Mostovi ^asopis za prevodnu knji`evnost Broj 129–130 januar ...

Swiss Cultural Programme Serbia and Montenegro

[tampanje ovog broja omogu}ila je podr{ka fondacije Pro Helvetia

Mostovi

âsopis za prevodnu knjièvnost

Broj 129–130

januar–juli 2005.

Izdava~:

Udruènje knjièvnih

prevodilaca Srbije

Francuska 7

11000 Beograd

tel. 627-493

e-mail: [email protected]

Sekretar redakcije: Mirna Uzelac

Redakcija:

Drinka Gojkovi}

(glavni urednik i

urednik ovog broja)

Biljana Bukvi}

Ana Srbinovi}

Oblikovanje: [KART

Prelom: studio âvka (Neboj{a ôvi})

Lektura i korektura: Zorica Galonja

Kompjuterska priprema: Radovan Galonja

[tampa: „Zuhra”, Beograd

Tira`: 500

rukopisi se ne vra}aju

Broj 129–130 u{ao je u {tampu

22. aprila 2005. godine

— Ukr{tanja

O korisnosti zaboravaRazgovor u Kaputu – prevela s nema~kog Drinka Gojkovi} . . . . . . . . . . 5

— Knjièvnost u regionu

Iz savremene makedonske knjièvnosti Preporu~ila Ljiljana Dirjan

Goran Stefanoski: O na{oj pri~i – preveo Nenad Vujadinovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Igor Isakovski: Mo`da }e jezero da naraste – preveo Du{ko Novakovi} . . . . . . . . . 30Jovica Ivanovski: Ve} Se Niko Ne Javlja – izbor iz poezije; preveo Du{ko Novakovi} . 37Igor Isakovski:Mr. Hangover – preveo Du{ko Novakovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Elizabeta [eleva:Imagologija granice – preveo Nenad Vujadinovi} . . . . . . . . . . . . . . 50

Iz savremene slovena~ke knjièvnostiIzabrala i prevela sa slovena~kog Ana Ristovi}

Uro{ Zupan: Mere du{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Mitja ânder: Dopisivanje sa vremenom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Ale{ Debeljak: Cilj putovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76Urban Vovk: Probrano o urbanom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Jure Jakob: Rodoslov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Gregor Podlogar: Kratka istorija negiranja zamenice mi . . . . . . . . . 88Ale{ [teger: Ulica IX/17 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Primo` û~nik: Istorija ameri~kog stiha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96Taja Kramberger: Zamena o~iju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Peter Semoli~: Vrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Uro{ Zupan: Opro{taj od filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Ale{ Debeljak: Tetovaà pod mostom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Brane Mozeti~: Banalije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Tone [krjanec: Gnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

sa

dr

à

j

v4

Toma` [alamun: Jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Polona Glavan: Desno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Lili Potpara: Frenk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145Mojca Kumerdej: U roju svitaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155Suzana Tratnik: Podzemna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Iz savremene bugarske knjièvnostiIzabrala i prevela s bugarskog Marija Joana Stojadinovi}

Alek Popov: Da si bugarski pisac... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167Emilija Dvorjanova: Fantazija na temu Rafaela . . . . . . . . . . . . . . . . 178Georgi Gospodinov: Osma no} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188

— U prvom licu

Iz savremene albanske knjièvnosti

Ba{kim [ehu: Premijerova dadilja i istorija XX veka– prevela s albanskog Nailje Malja Imami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

— Nova klasika

Johan Volfgang Gete:

Tri pesme – preveo s nema~kog Branimir @ivojinovi} . . . . . . . . . . . . . . 212Gr~ki i latinski nadgrobni natpisi psima – preveo s gr~kog i latinskog Sinan Gudèvi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

— Esej Mostova

Elizabet Kolbert:U potrazi za Lorkom. Pismo iz [panije o ekshumacijama i bolnoj pro{losti – prevela s engleskog Aleksandra Bajazetov-Vu~en . . . . . . . . 225

— Hronika UKPS: april 2001–februar 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

— Prevodioci Mostova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

sa

dr

à

j4

YU ISSN 0350-6525

— O korisnosti zaborava

— Razgovor u Kaputu— Prevela s nema~kog DDrriinnkkaa GGoojjkkoovvii}}

U razgovoru u Ajn{tajnovom letnjikovcu u Kaputu kod Potsdamau~estvovali su Zigrid Vajgl, profesorka nema~ke knjièvnosti naUniverzitetu u Cirihu; Nikol Loro, profesorka istorije i antropologijeanti~ke Gr~ke i direktorka Ecole des Hautes Etudes en SciencesSociales u Parizu; Dìl Noam, psihoanaliti~ar i profesor razvojnepsihologije na univerzitetu Harvard. Razgovor je vodio GabrielMockin, profesor istorije, filozofije i nema~ke knjièvnosti naJerusalimskom univerzitetu.

MOCKIN

[ta je zaborav i u kakvom je on odnosu prema pro{losti? Da li nam pro{lostizmi~e ili uspevamo da zadrìmo ne{to od nje? I {ta je ono ~ega se se}amo? Satime je tesno povezano pitanje kakav je na{ odnos prema na{em iskustvuvremena. Je li vreme koje doìvljavamo dugo vreme, u kojem se “ni{ta” nedoga|a, ili postoje traumati~ni momenti, koji presudno preoblikuju strukturuna{eg se}anja i zaborava, momenti kakvi su Drugi svetski rat ili ujedinjenjeNema~ke 1989. godine.

VAJGL

Pitate {ta je zaborav. Mo`da pre treba pitati {ta ho}e zaborav. Jer, tada bipostalo jasno da govoriti o zaboravu zna~i govoriti paradoksalno, zato {toznamo da smo ne{to zaboravili samo kad se setimo da smo ne{to zaboravili.Jo{ je Avgustin formulisao problem u toj figuri paradoksa. îni mi se da jeposebno va`no pitanje o znacima zaborava. Predstava da postoji neki odre|enisadràj iz kojeg se ne{to gubi bez sumnje je pogre{na; postoje, pre, odre|eniznaci u se}anju, koji ukazuju na to da je ne{to pre{lo u status zaborava. Tiznaci konstitui{u ~in se}anja. Nikada, dakle, nema zaborava bez se}anja. A tuse, za mene, postavlja pitanje: kako se mogu ~itati znaci zaborava ili onoga {toje zaboravljeno, kako se moè spoznati {ta oni kazuju o zaboravu?

NOAM

U dvadesetom veku mislioci su ~esto hteli da poreknu ovu vezi izme|uzaborava i se}anja. Hajdeger, recimo, misli da zaborav na{e svakodnevnosti

5

uk

r{

ta

nj

a

bitno obeleàva na{e postojanje i da je se}anje samo jedna vrsta zaborava.Korisnost zaborava leì u tome {to istovremeno moèmo da se oslobodimo ise}anja i zaborava.

MOCKIN

Se}anje i zaborav moraju se dakle shvatiti kao dijalekti~ka suprotnost?

VAJGL

Ja sam u toj ta~ki pristalica Zigmunda Frojda. Frojd je pokazao kako ipojedinac i dru{tvo potiskuju odre|ene doìvljaje/doga|aje i prekrivaju ihdrugim iskustvima odnosno doìvljajima. Frojd govori o “prekriva~komse}anju” ili o izvrtanjima. U se}anju se proizvode slike koje }e potisnuti iliprekriti neke druge. Zaborav je, dakle, zapravo efekat proizvodnje slikâ use}anju, dakle proizvod se}anja. Teza da je zaborav neophodan zasvakodnevicu jednostavno kazuje da za subjekt, u interesu preìvljavanja, nemoè jednovremeno biti prisutna – dakle, sveprisutna – celokupna njegovabiografija, niti za kulturu celokupna njena istorija.

NOAM

Moramo sebi jasnije da predo~imo {ta zapravo zna~i zaborav i koji razli~ititipovi zaborava postoje. Recimo, zaborav na kraju psihoterapije ne zna~i da sepacijent vi{e ne se}a, nego da odre|ena biografska iskustva, koja su ranije bilastrahovito va`na, gube na zna~aju kada se proradi odre|eni aspekt biografije.To vaì i za kolektivno prora|ivanje.

MOCKIN

Imam te{ko}a sa tim na~inom gledanja. Zna~i li on da ono {to sam proradiovi{e nije relevantno? Recimo, ako se se}am fa{isti~ke pro{losti, jesam li je“proradio” i daje li mi to onda pravo da je zaboravim? Zar odre|ena stvar netreba upravo zahvaljuju}i tome da postane predmet se}anja?

NOAM

Primer fa{izma doti~e sredi{te zaborava. Postoje odre|eni doìvljaji i iskustvakroz koja su pro{li pojedinac i dru{tvo, koji se jednostavno ne mogu do krajaproraditi, recimo holokaust. Sa odre|enim cezurama i temeljnim iskustvimamora se ìveti, ali kako se menja forma u kojoj sa njima ìvimo, menja se iodnos prema njima.

VAJGL

Ali, {ta ovde zna~i “proraditi”? Ve} je ta formulacija trivijalizovana predstavao Frojdovom konceptu, jer stvara privid da se}anje, ponavljanje, prora|ivanjeu

kr

{t

an

ja

6

predstavlja proces kojim se ne~ega moèmo doista osloboditi i nastaviti daìvimo u miru. Nije Frojd uzalud govorio o “beskona~noj analizi”. Opsesijekoje nas vode u na{im postupcima, a koje ponavljaju}i ne uspevamo daprozremo, treba da postanu prisutne uz pomo} se}anja kako bismo sedelimi~no oslobodili nesvesnih opsesija. Nagla{avam: delimi~no – sigurno ne upotpunosti.

MOCKIN

U tom kontekstu postavlja se problem da govorimo o individualnom se}anjudok zapravo razmatramo politi~ki ~in koji sadrì èlju za zaboravom. Kruìmooko problema da je amnestija nu`na za demokratiju. Ne treba da se se}am dane bih izvr{io osvetu i da bi se sa~uvao socijalni mir, a ipak se od mene traìda ~uvam se}anje.

LORO

@elela bih da podsetim na politiku zaborava u staroj Gr~koj. Stari Grci suimali celovitu teoriju o se}anju i zaboravu. Pre svega mi se va`nim ~ini to {toje se}anje za njih stajalo na dobroj strani, na strani olimpskih bogova, dok sezaborav ubrajao u potomke no}i. No, na akropolju grada kakav je Atina stajaoje za~udo oltar zaborava, i to u najva`nijem hramu. Za to {to je postavljen, tajoltar ima da zahvali mitu, shodno kojem je Posejdon, izgubiv{i u borbi saAtinom za mesto boga za{titnika grada, oprostio boginji. Zaborav je, dakle, bioveoma zna~ajan doga|aj za po~etke grada.

Postoji, dakle, neka vrsta tenzije izme|u se}anja i zaborava pojedinaca najednoj strani, i ~injenice, na drugoj, da je za grad va`no da zaboravi pro{lost,recimo posle nekog gra|anskog rata. Tako su Grci u razmi{ljanju o zajednicipostupali prema istom obrascu kao pojedinci. Zato moram da se vratimpojedincima i da razumem da su za Grke se}anje i zaborav imali kakopozitivan tako i negativan zna~aj. U tome se sastoji po~etak istorije.

VAJGL

To se vrlo lepo moè dovesti u vezu sa modernom. Setimo se, recimo, tekstaErnsta Renana [ta je nacija? iz godine 1882. Tu se on bavi pitanjem po ~emuse moderna nacija razlikuje od predmoderne. Moderna nacija, kaè on, i uzimaza prototip francusku naciju, konstitui{e se preko se}anja i zaborava. To se presvega odnosi na njen osniva~ki akt, koji se u se}anju zadràva kao osniva~kimit. Taj akt predstavlja u isto vreme se}anje i zaborav, jer se odre|ene istorijepotiskuju iz osniva~ke konstelacije, dok se druge isti~u. Va`nim mi se ~ini presvega pitanje kako se to uvi|anje moè povezati sa situacijom 1945. godine.Adorno, po svome povratku iz Sjedinjenih Dràva, vidi razorene gradove kaosliku stanja svesti Nemaca; ru{evine su bile znak za to kakva je razaranja ratostavio i u svesti Nemaca. Ponovna izgradnja gradova zna~ila je brisanje ipokrivanje tragova razaranja. Po mom mi{ljenju, Adorno je u tome na{ao u

kr

{t

an

ja

7

dobru sliku za onaj oblik i na~in na koji su Nemci posle 1945. jednostavnopokrili pro{lost, dakle upra`njavali formu zaborava koju je mogu}no ozna~itikao brisanje tragova, pokrivanje tragova.

MOCKIN

Mora da se napravi razlika izme|u se}anja ratne generacije i se}anja kasnijero|enih generacija. Godine 1945. je za ljude u Nema~koj bio vaàn doìvljajrata i prizor bombama razorenih gradova. Za one ro|ene kasnije slikafa{isti~ke Nema~ke primetno se izmenila. Mnogo se vi{e govori o holokaustu.Holokaust o~igledno nije bio tema za ratnu generaciju i o~igledno je to se}anjeiz li~nih i politi~kih razloga ako ne sasvim prekriveno onim drugim se}anjem,a ono bar obojeno lep{im bojama. Holokaust je bio kao neko se}anje na ne-doìvljenu pro{lost.

VAJGL

Civilni doìvljaji rata, recimo bombardovanje gradova, a i se}anje vojnikaimali su za generacije savremenika funkciju prekriva~kog se}anja u Frojdovomsmislu; trebalo je da oni zamagle upletenost savremenika u istoriju uni{tavanjaevropskih Jevreja. “Prekriva~ko se}anje” zna~i da se jedno drugo se}anjeprekriva. Ono predstavlja formu potiskivanja. To prekriva~ko se}anje savr{enoje funkcionisalo u svakodnevici stanovni{tva i u knjièvnosti. Protagonistiposleratne knjièvnosti bili su prete`no vojnici-povratnici, koji su svojedoìvljaje veoma sna`no stavljali u sredi{te. Rat je na taj na~in u se}anju zaistapostao doìvljaj vremena nacizma. Ali, potisnuto se vratilo. Taj povratakpotisnutog odigrao se u drugoj generaciji, koja je onda morala se uhvati uko{tac sa holokaustom.

NOAM

Postoje svakako doìvljaji – a holokaust je nesumnjivo jedan od njih – koji sutoliko stra{ni da nije mogu}no odmah se uhvatiti u ko{tac s njima. Uindividualnoj psihologiji se to ~esto prime}uje u vezi sa traumom. Iz studijadugog vremena znamo da se s traumom treba uhvatiti u ko{tac odmah, umesto}utati o njoj; istovremeno, me|utim, tako|e znamo da tek posle mnogo godinapostaje mogu}no baviti se velikim katastrofama. Otuda mi se ~ini prihvatljivim{to je tek druga generacija mogla da se uhvati u ko{tac sa aspektomholokausta.

MOCKIN

Roditelji imaju problem kako da svojoj deci saop{te svoje doìvljaje. Preno{enjese}anja, pripovedna poveziva~ka karika, ide zapravo uvek od dedâ i baki naunuke. ]utanje roditeljâ naro~ito je poja~ano kad je re~ o traumati~nimiskustvima; no, re~ je o tipi~noj formi pona{anja, u kojoj roditelji ne èle dazajedno sa onim {to je doìvljeno doìve sopstveno pretvaranje u istoriju.u

kr

{t

an

ja

8

Kad druga generacija iznenada otkrije da su se}anja prve generacijeprekriva~ka se}anja, ona }e ta se}anja zameniti novim se}anjima. Ali, ni tanova se}anja nisu neutralna. Stvari ne stoje tako kao da se otkriva jedna jedinaistina o pro{losti, nego se se}anje iznova preoblikuje.

LORO

Govorili smo o }utanju o se}anju. Postoji i problem }utanja onih koji su sevratili iz logora. Logor je bio toliko stra{an da oni svojoj deci nisu mogli dapri~aju o njemu. Zato druga generacija poku{ava da sama odgovori na pitanjana koja roditelji nisu hteli ili nisu mogli da odgovore. Setimo se, recimo, knjigâPrima Levija. On i drugi poku{ali su da objasne ono {to je ljudskim re~imanemogu}no izraziti. Problem }utanja i generacijski problem postavlja se zanema~ki narod sasvim druga~ije nego za ljude koji su se vratili iz logora.

VAJGL

Se}anje `rtava i se}anje po~inilaca ne moè se porediti. U Saveznoj RepubliciNema~koj se poslednjih decenija suo~avamo sa traumatizacijom druge i tre}egeneracije, to jest osoba koje same nisu pro{le kroz to iskustvo. To je novifenomen, ne traumatski doìvljaj, nego efekat zaborava, }utanja koje se kaotraumatizacija pokazuje tek u klasi~nom smislu povratka potisnutog. Ali,moramo da diferenciramo. Primo Levi i drugi poku{ali su da govore oiskustvima `rtava, o preìvelima iz logora. Pri tome je re~ o traumati~nomiskustvu koje je veoma te{ko obraditi i artikulisati. No, trauma na nema~kojstrani, to jest na strani potomaka kolektiva po~inilaca, postala je trauma tekzahvaljuju}i }utanju. Ta traumatizacija povezana je sa zaboravom, skolektivnim zaboravom. Primo Levi pi{e da se, po{to je oslobo|en iz logora,niko nije zanimao za njega, niti ga je pitao o njegovim doìvljajima. Istozatvaranje opisuje Hana Arent kad govori o svojoj poseti Nema~koj. Ve} nakraju rata postojala je potpuna blokada u odnosu na èlju za znanjem; da li jene-èleti-znati bilo intencionalni zaborav ili ne, ne usu|ujem se da presudim.

MOCKIN

U “zao{trenim” istorijskim trenucima, recimo u Francuskoj revoluciji iliprilikom osnivanja dràve Izrael, ~itav prethodni svet odjednom i{~ezava – kaoda smo dospeli u neku novu zemlju. Potrebno je vreme da se te dve zemlje,sada{njost i pro{lost, integri{u. Ako razmi{ljam o istorijskoj Palestini i Izraelu,ili o Francuskoj iz vremena Ancien Regime i iz vremena Revolucije, mislim damogu da kaèm da je obrada velikih prevrata u jednom jedinom ìvotu moralada predstavlja zama{an posao za onda{nje ljude.

LORO

Ali, zar nije uvek te{ko savladati takve dubokose`ne promene? Ljudi su uvekpoku{avali da izbri{u cezuru i da o istoriji izve{tavaju tako da na kraju nije bilo u

kr

{t

an

ja

9

va`no ni{ta drugo osim njenog kontinuiteta. Vi znate da danas mnogi zastupajushvatanje da Francuska revolucija nije predstavljala prakti~no nikakvu stvarnupromenu. Oni, dakle, poku{avaju da izbri{u ~injenicu da je uop{te do{lo dopromene.

MOCKIN

To o ~emu vi govorite ozna~ava zapravo negiranje doìvljenog. Ljudi koji suìveli u Parizu 1789. nisu imali doìvljaj da stara birokratija nastavlja dapostoji. I ljudi koji su 1945. ìveli u Nema~koj nisu znali da }e neki ameri~kiistori~ar kasnije tuma~iti da su pod Hitlerom na~injeni prvi koraci kamodernizaciji nema~ke birokratije. Re~ je pri tom o uvek postoje}em problemuizme|u strukturne i doìvljajne istorije.

NOAM

Doìvljavanje, zaboravljanje i se}anje uvek su povezani sa strukturama, to jestsa smislom koji im mi dajemo. îni mi se da je va`no {to tokom daljeg razvojai kolektivno i individualno dajemo doìvljajima razli~it smisao. Iz tog razloga nemoèmo jednostavno da se vratimo jednom doìvljaju, recimo nekom doìvljajuiz detinjstva. Moramo da razmislimo koliko se ~esto u biografiji menjajustrukture i smisao. To vaì i za tuma~enje istorije. Evo jednog aktuelnogprimera: spor istori~ara rasplamsao se u odre|enom trenutku razvoja SavezneRepublike Nema~ke, naime onda kada je postalo mogu}no slomiti tabu i kadasu, istovremeno, mnogi ljudi traìli da se taj tabu vrati. Da bi se razumela takonstelacija, nije dovoljno vratiti se jednostavno na “Tre}i rajh”, nego se u istimah moraju imati u vidu i dana{nje strukture. Sli~no vaì i za razvoj pojedinca.

VAJGL

Dru{tvo ili kultura ne sastoje se, me|utim, samo od pojedina~nih doìvljajnihsubjekata, nego i od institucija, grupa itd. Sada zapravo govorimo o politicizaborava, dakle o konstrukciji istorijskog kontinuiteta, koja poravnava odre|eneprelome u istoriji. U sporu istori~ara brzo se pokazala ta~ka u kojoj je postalova`no re-etabliranje nema~ke nacionalne svesti. Zato vi{e i ne govorimo osporu istori~ara, nego o raspravi o istorizaciji, koja se vrti oko problema da liepoha izme|u 1933. i 1945. stoji u neku ruku kao beleg pred kojim su na{ipoku{aji tuma~enja delimi~no zatajili, ili se “Tre}i rajh” moè integrisati ukontinuum jednog long durée, jedne duge nema~ke istorije? Iza te kontroverzekrije se pitanje smeju li se uni{tenje i totalitarizam marginalizovati u koristaspekata birokratije, tehnike, modernizacije ili socijalne politike, da bi se prekonjih demonstriralo kako se izvanredno ta epoha uklapa u istorijski kontinuitet.

LORO

Htela bih jo{ jednom da se vratim na to kako je atinska demokratija, poslesloma veoma krvave oligarhijske diktature, ~ijom su `rtvom pali mnogiu

kr

{t

an

ja

10

Atinjani, poku{ala da konstrui{e pro{lost. Kada su se demokrate vratile,proglasile su amnestiju. îni mi se da je u tome najva`nije i veoma zanimljivoto {to je razmi{ljanje o onom vremenu bilo posebno te{ko. Aristotel se, recimo,pita da li jedan grad ostaje isti kad se menja njegov ustav, pogotovu kad je re~o ustavu sile, a ne legitimnosti. Atinske demokrate postupale su kao da jedemokratija stajala na po~etku celokupnog politi~kog razvoja grada. Na tajna~in nisu morale da misle na trenutak u kojem je demokratija slomljena: zanjih je demokratija bila isto {to i istorija grada. Oligarhijska diktatura jejednostavno zaobi|ena – {to je veoma zna~ajan vid zaborava.

MOCKIN

Ali, zar nije mogu}no staviti prigovor da su se spor istori~ara i s njim povezanopitanje o nema~kom identitetu pojavili na temelju zaborava, zbog deficita udoìvljavanju? Odjednom je ono ne-doìvljeno iza{lo pred o~i. To se ne moèispuniti starim doìvljajima – oni su potisnuti i nisu se tek jednostavno vratili.Ono Ni{ta, {to se ugnezdilo izme|u, mora da postane deo ukupnog doìvljaja.Onda se doìvljaji uop{te ne doìvljavaju samo onako kao u vreme potiskivanja,odnosno u pedesetim i {ezdesetim godinama, nego i onako kakvi su bili uvreme Drugog svetskog rata. Aporija ove problematike sastoji se u tome {to jenovo se}anje mogu}no podsta}i samo tako {to }e se priznati zaborav.

NOAM

Je li na{a kultura se}anja toliko zna~ajna zato {to se tako malo se}amo? Nije liovde stvar ista kao i u pitanju o na{em “sebstvu”? Nije li ta~no da svi govore o“Sebi” i “samorazvoju” u trenutku kada je “sebstvo” posebno ugroèno?Televizija, recimo, izaziva kod mene – a i kod mnogih drugih ljudi – ose}anjeda ~ak i tako va`ni doga|aji kakvi su Zalivski rat ili sporazum izme|u Arafatai Rabina leè u dalekoj pro{losti iako su se odigrali tek pre par meseci iligodina. Attention span, to jest sposobnost da se na ne{to koncentri{emo sve sevi{e gubi. A time kultura se}anja postaje u neku ruku fikcija.

VAJGL

Da, ali Vi govorite o ubrzanju, o medijskom ubrzanju stalno novih slikase}anja. Ne znam da li se pri tome ono {to u trenutku nije prisutno moèozna~iti kao zaborav. Pre bih govorio o tome da postoji politika se}anja, ilipolitika spomena. Stalno se, zapravo, proizvode slike u kojima se moguprora|ivati sve novi doìvljaji i kontroverze.

MOCKIN

Tradicionalna dru{tva imala su ume}e se}anja upravo zato {to su ljudi znali dase gotovo sve zaboravlja. Po{to je bilo toliko te{ko setiti se stvari, bilo jeneophodno uloìti napor da bi se pro{lost zadràla u se}anju. U kulturi u kojojpretpostavljamo da }e rad se}anja za nas obaviti mediji ili biblioteke, ume}e u

kr

{t

an

ja

11

se}anja nije nam potrebno. Ali, time se menja i na{ zaborav. Mo`da nemamoisti intencionalni politi~ki zaborav kao anti~ka Atina, jer je zaborav kod naspre{ao iz svesnog u nesvesni, i to zahvaljuju}i ~injenici da verujemo damoèmo svega da se setimo samo ako to potencijalno moèmo da pro~itamo.

VAJGL

Da li je mogu}no jednostavno upore|ivati znanje tradicionalnih dru{tava ina~in se}anja – se}anje i zaborav – o kojem smo upravo govorili? Ume}ese}anja, ars memorativa, povezano je sa usvajanjem i ~uvanjem znanja. Mismo, me|utim, govorili o istorijskim i individualnim doìvljajima, a za se}anjena takve doìvljaje mnemotehnika nikada nije bila nadle`na. Ja sam govorio oproizvodnji slika, o na~inu na koji su mediji oblikovali rat u Zalivu i se}anje nanjega. Takve slike spadaju u kulturalno se}anje. Utoliko postoji jedan oblikse}anja koji implicira zaboravljanje doga|aja, ali prenosi u budu}nost odre|enekolektivne strukture opaànja doga|ajâ. Recimo, rat u Zalivu opaà se idoìvljava u slikama se}anja, vezanim za Drugi svetski rat.

MOCKIN

Pogledajmo kako se re~ se}anje upotrebljava u Izlasku, Drugoj knjiziMojsijevoj. Bog je kazao Mojsiju: “To je ime moje do vijeka i to je spomenmoj od koljena na koljeno.” Drugim re~ima: neka se se}aju njegovog imenakao odrednice budu}nosti i to moraju sve vreme da aktualizuju tako {to gane}e izgovarati.

VAJGL

Kad se temeljnije ~ita, pokazuje se da je na tom mestu u Bibliji mnogo ~e{}ere~ o tome da ne smeju da zaborave. Zaborav se zapravo shvata kao normalnostanje, a se}anje se izgovara kao zapovest. Na{a kultura, naprotiv, polazi odse}anja i shvata zaborav kao a-normalan...

MOCKIN

... Za nas je zaborav ne{to kao bolest, a za njih je se}anje bilo svojevrsnopostignu}e.

NOAM

Zaborav je, u stvari, ono {to je normalno. To postaje jasno kad imamo na umukoliko iskustava iz detinjstva i mladosti pojedinac zaboravlja, ili koliko nam jednevnih doìvljaja u jednom mesecu ili jednoj godini jo{ prisutno u svesti.Presudno pitanje glasi: koji se doga|aji u jednoj biografiji ili jednoj kulturisaìmaju u temeljne obrasce? Na taj na~in u igru ulazi strukturalizam, dakleobrasci i figure koji su kadri da celokupnu informaciju poveù u smislenojedinstvo. Od takvih obrazaca i osnovnih struktura po~inje psihoterapija. u

kr

{t

an

ja

12

VAJGL

Vrati}u se jo{ jednom na slike, jer su one pravi medij se}anja. Se}ati se zna~iaktualizovati afekte koji su vezani za slike. Zaborav onda poga|a upravo onuvezu izme|u ose}anja, afekata i slika, on zna~i probijanje jedne jedine slike izcelokupne konstelacije. Odabra}emo, razja{njenja radi, jo{ jednom politi~kikontekst: pad berlinskog zida. Od toga doga|aja ostalo je u me|uvremenu jo{samo ne{to malo slika. [to je ve}i bivao vremenski odmak od doga|aja,selekcija je sve vi{e ograni~avala varijacioni radijus slika. Danas raspolaèmojo{ samo odre|enim slikama, recimo slikom na kojoj se vidi mno{tvo ljudi naBrandenbur{koj kapiji, ili slikom te{kog ~eki}a koji razbija zid. Te slike su se ume|uvremenu saèle u formule patosa. Ose}anja, strasti uko~ili su se takore}iu jednoj slici koja moè da postane sastavni deo politike se}anja, politikespomena. Ona je sad kadra da bude aktualizovana u filmovima ili u odre|enimkontekstima, recimo kad je re~ o tome da se etablira odre|ena konstrukcijakontinuiteta nema~ke istorije, koja ide dalje od 1989. godine.

LORO

Treba da pravimo razliku izme|u vizuelnih fakata i onoga {to se pojavljuje uusmenom predanju. Kod Jevreja kao i kod Grka, recimo, se}anje je dobijalostrukturu kroz re~i, formule, kroz jezik; slike su igrale samo podre|enu ulogu.

VAJGL

Ali, Aristotel je bio uveren da ni mi{ljenje, ni se}anje nije mogu}no bez slika,bez slika-predstava.* Materijalnost i medijalnost slika-predstava sigurno su sekroz istoriju menjali. No i u usmenoj tradiciji, i mo`da upravo tamo, slike-predstave poseduju izvanredan zna~aj.

NOAM

Ali, zar nije mogu}no da Aristotel nije bio u pravu? Upravo u traumi slikânema. Se}anje – to je telo ili ose}anja u telu.

VAJGL

Takve simbole je Frojd ozna~io kao simbole se}anja. Oni nastaju uvek kadsvest nema u~e{}a u se}anju.

MOCKIN

Meni se ~ini da ovde postoji veoma zanimljiva veza izme|u pitanja usmenetradicije i traume. Jer, mi smo zaboravili snagu usmene re~i da oblikujepredstave. âk ni metodika usmenosti nije nam pristupa~na.

uk

r{

ta

nj

a13

* Originalni termin je Vorstellungsbild.

LORO

Sada nam preti opasnost da upadnemo u borbu izme|u usmenog i vizuelnogse}anja. Moram da priznam da ono {to pripada uhu razumem bolje od onoga{to pripada oku. U gr~kom gradu je ono vizuelno igralo va`nu ulogu: u lepimumetnostima, recimo u njihovom veli~anstvenom vajarstvu. Grci su govorili daìveti zna~i “videti sunce”. Ali je za njih, u isti mah, bilo izvanredno va`noslu{anje, i za njih je u glasu, u ponavljanju glasa i ponavljanju re~i leàlaogromna snaga.

MOCKIN

U moderni se ve}ina teorija o se}anju hvata u ko{tac naro~ito sa slikom, ali je– zanimljivo – ba{ u 20. veku ponovo otkrivena va`nost slu{anja. Re~ shma ili“slu{aj!”, koja u jevrejskoj tradiciji aludira na zaborav u odnosu na slu{anje,zna~i ne{to drugo nego zaborav u odnosu na gledanje, jer se ono ~ega sezapravo treba se}ati ne moè pojmiti slikovno. Pogre{no je {to smo se umoderni ograni~ili na se}anje kao na slikovno. U pretpostavci da je se}anjeslikovno leàla je gre{ka francuske asocijacione psihologije na prelasku veka,koja je postala osnov moderne psihologije, i to u vreme kada je u drugimmisaonim tokovima slika kao metafora se}anja postala problem.

NOAM

Frojd i drugi psihoanaliti~ari s prelaska veka sigurno su imali ogroman zna~aj,ali se od tada razvojna psihologija enormno razvila – setimo se samoistan~anih i novih metoda istraìvanja. U svakom slu~aju, i s tim novimistraìva~kim metodima znamo veoma malo o svetu slikâ recimo kod bebâ. Ali,sa izvesno{}u znamo da je senzomotorna faza za malu decu izvanrednozna~ajna. U toj fazi razvoja doìvljaj tela i predgovorno doìvljavanje stoje usredi{tu: doìvljavanje, miris, dodir. To sredi{nje mesto tela mora i kasnije dana neki na~in ima zna~aja, na primer u pogledu na seksualnost, ili u drugimpodru~jima u kojima je, prema na{oj predstavi, svet slikâ relevantan. Ali ne ~inimi se da je izvesno da ta predstava ne poti~e otud {to u na{oj kulturi sliketoliko sna`no stoje u prvom planu.

MOCKIN

îni se da je zaborav neizostavna pretpostavka zdravog razvoja malog deteta.Da bi odraslo, ono mora da zaboravi {ta je doìvelo. Zdravlje zna~i sa~uvati tedoìvljaje u nesvesnome. Samo u slu~aju da se pojavi smetnja, ono }e ih sesetiti.

NOAM

Ali, moramo po}i od toga da nam veliki deo na{e istorije ostaje tajna. Postojeaspekti koje moèmo da saznamo samo preko onoga {to nam kaù na{iroditelji ili druga lica, jer mi sami – osim ako verujemo u “primalni krik” iliu

kr

{t

an

ja

14

druge oblike se}anja – ne moèmo da im pristupimo direktno, nego samoindirektno, preko njihovih opisa ili “prepisa”.

VAJGL

Taj primer pokazuje koliko je te{ko razlikovati se}anje i zaborav jer ova de~jaamnezija, zaborav, stoji mo`da u vezi s jednom drugom formom se}anja,naime s motori~kim se}anjem, telesnim se}anjem. Kasnije se tome pridruùjuvizuelne slike. I mo`da su zbog toga slike i relevantnije u politi~kom ikulturalnom kontekstu, to jest u podru~jima u koja se ulazi u kasnijem razvoju.Nalazim da su posebno zanimljiva istraìvanja kulturalnog se}anja koje seispoljava samo u individualnim kretnjama. Mi{el de Serto opisuje u svojojknjizi Ume}e delanja gramatiku prema kojoj se pojedinci kre}u u svojojkulturi, recimo koji put prevaljuju od jutra do ve~eri i koje delatnosti pri tomobavljaju. Takvi procesi proizvode se}anje koje je upisano u telo, a da se pritom ne poseduje svest o njemu. Nije, dakle, u pitanju samo de~ije telesnose}anje, nego postoji i socijalno se}anje koje funkcioni{e preko kretnji.

MOCKIN

Nedostaje nam i teorija o tome na koji su na~in povezani delanje i zaborav.Frojd je opisao zna~ajan deo na{ih radnji kao kompenzaciju za potiskivanje. Taideja o kompenzaciji postoji i kod Odo Markarda, koji kulturu shvata kaokompenzaciju za ekscese moderne. Kako bi na politi~koj ili na li~noj ravniizgledala radnja koja je kompenzacija za zaborav, a kako ona koja nijekompenzacija?

O zaboravu i delanju moè se zajedno misliti samo s obzirom na zapovest podkojom stojimo i koja nam nalaè da nastavimo da ìvimo. O se}anju govorimoupravo zato {to se jo{ nismo oslobodili ideje da grani~ni estetski doìvljaj ilidoìvljaj milosti se}anja mogu da nas spasu pretnje koja dolazi od zaborava.Ali, se}aju}i se na taj na~in, suvi{e se ~esto estetski izolujemo u odnosu nana{u budu}nost.

LORO: Ovde bi mo`da moglo da nam koristi iskustvo Homerovog junaka.Ako neki junak ho}e da tokom bitke podstakne svoje drugove, on uzvikuje:“Setite se svoje hrabrosti!” On se pona{a kao da se}anje konstitui{e sada{njicu.Bez se}anja nema hrabrosti, ali ni tela, ni~ega. Osnov ljudskog ìvota i se}anjasu trenuci prosvetljenja u kojima sebi aktualizujemo {ta smo.

NOAM

Zar ne bismo morali da razmislimo i o odnosu izme|u se}anja i smrti?Opro{taj od roditeljâ ili prijateljâ koji su mrtvi zna~i da oni ostaju ìvi u se}anju– a da pri tom u isti mah prihvatamo da su oni mrtvi. Taj polaritet ~ini da u

kr

{t

an

ja

15

se}anje u na{oj kulturi i verovatno u svim kulturama dobija izvanredno velikizna~aj, jer se preko njega uspostavlja kontinuitet.

MOCKIN

Ali, pitanje ipak glasi: [ta }emo misliti o mrtvima, ~ega se zapravo se}amo? Jamislim na svoje preminule roditelje tek sada kroz govor o njima. Njihova smrtnije cezura u vremenu, nego ona preoblikuje njihovu li~nost u mome se}anju.A ono je uvek obeleèno ovim znakom smrti. Nisam siguran da u njihovojsmrti vidim refleks moje smrti, kao {to tvrde neki filozofi, jer sam njihovomsmr}u zauvek odvojen od njih, i to druga~ije odvojen nego {to je slu~aj uzaboravu. Zaborav bi mo`da bio uteha, makar i uàsna, razorna uteha.

NOAM

Ali, za{to ne zaboravljamo mrtve?

VAJGL

Ritualizovano se}anje na mrtve je, ipak, oblik zaborava, ako zaborav ozna~imokao razdvajanje, kao pu{tanje od sebe. Tuga je oblik pu{tanja od sebe.

NOAM

A traumatizacija i internalizacija smrti?

VAJGL

Tu je re~ o oblicima u kojima mrtve zadràvamo u se}anju, a istovremeno ihzaboravljamo kao osobe koje su prisutne.

LORO

Kad se na groblju podigne spomenik, to je put da se neko zaboravi tako {tose}anje dobija javni oblik. Dobro bi bilo da razmislimo o tugovanju. Ono {toFrojd naziva “radom tuge”, jednim delom je zaborav, drugim integracija, pri~emu se u vlastito bi}e uzglobljuje ne{to kao se}anje, ali s nekom vrstomporavnanja ili izjedna~enja izme|u patnje i zadovoljstva.

MOCKIN

Pitam se {ta se zapravo doga|a kad polako po~nemo da zaboravljamo umrloga.[ta prvo zaboravljamo? Verujem da se na po~etku, kad se uputimo u ku}uumrloga, se}amo njegovog zra~enja: izgleda nam kao da je umrli jo{ ìv.Ose}amo ga svuda. A onda to ose}anje polako i{~ezava; sve {to jo{ ostaje jesteslika. Iz tog razloga uspostavljam vezu izme|u slike i se}anjâ na nedoìvljeno.Na{a pro{lost je se}anje drugog stepena: se}am se onoga {to mi je pri~ano,u

kr

{t

an

ja

16

recimo o Prvom svetskom ratu, a da pri tom nisam doìveo njegovo zra~enje.Nije li, dakle, zaborav zra~enja ono {to je presudno, jer se ne moè nanovoprizvati? I nije li Marsel Prust upravo zato poku{ao da ponovo oìvi zra~enje, ane samo slike?

NOAM

Verovatno moramo najpre da razvijemo nosiv vokabular za zaborav.Upotrebljavamo isti termin za prevazilaènje, prora|ivanje, potiskivanje, iakoje pri tom re~ o sasvim razli~itim oblicima zaborava. Proraditi smrt, zadràti je,dakle, u svesti nije, na svoj na~in, nikakav zaborav. S druge strane, tu je ucelosti re~ o zaboravu u tom smislu {to doga|aj moè da se, takore}i,uskladi{ti, i da ne vr{i permanentno uticaj na nas.

MOCKIN

Jo{ jednom bih hteo da opi{em iskustvo kada se tri dana posle ne~ije smrti u|eu njegovu ku}u i jo{ se ose}a prisustvo, ali se ose}a i odsustvo umrloga. No, toodsustvo/prisustvo po~inje u jednom trenutku da i{~ezava. Zar se pravoiskustvo ljudskog vremena ne sastoji u tome, naime u ~injenici da se u tim~ulnim trenucima ìvelo vreme i njegova sudbina? Zar izme|u zaborava i ovemogu}nosti iskustva ljudskog vremena ne postoji prisna veza? Bez zaboravane moèmo da doìvimo ni tragiku vremena, ni njegovu potpunu“neposrednost”!

LORO

Stari Grci imali su re~ za ono {to ste Vi nazvali “prisustvo/odsustvo”. Ona glasipáthos i ozna~ava ~e`nju za odsutnim ~ovekom. Grci su verovatno bili ube|enida je veoma te{ko zaboraviti umrle i da se mora delati da bi se zaboravilo.Mnogi likovi u mitologiji – ~esto su to majke – ne mogu da zaborave. I nalazese, kako to tekstovi kaù, u stanju tugovanja zbog onoga {to ne moè da sezaboravi, ili pak: u tugovanju koje ne moè da se zaboravi. Za njih je totugovanje bilo toliko mo}no iskustvo da nisu umeli da ga se oslobode. Izraz“zaborav” sadrì, dakle, dva suprotna aspekta: aspekt pasivnog i aspektaktivnog zaborava.

VAJGL

Nikol Loro je u jednoj od svojih knjiga napisala da su u anti~kim gradovimaène bile isklju~ene iz odre|enih javnih podru~ja, ali da su, umesto toga, imalezadatak da tuguju na odre|enim drugim mestima. Tugovanje majki je, dakle,bilo kulturalno precizno institucionalizovani i podelom rada odre|eni oblikopho|enja sa jednom stra{}u. Vredi postaviti pitanje i koje je politi~kedimenzije posedovala ova, podelom rada odre|ena organizacija zaborava itugovanja. u

kr

{t

an

ja

17

LORO

Za polis je bilo od izvanrednog zna~aja da gra|ani zaborave svoju tugu. @enesu zapravo vaìle za opasne, jer se smatralo da u njihovom beskona~nomtugovanju leì isku{enje za polis. Njihovo tugovanje moralo se, dakle, smestitina odre|ene trase, njegov izraz morao se pomeriti na posebna mesta ivremenski ograni~iti, kako bi grad ponovo mogao da oseti onaj kontinuitetsvog postojanja, o kojem smo govorili. Tugovanje je prekid tog kontinuiteta imajke (ili uop{te ène) opasne su upravo zbog toga {to mogu da prekinuopisani kontinuitet. Dok sam pisala svoju knjigu, zaista sam sve vreme mislilana druge majke. Govorim, recimo, o majkama na Trgu Majo u Argentini, kojesu neprestano prisutne i podse}aju na svoje i{~ezle muève i sinove.

VAJGL

Va{ zaklju~ak dijametralno je suprotan Hajdegerovom shvatanju. Jer on zna~ida se unutar politi~ke organizacije dru{tva, kojem je potreban zaborav,tugovanje takore}i principom podele rada prenosi na ène. Samo na taj na~indru{tvo moè da funkcioni{e kao politi~ka institucija – dakle, ne kao {to kaèHajdeger: svakodnevica traì zaborav, nego: politika traì zaborav.

MOCKIN

îni mi se da je va`no slede}e pitanje: Kome je zapravo zaborav od koristi?Moèmo da konstatujemo da postoje razli~ite vrste zaborava: zaboravsvakodnevice i zaborav politike. Doku~ili smo da zaborav moè predstavljatiopasnost, ali da opasnost moè leàti i u se}anju. Te opasnosti nisu iste i one seuzajamno ne ukidaju. Dozvolite mi da svoju zahvalnost za va{e u~e{}e una{em razgovoru poveèm sa zaklju~kom na{eg razgovora: Zaborav se nesastoji u pukom odsustvu; mi smo pre proèti zaboravom. Zaborav je u istimah produktivan i osuje}uju}i.

Prevod ove rasprave, ~iji je originalni naslov “Über den Nutzen desVergessens” (Vom Nutzen des Vergessens, Hrsg. Gary Smith u: Hinderik M.Emrich, Akademie Verlag, Berlin 1996), objavljujemo uz ljubaznodopu{tenje izdava~a, kojem se ovom prilikom srda~no zahvaljujemo.

uk

r{

ta

nj

a18

Iz savremene makedonske kwièvnostiPreporu~ila Qiqana Dirjan

— Goran Stefanoski

— O Na{oj Pri~iPristupna besjeda Gorana Stefanoskog Makedonskoj akademiji nauka i umjetnosti

— Preveo s makedonskog Nenad Vujadinovi}

Prvi put sam u{ao u ovu zgradu prije dvadesetak godina. Radio sam naFilolo{kom fakultetu kao asistent na predmetu Engleska kwièvnosti ~esto sam prolazio pored zgrade MANU. Jednog dana sam oti{ao naprijavnicu i (ni mawe ni vi{e) zatraìo da vidim Blaà Koneskog. Isâm sam bio iznena|en tom odlukom. Poslije nekoliko minuta Blaè jesi{ao doqe. Bio je qubazan i spokojan. Razgovarali smo desetak minuta,a uop{te se ne sje}am o ~emu. Vjerovatno sam poku{avao da gaimpresioniram. Sje}am se jedne druge, va`nije stvari: iz nekog razlogasmatrao sam da polaèm pravo na tog ~ovjeka. Da on sjedi tamo i zastupamoje interese i da mogu da se pozovem na wega kad god poèlim. To subila vremena kad sam mislio da ono {to radim ima nekakav zajedni~kismisao i zna~aj.

