećem) i

Interno (preciznim vođenjem zaliha i njihovim držanjem na nivou koji angažuje najmanje obrtnog kapitala; racionalizacijom utrošaka materijala i ugrađivanjem jeftinijih komponenti ali tako da se ne ugroze kvalitet i asortiman; redovnim plaćanjem faktura i obezbeđenjem većih bonifikacija)

17

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE4. Izbor logistike nabavke

Logistika nabavke podrazumeva izbor optimalnog dobavljača, optimalnih kanala, puteva i oblika nabavki

Ako se neka od aktivnosti u ukupnom procesu logistike nabavke ne izvrši na predviđen način ili u predviđeno vreme, dolazi do konflikata koji se manifestuju kroz: Zakašnjenje u isporuci Gubljenje u kvalitetu materijala (fizički i strukturno) Gubitke u proizvodnji zbog nedostatka materijala Povećanje troškova logistike

18

POSLOVNA POLITIKA NABAVKE5. Politika zaliha

Zalihe su sve “rezerve” koje kompanija treba da ima radi premošćavanja mogućih problema u poslovanju; roba koja se nalazi u skladištima firme; faktor regulacije povećane ponude ili smanjenog obima roba na tržištu

Faktori ograničenja vremena zadržavanja materijala i gotovih proizvoda na zalihama: Česte promene tehnologije (zastarevanje proizvoda) Pojava novih proizvoda Rok trajanja proizvoda (npr. prehrambenih) Visina angažovanih finansijskih sredstava Poremećaji na tržištu i prekidi u proizvodnji Platežno sposobna tražnja (kod finalnih proizvoda)

19


Velike zalihe vezuju kapital, zauzimaju prostor, traže ulaganja u održavanje, “moralno zastarevaju”, gube na kvalitetu (povećavaju troškove);

Male zalihe mogu prouzrokovati da se tražnji za proizvodom ne može udovoljiti zbog nedovoljne količine zaliha

Zalihe se moraju dnevno pratiti (nekad i češće) Zalihama se mora racionalno upravljati jer angažuju kapital Razvijene brojne metode za racionalno upravljanje zalihama Vrsta i veličina zaliha određuju koji metod ili koja kombinacija

metoda racionalnog upravljanja zalihama će se primeniti u konkretnom slučaju

20


Zalihe se (u zavisnosti od vrste, veličine, namene i zadatka) mogu podeliti na: Nedovoljne zalihe Zaštitne zalihe Signalne zalihe Tehničke zalihe Konjukturne zalihe Prosečne zalihe Optimalne zalihe Maksimalne zalihe Nekurentne zalihe

21


Nedovoljne zalihe obezbeđuju ritam proizvodnje na donjoj granici; nije moguće povećati ni obim proizvodnje ni obim

prodaje; rizična politika jer u svakom trenutku može doći do

zastoja ili u proizvodnji ili u prodaji

22

Zaštitne zalihe Obezbeđuju preduzeće od rizika zastoja proizvodnje ili prodaje

Zz=(Pd+Rp)x(V+Rv)

Zz – zaštitne zalihePd – dnevna potrošnja materijala (u jedinici mere)Rp – rizik proizvodnje (u jedinici mere)V – vreme potrebno za nabavku (u jedinici vremena)Rv – rizik isporuke (u jedinici vremena)

Primena obično u preduzećima koja oskudevaju u kapitalu, a žele da održe kontinuitet proizvodnje i snabdevanja postojećeg tržišta

Nije moguće ostvariti povećanje proizvodnje ni penetraciju tržišta


23


Signalne zalihe Racionalne, vremenski ograničene, obezbeđuju proizvodnju i prodaju Odredi se minimalna količina materijala koja mora biti na zalihama (“mini

stok”) i kad se približi toj količini daje se nalog za novi ciklus nabavke Ciklus nove nabavke ne može biti duži od vremena trošenja ovih zaliha do

nivoa minimalnih zalihaZs= Zmin+(PdxV)

Zs – signalne zaliheZmin – minimalne zalihePd – dnevna potrošnja (u jedinici mere)V – vreme potrebno za novu nabavku

Primena – u slučaju kada se nabavka i prodaja vrše na lokalnom tržištu

24


Tehničke zalihe Podrazumevaju nabavku celokupnog materijala za poručenu

proizvodnju i njegovo skladištenje sve dok se kompletna porudžbina ne proizvede

Obezbeđenje u slučaju moguće nestašice materijala na tržištu i čestih promena nabavnih cena

Kod proizvodnje procesne opreme (ugovorom čvrsto regulisani kvalitet, garantni rok i rezervni delovi po ugovorenim cenama)