Zatim su uslijedile duge, posne godine. înilo mi se da se sve {to znamnekako pretumbalo i otkotrqalo u blato, da stvari vi{e nemajuzajedni~ko zna~ewe, da se ~asovnici vra}aju na nulu, da se memorijabri{e i revidira. Neko je rekao: Hajde, sad da vas vidim! Te{kog srcapoku{avao sam iznova da izmislim samog sebe, da ìvim u anonimnosti,da se li{im vlastite va`nosti. Utoliko me vi{e obradovala vijest dasam izabran za ~lana MANU. Dakle, nije ta~no da ba{ niko ne ra~unana nas. Bacam pogled unazad, na posqedwih pet decenija, i vidim, htioja to ili ne, da su stvari uhvatile neki tok, namjestile se po onomobrascu poznatom pod imenom sudbina. îm je tako, mo`da je vrijeme dase podnese nekakav ra~un, da se napravi rekapitulacija, inventar.Povremeno na prodavnicama pi{e: Zatvoreno. Pravimo popis.

19

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

Dozvolite mi ovdje da kaèm nekoliko rije~i o pri~ama: o wihovomsmislu i zna~aju, o materijalu od kojeg se prave, o tome kako su ~estosmije{no i tu`no, i opasno suprotstavqene jedne drugima. Evonekoliko pri~a iz dje~ijih dana.Imam osam godina, ìvim u Prilepu, u udobnom stanu, iznad “apoteke”,u glavnoj ulici. Gradski sat nam je odmah kraj ulaza u zgradu. Toplo,gusto, qepqivo avgustovsko popodne. Na ulicama nema znakova ìvota.Sâm sam, moj otac, majka i brat ve} su u Skopqu, svaki dan treba da do|upo mene, da se sasvim preselimo. Predstoji mi putovawe. U jednomtrenutku vidim svoju budu}nost, liniju svega {to mi se de{ava. I tajtrenutak traje i traje, kao vremenska dilatacija, kao stop-kadar u kojisu ukqu~ene sve moje kasnije godine. To je najduì momenat u momìvotu. Vidim jasno sebe u kontekstu nekog velikog svijeta koji mi tekpredstoji i koji se nekako opet vra}a na onu ta~ku iz koje jo{ nisamkrenuo, ta~ku koja je istovremeno i polazi{te, i ishodi{te. Pri~a druga: Dan Svetog Nikole u ku}i moje babe Altane i djeda Strezau skopskoj Debarmali. Tu su stri~evi Krume, Ivan, Mile i Risto,strine, wihova djeca, susjedi, prijateqi. Mi, djeca, obuli smo vunene~arape i uìvamo u rijetkoj slobodi da radimo {to nas je voqa. Ku}amiri{e kao du{a, svi su veselo pustili grla i otvorili srca. Kasnouve~e zaspim usred buke, spokojno, toplo, sigurno. Moj otac Mirkouzima me u naru~je i nosi ku}i. Ci~a zima. Snijeg krcka pod wegovimnogama. (Uzgred budi re~eno, ne vjerujem da je slu~ajno to {to je danasopet dan uo~i Svetog Nikole.)Pri~a tre}a: Imam pet godina. Premijera “Makedonske krvave svadbe” uNarodnom pozori{tu u Prilepu. Niko mi nije rekao da }e na krajupredstave ubiti moju majku Nadu. Neko vadi kuburu, puca u wu, ona padamrtva, zavjesa se spu{ta, po~iwe aplauz u publici, ja pla~em. Dolazimajka po mene, ubje|uje me da to nije ni{ta stvarno, da je pozori{te, dane boli. Ali ja joj vi{e ne vjerujem, ni tada, ni kasnije, ni sad, iako jeona ve} odavno pokojna. Od tog trenutka po~iwe moja fascinacija time{to je stvarno, a {to privid; {to je kulisa, a {to scena. Pri~a ~etvrta: Kao dijete mnogo sam se pla{io pri~e o Siqanu Rodi, omisti~noj metamorfozi ~ovjeka koji se otisnuo od svoje porodice ioti{ao na haxiluk. Dogodi mu se brodolom i more ga izbaci u nekupustu zemqu. Postaje roda i osu|en je da provede cijelo qeto nadimwaku svoje ku}e, gledaju}i svoju porodicu koja ne moè da gaprepozna. Poslije mnogo peripetija, Siqan opet postaje ~ovjek, vra}a seku}i i pri~a uku}anima o nevjerovatnim dogodov{tinama.Godinama nisam mogao da na|em mitolo{ku matricu ove pri~e. Li~ilami je na biblijsku parabolu o izgubqenom sinu. Moj profesor Brki} meupozorio da izvor mo`da nije hri{}anski nego orijentalni. Pi{u}idramu “Crna rupa” 1985. godine, pretpostavio sam da se Siqan nijepretvorio u rodu, nego je postao nevidqiv. Tada nisam bio siguran o~emu govori ta drama: o smrti, ludilu, snu ili o orgazmu. Poslije 1992.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u20

godine vi{e me qudi pitalo da li je to mo`da bila drama o gra|anskomratu.

Svi ovi primjeri dio su moje duboko li~ne ili, ako ve} ho}ete, lirskepri~e. Ali lirski princip redovno se sudara s epskim, unutra{wiìvot sa spoqa{wim, na{a voqa s voqom ili indiferentno{}udrugih. Dolazi do kontra-pri~e, konflikta, drame.

Moje ime i prezime, koji su krajwe jednostavni u mojoj sredini, uVelikoj Britaniji su predmet zabuna. Kad kaèm kako se zovem, na{alterima im se tresu ruke, ne znaju {to da napi{u. Sakupqam pismakoja mi stiù s pogre{no napisanim imenom i ve} imam zavidnu zbirkuod pedesetak egzemplara uramqenih pod staklom. Povremeno ih gledamkao jednostavnu i èstoku ilustraciju dviju suprotstavqenih pri~a.Stefanoksi, Stefanouski, Stefanopski... Da ne nabrajam.

Drugi primjer. Tastatura na mom kompjuteru ima razna engleska slovakoja su sasvim neupotrebqiva u mom materwem jeziku: DUPLO VE, KJU,IPSILON. Ali, ona su ipak korisna. Ako pritisnem DUPLO VEdobijem na{e W, ako pritisnem KJU dobijam Q, ako pritisnemIPSILON dobijem Z. Zna~i, treba samo malo koncentracije. Dadobijem @, pritiskam desnu zagradu, za [ lijevu zagradu. Ali moram davodim ra~una, zato {to, iz nekog misterioznog razloga, ako ho}u velikoslovo, dobijem malo i obratno. Za slovo C pritisnem tipku sapostrofom, ali pri tom pritiskam i dugme za veliko slovo, zato {to}u, ako ga ne pritisnem, dobiti @. Kad napi{em slovo I, kompjuter miga automatski pi{e kao veliko slovo zato {to se u engleskom jezikuslovo I, kad stoji samo, ~ita “aj” i zna~i “ja”. I tako je pisawe namaterwem jeziku stalna borba s nekakvom globalisti~kom a`dajom,nekakva multikulturna paklena ma{ina, koja dodu{e sadrì i mojeperformanse i voqna je da mi ih da, ali samo ako ih zatraìm podspecijalnim viznim reìmom. Svaki makedonski tekst kompjuterautomatski podvla~i crvenom bojom kao gramati~ki sasvim neispravan,skoro ilegalan.

O ovom dramati~nom trewu pri~a pisao sam nedavno povodom Svjetskogdana pozori{ta.

Sva ìva bi}a ra|aju se s instinktom za preìvqavawe. Da bipreìvjeli, pauci imaju savr{en uro|eni instinkt za tkawe mreà. Izistog razloga, qudi imaju savr{en uro|eni instinkt za tkawe pri~a – otome ko su, {to su, odakle dolaze i kud idu. Za nas nema ni~eg va`nijegod ovih pri~a. One su sr` na{eg ìvota, stub na{eg identiteta.

Identitet je pri~a o tome ko smo, za{to smo i {ta ho}emo. Da bismomogli da preìvimo u surovom svijetu, ova pri~a mora da bude ta~na,zasnovana na poznavawu terena, da bude posqedica dubokog uvida i da se postavi na precizan tlocrt. Pogre{na pri~a moè skupo da nasko{ta, da nas odvede u zabludu, u }orsokak, u smrt. Budu}i da se terenstalno mijewa, i pri~a mora da trpi stalna dodatna precizirawa. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u21

Pri~a je mapa. Ako mapa ne odgovara terenu, mi smo izgubqeni, kao uxungli.

Jo{ od djetiwstva, gladni smo pri~a. Uz wihovu pomo} u~imo ìvot, pripremamo se za wega. U~imo kontraste, neusagla{enosti,konflikte, dramu na{ih ìvota: Crvenkapa nasuprot vuku, dobronasuprot zlu, qubav nasuprot mr`wi, istina nasuprot laì, su{tinanasuprot prividu, Hamlet nasuprot Elsinoru, Siqan nasuprotKowarima.

Imamo nasu{nu potrebu da razumijemo pri~u o sebi, da se ogledamo, dase prepoznamo, da se okuraìmo. êznemo za tim da uporedimo na{upri~u s drugim pri~ama, da ispitamo u ~emu smo isti, u ~emu sli~ni, a u~emu sasvim razli~iti. Traìmo majstora pripovjeda~a koji }eprotuma~iti znake, skinuti maske, povezati uzroke i posqedice,ponuditi putokaze.

Pri~a je nekad neartikulisani krik, nekad harmoni~na melodija; nekadje tamna i neprozirna kao rendgenski snimak, nekad je sjajna i vesela kaobajka; nekad je smije{na, nekad uàsna, a ponekad i jedno i drugo. Ipak,jedno je jasno: nijedna kultura ne moè da opstane bez ta~ne, sna`ne iautenti~ne pri~e! I ne samo to: kultura JESTE ba{ ta ta~na i sna`na,i autenti~na pri~a.

Pozori{te je mo}na radionica i pogon za pri~e. U pozori{tu se pri~ane PREPRIÂVA, nego se POKAZUJE. Ona je sad i tu, pred nama,nadohvat. Pozori{te je megdan na kojem o{trimo alat na{e pri~e,razboj na kojem tkamo wene konce, tu vje`bamo mi{i} na{e svijesti isavjesti, pode{avamo ni{an na{e akcije, stavqamo na vagu na{uistoriju i sudbinu.

Pokazujemo na{u pri~u – na{u istinu o tome ko smo bili, ko smo sad iko èlimo da budemo ubudu}e.

Sve ovo lako se guta kao teorija, ali se te{ko sprovodi u djelo. Doma}alirska ra~unica ne izlazi lako na komercijalno, epsko trì{te. Ovogqeta u Vizbadenu, na pozori{nom bijenalu, na{ao sam se nauobi~ajenom okruglom stolu s predstavnicima Albanije, Kipra, Turske,Gr~ke i Bugarske. Sve mu{karci s bradama, balkanska tevabija. Nekinovinar iz nema~kog dnevnika Frankfurter Rund{au po~eo je dapostavqa stereotipna i maloumna pitawa tipa: kako vi gledate naEvropu. Pitao sam za{to me stalno smije{taju u isto dru{tvo, za{tomi niko ne postavqa civilna pitawa, za{to nema interesa za mojuepizodu onog avgusta u Prilepu, za slave u krugu moje porodice, za mojumajku u ulozi Cvete, za Siqana Rodu? Za{to me stalno svode napretpostavku o tome ko sam? Za{to mi podme}u wihovu pri~u o tomekoja je moja pri~a? Za{to je to jedini prostor koji mi ostavqaju zadiskurs? Kaèm samom sebi: nema ti bjeàwa od makedonskog pitawa,ve}e je od tebe, slijedi te kao sudbina.

22

Odem prije neki dan na ve~eru u Kenterberi, okruèn sitim ikomfornim prijateqima i poznanicima sa Univerziteta u Kentu. Nekeod kwiga koje sam ~itao oni su napisali. Pare o kojima sawam ja, onitro{e. Moj tavan je wihov pod. I sjedim tamo unezvijeren, s tremom,adrenalin mi bije u ~elu, pritisak pove}an, strepim pred presudnombitkom na ìvot ili smrt, sve ili ni{ta. Sklonite ène i djecu, ovo jedvoboj! Makedonac je ponovo na ispitu! Poturam rogove kao bik, pjenami izlazi na usta. Ali oni su lukavi pa me elegantno eskiviraju, kaotoreadori, fleksibilni su pred mojim gnijevom, u tome je wihova mo}.

Zvu~i paradoksalno, odlazak iz Makedonije izgleda kao odvajawe, a usu{tini je vid spajawa. Moè{ da glumi{ Engleza u Skopqu, uEngleskoj si samo Makedonac. S prezirom drìm lekcije onima kojipitaju da li je Makedonija Gr~ka, da li govorim ruski, da li smo svimuslimani. S wima je lako, te{ko je s onima koji su odli~no upu}eni ustvari. A, dakle, dràva vam je pala na koqena. A, dakle, stra{nakorupcija. A, dakle, Okvirni dogovor je paklena ma{ina sa zapaqenimfitiqem. A, dakle, Grci vam ne priznaju ime? Razumqivo, najlak{e jekad me hvale: dobar vam je onaj Mil~o Man~evski, onaj SimonTrp~evski, onaj Vlatko Stefanoski. Ja zadovoqno klimam glavom, pa da,prirodno, podrazumijeva se. Jedan od wih mi je brat.

Najstra{nije je kad niko ne dodiruje nijednu od mojih tema. Osje}am seizli{no i osuje}eno. Kad sam bio mlad, odlazio sam tako u Beograd,~ekao nestrpqivo da zapodjenem kavgu, sad i ovdje, odmah i na licumjesta, da dokaèm da nisam inferioran, da nisam, citiram: “mrak kojije do{ao s juga”. Evo me u Londonu, zajapuren, kao pelivan. Ima li,qudi, ovdje junaka za megdan? Dajte da pijemo, uz vino vadim no`, uz rakijupi{toq. A London je dvanaestmilionski grad, briga ga za moje juna~ewe.Ve} sam umoran i pijan, strovalim se u krevet s mutnom predstavom otome da sam sebe izazivam, da tro{im snagu nepotrebno, da sam sâm. Ve}sam u depresiji, ve} sam sebi nedostajem, popeo bih se mravu na le|a daodem ku}i. “Pa ovdje ima mnogo crnaca, Arapa, Indijaca! Pa gdje jekraqi~in poziv? Pa ja sam o~ekivao ~ajanke, lordove, dame i bonton...”Dakle, problem nije samo u svijetu, nego i u meni. Prije mnogo godina,kao student va`no sam izjavqivao mojim lektorima Gremu i Pegi da“Kraq Lir” nije prava tragedija. Oni su se okrenuli s punom pa`wom ipitali me: “Interesantno. Za{to?” Ovo me zbunilo. Kako za{to? Za{tome pitaju: za{to? Zar nije dovoqno to {to im kazujem tako krupnustvar, nego jo{ traè i argumente. Zar mi ne vjeruju? Shvatio sam da jemoja sposobnost za kriti~ko mi{qewe slaba, da mo`da imam nekuintuiciju, ali nemam kriti~ki aparat da je odbranim. Oni su strpqivo~ekali odgovor. Pa ja sam u gimnaziji dobijao petice samo zato {to samna strate{kim mjestima u lektiri ubacivao poneku stranu rije~. Sve jebilo bazirano na {armu, na blefu, na erotici. Razgovori su bili poqeza laku improvizaciju, duhovita razmjena impresija, bez obaveza, kome{to ide, udri, ubij, samo nek je veselo. Na{i smo, pa ne}emo vaqda sad k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u23

da se propitujemo kao u policiji. Umjesto da im kaèm ne znam, ilinau~i}u, ja mijewam temu, samo da bi carovao moj inat, da ih drìm uneizvjesnosti, da se pitaju kakvu sam to genijalnu ideju imao, koju imnisam saop{tio. Ipak, zamislili su me. Nau~io sam da treba da stojimiza onoga {to kaèm, da ne izdajem mjenice bez pokri}a, da ne pu{tammozak na ispa{u. Kasnije me stigla osveta kad sam i sam postaonastavnik, pa studenti sli~ni meni na pitawe “za{to”– samo slegnuramenima. Kako za{to? Tako! Iz inata! Za xabe. U [vedskoj mi postavqaju pitawe na koje o~ekuju jednostavan odgovorsa da ili ne: “Ho}e{ li do}i ve~eras?” Imam duboku potrebu da kaèm ida, i ne, i mo`da. Kao {to obi~no radim i kao {to mi obi~no rade kodku}e. “Hajde da se ~ujemo jo{ jednom”. Za{to da ostavqam tragove, ja,nomad. Za{to da se obavezujem. Za{to da zna aga gdje sam, pa da do|e i dame skrati za glavu? Moje pleme je specijalizovalo zametawe tragova. Toje sjajna ~ar{ijska tehnika preìvqavawa, ali tako se ne pi{eakademski rad, tako se ne vodi racionalna politika, tako se ne pravimoderna dràva.A sad nekoliko rije~i o ~ar{ijskoj pri~i: âr{ija vjeruje da su je svijet i istorija zaboravili i gurnuli u stranu,pa je i ona gurnula u stranu i svijet, i istoriju. I tako je vje~na.âr{ija smatra svijet odro|enim i korumpiranim, a samu sebe zawegovu ~istu su{tinu i du{u. I da bi sa~uvala svoju ~istotu, ~ar{ijaodbija da djeluje, ona miruje, prepu{ta se, ne u~estvuje u svijetu, samo gaposmatra. Svijetu kaè da samo kad uzima od wega, na primjer:beskamatne kredite s grejs periodom. Ali tom istom svijetu kaèodlu~no ne ako on po~ne da zapitkuje kako tro{i pare. Na{e prevare sudru{tveno korisne, to je na{a doma}a, patriotska pqa~ka, we`na, smjerom, te{ko se obja{wava neupu}enim qudima sa strane. E, za ovo sustvoreni na{i banditi. Ali ni oko im ne trpne kad wihovebjelosvjetske kolege demontiraju iz korijena na{e pri~e i instalirajusvoje narativne radionice. “Pa, onaj koji pla}a naruxbinu kazuje kojapjesma da se pjeva. Mi se bavimo biznisom. Vi, kulturwaci, ste tu da{titite Pri~u”. Vidi, boga ti!Povremeno }e ~ar{ija dozvoliti da je neko izgrdi, neki u~iteq, staracbijele kose ili }elav, glas savjesti: nekakva romanti~na utvara,podgrijan kwièvni le{, neko ko, kao, ne{to pametno poje; a ona }e sepraviti da posti|eno slu{a, da bi se zatim opet vratila svojimmahalskim igrama bez granica. âr{ija je svakako uzela mjeru i do{la glave i Siqanu. Ona jeradoznala, ima uvid u sve, sve pamti, ni{ta ne zaboravqa, imaposqedwu rije~, za svaku {erpu ima poklopac, ima poslovicu, znak,na~in, za svakoga ima nadimak – da se mnogo ne zanese. Siqan sesvakodnevno javqa na raport. Ako ponekad poèli da bude sam, ~ar{ijamu kaè: “Ne dijeli se od buquka, poje{}e te vuk.” Ako ho}e da ode izkafane, kaè mu: “Pa, kud sad ide{? Zna{ li gdje }e{?” Ako kaè da imak

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u24

posla, kaè mu: “Kakav posao, {to bi ti radio, sjedi tu.” A Siqan jepotajno i pjesnik, pa mora da pi{e kri{om, kad ga niko ne vidi. U~ar{iji je skroman, prosje~an, ni prvi, ni drugi, prilago|ava se, ne{tr~i, pokriva se u{ima. âr{ija se sprda sa Siqanom, kao {to sesprda i sa cijelim svijetom i sa ìvotom samim.I eto ti Siqana u kafani i on se sladi tu|om mukom, do~ekuje na zubpro{lost i budu}nost, otkriva da je sve oko wega zavjera, prevara, la`,dupli pas, da ni{ta nije sveto, i to ne samo u odnosima me|u qudima,nego i u svijetu samom, u samoj egzistenciji. Svijet je privid, zbirprividnih stavova i prividnih osje}awa. On je nu`no vje{ta~ki i to jedobro, zato {to je vje{ta~ki, nije tragi~an, ne boli.Siqan odlazi na svoj haxiluk, jedva preìvqava brodolom i serijuunutra{wih zemqotresa, vra}a se ku}i, sijeda na isto mjesto, u istukafanu, s istim qudima, usred istog razgovora, i niko ne zna ni gdje jebio Siqan, ni {to je radio, niti to koga interesuje. Oni znaju da jesvijet fatamorgana i da je kosmos iskrivqen, i da putovawe nije mogu}e.Ako Siqan ho}e ne{to da kaè, vele: “[to da nam pri~a{, zaboga.Znamo mi sve.” I tako se krug zatvara. Gdje si bio. Nigdje. [to siradio? Ni{ta.Kundera u jednom eseju raspravqa o osveti koju ~ar{ija smi{qa Odisejukad se ovaj vra}a ku}i na Itaku. Govore mu o svemu {to im se desilo ugodinama wegovog odsustva, ali niko ga ne udostojava pitawa {to je toon radio pod zidinama Troje. Ne pitaju ga ni za Ahila, ni za Hektora,ni za Prijama, ni za Hekubu, ne pitaju ga ni za Kirku, ni za kiklopa, niza pjesmu sirena, ni za mu~no desetogodi{we lutawe na putu ka ku}i. Ilele~e Siqan kod Cepenkova: “Ja sam u jednoj pustoj zemqi u kojojpijetao ne pjeva!... kamo sre}e da me pu{ka ubila... u ovoj pustiwi }uumrijeti i orlovi, vrane, meso }e mi jesti... ima li gore zemqe od ove?”Te{ko je kad je ~ovjek stranac u tu|ini. Ali jo{ je teè kad je stranackod ku}e. Najstra{nija su ona vremena kad se sâm dom pretvara u tu|inu,u xenem, u jabanu. Kad je ~ovjek na svom ogwi{tu, zaprepa{}en i otu|en,kao da zmija mili po wemu. Kad je raseqeno lice na vlastitom tlu. Kadga jad ne bije zbog odsustva nego zbog prisustva. Kad sjedi nasred ku}e, ane moè da prepozna svoj dom.U osamdesetim godinama svaki moj dolazak u Prilep zna~io je i boravaku hotelu Lipa. Hotel gra|en po svim principima sindikalne pri~e,bogata soc-realisti~ka konstrukcija, radni~ka utopija, bqe{tavisinonim bratstva i jedinstva. Sjajan lobi, ogroman restoran u kojem je~ovjeka sram da naru~i {irden ili tav~e grav~e, kojih ionako nema nalisti jela. Zamijeweni su Argentinskim ~uraskom i Kijevskim{a{qikom. Nekakav la`ni esperanto univerzalizam, falsifikovanapropusnica za izmi{qenu Evropu. Bez veze s bilo kakvom makedonskomorganskom tradicijom.Bio sam pro{le godine u Prilepu. Hotel Lipa je bio u ste~aju,zatvoren, pun buba{vaba. Smjestio sam se, ili boqe smjestili su me, u k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u25

novi, upravo izgra|eni privatni hotel, gra|en po svim principimaevropske pri~e, onakve kakvom je danas zami{qamo kad gajimokapitalisti~ke tekovine. Dobio sam prosje~an, ogroman apartman odstotinu kvadrata. Pored samog ulaza, xinovski sto sa osam ko`nihfoteqa, zna~i tu }u dràti sastanke, a ako sam mafija{, dijeli}uplijen. U uglu bar s visokim stolicama, vitrine s praznim kartonskimkutijama za viski. Krevet s ogledalom, a la Xejms Bond. Te{ke zavjese,kao u budoaru. Pravqeno s najboqim namjerama, gastarbajter se vratioiz velikog svijeta, htio je da nam ga uveze i unio hladne, prazne, ki~forme. Tu je uistinu umrla du{a. Da li da pla~em ili da se smijem? Gdjesu ~erge? Mutafi? Jambolije? Daske? To bi bila prava evropskasenzacija! Gdje je moj Prilep? Kroz prozor vidim nanizan duvan. Gledamu Markove kule. I tu sam, i nisam tu.

U Debarmali, ista pri~a. Grade se vi{espratne kutije za cipele namjestima gdje su bile ku}ice s dvori{tima. Prema kojem planu, kojojpri~i? Gdje je moja Debarmala? Da li }emo graditi iz korijena la`nonovo ili }emo graditi iz korijena la`no staro? Gdje nam je prava ku}a?Gdje je na{ dom? Qetos smo imali nemile doga|aje povodom Stru{kihve~eri poezije, doga|aje koji jo{ nisu razrije{eni i ~ije }e seposqedice dugo osje}ati u na{em kulturnom i dru{tvenom mekom tkivu.Doga|aji vezani za na{e poimawe pojmova ku}a i kultura. U svakojtradicionalnoj makedonskoj ku}i postojala je soba za goste u koju nikood doma}ih nije ulazio. U takvoj sam ku}i rastao. @ivot se ìvi ukuhiwi, tamo se kuva, tamo se jede, tamo se pi{u doma}i zadaci, tamo jeuvijek toplo. A soba za goste je tamna, prazna i hladna. Ovaj konceptku}e ima za primjer pri~u i kulturu gra|anskog salona u kojem gostadrìmo na distanci, pokazujemo mu na{ ìvot kao izlog, kaoreprezentaciju, kao paravan iza kojeg krijemo stid od na{ihsvakodnevnih ìvota.

Zar nije vrijeme da spojimo sobu za goste s kuhiwom? Da primamo gostena svom terenu, da im ponudimo da jedu to {to i mi tog dana jedemo, a neda im prostiremo ne{to za {to pretpostavqamo da je wihov teren, a pokojem se sami teturamo kao na staklenim nogama. Zar nije vrijeme da iwima i sebi kaèmo: evo nas, ovo smo mi. Da se prihvatimo, da sespojimo sa sobom, da vidimo ko smo, prije nego {to smislimo ko èlimoda budemo. Kultura je svakodnevna tehnologija na{eg ìvota. Tu se kaona dlanu gleda duboka struktura na{eg dru{tvenog dogovora: ko nosi, ako mijesi; ko kuva, a ko jede; ko pere su|e, a ko spava poslije ru~ka; konare|uje, a ko sluì.

Mi smo u svjesnom i nesvjesnom raskolu sa svijetom, ali i sa samimasobom i me|usobno. U bespo{tednoj borbi, netrpeqivosti, u otrovnojpizmi, mjerewu svega dvostrukim ar{inima. Pri~a o Siqanu Rodi jepri~a o takvom rascjepu, o izgubqenosti, o lutawu, o nesnalaèwu.Pri~a o traumi i o slomu. Ukratko re~eno pri~a o krizi identiteta.Siqan je proklet: “Sinko, sinko, u pticu da se pretvori{ i iz ku}ek

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u26

na{e da odleti{, pa u poqe da ode{, na trwu da stoji{ i samog sebe datraì{, da ne moè{ nikad da se na|e{!” Ponekad mi se ~ini da i ovana{a dràva, kao i ptice Sive i ûle, ~uje samu sebe kako pjeva, ali nemoè da se vidi, da se na|e, da se smiri. Ali pri~a o Siqanu Rodi jepri~a i o inicijaciji, o hrabrosti, o podvigu, o pronalaèwu samogsebe. Primjer da otu|enost moè da se prevazi|e voqom i radom, daizgubqena nevinost moè da se nadoknadi zrelo{}u i iskustvom. Da likmoè da se vrati kroz bolnu metamorfozu novog ra|awa. Iz sudaralirskog i epskog principa ra|a se novi, dramski, vjerodostojni Siqan.ôvjek koji ne saàqeva samog sebe ve} prepoznaje svoju krivicu ipreuzima odgovornost za svoj ìvot.

I dosta vi{e o bolesti! Svi je znamo i siti smo dijagnozâ. Stalno~eprkamo i otvaramo ranu. Te{ko podnosimo bolest zato {to znamo{to je zdravqe, zato {to smo ponosni i zato {to ~eznemo da na|emolijek.

Evo nekih sastojaka na{e pri~e na koje sam duboko ponosan:

Ponosan sam na na{ ìvi princip paradoksalnosti: anti-logika ne kaoiracionalnost nego kao princip ìvota. Sloboda itarpejovskejurodivosti,* lukavstva, snala`qivosti. Sloboda gluposti. Obratnostperspektive. Svijest da ìvot ne moè da se shvati umom, niti moèracionalno da se iscrpi wegov smisao.

Ponosan sam na na{e rituale ìvqewa. Porodica, pra{tawe, slava,kucawe jajima, grqewe, otvorena emocionalnost, prihvatawe, mo}pomirewa, sklonost igri, tjelesnost, taktilnost, to {to zatvaramo o~idok pjevamo, zurle i bubwevi, sarma, lubenica, pinxur i burek,unutra{wi lavirinti zajedni{tva i krugova qubavi, nekakva stalnadje~ija radost i uzbu|ewe oko malih stvari.

Ponosan sam na svetu strogost i svedenost na{ih ikona i fresaka. Gdjegod pipne{ – palimpsesti rasko{nog duha, riznice za~u|uju}eumjetni~ke artikulacije. Boànstvena patina.

Ponosan sam na na{u ozbiqnu istoriju pam}ewa, pitomost i krotkost ipo{tovawe razli~itosti, {kole Talmuda u Skopqu i Bitoqu, mudrostsuìvota, izvjesnu istorijsku rezignaciju i zrelost, uvid da je ìvotozbiqna pojava, da ima smisla govoriti samo o metafizici, samo osmislu samom.

Ponosan sam na na{u ìlavost. I pored sasvim naru{enog identiteta,zavezanih ruku, krpe u ustima, obezli~enosti i rasturenosti, ìv sam i

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

27

* „Itarpejovski“ je prisvojni pridev izveden iz imena najpoznatijeg junakahumoristi~kih i satiri~nih makedonskih narodnih pri~a. Ime ovog lika je Itar Pejo,{to bi u bukvalnom prevodu na srpski zna~ilo Lukavi Pejo, i u narodnoj makedonskojprozi ovaj lik ima ulogu sli~nu onoj koju u srpskim pri~ama ima, recimo, Ero. (Prim.prev.)

gladan sam ìvota. Znam da me ima na osnovu napada koje vr{e da bi menestalo. Znam da jesam na osnovu upornosti s kojom se trude da ne budem.Moja ìlavost izlazi iz avana u kojem me gwe~e i iz tigawa u kojem sekr~kam. Ba{ taj avan i taj tigaw su moja mjesta mo}i. Naravno, ove makedonske stvari su ma~ s dvije o{trice, termini kojeupotrebqavam su kontaminirani, mogu da doliju uqe na vatru. Strastkoju nosimo je i hrana i otrov, moè da nam zgrije dom i zapali ku}u,pogonsko gorivo i za qubav, i za mr`wu. Na{e najboqe osobine lakomogu da nam okrenu le|a i da rade protiv nas. Ali u na{im problemimasu na{a rje{ewa. Djed Cepenko nas u~i: “Gdje ~ovjek padne, tamo iustane.” Pro{le godine smo slavili stogodi{wicu Ilindenskog ustanka:Ilinden i Kru{evska republika su jedna od na{ih najve}ih pri~a; onisu na{a metanaracija. Za{to ova pri~a tako ìlavo opstaje i opsijedanas? Nesumwivo zato {to nas uvjerava u to da, iako smo mali, moèmoda dignemo glavu, da pustimo glas, da izborimo pravo na svojuistorijsku sudbinu. Jednom rije~ju, da èlimo da nas ima, da imamovoqe za sebe same. Do prije desetak godina Makedonija je bila u isto~noj Evropi. Dakle,kako-tako, ipak u Evropi. Ali ta pri~a se raspala i isto~na Evropavi{e ne postoji. Mi smo se na{li na Balkanu, i to u wegovom zapadnomdijelu, odgurnuti u tre}i svijet, ne samo nekomplementarni Evropi,nego i nekako suprotstavqeni woj, kao orijentalni privjezak, kao tamnoogledalo na koje ona projektuje svoje strahove. To je nova, ru`na iopasna stranica u pri~i.I kako sad da mislimo o sebi? Kako iznova da se evropeiziramo, kad seEvropa pazi da se ne balkanizira? Kako da se vidimo, da se izmjerimo,da postavimo dijagnozu, kako da podesimo ni{an? Vodimo te{ku iiscrpquju}u debatu o ovim pitawima. Jedni kaù da je iskqu~ivoEvropa kriva za na{ nezavidan poloàj, da treba okrenuti le|a tojbludnici, da moèmo bez wene otu|enosti i jalovosti, u odnosu na kojesmo mi ograni~nost, potencija i spontanost. Drugi kaù da smo iskqu~ivo mi krivi za sve, da treba da okrenemole|a samima sebi, da poqubimo ruku Evropi i da joj odemo u zagrqajprvim avionom, s kartom u jednom pravcu, samo daqe od ovog haosa,anarhije i nasiqa, u odnosu na koje je ona red, bogatstvo i ~istota. Obje pozicije su inferiorne i samo pothrawuju evropski egzoti~nikli{e o nama: u prvoj pri~i mi smo naduvane samoqubive budale, a udrugoj qigavi nekriti~ni epigoni. Obje pri~e me|usobno se iskqu~uju –nude ili sve ili ni{ta, ili pakao ili raj, i ni{ta izme|u – nikakavovozemaqski ìvot. One su malodu{ne i temeqe sa na negativnojkomunikaciji: ne znam ta~no ko sam, ali ta~no znam ko ne èlim da

budem. Te pri~e su lijene i pasivne, izbjegavaju analizu, rad iodgovornost, i melodramski tvrde da zasluùjemo vi{e.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u28

Ali u politici, kao i u biznisu (kona~no, kao i u ìrirawupozori{nih festivala), ne dobija{ ono {to smatra{ da si zasluìo,nego ono za {to uspije{ da se izbori{, da se pogodi{, {to uspije{ dadogovori{. Demokratija je stalno iscrpquju}e poga|awe s onima koji nemisle isto kao ti, s onima kojima si objektivno suprotstavqen.Demokratija je pregovarawe, prilago|avawe, kompromis. Ne{to {to jetu|e ~ar{ijskom, inaxijskom, tvrdoglavom i fiksiranom pogledu nasvijet. Onom pogledu koji mjeri |uture i ne priznaje nikakvupojedina~nost, koji operi{e kao zatvoreni vilajet i prezire svakurazli~itost, koji }e radije prihvatiti istoriju i politiku kao sudbinui elementarnu nepogodu, nego kao radnu obavezu i gra|ansku du`nost. Treba nam mukotrpan rad da bismo utvrdili i uskladili svojuautenti~nu i suverenu pri~u. Treba nam ustanak vizije, voqe i uma;upornog rada, medijske lukavosti i pregovara~ke vje{tine. Dràve seprave `rtvama i krvqu, ali se ~uvaju radom i pame}u. Prije sto godinailindenski heroji svoju voqu za dràvom potvrdili su svojomautenti~nom i ubjedqivom smr}u. Mi danas svoju voqu za ovom dràvommoramo da potvrdimo na{im autenti~nim i ubjedqivim ìvotom.Wihova pobjeda je bila u wihovom porazu. Na{a pobjeda mora da bude –u na{oj pobjedi! Dozvolite mi na kraju da se vratim na povod ovog skupa. S velikomrado{}u prihvatam ~lanstvo u MANU van radnog sastava. Ovo za menepredstavqa izuzetnu ~ast i visoko priznawe. To doìvqavam kaopotvrdu mog rada, od vas, mojih savremenika, majstora upu}enih u struku– onih koji znaju i umiju. Istovremeno, to smatram i priznawem za svojenajbliè, za suprugu Patri{u, sina Igora i }erku Janu, za moju {iruporodicu i za moje saradnike. Nadam se bliskoj i plodnoj saradwi. Hvala vam.

Goran Stefanoski (1952) jedan je od najzna~ajnijih makedonskih ievropskih dramskih pisaca. Wegove drame veoma uspe{no suizvo|ene i pobrale su mnoge nagrade {irom nekada postoje}eJugoslavije. Od ranih devedesetih Goran Stefanoski ìvi u VelikojBritaniji. Predaje na univerzitetima u Makedoniji, VelikojBritaniji i [vedskoj. Dela mu se izvode na pozornicama {iromsveta.

Drama Gorana Stefanoskog êrnodrinski se vra}a ku}i objavqena jeu Mostovima br. 111 (1997).

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

29

— Igor Isakovski

— Mo`da }e jezero da naraste

— Preveo s makedonskog Du{ko Novakovi}

Odlazili smo tamo godinama. To nije bilo ono jezero gde sam ulovio mojuprvu ribu, ve} jezero prepuno riba, i vreme je stalno bilo sun~ano. Plivao samkad ne bih lovio i gledao u oblake dok sam leào na povr{ini vode. Njihovioblici svaki put bi mi ispri~ali neku pri~u. Bogovi su se sporili, izgubljeni psisu lizali nebo kao da liù sveù ranu, vetar je bio luckasti slikar i scena je bilastalno nova. Slu{ao sam kako mi pulsira srce, kako mi polako odbrojava vremeu u{ima. Taj se ritam nikako nije poklapao sa kretanjem scene iznad mene, alibio je moj i ni{ta se nije moglo u~initi da ne bude tako. Lebdeo sam, slu{aotak...tak...tak... i gledao u vis. Kad nije bilo vetra, a sve ga je manje bilo tihdana, nebo i jezero su se ogledali jedno u drugom kao identi~ni blizanci. Vodaje bila gusta kao ulje, te{ka i nepokretna.

Ta godina je bila lo{a godina: neko je napao mrest i bilo je mnogo manje ribe ujezeru. Danima sam dremao u ~amcu, bez ikakvog ulova. Veslao sam premabregu svakog dana, dok ne za|e sunce, a torba mi je svaki put bila sme{noprazna. Nisam odustajao; bio sam previ{e mlad da bih odustajao od bilo ~ega.Dizao sam se pred zoru, slu{ao prve ptice i veslao prema dubini. Imao samjedanaest godina, i iz dana u dan bivao sam sve crnji. Bio sam uporan. Bio samopsednut snom o velikoj ribi. @iveo sam sa velikom vodom, bio njen brat iprijatelj, ali tada to nisam znao. Pripremao sam mace, sre|ivao ~amac, pripremaodoru~ak i ulazio u ~amac. Kad bi postalo previ{e vru}e, ronio sam prema dnu.U{i su mi bubnjale, slu{ao sam ~udnu muziku, ali i{ao sam dublje, dokle godmogu da podnesem. ûpkao sam jezersku travu. Potom bih eksplodirao odapetprema povr{ini, grabe}i jezerski vazduh. Konac i pluta s druge strane ~amcabili su mirni. Nije bilo ribe u jezeru. Ta godina je bila lo{a godina.

Majka me upoznala s njim. On je bio lovo~uvar i {partao je jezerom u svomogromnom limenom ~amcu. Imao je motor i vozio se naokolo po ceo dan. Jasam ga video pre toga. Bio je u tridesetim, ve} je imao puno belih vlasi u kosi,i jedno mu je oko bilo potpuno zatvoreno. Jednog dana, nosio je ogroman ulov,i odjedanput, jato ptica, nekoliko jata ptica, napalo ga je. Jedna od njih sletelamu je na glavu i, poku{avaju}i da se tamo zadrì, ukopala se u njegovo lice,dok je on vikao kao telal i mahao veslom da bi za{titio ulov. Tako mi je rekao.Zvali su ga Petrak.

Jednog dana do|e po mene dok sam dremao u vodi. ûo sam njegov motor prenego {to se on pojavio ispred mene, u svojoj staroj ribarskoj ko{ulji, sak

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u30

zatvorenim okom na uvek ozbiljnom licu. Stajao je u svom ~amcu i gledao umene. Bez odre|enog izraza na licu, samo je stajao i gledao u mene, kao dasam ja bio veliki zaspali {aran koji je otplivao svoje. Mahnu udesno glavom, ija u|oh u njegov ~amac i bacih mu jedno od uàdi. On ga sveza za kraj od~amca, upali motor posle nekoliko poku{aja, i krenusmo. Nije se osvrtaoprema meni, ne. Samo je terao svojim putem. Skupljao sam ribarski konac doksmo se kretali napred, birao sam dobar poloàj na ~amcu. Ose}ao sam kako mise kapljice slivaju niz lice. Gledao sam u vodu koja je brzo prolazila ispodmene.

– Kuda idemo? – upitah.

Petrak je }utao.

– Eeej, Petrak, kuda }emo?

On se okrenu prema meni, namignu zdravim okom i re~e:

– Vide}e{.

Njegov glas je bio rapav kao dlan starca.

Posle izvesnog vremena u|osmo u jezersku trsku. On uti{a motor. Polako smoulazili unutra. Trska se {irila kao kad sa bakljom ide{ kroz tamni hodnik.Zatvarala se iza nas kao da nikad nismo ni prolazili kroz nju. Zvuk usporenogmotora gubio se u plastovima trske.

U{li smo u zabran. Bio sam zbunjen. Nijedan lovo~uvar ne bi u~inio takvo {toza neko dete. Petrak je to uradio. Zastali smo ispred zabrana i on ugasi motor.]utao sam i gledao u njega. On se okrenu prema meni, }ute}i. Njegov lik kaoda je samo meni odavao ono {to se doga|alo u njegovoj glavi. Kao da je hteoda kaè – evo ti deo sna, ili ne{to sli~no. Bio sam mlad i nisam izdrào a da gane pitam:

– Smem li?

On klimnu glavom, odveza uè, baci ga u moj ~amac i re~e:

– Do}i }u po tebe. Kasnije.

Potom zapali motor i izgubi se iza trske.

Ja se popeh na ~eku. Bio sam uzbu|en. Bio sam pakleno dobro uzbu|en. Celami je snaga treperila. “Sigurno }u obradovati oca kad mu budem rekao zaovo”, mislio sam. Nisam znao za{to mislim tako, ali je ta re~enica prolazilakroz mene dok sam sklapao trsku, dok sam okom odmeravao kolika je dubinada bih namestio plutu, mislio sam o tome dok sam stavljao mamac na udicu.Bio sam toliko uzbu|en da sam zaboravio da uzmem torbu. U redu, pomislih,bolje je tako nego da sam je poneo ovde gore pa da ne ulovim ni{ta.

Namestio sam se gore, i videh ih ispod mene. Mno{tvo riba. Sve su bile usenci ~eke, ali sunce je nalazilo svoje mesto i ovde, i ribe su, ipak, bleskalekroz mirnu vodu. Bile su to lepe ribe. Pustio sam konac dole, i gledao u plutu,iako sam mogao da gledam samo u ribe. Pluta je jedini znak o tome {ta sedoga|a s koncem, tamo dole ispod povr{ine. Tako smo bili povezani, ja ijezero, kad nisam plivao. Tako sam mogao da znam {ta se doga|a ispod k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u31

povr{ine, na nekih pet metara, dokle nikad nisam ronio. Pluta se zanjiha, izatim zatreperi i treperenje postade sve brè, sve dok pluta, brzom brzinom, nepotonu dole. Povukoh. Povukoh sna`no, i pluta izlete iz dubine, potom nabrzinu po~eh da skupljam konac, i videh je kako se prevr}e kroz vodu. Videhzbunjenost, ili ne{to sli~no u njenim o~ima kad sam je izvukao iznad povr{ine.Crvene peru{ke sijale su u senci ~eke. Lepa riba. Nije bila ona koju samsanjao, ali ja sam bio strpljivo uporan. Izvukao sam udicu iz njenih usta;zaka~io sam je majstorski, za sredinu gornje usne. Tako zaka~ene nikad nemogu da pobegnu, takav je ugao. Udario sam je po glavi i krenuo dole potorbu. Spotakoh se preko trske kad sam silazio, i riba pade nazad u vodu ikonac se zamrsi i trska krenu prema vodi, a ja sam bio dovoljno spretan dauhvatim zamrsak konca i spasim trsku. Stajao sam tako na ~eki, ni gore nidole, i lovio sopstvenu trsku. To je bilo sme{no. Nekako sam je izvukao, alisad je sve bilo neupotrebljivo. Riba je plivala po povr{ini i njen beli stomakljeskao se prema meni. Poku{ao sam da razmrsim konac, ali ga zamrsih jo{vi{e. Trebalo je da ga otkinem, i ponovo da vezujem i petljam se oko toga, aPetrak je mogao da do|e po mene svakog ~asa. Sedoh na ~eku, izvukoh deozapetljanog konca i spustih ga dole. Dopirao je, ali morao sam da budempa`ljiv, da ne mrdam mnogo s njim. I torbu sam ostavio u ~amcu. Nisam imaovremena za gubljenje.

Ribe su bile tu, oko mene, i ~ekale su moj mamac. To je bilo kao nekoribarenje iz snova. Nisam imao vremena za gubljenje.

Kad Petrak do|e po mene, bio sam sav okruèn ribama; ispod stopala, ispodlevog dlana, i neke koje sam ve} bio ubio bile su s moje desne strane. Bio jelep ulov, ali ribe su ve} po~ele da se su{e. Nisam ni pomi{ljao da to moè daim se dogodi, bi mi ào. Ni{ta nisam mogao da u~inim, ali svejedno, bilo mi jeào.

Vozili smo se nazad u na{oj uobi~ajenoj ti{ini, on u ~amcu, ja u ~am~i}u.Jezero je bilo mirno, nebo prazno. Jedino je Petrakov motor pevao svojupesmu.

Po~elo je bilo da se mra~i kad je, jednog dana, ona do{la kod nas i potraìlamoju majku. Ne znam odakle su se prethodno znale, ali ona je ostala na kafi idugo su ne{to mrmljale na terasi.

Slede}eg dana, ona je dovela svoga sina. Bio je mla|i od mene, jedva da jeimao sedam godina. Bio je razmaèno deri{te i ja sam razmi{ljao kako da ga seoslobodim. Prilepile bi ga meni kad bih uve~e i{ao po mamce, da bi one mogleda brbljaju na miru. Ne se}am se kako se zvao. To sada nije ni va`no. On sevukao za mnom i stalno ne{to brbljao. Sve same gluposti. Vikao je kaomaloumnik kad bih ja iskopao dobrog crva. To i ne bi bilo ni{ta stra{no da janisam morao da se krijem od ~uvara ruà u kampu. Zato sam i i{ao uve~e, kadbi se ~uvar zapio u nekom od bungalova. Mo`da se zvao Mladen. Njeno dete,mo`da se zvao Mladen. Imao je gustu crnu kosu, velike obraze i sitne o~i. Iduga~ak jezik. Nisam ga voleo. Poku{ali su da me ubede da ga vodim sasobom nekoliko dana, da vidi kako se lovi riba. Ja sam po~eo da im pevam odivljem vetru i oni me ostavi{e na miru. Nikad vi{e nisu spomenuli da ja i onk

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u32

idemo u lov na ribe, zajedno. Uzgred budi re~eno, to se ne gleda. A, uostalom,i danas mi te{ko pada kad mi se neko pridruì. Ali to sada nije toliko va`no.Va`no je {to su jednog dana ona i moja majka sedele na jezerskom bregu kadje Petrak do{ao do mog ~amca a one videle kako odlazimo. Znao sam da samou nas pilje.

– Gde si bio danas? – upita me majka kad sam se vratio.

– I{ao sam u ribu – rekoh.

– Videla sam da je Petrak do{ao po tebe.

– Mhm.

– Gde ste bili?

– -...

– Kaì mi.

– ... Kod ~eka.

– A-a, zbog toga ti svakog dana donosi{ toliko ribe, a? Hahaha! – nasmeja semoja majka.

– Aha. Ali nemoj nikom da kaè{. Petrak to ne bi smeo da radi.

Dremao sam u vodi ili u ~amcu, kao da sam bio deo jezerske ti{ine, a potombih ~uo njegov motor i odlazili bismo. Jezero je bilo stalno mirno, alge imorske trave po~ele su da procvetavaju i voda je bivala sve gu{}a, iz dana udan. Ribe su sve vi{e beàle prema ~ekama. Ptice su obavljale svoj posao. I{aosam tamo kao da idem svojoj ku}i. Ali, nikad nisam i{ao sam. Petrak jedolazio, ostavljao me tamo i ja sam bio sâm s ribama i jezerom i suncem kojeje bilo veliko i svetlo i silovito toplo.

Njeno ime bilo je Angela. Bila je operska peva~ica. Imala je jak glas. I, posvemu izgleda, imala je i dobar vid. Videla je kako Petrak dolazi po mene,doznala ko je on, i kad se jednog dana Petrak pojavio kod mog ~amca, ona jesedela u njegovom. I njen sin je bio tamo. Ona je stalno pri~ala, Mladen jestalno pri~ao, i ja sam znao da je moj ribolov iz snova oti{ao u |avola.

Od tog dana, Petrak je po~eo da nas vozika po jezeru, da se smeje kao {a{av nasvaku njenu re~, da je tera da nam peva. Jednom ~ak odosmo do ~ekâ, sve~etvoro. Ni{ta nije bilo kao pre. Ona je stalno pani~ila da }e neka trska zaka~itinjeno razmaèno detence, Petrak je ube|ivao da to ne moè da se dogodi, anjegovo zdravo oko sijalo je nekim ~udnim sjajem. Bio je zaljubljen, jadni~ak.

Oni nisu gledali u ribe kad smo u{li me|u ~eke jednog dana. Mladen je bioupla{en od velikih trski koje su nas okruìvale i potpuno natkrivale vidik,Angela se stalno {trecala kao da smo u nekoj dùngli, a ne me|u jezerskomtrskom, a Petrak je zurio u nju zdravim okom i gutao je par~e po par~e, kao dajede crvenorepku pe~enu na àru. Sedeli smo u njegovom ~amcu kad je onrekao ono {to je, potom, danima ponavljao:

– Lep ti mali – re~e joj.

Ona se osmehnu. kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

33

– Voleo bih da imam takvo dete – re~e joj.

– To je prekrasno dete, drugar svoje majke – re~e ona i strasno zagrliMladena.

Ko zna, mo`da je zaista i mislila tako.

Za}utali su, i kroz njihovo }utanje kao da je strujala neka napetost punai{~ekivanja.

– Razvedena si? – tresnu Petrak.

– Da – re~e ona.

I potom ponovo za}uta{e.

Gledao sam u vodu, sunce je bleskalo, bio je to svetao dan kao i svi prethodnidani na jezeru. Jezerska trska je bila mirna, povr{ina vode savr{eno jeoslikavala jezersku trsku.

– Hajde, zapevaj... Angela – re~e Petrak i glas mu zatreperi dok je izgovaraonjeno ime.

– [ta ho}e{ da zapevam ? – upita ona.

– Ne znam, ne znam tvoje pesme... – re~e on zbunjeno i oko mu se zamagli.

Po~eo sam da postajem svestan njegovih bora. Lice mu je bilo izbrazdano oddruènja s jezerom.

– Peva}u ti ne{to iz “Karmen” – re~e ona.

– Mhm – promumla on, i zagleda se u njene o~i.

Njen glas je bio visoki sopran, i kad sam ~uo prve tonove pomislio sam da }ezgusnuta ti{ina oko nas eksplodirati. Trske su ~uvale svaki ton, i zvuci su seskupljali oko nas kao vatreni jezici. Petrak je upijao sve. Ja sam bio zbunjen odspoja opere i jezera. Kao da su trske bile koncertna sala, tako nekako. Mladenje dremao na pramcu. On je verovatno bio naviknut na to. Glas je traìo svojprostor. Ne{to oko nas se uàrivalo, ne{to je bivalo pakleno te{ko. Utisak je bioda je sve to, ipak, lepo. Ne znam kako da objasnim to; bili smo pod ogromnompresijom, bili smo kao zatvoreni u jezerskoj trsci, a ipak niko nije pomi{ljao daiza|e odatle. Lepota je bila svuda oko nas i ulazila je u na{a tela i izlazila iznas kao da smo bili samo svetle senke ne~ega {to je mnogo odavno postojalo.Bilo je te{ko da se podnese toliko lepote odjednom, eto {ta je bilo. Kao da smobili svetle senke ne~ega {to je odavno postojalo i svest o tome da smo ne{toizgubili ~inila me je tu`nijim od ~injenice da je ono {to je izgubljeno onoboànstveno u nama.

Vi{e ni{ta nije bilo kao ranije. Sve je bilo izme{teno iz svog mesta. Petrak kaoda se osve{}ivao od nekog silnog udarca, ja sam bio mnogo zbunjen. Ona jegledala negde uvis. Uostalom, samo je tamo i moglo ne{to da se vidi.

– Previ{e vremena sam sâm – re~e Petrak u nekom grozomornom {aputanju.

Mo`da je njegov glas bio potpuno normalan, ali posle one kanonade izAngelinih grudi, sva merila za zvuk su mi bila potpuno poreme}ena.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u34

Tada je rekao ono {to je danima potom ponavljao.

– Treba mi èna – re~e.

Tada je rekao to. Kao da naru~uje kafu u seoskoj kafani, tako nekako. A ipak,bilo je ne~eg mnogo silnog u tome. Tada nisam znao te stvari.

– Treba mi èna, da mi pere ga}e, neko da me ~eka kad se uve~e vratim... @enatreba to da radi za svog muà. Da mu pere ga}e i da se ne gadi na to...

– Hajde da idemo, vreme je ru~ku – re~e Angela.

Ja i Mladen smo }utali. Sunce je bilo visoko iznad nas, i posle nekog vremenaPetrakov ~amac rase~e vodu gustu kao maslac.

Gledao sam u visoke planine na zapadnoj strani jezera i pitao sam se koliko suistinite pri~e o bogatstvu koje je bilo izgubljeno tamo u poslednjem ratu.Jezero je bilo mirno, nebo iznad planina bilo je potpuno prazno. Bio je lo{ danza ribolov. S vremena na vreme slu{ao sam Petrakov motor, ~inilo mi se da jeveoma blizu, ali ga nisam traìo pogledom. Znao sam da ne}e do}i; bio je kaoludi pas i stalno se pribliàvao bregu da vidi Angelu. înilo se da ga ona neizbegava, ali mu nije ni davala neku nadu.

– Ne treba da ga zamajava ako joj se ne dopada – re~e moj otac koji dan pretoga, i ja sam razumeo da je bio u pravu. – [ta }e biti s njim kad se zavr{isezona? Niko ne razmi{lja o tome, zar ne? – dodade on tada.

Pa, neko je i pomislio. Ja sam pomislio. Mo`da je i Petrak pomislio, ako jeuop{te mogao da misli od svoje zbudaljene strasti. Jo{ nekoliko puta sam ga~uo kako ponavlja ono o ga}ama. Kao da mu je èna trebala samo za to...

Ponekad su zajedno krstarili po jezeru. On je veslao, rapavih i tamnih dlanova.Ona mu je ponekad pevala. Stajala je uspravljena dok je on veslao premasuncu i tada su li~ili na figure od hartije. Glas se spu{tao negde iznad povr{inejezera, a potom se razlivao u svim pravcima. Jezero je dobijalo novedimenzije, kao da se mre{ka ispod povr{ine. Znao sam da to dolazi od njenogglasa.

Probudio sam se i pogledao napolje. Najpre sam pomislio da sam se probudioprerano. Onda sam shvatio da svugde gde pogled dopire ima sivih oblaka.Razbijao sam glavu geografijom, ali nikako nisam mogao da se setim kako sezovu takvi oblaci. Bili su nisko iznad mene i iznad jezera i iznad svega {to jeleàlo pred mojim pogledom.

Jezero je bilo tamno, i kad sam u{ao u njega, osetio sam koliko se rashladilo.“Kad li su se skupili oblaci?”, pitao sam se i pomislio da sam prespavaono}a{nji vetar. Spremalo se veliko nevreme, to sam ~ak i ja znao. Izvukao sam~amac na suvo kad se pojavi moj otac i re~e da }e po~eti nevreme. Bio je danza igranje karata u nekoj od soba bungalova.

Tog prepodneva, svaki put kad bih za`murio, imao sam pred o~ima sliku mirneplute u mirnoj jezerskoj vodi. To je bilo kao da me je jezero hipnotisalo. Kaoda me prizivalo... Prve kapi ki{e prepoznao sam po mirisu: slegala se letnjapra{ina i u vazduhu kao da su lebdele sitne sjajne ~estice. Potom je zabobotala. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u35

Kao da je neko kucao po svim zidovima bungalova, uporno{}u koja ne moèda se odbije. Taktaktaktak... Za neko vreme sve je postalo ujedna~eno; ki{a jeposustala i moglo je da se ~uje kako klizi niz zidove i oluke. “Mo`da }e jezeroda naraste”, pomislio sam i pitao se {ta radi Petrak kad je ovakvo vreme. Ki{aje {u{tala niz zidove i kroz oluke. Gledao sam u slova knjige, ali ni{ta nisam~itao. Samo sam {etao preko njih. Mislio sam o njemu i jezeru i o ribama.“Sada sigurno plivaju jezerom. I verujem da ih ptice love i po ovakvomvremenu. A, mo`da je njima svejedno da li ima ili nema ki{e.”

Majka je u{la u sobu i spustila pored mog kreveta ~asopis koji sam zaboraviona terasi. Bio je natopljen od korice do korice. Nikad pre toga nisam ~itaovodeni ~asopis i kad sam ga otvorio, sve mi se ~inilo da }u u njemu na}i onefigure od hartije koje sam pre toga video na povr{ini jezera. Ki{a je bobotalanapolju i to je bio jedini zvuk koji je mogao da se ~uje.

Igor Isakovski, pesnik i prozaist, ro|en 1970. u Skopju. Radio kao radio- iTV voditelj 1991–1999, 2001–2003. Radio kao veb dizajner i konsultantza e-izdava{tvo u centru za e-izdava{tvo Metamorfozis i kao glavni iodgovorni urednik na Radio Ravelu. Osniva~ je i direktor Kulturneustanove Blesok. Radi kao glavni i odgovorni urednik i vebmasteristoimenog ~asopisa. Diplomirao je na katedri za Op{tu i komparativnuknjièvnost u Skopju, magistrirao na Centralnoevropskom univerzitetu uBudimpe{ti (Rodne i kulturolo{ke studije).

Objavio: Pisma (roman, 1991), Crno sonce (poezija, 1992), Eksplozii,trudna mese~ina, erupcii… (pri~e, 1993), Vulkan – Zemja (poezija, 1995),Nebo (poezija, 1996, 2000), Graviri – Blues govornica (tekstovi, 2001),Peso~en ~asovnik (pri~e, 2002), Dlaboko vo dupkata (poezija, 2004).Roman Plivanje vo pra{ina nalazi se u {tampi (2005).

Pesme i pri~e Igora Isakovskog objavljene su, pored Makedonije, i uAustraliji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Izraelu, Ju`noj Koreji,Ma|arskoj, Rumuniji, SAD-u, Slova~koj, Sloveniji, Srbiji, Holandiji,Hrvatskoj, Crnoj Gori i ê{koj.

[email protected]

http://njnjnj.isakovski.com.mk

Obe pri~e koje donosimo u ovom broju objavljene su u zbirci pripovedakaPe{~ani sat, Skopje 2002.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

36

— Jovica Ivanovski

— Ve} Se Niko Ne Javlja

— Izbor iz poezije; preveo s makedonskog Du{ko Novakovi}

Ve} se niko ne javljabiznismeni nemaju vremenaoènjeni imaju obaveze –mala de~ica i veliki problemilo{e supruge i magnet papu~e

ili se, pak, inate – pro{log putaja sam ti se javio (pre godinu dana)pa moè{ i ti jednom da digne{ slu{alicu

be}ari imaju novo dru{tvoi naj~e{}e njihove mlade devojkene korespondiraju ba{ najbolje sa kriterijumima za sredove~ne supruge

pijanci su bez prebijene parejavljali su se sve dok nisupotro{ili kredite

sad se takore}i niko ne javljai no}na kurotresnica u novoj gajbipolako se pretvara u prijatan kutakdekorisan neprijatnim {umovima ti{ine

u svakom slu~aju najvi{e kontaktiramo sa onima koji vi{e ne ìve ovde –previ{e smo daleko jedni od drugihda bismo o~ekivali previ{ejedni od drugih

2002. kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

37

— Na grobu

Ovde zapravo i ne greje suncei duva neki tuàn vetar(i sneg se mnogo sporije topinego, recimo, u luna-parku)i ukoliko sledimo plamen sve}azaklju~i}emo da vetrovi duvaju sa vi{e

strana istovremeno“@ivot je senka i san” – re~e popi} tezgaro{i pri tom poku{a da nam objasni {ta je molitvaali ne i kako da se molimo – to }emo morati

sami da nau~imosedam tu`nih dana koje sam mogao i moraoda odradim samo sa ironijombuketi cve}a i ikebaneukradeni od Cigan~i}ali{}e otrgnuto sa drve}ada bi zgrejalo mermerno studeniloblato i àlostmoja strina Dobrila – nekada{nja amaterska glumicapri~ala nam je zgode iz njegove mladostibolje i od najbolje profesionalne glumicei mi zapadosmo u nekontrolisano masovno

smejanje do plakanjai njegov je grob verovatno bionajnasmejaniji grob na celom grobljui sunce se probi izme|u krstovai sneg po~e da se topi opu{tenije

mo`da ga nismo ukopali sa muzikomali ga oplakujemo sa smehom

Februar 2001.

— Ostanite jo{ malo[ta, zar ve} odlaziteostanite bar jo{ malozar ne vidite da i tako celo vreme spavamo

uvredi}ete nas ako sad krenetezar niste primetili da su svi ve} oti{likad su vas videli onako uspravljene na vratimak

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u38

ako vam smeta duvanski dimotvori}emo prozor i {utnuti vas kroz njegaili }emo zapaliti sve}e (va{im…)

a {ta }ete raditi tako rano kod ku}eni dece ni ku}e nemate – posluìte se ovomprekrasnom doma}om hranom, ionako je sve za bacanje

ose}ajte se kao kod svoje ku}enormalno da vam je i kupatilo na raspolaganjuu|ite i opustite se ispod tu{a kao Jevreji u Au{vicu

ostanite bar jo{ pet minutada dobro izmerimo va{u prozirnostjer vas verovatno vi{e nikad ne}emo videti

ma kakav taksi – ne}emo dozvolitii tako ve} svi}e pa }emo odlaze}i na posaosmestiti va{e trupove u na{ komforni prtlja`nik

1997.

— Sa mokrom kosom

Putecu

Ne izlazi sa mokrom kosom(u srce grada)u susret devojcikoja je mla|a od tvoje

voza~ke dozvole

ne izlazi sa mokrom kosomu sve kafane sveta(i za{to se gizda{ kadi vrapci znaju kakav }e{ sevratiti posle dva dana)

ne izlazi sa mokrom kosomprotiv {ampiona u te{kojna karneval prole}nina koktele u predve~erjene izlazi ponedeljni~ki nikako k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u39

ne izlazi sa mokrom kosomu na{ nekada{nji gradi}sa drugovima kojih nema ovdesa devojkama koje ve} imaju unukesa duhovima iz {ezdesetih

ne izlazi sa mokrom kosomu ovu automobilsku pustinjuo~i u o~i s gustinom vetrovai sa suncem koje izgreva iza tebei sa psima koji laju za tobom

ne izlazi sa mokrom kosompored knji`nica u plamenupored turisti~kih agencijapored crnih ~ista~a cipela ne izlazi po cigarete – nikako

ne izlazi sa mokrom kosomprehladi}e{ se

1998.

— Besmrtna pesma

Takva pesma se pi{e u mladosti i drì vodu do starosti –slava uticaj lagodan ìvot recitacije celih generacijaposle moè{ da pi{e{ o svemu i sva~emu ili da zuri{ u ni{taali ona }e uvek da prede pored tebe – ispod iznad tvoga imenabeà}e{ od nje kao od kuge a ona }e te pratiti i u pra{umupoku{a}e{ da je ponovi{ ali neponovljivo se ne ponavljaako se samoubije{ ne}e{ pogre{iti ako se predomisli{ te{i}e{ seali pesma }e dobiti smisao kad ti bude{ samo misao…

mislim da si ve} prestar za svoju besmrtnu pesmu

— Kad deca zaspuKad deca zaspuimamo vremena da se bolje upoznamo ali suvi{e smo pametni da bismo pravili problemek

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u40

kad deca zaspumogli bismo cele no}i da se ljubimoali nemamo vremena za gubljenje

kad deca zaspumogli bismo nekud da iza|emo –ali kuda da idemo bez dece

kad deca zaspuna brzinu se svla~imoi pancir-pidàme obla~imo

kad deca zaspuprogutamo nekoliko redova iz knjiga“bolje je zaspati nego se ubiti”

kad deca zaspumoèmo da se posvetimo umetnostiali zar zbog nje da `rtvujemo san

kad deca zaspuproveravamo imamo li prezervativesigurnost nas uspokojava i odmah tonemo u san

— Imam ne{to u okuImam ne{to u okune{to braon a vu~e na tamnozelenozenica beonja~a i proskitana trepavica

(ne sme da se pipka)

Imam ne{to u okukukolj-rosu ili vinsku mu{icustidnu va{ ili vlakno od pi~ke

Imam ne{to u okuo~na {upljina kao cev durbinskamikroskop i kaleidoskop kao o~ni poskok

Imam ne{to u okuizmet-ma{nicu i ~aj od kamiliceje~am kao kamen i mleko dojilje

(izme|u podo~njaka i ve|a tone {arenih pre|a) kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

41

Imam ne{to u okuZnam da nije zavist nije ni ljubomora{to god da je – onaj iza njega je odgovoran

Imam ne{to u okuoko nezasito oko gladnopojelo ne{to pokvareno i sad je sjebano gadno

Imam ne{to u okulepu devojku ba{tu i kafanuotvoren put kao u {olji kafenoj

Imam ne{to u okunebo i delfin more i pticacela jedna planeta, stvarno mi mnogo smeta

Imam ne{to u okui ne daje mi oka da sklopimpusti}u suzu radosnicu i istre{}u ga niz nogavicu

2004.

— TinejdèrskaZabole me za pesnikovo rodno selo za njegovo siroma{no detinjstvoza sedmoro bra}e i sestaraza {kolu deset km od ku}eza prvi pismeni iz knjièvnostiza ovce polja {umu goruza prvu ljubav u gradu sa gimnazijomza nagra|enu pesmu ubrzo objavljenuza studentske dane u velikom graduza Jesenjina za opijanje za isticanjeza prvih dvadeset genijalnih stihozbirkiza nagrade spomenike venceza cvetnu palatu u elitnom kvartuza njegovu odsutnu sveprisutnost(~ak i posle njegove zakasnele glasne smrti)zabole me za ulicu koja nosi njegovo imezabole me za ve~ni grad pesnikazabole me za...k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u42

ja sam gradsko detesurfujem na yahoo igram na S.P.S.slu{am tehno muzikui mislim da je poezija kakanje

ponekad se zapijem s ocem pa slu{amo neku staru rok grupu – Azra mislim da se zove jezik ba{ ne razumem najbolje i nisam siguran da li je to poezijaali znam da je stra{no dobro

1998.

— Nekad bolje nekad lo{ijeJo{ uvek sam na zemljidodirujem je samo da bih se odbiosmejem se pla~em umirem i ìvimnekad mi je bolje nekad mi je gore

Pesma je ki{a povrh grozdalovim ritam ze~jeg srcapi{em sa èènim palicama za bubnjevenekad bolje nekad lo{ije

Moji su u~itelji mrtvi(novih sumnjam da }e biti)a poku{aji da im se pridruìm zavr{avajunekad bolje nekad lo{ije

Ljubav je kurva u du{ikakva se rodila takva }e i da umre – znam jejo{ iz srednje {kole ali me i dalje farbanekad bolje nekad lo{ije

Deca su produètak egai ako i pored svih frustracijaod njih postanu ljudi ose}amo senekad bolje nekad lo{ije

U ovom nevaspitanom graduima toliko mnogo odvratnih ljudii moji poku{aji da ih ne prime}ujem zavr{avajunekad bolje nekad lo{ije k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u43

Okre}e se to~ak – {estar na trotoarui dopisuje slovo na levom dlanuu~im se da podnesem izvesnost no}inekad bolje nekad lo{ije

Jo{ uvek me dodiruju lepe stvarii zbog tih sre}ki koje zvu~e staromodnopoku{avam da odloìm samoubistvonekad bolje nekad lo{ije

Beskrajne pri~e su dosadneneiscrpne teme iscrpljuju meo ovome bih mogao satima – ali se uzdràvamnekad bolje nekad lo{ije

2004.

Jovica Ivanovski je ro|en 1961. godine u Skopju. Autor je nekoliko knjigapoezije, Zošto mene vakov dìger (1995), Gradot e poln so tebe (1997),Cuden nekoj soncev den (1999), Tri napred tri nazad (2004), Sladoled vonedogled i Vo senkata na bilbordot – dvojna kniga (2005), i izboraobjavljenog na engleskom jeziku, Otvori prozor da prodi{e grad.

Objavljuje u doma}im i stranim elektronskim i štampanim ~asopisima. Jošuvek ìvi i radi u Skopju.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

44

— Igor Isakovski

— Mr. Hangover

— Preveo s makedonskog Du{ko Novakovi}

Nju poznajem odavno. Bila je sestra jednog mog prijatelja, pa pretpostavljamda je tako postala i moja prijateljica. Prijatna devojka. Nisam o~ekivao da }u jena}i u toj kafani. Da budem precizniji, nisam o~ekivao da tamo radi. Pozdravilismo se kad sam do{ao, naru~io. Kafana je bila tiha, bilo je tri popodne, leto jeulazilo u grad kroz sve gradske kapije. Nije bio dan za velike poslove. Ni danza razmi{ljanje. @eleo sam da dremam u nekoj senci i da pijem pivo. Sam.Tako sam se bio navikao. Sad ve} ne. Gledao sam u dim cigarete, gledao usenke na zidovima, svirao je dèz. Mo`da nije bilo vreme za dèz, ali meni jebilo svejedno. Mo`da bih razmi{ljao druga~ije kad bih mogao ne{to dapromenim. Nisam èleo ni{ta da menjam, i nisam èleo da razmi{ljam o tamonekim mogu}nostima. Ni{ta nije bilo kao {to bi trebalo da bude. Ni{ta. Za{tobih onda poku{avao da ne{to promenim. Ponekad je dovoljna jedna iskra pa da~ovek po~ne da razmi{lja. Dovoljna je jedna pozitivna stvar da bi se otvorilomesto za lavinu lepote. Ja nisam imao tu iskru. Sve je bilo uga{eno, i ~inilo mise da tako treba i da bude. Stanje hibernacije.To je bio jedan od mojih radnih dana, i Henri do|e k meni na posao i potomodosmo da pijemo. Bilo je toplo. To sam i pripomenuo. On se video sa mojomdevojkom. Mojom pre|a{njom devojkom.– Ima lepe noge – kaè Henri.– Da, ima – kaèm ja – samo ne{to s njom nije u redu.– He, zaljubljen si, zar ne ? – upita on dok mu se lice razvla~ilo u osmeh.– ...Ne, nisam... Ne u nju. Ne vi{e.– Hmm... Interesantna je, zna{...– ... (Trebalo bi da znam, nekoliko godina smo bili zajedno.)– Od semafora popizdim – kaè Henri.Pri~ali smo o sva~emu dok smo i{li prema kafani. Prema na{em office. Grad jeprepun, ljudi se pra}akaju kroz vru}inu kao ribe kroz blato, i od buke njihovihubrzanih srca moje u{i po~inju da zuje. Ne znam {ta }e se desiti kasnije.Mo`da mi se to dopada. Iznena|enje je jedina sigurna svar na svetu. Isto jetako sigurno da se ta stvar sve re|e doga|a. Iznena|enje. Na nekim ulicamastoji blato od poslednjih ki{a. Onih od pre nekoliko dana. Gadno miri{e. Henrise parkira do jednog pove}eg taloga i izlazimo. Blato je tamnije od tamnineasfalta, ali to sada ne igra nikakvu ulogu. Niti je igralo, bilo kad. Blato nijemetafora. Ono postoji. Eto. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u45

Sedosmo ispod debele senke, svira dèz i ona dolazi s na{im pivom. Ulicompromi~e devojka koja je vrlo interesantna i koja ima lepe noge. Prolazi s timsvojim lepim nogama, a mene mrzi da joj ne{to dobacim, bilo {ta. Ona prolazi,kaèm Henriju da je osmotri... Ne znam koliko je on zaista zainteresovan zanju, ali znam da ja nisam. Ne vi{e. To sam i rekao. Gledao sam u pivo, gledaosam kako se ùta i bela boja me{aju pri sipanju. Mo`da bi mi bilo bolje da samzaljubljen, ali nisam. Ili...– Zna{, ona dolazi kad se najmanje nadam, zvi`du}e ispod mog prozora, vidimnjen osmeh ~ak sa tre}eg sprata, i potom ~ekam da se razdani dok pri~amo,dok se ljubimo... Ponekad se sva|amo, ali ne ~esto.– Normalno je da se dvoje sva|aju – kaè Henri.– Da, lepa je, i mlada je. Ponekad mi se ~ini da je previ{e mlada, ne znam.– Ona je ova?– Hmpf... Ko zna. Mislim na nju, ~esto.– Pa, budi uz nju, budi malo strpljiv.Poèleh da mu kaèm da oduvek imam odre|enu koli~inu strpljenja, ali ni{ta.Sestra mog prijatelja, koja sada radi u kafani u kojoj sedimo, dolazi da vidi dali nam ne{to treba. Menja pepeljaru.– Jo{ ne{to? – pita.– Ljubav i razumevanje – odgovaram kao najgori uli~ar i ona odlazi prema{anku.Dolazi s pivom, posle nekog vremena, i stavlja ga ispred mene.– [ta je ovo? – kaèm ja.– Pivo – kaè Henri.– Zar nisi rekao pivo? – kaè ona.– Rekao sam ti ljubav i razumevanje – kaèm, i sipam u ~a{u.– Ovo je samo razumevanje – kaè Henri, i nazdravljamo. Nije va`no zbog~ega. Treba da do~ekamo no}. Pivo nije ljubav.– Do{lo je vreme da napi{em pri~u. Polude}u ovako.Sledi fraza “Zar je ve} nisi napisao?”.– Da, ali uvek postoji mogu}nost da poludi{ jo{ mal~ice.Sedimo i razgovaramo sa svakim ko do|e da sedne s nama. Ni{ta se posebnone pri~a. Treba do~ekati no} u ovom toplom gradu u koji leto ulazi kroz svekapije. Ulicama prolazi bezbroj ljudi, po~inje vikend, devojke su u letnjimhaljinama, devojke s maramama na glavama. Svi nose nao~are za sunce. âk iHenri, ovde, u debeloj senci.Pivo je ona magi~na alhemija koja moè da te u~ini melanholi~nim. Po~eo samda mislim o njoj. Devojci koja mi se ~inila premladom. Gledao sam u tableoka~ene o zidove. Slova su bila potpuno besmislena, bela povrh plave osnove.Imena ulica. Nikad ih nisam pamtio.Ulicama koje su nosile imena prolazili su motori, ljudi u automobilima, ène storbama, policajci. Ja i Henri sedimo u senci i pri~amo o kraju veka. Imamojo{ tri i po godine do tada, i to treba da se podnese. Svet je bez ideja, potpunovakuumiran. Potreban je novi jezik, novi zvuk, novi likovi. O tome pri~amo.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u46

Kaèm mu o bojama, ba{ u trenutku kad mislim na nekoga, ugledam nekuboju.– Koju boju vidi{ kad razmi{lja{ o njoj?– Ja razmi{ljam u vi{e boja. U svim bojama, samo ne u lila.– Za{to ne i u lila boji?– Ona ne voli lila boju.– ...– Meni je lila oduvek bila ~udna. Obi~no mi je ta boja za neku tihu apokalipsu,ako postoji ne{to tako...– Sada postoji.– ... da, i zna{ {ta, nikad joj to nisam rekao. O mojoj viziji lila boje...– Ima vremena.– I gavrani ne èle...– ...– ...– Ho}emo li raditi ne{to?– Opi}emo se danas. Te{ko.– Da, i ja, najverovatnije.– Po~e}u oko deset i ne}u prestati dok ne zaspim.Svirao je dèz. Kafana je bila tiha. To je bila nekakva uteha.– Pozdravi kod ku}e – rekao sam mu kad sam izlazio iz kola.U{ao sam u slepu ulicu i krenuo ka mojoj zgradi. Mo`da treba da se javimnjoj. Koju ponekad smatram premladom. Gledao sam u kro{nje drve}a krajulice. Bile su tamnozelene i ta je boja bila lepa sa nebom iza nje, koje je bilobledoplavo i pretilo da se pretvori u sivo na onim mestima koja su sedodirivala sa gradom. Iz kro{nji su izletela dva gavrana, grak}u}i. Ne{to sedefinitivno odlu~ilo da me natera da napi{em pri~u.Devojka je bila prijatna i osmehnula se kad sam do{ao. Kasnio sam vi{e odjednog sata. Uzeo sam pivo, bilo je 7 popodne. Vru}ina je po~ela da se povla~i.Sve devojke za stolom nosile su letnje haljine. Nisam znao {ta da im kaèm.Bilo ih je 7. Pa ? Ni{ta...Svirao je J. J. Cale kad sam u{ao, u kuhinji su bile pore|ane ~a{e. U jednomredu Bourbon, u jednom Scotch, a iznad ta dva reda stajala je velika kerami~kakrigla sa pivom. I tri puta takva kombinacija. Vlado, Mac i ja. “The BluesBrothers”. Za svakog po 7 ~a{a u svakom redu. Eto tog broja. Pivo je bilo ufriìderu. Bilo je devet i po, i po~eo sam da pijem ranije. Nije bilo va`no. Polasata. Toga dana nikako nisam uspevao da stignem na vreme.Neko od njih dvoje isekao je telefonski kabl dok sam razgovarao s njom. Kadsam se probudio, oni su oti{li na svojim motorima. Na{ao sam no` u kuhinji,{rafciger u jednoj od fioka ispod telefona, pa sedoh da ga popravim. Glava mije bila ogromna i te{ka. Mr. Hangover. Za kratko vreme prespojih sve ìce.Radio je. Okrenuo sam njen broj. To je bio njen glas, ali na telefonskojsekretarici. Pustio sam muziku i ~ekao da se otreznim. Na podu je leàlostotinak diskova. Kao mnogooke zveri. Ispio sam jedan burbon u kuhinji,popio malo vode, i to je bilo to. Imao sam ose}anje da sam ne{to zajebao k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u47

pro{le no}i. Ne{to oko telefonskog razgovora. To me je ti{talo. Nisam znao {tasam rekao. “Za{to nikad ne ostavlja{ poruke na sekretarici?”, pitala me onajednom. Uzeo sam telefon, izdiktirao “Hello, this is Mr. Hangover. Sorry ’boutlast night, I couldn’t make it better” i zaklopih ga. Eto ti poruke. Uklju~io samtelevizor, isklju~io zvuk, i po~eo da traìm crtane filmove po kanalima. To mije potvr|en lek za mamurluk. Na ekranu je pisalo da u Kini ìvi vi{e od jednemilijarde i dvesta miliona ljudi, {to je petina svetskog stanovni{tva. Kinezi }enas osvojiti i svi }emo umreti sade}i pirina~. Nije bilo crtanih filmova. Na{aosam neku emisiju sa previ{e mora. Nekakva bi}a spavala su na dnu mora.Li~ila su na foke, ali su bila ve}a i siva. Gledao sam kako spavaju i kako iznadnjih plivaju ùtozlatne ribice. Voda je bila smiruju}e plava, propu{tala jesun~eve zrake do dna, gde su spavale sive ìvotinje. Uklju~io sam zvuk. Ni{tase nije ~ulo. Zatim, jedan glas re~e: “Njihova tela su obavijena debelom, aliipak ne`nom koòm. êsto moète da ih vidite kako se maze s nekomstenom.” Isklju~io sam ton. Ona nije rekla kako se zovu ìvotinje koje se mazesa stenama. Odjednom, u moru se na|e mnogo ljudi, i sive ìvotinje vi{e nisuspavale ve} su plivale ispod povr{ine i ljudi su ih dodirivali. Bilo je vi{e ljudinego ìvotinja. Li~ilo je na maltretiranje. Uklju~io sam ton. “Morske svinje suveoma znatièljne i mile”, re~e ona. Sad sam znao kako se zovu. Ime je bilonedoli~no. Isklju~io sam televizor. Okrenuo sam njen broj.– Alo? – re~e ona.– Zdravo.– Zdravo!– Traìo sam te. Ostavio sam ti poruku na sekretarici.– Nisam ~ula, tek {to sam u{la. Napolju je pakao.– Dobro. Kako si?– Uuuf, tr~karam. Moram da se spakujem do ve~eras.– ûli smo se ju~e... Bilo ti je lo{e?– Ma, ne. Prolazna slabost. Drào si me deset minuta kraj telefona, Mac mi jerekao da otvara{ pivo u kuhinji.Setio sam se da je Mac to rekao dok sam sedeo do njega. Ne znam za{to jelagao. Ne znam za{to nisam pri~ao s njom.– Se}am se toga. Mac te lagao... Jesam li rekao ne{to {to ne valja? Imam utisakda sam rekao ne{to {to je lo{e.– Vidi, previ{e mi je toplo, moram da se istu{iram i sad mi se ba{ ne pri~a.– Okej, kad je tako.– Mislim, ne pri~a mi se o tome. Dokle ste ostali ju~e?– Pa, ne znam... Do sada. Mislim, ja sam jo{ uvek ovde...– Hahaha! Ludice! Jesi li sam?– Aha. Nije ih bilo kad sam ustao.– Ho}e{ li se vratiti ku}i posle?– Aha. Hajde, pakuj se.– Hajde.Spustio sam telefon pored kreveta i to je bilo sve.Posle izvesnog vremena uzeh ga i opet se javih.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u48

– Ovaj, za{to si me pitala da li }u i}i ku}i? Ima{ li neki plan?– Pa, ne znam da li }u sti}i, mislila sam da te potraìm, ne{to da sedogovorimo.– Dobro. Vidi, nemoj da ti to sad bude obaveza. Znam da si u frci, bi}e u redui ako se ne vidimo. Ionako se vra}a{ za dve nedelje.– Nastoja}u da se vidimo ve~eras.– Okej. Zdravo.– ’dravo.Pospremih malo stan, gricnuh malo ~okolade i zovnuh taksi.– Ho}e li jo{ neko do}i? – upita taksista kad sam u{ao.– Ne. Zar treba?!– Hahaha! Ne, samo sam tako pomislio.Grad je bio tih. Bilo je jedan popodne. Bilo je krajnje vreme da zavr{im pri~u.Taksista produì da se sme{ka...

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

49

— Elizabeta [eleva

— Imagologijagranice

— Preveo s makedonskog Nenad Vujadinovi}

U na{e vrijeme i u ovom svijetu delegitimisawa, ukidawa, ali istotako i vaskrsavawa, umnoàvawa i paradoksalne metastaze granica,~iwenica da granica sve vi{e osvaja istraìva~ku radoznalost ienergiju aktuelne teorije ne bi trebalo previ{e da nas iznena|uje.Topika granice je uspjela da probije svoj put i da na|e svojeprivilegovano mjesto ba{ u domenu kulturolo{kih analiza. Ne trebapri tom zaboraviti veoma va`nu razliku izme|u zna~ewa rije~i“granica” u politici i u kulturi: “prekora~iti granice” u politici iu kulturi ima specifi~no odre|en i nejednak vrjednosni predznak ituma~ewe. Naime, prekora~ivawe granica u politici smatra senepoèqnim znakom agresije; dok je, naprotiv, kad je rije~ o kulturi,to prekora~ivawe (transgresija) poèqno i predstavqa na~elo(kreativne) slobode i osnovni evolutivni pokreta~ i imeniteq samogkulturnog (i umjetni~kog) stvarala{tva kao takvog.

Na~elno uzev{i, u denotativnom smislu o granici govorimo kao opojmu, rubnoj liniji, koja iscrtava i odre|uje jednu geometrijsku ilipak teritorijalnu dràvno-pravnu cjelinu i suverenost; ali kadraspravqamo, na primjer, o moralnim, psiholo{kim, stvarala~kim ilio estetskim granicama, o predrasudi kao granici ili pak opostmodernoj “margini”, kao o privilegovanom konceptu – migovorimo o granici u konotativnom smislu, kao o figuri (tropi). Ono{to uvijek moramo da imamo u vidu jeste da se oba zna~ewa granice(denotativno i konotativno) stalno prepli}u i preska~u jedno drugo,{to je, izme|u ostalog, dodatni izazov kad je rije~ o wenom daqemistraìvawu.

Granica je referencijalan i polivalentan pojam, ali i metaforatuma~ewa i trasirawa odre|enih (kulturnih, iako ne i iskqu~ivotakvih) vrijednosti. Tuma~ewe granica je pitawe pozicije, ta~kegledi{ta, partikularnog opredjeqewa. U teorijskoj literaturi mogu setipolo{ki razdvojiti dvije na~elne pozicije i odre|ewa granice:k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u50

negativna i pozitivna imagologija. Granica se moè tuma~iti kaolimit, barijera, zid, ali i kao zona kontakta, susreta, ukr{tawa. Akose po|e od (dodu{e mawe zastupqenih) pretpostavki jedne “pozitivnegeografije”, tad se granica moè prou~avati kao nov heuristi~kiizazov, kao mogu}nost za dobrodo{lo osvjeàvawe i provjetravawepomalo ustajalog akademizma u nauci o kwièvnosti.

Nesumwivo, granica je konkretno zadat socio-kulturni fenomen, ~ijebreme u mnogo pojedina~nih slu~ajeva fatalno predo~ava svojevrsnuegzistencijalnu i istorijsku dramati~nost i tetovaù jedne zajedniceili individue. Granica (franc. frontiere), na {to ukazuje i Derida,istovremeno ozna~ava za{titu, ali i izloènost; ina~e, etimolo{ki jepovezana s latinskim – frons ({to zna~i ~elo, glava), a kao takvakoekstenzivna je s frontom – s potencijalnim sudarom, konfliktom itenzijom. Otud se nerijetko govori o grani~noj nelagodi ianksioznosti (border anxietes), kao o stawu koje konstitutivnoobiqeàva i fantomski slijedi hronotop granice. Po{to granicazapravo i jeste hronotop – prostorno-vremenski uslovqena,privremena, rastegqiva i elasti~na kategorija.

Ta privremenost (i ta uslovqenost) granice, wen paradoksalni, trajnikondicional, od granice ~ini mjesto nataloènih nemira, nultu ta~kupripadnosti, identiteta i konflikta. Arbitrarnost, proizvoqnostgranica (prema piscu Luanu Starovi) pretvara ih u: “... ta~keincidenata. Utvr|ene sporazumima, one nose sa sobom i qudski nemirza vi{e generacija na objema wenim stranama”. Umoran od besmislenogi beskona~nog krvavog prekrajawa dràvnih granica, bosanski pjesnikZilhad Kqu~anin prkosno }e zapisati: “Granice mog djela su granicemoje dràve”. Druga~ijim tonom, u kojem treperi svjeì oìqak tekpreìvjelog rata, pjesnik Marko Ve{ovi} (opet porijeklom iz Bosne)pregnantno svjedo~i o spomenutoj koekstenzivnosti fronta i granice:“Iskusili smo sopstvene granice. Jer, da zna{ ko si – to je uvijek biloprivilegija `rtve”. I u svijetu filma, kao jedan od recentnihdobitnika Oskara, na{ao se bosanski autor. Indikativno naslovqenkao “Ni~ija zemqa”, film Danisa Tanovi}a svojim crnohumornim{armom ubjedqivo demaskira apsurdni fatalizam granice.

Povla~ewe (iscrtavawe) granica nije nimalo nevin gest: to je maweili vi{e suptilan metod kontrole i ìgosawa (negativnog ozna~avawadrugog). Po~ev{i od 16. vijeka, od otkri}a Amerike, uspostavila sejedna mo}na granica izme|u “nas” i “drugih” (“nas” i “wih”) s ciqem dase uspostavi dodatna aksiolo{ka osa centra i periferije,privilegovanosti i pot~iwenosti, glasnosti i pre}utkivawa.