U uslužnim delatnostima (rezervni delovi kod servisiranja vozila)

Konjukturne zalihe U poremećenim tržišnim uslovima (nestašica materijala, povećanje

cena, inflacija) Kada preduzeće ima višak kapitala pa ga plasira u zalihe (očekuje

da će doći do pada vrednosti novca ili do povećanja nabavnih cena)

25


Prosečne zalihe Ekonomski pokazatelj, obračunska veličina Polazna osnova u planiranju obrtnih sredstava Ako je proizvodnja (prodaja) u približno jednakim ciklusima,

prosečne zalihe su: Zpros= (Zp+Zk)/2 (Zp – zalihe na početku; Zk – zalihe na kraju perioda)

Kad ritam proizvodnje (prodaje) nije ravnomeran, prosečne zalihe se računaju: Zpros= (Z1+Z2+Z3+...+Z12)/12 (Zi – stvarne zalihe po mesecima u godini)

Mogu se računatri za polugodište, kvartal itd.

26


Optimalne zalihe Najkvalitetnije sa aspekta poslovne politike; baza za upravljanje

zalihama Između minimalnih i maksimalnih zaliha Nekad mogu da budu bliže nivou minimalnih zaliha (kad su troškovi

zaliha veći od troškova nabavke) Nekad bliže nivou maksimalnih (troškovi nabavke značajno veći od

troškova zaliha) Nivo optimalnih zaliha zavisi od brojnih faktora – troškova

lagerovanja (zaliha), troškova nabavke, tržišne situacije, kontinuiteta procesa proizvodnje...

Optimum zaliha važi sve dok se neki od relevantnih faktora ne promeni – tada se mora tražiti novi optimum

27


Optimalne zalihe su u ustvari hipotetička veličina kojoj preduzeće teži u politici zaliha i služe kao indikator u analizi politike zaliha

Ako su potrošnja i dopunjavanje zaliha ravnomerni, optimalne zalihe se računaju na sledeći način:

Q0 – optimalna količinaK1 – fiksni troškovi jedne nabavkeK2 – varijabilni troškovi skladištenjaC – dnevna količina potrošnje sa zaliha

Q0= 2xCK1

K2

28


Maksimalne zalihe Gornja granica zaliha; pomažu da se utvrde optimalne zalihe U slučaju naglih i ozbiljnih poremećaja na tržištu, optimalne zalihe

mogu biti i iznad maksimalnih Često su posledica “tržišne groznice” i špekulativnih stanja na tržištu Primena:

u slučaju nestašica na tržištu u svrhu sprečavanja konkurencije da nabavi materijal za stvaranje rezervi u ratnim uslovima

Štetne posledice: veći deo zaliha postaje nekurentan, povećani gubici zbog dugog skladištenja (kalo, kvar, lom, rastur) povećavaju se troškovi skladištenja angažovani kapital postaje “mrtav kapital”

29


Nekurentne zalihe

Nastaju usled jakih tržišnih poremećaja kada preduzeće ne stigne da proda robu

Često su predmet nekorektne trgovine Mogu da nastanu usled otkazivanja ugovora o prodaji Najčešće završavaju kao otpis i prodaju se za

sekundarne sirovine ili za novu preradu Značaj u preventivi nekurentnih zaliha ima odeljenje

razvoja tehnologije i odeljenje za istraživanje tržišta

30

POSLOVNA POLITIKA NABAVKECiklus nabavke

Proizvodnjom dolazi do promene strukture zaliha (iz zalihe materijala u zalihe gotovih proizvoda)

Nabavka i prodaja utiču na veličinu zaliha – nabavka ih povećava, a prodaja smanjuje

Ciklus nabavke je prosečno vreme koje protekne od trenutka preduzimanja mera za nabavku do momenta skladištenja robe

Ciklus prodaje predstavlja prosečno vreme koje protekne od prijema narudžbe do momenta isporuke robe

Često je teško uskladiti ova dva ciklusa (zbog uticaja brojnih faktora interne i eksterne prirode)

31

POSLOVNA POLITIKA NABAVKECiklus nabavke

Koeficijent obrta zaliha – izražava odnos između potrošnje materijala u određenom vremenu i prosečnih zaliha materijala za to vreme

Koristi se kao godišnji, polugodišnji, kvartalni, mesečni, dekadni pokazatelj

Ko=

Ko – koeficijent obrta zalihaPi – potrošnja u jedinici vremena (godina, polugodište, kvartal,...)Zpros – prosečne zalihe