Mo`da su ba{ zato nepodno{qivo breme i tabu granice danaseufemisti~ki ukro}eni sintagmom “grani~ni prelaz”, {to upu}uje nadozvoqeno, sankcionisano, olak{avaju}e i legitimno prekora~ewe, akone svih, a ono barem nekih dràvnih me|a. U novije vrijeme licemjerje k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u51

evropeizma kao ideologije najboqe se otkriva podizawem jedne nove iapsurdne granice, i alternativnog zida: {engenske granice – i to, bezizuzetka, u odnosu na sve do{qake i putnike porijeklom iz (ekonomski)nepoèqnih i nepriznatih zemaqa, koje se samo geografski smatrajudijelom Evrope. Tako pisac A. Prokopiev u jednom intervjuu izjavqujesqede}e: “Svileni zid postoji. Svila je lijepa, zavodqiva, meka,zanosna, ali po svojoj prirodi slijepa, i ima samo jedan ciq – daodvaja. Svilena zavjesa izme|u Evrope i Balkana ne moè da sepresko~i, ispod we moè samo da se puzi. A, kao {to je poznato, ~ovjekuje zamornije da puzi nego da ska~e.” (2003).Ipak, na granicu se moè gledati kao na univerzalan, arhetipski iantropolo{ki fenomen – kao na vje~ni izazov za neku budu}u iblagorodnu subverziju poretka, kao {to je u okviru svoje filozofijedijalogizma vatreno zagovarao Bahtin. On isti~e revolucionarnuulogu karnevalizacije u odnosu prema poretku, ~ija se legitimnost~esto zasniva ba{ na ~inu iscrtavawa odre|enih granica, ograni~ewa,margina. Granica je su{tinski topos susreta, granica je idealanhronotop dijaloga – mjesto ukr{tawa s druga~ijim i razli~itim,mjesto umreàvawa. Ali u svojim refleksijama o imanentnom kulturotvornom karakterukoji granica ima (uzimaju}i u obzir wen hronotopi~ni potencijalpermanentnih susreta, uzajamno ukr{tenih spoznajnih i odmjeravaju}ihperspektiva, nu`nih prekora~ewa), Bahtin ~ak uop{tava stvarala~kiimperativ grani~ne perspektive, podiù}i ga na nivo osnovnoggenerativnog principa: “Svaki stvarala~ki ~in su{tinski ìvi iboravi na Granici...”Danas aktuelna postkolonijalna struja u okviru komparativnekwièvnosti s posebnom pa`wom isti~e produktivno epistemolo{kozna~ewe koje granica ima, ili, jo{ boqe, grani~nost (grani~nipoloàj) u stimulisawu toliko va`ne me|ukulturne komunikacije iinterferencije. Tako, na primjer, Sandra Harding otkriva “da sugranice postale ekspanzivne i naseqene teritorije savremenogdru{tvenog ìvota”. Epistemologija “ta~ke gledi{ta” poja{wavakoliko va`nih formi znawa moè proiza}i iz ovakvih “teritorija”(1998:164).I ne samo to, grani~nost (kao trajni oblik egzistencije), izme|uostalog, generi{e i zna~ajne epistemolo{ke poticaje, kao i novemodele kulturolo{ke misli.U duhu helenske filozofske misli, kao i filozofskih spekulacijaMartina Hajdegera o promotivnom karakteru granice, Homi Baba, udjelu Location of culture, 1994, zagovara rehabilitaciju granice, kaomjesto po~etka, kao uvod, kao inicijaciju. Prema Babi, ba{ “grani~nii pograni~ni uslovi”, “}udqiva kulturna premje{tawa”, transgresijagranica, seobe, progonstva jesu vitalni i aktuelni epistemolo{kipokreta~i nove svjetske kwièvnosti.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u52

“U pro{losti, glavna tema svjetske kwièvnosti bilo je preno{ewenacionalne tradicije, ali sad moèmo da sugeri{emo da domen svjetskekwièvnosti treba da budu transnacionalne istorije migranata,kolonizovanih, politi~kih izbjeglica.”

U sli~nom duhu su intonirana i opredjeqewa Edvarda Saida:“Subjekti istorije sada postaju migranti, izbjeglice, azilanti,gastarbajteri, urbani besku}nici”, i uop{te, “progowene energije”.

Iako prema svojim bazi~nim metodolo{kim opredjeqewima odstupa odparadigme postkolonijalne kritike, ovdje svakako treba spomenuti iantropolo{ku teoriju francuskog u~ewaka Rene @irara. Polaze}i od`rtvene hipoteze o nastanku kulture, ve} u arhai~noj ànrovskojmatrici mita (naro~ito u mitskom Edipovom obrascu), on prepoznajejedan suptilni tekst o progonstvu.

S obzirom na {iroko rasprostrawen interes za grani~ne (kulturno--politi~ke) fenomene, u referentnoj kwièvnosti danas sre}emo isintagmu “border criticism” (kritika granice), koja objediwuje kompleksinterdisciplinarnog prou~avawa granice. U toj vrsti kritike seprimje}uje nagla{eno prisustvo ba{ onih autora ~ije porijeklo, popravilu, nije evropocentri~no, nego mje{ovito, raslojeno i, na jedanili na drugi na~in, i samo “orijentalizovano”: Gloria Anzaldua,Gilermo Gomez Pewa, Homi Baba i dr. Posebno nas raduje ~iwenica{to ve} i u makedonskoj sredini autenti~no opstaju takve tendencije,makar u pitawu bili i samo ~asopisi kao {to je “Margina”, ~ije jespecifi~no nagla{eno i prepoznatqivo interesovawe usmjereno ba{prema fenomenologiji granice i epistemologiji grani~nihperspektiva.

[to se ti~e aplikativne vrijednosti granice u domenu na{ekwièvnosti i kulture, za pomo} }emo se najprije obratiti pozitivnojimagolo{koj studiji Marije Todorove, iz koje je u teoriju uveden danaskurentni i konjunkturni termin “balkanizam”. U ovoj studiji kaè se da“gotovo svi opisi Balkana isti~u wegov grani~ni poloàj. Balkan seoduvijek prikazivao kao most ili raskrsnica. Most kao metafora za ovajregion stalno se vezivao za kwièvno dijelo Iva Andri}a” (1999:36).

Pograni~na nelagoda i napetost, koja se redovno pripisuje negativnojimagologiji granice i izaziva trajnu opasnost od fatalnograzlijevawa i difuzije identiteta, mo`da se najboqe vidi u jednomfragmentu iz romana Me{e Selimovi}a Dervi{ i smrt, u kojem sepodvla~i trajno razlomqena bit Bosne: “Mi ne pripadamo nikome,uvijek blizu granice, uvijek predmet pazarewa. @ivimo uvijek svima naraspolagawu, izme|u svjetova, qudi, stalno nekome ne{to duguju}i.Premoreni od mo}i, nesre}u smo pretvorili u vrlinu, postali smoplemeniti nasuprot svima drugima.”

Ba{ ovaj fragment, ~ija poraàvaju}a ta~nost i daqe produàva davaì za doga|aje i situacije u novoj Bosni, preuzima mladi bosanski k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u53

teoreti~ar Vedad Spahi}, kao dragocjen pokazateq zamki kad je rije~ oporatnoj restauraciji bo{wa~kog identiteta. On svjedo~i opograni~noj anksioznosti koja vlada u Bosni, motivisanoj wenomfatalnom rastrgnuto{}u izme|u rivalskih identiteta i endemske“nesre}ne svijesti,” od koje hroni~no strada tamo{we stanovni{tvozbog visoko razmjenqive vrijednosti koju posjeduje sam ovaj prostor.

Otud se, vjerovatno, neminovno ra|a i poznata abjektnost (odbojnost)Balkanaca, i to ne samo prema drugima, nego prvenstveno prema wimasamima i wihovom regionu, poslovi~no obiqeènom svojevidnim, kakokaè Jurij Krpan, “feti{izmom” granica.

Bilo kako bilo, ~ini se da ne}emo pogrije{iti ako Balkanpromi{qamo s aspekta eklatantne granice usred koje se odigravajupermanentna, ~esto dramati~na, razgrani~ewa i to ne samo geografskogkaraktera, nego, jo{ vi{e, uzrokovana razli~itim kulturnim, vjerskim,istorijskim i drugim motivima.

Mo`da }e ba{ zato, pisac albanskog porijekla, Luan Starova, ~ije jeromaneskno stvarala{tvo trajno proèto iskustvom izbjegli~kihnaracija i tragi~nim fatumom granice neizbrisivo usa|enim u wegovuporodi~nu sagu, jednom prigodom opravdano re}i: “Onaj ko je zboggranica stradao, sigurno }e prvi poèqeti da ih nestane.”

Makedonska kwièvnost i kultura, kao integralni dio balkanskogkonteksta, neminovno sadrè veliki broj socioistorijskih okolnosti,koje su u presudnoj mjeri uticale na spoznavawe fatalnog u~inka itrajne istraumiranosti Makedonaca neizqe~ivim sindromom granica.Makedonski mentalitet je prosto osu|en na hroni~nu “bolest” granica,a Makedonac takore}i ne moè ni da zamisli takvu realnost iz koje biodsustvovao fantomski dah grani~ne anksioznosti.

Me|u na{im piscima zastupqeno je vi{e primjera grani~ne topike, odpotresnih ispovjednih svjedo{tava u realisti~nom maniru, prekopsiholo{kih analiza likova i wihovih porodi~nih trauma izazvanihprogonstvom, izbjegli{tvom, migracijom, pa sve do najnovijihalegorijski obiqeènih poku{aja “skenirawa” pograni~neneizvjesnosti i izolacije.

Na primjer, Dragi Mihajlovski napisao je roman Prorok iz

Diskantrije, u cjelini posve}en lucidnoj opservaciji najaktuelnije odsvih evropskih granica – {engenskom “zidu”. S neskrivenim cinizmom,upu}enim mo}nicima koji progla{avaju i bogotvore granice, da bi ihpotom samo oni mogli premostiti, roman ovako opisuje temeqnupreokupaciju u bezimenoj zemqi Diskantriji: “Zid nam je postao Bogkome se dva puta dnevno molimo.” Zid i Wegova fantomska mo}samoobnavqawa postaju vrhovni izazov stanovnicima Diskantrije(radi se, ina~e, o svojevrsnom sinonimu za ~esto osporavanuMakedoniju), a utopijska mogu}nost wegovog ru{ewa – wihova jejedinstvena, iako potpuno uzaludna aktivnost.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u54

@eqeli bismo, me|utim, da posvetimo ovdje vi{e pa`we jednomizvanrednom, u kriti~koj javnosti nedovoqno zapaènom ostvarewu,koje doti~e i proìma nekoliko ànrovskih granica – da bi ostalohibrid esejizirane, dokumentarne, porodi~ne ispovijesti. Rije~ je okwizi Egejci Kice Barxijeve-Kolbe, objavqenoj 1999. godine (ta godinaje, da podsjetimo, bila i godina tragi~nog kosovskog egzodusa).

Filozof (po profesionalnoj vokaciji) i autenti~an svjedok (po svomegzistencijalnom iskustvu udvojene tu|inke) u neobi~nom, ispovjednoobojenom lucidnom tekstu, ona tematizira upravo brutalni fakt iu~inak granice na konkretnom primjeru ìvota i stradawa egejskezajednice.

Iskustvo Egejaca, na osnovu mnogih pokazateqa unikatno, Barxijevaobrazlaè kroz prizmu jedne paradigmati~ne fenomenologijeizbjegli{tva. Ina~e, u kontekstu ove teme va`no je podvu}i daizbjeglice u su{tini predstavqaju radikalnu varijantu ìvota namargini (granici).

Po~etna obiqe`ja (egejskog) izbjegli{tva i wegove bazi~ne traume neiscrpquju se u postojawu neke konkretne li~ne krivice ({to bi kasnijeublaìlo bar “osmi{qawe” pretrpqene kazne), nego u nadli~nomfaktu porijekla, rodnog kraja, geografskog prostora. Druga su{tinskaodlika izbjegli{tva je jo{ radikalnija od prve i sastoji se unepostojawu, u nemawu (drugog) izbora. “Oni ne mogu, ~ak i kad bihtjeli, da izaberu druga~iji na~in egzistencije” (1999:37).

Na taj na~in se “promovi{e” posebno prednazna~en identitetizbjeglice, zajedno s wegovim indikativnim stavom prema porijeklu,vremenu i prostoru. S jedne strane, s obzirom na ~iwenicu da “jepro{lost wegova jedina odrednica”, izbjeglica je prinu|en da ~itavogìvota (ne po svojoj èqi) nosi “neprakti~no breme porijekla”. Sdruge strane, izbjeglica je trajno raspolu}en izme|u pro{losti isada{wosti, izme|u aktuelnog i autenti~nog prostora svojeg ìvqewa.“Egejci stvarno nisu imali drugu mogu}nost, osim da, kao i sve drugeizbjeglice, ìve u dva svijeta” (1999: 47). Izbjeglica stalno ostajeprivremeno, raspolu}eno, nedovr{eno, dvodomno bi}e.

Ba{ na ovom mjestu postaje neophodno pore|ewe s jednom geografski ikulturno veoma udaqenom, ali tipolo{ki stvarno srodnom autorkom,Glorijom Anzalduom, koja poti~e iz sli~ne, raseqene zajednice. Onaostaje dosqedno posve}ena teorijskoj afirmaciji granice, grani~nostii meleskom identitetu. Pi{e pjesmu o specifi~noj, dvostrukoj (“nitamo–ni ovamo”) poziciji u kojoj ìve stanovnici granice, dok se usvom (namjerno) dvojezi~nom eseju “La Frontera”, vra}a na imanentno“pounutra{wavawe” granica, {to ujedno olak{ava wihovoneutralizovawe. “Biti Meksikanac je stawe du{e, a ne uma ilidràvqanstva. Ni orao, ni zmija, ve} oboje. Poput okeana, nijedna odovih ìvotiwa ne po{tuje granice” (1998:900). Ove naznake ne mogu a da k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u55

nas ne podsjete upravo na dvostruki poloàj i egzistenciju Egejaca,koji isto tako ostaju predati svojem specifi~no razlomqenom “stawudu{e”.

S druge strane, izbjeglica je plijen abjektnosti, odbojnosti i sumwe,koju pod uticajem stalnog zazirawa okoline i sopstvenog iskrivqenogpoloàja zapo~iwe da osje}a prema samom sebi. To je nelagoda, sram uvezi s apartno{}u sopstvene “tuge i nevoqe”. Imaju}i u vidu ba{ tajkompleksni karakter, koji manifestuje sliku drugog kao tu|inca,francuski filozof @ak Derida konstatuje da je “tu|inac bi}e koje jedovedeno u pitawe” i ujedno “bi}e koje osporava autoritet drugog”.

Samim tim, zakqu~ili bismo, izbjeglica-koji-neminovno-postaje--tu|inac je bi}e dvostruke nelagode i zazora. Takvi su, me|u ostalima,nesumwivo i Egejci, ve} i u samom trenutku svoje nepredvidene“transplantacije” na drugu stranu granice, kad prisilno prelaze izEgejske u okvire Vardarske Makedonije.

Ova, kod nas bezmalo pre}utana kwiga nevjerovatnom precizno{}u iprodubqeno{}u predstavqa svu slojevitost grani~nog stanovawa,boravqewa i ìvqewa u dva svijeta i dvije realnosti (u jednoj –aktuelnoj, i drugoj – virtuelnoj), koje traje decenijama, doìvotno i nepo svom izboru.

Iskustvo progona i trajne razdomqenosti Egejaca, zajedno s }utawem owihovom poloàju od strane evropskog kulturnog i, jo{ vi{e,politi~kog centra, predstavqaju rje~it primjer i potvrdusubalternosti, obezgla{enosti i jurisdikcijske izuzetosti jednezajednice unutar same (navodno na to “imune”) Evrope. Ta subalternostprepoznaje se ba{ kao grani~no postojawe, ìvqewe na samoj granici,u me|uprostoru, izme|u dva rivalska entiteta. Ali zapisi Barxijevesvjedo~e o jednoj autenti~noj hermeneutici nemogu}nosti trajnogzape~a}ewa (u}utkivawa) pro{losti u okviru ne~ega {to bi se moglonazvati (privremenom ili jednokratnom) izbjegli~kom naracijom. Toproizilazi otud {to u ovom i ovakvom svijetu jednom prepoznatoporijeklo (kao lokacija) i daqe produàva da ìvi vlastituapsolutizaciju, ~ime se samo iz jednog u drugi oblik (ili stepen)preta~u ravni vlastitog osje}awa nepripadawa. Stranac je, kao {tokaè Zimel, “sinteza bliskosti i udaqenosti”. Ali, kao {to uvjerqivosvjedo~e prou~avawa Najre Juval Dejvis, stranac (tu|inac) kao ìvpokazateq djelotvornosti mita o zajedni~kom porijeklu, uvijekprolazi kroz proces jedne dodatne ideolo{ke prerade i konstrukcije –kad se i preina~uje u prijetwu.

Sama subalternost (dogovorno pre}utkivawe i zapostavqenostEgejaca), s druge strane, postaje primjer za unikatan paradoks granice,koji na svojoj koì doìvqavaju ba{ qudi iz Egejske Makedonije, odtrenutka kad ih je sna{la sudbina nomadski rasprsnutih entiteta. Alinije pretjerano ni ako se kaè da su oni postavqeni u ulogu dvostrukek

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u56

`rtve evropske istorije: prvi put kao prognani,1 drugi put kao(konsenzualno) pre}utani.Apsurd ove specifi~no “egejske” grani~nosti sastoji se u ~iwenici da“najudaqenije granice nisu bile nepristupa~ne Egejcima. Nedostupnaza wih je samo ona granica koja im je najblià, do koje moè da sestigne i pje{ice” (1999:114).[to zna~i ìvjeti na granici i ba{ wu (granicu) imati za svoj dom –onda kad sama ta granica prestane da bude proizvoqna i prekora~ivauslovno zacrtana prostorna koordinata i kad se pretvori u neumoqivfantazmatski zid, u morbidnu zabranu koja sav preostali ìvot svodina otpla}ivawe jedne potpuno nejasne, nezasluène kazne?“Granica u egejskom ìvotu ima posebno zna~ewe, svoj samostalanìvot. Rije~ ’granica’ zna~ila je od po~etka i uvijek: granicu sGr~kom. Ona je imala magi~no i ~udesno, ali istovremeno izastra{uju}e zna~ewe, i dobijala je razmjere velikog ~udovi{ta,stihije, stra{nog, nepreglednog zida” (1999:95).Time se trajno zaokruùje feti{izam granice, najbliè granice, koja jesamo jedna od nekoliko, ina~e svjeìh, balkanskih granica; ali pritom i dovoqno privilegovane da bi mogla sama da se pretvori usupstancijalnu konstantu i autonomnu prijetwu. Granica se otcjepqujeod sopstvene sadrìne, postaje prazna oznaka ili, jo{ prije, oznakasama za sebe. Surova autoreferencijalnost i apsolutizacija oznake kaotakve, koja se ustoli~ava i ozna~ava samu sebe. I to samo u odnosu na(partikularne) Egejce! Hiper-granica koja se virtuelno naduvava iautogeno klonira. Hermenautika izbjegli{tva, progona, raseqenosti, tu|ine, kao {to semoè naslutiti iz potresnog, iako filozofski pro~i{}enog,svjedo~anstva Barxijeve, ostaje doìvotna i nepremostiva. Wuobiqeàva ~e`wa za Domom, ali se pri tom osnovni problem sastojiba{ u neumitnoj ~iwenici da taj Dom ne moè vi{e da se rekonstrui{ei restitui{e, osim eventualno u nezadovoqavaju}im sje}awima, ma{tii snovima. Cijena koju za svoj egzodus pla}a izbjeglica vi{estruko jeobremewena visokim kamatnim stopama ~e`we, nostalgije,nepripadnosti, raskola – {to obezvrje|uje ili bar razvodwavanaknadno ste~eni ìvotni kapital.Ekspatrijacija je stawe koje karakteri{e nekoliko rezova i potresa.Na izvorni gubitak jezika (kao naj~e{}u prate}u pojavu) nadovezuje se igubitak preglednog porodi~nog i li~nog kontinuiteta. Egejci }e na

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

57

1 Karakteristi~na osobina `rtve, koja ujedno olak{ava wen ritualni (ali ineka`wivi) progon, kao {to lucidno ukazuje Rene @irar, ba{ je paradoks wenedvostruke pripadnosti: ona je dio jedne date zajednice, ali i tu|inac u odnosu naistu. U slu~aju Egejaca, ova dvostruka „obiqeènost“ (u saglasnosti s tim i„kvalifikovanost“ za status `rtve) potvr|uje se bar dva puta: u wihovoj mati~noj(gr~koj) zajednici, s one strane Granice, i u wihovoj novoste~enoj (makedonskoj)zajednici, s ove strane Granice.

vlastitoj koì, i to ne samo jednom, svom snagom osjetitiegzistencijalnu tetovaù i pakleni raskol granice, ta~nije, u odnosuna samo jednu, ali za wih presudno va`nu granicu, onu sa Gr~kom.Otud postaje malo jasnije za{to i kako pri~e o porijeklu ja~aju imnoè se ba{ u onim momentima kad sam identitet pada ili se ve}nalazi u permanentnoj krizi, obremewen osporavawem, sumwom,preispitivawem. Jedan od tih paradigmati~nih momenata krizeidentiteta svakako je stawe egzila. I sama plijenom toga isku{ewa,Dubravka Ugre{i} svjedo~i da sam egzil podrazumijeva neprestano“upore|ivawe svjetova”, dok se pisci nalaze u poziciji “dvostrukogegzila”: jednom kao egzilanti, a drugi put kao komentatori sopstvenogstawa. Tako, kao {to zakqu~uje D. Ugre{i}, egzil nije samo jedna odvelikih kwièvnih tema, nego i svojevrstan kwièvni stil proètfragmentarnim, razlomqenim, pomalo mo`da romantiziranimìvotom.Tako i sama autorka kwige o kojoj je rije~, Kica Barxijeva, ovog putadobrovoqno postaje “plijenom” stepenovanog stranstvovawa.2 Ona, povlastitom izboru rje{ava (iznova) da se izdigne iznad fatuma granice(zapisanog u wenoj porodi~noj memoriji) i da svoj daqi ìvot produìu Wema~koj. Poduhvat koji ova kwiga nosi sa sobom, izme|u ostalog,mnogo duguje upravo toj velikoj hrabrosti (preseqewu) i mogu}nostipotpuno korjenitog redefinisawa (presa|ivawa) same sebe kao tu|inkeili do{qaka u sasvim druga~iju (jezi~ku i kulturnu) sredinu.Ovog puta, me|utim, Granica nije nepromjewiva ~iwenica skonstantnim sadràjem i nepremostivom barijerom. Kao {to pokazujekwiga Egejci, problem nastaje onda kad se zbog ne~ije politi~ke voqe inatolo{kog diktata granica pretvara u fantazam kojim caruje dubokoiracionalna, pogubna barijera. Zato je neminovno da se, u zakqu~ku ovih refleksija o imagologijigranice, podsjetimo va`nog upozorewa koje upu}uje Xoan Kopjec. Toupozorewe se odnosi upravo na “projekat” koji svima nama predstoji,projekat osloba|awa od ropstva prema samima sebi (svojem porijeklu,svojoj pro{losti i svojem nezadovoqstvu).Poznavaju}i ~iwenicu da je Balkan ~esto znao da potpadne pod takvo,pogubno ropstvo prema samom sebi, htjela bih na kraju ovog teksta da seizjasnim u prilog jednom druga~ijem, konstruktivnom stanovi{tu, kojebi moglo da obuhvati i na{u temu o granicama. U to stanovi{te jeugra|en produktivni bunt i neophodno delimitirawe granica, o ~emu

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

58

2 Ovdje se ponovo treba podsjetiti @irara i wegovog tuma~ewa tu|inca: gubitkomodre|ene sposobnosti (u ovom slu~aju zajedni~kog porijekla i jezika zajednice),stranac se, dakle, doìvqava i kao (prijete}i) gubitak oblika. Tako tu|inac(do{qak) prerasta u apatrida (~ovjeka bez otaxbine, bez porijekla), koji je prinu|enna jedan translacioni identitet i na „imitirawe svih razlika, budu}i da sâm nemanijednu“. Tako se, prema @iraru, nanovo potvr|uje transkulturalnost kriterijumakad je rije~ o izboru `rtve.

govore i stihovi Anzaldue, nastali u kontekstu wenog autenti~nogìvota na granici: “Da bi preìvio u grani~noj zemqi, mora{ daìvi{ sin fronteras, da bude{ raskrsnica”.U primjeru Barxijeve, pored nesrazmjera kad je rije~ o samo jednomporijeklu i “privremenosti” otaxbina, postoji vi{e zajedni~kihelemenata s iskustvom Soxorner Trut, proto-feministkiwe iabolicionistkiwe – dakle, rije~ je o “prodavawu vlastite biografije”(D. Haravej, 2003:91), kao o glavnom motivu i su{tinskom modelusopstvene teorijske artikulacije, elaboracije i legitimizacije.Pri tom se, pored ostalog, razotkriva i postojawe brojnih zamki iaporija identiteta: uvijek samo wegova podvojenost i raslojenost i pohorizontalnoj, i po vertikalnoj osi. Kategorije koje se ti~u sebe samogi drugoga prepli}u se, ne samo suprotstavqaju}i se jedna drugoj, ve} iidu}i jedna uz drugu. Ovo se naro~ito odnosi na grani~no iskustvoEgejaca, kao (interkulturnih) drugih, ne samo u odnosu na zajednicurodnog kraja i kompleks “pripisanih razlika” u odnosu na wihoveranije (gr~ke) sugra|ane, nego i u odnosu na etni~ku pripadnost ikompleks “pripisanih sli~nosti” s onima s kojima danas ìve, sMakedoncima.Ova kwiga je iskqu~ivo va`na i u {irem smislu zna~ajna opomena prednekim sli~nim i isto tako fatalnim opredme}ivawem granice, prednekim novim i surovim sindromom, sli~nim egejskom! U svomstvarala~ki izuzetno zrelom i hermeneuti~ki svestranom naporu,Barxijeva artikuli{e svoju i porodi~nu biografiju kaoantropologiju, ~ine}i je na taj na~in korespondentnom (sazvu~nom isaodnosnom) ne samo s jednim anegdotalno-istorijskim, jednokratnim,nego i s jednim arhetipsko-vanvremenskim, univerzalnim fenomenom.To je fenomen izmje{tenosti, neudomqenosti, (ne)pripadnosti,marginalnosti, raspolu}enosti izme|u vi{e otaxbina, vi{e kultura,vi{estrukog porijekla. Zauvijek pretvorena u epitom Granice,Barxijeva (uostalom, kao i prethodno spomenuta Anzaldua) nosi“raskr{}e kultura” kao svoj ontolo{ki biqeg i fatum. Ali, na sre}u,isto tako, i kao spiritus movens svog izuzetnog djela!

— Literatura

Anzaldua, Gloria: “La Frontera /Borderlands”, u: The Modern LiteraryTheory (an anthology), ed. by J. Rivkin/M. Ryan, 1998 (ex.: 1987).

Bahtin, Mihail: Estetika slovesnogo tvor~estva, Moskva, 1986.

Barxieva-Kolbe, Kica: Egejci, Kultura, Skopje, 2000.

Blok, Rene: “Umetnosta ne poznava granici”, u: (Bound)less Borders,katalog, Skopje, 2002.

Dejvis, Najra Juval: Rodot i nacijata, Sigmapres, Skopje, 2001. kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

59

Derida, @ak: Univerzitet na granicama Evrope, u: “Kosmopolitike”,Beograd, 2002.

Girard, Rene: “Stereotipi progona”, u: Republika, Zagreb, br. 9, 2003.

Haravej, Dona: “ôvekot vo post-~ove~ki predel”, u: Hrestomatija natekstovi od rodovata teorija, ur. K. Kolozova, Evrobalkan pres, Skopje,2003.

Harding, Sandra: “Borderland Epistemologies”, u: Is ScienceMulticultural, Indianapolis,1998.

Homi Baba: “Borderlives”, u: Newsletter, 359*, Skopje, no.1, 2000.

Madùnkov, Mitko: “Borders, Freedom, Language and the Future in theContext of the Story of the West”, u: Macedonian PEN reviwe, winter,2003.

Mihajlovski, Dragi: Prorokot od Diskantrija, Kaprikornus, Skopje, 2001.

Penja, Guljermo Gomez: “Nova globalna kultura (grani~na perspektiva)”,Gest, Podgorica, br. 8, 2002.

Peovic, Katarina: “Uvod u pozitivnu geografiju”, u: Balcanis, Ljubljana,br. 1, 2001.

Pizzi, Katia: “Silentes Loljuimur” – “Fojbe” in tesnoba meje vo povojnitrza~ki knjièvnosti, u: Primerjalna knjièvnost, Ljubljana, st. 2, 2001.

Prokopiev, Aleksandar: “Izme|u Evrope i Balkana postoji svilena zavesa”,u: Danas, Beograd, 3. maj 2003.

Spahi}, Vedad: “Bosnian-Muslim Cultural Identity”; u: The Power ofCulture, the Culture of Power, Poznan, 2003.

Stojkovi}, Branimir: “Identitetot kako determinanta na kulturnite prava”,u: Kulturen identitet – razlika vo sebe, Templum, Skopje, 2002.

[eleva, Elizabeta: “Grani~ni kulturi”, u: Identiteti, Skopje, br. 4, 2003.

[eleva, Elizabeta: “People and Adresses”, u: The Power of Culture, theCulture of Powe”, Poznan, 2003.

Todorova, Marija: Zamisluvaj~i go Balkanot, Magor, Skopje (u originalu:1997).

Ugre{i}, Dubravka: “Pisatel vo egzil”, u: Zabraneto ~itanje, Sigmapres,Skopje, 2002.

Vili}, Neboj{a: “All My Passports”, u: State/Irwin, 359, Skopje, 2000.

Elizabeta [eleva (1961, Ohrid) {ef je Odseka za komparativnukwièvnost i profesor metodologije na Univerzitetu Sveti]iril i Metodije u Skopqu.

Objavila je preko 150 tekstova i {est kwiga: Komparativna

poetika, Postmodernizam u makedonskoj prozi; Kwièvnoteorijske

studije; Kulturalni ogledi; Od dijalogizma do intertekstualnosti;Zatvorenici dana; Otvoreno pismo, Studije o makedonskoj

kwièvnosti i kulturi.

Na makedonski je prevela kwige Rastka Mo~nika, Karla Popera,Xudit Batler i dr.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u60

Iz savremene slovena~ke kwièvnostiIzabrala i prevela sa slovena~kog Ana Ristovi}

— Uro{ Zupan

— Mere du{e— (Qubqana preko pesnika)

There are the measures destined for her soul.

Wallace Stevens

Dragan Veliki} po~iwe svoj tekst o poeziji Tomaà [alamuna An|eo

sa avenije Acquedotto tako {to ispri~a kako mirisi imaju va`nu uloguu ìvotu nekih plemena severnoameri~kih Indijanaca. Mu{karci nosezadenute za pojasom hermeti~ki zatvorene bo~ice u kojima su sa~uvaneintenzivne, mirisne supstance. U trenucima velikog uzbu|ewa, utrenucima za koje èle da se ne izgube tek tako, oni otvaraju te bo~icei udi{u mirisne supstance. Na taj na~in fotografi{u pam}ewe. Iukoliko, nakon mnogo godina, ponovo poèle da se prisete nekihdoga|aja, nekih situacija, ukoliko poèle da se izgubqeno vrati, oniponove ritual. To im omogu}ava da u svesti, istom, prvobitnomja~inom, iskrsne slika davnog doga|aja.Taj tekst mi je pruìo nekakav dokaz za to da svako od nas bira svojna~in putovawa kroz vreme, svoj na~in da povrati izgubqeno vreme, ida svako bira ~ulo, koje mu to omogu}ava. Za Prusta presudnu ulogu imaukus, za mene je presudan i najpouzdaniji miris, ali ne u smisluwu{ewa miri{qavih supstanci sa~uvanih u hermeti~no zatvorenimbo~icama, za mene miris jednostavno lebdi u vazduhu, odnosno, premnogo vremena se tako sna`no i duboko utisnuo u pam}ewe da priponovnom susretu sa wim mogu jo{ jednom da proìvim pro{li ìvot.I ukoliko sada otvorim prozor ili zakora~im na balkon, do mene seprikrada miris raskva{ene zemqe koja se polako sprema na zimskipo~inak, miris magle koja u jutrima stoji iza nepomi~nog drve}a,karakteristi~an miris opalog li{}a koje je ki{a zalepila zaplo~nike i voda nanela u kanale, i miris jesewe ki{e koji je sasvimdruga~iji od mirisa blagih letwih naliva. Ne znam zbog ~ega toobja{wavam samo kao meru koja je je sudbinski data mojoj du{i. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u61

I moj boravak u Qubqani je po~eo jedne jeseni, ta~no pre tri godine.Ne mogu da tvrdim da ranije nisam poznavao taj grad, jer sam uQubqani studirao. A ipak je moja veza sa tim gradom bila ograni~ena,~inile su je samo posete predavawima i put koji me je vodio odèlezni~ke stanice do filozofskog fakulteta i natrag. Mislim da samposedovao neki ose}aj straha od grada, sli~an ose}aju straha odnepoznatog, i uvek kada bi predavawima do{ao kraj, seo bih u prvi vozi odvezao se natrag ku}i, u Trbovqe. Nikada nisam u~estvovao u onome{to zami{qamo kao studentski ìvot, niti sam se druìo sa qudimakoje je interesovala kwièvnost, onako kako je interesovala mene.Predstavu koju sam tada imao o Qubqani doneo sam iz sredwe {kole, iona je dolazila iz kwiga i popularne muzike. Ne znam {ta je to {to uslu~aju drugih generacija presudno uti~e na formirawe predstave onekim stvarima, ali za generaciju ro|enu {ezdesetih godina to susigurno popularna muzika i kwièvnost u kombinaciji sa filmom.Kao sredwo{kolac sam imao svoje heroje i dvojica od wih su bilipisac Mate Dolenc i muzi~ar Toma` Pengov. Upravo oni su presudnouticali na oblikovawe moje predstave o Qubqani. Dolencov romanVampir z Gorjancev je kwiga koju sam najvi{e puta pro~itao. Zami{qaosam kako se sa junacima {etam jesewom Qubqanom, precizno samzami{qao crnokosu Lenoru, lice profesora Hipolita za koga tadanisam znao da za osnovu ima osobu iz stvarnosti koja se zove Du{anPirjevec, i isto tako sam u svom duhu oìvqavao lica druìne koja senakon predavawa okupqala u kafani Pri Mraku. I danas, kadaponekad u biblioteci otvorim Dolencov roman, oìve sve slike koje sume pre mnogo godina odnosile u neki svet ~e`we, sa istomintenzivno{}u i snagom kao nekada, i ~ini mi se da se sa listova kamojim nozdrvama podiè miris jeseni.Roman Vampir z Gorjancev je kwiga koju sam najvi{e puta pro~itao, aOdpotovawa Tomaà Pengova je plo~a koju sam najvi{e putapreslu{ao. Pozajmio sam primerak prvog izdawa tog albuma i on mi jenakon nekoliko slu{awa, uprkos “srceparaju}em” {kriputawu ipucketawu, postao toliko drag da ga nikada nisam vratio pravomvlasniku. Pengov se tom plo~om veoma pribliìo merama kojepostavqa poezija. Napravio je idealan spoj muzike i re~i, za kojimislim da se mirno moè postaviti rame uz rame s najve}im svetskimautorima, kao {to su Leonard Koen i Bob Dilan. Kada sam ga ove zimeslu{ao u klubu K4, primetio sam da jo{ uvek sve wegove tekstove znamnapamet. I oni naj~uveniji Pengovqevi stihovi, uz koje se uvek najeìmkada ih ~ujem, glase: “Ptice su zatvorile leto / i ki{a je zaustavilaulice.” Govorim o pesmi V nasmehu nekega dneva. (U osmehu jednog dana).I sve to je, opet, u vezi sa jeseni, sa nekim vremenom koje nikada nisamìveo, sa Qubqanom sedamdesetih; {to dokazuje da je i to mera moje du{e.Rilke u Pismima mladom pesniku zapisuje da do|e period u na{emìvotu kada nas poseti ne{to tu|e, kada budu}nost poput nepoznatogk

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u62

straha ulazi u nas i pripremi nas za ono {to }e se tek dogoditi. Mojìvot se 1990. godine preokrenuo, i jedini korak koji sam mogaou~initi bio je taj da se preselim u Qubqanu. Da budem precizniji,preselio sam se na Vi~, u Postojnsku ulicu.Postoje dva na~ina istrajavawa u provinciji. Prvi je da tamo ìvi{,jer ti je tamo dom, ili te tamo zadràva qubav, uz ~iju je mo}, kao {toznamo, mogu}e proìveti kratak period i u paklu. A ipak, ìve}i uprovinciji, veoma brzo po~iwe{ da shvata{ da tamo nema qudi sakojima bi mogao da razmewuje{ ideje, sa kojima bi mogao da sa iskramau o~ima razgovara{ o mese~evoj svetlosti Vilijama Blejka, da pliva{sa wima kroz isti fluid, da ih dodiruje{ na udaqenim rubovima i dawihovo prisustvo ose}a{ kao prisustvo zvezda predvodnica. Taj na~inistrajavawa u provinciji moè da te pokopa, zbog usamqenosti, zbogose}aja razli~itosti koja ugroàva qude svugde, ne samo u malimgradovima, zbog gluposti na koju moè{ da naleti{ na svakom koraku.A drugi na~in je odlazak iz velikog grada, naj~e{}e na more ili naKras, kao {to je to u~inio Marjan Roànc. Me|utim, to sebi moè dapriu{ti samo stariji ~ovek. Ni jedno ni drugo, {to se mene ti~e, nijedolazilo u obzir, i zbog toga se dogodila Qubqana.Moram da priznam da mi se Qubqana najpre u~inila potpuno grozna.Mom jeziku skoro godinu dana nije dozvolila da probije procep, skorogodinu dana u Qubqani nisam mogao da pi{em. Morao sam da odem uHolandiju, tamo mi je Samo otkrio Fran~eska Klementea. Zaqubio samse u wega na prvi pogled. U Roterdamu sam morao da nastanim nekeprostore u jeziku da bi mi nakon toga, kada sam se vratio i zaleteo usvoje prvo qubqansko prole}e, grad otvorio jezik i poklonio snovekoji su me ponekad pribliìli i ponekad vodili kroz Nepoznatavrata. Zbog te blokade u jeziku sam se jo{ uvek vra}ao u Trbovqe, gdesam poku{avao da pi{em, da pokupim jo{ posledwe plodove nekeudaqene, davne ètve.A ipak se ta grozota nije de{avala samo na metafizi~kom planu, naplanu jezika, ve} sam se susreo i sa floskulom koju smo ve} toliko puta~uli i ~itali o woj, i nakon koje bismo toliko puta odmahnuli rukomi pouzdano se nasmejali. Jo{ jednom se potvrdilo pravilo da mora{ dase sam susretne{ sa ne~im, da mora{ ne{to da iskusi{ na svojoj koì ida su svi saveti koje ti qudi daju skoro beskorisni dok se ne dogoditvoje sopstveno iskustvo.Qubqana, dodu{e, nije veliki grad, nije milionski grad, kao {to su tozapadne prestonice, a ipak veli~ina nije bila nimalo va`na prilikommog susreta sa usamqeno{}u koju oseti provincijalac kada se preseli ugrad. Govorim o usamqenosti a ne samo o samo}i koja nas prati ceoìvot bez obzira na to gde se nalazimo, o samo}i koju su sposobni dapreseku i da je barem na trenutak pobede samo zaqubqeni, dok predsobom skrivaju svet. Nikada ne}u zaboraviti prvi vikend koji samproveo u Qubqani. Rekli su mi da grad subotom popodne, izme|u dva i k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u63

tri, kada jo{ posledwi qudi obavqaju kupovinu na pijaci, jednostavnozamre. Nisam verovao dok se sam nisam uverio u to.Bila je subota i moj plan da kao i uvek vikendom odem u Trbovqespre~ilo je to {to sam pravilno odgovorio na nagradno pitawe Radio[tudent-a i zato dobio kartu za koncert grupe Sisters Of Mercy. JurePotokar je bio jedan od retkih koje sam u to vreme poznavao, idogovorili smo se da pre koncerta navrati do mene. Bilo mi je ~udno{to je kasnio. I kada je kona~no do{ao, saop{tio mi je da je koncertotkazan. Ipak smo odlu~ili da popu{imo xoint. Se}am se da smoslu{ali Nika Drejka. A onda je Jure oti{ao ku}i, mo`da da “slu{azveket nov~i}a na betonu i tiho padawe snega u novembarskim no}ima.”Prethodno me je odvezao do grada. Iza{ao sam u [ubi~evoj i prvi putkrenuo da sam istraùjem subotwu no}. Ose}ao sam u telu vodu, kakote~e kroz moje kosti, bio je to ose}aj koji sam veoma dobro poznavao.Ali paklena omamqenost je na najgori mogu} na~in po~ela da se me{asa usamqeno{}u. Se}am se kako sam ulazio u lokale i poku{avao dakroz dim razaznam obrise znanih lica. Nisam znao kakve minimalnemogu}nosti imam, niti sam razmi{qao o tome. Ali ose}ao sam da sasvakim novim lokalom u kojeg ulazim pro{lost spu{ta sve teù rukuna moje rame. Po~ele su da me progawaju slike iz minulog ìvota. Izperioda koji jo{ uvek nije znao za tu|e i nepoznato. I dok sam se umaglenoj oktobarskoj no}i vra}ao sam ku}i, u no}i, mo`da ba{ takvojkao {to je ova dok sedim za stolom i to pi{em, u Trà{koj ulici su,zbog ose}aja nemo}i i izgubqenosti, po~ele da mi niz obraze teku suze.Tada sam se zakleo da vi{e nijedan vikend ne}u provesti u Qubqani.Kada iz udaqenosti pogledam na tu svoju tada{wu odluku, ona mi se~ini sme{nom. Me|utim uvek, dok plovimo rekom doga|aja, mi smonestrpqivi i bojimo se onoga {to tek dolazi. Luduje i galopira vremekoje nas preliva. I vreme je tada zaista ludovalo i galopiralo, ali donelo mi je darove,donelo mi je bliskost sa gradom koja je polako po~ela da se pretvara uveliku qubav, donelo je èqu da kora~am wegovim ulicama, da se nawima ose}am kao kraqevi}. Sretao sam qude, naj~e{}e Sebastjana, kojije na svoju vizitkarticu pored profesije {eta~ od{tampao iKvazimodove stihove iz pesme I odmah je ve~e. Sa Vi~a sam odlazio ugrad svojim omiqenim stazama, najpre pod kestenovima kraj èlezni~kestanice, onda pored akademije za likovnu umetnost, na ~ijem je gorwemspratu Aleksij slikao svoje zvezdane i metafizi~ke prostore Pre{nicei neba nad wom, ili sam i{ao kroz Tivoli i ulazio u sredi{te gradapored Moderne galerije. U mislima sam ponavqao nazive ulica,oslu{kivao wihov zvon i se}ao se Frenka O Hare, kraqa wujor{kihpesnika, koji je nekada, na drugoj strani okeana pisao o ulicama svogvoqenog grada. Hodao sam Cankarjevom, ôpovom i Nazorjevom. U svadoba dana i no}i {etao sam se starom Qubqanom. Razgledawe izloga isedewe u kwiàrama su postali moji svakodnevni rituali, kao iodlazak na pijacu. Shvatio sam da postoje meni draga mesta na kojimak

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u64

se zadràvam, i ponovo je poezija bila ta koja me je dovela do toga dasam po~eo da intenzivnije razmi{qam o gradu koji sam sve vi{e voleo.Svako godi{we doba je donosilo promene. Jesen je zna~ila strah ikasnije gubitak straha od grada, zima je zna~ila ose}aj odoma}enosti, aprole}e je sa tim, kada se vratio jezik, zna~ilo qubav. U vreme mogprvog prole}a u Qubqani mi je Toma` pozajmio kwige Roberta Hasa.îtao sam ih u ve} toliko puta pomenutoj ku}i u Postojnskoj ulici.Has pi{e o San Francisku, o gradu koji u mojoj li~noj mitologijizauzima centralno mesto. I kada u pesmi Potapqawe u sawe (Potapawe

u snove) zapisujem stihove u kojima se pribliàva stranac koji }etobom zameniti prostor, snove o gradu nad morem, pi{em o SanFrancisku. Hasove pesme su pune vegetacije i svetlosti, pune mirisa ine`nosti, tako da ponekad ima{ ose}aj da ~uje{ kako se more razbija ope}ine Big Sura ili kako se magla lagano podiè, i crvenakonstrukcija mosta Zlatna vrata po~iwe da se pomaqa kroz wenu beluode`du. I u jednoj pesmi iz wegove druge kwige Praise moèmopro~itati stihove koji govore da u San Francisku postoji nekolikostvari za koje je vredno moliti se: zaliv, galebovi, razne vrste kuhiwa,sveti Frawo, topli januarski dani... San Francisko mi je bio, osim uduhu, nedostiàn, i zato sam razmi{qao da je vredno ìveti sada iovde, i ne samo u nekim sawanim prostorima. U Qubqani sam po~eo datragam za stvarima za koje je vredno moliti se. Na{ao sam ih kada samu jutrima, u toku nedeqe, a ne onih nemogu}ih nedeqa, odlazio naRo`nik, {etao se kroz park Tivoli, posmatrao visoku travu koja se uve~erwim satima wihala kao molitva i gledao qude koji su sepomerali kao u snovima. To sam na{ao i na [u{tarskom mostu, kadasu polako po~ele da se pale svetiqke uz Qubqanicu i da pu{taju svojezawihane odsjaje niz wen lagani tok. A posebno mi je u se}awu ostalaona posledwa junska nedeqa, kada sam, nakon drugog zavijawa sirenakoje je zna~ilo prestanak vazdu{ne opasnosti, nose}i pod pazuhomPavezeovu kwigu Lavorare stanca, oti{ao u Tivoli, i tamo u sasvimpraznom i tihom parku ~itao “tu`nu muziku ~ove~anstva” i gledao gradu nedeqno jutro, grad koji je ostao nedodirnut i neo{te}en. Time jemoja du{a dobila nove mere koje su joj bile su|ene.Taj period u Qubqani rado poredim sa svojim detiwstvom. Sa rajemkoji nas je napustio, koji smo izgubili i u koji èlimo da se ponovovratimo. Mislim da to nije ne{to {to iskqu~ivo pripada domenuumetnika, iako je kod wih prisutnije i sna`nije izraèno, ve} ne{to{to pripada domenu svih qudi. Moje “detiwstvo” u Qubqani seokon~alo nakon godinu dana. Simboli~no se zavr{ilo preseqewem udrugi kraj grada. I kao {to na{e stvarno detiwstvo predstavqa kqu~i osnovu za na{ budu}i ìvot, tako je i moje “detiwstvo” u Qubqanizna~ajno uticalo na uspostavqawe mog odnosa prema gradu. Postoje ~aki prostori gde se “detiwstvo” u gradu i stvarno detiwstvo poklapaju.To je Trà{ka ulica. Ulica, po kojoj sam jedne hladne, oktobarske no}ihodao sa suzama u o~ima, u mom detiwstvu je predstavqala ravnu strelu, k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u65

nekakvo predvorje obale, obe}awe mora ili obe}awe Poso~ja, gde sam saroditeqima odlazio na letovawe.O sada{wosti je te{ko pisati. Te{ko je suditi o stvarima koje su tu,koje su neposredno ume{ane u na{e ìvote, koje smo nesposobni dasagledamo iz udaqenosti. Period u kome se sada nalazim mogao bihnazvati po Rembou: Period u paklu. I da bih lak{e preìveo to vreme,hodam ulicama, uvek iznova, odlazim do onih ta~ki grada koje su minajdraè, gde vidik otvara vrata nekim prostorima u koje svom snagomprodiru na{e èqe. Znam da svaki ~ovek ima svoje prostore, svojevidike du{e. A mojih, u Qubqani, ima prili~no. Pogled sa Cankarjeveulice na Tivoli i Ro`nik u pozadini, u trenutku kada uàrena kugladodirne kro{we drve}a i grad preplavi beskrajna reka crvenesvetlosti, koja obavije {eta~e lewih nedeqnih popodneva, ili pogled upredve~erje, sa ôpove ulice ka katedrali, kada se nijanse plavetnilana nebu po~nu polako da mewaju, da polako tamne, tako da pro~eqa ku}ai zvonici katedrale dobiju boju slonova~e, ili pogled sa onogbalkon~i}a koji je negde na kraju pre~ice koja vodi iz stare Qubqaneka tvr|avi. Wime moè{ da obuhvati{ Barje, Trnovo, Mirje, Ro`nik.Ponekad, kada to gledam ili kada putem mirisa putujem kroz vreme kojesam do sada proveo u Qubqani, razmi{qam o sudbinama qudi, o tome“koliko prizmi ~ini jedan jedini trenutak,” i ponekad dok hodam podxinovskim kestenovima na pijaci i pu{tam da se wihove senke mekospu{taju na mene, ili dok sedim pod vrbama u Trnovu i gledam wihovalica u Qubqanici, pitam se, zar nije sve pogre{no, jer lepota grada sene meri mostovima, ku}nim pro~eqima, vidicima koji se utiskuju use}awe. @elimo li to da priznamo ili ne, merilo lepote grada jekoliko qubavi nudi. Sve drugo ne vaì. Ili skoro da ne vaì.

1993.

Uro{ Zupan (1963, Trbovqe) diplomirao je komparativnukwièvnost na Filozofskom fakultetu u Qubqani. Objavio jekwige poezije: Sutre (1991), Reka (1993), Odpirawe delte (1995),Nasledstvo (1998), Drevo in Vrabec (1999), Nafta (2002) iLokomotive (2004), i kwige eseja: Svetloba znotraj pomaran~e

(1996), Pesem ostaja ista (@ivqewe v glasbi) (2000), i Pe{ec

(2003).

Preveo je kwigu poezije Jehude Amihaja Ura milosti i pesme XonaE{berija Autoportret v konvesknem ogledalu.

Za poeziju je dobio nagradu Slovena~kog sajma kwiga, Zlatnu

pticu, nagradu Pre{ernovog sklada, nagradu Oton @upan~i~,Jenkovu nagradu i plaketu Ton~ke ê~. Urednik je za poeziju ureviji Literatura. @ivi kao slobodni umetnik u Qubqani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

66

— Mitja ânder

— Dopisivanjesa vremenom

Gde Zemlja dodiruje nebo? Je li {picasti vrh planine predvorje njegovenepoznate dubine? Kristalno jasni likovi koje ocrtavaju zvezde sjaje na krajudugog tunela, kao privid. Ili kao obe}anje. Negde dole, me|u stogodi{njimjelkama, lenjo samuje planinska ku}a. ^vrsto srasla sa kraljevstvom prvobitnei neokrnjene prirode, prkosno samotna, i dovoljna samoj sebi. @ivot u alpskojdolini se ~ini poput besmislenog, praznog lutanja, odrezan od velikog izvora,krvotoka Prirode i njenih beskrajnih preobraàja. Zima nije vi{e odvratnasne`na bljuzgavica, leto vi{e nije nepodno{ljivo sparno. Godi{nja doba zasijaju u svom ve~nom kruènju, u klijanju i rastu, u nasadu i ètvi. Zimska smrznutost nije vi{e praznina poraza, ve} samo predah, sigurnoobe}anje obnove kosmi~kog toka. Prijatno umorni putnik to dobro zna. Pogled ka stenovitim vrhovima ga uverava da je usamljeno nebo skoronadohvat ruke.

Slika neba nad planinskom ku}om jedan je od osnovnih arhetipova alpskihnaroda. îni se da se sva njena emocionalna snaga zgusnula u maloj junakinjiskraja devetnaestog veka, do danas neuni{tivom izumu samouverenoggra|anstva, legendarnoj Hajdi. Mala kraljica planinske prirode juri sa kozama,skuplja ~arobno planinsko cve}e, valja se po pa{njacima, spava u senu, iposmatra zvezdano nebo koje je tik nad krovom skromne, ali tople kolibenjenog Dede. Hajdi skoro da nema ovozemaljske roditelje: dete jenezaga|enog planinskog vazduha, krotkih ìvotinjica i srce je uveseljuju}ihbiljaka. Ona je malo planinsko boànstvo koje sve oko sebe ispunjava suncem,otapa hladni oklop Dede-samotnjaka, krati vreme bolesnoj baki, pravi dru{tvousamljenom pastiru Petru. I jo{ ne{to, veoma va`no! Svojom neiskvareno{}u,blago{}u i ljudskom toplinom, osvaja i bogate gra|ane koji su usredFrankfurta, tog ve{ta~kog kolosa, ve} zaboravili na snagu prvobitne Prirode.Hajdi, taj boànski gromobran, prava je ~udotvorka! Njena mo} pouzdano imalogisti~ku podr{ku alpskih medikamenata: vazduha, zelenila, stenja, mleka(toga posebno, i to na svakom koraku), sira, {u{tanja prastarog drve}a i mnogihdrugih scenskih efekata. Do tada hroma, gradska devoj~ica Klara najednomprohoda! I to ne bilo gde, ve} tamo, gde su maloj ~udotvorki prirodneokolnosti uvek nadohvat ruke i to u svom najzgusnutijem obliku – navisokoplaninskom pa{njaku. Hajdi je mala elektrana ljudske topline, kojomproìma i obasjava ceo svet oko sebe. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u67

Mit o maloj Hajdi, zavetnici nekakve alpske Arkadije, dobio je bezbrojvarijanti i odraza. Uvek intoniranih èljom za nekom prirodnomneiskvareno{}u i prisno{}u me|uljudskih odnosa, koji su unutar takve slikesveta samo jedna od replika neuni{tive i ~udotvorne planinske prirode. Aukoliko je autorka, Johana Spiri, svoju malu heroinu videla kao sre}no detealpske idile, onda slika iste zabiti iz druge polovine devetnaestog veka moèbiti i sasvim druga~ija. Austrijski reìser, Stefan Ruzovicki, u svom filmskomhitu Naslednici, prikazuje raskorak izme|u idili~ne lepote alpskog pejzaà iseoskih ljudi, koje okruùju tamni an|eli egomanije i mr`nje. Planinska ku}icadobija nove obrise: me|uljudsko }utanje vi{e nije blaga ti{ina, ve} gluvaprovalija izme|u du{a okruènih stenjem. Doma}in vi{e nije blagonakloni ipravedni zavetnik krda, ve} tiranin i siledìja. Poljski radovi i radovi u stajivi{e nisu okrepljuju}a gimnastika, ve} mu~na borba sa ravnodu{nom prirodom,borba za opstanak. Me|u kulacima nema solidarnosti, ve} je isklju~ivoprisutna borba za zemlju, borba za mo} i vlast. Tu caruje zakon prevlasti, nekomora komandovati i zapovedati. Naslednici – sluge koje neo~ekivano nasledeimanje ubijenog doma}ina i gospodara – propadaju upravo zbog toga, jer svojunekada{nju jednakost u ropstvu ne znaju pretvoriti u novu hijerarhijuslobodnih. Jednostavno, ne postave novog kulaka. Gospodari mogu da sede zastolom samo sa sebi jednakima, a sa grupom koju vezuju mnogobrojni motivinemaju {ta da ~ine. Dono{enje odluke da se likvidira karcinogena tvorevina,nekakva komuna koja ugroàva seosku idilu, jeste jo{ samo pitanje vremena.îsti planinski vazduh po~inje da miri{e na lepljivu ljudsku krv. ...ôvek doline jo{ uvek sanjala~ki podiè pogled ka planinskim vrhovima, kojenaslu}uje iza maglene koprene gradskih konglomerata. Jo{ uvek sanja sladaksan da }e jednog dana napustiti tu betonsku dùnglu i oti}i na Hajdinu Planinu,gajiti koze, prera|ivati prirodno mleko i sir, okopavati skromnu njivu, palitivatru u dobroj staroj pe}i, obra|ivati drvo. Da }e se potpuno predati milinamaplaninske prirode – one prave, neokrnjene – i u dugim zimskim ve~erima, kadase ne bude grejao uz pe}, bratimiti sa ljubaznim planinskim ljudima. I tako,supermoderni ~ovek sanja lep{u, skoro ve} sasvim realnu mogu}nost za svojuegzistenciju. Isprazna samo}a izme|u ~etiri zida soliterskog panja, praznipogledi uli~nih lutalica, zid }utnje koji skriva lica bli`njih, svakodnevni,automatizovani gestovi koji ne poru~uju ni{ta – sve to }e nestati. Odnosno,ispliva}e na povr{inu u novom obliku, punom ìvog soka. Samo}a }e postatiposve}eni susret sa samim sobom. Ali, istovremeno i obe}anje radosnogsusretanja sa drugima, sa kojih }e spasti zar otu|enosti. Svakodnevne, uvek isteobaveze, dobi}e jedan vi{i smisao, posta}e deo velikog rituala Prirode i njenihzakona putem kojih se obnavlja ìvot. Za trenutak nestaje televizor, puste zidoveobliva sjaj drevnog drveta, iz mikrotalasne pe}nice po~inje da klizi toplinaneprekidne vatre, odnekud zamiri{e seno, kroz prozorsko okno se sada moguvideti velike smreke, buka automobilskih motora utihne, jo{ samo {um vetra,kuckanje grana i udaljeni kozji meket ostaju da vise u lebde}oj kapsuli prostora.

Alpski gra|anin je u zanosu svoje ma{te izmislio alpsku ikonografiju i zbogtoga da bi me|u planinskim masivima uspe{no naselio sopstveni mentalitet.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u68

Planina mu je uzvratila naklonost: poslala mu je njegov odraz u ogledalu – i tou ulep{anom, skoro idealizovanom obliku. Njegova introvertnost, zagledanostu samog sebe, istrajnost; sve to je dobilo ble{tavi oreol. Uklonjena je opasnostda se potko`ne karakteristike alpskog ~oveka otelotvore u usamljenosti,hladno}i, zadrtosti i sitni~arstvu. Ostvarile su se kao glorija, visoka pesmasamome sebi. Planina }e kao i uvek pro~istiti i okrepiti duh i telo, skinuti sanjih navlaku grehova i uliti im nove mo}i. I Hajdi je uvek ~eznula da se uspuèuz najvi{e vrhove, gde se gnezde samo usamljene i plemenite grabljivice.

...

Umetnost ~esto reaguje na one aktuelne diskurse koje prepoznaje kaomitomanski lepak za zajednicu. I tako, satira alpskog ìvota, odnosno njegovepozla}ene ikonografije – ànr koji ima dugu tradiciju – u poslednje vremepolaè na vi{e nego prepoznatljivu kartu, na sukob izme|u lokalnog iglobalnog. Lokalnost – nekakva izvorna alpska du{a – krajem dvadesetog vekase na{la u stisku globalnih pokreta. Satiri~ni govor problematizuje naletglobalizacije i, pre svega, pragmati~ni odziv domorodaca. U crnoj komedijiPeep show, {vajcarski dramski pisac Markus Kebeli skoro sasvim trezvenorazotkriva tu dilemu. Protagoniste drame, porodicu Holcerovih, iz letargijebudi ideja da bi turistima, koji se zbog potrebe za mokrenjem zaustavljaju krajnjihovog poseda, mogli da omogu}e voajerski pogled u ljupki alpski ìvot. I,naravno, da sve to lepo naplate. I {ta bi, na osnovu op{te predstave, moglobolje da do~ara ljupki planinski ìvot nego, kao prvo, opskurna seoska igra ionda – a ko bi drugi! – Hajdi. Posao se razvije; provizije, kostimi, snimci,autobusi se re|aju jedan za drugim. Sve dok protagonistima, grotesknosme{nim natur{~icima, koji bi trebalo da glume sami sebe u nekim idili~nimkostimima, ne popuste ìvci. Oni napu{taju posed, kona~no pomireni sa tim daje njihov planinski identitet, odnosno njegov privid, sasvim propao. Turisti~kaindustrija }e se, naravno, uspe{no razvijati i dalje. Od sada }e uloge Dede,Hajdi, Petra, Klare i drugih junaka glumiti azilanti nastanjeni u selu, jer jeionako svejedno, kao {to je bilo i do tada, kakav privid se odigrava u ki~astojseoskoj izbi. Va`no je samo da ga okruùje sladunjavi i neuznemiravaju}ioreol.

Globalizacija predstavlja glavni dru{tveno relevantni zaplet i u otka~enojfilmskoj parodiji Nikija Lista. I u tom slu~aju je svetski trend konkretizovan uturizmu, odnosno u neslu}enim mogu}nostima za njegov razvoj. Alpski junakje neverovatno razigrana bajka, koja se virtuozno poigrava predstavama oìvotu u planinskom selu. Kao i svaka bajka, i ova ima na jednoj strani dobre,a na drugoj zle junake. Na strani zla je ùpan, mogli bismo re}i – pravipravcati lokalni kum. Njegova namera je da pretvori selo u turisti~ki raj, gde }ese na svakom koraku kasirati novac, dolari, jeni, evri, ili {ta god drugo.Me|utim, ùpan je iznena|uju}e dalekovid, i, na kraju krajeva i veomaambiciozan ~ovek. Ne}e prodavati samo alpski vazduh, privla~ne poglede inajraznovrsnije planinske privide. Usmeri}e se i ka seks turizmu i hrabro seupustiti u borbu sa tajlandskom konkurencijom. Njegov antagonista, MaksAdler – ili Orao, ako èlite – je, kao {to i prili~i, junak sasvim druga~ijeg kova. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u69

Nakon brojnih putovanja po svetu, vratio se u rodno seoce, ne bi li ga za{titiood gramzive bande. Njegov projekat je zapravo ekolo{ki. Alpsko seoce trebada ostane oaza neokrnjene prirode, a njeni stanovnici, odakle god da dolaze,treba da ìve opu{tenim ìvotom ispunjenim rado{}u. Adler je onaj koji jestvorio nekakvu komunu, u kojoj }e seks, droge i ~ist planinski vazduh ~initisavr{enu harmoniju. Pored vizionarskog sukoba odvija se i nemilosrdna borbaza mladu nevestu, lokalnu Hajdi. Hajdi, naravno, na kraju pripadne Maksu, sanjim }e {etati po neokrnjenim pa{njacima i puzati uz litice. I ukoliko alpskomjunaku mini-ekolo{ki projekat po|e za rukom, upravo to dvoje }e sa mladomènom biti oni koji }e frikovima iz svih dràva prodavati biolo{ki naj~istijumarihuanu, ekolo{ke postelje pod slamnim svodom i sve druge autohtone,~oveku i prirodi bliske dobrote.

Ukoliko je Johana [piri pre pomenutog filma Naslednici denuncirana kaojeftina mitomanka gra|anskog devetnaestog veka, onda su svoje alpskesavremenike po{teno potka~ili Kebeli i List. Pri tom su poku{ali da budumaksimalno aktuelni. U drami i filmu, njih dvojica problematizujuglobalizaciju kao poplavu svakome dostupnih mentalnih alibija. Lokalnost –nekakav izvorni alpski melos – figurira samo jo{ kao trì{ni artikl. U svojojodlu~nosti, kojom poku{ava da artikuli{e problem koji okupira trenutnujavnost, satira na prvi pogled uspeva da bude veoma precizna u prepoznavanjusimptoma svog vremena. Pri tome, tema koja deli trenutnu javnost na dvatabora, jeste osnovna odsko~na daska ~itave pri~e. Turisti~ka industrija postajeneka vrsta otelotvorenja duha globalizacije, ta~ka oko koje se vrti zaista va`node{avanje, junaci su prostreljeni vizijom budu}nosti – koja deluje poputobe}anja, ili smrtonosne pretnje. Njihovi glasovi su stavovi iz ù~ne javnerasprave. U pomenutim satirama, globalizacija je ne{to sa ~ime se gledalacmora najpre suo~iti, i ispitati sopstveni odnos prema toj sveobuhvatnoj pojavi.Javna rasprava, suo~avanje mi{ljenja oko konsenzualno prihva}ene teme,potvr|ena je i oja~ana. U Kebelijevom i Listovom primeru, govor umetnosti seuklju~uje u relevantnu intelektualnu debatu, i snagom svoje poruke funkcioni{ekao njen sasvim prepoznatljiv deo. Intelektualna rasprava, pored toga {tootkriva la`ne maske glumaca sada{njice, uvek je proèta izvesnomfuturologijom. Ukoliko, naravno, èli da bude konstruktivna i da ponudiodgovore na pitanja koja okupiraju samodefinisane ~lanove neke lokalnezajednice. Nju uvek brine ono nepoznato, budu}nost, ona teritorija koja sasvimdevi~anski lenjo obitava u meandrima nepostojanja, i uskoro }e se preseliti uopipljiv ìvot. Da bi proricanje budu}nosti bilo ne samo deo ~uda{tva, ve}legitimni ejakulat uma, mora se koncentrisati oko nekog pojma kojiotelotvoruje ta~no onaj dru{tveni projekat, koji je Sudbina zakuvala zaneizvesnu budu}nost. Sada{njost i budu}nost iscrtavaju krug, u kojem se moraodigrati kriti~na dru{tvena rasprava. Pravila su jasna, zna se kada je neki stav,bilo da je re~ o ultracrvenom ili krajnje konzervativnom, deo etabliranepolemike, a kada nije. Kada je, bilo da je re~ o kritici ili potvrdi, deo dru{tvenestvarnosti, a kada je izvan pojmova koji je uspostavljaju.

Umetnost je ta koja dominantni pojam intelektualne debate uvek preme{ta uprostor konkretnog ìvota, u prostor ~ulnog. Turizam je, o~igledno, veomak

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u70

popularan sinonim za globalizaciju, izme|u ostalog ga tematizuje i Uelbek usvom romanu Platforma. Strana kultura je tu samo egzoti~ni dekor, koji uspevada probudi ve} sasvim umrtvljen polni nagon, neizmerni potencijal finansijskihtrì{ta. Ali, za razliku od alpskih satiri~ara, Uelbek se bavi, mo`da pre svega,intimnom pri~om. Intelektualna debata – a sa njom i koketiraju}a umetnost –uvek raspreda o op{tim uslovima postojanja, o nekakvim objektivno zadatimrubovima, sa kojima se sudara pojedinac. On je taj koji meri njen fokus.Dru{tveno angaòvana umetnost: umetnost, na koju moèmo da se pozivamokomentari{u}i dru{tvenu stvarnost, ne da bi nam pri tom stajao za vratomose}aj griè savesti. Njene teze o aktuelnom dru{tvu su naime ~vrste i kristalnojasne. Zapravo, jedva ~ekaju na kriti~ke intelektualce, koji }e u njimaprepoznati mudrosti. I eventualno proliti koju suzu prilikom nove potvrdeo{trog razuma u iracionalnom umetni~kom ~inu.

...

Svekolika buka oko globalizacije u najnovijim umotvorinama alpske satire nesme nas zaslepiti. Svekoliko angaòvanje oko pitanja planetarne budu}nosti je,pre svega, namenjeno staroj temi, kritici lokalnog identiteta, odnosno onoga {to~ini specifi~nu kolektivnu svest. Kebeli i List o{tro kritikuju seoski mentalitetkoji je nesposoban da se suo~i sa navodnom kugom globalizacije. îni se da jeuzrok za tu nemo} isti kao i u vreme Johane Spiri. Iza sveg samoulep{avanjauz pomo} alpske ikonografije skriva se buljenje u prazno, zadrtost bez topline,jednostavno, velika usamljenost. Kebeliju i Listu takvo stanje predstavljaizvesnu pretpostavku, ishodi{te za kriti~ko-stvarala~ki proces. Tezu oispraznosti alpskih naroda poku{avaju da dokaù suo~avaju}i je sa pojavomkoja je mnogo rasprostranjenija od lokalnih opsesija, i ~iji status je zakonsudbine. Globalizacija je ona teritorija na kojoj dolazi do izraàja besmislenostoko{talih mentalnih modela. Planinski ljudi moraju da se suo~e sa turisti~komindustrijom, moraju da zakora~e u svet globalnih pojava, da se poigravajusladunjavim slikama, i da u miru broje novac. Postaju poput eksperimentalnihze~eva u nedoku~ivoj laboratoriji. Turizam u alpskoj zabiti je tema koja seodli~no uklapa u raspravu o lokalnoj zajednici i globalizaciji. Uobli~ena je sasvom kriti~no{}u i skepsom prema jednostavnim re{enjima. Takva umetni~kapraksa uvek ekskluzivno korespondira sa aktuelnim vremenom, jer govori onjegovoj op{tepriznatoj glavnoj dilemi. Doba globalizacije }e zaista sna`noposegnuti u strukturu lokalnih identiteta, i ~ovek koji ra~una na svoju mo}rasu|ivanja u to ne moè da sumnja. Pitanje o tome ko je, {ta je, ili zbog ~egapostoji lokalni identitet, pojavljuje se na po~etku i na kraju globalizacijskemisaone operacije.

Da li o glavnim dilemama jednog vremena moè govoriti samo umetnost,koja ga u isto vreme osve{}eno reflektuje? Alpski svet je izbacio na povr{inupoprili~an broj beskompromisnih duhova, koji su nemilosrdno razobli~avalilokalni mentalitet i njegove samoveli~aju}e projekte. Jesu li njihovi presecidru{tva samo jo{ sladunjavi kuriozitet ili nam poru~uju ne{to, {to bi se u dobauniformisanja planete ~inilo kao uzbudljivo obra}anje dana{njem vremenu?[ta, na primer, borac me|u borcima, Tomas Bernhard, posmrtno misli o k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u71

globalizaciji? Ukoliko budemo od njega traìli potvrdan ili odre~an odgovor,ukoliko budemo u njegovim delima poku{ali da prona|emo indikacije jasnogstava, ne}emo daleko sti}i. Bernhardovo pripovedno delo ne poseduje receptza budu}nost, njegova proza je poruka o sada{njosti, i ne daje nikakvupouzdanu prognozu. Na prelomu veka ljudsko mi{ljenje uop{te vi{e ne}e bitimogu}e. Zaista, Bernhard nije bio nikakav prorok, a ipak je njegova vivisekcijapodalpskog mentaliteta ne{to {to izuzetno bode o~i.

Naravno, tu su sve njegove ozlogla{ene uvrede upu}ene alpskoj republiciAustriji. Ve} pri samoj pomisli na tu pohabanu i propalu, i na kraju krajeva,pokvarenu Austriju, do|e mi da povra}am, jeste tipi~na re~enica koja sepojavljuje na kraju njegovog poslednjeg romana Brisanje. Dobro je poznato {taje sve izrekao o ro|enoj zemlji. Svoje sunarodnike je doìvljavao kao zadrtenacionalsocijaliste i klerikalce. Zapravo, ne bismo mogli ni nabrojati sve {to sumnogi ozna~ili kao skrnavljenje gnezda. A ipak je sama Bernhardova literaturajo{ ve}e vre|anje podalpskog mentaliteta nego svi skandali i prepirke okonjegove korektnosti. Svi skandali su do sada, dobru deceniju nakon autorovesmrti, vi{e ili manje utonuli u zaborav. Ili, drugim re~ima: ohladili su se, ipostali legende kulturne istorije. Bernhard se u svojoj literaturi aristokratskiobra~unavao sa onim elitama koje su navodno simbolizovale civilizacijski nivodru{tva. Zaista je fascinantan njegov ekstati~ni bes, koji kroz neobuzdanmonolog zagriza u odabrani komad dru{tvenog tkiva, naime onaj segmentdru{tva koji je podlegao njegovom nemilosrdnom ma~u. Naime, njegovametoda pri izboru pripovedne gra|e je sasvim nemilosrdna. Bernhard nepriznaje autoritet koji navodno Istorija dodeljuje izabranim smrtnicima zanjihove zasluge; niko nema prava da se poistove}uje sa nekom dru{tvenomulogom, zaboraviv{i pri tom na samog sebe i poverovav{i u istinitost sopstveneigre. Jer Velika igra istorijskih preobraàja nije vo|ena po jasnom nacrtu kojibi bilo kome dodeljivao uzvi{eno mesto. U njenom jezgru vlada zakon haosa.Bernhardov sunarodnik, Robert Muzil, po~etkom dvadesetih godina pro{logveka prepunjenog vizijama, priznao je sli~no slepilo: Tako, dakle, izblizaizgleda svetska istorija: ni{ta se ne vidi. Bernhard je svedok onoga {toprepoznaje njegova prolazna i nu`no ograni~ena svest.

Takva osnovna poruka o savremenicima jeste i njegov ve} pomenutiromaneskni testament Brisanje. U njemu pratimo orkansku provalu svestiizvesnog Muraua, koji se kao nekakva crna ovca bogate plemi}ke porodiceodselio u Rim. Pri tom, veze sa svojom porodicom, uprkos otporu premanjihovom na~inu ìvota i mi{ljenja, ne samo {to nije u potpunosti prekinuo, ve}mu je sa poseda u Volfsegu dugo godina priticao novac koji mu je bio potrebanza prili~no lagodan rimski ìvot. îtava knjiga Brisanje je monumentalnoseciranje najuè pripoveda~eve porodice. Pripovedna o{trina je istaknuta uzpomo} vremena de{avanja: popis pripoveda~evih misli pratimo od trenutkakada dobija telegram o iznenadnoj smrti roditelja i brata, pa sve do njihovesahrane. Svakoga, a posebno, oca, majku, brata i sestre uzima pod mikroskop,kruè}i oko njihovih li~nosti i odnosa. Njegovi sudovi o pona{anju iintelektualnom nivou njegovih ro|aka su poraàvaju}i, i sasvim jasno ih izri~ek

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u72

sam Murau: Meni samom je postala navika da neprestano mislim i govorim:moja majka je odvratna, moje sestre su jo{ odvratnije, a pored toga su jo{ iglupe; otac je slabi}, brat je ubogi ludak, a svi odreda su budale. Prigovor kojizapravo lebdi u vazduhu i koji ne moè odagnati ni tragi~ni doga|aj, ve} gamo`da samo jo{ vi{e izo{triti, uperen je protiv jalovog licemernog pretvaranjaporodice da u ime nekakve tradicije igra va`nu dru{tvenu ulogu. Plemi}karodbina navodno poseduje èzlo kulture, svetlo civilizacije, esenciju naroda,nadahnu}e vere i ko zna {ta sve jo{ ne. Za izop{tenog pripoveda~a, Volfseg jepozori{te lutaka, u ~ijim licemernim igrama ne èli da u~estvuje. Duh kojilebdi nad posedom optere}en je nefleksibilno{}u i licemernom melanholijom.Ta jetka otupelost i uko~enost polegla je nad krajem, odakle je dodu{e, kako toisti~e pripoveda~, mogu}e jednim jedinim pogledom obuhvatiti ceo predeo odtirolskih do isto~nih donjoaustrijskih planina. Ne{to tako ne moè{ na}i u~itavoj Austriji. Panorama bez suvi{nih ljudskih figura, napon uàrenih stena,jedini mogu}i patos izgnanika.

...

Kao pripoveda~, Bernhard je skepti~an prema pojmovima koji bi, nekomvi{om logikom, trebalo da predstavljaju sredi{te dru{tva. Njegova pozicija jesvesno marginalna: iz njegove osame, ~itava dru{tvena struktura mu se ~inikao jedna velika groteska, njegov jetki smeh se ra|a u spoznaji da se ljudi svevreme pretvaraju da su aristokrate, umetnici, lovci ili sve{tenici, a pri tome nemogu da se suo~e sa sopstvenom samo}om i smrtno{}u koja u njoj prebiva.Bernhardova presuda ne sadrì nekakve objektivne pretpostavke, njen oblik jehaoti~no zaletanje. To pljuvanje je ~ak sasvim individualizovani glas, koji jesasvim jasno svestan prekrajanja onoga, {to saop{tava o `rtvama svogmentalnog ubistva. Preterivanje je za njega stvarala~ki i egzistencijalni modus.Sve je preterano, a bez preterivanja ne moè{ ni{ta ni re}i. Jer samo ukolikopodignete glas, ve} i to je preterivanje. Zbog ~ega bi ga ina~e dizali? Kadaneko ne{to kaè, ve} to je preterivanje. I ukoliko kaè samo – ne èlim dapreterujem – ve} i to je preterivanje. Bernhard ne umi{lja da mu je datprivilegovan pogled dijagnostika, koji jednom re~ju uspeva da prokune rodnugrudu. Njegovi napadi, naime, nisu dovoljno sistemati~ni, u njihovojopsesivnosti, sa stanovi{ta zdravog razuma, ima isuvi{e protivure~nosti.Ukoliko, na primer, negde u Brisanju opeva vrline plebsa, u istom romanu muse na drugom mestu zdravo ruì~asti selja~ki obrazi ~ine prili~no tupavima.Bernhard je {umar koji se~e svuda gde se zatekne, a najradije tamo gdenaslu}uje obilje pretvaranja, tog idealnog humusa za rast groteskne optike.

Sav taj uàreni bes, razgradnja grotesknih oblika ljudske egzistencije, ukazujepre svega na ono {to se skriva u njegovom sredi{tu – na usamljenost koja nije,koliko god bila opevana, dragocena privilegija duha, ve} kazna. Samo ludakpropagira samo}u, jer biti sam, sasvim sam, ne zna~i drugo do biti sasvim lud.Upravo zbog toga se i toliko opsesivno bavi doma}im okruènjem.Bernhardovo pripovedni{tvo je, uz sav vodopad besnih iskri, jedna velikaporuka o neverovatnoj usamljenosti pojedinca i zajednice u celini. Poruka ovelikim razdaljinama koje razdvajaju ljude, koliko god izbegavali da se suo~e k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u73

sa tom ~injenicom uz pomo} priu~enog na~ina vegetiranja, ili uz pomo}iskoraka iz kolektivne igre. A Iskorak – i to je va`no iskustvo Bernhardovogstvarala{tva – nikada nije sasvim dovr{en. Bernharda opseda dru{tvenikontekst, ali ga kao umetnika ne zanimaju ni socijalna pravda, ni stepenpismenosti, ni protok kapitala. Bernhardov pripoveda~ki pogled je u svojojhaoti~nosti skoncentrisan na kartografisanje op{te usamljenosti, otkrivanjenjenih maski. Usamljenost se, naime, ne moè izmeriti objektivnim merilima.Knjièvni govor, na taj na~in, putem radikalno subjektizovanog stava, prodireu samu sr` dru{tvene strukture, kr~e}i put ka najdubljim strahovima koji uvekiznova obnavljaju teatar mase.

Dana{nje vreme je dete velikih vizija presa|enih u ovozemaljski ìvot. Utopijase sa vertikale neba spustila na zemaljsku horizontalu. Uz op{tu, ~ak i me|uintelektualcima ra{irenu veru u idili~nu budu}nost, sve vreme se javljala isumnja u privid raja. Toliko puta se ispostavilo da je obe}ano bratstvo samove{ti trik neobi~no gramzivih vlastodràca. Takozvani kriti~ki intelektualacdanas te{ko moè da poveruje u smisao kolektivnih projekata, u njegovusumnju je usa|ena i odre|ena taktika samoo~uvanja. Alpska satira kaomanever aktuelne kritike, u onome {to alpski ~ovek prepoznaje kao svojpozitivni lik, ne vidi ni{ta drugo do licemerno pretvaranje nemo}nog{upljoglavca. I tu po~inje rasprava o mentalnoj fiziognomiji alpskih naroda, onjihovoj neopu{tenosti, zadrtosti i prenapetosti. Sve }e ostati o~i{}eno odko{tica i, ~ini se, s pravom.

I, {ta se skriva iza tog opsesivnog bavljenja kontekstom, koji se obi~noimenuje kao drugi, sused, ili, ako ho}ete, neko sa druge strane bodljikave ìce?Bernhard i njemu sli~ni, uspevaju da na originalan na~in zareù u tosamoispitivanje. U tu, ~esto odrvenelu tipolo{ku ve`bu. Umetnost je ona barkakoja uspeva da u budu}nost prokrijum~ari slutnju ljudskog nemira, odjekonoga, {to nas se izvorno ti~e i ~esto okupira na{e misli: odjek jedinstveneljudske egzistencije. Ma koliko ona bila ogoljena, bernhardovski izmrcvarena irazbucana. Bernhard se seli u samo srce alpske usamljenosti, o njoj govori takoprecizno, zbog toga {to napu{ta svet op{tih kategorija i otiskuje se u prostorindividualnog. To je ono {to moè umetnost i {to je, na intimnim oltarima,~esto postavlja ispred svakog umovanja. Bernhard je opsesivno kruìo okoalpske pameti, ali je njegovo seciranje bilo sasvim dosledno u podre|ivanjuzakonima knjièvne autonomije: o svom vremenu i prostoru, naime, Bernhardgovori posebnim, knjièvnim govorom. Odri~e se ekskluzivnostiintelektualnog dopisivanja sa sopstvenim vremenom. Za tipove poputBernharda, knjièvnost postaje prva domovina. Iz nje nam oni {alju signale,otkrivaju maske i najrazli~itije kozmeti~ke operacije. A pri tom su sve vremeopsednuti onim {to se skriva u samom sredi{tu ispraznosti. Ta protivre~naìvotna iskra }e biti nekakav nu`ni iscedak.

Umetnost je uvek na neki na~in u vremenskom zaka{njenju, ona nikada nijekorektni deo sopstvenog doba, u njenoj prirodi je uvek anarhisti~ka bezbri`nostprema mentalnim operacijama koje vladaju dru{tvenom sada{njicom. Njenaeksplozivnost }e biti pritajena, ali ipak }e uspeti da sna`no pretekne datumk

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u74

njenog nastanka. Umetnost je hodnik me|u vremenima, kojim putuje skrivenaporuka. Kako }e Bernhardovu zagonetku de{ifrovati deca Ujedinjene planete?Odreknimo se {amanskih proro~anstava. Umetnost uspeva da ispri~a mnogotoga dana{njem vremenu, a alpski ~ovek sasvim sigurno dobro razume tovreme. Iako se toliko odricao alpskog mentaliteta, upravo je Bernhard njegovobodljikavo cve}e. Crna {krinjica alpske svesti. Neprikosnoveno nebo se otkrivakao porozno, sasvim samotno. Ni hajdilend spektakularne predstave, ni kriti~kedebate koje ih prate, ne}e uspeti da su{tinski naru{e strukture odnosa, koje ve}dugo odre|uju mesto svih onih koji se nisu uspeli prilagoditi okviru alpskihdru{tava. Mo`da }e alpski ~ovek pre ili kasnije izumreti, ali to }e, posmatranosa stanovi{ta mere ljudskog ìvota, biti spora smrt. Jo{ dugo }e pod Alpimadivljati kulaci, tako osetljivi na svako par~e zemlje, tako precizni uprebrojavanju iskazanih im po~asti. I jo{ dugo }e sve to zajedno biti grotesknamaska za usamljenost, koju otkriva nekakav arhetipski lik usamljene planine.Planine, koja za Bernharda nije slatko pribeì{te, ve} raspar~ana, a ipak jedinastvarnost.

Mitja ânder je ro|en 1974. godine u Mariboru. Studirao je komparativnuknjièvnost na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Od 1995. do 2000.godine je ure|ivao knjièvni dodatak mariborskog ~asopisa “Dialogi”, aod 1996. godine je glavni urednik edicije “Beletrina” koju izdajeizdava~ka ku}a [tudentska zalo`ba. Autor je knjige eseja Zapiski iz no~i(2003), za koju je dobio nagradu sajma knjiga u Ljubljani za najboljiprvenac. Dobitnik je i Stritarjeve nagrade (1998) kao i Glazerjeve listine(2000). @ivi u Ljubljani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

75

— Ale{ Debeqak

— Ciq putovawa

U modernim kulturama leto ima pravi pravcati mitolo{ki status.Najvi{e se radujemo letovawu, godi{wem odmoru, praznom hodu islobodnom vremenu. Sna`no ga podràva turisti~ka industrija, jednaod najrascvetalijih uslu`nih grana u savremenom svetu opsednutostitrì{tem, svetu u kojem je spoqa{wa efikasnost upisana na koùunutra{we zbuwenosti. Nije ~udno {to se jedan od izvora zbuwenostiskriva ve} u osnovnom pitawu: kuda uop{te otputovati, gde provestito posebno vreme, udaqeno od rutine svakodnevnog ritma? Savremenisvet, naime, ne krasi samo brzina i opsednut akcijom, ve} i neprestanosuàvawe. Wegova kartografija je zbog toga ve} prili~no popuwena.âk i “nekorisni svet”, kako su u pro{lom veku nazivali vrtoglavehimalajske strmine, danas ~eka na brojne putnike-osvaja~e, koje odprvih avanturista razlikuje i to da su ve} opremqeni preciznimkartama i da ta~no poznaju svoje mesto na listama ~ekawa na pewawe nasne`ne vrhove. Zbog toga mirno moèmo re}i da danas vi{e nemaprostora na koji jo{ nije kro~ila qudska noga. Ali, u kom smislu je to istina? Da li uop{te jo{ postoje neokrweni prostori kojizavre|uju na{e vreme i pa`wu? Mislim da postoje. Zapravo, postojiobiqe takvih prostora. Jer prava avantura nije u tome da se hrabrootisnemo tamo gde jo{ niko nije bio: prava avantura je u tome da idemtamo gde ja jo{ nisam bio. A to “ja” je ve}e od imena i prezimena, {ire od plu}a svakog pojedinca i dubqe od oprobanog grla. Ja je ve}eod onoga {to vide drugi i {to tek tako volimo da vidimo kroz wihove o~i. Posmatrano na taj na~in, mo`da je jasnije da zapravouop{te nije re~ o tome da inspiraciju nu`no treba traìti usaharskim pustiwama i na provansalskim balkonima, da bismo takodoìveli neko blisko otkrovewe. Pre svega, re~ je o tome da se krozmagi~ni urok putovawa nepoznata teritorija otkriva u svakome od nas.Po{to smo u postmodernom kapitalizmu ve} ostavili za sobomistorijski period za koji je vaìo privilegovani pojam VelikogPutovawa, Grand Tour, kakvo su u devetnaestom veku praktikovaleevropske visoke klase, {to zna~ajno odjekuje i u romanu “Sa puta”Izidora Cankara, objavqenom pred Prvi svetski rat; po{to smo seoslobodili o~ekivawa koje je putnicima na Velikom Putovawu saindustrijskog severa do Apeninskog poluostrva, wegovih anti~kihru{evina i renesansnih umetni~kih dela, diktiralo da treba daprepoznaju umetni~ke tragove da bi spoznali i sami sebe; po{to suna{e radne obaveze u svetu ubrzane globalizacije veoma konfuzne ik

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u76

istovremeno veoma zahtevne, zbog toga se, uglavnom, na{e dana{wefantazije o sawanom putovawu prelivaju u ideju da treba i}i tamo gdedrugi qudi rade umesto nas. A pravo putovawe je, po mom mi{qewu,pre svega u tome da radi{ sam, da ti {u{tawe drvoreda platana budidrhtawe u sredwem uhu i toplina vazduha mek{a dno lobawe. Ukratko,da su ti stvari i qudi onoliko blizu koliko je i tlo na kojem stoji{.Samo tada moèmo doìveti prisni zanos putovawa kao ekstaze, kaobukvalnog iskoraka iz na{eg svakida{weg “ja”. Mislim da bi bilopogre{no ako bismo putovawe, u tom smislu, shvatili samo kao naporda nekako stignemo do krajweg ciqa ili destinacije, kao {to to voleda kaù na internacionalnom jeziku turisti~kih agencija. Tek kroztakvo putovawe, takav proces, moèmo doìveti blesak milosti kojidolazi iz otkrivawa iznena|ewa skrivenih pod povr{inom na{ihuobi~ajenih prepoznavawa. Uz izmeweno stawe svesti, uz pomerawe izustaqenog svakodnevnog ritma, putovawe nas postepeno priprema na toda vidimo ono {to je oduvek bilo u nama, samo {to je bilo zamagqenocivilizacijskim filterima. Takvo shvatawe putovawa nam otvara ~itavu pri~u o novoj granici kakojoj se moèmo uputiti bez strahova, predrasuda i predvidqivogpona{awa koje vu~emo za sobom iz doma}ih krajeva. U tom grani~nomprostoru se na{i identiteti, iako privremeno, odazivaju na izazoveokoline i preoblikuju se, mada nikada ne u potpunosti. I onda kada sevratimo, ne{to od tog vajawa i preoblikovawa uvek ostaje, poput reqefana licu kra{kog kamena. Stranci u drugoj zemqi nam postaju bliìnego qudi iz rodnog grada, i na{ doìvqajni svet se iznenada uve}ava. Kao qudska vrsta, rodili smo se za putovawa. Prirodna selekcija nasje od mozga do no`nog palca pripremila za pomerawa, otkrivawa itragawa za osveàvaju}om hranom za telo i nemirno radoznali duh.Mo`da smo kolektivno ve} zaista odavno zaboravili na{e nomadskedane, ali na{a psiha jo{ nije. Zbog toga niko ne moè dugo ostatizdrav ukoliko je neprestano zatvoren u jedan isti prostor. U svojoj~uvenoj kwizi Song Lines, u kojoj je opisivao tradicionalni na~inìvota australijskih domorodaca i wihov svakodnevni nomadskiìvot, pokojni engleski putopisac, Brus êtvin, dalekovido jeprimetio da je ~itavo ~ove~anstvo bilo stvoreno za sezonska putovawa,sli~no kao i druge ìvotiwske vrste. Kretawe je u samoj srì na{egpostojawa, od materice do posledwi put sklopqenih kapaka, iuniverzalna istina qudske egzistencije je kretawe kao postojawe. Na prva putovawa na duge pruge, pored trgovaca i vojnika, odlazili suhodo~asnici. Glavni ciq hodo~asni~ke pozvanosti, skriva se, naime, urazre{ewu duhovnih konflikata i dosezawu posledwe istine koja }eopisati pravu prirodu stvarnosti. Upravo to su poku{ali itradicionalni slovena~ki hodo~asnici u {pansku Kompostelu inema~ki Kelmorajn, ali i Drago Jan~ar u svom novom i izvrsnom romanu“Katarina, pav in jezuit” (“Katarina, paun i jezuita”). Duh tog istrajnogtragala{tva je pridobio nove, moderne oblike, ali sasvim pouzdano k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u77

nije umro. Pomislimo, {ta zapravo podsti~e raznovrsnu aktivnostsavremenih putnika, koja seè od eko-putovawa, arheolo{kih putovawa,obrazovnih putovawa, biciklisti~kih putovawa, usamqeni~kihputovawa, Inter-rail èlezni~kih putovawa i podignutog palcastopera sa rancem na le|ima, {ta je to {to ih podsti~e, ako ne upravoneka slabo izraèna, ali su{tinska potreba da u~estvuju u ne~em ve}emod wih samih, da nahrane svoju li~nost i mo`da kona~no postanu ono{to jesu. U pozadini te potrebe za prisno{}u doìvqaja sveta i na{eg“ja” u wemu, u pozadini sve bezli~nijeg sveta “brzih kompjutera, brzehrane i brze muzike”, u toj pozadini se skriva slutwa o povezanosti saistinom, intimno{}u i u~e{}em u skladu i prisnom ìvotu, negde izapozornice medijskih spektakala i prolaznih informacija. Nije bilo ba{ neko veliko putovawe, priznajem, ali ipak jeavgustovski povratak u Qubqanu ponovo bio sli~an {oku. Vratilismo se iz Provanse, udaqene samo jedan dan autoputem. Na{a porodicase vratila sa redovnog okupqawa, koji uvek na drugoj lokacijiorganizuju ~etiri rodbine, zbog toga, da bi se, barem jednom godi{we,okupili svi bliì i daqi ro|aci iz San Franciska, Dablina,Frankfurta i Qubqane. Letwi godi{wi odmor je najprimereniji zatakav izlet. Radili smo ono {to rade mnogi qudi na odmoru. Poredsvih mogu}ih aktivnosti, plivawa, biciklirawa i jahawa, dugih{etwi i obedovawa u malim selima, pored svog tog telesnog naprezawakoje, barem u slu~aju nekih odraslih ~lanova na{eg klana nije skrivaloambiciju prema dobrom fitnessu, meni se najdubqe urezala u se}awe jednakrhka slika. Ona ve} bledi, ve} je nema. A ja jo{ uvek stojim napoqu, nabalkonu nekada{we ku}e za sluge, “na{a” postava uz kojih stotinakkoza i dvadesetak kowa i {est turisti~kih apartmana u brdimaprirodnog parka Luberon, zadovoqno odlazi na spavawe, za mojimle|ima se hladi kameni zid, preda mnom velika tama, a u woj glasovino}i koju naru{ava jo{ jedva {ta qudsko, glasovi no}i, ìve izadihane, neprestano oblivene talasima zrikawa zrikavaca koje supopodne smenili cvr~ci; poda mnom tamno disawe poqa lavande, obrisgrebena na drugoj strani doline oblizuje nebo, pun mesec treperi uritmu krvi {to te~e mojim venama, i ja, jo{ uvek stojim tamo, urowen utrenutak, u beskrajno dug trenutak, mirovawe tela i kretwe duha,nedeqivo, bez sopstvenog jezika.