Pi

Zpros

32

POSLOVNA POLITIKA NABAVKEModeli praćenja zaliha

Zbog složenosti problematike zaliha, nije moguće uopštavanje modela praćenja zaliha koji bi bio sveobuhvatan

Razvijeno je mnogo različitih modela i metoda za praćenje zaliha

Grupe modela:1. Stohastički2. Deterministički3. Statički4. Dinamički

33


- Model ABC - Model ABC je efikasan i racionalan model stohastičkog

karaktera za praćenje zaliha materijala i gotovih proizvoda

Primenjuje se: U preduzećima koja imaju širok proizvodni program ili

više dislociranih skladišta U trgovini sa širokim trgovinskim asortimanom ili

većim brojem maloprodajnih objekata Može se uspešno primeniti i za praćenje dobavljača,

kupaca, kadrova, maloprodajnih objekata...

34


- Model ABC -Suština modela – sve zalihe u preduzeću se, na osnovu pojedinačne vrednosti određenih artikala, podele u tri grupe: grupu A, grupu B i grupu C Grupa A – najskuplji artikli čija pojedinačna vrednost je

veća od donje granice koja se utvrdi (čine obično oko 10% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 75% kapitala)

Grupa B – artikli srednje vrednosti čija pojedinačna vrednost je manja od pojedinačne vrednosti artikala grupe A i veća od pojedinačne vrednosti artikala grupe C (oko 25% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 20% kapitala)

Grupa C – artikli niske pojedinačne vrednosti (oko 65% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 5% kapitala)

35


- Model ABC -

Kontrola zaliha se usmerava na grupu A (najvredniji deo zaliha, ali najmanji po obimu pa kontrola i praćenje iziskuje manje vremena)

Ređa kontrola grupe B (po strukturi je složenija) Najmanje interesantna za praćenje i kontrolu (u

finansijskom smislu) je grupa C, koju treba kontrolisati uglavnom pri redovnim inventarima

Ako u grupi C postoje artikli koje je teško nabaviti na tržištu, treba je ipak češće pratiti i kontrolisati

36

TROŠKOVI NABAVKE

Ukupni troškovi nabavke mogu se svrstati u dve osnovne grupe:1. Troškovi nabavke u užem smislu2. Troškovi skladištenja

37

TROŠKOVI NABAVKE1. Troškovi nabavke u užem smislu

Jedan deo troškova nabavke u užem smislu su zavisni troškovi, imaju varijabilni karakter i direktno zavise od količine koja se nabavlja: troškovi transporta, utovara, pretovara, istovara, čuvanja, pakovanja, obeležavanja, osiguranja, špedicije, kaliranja u robi, rastura i loma

U kalkulaciji, oni se dodaju nabavnoj ceni i čine osnovu za formiranje ulaza

Na smanjenje ovih troškova mogu uticati i prodavac i kupac Prodavac utiče na smanjenje kada daje bonifikacije u slučaju

prodaje većih količina odjednom Kupac utiče na smanjenje kada koncentracijom nabavke odnosno

kupovinom većih količina ostvaruje veće bonifikacije od prodavca i tako smanjuje troškove po jedinici (prosečne troškove)

38

TROŠKOVI NABAVKE1. Troškovi nabavke u užem smislu

Drugi deo troškova nabavke u užem smislu ima karakter fiksnih troškova, ne može se pripisati nabavnoj cenimaterijala i direktno povećava troškove preduzeća

U ove troškove spadaju: troškovi putovanja (dnevnice, noćenja, takse), troškovi kancelarijskog materijala (putni nalozi,

porudžbenice, izjave, specifikacije), PTT troškovi troškovi održavanja higijene itd.

39

TROŠKOVI NABAVKE2. Troškovi skladištenja

Troškovi skladištenja, kao deo ukupnih troškova nabavke, odnose se na troškove čuvanja zaliha i skladištenja robe

Troškovi skladištenja mogu biti:a) Fiksnib) Relativno fiksnic) Proporcionalni

40

TROŠKOVI NABAVKETroškovi skladištenja

Troškovi skladištenja se mogu podeliti prema nosiocimana:a) Troškove osnovnih sredstava u skladištu

(amortizacija, kamate na kredite za osnovna sredstva, investiciono održavanje sredstava, troškovi atesta, provera itd)

b) Materijalne troškove čuvanja zaliha (materijal za održavanje skladišta i sredstava, gubici na robi, kamate na obrtna sredstva, usluge drugih lica itd)

c) Troškove rada skladišnog osoblja

41

NABAVKA - vps.ns.ac.rs · stok”) i kad se približi toj količini daje se nalog za novi ciklus nabavke ... Podrazumevaju nabavku celokupnog materijala za poručenu proizvodnju i

Documents