Ale{ Debeqak, pesnik, kriti~ar i prevodilac, {ef katedre zakulturologiju na Fakultetu dru{tvenih nauka u Qubqani.Doktorirao je na Syracuse University u Wujorku. Dobio je brojnenagrade, me|u wima i nagradu Pre{ernovog sklada za poeziju iMiriam Lindberg Poetry for Peace Prize u Tel Avivu. Autor jenekoliko pesni~kih kwiga, me|u kojima su Slovar ti{ine, Mesto

in otrok, Nedokon~ane hvalnice i Pod gladino. Wegove kwige suobjavqene u prevodu na srpski, hrvatski, engleski, nema~ki, ~e{ki,poqski, ma|arski, italijanski i japanski jezik. @ivi u Qubqani.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u78

— Urban Vovk

— Probranoo urbanom

Stojijo ladje zidane,~ez te zelene travnikestrmijio s svetlimi o~mi,za vsako veko kdo ìvi.*

G. Strni{a: Stolpnice (Soliteri), iz zbirke Oko (1974)

Urbano. Urbana knjièvnost, urbana proza, urbana poezija. U poslednje vremesvedoci smo neverovatne istro{enosti i izlizanosti, kada je u pitanju potreba zaprilepljivanjem te oznake na sve i sva{ta. Zbog toga nimalo ne iznena|uje~injenica da su neki u toj proizvoljnosti umnoàvanja ve} uspeli da prepoznajumobilizovane ~ete koje, visoko podiù}i zastavu, mar{iraju iznad “ideolo{ki”spornih i neprimerenih autora koje pogrdno nazivaju selja~inama i dìberima, iimaju potrebu da im name}u svoju veru, iskazanu u knjièvno-estetskimprogramima i pamfletisti~kim pogromima. Jednostavno re~eno: urbano jepostalo pojam koji se u poslednje vreme, naravno, na publicisti~koj ravni,naveliko upotrebljava, pojam koji skoro svi veoma ~esto imaju na vrhu jezika,a re|e u mislima i jo{ re|e u srcu. Me|utim, iako neposredno pore|enje nemoè podle}i ozbiljnijem sudu, u kontekstu knjièvno-kriti~kih “odrednica”urbanizam je zauzeo ispra`njeno mesto nakon {to je tako|e odvratno u~estalopominjani postmodernizam oti{ao u knjièvnu istoriju, a mnogi bi ga jo{ radijevideli u skladi{tu njenog tavana.

Ukoliko je to igde posebno izraèno, nedovoljnost i prisilna pribli`nostkrovnog ozna~ivanja i izjedna~avanja naro~ito su primetni u poeziji. Ve} sepisalo o tome koliko su (bile) nejasne, raspr{ene i neujedna~ene teorijepesni~kog postmodernizma, i ne{to sli~no }e pre ili kasnije po~eti da vaì i zana{eg slede}eg kandidata. U svakom slu~aju, ta~no je da se i prvi drugizajedni~ki imenitelj knjièvnih tokova u kontekstu (slovena~ke) prozepokazuju kao ne{to mnogo homolognije i homogenije. Tako|e, ta~no je i to daje, na kraju krajeva, dovoljno veliki izazov ve} i to da se takva, neki bi rekli

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

79

* Stoje zidane la|e na tim zelenim travnjacimazure svetlim o~imaiza svakog kapka neko ìvi.

filistarska nastojanja koriste u svrhu plodonosne provokacije. Ona moè bitirukavica ba~ena u lice ube|enim sumnji~avcima, koji u strogo nekontrolisanojupotrebi pojma urbano prepoznaju svojevrsnu varijaciju na drugi katren prvepesme iz Strni{inog ciklusa Stolpnice (Soliteri) (“Nad la|ama zasija no}, / odsamih zvezda àri se nebo, / i put proma{i i izgubi se / ta la|a u moru te no}i.”)ili “tradicionalistima”, odnosno “ruralcima”, koji }e u “ideolo{koj zavisnosti”od urbane mitologije ~esto èleti da vide potrebu za revan{izmom.

Naime, istina je da je slovena~ka knjièvna (i u okviru nje posebno pesni~ka)tradicija “u svojim osnovnim crtama tradicija prirode, a ne urbanihkonglomerata” i da je re~ “o tradiciji sporog putovanja od primata prirode kaurbanizovanijim prostorima”, kao {to to isti~e Ale{ Debeljak u esejuSlovena~ka lirika i nedostatak urbanog, eseju koji nesumnjivo predstavljajedno od retkih razmi{ljanja o tom “nacionalnom problemu”. Tako|e, ne moèse pore}i ni slede}i autorov zaklju~ak: “...~ak i u onim pesni~kim intonacijamai fragmentima gnomskog iskaza (...) u kojima je, u najgorem slu~aju, gradneposredno evociran, knjièvni glasovi jo{ uvek uronjeni u svest o otporuprema urbanim prostorima, i u kojima je, u najboljem slu~aju, re~ o napolaprisilnoj simbiozi...” Me|u najaktivnijim autorima, primer za (ne)prisilnusimbiozu danas moèmo da na|emo u pesni~kim opusima Uro{a Zupana iPetera Semoli~a. Naime, u poslednjoj Zupanovoj zbirci Lokomotive, moèmopro~itati stihove koji, na neki na~in, deluju i kao svojevrsni odjek Strni{inihstihova iz Solitera: “Ku}e – kutije nasukane na visoke / nasipe. Niz belih zubapred mirnom / plimom tela.” A ipak je Zupan, po pesni~kom sentimentu i“kosmologiji”, nesumnjivo najbliè slede}oj strofi iz Solitera: “Ta la|a u morute no}i / jedri, leti me|u zvezdama – / sto snova ljudi: sto ju`nih dahova, nosije u no}, preko ruba sveta.” (U zbirci Nafta moèmo pro~itati: “Samosaobra}ajna buka sa obli`nje ulice poru~uje / da se ìvot u poslednjoj no}i /nije preselio na udaljenu zvezdu.”) Ne zaboravimo da se zvezde u Strni{inimSoliterima ra|aju u o~ima starca koji ih ka~i na nebo. Velik je svet, a u namadubok kao more, mogli bismo ponoviti za Rilkeom. Semoli~ u pesmi Pot naFuìne (Put na Fuìne), iz zbirke Vpra{anja o poti (Pitanja o putu), uz grafit“Kretanje na sopstvenu odgovornost” na koji naleti u svom kraju, kraju koji,uzgred re~eno, figurira kao ljubljanski, ali i slovena~ki urbani konglomerat iuzavreli kotao razli~itih, eks-jugoslovenskih kultura, zapisuje slede}e: “Dobro.Toliko, da znam kuda // idem, kada kaèm da idem ku}i. / Toliko, da znam gdesam stigao // kada kaèm da sam stigao ku}i./ Kretanje na sopstvenuodgovornost, // ìvot na sopstvenu odgovornost. / Dobro. Toliko, da znam kakoje tu // gde govorim da sam kod ku}e.” Eskapisti~ka distanca prema okolinikoja je, poduprta melanholi~no intoniranom nostalgijom, ~esta go{}a i uZupanovoj poeziji, odnosno ne{to {to bismo mogli imenovati i napola prisilnasimbioza, u Semoli~evoj poeziji je uz pomo} ponavljanja (kada kaèm, kadakaèm, gde govorim), naravno, vi{e nego nagove{tena. îni se da identifikacijasa okolinom nije mogu}a, jer pesnik tu okolinu doìvljava kao ne{to {to jeizrazito prelazno i otu|eno.

Kako je na taj na~in ve} nagove{tena nekakva platonisti~ka lestvicaurbanizacije, od odsutnosti do otpora, prisilne simbioze, a na kraju i kona~nek

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u80

afirmacije i takore}i odu{evljavanja, ne}e biti suvi{no da Debeljakovorazmi{ljanje sledimo jo{ do mesta gde autor daje veoma iscrpnu definicijugradske lirike, odnosno, kao {to se ~e{}e ~uje i zapisuje, urbane poezije:“Gradska lirika je, dakle, lirika koja se javlja ve} nakon pada, ona je iskidanare~ svedo~enja o nu`noj {izofreniji doìvljenoj kao normalno stanje duha. Talirika govori dijalektom ulica i àrgonom robnih marki, dah}e krozkaleidoskop buntovni~kih grafita na visokim zidovima i kroz trgova~kubestidnost kraj zavodljivo otvorenih vrata robnih ku}a, ta lirika koketira savarljivom intimno{}u drvoreda i snopovima crvenih svetala, kre}u}i se izsnobovskih barova do galerije omamljenih u napu{tenim ku}ama, ona ujednom trenutku preska~e a pri tom borbeno odbacuje politi~ke zloupotrebesvakodnevnog re~nika jednostavnog govora, i istovremeno je ispunjenastrasnom nadom da njeno potpuno utapanje u neposredno sadakakofoni~nog socijalnog prepucavanja ne zahteva i opro{taj od imperativavizije koja u istorijskom gradskom jezgru otkriva slojeve udobnosti materice.”

Usredsredimo li se na to neposredno sada slovena~ke stvarnosti i reagovanjeslovena~ke poezije na njega, naravno da ne moèmo prevideti socijalno--istorijske okolnosti koje su, po mom mi{ljenju, u mnogo ~emu uslovljavale,odnosno pratile razvoj, a u poslednje vreme ~ak i op{ti razmah urbane poezije.Pre svega mislim na poslednju deceniju i ne{to vi{e, kada sasvim opravdanomoèmo govoriti o velikim i odlu~uju}im dru{tvenim promenama koje sunarod preobrazile u naciju, a Ljubljanu, dodu{e sasvim prijatan gradi}, a upro{losti, istini za volju, neva`no sredi{te neva`ne dràve, u glavni graddràve, ~ime mu je pripao ~itav niz funkcija koje do tada nije imao. Taj gradi}je u jugoslovenskom kontekstu ~esto bio diskvalifikovan kao malo ve}e selo(do te mere, da se taj provokativni izraz iz zagreba~kih i beogradskih kuloarave} dobro odoma}io i kod nas). Na taj na~in, grad je dobio mogu}nost dapostane i uznemiruju}e “uto~i{te za psihopate” koje (barem) ne moè{“proma{iti na karti”, kao {to Ljubljanu vidi Brane Mozeti~ u svom sasvimsigurno najprobranijem urbanom komadu, koji sadrì takore}i sve elementekoji su, po Debeljaku, neophodni za urbanizaciju pesni~ke sadrìne. Time,naravno, nikako ne èlim da zaobi|em zna~aj nove proze, i ne èlim da“za`murim” pred svim raznolikim de{avanjima osamdesetih godina, kao ni dazanemarim nepobitnu ~injenicu da je Toma` [alamun ve} od {ezdesetih godinapa nadalje slovena~ki pesni~ki jezik izda{no “prljao” àrgonom, niègovornimjezikom i slengizmima, i na taj na~in ga prili~no provetrio i urbanizovao. Aipak, govorimo li o motivima i temama, ali i o na~inima i stilovima pisanja,devedesete godine pro{log i prve godine novog veka sasvim sigurnopredstavljaju novo doba procvata urbanog.

Bez obzira na takvo ili druga~ije nasle|e, na koje se oslanjaju ili ne oslanjajusavremeni slovena~ki knjièvni trendovi, verovatno se treba pomiriti sa~injenicom da na doma}em terenu jo{ dugo ne}emo mo}i da ostvarimorelevantniju (vele)gradsku kulturu, urbani na~in ìvota koji je ogledalodru{tvene raznolikosti (za koji se ~ini da ga ve} preti~e bunkerizacija k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u81

zatvorenih i getoizovanih grupa u gradu), ni njeno savremeno razumevanje usmislu dehijerarhizacije, decentralizacije, heterogenosti i dinamizacije, a da negovorimo o tradiciji, koja bi eventualno mogla da predstavlja neki oslonac.Zbog toga nimalo ne iznena|uje da je savremena slovena~ka knjièvnost tutradiciju, ali na kraju krajeva i ritam i puls savremene svakodnevice u urbanomsredi{tu (koje sve vi{e postaje jedna od vode}ih metafora savremenog sveta isimbol sumnje u ideju o napretku) morala ~esto da zahvati iz stranih bazena(Zupan, Debeljak, Semoli~, û~nik, Podlogar, T. Kramberger, zadrìm li sesamo na pesni~koj falangi). Naime, sa urbano{}u u slovena~koj situacijizaista ne treba preterivati (M. Kos), a trenutno najprodornija knjièvnageneracija kod nas, i unutar nje njen najinsajderskiji pogon, u tom smislu samonastavlja kosmopolitski momenat i nomadski lajfstajl, koji je kao “~etvrtudimenziju” i konstitutivni element za uzdizanje du{e, sa silovito{}ukarakteristi~nom za njega, istakao i etablirao [alamun. ([alamun u tomkontekstu, bez obzira na to {ta neki od nas danas misle o njegovom kulturno-diplomatskom preduze}u, sasvim sigurno predstavlja nezaobilaznureferentnu ta~ku i ~vrstu, posebno prekoatlansku bazu za slovena~ki kulturniprostor).

Sasvim je normalno da se u ravni prava na mit o urbanosti de{ava izvesnahijerarhizacija, jer urbani na~in ìvota jednostavno ne moèmo izjedna~avati saìvotom u soliteru ili zgradi. Sli~ne opaske kakve su se u dimenzijama pokojneJugoslavije mogle ~uti na ra~un glavnog grada najsevernije jugoslovenskerepublike danas ~esto dolaze iz na{e prestonice i odnose se na slovena~karegionalna sredi{ta. Sa druge strane, urbanost ne moè imati mnogo togazajedni~kog sa gra|anskim vrednostima, koje danas, zbog isticanja razlika, ane jednakosti odnosno ravnopravnosti razli~itih dru{tvenih grupa, zajednica istatusa, vi{e vaè za ne{to socijalno nekorektno i politi~ki reakcionarno.Tako|e, urbanost ne treba traìti samo u zameni knjièvnih “toposa”: upesni~koj jedna~ini “O, Vrbo, ...” se, naime, ne}e dogoditi neko su{tinskopomeranje u pravcu urbanog umetni~kog izraza, ukoliko re~ Vrba zamenimo saLjubljanom, ku}u sa soliterom i oca sa [imenom. Tako|e, najverovatnije daurbanost ne treba traìti ni u prepu{tanju narcizmu malih razlika, koje bi, pougledu na repere, traìlo svoju identifikaciju u napola seoski organizovanimgrupama iz gradskih ~etvrti, jer bi to verovatno dovelo samo do nekakvevarijante trolejbus poezije. Ono {to od urbane knjièvne produkcije smemo imoramo o~ekivati jeste – ukoliko u izvesnoj meri parafraziram Debeljakovuekspertizu (kojoj se nema mnogo {ta dodati) – pre svega to da nije mlitava,dakle da nije elitisti~ka u socijalnom, konformisti~ka u politi~kom imejnstrimovska u kulturnom smislu.

Ukoliko se, za kraj, jo{ opredelim, re}i }u da za najvi{e (ili najbolju) urbanupesmu kod nas smatram prvu pesmu iz û~nikove zbirke Ritem v rokah (Ritamu rukama). A me|u barem delimi~ne urbaniste moèmo, ukoliko tek povr{nosudimo o njihovim rezultatima, i pod odre|enim uslovima, uvrstiti nekolikoslovena~kih pesnika koje sam u ovom tekstu na ovaj ili onaj na~in pomenuo,odnosno zaboravio da pomenem:k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u82

û~nik je urbanista kada nije zaljubljen.Debeljak je urbanista kada nije arhai~an.Mozeti~ je urbanista kada nije eskapista.Podlogar je urbanista kada nije moralista.Semoli~ je urbanista kada nije previ{e izgubljen.[alamun je urbanista kada nije hoh{tapler.[krjanec je urbanista kada nije isuvi{e lenj.Taja Kramberger je urbanista kada nije nau~nica.Zupan je urbanista kada nije isuvi{e sentimentalan.

Urban Vovk je ro|en 1971. godine u Ljubljani. Studirao je filozofiju naljubljanskom Filozofskom fakultetu. Glavni je urednik revije Literatura.Za knjigu eseja V teku ~asa (Tokom vremena) dobio je Stritarjevunagradu.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

83

— Jure Jakob

— Rodoslov

Nismo odavde.U na{oj porodici se niko ne brani od tuge,snova i te{kih poùda.Za u{ima nam raste masno cve}e,i kada slu{amo,slu{amo samo sebe.Pri~amo o svakodnevnim stvarima, o vremenu,kom{ijskoj deci,a ipak, veoma malo pri~amo.Na{e o~i postaju mutne i neopredeqenekada ~eznemo i kada smoveoma pijani.Neki od nas imaju mr{ava tela,neki u snu otvaraju ustai traè, i dozivaju jedni druge ìvotiwskim imenima.Ni jedni ni drugi ne èlimo umreti.Ne razbijamo ~a{e na svadbama.U crkvi stojimo uspravno i odsutno,molitve prepu{tamo ènama.Te~e ìvot, kao da nas nema,i slaèmo se sa tim.Kada je te{ko, pucamo kao stare ku}eod zemqotresa, a ipak ostajemo namestu {to nam pripada, zbuweni i besni.Za~eti smo zimii ro|ewa se se}amo u tami.Kada jedanput godi{we odlazimona grobqe da slu{amo vetari sahrawene pretke,

vidim kamen

i moje hladne ruke koje pale sve}upostaju plavi~aste.Svi okre}emo le|a, srame`qivi,i sve vi{e nas je, koji ponavqamo:nismo odavde.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u84

BEZ PRIBORA

Ne}u ti govoriti.Zakqu~ao sam jezik, da}u ti kqu~.Moè{ da otvori{ vrata i raspakuje{ se.Oblici dana su postali neva`ni. No} mi se vi{ene lepi za o~i. Uve~e idemo napoqe.Niko se ne kupa. Ribe su sve glatkije,prave sve {ire krugove, zamr{ene mreèna plaì urastaju u pesak, zami{qambrodove kako se nasukuju pre no {to po~ne da svi}e, tiho,poput sitnog peska koji se, kao u pe{~aniku,presipa iz mojih u tvoja usta.Nemoj stajati na vetru. Nikada ne}e{ prebrojatisve svetiqke ovog grada. Sunce je padalo ceo dani sada se odmara, raspr{eno po ku}ama.Pruì mi ruku. Iako previ{e pu{imo, di{emopunim plu}ima i tvoji prsti su zlatni.Sve uvereniji sam da je svet puni da u wemu ima jo{ mnogo prostora. I kadaizjutra bude{ ustala, slana i lepaod novih èqa, i do{la na doru~ak,ne}u ti govoriti. Je{}emobez pribora.

TI[INA U MUTNOJ LETWOJ NO]I

Mesec je svetao. Psi laju. Du{e su prehla|ene,iako smo usred leta.

No} se spustila naglo, sasvim gola,kao èna koja otvara vrata, i bledog i mutnog tela,krene ka posteqi.

Negde pozadi ~ujem voz kako se kre}e,sigurno preko Vi~a, kao kliza~ odenut u koùh.

Padovi su ne~ujni.

Sedim na stolici, ose}am kako di{em, po uglovimasu pauci razapeli mreè kao bele stolwakena nedeqnom stolu. â{e su ostale neispijene,vino se su{i. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u85

Ne znam u kom pravcu bih morao da se okrenem.Ne znam da li dostièm samog sebe.Takva je no}, ne razmi{qam o pomo}nim izlazima,telefon je iskqu~en. Ostati da sedi{, gledati, podnositi vreme, predan i zavisan,tako telom putuje krv.

Naravno, ~ujem korake koji se pribliàvaju.Svi}e, grad se budi, izjutra }e na pijaciprodavati sveà re{ewa.

Naviknut sami tih.

NIKOGA VI[E NEMA, OSIM NAS

Otvorila si vrata, ni{ta vi{e nisam razumeo, i iza{li smo napoqe.Tog kasnog popodneva su oblaci napustili nebo inebo je zagrlilo grad. Tvoj parfem mi je izmakao tlo pod nogama.Zeleni tramvaji su sasvim polako dovozili realnost,fla{a vina nije ohladila usta, granica je postalatanka i nevidqiva poput stakla.Pro{ao je Rilke, nisi ga videla, i za wim an|eli,koji su izgledali kao radnici {to se vra}aju iz popodnevnesmene, i onda se pribliìo mrak, lagan i mekkao {lag na kafi.Pili smo, govorila si previ{e, smejao sam se,na Kolodvoru su se skupqali vozovi, oko tvr|ave je cvetao vatromet, kada smo oti{li, na le|ima smo ose}ali o{trejezike eksplozija, znao sam da moram da ti pozajmimko{uqu i uzmem te za ruku.Na Metelkovoj su udarali u bubweve,bilo je veoma udaqeno i duboko, kroz otvorenavrata su prenosili led koji je padao na tloi topio se. Sve je bilo mokro, deca su se ve} kupala.Ni{ta se nije dogodilo slu~ajno,i sada, kada kona~no leìmo, kao da smo pod vodom,te{ki i neuni{tivi poput dva kamena,nema nikoga osim nas,i ~ak ni nas dvoje vi{e ne di{emo.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u86

KOBASICE

Potreban mi je no`, dobro izbru{en, i cigarete.Onda }emo krenuti veoma rano, dok je jo{ mrak,u smrznuti decembar, do kom{ije, ti }e{ uzeti konopac,a ti vedro za krv.Najboqe su stare vojni~ke cokulei prazan èludac, da se {qivovica lepo razlije.Onda mi je potrebno nekoliko minuta ~vrste mirne rukei snaàn puls, da me sviwa ne rasporikada zaski~i.Iz kotla se pu{i para,kroz vazduh klizi miris smole.Onda pazi da udari{ ta~no u glavnu ìlu.Pazi da sva krv iste~e.Ne gutaj pquva~ku.Ne misli na noge, ako misli{ na noge,to ti se poznaje na srcu.Dok bude leàla u kadi, na le|ima, poparena,stegnutih papaka, svanu}e.Onda }e do}i ro|aci,u opranim, svetlim keceqamai vredno raditi~itavog dana.Mi }emo se vratiti uve~e, kada se opet smra~i.

Jure Jakob (1977, Ceqe) diplomirao je filozofiju i komparativnukwièvnost na Filozofskom fakultetu u Qubqani. Objavio jepesni~ku zbirku Tri postaje (2003) i za wu dobio nagradu Zlataptica. @ivi u Qubqani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

87

— Gregor Podlogar

— Kratka istorija negirawa zamenice mi

I shall keep to myself.I shall not repeat others’ comments about me.

John Ashbery

Tikvice vru u loncu, prihvatam igru sveta,makarone su raskuvane, srce razliveno,senke iscrtane matemati~ki precizno.

Insekti su zaista vredne ìvotiwe,sigurno vrednije nego ~ovek, a ipak, to nije va`no,ni vasiona nas ne poznaje, ta suptilna ma{ina prirode.

Skoro da zaboravim, pas cvili, sneg nikako da okopni,kom{iji ne mogu re}i kom{ija, ne pozdravqamo jedan drugog,i on ne igra loto, crna ma~ka kraj bele ku}e pla{i mi{eve.

Popodne zamire u mojim o~ima, svuda sami crteì,kuvawe smiruje na poseban na~in, treba jo{ opratisudove i jo{ malo sedeti u prole}u.

Qubqana, mart 2001 – mart 2002.

“The people are all living near to beauty, passing by”

I{ao sam kroz park, kroz grad, do reke,a onda daqe, do èlezni~ke stanice.Podne je, nedeqa, tamo, negde decembra.Sneg ne}e da podeli godi{wa doba, zima se skriva.Qudi su u prirodnom stawu, krotki kao nakon sahrane.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u88

Jedva se nazire meka svetlost suncana grandioznim stepenicama banke.Kako je ~udno, uzburkano u ovo doba godine,kako uzbudqiv je velegradski strah,kako daleko je doma}e ogwi{te, toplina.

Iz vokmena prodire podivqali nema~ki hiphop,pravo u moju glavu, i li{}e ima dovoqno prostorada se vaqa po ulici koja je samo danasi samo u ovo doba dana p r a z n a,i onaj Kinez opet pe~e povr}e i klima mi u znak pozdrava,i Arapi u podzemnoj opet pu{e i diluju ha{i{,i uskoro }e racija, i znam da nikoga vi{ene}u pozdraviti, i znam da }u se ose}ati nevidqivimjer me ionako niko ne poznaje, i bi}u prisutno odsutan,i uprkos posledwem bo`jem danu u nedeqismrde}e na zagorelo uqe,i prevrnu}e mi se èludac pri pomisli na hamburgere,i radije }u oti}i na pe~enu piletinu za tri marke,i me|u ro|acima iz isto~ne Evrope jesti u ti{ini,piti mineralnu vodu i razmi{qatio neuspeloj poseti sajmu erotike,i nakon jela odu{evqeno ~itati nadrealiste i drugi }e,zbog slike na koricama kwige, misliti da ~itam strip,i u obla~i}u nad mojom glavom }e pisati:“Radije ìvot sa wegovim ~ekaonicama.” I bi}u sre}an.

I ve} me ùqaju o~i lepih devojaka, talasi}i Majne,rasko{ crveno obojenih oblaka,i praznik je, i ja to ne priznajem,i skroman sam zajedno sa svojim nacionalnim karakterom,i ja{em pohotu, koju kao elektriku {aquturski doseqenici u sporednim ulicama oko Banhofa,i sa fasada me posmatraju plasti~ni Deda-Mrazovii ba{ me briga,briga me za Deutsche Bank, za bolest ludih krava,za sva neotposlata pisma, za moje mane,za sve meditativne kruòke, za jednostavnog Amerikanca,za bol koji nosim sa sobom, briga me.I ve} mucam na nema~kom, ~ak i u snovima,i ve} razumem nema~ki red, disciplinu, voqu,i predan sam svemu {to me okruùje,i zastaje mi dah pri pogledu na prizmu grada, k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u89

i moj ìvot je sli~an popodnevnom suncu,i jo{ uvek verujem da }e jednom iz pepela ustati feniks,i sam sam sa sobom, sa sobom kao sa morem, kao sa voqenom osobom,kao sa veli~inom, i sam sa sobom, sa svojom malom smr}u.

Frankfurt na Majni, decembar 2000.

KADA SMO I[LI NA DIVQI PIRINA^

(Za S.K. i P.^.)

Mislio sam da smo vukovi, beli vukovi.Da li smo to zaista bili, ne znam.Vrelim re~ima smo polivali sve{to nam je smrdelo, {to nas je stezalo.Odjekivao je smeh, strele uvreda su padale po plo~nikui lomile se na najvi{em spratu ironije.I rekao sam: “U razli~itim mestima nosim razli~ite ose}aje,kada pi{em, malo sam lud. Malo, sasvim malo.”I ve} smo ispred kafane. Vetropirasti, u zanosu prole}nih dana.U na{em pona{awu ponekad ima ne~eg varvarskog,iako svi misle, da smo gospoda, kwièvnici.Jo{ je dobro, {to smo oti{li na divqi pirina~.

Qubqana, prole}e, 1998.

MALE STVARI

Voleo bih da pi{em ekolo{ke pesme, ali ne mogu.Ka Evropi plove ledene plo~e,beli medvedi ma{u u znak pozdrava,i zgroèn sam kao u nekom glupavom filmu.Grme tamni oblaci vremena,gradskih glodara je sve vi{ei tre{we ove godine nisu dobre.

DVADESETI AVGUST

Danas je tihi ponedeqak.Stubovi magle putuju sa qudima lo{e voqe.Zidovi kancelarija di{u sa wima isti vazduh,iste ose}aje, misle iste misli.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u90

Danas se prema svim stvarima odnosim kao dete.Jo{ uvek pi{em olovkom,jo{ uvek divqam na biciklu,ne bih li za trenutak pobegao od ìvota.

Danas shvatam da se vek zatvoriokao poklopac kanalizacije. Novosti su prazne.Qudi nisu pametniji. Politika ne}e umreti.Za nama ne}e ostati ni{ta, osim blebetawa.

Danas su radnici ponovo raskopali ulicu.îni se da traè zlato. Velika {upqinakoju su izdubili u {qunku, sli~na jeulazu u jamu iz kamenog doba. Kakva radost.

NE NAPU[TAJ TAJ GRAD

(Za M.Z.)

Ose}am se izgubqeno,tresu mi se ruke, ni{ta ne govorim,oblaci putuju na istok,

telefon }e sigurno pregoreti,previ{e poziva, premalo qubavi,pi{em pesme za Novi Rim,

negde drugde pqu{ti ki{a,stari kontinent je usred leta pod vodom,kao da neko ispira grehe, bol ostaje,svejedno, pozovi me kada bude{ spreman,

Afrika uop{te nije daleko,samo {to mi ponekad nedostaje Azija,najbliè sam sebi kada se vra}am,kada je skoro dom.

Qubqana, avgust, 2000.

Gregor Podlogar (1974, Qubqana) diplomirao je filozofiju naFilozofskom fakultetu u Qubqani, i trenutno je napostdiplomskim studijama. Objavio je pesni~ke zbirke Naselitve

(1997), Vrtoglavica zanosa (2002), Oda na manhatnski aveniji (2003)– u koautorstvu sa pesnikom Primoèm û~nikom i slikarom@igom Karièm. @ivi u Qubqani. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u91

— Ale{ [teger

— Ulica IX/17

Mora da to nije sve,Misli{ uve~e, ispred blagajne u samoposluzi,Mora da je ostalo jo{ ne{to od svih tih bu|ewa,Tog lovqewa kiseonika i sastavqawa ose}awa,Svih tih dnevnih umarawa i traèwa orijentacija, i buktawa, i strahova,Ne{to od svih tih godina svarene hrane, ispra`wenih fla{a,I novosti kratkog veka, dugog reda, brbqivo podmuklih.Mora da je ostalo jo{ ne{to od onoga {to nisam, {to nisi, {to nismo.Nekako. Svako za sebe. I zajedno.

Je li to sve? Pita{ se, i pita te, kasirka,Stara jo{ ni dvadeset, a ve} tako dosledna,Tako savesna dok sastavqa kona~ni ra~un.Crna fioka kase se otvori, uz kratki zvon.I srebrno zablista, nekoliko {upqih stihova,Pomalo nespretno sastavqenih, ali svejedno,Drndava reka praznih kolica,Koju sve dubqe, kroz lavirinte rafovaGura umorni prodavac.

POVRATAK KU]I

Na spiralnom stepeni{tu,Oko vaza sa uvelim cve}emCveta r|a.

Koferi puni prqavog ve{aI starih pitawa, ~ine da po~nem da se teturam.Kao da od praga do praga selim nemir.

Posledwih ~etiri stotine kilometara smo }utali.Niko od nas dvoje ne zna, da li }e mo}i da pre}utiI ti{inu dolaska.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u92

Pogled u ogledalu u kupatiluOd kojeg sam pobegao tako daleko,Nije me ni za trenutak izgubio iz vida.

KA[MIR

Zatekao sam se tamo gde nema ni slova ni brojeva.Svetlost je isuvi{e jaka da bih gledao, ili je no}.Tu nema glasova. Tek ponekad neko uzdahne,I tada hiqadu usta po~ne da pu{ta krikIli da recituje neku nepoznatu pesmu.Tu nema ni zidova ni predmeta, barem tiNikada nisi naleteo na wih. Nema ni tla.Kao da tvoje telo sve vreme klizi kroz rojTreperavih leptirovih krila ili kroz oblak ki{e.Ponekad, kada zaduva ti{ina nose}i nepoznata imena,îni ti se da tu moraju biti i drugi,Tebi sli~ni, ali nikada ne sretne{ nikogaIli nesvesno prolazi{ kroz wih, i to je ondaKada doìvi{ ne{to poput misli, sna ili ose}awa.Nekada si imao jo{ i smrt i bilo te je strah.Mislio si da svuda lebde glave tigraI da svaka me|u svojim o~wacima drì po jedno od tvojih srca.Sada, usred sitog reàwa, dobro zna{ {ta je mir.Iako ide{ i vra}a{ se, uvek si tu.Jer tu nije tu. Tu jeKa{mir.

[UMA

Stajao sam na svojoj strani {umeI posmatrao drve}e koje je odjednom izokrenuloSvo li{}e i reklo: do|i,I smeo sam da u|em i da krenem ka Onome {to je sve vreme hodalo ka meni.Iz kro{wi su doletele harmonike iSvirale mi pro{lost, i bilo je to ne{to Kao svest deteta u igri koju igra prvi,Ne{to sudbonosno, {to mi je reklo: idi, idi, i i{ao sam,I {uma je postajala sve tamnija i muzikaJe utihnula i ja sam hodao i znao da postoji{ i k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u93

Da se pribliàva{. Levo i desnoSu leàli lepi mrtvaci i pitali me da li èlim da legnemI da se odmorim, nakon toliko vremena, nakon svih mesta,Jer udobno je, i udvoje je lak{e biti mrtav,Ali za`murio sam, i dok sam hodao daqe,Zbog mene su ponovo umrli. [uma je postala sasvim tamna iIzdaleka si bila sve bliè i pred tobom jeKao zlatni leptir u vazduhu svetlucalo imeKoje je, kada je ra{irilo svoja krila, bilo moje ime,I kada ih je sklopilo, bila si to jo{ samo ti.Tada je neko izrawavio moja stopala,Pao sam na kolena, nastupila je no},Klizao sam daqe, kle~e}i, i male srebrne britviceSu ne~ujno zve~ale oko mene i polako,Traku po traku, rezale ode}u sa moje koè,I polako, dlaku po dlaku, obrijale mi celu kosu s glave.Bio sam nag i bespomo}an i sve[to je ostalo, postalo je odjednom tako blizu, Da sam mogao da isplaènim jezikom dodirujemTo hladno, nevidqivo lepr{awe izme|u nas,Iza kojeg nije bilo nikoga ko bi ga mogao zagrliti.A onda sam legao na zemquI iz mene je izrastao grm i po~eo da gori.Otvorio sam o~i, bila si pored mene,I video sam kako je oko tebe izrasloJo{ puno istih grmova kao {to je i moj, i video samKako je iz svakog gledao neko ko je izgledao kao jaI ~ekao kao i ja, da ga upozna{, samo wega, kaoOnog jedinog kome si sve vreme {aputala: do|i, do|i,I onda sam video jo{ samo to, da su tvoje usne ledeneI da je sa tvoje leve dojke nestalo zlato.

HIQADU VRATA

Probudio si se u sobi sa hiqadu vrata.Iza svakih vrata je dug, taman hodnik.Moè{ da se odlu~i{ za bilo koji,Ali kada otvori{ bilo koja od vrata i zagleda{ se u tamu, Neko ti kaè da ukoliko u|e{, sa druge straneVi{e ne}e{ iza}i ti. To se de{avaPred svakim vratima i uvek iznova se okrene{I vrati{ se i opet ~eka{ da se odlu~i neko drugi.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u94

Taj drugi dolazi svake no}i. Do|e i zapaliTamnom vatrom, jedna za drugim, svih hiqadu vrata.Svih hiqadu vrata usplamti, ali u trenutku izraste pred tvojim o~imaNa hiqade novih, jo{ stra{nijih vrata.Tako sve oko tebe postaje sve ve}e i ve}eI ti sve vi{e ponire{ u sebe, dok ne sklopi{ o~i.Sawa}e{ da su zidovi po~eli da se udaqavaju,Tavanice da rastu kroz zvezde, da tlo nestaje u tlu.Sawa}e{ i pomisli}e{ da je sve bilo tek privremeno,A onda }e{ otvoriti o~i i misliti tu|e misli.

Ale{ [teger (1973, Ptuj) studirao je komparativnu kwièvnost inema~ki jezik na Filozofskom fakultetu u Qubqani. Objavio jepesni~ke zbirke [ahovnice ur (1995), za koju je dobio nagraduSlovena~kog sajma kwiga za najboqi prvenac, Ka{mir (1997),Protuberance (2003) i kwigu putopisa V~asih je januar sredi

poletja (1999). Wegove pesme su prevo|ene na italijanski, nema~ki,engleski, {vedski, poqski jezik. Prevodi sa nema~kog jezika. U[tudentskoj zalo`bi ure|uje edicije Koda i Beletrina. Umetni~kije vo|a me|unarodnog pesni~kog festivala Dnevi poezije in vina.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

95

— Primo` û~nik

— Istorija ameri~kog stiha

kada se Vitman prvi put kandidovao za predsednikaume{ala su se dva konzervativna puritancai odbacila ga zbog gejstva

to je bilo u 19. veku i kada se kasnijekandidovao V. K. Vilijams, u drugom kruguga je pobedio Frost, a u izvesnoj meri i Stivens

dok je Paund ostao izvan politike (Olson ne)a za Odna se nije sasvim dobro znalo gde spadaiako je voleo da pi{e trostihe i prili~no ve{to rimovao

tek pedesetih godina 20. veka, kada jenastupilo otopqewe i kada je sloboda postala najtraènijaroba, na politiku su najsna`nije uticali

azijske filo-religije i slikarstvo u pisawu npr. Snajderai wujor{ke {kole, pomenimo barem O’Haru i E{berijabitnici (Ginzberg, Ferlingeti i dr.) i drugi (npr.

ispovedni pesnici) tada su ostali van glavnih tokovai svoje mesto su uglavnom videli na rubu u opisivawuprirode i romanti~nom bekstvu iz urbanog sveta

i kasniji tokovi koji su imali veliki uticaj nasituaciju su se pod uticajem tada{wih modernih misli(pre svega iz Francuske koja je dodu{e bila u modi ve}

od 2. sv. rata) usredsredili pre svega naJEZIK kao nejednozna~an kôd i u suprotnostisa nekim drugim {kolama koje su nastavqale pomenute

tradicije videli su svoju ulogu u poku{aju povratkakwièvnosti kao pravog kandidata za visokepoloàje kako u dru{tvu tako i na podru~ju lepotek

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u96

kada je Dikinsonova prijavila svoju kandidaturu(to se dodu{e dogodilo sa zaka{wewem ali svejedno)ameri~ki stih je morao da po~ne ozbiqnije da ra~una

na pesnikiwe (Platovu, Sekstonovu, Ri~ovu)a kada je LiRoj Xons promenio ime u Amiri Barakubio je to jo{ jedan veliki preokret kojeg Langston Hjuz

nije mogao predvideti i na ovom mestu ga ne moèmo {ire analizirati jer nam ponestajevremena lepo {to ste do{li vidimo se slede}i put

VETROVITE REÎ

B., nakon koncerta

mo`da zato {to si toliko puta rekla“joj, mene niko ne voli” i moj razum je biove} pregrejan od tih ose}awa ili zbog Toujurs l’amourna 186. strani Sources du vent, veoma komplikovanih krajevai po~etaka, sumwi u na{e svakodnevne susrete –(zar nisu vredni ni toliko da bismo se barem jedvarazumeli prilikom na{ih brutalnih uvida?)

ili mo`da zato {to je vetrovita no} uspela da ulovitoliko re~i, vi{e nego {to treba za debatu, i zato {to i ti

voli{ poezijui neki od nas ni sami ne znaju {ta bi sa re~ima eto, jednostavno zato {to si tada ispekla {parglei bio sam tu kao nesre}no izgovorenaglupa primedba a ti si ionako kasnila

i ve} smo oboje bili prili~no iznervirani zbogtvog (dodu{e uobi~ajenog) ka{wewa

a mo`da i zato {to se, dok tako sedimo, trudimoda se razumemo, ali uprkos tome nam ne idezbog tvog odu{evqavawa Francuskomi kritikovawa Francuza, zbog tvojih“beskrajnih ose}awa” i predugih telefonskihrazgovora, zbog navodno {tetnog zra~ewa

i na kraju krajeva i zato jer no} nadraùje govorodvezuje jezik i baca kocku od jedan do {est k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u97

kao da je zanima samo ~ove~e ne quti se

tajanstveni sati zbog ~ipsa, jogurta i Koprazbog naivnog portreta, sa svetlo{}u na licukroz koje prodire svetlost nekog Rembrantazbog slikawa osobe koja sedi na stolici, plemenitei zbog nesre}nih vekova, isuvi{e hladnog moraslanog sunca, zbog riba i tvog originala

zbog cve}a zbog zla zbog kruèwa

SONETI ZA NEPRIMQENE POZIVE

Tada sam previ{e pu{io i premalo jeo.I znam {ta bi rekli stariji, ali bilo je ki{no-sivopopodne, ~inilo se da }e padawe da se zaustavi,iz Nostalgije smo se preselili u Kud, nikada

nije prekasno. Ali kako bi ~ovek pisao kada bi sepreselio u Qubqanu? Mo`da kao ki{a, {to padapo stopama, nestaju}i u snopovima snega.Mo`da kao Qubqanica. Kao pesnici {to vide sve crno,

i koji te opomiwu da }e{ morati da umre{i da je svet okrutan, kao da bez wih tone bi znao. Li~no najvi{e volim stalan tok i ono

{to mi nudi, tako umiru}em i celomu oporom nestajawu. Previ{e pu{iti, popiti previ{ekafe i sve do kraja tragi~no ~avrqati sa tobom.

MAGLENA SVITA

ko zna kada se ta~no rodio Guldmo`da to be{e oktobra 1932. godine i Kanada,ledeno hladna, zato je ~itavog ìvota bio u kaputu,uvijen u {al, bez obzira na godi{we doba,uveren sam da su kanadske zime gorenego na{e, duè su i sneg je vi{i, zatosu i termofori tamo mnogo jeftinijii neko mi je rekao, da je belinaovde i tamo neuporediva, kao {to su iBah, Betoven, Brams, Bize,k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u98

Skrjabin, Prokofjev i Skarlati,samo ples prstiju ostaje istiradost svirawa neopisivaah ti preludijumi i fugete taktne teme i varijacije

Guldove dirke li~e na maglumnogo vi{e nego [nitkeove violinesino} sam ih pozjamio i ve} sutramogu da ih vratim, jer ti si oti{lana put i sada sam sâm sa jesenivolim ~ak i svu tu maglu~ini nas samima, skoro tu`no ozbiqnimai zakopanimasamo te violine ne mogu da podnesemtako nemarno cvile

MERA

Ve} danas se radujem svim danima koje }u proìveti!Kako te{kim, kada }u morati da palim glinui lepim razbijeni vr~ –

tako i lakim, kada }u bojiti zidove prostora,meriti i puniti, napiti sei vra}ati u ravnoteù.

Ve} danas ra~unam koliki teg }u moratida stavim na jednu stranu ne bih li dosegao merui navikao dah ni na previ{e ni na premalo.

Preuzimaju me precizni prsti,koji uvek dele dovoqnone zahtevaju}i ni{ta.

Biti dodir jezikana nepcunemih usta.

Primo` û~nik (1971, Qubqana) objavio je zbirke pesama Dve zimi

(1999), Ritem v rokah (2002), Oda na manhatnski aveniji (2003,zajedno sa Gregorom Podlogarom i @igom Kariòm), Akordi

(2004). Prevodi sa poqskog i engleskog jezika. Urednik je u revijiLiteratura. @ivi u Qubqani. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u99

— Taja Kramberger

— Zamena o~iju

Había que escribir sin para qué, sin para quién.El cuerpo se acuerda de un amor como encender la lámpara.El silencio es tentación y promesa.

Trebalo bi pisati bez uzroka i svrhe.

Telo se se}a kako qubav pali svetiqke.

Ti{ina je isku{ewe i obe}awe.

Alejandra Pizarnik, Fuga en lila / Fuga u lila boji(El infierno musical / Muzi~ki pakao, 1971)

Dovoqno je, da zamislim breg ili sedimna verandi, i ve}, kao {to duge, vitke la|e pramcempodrivaju vodu, podrivam prostor pisawem.

Ali voda se, kao i qubav, vrati u prostor: u duboke bunare tvojih o~iju. Zamenimo o~i: sada imam jedno svoje okoi jedno tvoje i ti ima{ jedno moje oko i jedno svoje.

Kroz tvoje oko gledam sebe, svoje ruke, otisaksvog tela me|u ~ar{avima, posmatram trougloveodsutnosti tvojih dlanova me|u svojim prstima.

I tuga ograde mariborskog balkona, tihe senkeulica tvog detiwstva, pokrete ruku koje listaju stranice, tvoja ne`na idrhtava pomerawa u meni, posmatram kroz svoje oko.

Qubav gleda ra{irenih kapaka krozsva ~etiri oka. Proto~na je, kao {to su proto~ne rekekoje teku u svim mogu}im pravcima neba, ne samo u ~etiri.

Sve dok ne pote~e zamena o~iju i pogleda, qudiuzalud pritiskaju prazne crpke qubavnih bunara. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u10

0

SOMOTSKI INDIGO

I.

Qudi koji èle da vode qubav sa mnom –nakon ~itawa: jedni sawivo pritajeni,drugi posko~ni, napola u ekstazi,i tre}i teì od istorije, dok ~ekaju naprvi mogu}i izlaz, uz odbacivawe,meko kao pribranost.

Qudi koji èle da vode qubav sa mnom,kao da je ~itawe poezije bilopreludijum nekog predela kojiim nedostaje. Neznatna iskrau onom uglu oka gdese zapisuje èqa i nikadanedovr{en gutqaj.

II.

Prazno fudbalsko igrali{te uVilheringu: ispisan list staresportske hronike; tragovi aktivnosti suvidqivi u oguqenim pe{~anim mrqama,dakle tamo gde su èqe za golom bilenajintenzivnije. Jedina èqa:ne`ni pad u zagrqaj mreè drugog.

III.

[etam se starim poqskim putem kojiu trenutku zaposedne jato {kolaraca {to ve`bajui ve} treperewe teniskih patikaprojuri pored senovite kaquge.

[etam se starim {kolskim putem pored Dunava:Hodamjedno vreme uz struju,jedno vreme protiv struje,put, koji dobro poznaje Miha,put, koji sa Bracom svakog danaponavqamo kraj neke druge reke,Qubqanice. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u10

1

IV.

I qudi, koji èle da vode qubav sa mnom,tek tako, nakon ~itawa; jedni izgwe~eni od qubavi,drugi sa{iveni od platna otpora, i tre}i, koji samo jesu,hodaju sa mnom tim putem, iako nam sepogledi ukr{taju tek u ta~ki preokreta,kroz koju se, kao kroz vasionsku{pijunku, vidi imaginarni predeo,jer je moje telo zauvekutisnuto u somotski indigo.

PREDEO

Za Jasnu i Milana

Sawala sam da smosvako sa svojim prvim stihomkoji nas je zasadio u poeziju, ponovo spojeni.

Da smo kao dva meka i miri{qavadrvena dela {tipaqke sa posebnim sistemomstezawa, ponovo spojeni.

înilo mi se da sasvakim zamahom krilatajanstvene ptice jezika koji nas nosi,korewe na{eg govora prodire dubqe.

înilo mi seda sne`no beli predeo ~ar{ava kojispajaju dva dela {tipaqkeslobodno lepr{a na vetru.

Pod tim prstima nastaje muzika.Pod tim prstima samo muzika moè da nadomesti govor.

U budnom stawu sam znalakako jedan predeo moè biti podstaknut drugim(to se de{ava i izme|u nauke i poezije),a sada sam prvi put videla kako sesne`ni par~i}i na{eg govora, u niskom letupretvaraju u sitne notne zapisei ti u melodiju,k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u10

2

koja nikako nije htela da se zavr{ijo{ dugo nakon {tose sre}no drhtawe strunaumirilo i nakon {to sevetar u predelu okrenuo ipo~eo da duva u drugom pravcu.

(11. 8. 2002, na otvarawu Festivala Tartini)

OPTANTI I METROPOLE IGNORANCIJE

Michele!

I.

Razmi{qam,zar ose}awe prostora uovim krajevima i u tim dimenzijamanije ne{to poput snova o letewuhelijumskim balonom kroz ìvi pesak:poku{aj duple fiktivne prevare.

No}na mora sa iluzijom kretawa ipodmetnutom optikom stvarnosti,poku{aj mobilizacije elemenata:me|u kojima nemanikakvog prostora za mobilizaciju.

Michele Obit mi je jednom,u kafani Evropa, rekao da je veomate{ko ìveti na granici, jernigde ne pripada{ i nikoga nije briga{ta se tamo de{ava. Niè, u Italiji,bliè samoopozvanom jezgru,odlasci na putovawa stvaraju svoje orbite.

II.

Naravno da je to ta~no. Samo ne znam {tada mu odgovorim, ja kojojje potrebno najmawe dva miliona qudida bih mogla da di{em (jer u tombu|avom brlogu ne mogu), k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u10

3

treba mi veletok koji klizi kao TGV,da bih mogla mirno da plovim. Ja, koja bezuslovnozahtevam 300 km gabarita za pesme,najmawe pra{kog ili pariskog,civilizovane konobare i kulinarsku lestvicubez ve}ih gradacija. Kojazahtevam odre|en nivo, bilo toprilikom hrawewa koza, krojewa ode}eili |ubrewa krompira,dignitas i nikakvog zatajivawa,slepog mi{qewa ili spahijske propedeutike,koja poglavqima podme}e totalitarnu ligaturu.

Koja zbog spleta okolnosti ìvim uneurbanizovanoj metropoli ignorancije,u Qubqani,ine vidim ama ba{ nikakvu razlikuu tehnici spu{tawa pu{kicaotrovnog vrha na luk zavistiizme|u napete mentalne tetive metropolai napete reqefne tetive granica.

Nedavno sam u intervjuu sa nekimstihovnim Prokrustom opetmogla da pro~itam sme{nuradnu hipotezu, da u Sloveniji nema nikakvihènskih pesnikiwa.

III.

Naravno da nije istina. Samo ne znam kako daja, koja sam detiwstvo provela kraj morai me|u ze~evima u slamnoj korpici (kao i ti),komentari{em sve to. Nikoga ne sre}em,istina je, da u ovim krajevima ve} dugonikoga ne sre}em.

Granice nisu lastika; a centarne odre|uju ni spoqa{wa niunutra{wa demarkaciona linija,kao ni blizina ili udaqenostk

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u10

4

od proizvoqne ta~keodre|enog perioda,centar jeste! i nijeproizvoqan.Samo od wegase otiskuju re~i kojepi{u retki i kojepi{e{ ti, Miha.

Granica, kaù, je zbog toga {to dva tela istovremenone mogu biti u istom kraju. A dva telanikada nisu u istom kraju, to je iluzija,trenutak zaslepqenosti, income doktrina,zbog kojih me|u qudima vi{e nemanikakvog prostora ni zadisawe ni za qubav.

îwenica dajedno za drugim, po istim {inama, klizetela razli~itih konzistenci, razli~itih veli~inai razli~itih opredeqewa,~ini nevaè}im rigidnost bilo kojegranice. Granica, iakope~e do kostiju, moè biti samo obris grebenaprivremene konture plamena, koji se javi i ugasi.A se}awe, utisnuto uplamen, neometano gori i daqe.

IV.

I biti centar i periferija istovremeno,ne odjednom, ali zato ni{ta mawe oboje,ko{pica i quska neznanog ploda, me|ukoje treba staviti meso –sadrìnu, dodir, re~,~ijeg se jedinstvenog ukusaqudi se}aju potom jo{ dugo,kada ispqunu ko{picu i zaborave boju quske.

Ne,ingorancija ne raste iz granice,ali ni iz centra,ingorancija je odgovor slabog ~lanana pote{ko}e sa razgrani~avawem. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u10

5

Taja Kramberger (1970, Qubqana). Detiwstvo je provela naslovena~ko-italijanskoj granici u Kopru. Diplomiralaarheologiju i istoriju na Filozofskom fakultetu u Qubqani.Zavr{ila je postdiplomske studije istorijske antropologije naInstitutu Studiorum Humanitatis (ISH) – fakultetu zapostdiplomske humanisti~ke studije u Qubqani. Objavila je trikwige pesama: Marcipan, 1997, Spregovori morje, 1999, i @ametni

indigo (2004). Kwièvne, nau~ne tekstove i poeziju prevodi saitalijanskog, {panskog, engleskog i francuskog jezika. @ivi uQubqani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

106

— Peter Semoli~

— Vrt

Hodao sam kroz gusti{ salatei {ume per{una,traìo sam tepod crvenim suncima paradajza,mon petit chou.

Ne u Borhesovom vrtu – metafori vremena,ne u Herbertovom univerzalnom vrtu,ve} u tom stvarnom vrtu,domu puèva i buba,na{ao sam otiske tvojih bosih nogu.

Letwa ki{a ih je pretvaralau jezera.

GOSPO\ICA

Sva ispeglana,s qupkim {e{iri}em,fingirada je umetnica.

Kroz slam~icu sr~e kokteli zucka.

Volela bi:kada bi svi stolwacina sto~i}ima bili ruì~asti,kao {to je na{,

kada bi svi qudi bilisre}ni,kao {to je ona. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u10

7

Veruje:u pobedu qubavi,u socijalnu jednakost.

Kada bi bila spisateqica,bila bi spisateqicasa humanisti~kim predznakom.

Ili kao {to sama tvrdi:“Pisala bih o jadni~cimakoji pate.”

Osmehnem se.

Zami{qam jekako se ujutru, sa sve{~icom u ruciotiskuje u siroma{ne delove grada.

Kada joj to kaèm,odmah se odu{evii ve} hoda svim sirotiwskim ~etvrtima sveta.

I svi su prema woj tako qubaznii niko ne}e da je povredi.

TUBE

Ti si majstor za tube.Ja ih iscedim samo dopola.Moj stan je bio punneupotrebqenih tuba majoneza,senfa i paradajza.A onda si do{la tii pojela ih sa hlebom ili sirom.Bilo je lepo gledati te,dok si ih savijala u maleplave i ùte rolnei dok su iz wih, ve} davno odba~enih,veselo prskali ekstrakti prirode.

Sada, ba{ sada te posmatram preko ruba hartije,kako se trudi{ oko soka od paradajzak

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u10

8

i pomi{qam:“O, boè, kako te volim.Kako ve{te prste ima{.Kako sna`ne ruke, kao vajarka.”Palcem i kaìprstomzavrne{ crveni poklop~i}i baci{ je u |ubre.

Budi dobro, mala tubo!I sre}an put!

SVE [TO OTPADA

pa`qivo sa mnom krhak sam i malojadan tukli su me gore nego {to sutukli Vaqeha i palicamai telefonskim kablom ko{uqa

u trakama pantalone pocepane cipelenagrizene kao od pasjih zuba pa`qivosa ose}ajem kao kad oslu{ne{ muziku u srcubu~nih ulica jedva veruje{

a ipak je tamo pod glasovima automobilapa`qivo sa mnom ne`no kao s tom muzikomne znam {ta jo{ ali neka padne sa menekao {to pada prah sa leptirovih krila – zauvek

ZBUWENI NARCIS

Jedva sam se navikao na fotografiju, a ve} je tutelevizija. Gledam je. Emisija o kulturi.Mla|i mu{karac se glupavo sme{ka igovori. Govori o sebi, govori o poeziji.

Govori. Koliko mogu da prosudim, ne previ{epametno, ali ni previ{e glupavo. Govori,kao {to govore natur{~ici pred kamerom. Zale}e se. I pravi }utqive pauze, {to smeta. Bio bi

mo`da simpati~an, da mu voditeqkauvodnom kriti~kom refleksijom nije postavila k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u10

9

nedosti`ni standard. A ovako je preprekaùbore}em potoku, kamen, na kojem

posko~i automobil, pokvareni rajsfer{lus.Kaù mi, da sam taj ~ovek ja. Kaùmi da sam na TV-u onakav kakav sam u prirodi.Ne verujem im. Ne, to im ne mogu verovati.

GRANICE

Crna kazaqka na barometru je kona~nonapustila ki{oviti predeo. U plavomizrezu prozora jedva prepoznatqivo drhteozelenele grane stare jabuke. Telefoniramprijatequ izvan granica mog sveta i nakonduèg vremena ponovo ~ujem fraze, kao:je li, da l’ onda ho}emo, ìvot na rubu...Vera me zove iz evropske ambasade,sa teritorije Evropske unije, i prenosi mipozdrave ve} skoro zaboravqene poznanice –ne{to kao ìvot se davno vratilome|u nas. Brat zatrubi kada prolazi pored ku}e,i mahne mi kroz prozor brze mazde.Granica. Na koì jo{ ose}am vlaàn dodir psa,koji je do{ao da me pozdravi dok sam sedeoi pio sa prijateqima. Reke vina, reke re~i.Granice. Lice u ogledalu: upali ~ekiwastiobrazi, sve re|a kosa, podo~waci nakonprolupane no}i. Kada pruìm ruku –de~ja èqa da dodirnem sopstveni odrazkao da je neko drugi – pod jagodicama prstiju osetimhladno}u ogledala. Zurim u detiwstvopreko dubokog bezdana proteklih godina.

NEKADA JEDINA

Ju~e sam je video: nekada jedinu. Ve} dugonisam pomislio na wu. Pro{la je pored biblioteke.U farmerkama. U bundi. Sa crvenom kapom.@ena sred tridesetih.Nedorasla èna sred tridesetih.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u11

0

Pomislio sam kako bi bilo ako bismo se sreli.[ta bih joj rekao? Mo`da ne{to u vezi sa uvelimcve}em, lawskim snegom, pahuqomkoja se istopi kada dodirne vrelukoù. Mo`da ni to. Mo`da ne{to u vezi

sa vremenom, kako je hladno i kakosu meteorolozi ponovo pogre{ili u prognozi.Najverovatnije bismo ùrili. Ona na posao,a ja napoqe iz pepela izgorele qubavi,daleko od wenih – predvi|am – krajwe

utu~enih o~iju. Sitan sneg se kovitlao predautobuskim vetrobranskim staklom. Kao jata pticas ve~eri u Vestportu u Irskoj,pitoresknom gradi}u, koji joj je bio tako drag.Mo`da bih dodao pone{to o Irskoj, Ginisu,

poèleo ki{u, prokliwao sneg...Svakako bismo ùrili. Ona na posao,ja napoqe iz pepela, uvelog cve}a u sveìneutabani sneg sada{wosti, u vetar koji reèdo kostiju, do bola, i vra}a ìvot mesu.

Peter Semoli~ (1967, Qubqana) studirao je jezike i sociologijukulture na Filozofskom fakultetu u Qubqani. Objavio je zbirkepoezije Tamari{a (1991), Bizantinske roè (1994), Hi{a iz besed

(1996), Krogi na vodi (2000), Vpra{awa o poti (2001), Meja (2002),Barjanski ogwi (2004). Pored poezije pi{e i dramske tekstove,kratke pri~e, kwièvne kritike i eseje. Prevodi poeziju saengleskog, francuskog, srpskog i hrvatskog jezika. Dobitnik jePosebne nagrade ~asopisa Nova revija za najboqeg mladogslovena~kog pesnika (1992), Druge nagrade ~asopisa Svobodna misel

za kratku pri~u (1993), Jenkove nagrade za pesni~ku zbirku Hi{a iz

besed (1997), nagrade Kristal Vilenice (1998), i nagradePre{ernovog sklada za pesni~ku zbirku Krogi na vodi (2001). @iviu Qubqani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

111

— Uro{ Zupan

— Opro{tajod filozofije

* * *

Rado je prepu{tala grudi milovawu sunca.Neka nedu`na elektrika, kaoletwa sparina, talasala se oko we.Prijateqice su bledele u svojim jednoli~nimakordima i kelneri su vra}ali sve vi{e kusura. Mi smo sedeli u blizini, ukletita~kom na koju su se spustili na{i pogledi.

Izbegavali smo spasonosne operacije. Idealnimodeli se}awa plivali su na{im mislimakao usnuli ledewaci koji skrivaju horizont. Letwidan se radosno spu{tao niz ulicu isvirao na harmonici melodiju sli~nu jezicimapustiwe. Sav na{minkani sjaj razuma se klawao pred tim trenutnim dostojanstvom.

Tugujem za onim {to se gubi.Moje srce lupa i uveravam sebe da jepre svega va`na ma{ta koja prodire uprostor neozna~enih stvari. Zadovoqstvo jebuditi se u wenom kome{awu, suo~avati sesa prekidima koji se {ire wome kaotihi smeh ispran sun~evom svetlo{}u.

Sutra }e mo`da biti sumorno jutro, {to saose}asa mogu}nostima hladnog vazduha. Sada, jo{ uvekpakujemo svoje postupke. ]utimo, izme|u gredicabr{qana i zlatnih ruku avgusta, i ne o~ekujemo ni{ta, samo slu{amo kako se nadnu vremena sudara kamewe, spu{teno u dubokusenku koja bezbri`no plovi u pro{lost.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u11

2

* * *

Ku}e – kutije nasukane na visokenasipe. Red belih zuba pred mirnuplimu tela. Vetar dubi svoju prtinukroz plitke ulice, lagano klizi pored portalausnulog drve}a. Svetlost isparava savla`nih plo~nika, obavija se oko

uspravnih skeleta uli~ne rasvete.Prometna buka narasta brè – ravno-merno talasawe prigu{enih boja – naseqavablizinu, putuje daqe, preko krovova, ka dalekomkutku tame, gde se ne~ujno preliva u milinu.Ustati od stola. Iza}i napoqe. [etati se

oko zgrade, ku{aju}i novu travu. Nemisliti ni na {ta. @mirkati ka suncu. U daqinislutiti hladni zavet {qunka. Nevidqivimmastilom zapisati raspravu ptica. Nikakvogìvota, ni pre ni posle. Samo negde, uzakulisju krhke konstrukcije se}awa,

– iskre, koje te drè i vode kroz vazduh.Dan je staklo. I no} je mak. Re~i su tragovipustiwskog peska. Dela – semewe ìtaoduvano u prazninu. I grad, svetlinanos spu{ten u glas koji tiho trajedok ga iz ruke u ruku preme}e udaqeni ~as.

* * *

Insekt ulovqen u jantaru. Ku}a zamrznutau vremenu. Odatle sve po~iwe. To bi moglebiti prve re~enice ili samo utihnulirefren pri~e koju je neko pri~ao,kada se svetlost ugnezdila me|u drve}em ilagano se udaqavala preko poqa i kroz iznenada

mirne {ume. Spu{ta se ve~e, i u ~oveku jesve usnulo, ispuweno vejavicompra{ine, starim vestima i odlomcima iz kwiga k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u11

3

koje smo ~itali i sigurno poznavali u nekomdrugom ìvotu. Okon~an je. Skoro zaboravqen.Poklowen licima koja vi{e ne progovaraju kada se

ugledaju na nespretno uokvirenim fotografijama: “Boè,kako sam ostarila. Ali miris onog dana,kada me je uhvatio objektiv, jo{ uvek mogu daobnovim bez posebnog napora.” Milina u postupcimai crte smeha su nasledni. Ode}a, {to visi uormanima, iako nepomenuta, jo{ uvek se se}a

oblika tela i mirisa koè ne~ijih posledwihdana. Neprestano mora{ da ìvi{ sa tim, da se kre}e{kroz jutra i ve~eri, zabavqa{ kada padne mrak,i spava{ kada mrak postane jo{ tamniji. (Divim ti se.)A junsko nebo je svake godine isto; plavo platno,i na wemu, tu i tamo, pau~inasta vata, usamqeni~ko delo

nevidqivog kista. No}u, sa brda, poput svetionika nadusnulim morem, sija crkveni zvonik ofarban u belo.Plu}a letwe zemqe se ravnomerno podiù i spu{tajupod travom i ìtom. Sedimo u mraku, ti i ja, i predajemore~i udaqenim prostorima, i one nam se vra}aju, kaoodjek, kao glasovi qudi koje nikada nisam poznavao.

* * *

Odjednom, zelene haqine su sa{ivene od vazduha.O~i se zaustavqaju na wima i ne èle da na|u izlaziz te prijatne bujnosti. Kada nije bilo wih, bili su zvuci, dolazili su iz daqine, o{tri i prodorni,

i svetlost je mogla da kopa plitke rupe, svuda pope{~anim nasipima. Sada ni~ega nema, kao da je otplovilood nekog draèg ti vremena, kome se najboqeprilago|ava{ uz mir i zaborav. Ki{a crta pravilne,

kose crte na sivkastoj kulisi, ali od wih ne ostaje ni{ta,samo je ~istija trava koju ravnomerni {apat podsti~ena prodirawe u re~i. Ju~e je fazan pa`qivo prelaziopreko ~istine, svakom nogom naizmeni~no ku{aok

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u11

4

stvarnost. Sumrak se spustio do tla, i crna ma~kaga je oklevaju}i pratila, sve dok se nije pretvorilau toplu i mirisnu no}. Brzim pokretima prole}e uklawaiz misli sve suvi{no i otvara prostor

za strpqivo ~ekawe. Padavine gusnu, i poput sivemrene prerastaju vidqivi svet. Nikakve dosade nistraha nema u posmatrawu drve}a. Kreje su se sakrileu udaqene predele nedeqe, i pokisli vrapci, kao

na{u{urene tamne hrpice, lete tik nad tlom, nestajuu zelenom moru. Unutra{wost {ume jo{ uvek je ìva,a na rubu, gde se susre}e sa gradom, wenivrhovi, razmazani skoro do neprepoznatqivosti,

ogledaju se u mokrom asfaltu praznog parkinga.Uz poneke, jo{ uvek gole grane, puze pravilne kapiki{e, koje }e zasijati poput dragog kamewa, kada ihs popodneva budu obasjali sun~evi zraci i preveli ih

u vazduh. Mo`da bi muzika boqe opisala sve za ~imegrabi pogled, i propustila u svoju blizinu vi{e razli~itihvi|ewa, nastavila se i tamo gde je ve} davnoponestalo govora. Ali posao nekako treba privesti

kraju, kao {to je i po~eo, ograditi vreme, i ne dozvolitimu da se sasvim razobli~i u sopstvenoj }utwii stati~nosti. Pod krovom ~ekaju kwige, duga putovawai tajne, koje moè do~arati samo miris papira.

A napoqu je sve mirno, hermeti~ki zatvoreno u neku svojulogiku i raspored, koji je takav kao da bi izvla~io karteiz {pila po sopstvenoj èqi; mirisi, boje, nijanse svetlosti,slutwe drobqivih senki, i ta uporna, uporna ki{a.

* * *

No}, posmatrana iz sobe, razrezana je na plavepravougaonike, i soba u prozoru je drugi prostor,koji zamagqen i udvojen raste u mrak. Odlazakje jo{ jednom odloèn, sam od sebe, i po~iva uhva}enme|u nemirnim senkama, ne pomera se, k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u11

5

zadovoqan brzim promenama vremena. Suve susporedne ulice, i hladan vetar bora pauze izme|uizgovorenih re~enica. Godinama smo se pla{ili iizmicali budu}nosti, a onda smo se, nehotice, druga~ijematerijalizovali u vremenu, koje prepoznajemo samo pod

starim imenima. Zodijak i zvezde bi morali biti udobnouto~i{te, i ra~unawe promena u svetlosti naslu}ivawekopna, ali sudbina uvek obmawuje me|u naglim izbrisomboja i paradom dugih dana koju je poklonio neznanac.Iako nakon pobede niko ne skriva smeh, jo{ uvek se

nisu ra{irile glasine. Cve}e raste i wi{e se, i ti si sve bliè, dok di{e{ i podraàva{ svetlost tih mirnih nedeqa, dok se prepu{tamo nekom novom iskustvu, kada bude dovoqansamo uzdah, i uho se u pono} prisloni uz vazduh, da ~uje{ta se de{ava tamo napoqu, tamo u daqini, tamo, u drugom ìvotu.

* * *

Izjutra, muzika zvu~i druga~ije nego {to je zvu~aladok sam praznim plu}ima pribliàvao vlaànno}ni vazduh. Najavqeno vreme je vremesa~uvano jo{ samo u pesmi. A ma~ke se, u ranisumrak, jo{ uvek kre}u po poko{enom poqu.

Ta slika mi okupira misli. Zahtevati majstorstvou prizmati~nom oslikavawu sveta, moja jeopsesija. @ena kojoj sam rekao da je lepaustala je od stola i pruìla mi rukui u woj se vodostaj trenutaka izjedna~io sa

raspoloèwem letweg dana. Vetar u kro{wama,reka pod mostom, topota akumulirana u betonu,jo{ uvek su se dràli svojih boja. Note sudostigle granicu vazduha i prepodnevne svetlosti.To je bio wihov krajwi domet. Mogao sam samo oti}i

daqe, i odlu~iti da prestanem da pri~ampri~e. Glasovi uli~nih prolaznika su dobilio~ekivani oblik, u kome su se sagovornicik

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u11

6

dobro sna{li. Telefoni su naizmeni~no zvonili,i apstraktni planovi su se naizmeni~no susretali

sa apstraktnim planovima udaqenih qudi. U julu,grad je nepomi~na ilustracija, blago obremewenaqubazno{}u. Ni{ta vi{e nije daleko. Sve je samo uvek otvorena kwiga utisaka. U woj je i moja budu}aèna koju odaju dva uvek topla dlana.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

117

— Ale{ Debeqak

— Tetovaàpod mostom

Slike su ti ìgosali na koù, pu{tajucrne tragove, kao vulkanski pepeo

koji plodnu zemqu daje, prekrivarane i zasipa zapitana usta, slike

iz privatne zbirke, ovde grobqe kitovanasukanih na plaè, tamo prva strofa

iz pesme domorodaca, pustiwa Gobikoju je uzdu` presecala crta me|u

pozajmqenim i prisvojenim bregom,kao reka koja te~e pod mostom grudi i mimo

bolnih bradavica, uzalud zapenu{anokipi pod grlom, uzalud traì vezu

sa vremenom milosti i uspehom na premijeri,samodopadqiva, kao nebo bez zvezda

i konkurenata, i dok bude{ ìva izizvora u {koqki desnog uha curi}e

i izliva}e se uvek iznova u levo,kruè}i po wivama mi{i}a i preko uzbrdica

ve} blago zboranog obraza, koji oboàvamkao kip od tamnog meda, gladak,

sladak i veoma lepqiv, sklapa mi o~i,tvoje telo drhti, ni~eg skrivenog vi{e nema,

uzmi me, rado bih legao u korito i pokriose vodom koja te~e u tvom ritmu disawa.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u11

8

IZVE[TAJ O PORAZU

Vojnici, mokri do pojasa, stojeu rovovima, olovna ikra se kovitla

u hladnom vazduhu kao straàrska lozinkai kowima za{titnog bataqona vre

smola iz nozdrva. Sa prvim snegomse sklawamo u gradove koji rastu,

svakim danom sve vi{e begunacase sliva u wih, i spomenik neznanoj prostitutki

diè se ponosno kao Napoleonovobelisk. Pod wim se skupqa masa,

gladna i razuzdana, i niko vi{ene vidi kako se na zidnom satu

otvaraju vratanca i umesto kukaviceizle}e ìva ptica i pokazuje nam put

u predgra|a {to se mnoè brzo kaoprevarantske slike, na kojima bi samo oko bebe

moglo da primeti da crvena kao merlot nije krvve} qubav koju nosimo, mi, do{qaci,

qubav prema filmu bez pri~ei bez kratkih kadrova, sa junacima

vilinske kose i brade koji ~ekajuda zimi dosadi da ve~no traje, ~ekaju

dan kada }emo ponovo trgovatistra{}u i snovima, neumorno

~ekaju, s punim radnim danom,ve~no motreni od onih koji èle

da bi lepota bila nu`nai nu`nost lepa, i me|u wima ja, k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u11

9

odbacio sam uniformu poraènih,da se sada posvetim ve`bama

u poslu iz kojeg se ne moèdiplomirati, bez hrane i pi}a, uz prokrijum~arenu

dozu trave, palim ve~nu vatrupod spomenikom, sam u polarnoj tami, iako me

gurkaju laktovi horde, do kraja vernik,koji ni za ~im ne àli, slep i sre}an.

BELE NO]I NA JUGU

Svetla, bezbrojna svetla: snop reflektora skliznemimo tebe, stoji{ kraj prozora, a onda utone,

da bi ponovo porastao na drugom mestu tamei signali zaàre u crvenilu obraza i bajki

u predve~erje Boì}a, treperava svetla, lebde}iuzorci osvetqenih prozora, klupka iskri

i kule i palate, postavqene u ùrbi.Prati{ ga, kako se spu{ta i dodiruje tlo,

ne~ujno. Oko moè samo da sluti {ta tvrdoglavipoqubac ~ini: stvarima oduzme gospodara

i du{i pu{ta krv. A tebe, tebe produbi,bez la`ne utehe ravnomerno te gladi,

svetlost severnog pola koja je kona~nostigla, to znam, pruge svetla i zastave,

zastave odasvud, beskrajno se {irepreko cvetnih pijaca, aleje gradova, i qudi

jedan drugom jedu iz ruke. Zato èlimoda zasija i ovde, kod nas, ta meka svetlost,

koja oìvqava kukureke, velike kao srebrnitolari: kupi{ jednog, ku}i odnese{ dva.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u12

0

NEDEQNA DILEMA

Gradski trg, {upqina vla`ne soli, snegje prestao da veje, mraz {tipa,

ulica }uti, pe{aci puze kroz arkadekao na talasima u republici vode,

ledeni kristali pod no}nim svetlimamewaju oblik, rasute sobe

dah}u u svetlosti koja jewava. Usamqenistri~evi ~itaju ~asopise sa belim krajem,

qubav, ta nepoznata stvar, hrani sekalorijama detaqa, si{e ih

do srì, teritoriju obeleàvaìvotiwa, ~ujem stidqivi zvuk,

jo{ uvek ne ~ujem re~i, butina kliziuz butinu, mo`da prebrzo za moj ukus,

ali priznajem, voleo bih da budem blizu,ose}am krivuqe tvojih rebara, svaki

uzdah izazove poplavu krvi nadbedrima koje bih voleo da grickam,

priznajem, na nekom drugom mestu, na turskojstrani Kipra, u gradovima koji svu sramotu

zadràvaju za sebe, i opet se vra}ampo dah na povr{inu, preko ruba ekrana:

kroz prozor sa wim, jo{ mi nije rekaoda li }u sutra biti vihor ili danas gromobran.

MRTVA STRA@A

[umi voda u radijatorima i radio zvonikao srebrna ka{i~ica. Nov~i}, ba~en u vazduh, k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u12

1

ne vra}a se. Zadovoqne smo onim {tone znamo, mi, spokojne device. Zaista, malo je

stvari koje dobro poznajemo, kao prvi danleta. Ku{amo ga u obogaqenom obliku,

jer odbrojavawe po~iwe ve} u junu. Uh.[ta nam preostaje? Igrati se avionima

od ju~era{wih novina, pu{tati ihda polete preko oblaka i rimskog

zida, a onda ih polako pocepatii ponovo poravnati stranice, da dlan

glatko klizi, le}i na tepih i belimlistovima prekriti lice, u obredu tajnom,

znanom me|u skupqa~ima snova na Madagaskarui u Krawu, da nam zazvoni, na tren, pod

kupolom jo{ glas ène koja uporno recitujeo mehurovima, dok ih trava ne probode,

isteku kristali iz ekrana i zajedno sa wimai mi smo primorani na izgnanstvo:

pouzdano, niko od nas se vi{e ne}esetiti kada je srna isu{ila studenac

u planini i kada se re~i zgusnu u slike,barice sirupa iz smreke koje ne znam da ~itam,

~ekam da se bakreni nov~i} vrati iz visinai kaè mi da stojim na mrtvoj straì.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

122

— Brane Mozeti~

— Banalije

*

ODEM NA ÎTAWE POEZIJE I ZASTANEM PREDzatvorenim vratima. Neki Japanac, ili {ta je ve},kaè mi da otvaraju tek za dva sata. Kao da je sasvim normalno da ni{ta nije onako kao {to jenajavqeno. Ne preostane mi drugo do daodem u obli`wu gejevsku ~etvrt. Usput,u ki~erajskom butiku, od ostarelog mladi}a kupimneku suvenir-majicu, ko zna za koga. Ali,obavio sam svoje. Do|e mi da ga upitam kolikomu je godina, ali se mudro suzdrìm. Onda potraìmlokal u kome obe}avaju latino parti. Kroz staklavidim ostarelu klijentelu, a od kakvog partijani traga ni glasa. I onda se zavu~em u bargde bi trebalo da bude kabare nastup. Vrlo otmeno.Gledam goste, a jo{ vi{e barmena, golog do pojasa,dok pokazuje mi{ice. Popijem nekoliko koktela,dvaput iza|em na ulicu na cigaretu, i posmatramwegove bradavice. Da, uzeo bih grudi i lice,mo`da pomalo italijansko, ali ruke sigurno ne bih.Razgovara sa onim do sebe, kao da nastupa, ogodi{wem odmoru, ili o ~emu ve}. Vrti mi se u glavi, odkabarea ne}e biti ni{ta, a vi{e me ne mami ni poezija, zatood{etam do metroa. Dobro je {to nema puno stanica.Posmatram putnike, kao i uvek, me{avina ~udnihlica. Na drugoj strani, moj odraz. Da, bore, mo`dabih morao na kakvu operaciju. Prili~i li to pesniku? Kona~no, kao kod ku}e, na ulici zvu~nog imenaMenhetenska avenija. Tu je, ina~e, sve zvu~no,kao u Africi gde se pod imenom Hotel Ekscelziorskriva drvena koliba, a bar Wujork je tezgapored mesarove, gde na kukama visi ogromna par~ad k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u12

3

mesa, na suncu, okruèna rojem muva. Da, Gregore,sused je ponovo prostro rubqe, kao i uvek, na ogradiu hodniku. I smrdi, jer ga nikada ne su{ina sveèm vazduhu. Obuzme me glad, trpam u sebemasne kobasice da bih ponovo mogao da se gojim.@ena na radiju vri{ti kako je iznena|ena,neverovatno povoqno, prava ponuda, i tako je sto puta nadan, jer takva prilika se ne sme propustiti, nikako.Vru}e je, na drugoj strani okeana, kod ku}e je ve} jutro, i ti sigurno, kao i uvek, grli{ nekogdrugog. Na sekretarici nema poruka, od koga bi i bilo. Nipas ne moè da misli na mene, jer se}awe nijeu pasjoj prirodi. Tako je pesni~ko ve~e oti{lodo |avola, ni pesma nije nastala, samo banalnaproza, rekli bi nedorasla, te{ko je moèmo nazvativisokom literaturom, a i kako kada joj neprestanosmetaju ma~je zavijawe policijskih sirenai brbqawe najavqiva~ice koja nudi voduna pesku.

*

PAO SAM U DEPRESIVNO RAZMI[QAWE O SVOJOJneupotrebqivosti. Al’ ipak nisam sto ili stolicaili ma{ina za prawe ve{a, rekoh sebi, iako mi se~ini da bih ponekad voleo to da budem. Recimo,mirno bih vrteo rubqe, brzo ga me{aoi svi bi bili zadovoqni. Ili ona korpana ulici, koliko samo sme}a bace u wu. Kolikoqudi je primeti! Uporno sam odlazio naizlo`be neupotrebqivih qudi. Gledao sam ih,prebirao po wima, ocewivao sa svih strana. Ovaj ili onajbi bio pravi za mene, mrmqao sam, iako miopet nije bilo jasno za {ta bih ga upotrebio.Zato sam radije }utao i nisam prilazio. Alijo{ gore je bilo to {to niko nije pri{ao meni,kao da sam stvarno neupotrebqiv. Tako smodolazili i odlazili, uvek sami, ili sve samqi. Ponekad bih sreo nekog starog poznanika,kome sam zavideo jer je ìveo sasvimdruga~ijim ìvotom, mnogo ispuwenijim, mislio sam.Iznena|eno bih ga pogledao, a on bi odmahnuok

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u12

4

rukom i tu`no procedio kroz zube: Rok upotrebe je istekao.I tako je ponovo bio tu i pitao se o svojojneupotrebqivosti. U tako mra~nom stawu oti{ao samu gradski akvarijum. Pritiskao sam noso staklo i gledao ribe kako plivaju ovamo-onamo.Tako smiruju}e. Sigurno nisu èlele da buduma{ina za prawe ve{a. Stvarno si glupavo bi}e, rekao sam sebi, nekoliko puta.

*

ZA[TO U TAKVIM ZABAÊNIM GRADI]IMA UVEK SKRENEM U KAKVU

bednu poslasti~arnicu, gde se ène pune torticamaili sr~u kafu, prijatno àmore na nepoznatim jezicimai sve je tako jednostavno. Radije nego u barove koje, dodu{e,gledam, ali na kraju odustanem, barove gde mu{ko dru{tvouz pivo i dim va`no i napeto razgovara opolitici i sportu. Ta rascepqenost sveta me svakogdana dovodi u neprijatne situacije i zamara me. Do|emi da povratim, uvek jedno te isto. U ustima mu}kamsladak krem, buqim u mesaru na drugoj strani, na kukama visimeso, i se}am se kako smo glupavo seliu lokal pun lokalnih engleskih mom~i}a, ali bilo jeve} prekasno kada je na ogromnom platnu po~ela fudbalskautakmica, kada su se kucnuli pivom, zamahali zastavama,drali se, a tebi je na licu pisalo da si musliman,sedeli smo tamo, dva ~udna pedera, u odlivnoj rupi negde na Kipru, polako, sasvim neprimetnosrkali svoje pi}e i nadali se da }e sa utakmicombiti sve u redu. Mo`da bi bilo pametnije {etati pogrobqima – tamo te qudi ostave na miru i ne trebase odlu~ivati izme|u wihovih svetova. Smrt ih~ini malima i nemo}nima, smrt ih ~ini podno{qivima.

*

SLU[AM QUDE OKO SEBE I ZURIM. KOLIKOtoga imaju da kaù, kako su obrazovani, zna~ajni, mudri.Onaj tamo, u pocepanim pantalonama, razglaba o komplikovanomsnabdevawu grada vodom, debequca pored mene o neprestanomiskori{tavawu Afrike, tre}i o detaqima nove uloge k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u12

5

ne znam kog glumca u ne znam kom filmu koji jenavodno upravo stigao u bioskope. Nisam ga video,{to zna~i da samo mogu da propadnem u zemqu odstida. Poznanik koji sedi pored mene, odjednomizvali pitawe, kakav je moj stav prema bliskoisto~nojkrizi. Odrvenim. Iako sam mogao da predvidim da }ebiti èqan razgovora. Sa mukom promrmqamdve re~enice i ubijem mu svaku nadu.Umesto da se upustim u rasko{nu razmenu misli,stavova, pogleda, glupavo zurim pred sebe i èlimda me ni{ta vi{e ne pita. Otvorim ~asopisi traìm oglase. Kao da je to sada najnu`nije.Tako usamqen, mogao bih da dam oglas, kaèm, iakose odmah zabrinem kako bi se razviorazgovor i o ~emu. Razgledam obrazac, koji bihmorao da ispunim, i sve vi{e se jeìm.Moj najdraì film, najdraà kwiga, pet stvari koje bih èleo da ponesem na pusto ostrvo, kakvogpartnera èlim i, oh, stra{no, za{to bi bilo vrednoda me neko upozna. Ba{ ni{ta ne znam da ispunimkao da nikada do sada nisam razmi{qao o tome, ili obilo ~emu. Moja omiqena hrana, moje omiqeno pi}e.To me jo{ niko nije pitao. Nikada.Osetim se neprijatno, nesposobno, i zatvorim ~asopis.Tu`no pogledam poznanika kraj sebe, kako se dosa|uje,nadam se da }e uskoro iza}i i da niko ne}e ni{tao~ekivati od mene. Ne znam odakle mi ideja da su me nau~ili da }utim. Svi oko mene, posebno deda,stalno su ne{to radili, re~i su bile retke,izgovarale su se samo one najnu`nije. Ne se}am se da je nekoo ne~emu raspravqao, barem u mom prisustvu ne. Iniko me nije pitao za moju omiqenu hranu. Ili{ta èlim. Susedov momak i ja smo }utali,dok smo se grlili.

*

ÎTAM NEKE OPSKURNE TEKSTOVE O SVOJOJ KWIZI,koji ho}e da mi kaù da moje pisawe mo`daza ne-geje uop{te nije zanimqivo. Odakle im, do |avola, ideja da pi{em za ne-geje.Ba{ me briga ako otvore moju kwigu, imaju na hiqade svojih, neka buqe u wih, nekak

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u12

6

ne prqaju moje svojim masnim rukama. Ko lisamo èli wihove suptilne analize, vodopadtru}awa. Ne, meni ne klecaju kolena akona drugoj strani ulice ugledam Nobelovca, niti pratimlestvice sto najboqih. To sam mo`da radio sa deset godinakada sam pod }ebe skrivao mali tranzistor ino}u traìo radio Luksemburg. Najnovije hitove.Meni klecaju kolena kada ugledam onog visokogmomka koji se smeje i ùri od stola do stola, iglup je kao no}. Triput mu kaèm {ta bih pio,a on se stalno vra}a, otkriva zube i na nerazumqivomjeziku mi daje na znawe da je opet zaboravio. I pro|e mnogo,mnogo, dok ga pratim na terasi, i on mi donesetawir sa pala~inkama. Iako to nisam naru~io, tako je lep, ~udno ga gledam, a on mi golim rukamadaje znak da ih pojedem. Paralizovan zurim u wega,kao da je najsavr{eniji sonet, ili slika koju nikone shvata. I za{to bi te pala~inke bile namewenedrugim gostima, ako su samo meni, da momak umestomene uhvati viqu{ku i no`, podeli ih na malepar~i}e i prinese ih mojim ustima. Tako izba~eniz svog poziva, postao je nerazumqiv drugimgostima, ka{i~icom je lovio ~okoladu koja je kapalasa usta, eh, kada bi jo{ samo prilepio svoje usne namoje, da se glave zaquqaju i tela ihodnesu u nepovrat.

Brane Mozeti~ (1958, Qubqana), diplomirao je komparativnukwièvnost na Filozofskom fakultetu u Qubqani. Pi{e poeziju,prozu, eseje i bavi se prevo|ewem. Urednik je edicije Aleph uCentru za slovena~ku kwièvnost i edicije Lambda uStudentskom kulturnom centru u Qubqani. Autor je nekolikokwiga, izme|u ostalog: Modrina dotika (1986), Zakliwawa (1987),Obsedenost (1991), Angeli (1996), Metuqi (2000), Banalije (2003).Wegove kwige prevo|ene su na engleski, nema~ki, {panski,francuski, hrvatski, makedonski jezik.

Dobitnik je brojnih nagrada, me|u kojima je i Jenkova nagrada zapoeziju. @ivi u Qubqani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

127

— Tone [krjanec

— Gnu

tri dana ni{tavila. tako filozofskismo govorili o tome, nas dvoje. samo miri ti{ina. A onda takav vetar.dobra dva sata hodamoobalom {picastog i neprijatnog kamewa,obalom punom plastike, razbijenih fla{a,ne~ega smrdqivog. {tonazivamo morski izmet.i na kraju, pored nasukanog delfina~iji se le{ raspada.veoma tu`na scena i takav vetarda se ba{ sve povijai priklawa mu se. ~ak i ku}e.samo nas dvoje, promi{qeno nagnuti napred.prkosimo mu svojim karakteristi~nimvoqnim korakomiscrpqene gazele.

VELIKI PRASAK

mrak se vra}a, i no}.sutra }u biti druga~iji,kaèm sebi.usta}u,popraviti bicikl, pisati,oti}i na Golovec,napraviti doru~ak.ne}u se truditi da ostavim trag u istoriji.razmi{qa}u konstruktivnoi obojiti kosu kanom.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u12

8

OSTRVO

na ostrvo dovezu mrtvacaposebnom ribarskom la|om.jer ima dovoqno veliki zamrziva~.kao i ribe i jastoge.blaga para poput kape pokriva ostrvo.mi leìmo na obali,zurimo u more i oslu{kujemowegov huk. u mom slu~ajume{a se sa muzikom iz vokmena.sistemati~no ble{timo kao kamewekoje obliva more, ti i ja.palimo cigarete na vetrukoji nam neprestano gasi vatruslabog upaqa~a.idu dani, kao ki{a.volim da volim. dajem tikri{ku lubenice. da bi ondapquvala ko{tice me|u {qunak.

SKAKAVCI

11 sati je uve~e. Po~etak je odlu~uju}i.Donedavno smo lovili sunce.Takve stvari postaju o~iglednetek onda kada ih okrzne pogledsa odgovaraju}e vremenske distance.Ve~e je, i ti, dakle, obla~i{svoj tigrasti kupa}i kostim.Hoda{ sat i po.A onda jo{ pola sata.I jo{ uvek nisi na ciqu.To tvoje putovawe,nejasna scenografijai te{ko o~ekivani dramski rasplet,katarza ili nirvana,za to nikoga nije briga.Sasvim su nezainteresovani,sr~u limunadu i govoreo golubovima.Mene trenutno nije briga damislim, ne mislim ili da sasvim malo mislim. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u12

9

Obesi}u o rep va{e primedbe.Ne}u zaboraviti da su ovdenekada ìveli skakavci.Zato je sve zeleno,prozor otvoren i svetlo upaqeno.

BEZBROJ POÊTAKA

Neki znaju danijedan odgovor nije ni kona~anni sasvim pravi. Kada sam otkrio nizsasvim pravih dla~icaposutih oko bradavica na grudima~ini mi se da je sve,ba{ sve, sav taj mnomeobeleèn i odre|en svetmirisao na vanilu.Mo`da i na jasmini mladu nanu.U daqini je nebonapeto od planinaobraslih belom, hladnom mahovinom.Po ulicama oble ènske zadwicenapiwu proziran tekstil.Na trenutke vazduh zuji od vru}ine.Tik pred mojim nosom vrabac zobamrvice sa stolwaka -ostatak mog doru~ka.Pored prolazi jarko ùta majicasa crteòm korwa~ekoja je zapravo sidro,i dve male, preplanule Italijankese kiko}u dok se fotografi{uispred izloga sa {oqicama.

NO] U NO]I

Opet malo vi{e ~itam.Verovatno zbog jeseni.Ponekad duè vreme sedim u mrakui oslu{kujem zvukekoji se skrivaju u ti{ini.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u13

0

Posmatram predeokoji izmi~e svim zakonitostima.Ose}am dodirekoje drugi ne ose}aju.No} je, i na desetinemalih mrtvih sunacase ququ{ka u crnoj vodi rekekoja je izdaleka glatkai tajanstvenakao koà.

Tone [krjanec (1953, Qubqana) diplomirao je sociologiju nanekada{wem qubqanskom Fakultetu za sociologiju, politi~kenauke i novinarstvo. Prevodi sa engleskog jezika, pre svegasavremenu ameri~ku kwièvnost. Objavio je pesni~ke kwige Blues

zamaha (1997), Sonce na kolenu (zbirka haiku pesama) (1999), Pagode

na veter (2001), Noì (2003), Baker (2004). Urednik je umetni~kogprograma u KUD-u “France Pre{eren”. @ivi u Qubqani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

131

— Toma` [alamun

— Jezik

Draguq si, na~iwen od moje snage, jedem te kaoledenu kocku. Ruke mi izvla~i{ iz ramena islaè{ ih kao drva. Umnoàva{ ih. Opusto{en sam.Razbio mi se kumir. Ti si moja glina,moj jezik, pquva~ka na stisnutoj pesnici. I da mi sene bi krv zagu{ila od tvog semena, mora{ da mereè{. Vidi, u kravqu gubicu guram pesnicu i posipamti tratin~ice po viru. Siv, vlaàn ipepeqav si, dok zurim u stewe na obalijezera. Zna{ li kakav ti je trbuh iznutra? Takav,kao kad nadlanicom sna`no trqa{ svojbelo obloèni jezik, u vreme kada si bio jo{ dete.Ho}u da poklekne{ od qubavi, i da sebarem malo udari{ u glavu. Ho}u da se onesvesti{.

UNION

Tamo bih voleo da budem, kuda gleda Pavel Fajdiga.U vrt, u zid, u cvet,u svetlost i vru}inu koja bije u ~elo idlan. Pio bih wegova pomerawa.Sa wim i wegovom sestrom bih ponovoi{ao da gledam Big blue – gledali smo ga sa Metkom – bili ste u aulii znam da ste razgovarali kaoAna i David. Daleko jedno od drugog,odvojeni, jedva ~ekaju da buduzajedno. U velikom gradu gubi{miris malog, u malom gradu sislomqen od gladi i zdrobqenogsrca Buenos Ajresa i Berlina.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u13

2

RAT

Prvo je led. A onda borove {ume.Onda opet led. Qudski ìvoti sudla~ice. Kolone begunaca, ku}e u plamenu,

krici kao grebawe boje da`devwaka nakoì milionima godina. Ho}u da imam ùtupegu. Sunce je sada isparilo. Previ{e

razmi{qamo {ta su na{e {ape. Pritke,po kojima se napiwe ìto? Dovoqna jecrvena pra{ina. Dovoqno je malo sulfata. I ona

glatkost porcelana, da li je tvrda? Talogkafe kao da ga velikani izlivaju iz vedra.Tu stoji Odesa. Tu su lova~ki psi. Kruna

koja se zaustavqa u grudima vremena. Sekularizovanavarijanta je na~in okretawa pileta nara`wu. Okno ne propu{ta toplotu. Ko ga je

u~inio prozirnim? îja je energija {tokrcka pod zubima? Jeste li ikada prosuli vedrou pustiwi? Kao da koko{kama bacate sneg.

GR^KA

Previ{e ìvota si ìveo. Nisi sejavqao, nisi dolazio. Se}am se posetenekih deset godina kasnije iz tvojih zdrobqenih

godina. Bacila sam bademantil na sina,kada je u{ao u sobu. Tada je ve} biojedrili~ar i vesla~. Bio si tako zaqubqen

u Veru, da smo mislili da }e{pasti sa broda. Skoro da nam pokupesav novac koji nisi prijavio

na carini. U Pireju si izgubio sve,pixamu, vre}u za spavawe. Vera se sada jedvase}a Dikana. Ti si ga gledao, kao k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u13

3

da je gr~ki bog. Nikada ti nisam ama ba{ni{ta rekla. Samo smo plesali naterasi, èlela sam da se oprostim. Znala sam

da }u te nakon mature retko vi|ati. Nafotografijama nisam starija od tvojih{kolskih drugarica. Mamina sam tre}a sestri~ina. Dedice

su se zaustavqale kod nas u Rojanu naputu na plaù u Barkovqe. Imala sam bratai obe sestre. Niko nije bio kao ti.

POESIA VERTICAL

Huaroz je bio onakav kakav su mi pri~alida je bio Kastaneda, imao je masnu, ravnoo~e{qanu kosu, zurili smo u grapu, gde je biosâm kamen, o sebi nije znao da mi ispri~ani{ta vi{e nego moja babica o Danteu.

Toma` [alamun (1941, Zagreb) najproduktivniji je i najprevo|enijislovena~ki pesnik. Autor je brojnih kwiga poezije me|u kojima suPoker (1966), Namen pelerine (1968), Bela Itaka (1972), Amerika

(1972), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Metoda

angela (1978), Maske (1980), Balada za Metko Kra{ovec (1981),Analogije svetlobe (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Mera ~asa

(1987), @iva rana, ìvi sok (1988) ...

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

134

— Polona Glavan

— Desno

“Izgleda da }e i ove godine biti su{e”, rekao je Pepi i pomerio se na kamenu.

“Da, izgleda da ho}e”, rekao je Karlo.

Franko je klimnuo glavom. Niko od njih se nije okrenuo ka njemu, sa takvimstvarima nisi mogao da se ne sloì{. A onda je, ipak, rekao: “Da.”

Skoro pola sata je pro{lo od trenutka kada se popeo na vrh i seo pored Karla nagredu poloènu na niskoj steni kraj puta. Uvek su sedeli tako, sa jedne stranePepi na svom kamenu, a nasuprot njemu Karlo i Franko. Nije mogao da se setikoliko vremena je pro{lo od kada su poslednji put progovorili. Pozdravili su se,to je znao, podrazumevalo se da to u~ini{ uvek kada nekoga sretne{,poznanika, do{ljaka, bilo koga. A posebno Pepija i Karla. Hej, Pepi, hej, Karlo.Hej, Franko, hej. Mehani~ki, kao da potvr|uje{ prisustvo. A kada je Sa{ipromrmljao u bradu ne{to u znak pozdrava i zatvorio vrata za sobom, bilo jene{to posle devet. Obi~no je stizao poslednji. Mogao je da se osloni na to da }ePepi ve} biti tamo, Pepi a verovatno i Karlo; po starom ribarskom obi~aju kojisu nastavili da praktikuju i dugo nakon {to je on izgubio svaki smisao, ustajalisu rano, u zoru, i sedeli na raskr{}u ~itav sat, dva, pre nego {to bi Frankootvorio o~i. Posebno Pepi. Karla je ponekad mrzelo da do|e, bilo je dana kadase neprestano muvao po ku}i i verandi, i odvra}ao pogled ukoliko bi slu~ajnopro{ao neko od njih – ma pusti ga, asocijalan je, rekao bi Pepi i odmahnuorukom – ali Pepi, on bi se popeo gore. Uvek, osim onih dana kada je previ{eplju{tala ki{a. Sedeo bi na steni, uvek istoj, uvla~io dim iz cigarete i klimnuoFranku ugledav{i ga kako se penje. Nikada ne bi progovorio dok Franko nepri|e sasvim blizu. [tedi glasne ìce, ~ove~e, ponekad bi prokomentarisaoKarlo i potap{ao Pepija po le|ima, kao da je truplo ili vo{tana lutka, {tedi glaskao kakav Pavaroti, zar ne. A onda bi se nasmejao tako glasno da se odnjegovog smeha uskovitlala crvena pra{ina na makadamskom putu, gromko irasipno, kao da èli da dokaè da on, ~ove~e, ipak nije takav. Franku jeponekad i{ao na ìvce, ali ipak se nikada nije àlio, seo bi sa njima i rekao,Hej, Pepi, hej Karlo, kako ste. Bilo je {teta prepirati se, dobro im je bilo kadasu bili zajedno i za{to se ne bi i dalje slagali, ako su ve} tu, gore, na mestu nakojem je selo izmicalo pogledu, i gde su proveli ve} toliko godina. Sedam,osam – Franko nije bio sasvim siguran koliko. Morao bi da pita Pepija; Pepi jesve znao. Franko je bio ube|en da bi taj podatak istresao iz rukava, ne samo ogodinama, ve} i o mesecima i danima koje su proveli sede}i kraj raskrsnice.Verovatno bi znao da ispri~a i koliko automobila je za sve to vreme pro{lo k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u13

5

pored njih. Jednom }e ga pitati, odlu~io je; jednom, kada im vi{e bude dorazgovora. Franko obi~no nije prvi progovarao, sa~ekao bi da najpre ne{tokaè Pepi ili da primeti Karlo, i tek onda bi se nadovezao.

Franko je prodrmao ramena tako da su zapucketali vratni pr{ljenovi. Karlo senaka{ljao. Pepi je palcem desne ruke polako protrljao ~elo. Crvenimakadamski put koji se za njihovim le|ima odvajao pod pravim uglom,skretao je pod okretnicu, a dole, pod selom, prostirala se {uma. Ako bipogledao nadole, spu{taju}i pogled niz bo~nu stranu, imao si utisak kao da siusred divljine, kilometrima daleko od civilizacije. Vru}ina je bila tiha iumerena, ne kao usred leta kada je kao okovana cipela pritiskala vrat i ru{ilasve pred sobom. Bili su prvi dani jula, i prava sezona jo{ nije bila po~ela. Ljudisu jo{ uvek radili, jedino su klinci, jedva do~ekav{i kraj {kole, dovukli dolesvoje {atore, i dugo do u no} galamili kraj obale, omamljeni od prve izma{taneslobode vi{e nego od jeftinog vina koje su u gajbama donosili iz prodavnice.Ljubljan~ani, tako su ih zvali u selu proprativ{i uvek tu re~ prezrivimodmahivanjem ruke, sve odreda su tako zvali, iako su znali da dolaze i izdrugih krajeva. ôve~e, opet Ljubljan~ani. Taj izraz je bio rezervisan zaomladinu. Oni koji su dolazili sa porodicom, automobilima i sa ne{to debljimnov~anicima, bili su turisti. Odavno je bilo tako; Franko je jo{ kao de~akslu{ao kom{ije kako krajem dana, kada ponestaje prave teme za razgovor,pri~aju o jednima i drugima. O Ljubljan~aninu koga su, sasvim golog, jednogjutra prona{li na trgu, i koji je tvrdio da ga je tu sa druge strane zaliva donelabura. O turistima koji su se u motornom ~amcu zaleteli u stenje, tako da sukrvarili sve do prve ki{e. Bile su to stra{ne, fantasti~ne pri~e, svakog leta ~itavariznica, i trajale su jo{ do duboko u zimu, pa su, prenose}i se od jednogpripoveda~a do drugog, postajale sve duè i sve neverovatnije. Danas od njihnije bilo ni traga. âk su i tu|i ìvoti bili premalo zanimljivi da bi, promi~u}ipred njegovim o~ima, mogli da mu ispune ne{to vi{e od stvarnog vremena.

ûlo se kako sa bo~ne strane uzvi{ice dopire tiho brujanje automobilskogmotora. Franko se trgnuo i okrenuo. Pepi i Karlo su ga za~uli nekolikotrenutaka kasnije. Istovremeno su podigli glave i Franko je video kako je Pepimunjevito ispravio le|a i ramena kao da ga je neki general zatekao u tokudremanja na straì. Nagonski su zadràli dah, kao da su se bojali da }e seosoba koja im se pribliàvala predomisliti i oti}i na drugu stranu. Brujanje jepostajalo sve glasnije. Glatko i mirno, u pitanju je bila neka bolja markaautomobila. Franko se stopalima upro u tlo i istegao vrat. Karlo je pro{aorukom kroz kosu. Pepi je ustao sa kamena i naka{ljao se. Vazduh je bionaelektrisan od o~ekivanja i Franku se nekoliko puta u~inilo da se me|u njima,du` ulice, razvukla treperava, pra{njava izmaglica. Iza ugla se pomolio malizeleni “mercedes” sa registracijom Novog Mesta. Za volanom je sedela èna.Franko ju je video prvi put, a ni druga dvojica nisu davala znaka da je poznaju.Kada ih je ugledala, èna je usporila, i Franko je na njenom licu prepoznaoizraz za~u|enosti. Niko ko bi prvi put do{ao na to mesto traè}i skrivenu plaùna drugoj strani brda, nije o~ekivao da bi na uzvi{ici mogao koga da sretne.Pribliàvala se kao da nije sigurna da li da nastavi dalje. Bila je srednjih godinak

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u13

6

i imala je tamnobakarnu kosu koja se tako lepo slagala sa karoserijom, da se~inilo kao da se upravo zbog toga farba u tu nijansu. Kada je pri{la sasvimblizu, krut izraz na licu je popustio i razvukao se u osnovnu notu ljubaznosti.Neagresivnosti. Izgledala je spokojno, samouvereno. Kao èna koja zna {taho}e. Koja ume da se sna|e bez mu{karca. Franko je kraji~kom oka uhvatioKarlovo lice koje se polako, malo-pomalo, okretalo uporedo sa njegovim. Pepise stopalima oslonio na busen trave i ispruìo ruku u pravcu mora.

“Desno”, povikao je. “Desno!”

Karlo i Franko su istovremeno klimnuli glavom i poput odjeka ponovili zanjim.

“Desno. Desno, da. Desno.”

Uvek je bilo isto. Ti neva`ni doga|aji, dovoljno retki da je svaki od njihdobijao boju i teìnu, godinama su ih povezivali u zajedni~kom obredu koji jeposedovao ta~no odre|ene zakonitosti. Pepi, koji ustaje. Franko i Karlo, kojisede. Pepi, koji progovara prvi. Franko i Karlo za njim, u jedan glas. Desno.Desno, da. Desno.

@ena je klimnula glavom i osmehnula se u znak zahvalnosti. Uklju~ila jepokaziva~ pravca i pa`ljivo pro{la pored Pepija, kao da je policajac. A onda jelagano ubrzala i spustila se niz klanac, me|u brda obrasla niskom, porubovima ve} poùtelom travom. Franko je brojao u sebi. Devet, deset,jedanaest, dvanaest sekundi. A onda je nestala sa vidika. Pepi je, kao probu{enaautomobilska guma, ponovo seo na stenu. Karlo je ispustio dug uzdah iprotegao noge. Gusti sloj o~ekivanja se podigao sa pra{ine i rasplinuo na nebu.Uvek je bilo isto. Franko se naka{ljao. Osetio je kako mu se sa zidova grlalju{ti sloj sluzi i kotrlja nadole. Morao bi da govori. Ne zbog toga {to je imao{ta da kaè, ve} jednostavno zbog toga da bi razmrdao mi{i}e. înilo mu se damu se od svake pre}utane re~i grlo sve vi{e suàva. Da trne. Zapu{ava, sve dokod njega ne ostane samo maju{na, neprohodna cev. Nagonski je otvorio usta iispustio dug, gladni uzdah.

“Jedan osam”, javio se Pepi. “Opasna ma{ina.”

Pepi je prime}ivao takve stvari.

“Poranila je”, rekao je Karlo. “Za nekoga ko je turista.”

Iz Frankovih usta se za~ulo tiho, nerazumljivo grgljanje. Jo{ jednom senaka{ljao, ovog puta glasnije.

“Mislim da je razvedena”, rekao je.

Pepi i Karlo su ga pogledali. Pepi je izme|u prednjih sekuti}a imao ne{to crno,najverovatnije ostatak od doru~ka. Karlu se kosa kovrdàla iznad u{iju. Ve}dugo se nije {i{ao.

“Ma da, za{to da ne”, poùrio je Franko. “Izgleda da voli da dobro izgleda i daèli da se to primeti. Ne znam zbog ~ega bi neka koja je udata ~inila ne{totako.”

Ko zna gde je pokupio tu teoriju, ali je na Pepija i Karla ona o~iglednodelovala uverljivo. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u13

7

“îni mi se da je ba{ tako”, rekao je Karlo. “One udate sigurno ne moè{videti u ne~em drugom do u kakvim starim modelima “renoa 5”. Tipovi im tokupuju da bi se njima vozile u prodavnicu.”

Pepi je klimnuo glavom.

“’Renoe 5’ imaju Ljubljan~ani”, rekao je. “Mada vi{e voze bube i peglice.”

Ljubljan~ani, koje je jednog leta put doveo u te krajeve, mogli su da se nabrojena prste. Nisu ih zanimala skrivena i zaba~ena mesta. înilo im se da {to jemesto vi{e javno i {to je vi{e ljudi na gomili, to je bolje. Tuda su se voziliparovi, onako, malo stariji, ponekad sa detetom na zadnjem sedi{tu. Pepi,Karlo i on su bili tu da bi im pomagali. Za{to ne postave kakav saobra}ajniznak, upitao je jednom Karlo, vi{e samog sebe nego njih dvojicu. Jesi li lud, tiznaci ko{taju, a mi smo dàbe, rekao je Pepi i promrsio retke sive dla~ice nabradi. Pepi se nije ~esto brijao, uglavnom jednom nedeljno. I retko se ~e{ljao.Ma ko }e da me gleda, govorio je vi{e samome sebi nego njima dvojici, mravii galebovi? Pepi nije nikada odgovorio, ponekad bi ne{to promrmljao sebi ubradu i to je bilo sve. Karlo se nasmejao; puno se smejao, posebno onome {tobi sam ispri~ao. Ali tada nije; sva trojica su jo{ dugo }utali.

Sa{o je bio pun obzirnosti. Kako ti ide, tata, vi{e puta ga je upitao, mogu li {tada ti pomognem? Bio je prili~no zreo za svoje godine. I{ao je u gimnaziju; nina {ta ga nisu terali, sam je tako odlu~io, puno je u~io i svi su znali da }enakon mature oti}i na studije. Franko ponekad nije mogao da veruje da Sa{onije stariji od onih Ljubljan~ana, tamo dole. Sada, kada nije bilo {kole, radio jena pumpi blizu pristani{ta. Po ~itave dane je visio tamo. Hajde, do|i malo naplaù, ili idi napolje sa prijateljima, ponekad bi mu rekao Franko. Ma ne, tata,ba{ mi je fino da radim, odgovorio bi Sa{o, i Franku se ~inilo da Sa{o zaistatako i misli. Prekju~e mu je bio potreban benzin i skoro da je do{ao do pumpe,ali se sto metara pred njom okrenuo i odvezao se natrag, do druge pumpe kojaje bila udaljena skoro petnaest kilometara. Nije mogao da podnese pomisao nato da ga sluì njegov sopstveni sin, sin koji bi sada morao da le{kari na {ljunkui osvr}e se za devojkama kao {to su to ~inili drugi momci njegovih godina,umesto {to se od jutra do ve~eri znoji me|u usijanim aluminijumskimpovr{inama i udi{e benzinska isparenja. Mogu li {ta da ti pomognem, tata, eto,ako ho}e{, mogu da dam malo novca za ra~une. Franko je spustio pogled katlu i nogom nacrtao krug u pra{ini. U {koli ga svake godine pitaju {ta radenjegovi roditelji. Setio se kako je bilo kada su to isto prvi put upitali njega.Tata je u fabrici, a mama kod ku}e, odgovorio je. Doma}ica, ispravila ga jeu~iteljica. Kaè se doma}ica, Franko. Setio se svega, kako se tada pored njegazasmejao Boris koji je nekoliko godina kasnije poginuo u saobra}ajnoj nesre}i.Tada je svaki dan bio druga~iji, nezaboravan. Sada nije mogao da se seti nikoliko godina ve} provodi u ku}i. Sedam, osam. Da nije imao kalendar, mogaobi mirno da odgovori – sto. [ta kaè Sa{o u {koli? Tata je kod ku}e? Tata ide uzavod? Franko je za`murio i osetio kako mu je ne{to zastalo u grlu. Tatausmerava saobra}aj, pomislio je. Tata i jo{ druga dva ludaka.

Re~enica mu je prasnula u glavi kao eksplozija. U~inilo mu se da je mo`daizgovorio naglas. Za`mirkao je i brzo se okrenuo. Pepi je ~u~ao na kamenu ik

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u13

8

netremice zurio u selo. Karlo je pogledao Franka. O~igledno je primetionjegov iznenadni pokret koji je kao munja planuo iz koncentrisanenepomi~nosti.

“[ta je, Franko?” upitao ga je.

“Ni{ta”, odgovorio je Franko i za svaki slu~aj na brzinu klimnuo glavom.

“Ni{ta nije.”

Karlo je za trenutak zastao zadràv{i pogled na njemu. Franko se upla{io damu ne veruje.

“Ni{ta nije, Karlo”, poùrio je. “Razmi{ljam o ne~emu, eto.”

Karlo je klimnuo glavom. A onda se polako pomerio na gredi, nekolikomilimetara ka rubu. Franko je odahnuo. Tri ludaka, da, pomislio je i za svakislu~aj pogledao pravo. Niko normalan ne bi mogao da satima ~u~i na tojuzvi{ici, ne poku{avaju}i da ne~im ispuni vreme. Kada si ga imao naraspolaganju toliko koliko i oni, bilo je svejedno da li si ne{to ~inio sa njim iline. Kako god da okrene{, kako god da pogleda{, uvek je bilo sli~no beskrajnoj,zastra{uju}oj pustinji. Znali su da nema nikakvog smisla ulaziti u nju.Normalni ljudi su se kretali po manjim, savladljivijim prostorima. Ali, oni susa njima ve} odavno izgubili svaki kontakt.

Marijana je ~istila po gradskim ku}ama. Ne moè se ìveti od ponosa, rekla je,kao da joj je za tu zaradu potrebno neko opravdanje. Franko nije rekao ni{ta.Po~ela je da radi kod Mete, Frankove biv{e {kolske drugarice, koja se dobroudala i s vremenom postala jedna od vi|enijih gradskih gospo|a. Meta je bilazadovoljna Marijanom, preporu~ila ju je svojim poznanicima i kroz odre|enovreme je Marijana imala toliko stranaka da je odlazila od ku}e pre sedamujutru i vra}ala se predve~e. Skoro svakog dana, a ponekad i vikendima. înilose da joj to nije dosadilo, i da je ne umara previ{e. Suprotno tome, od kada jeradila, bila je nekako spokojnija, pomirljivija. Bilo ju je ba{ briga za sve iponekad ~itave nedelje nije opomenula Franka da obavi poneki ku}ni posao ilida uredi ba{tu. Sa sobom je ku}i donosila jak miris sredstava za ~i{}enje ipresavijene hiljadarke, koje bi Franko, ponedeljkom, zaticao na stolu zajednosa spiskom za kupovinu za tu nedelju. Ponekad bi donela pecivo, bombonjeru,fla{u vina. Jednom je do{la u skoro sasvim novom zimskom kaputu, koji je nanjenom niskom, zdepastom telu delovao nekako neprili~no i previ{e gospodski.Toliko mu se radovala da Franko nije èleo da joj kaè {ta zapravo misli. Da jepo~ela da radi kod Kova~a, rekao mu je Karlo. Tek tako mu je to spomenuo,usput, jednog popodneva, dok su se vra}ali ku}i. Marijana sada radi za Be{tiju,zar ne, bila je to vi{e konstatacija nego pitanje. Od kada ih je pre nekolikogodina izbacio na ulicu, tek tako, jednim zamahom ruke, i oti{ao na jo{ boljepla}eno mesto u drugom preduze}u, biv{eg direktora niko nije nazivao pravimimenom. Tih nekoliko puta koliko su ga za sve to vreme pomenuli, rekli suBe{tija. Franko se za trenutak zaledio i ve} otvorio usta da bi Karla upitao gdeje to, do |avola, ~uo, ali se obuzdao. Karlo i Pepi nisu smeli da saznaju da onne zna. To bi zna~ilo kona~ni poraz, najniù ta~ku bezdana, koji mu seKarlovim pitanjem otvorio negde iza o~iju i bolno odjeknuo u dubinama. Da, k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u13

9

da, promrmljao je tonom koji se lomio pod olovnim prizvukom usiljenepodrazumljivosti, a onda skrenuo pogled i brzo usmerio razgovor na drugutemu. Obuzimala ga je mu~nina. Jedva je ~ekao da bude sam, iako se ve}pla{io trenutka kada }e otvoriti kuhinjska vrata i ugledati Marijanino lice. Kadase u dvori{tu ku}e pozdravio sa Pepijem i Karlom, nije mogao da nastavi dalje.Napravio je krug oko ku}e, jednom, dvaput, triput. Zaustavio se kraj zida nazadnjoj strani i pritisnuo ~elo o grub ùti malter. Jo{ uvek je u sebi ose}aobezdan, kako se otvara i pritiska ga, pe~e, kao da se po njemu razlivalo gluvocrno sunce. Nikada ranije nije ose}ao ni{ta sli~no; nije bio siguran da }e tajose}aj ikada nestati, da }e ga ostaviti praznog, pomalo umornog i obeleènog,ali praznog. Kona~no je, oklevaju}i, u{ao u ku}u i seo za sto. Dugo je takosedeo, glave oslonjene na dlanove, i ~ekao, ~ekao. Ni{ta drugo nije mogao,ni{ta. Za prozorom su treperile senke; ~ekao je. Kona~no je za~uo Marijaninekorake kako klize do ~iviluka, najpre kroz hodnik, a onda do vrata. U{la je izagledala se u njega, ~itavim licem, telom, rukom koja je trenutak nakon togadodirnula njegovu, hrapavo kliznuv{i po koì nadlanice. @eleo je da podignepogled, ali mu je vrat bio uko~en. Kao da mu se me|u vratnim pr{ljenovimastvrdnuo sloj olova. Klonuo je bradom.

[ta ti je, Franko, upitala je Marijana. [ta ti je.

]utao je. @eleo je da }uti. Brojao je, jedan, dva. Olovo sa vrata mu se preselilou vilicu, u jezik, bezdan se otvarao i trajao, trajao. A onda je planulo iz njega.

Kod njega radi{, a, rekao je. Samo to. Mislio je da jo{ ne{to doda. Ali jezaboravio {ta bi to moglo biti.

Marijana ga nije upitala na koga misli. Ni gde je to saznao. Ni{ta nije rekla.Njena ruka na njegovoj nadlanici se trgla, ose}ao je kako ga posmatra. Nijemogao da podigne pogled, za sve na tom svetu nije mogao.

Nisi mi rekla, rekao je onda.

Marijana je uzdahnula.

Nisam mogla, odgovorila je.

On je obi~na svinja, rekao je Franko.

Pla}a mi, rekla je Marijana.

Jebi se, rekao je Franko.

Ne}u ti se izvinjavati {to donosim ku}i novac, rekla je Marijana. I dokdonosim novac, sa mnom ne}e{ na taj na~in razgovarati.

Pa za{to ba{ on, rekao je Franko. Za{to taj ku~kin sin? Razumem, da mora{ daradi{, potreban nam je novac, da –.

U glavi mu je zapucketalo. Otvarao je usta, ali nije mogao na}i re~i. Zaboravioje {ta je èleo da kaè. Ionako nije imao {ta da doda. Mo`da je to sve {to samimao u ìvotu da kaèm, pomislio je. Mo`da je svakom ~oveku dato toliko itoliko re~i. Mo`da to zna~i da }u sada da umrem. Pogledao je svoju ruku kojaje leàla na stolu pokrivena Marijaninim dlanom. Skupio je prste, a ondaponovo otvorio {aku. Marijanin dlan se blago podigao, a onda ponovo spustio,sasvim polako. Bio je ìv. Nekim ~udom, jo{ uvek je bio ìv.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u14

0

Toliko ih je u ovom gradu, rekao je. Koliko ih ima{ – sedam, osam?

Deset, rekla je Marijana.

Eto, vidi{, rekao je Franko. [ta }e ti onda jo{ i on?

Marijana je }utala. Povukla je ruku ka sebi i Franko je tek sada osetio kako jeznojav bio njen dlan.

[ta }e ti, rekao je Franko. Taj prokleti ku~kin sin.

Pa {ta da mu kaèm, rekla je Marijana. Da sam isuvi{e fina da bih mogla da~istim kod njega, ili {ta? Misli{ da bi se on sekirao ako mu kaèm da ne}u daradim za nekoga ko je zajebao mog muà? O, da, ~itave nedelje ne bi spavaozbog toga. Hvala, }ao, to bi rekao, verovatno ne bi izgovorio ni hvala, i odmahbi na{ao neku drugu. One ~ekaju u redu, Franko, u redu! I sigurno polovinanjih ima kod ku}e muève koje je izbacio na ulicu. Ovako, mi barem dobijamonjegov novac. A ne neko drugi.

Ti ga dobija{, polako je izgovorio Franko. Ne mi. Za~uo je kako mu se glaspodiè, i nestaje negde pod tavanicom. Uspravio je glavu. Marijanino lice jebilo nepomi~no. Bila je malo pocrvenela i moglo bi se re}i da jo{ uvek imaspokojan izraz. Ni~eg novog nije bilo u njemu, danas nije bio jedan od onihdana.

To je tvoj novac, ne na{, polako je rekao Franko. Stavi ga sebi u guzicu. Radije}u da crknem nego da ga dodirnem.

Ma daj! povikala je Marijana. Crkni! Kada bi se svi ko~operili tim glupavimponosom, sigurno bi ve} umrli od gladi. Zar ti nije jasno, Franko, ovo vi{e nijeonaj svet gde moè{ da stane{ nasred sela i da se busa{ u grudi, vidite, ja imamsvoj ponos i principe. Danas kada ljudi vide nekog takvog odmah pomisle –gubi se, budalo. ôve~e, ponos je luksuz. Nismo bogati da bismo mogli da gapriu{timo sebi, najpre moramo da preìvimo, zar ne?

Franko je }utao.

Nije istina, ponovila je Marijana.

Jebi se! povikao je Franko glasom koji je i samog njega iznenadio. Sko~io je,ùstrim korakom pro{ao kroz sobu i oti{ao do vrata. Video je kako je Marijanaotvorila usta. Nije èleo da je pogleda, mogao bi da je udari. Okrenuo se kazidu o koji se u ~udnim, braonkastim nijansama jo{ uvek odbijao njegov glas.A onda je zalupio vrata za sobom.

Dva dana nije govorio sa njom. U stvari, dva dana nije govorio ni sa kim. I{aoje gore, do Karla i Pepija, dolazio kao i obi~no, provodio svoje vreme na gredii zajedno sa njima se vra}ao ku}i, ne da bi i{ta rekao. ]utanje na raskrsnici jebilo prili~no svakodnevna stvar, da bi neko od njih to mogao da primeti. Ili suga samo isuvi{e dobro poznavali. Poslednjih godina je ionako najvi{e vremenaproveo sa njima; morali su da se zbliè, ~ak i ako toga nisu bili svesni. Kada suKarlo i Pepi za}utali da bi zapo~eli novu temu, pogledom otpratili automobilekoji su dolazili, ili samo duboko udahnuli vazduh, u u{ima mu je odjeknuoMarijanin glas. Ponos je luksuz, ~ove~e. Ponos. Luksuz. Crkni. Crkni. Znao jeda je on taj koji }e na kraju morati da popusti. Marijana je bila tvrdoglava, k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u14

1

tvrdoglavija nego on. Kuvala je ve~eru, postavljala ispred njega tanjire i priborza jelo, i onda sve to sklonila, ali za svo to vreme ga nije nijednom pogledala.U krevetu je odlu~no legla na bok okrenuv{i mu le|a, i nije èlela da se pomerini onda kada je Franko znao da je boli svaki mi{i}. Jedno pred drugim suizlagali svoj ponos, bezvredan i teàk kao mlinski kamen. Ponos koji nije imaonikakvog smisla. Ponos za siromahe. Tre}eg dana mu je bilo svega dosta. Ijednostavno, sve ga je umorilo. Sa~ekao je Marijanu za stolom, na istommestu, u isto vreme. Bio je pomalo sujeveran, ~inilo mu se da iste okolnostimogu da uti~u na rezultat. Oprosti, rekao je, i re~ mu se skotrljala niz jezik kaokap ustajale vode. Marijana je klimnula, kao da je unapred pripremila tajpokret. A onda su zajedno pili kafu i pri~ali o nekim sasvim drugim stvarima.Ni manje ni vi{e nego {to im je to bio obi~aj. Kao da su nekoga ko ih posmatrasa spoljne strane èleli da uvere da nema razloga za strah.Do njega je prodiralo ravnomerno talasanje hrapavih glasova. Pepi je ne{togovorio. Franko je podigao pogled.“Ma {ta misle ti, opet da tuda naokolo ska~u”, rekao je Pepi i na kraju malopodigao glas, {to je zna~ilo da mu ne{to opasno ide na ìvce.“Daj, kao da }e neko da te ugrize”, pomirljivo je dodao Karlo.Franko je shvatio da razgovaraju o ameri~kom nosa~u aviona, koji je trebaloda kroz nekoliko dana uplovi u zaliv. U poslednje vreme su sve ~e{}e dolazilinekakvi vojnici, na brodovima i u podmornicama, usidrili bi se usred zaliva iprikazivali masi ljudi koja se drala sa obale, kao da su do{li Marsovci. No}u susve kafane bile pune njih, a ujutru si ~esto mogao da naleti{ na ponekog koji jeuspani~enog pogleda, dok su mu se noge tresle, poku{avao da prona|e put upristani{te. Nikome nije bilo jasno {ta rade tu.“[ta oni imaju ovde da traè,” u istom tonu je nastavio Pepi. “Nije rat. A umiru nemaju razloga da dolaze i prave va{ar.”“A mo`da i izbije rat,” rekao je Karlo.“âk i ako izbije. Kakve to veze ima sa nama,” rekao je Pepi.“Ne zajebavaj se sa tim,” dodao je Franko. Opet je morao da se naka{lje. “[tazna{ {ta sve moè da se desi. To nije {ala, ljudi umiru.”Pepi je uzdahnuo, kao da mu je dosadno.“Eh, mom~e,” rekao je. “âk i ako bude rata, {ta }emo im mi? Prestari smo zavojsku. Niko nam ne bi dao pu{ku u ruke. Pre bi lopatu, pa bismo u podrumukopali bunkere. Ili bi nas direktno bacili u plinsku komoru. Zar ne?”“Daj, Pepi, prestani,” rekao je Karlo.“Za{to da prestanem,” povikao je Pepi. “Ho}e{ da kaè{ da to nije istina? Akome si ti na ovom svetu jo{ potreban? Ti, mi, svi mi? Je li ti tvoja èna ikadakaè da ne ide{ ovamo, da ostane{ kod ku}e? Je li ti deca govore, tata, ne}emomo}i bez tebe? Je li ti?”Franko je primetio kako su Karlu nabrekle vene na vratu. Jedna, dve. Tri.Trzale su se kao ribe koje su nekada istresali iz mreà na palubu. Davno, premnogo godina. Sku{e, osli}i, sardele, osu|ene na smrt.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u14

2

“To su moje privatne stvari, Pepi,” zasiktao je Karlo i stisnuo dlanove u ~vrste,nervozne pesnice. “Nema{ pravo da se me{a{ u to.”

“Pa ne me{am se,” rekao je Pepi. “Ni ne nameravam. Ali to je istina, {ta da seradi. Vaì i za tebe, i za mene i za Franka. Nema {ta da se skriva, nikomenismo potrebni. Udari me ako ti to prija, ali ni{ta ne}e{ promeniti.”

Karlo je okrenuo glavu. Ramena su mu zadrhtala. Franko se upla{io da }epo~eti da pla~e. Nije znao {ta da u tom slu~aju u~ini. Najverovatnije }e ustati ioti}i. Nije znao.

“Oprosti, Karlo,” rekao je Pepi.

“Da, Karlo”, poùrio je Franko. “Ma pusti to, hajde.”

Karlo je }utao. Franko je primetio da je sasvim ravnodu{an. Pepi je govorioistinu, izgovorio je ~injenicu koja je vaìla za svu trojicu. I bilo je besmislenoprotiviti se. Nakon svih tih godina, besmisleno.

“Karlo,” ponovio je Pepi.

Karlo je ispustio dug uzdah.

“Ma samo }utite,” promrmljao je iza le|a. “Za~epite usta i radite ono zbog~ega smo ovde. Je li u redu?”

“Da, da,” rekao je Pepi. “Naravno.”

“Da, nego {ta,” dodao je Franko.

Zvuk automobilskog motora se izvio iz belog {uma vetra i mora i uzdigao seuz klanac. Ovog puta su ga istovremeno za~ula sva trojica.

“Eto, vidi{,” povikao je Pepi. “Ve} su tu. Potrebni smo im. Hajde, na svojamesta.”

Karlo se pomerio na gredi i odlu~no okrenuo ka njima. Franko ga je okrznuopogledom; o~i mu nisu bile crvene. Odahnuo je; Karlo koji pla~e, to bi biloprevi{e, nakon svih tih godina, ali ipak previ{e. Pepi je ispravio le|a i ui{~ekivanju se isprsio. Franko se stopalima upro u tla i istegao vrat. Karlo jepro{ao rukom kroz kosu. Pepi je ustao sa kamena i naka{ljao se. Vazduh je bionaelektrisan od o~ekivanja.

Iza ugla se pomolio “folksvagenov” karavan. Na krovu je bio privezan kanu sadva vesla. Za volanom je sedeo mla|i mu{karac sa uskim nao~arima za suncena nosu. @ena koja je sedela pored njega imala je tamnu kosu vezanu u rep.Franko je primetio i belu de~ju glavicu koja je dremala u stoli~ici na zadnjemsedi{tu. Kada ih je mu{karac ugledao, tik pred prvu reakciju iznena|enjanapravio je izraz skamenjene uzvi{enosti. Franko je poznavao takve tipove;do{lo mu je da mu pod gumu baci pregr{t ekser~i}a. Kraji~kom oka je ulovioKarlovo lice koje se polako, malo-pomalo okretalo uporedo sa njegovim. Pepise stopalima oslonio o busen trave i ispruìo ruku u pravcu mora.

“Desno”, povikao je. “Desno!”

Karlo i Franko su istovremeno klimnuli glavama i kao odjek ponovili za njim.

“Desno. Desno, da. Desno.” kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

143

Tip za volanom je klimnuo, kao da se sve zajedno podrazumevalo. Franko jepogledao ènu koja je sedela pored njega. Osmehivala se podigav{i ruku uvisinu o~iju. Franko je poèleo da jurne ka automobilu i kroz prozor je povu~eka sebi, da za~u|ena ostane da sedi u pra{ini i onda prsne u smeh, otkriven iglasan, smeh koji bi mu na trenutak pomogao da poveruje da je svet jo{ uveknegde tamo gde je navikao da ga traì. Stajao je, prate}i pogledom automobildok za njim nije polegao i poslednji sloj zvukova. A onda je obrisao znoj sa~ela i polako seo pored Karla na gredu. Sunce je puzalo visoko ka zenitu ipeklo mu lice. Naka{ljao se i osetio kako mu me|u zubima krcka pra{ina.

Polona Glavan (1974, Ljubljana) diplomirala je komparativnu knjièvnost iengleski jezik na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Objavila je romanNo~ v Evropi (2001), koji je bio nominovan za nagradu Kresnik(slovena~ki roman godine), i knjigu kratkih pri~a Gverilci (2004), za kojuje dobila nagradu Zlata ptica. Njena proza je prevo|ena na engleski,nema~ki, ~e{ki, italijanski, ma|arski, srpski i hrvatski jezik, i objavljena jeu vi{e slovena~kih i inostranih antologija. Polona Glavan je prevodilac saengleskog jezika i zaposlena je u Slu`bi vlade RS za evropska pitanja.Pored ostalih knjiga, zajedno sa Miriam Drev je uredila i prevela izme|uostalog i antologiju savremene britanske proze (Za~etek ne~esa velikega;[tudentska zalo`ba, zbirka Beletrina), 2004. godine. @ivi u Ljubljani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

144

— Lili Potpara

— Frenk

Tina je otvorila po{tansko sandu~e, izvukla ~asopis i par~e papirana pravougaonike, istrgnutog iz sveske. Pogledala ga je na brzinu, bilasu to sama slova i re~i ispisane bez reda. Dràla je papir zure}i umala slova, okrenula ga i najeìla se. Na sredini stranice je sitnim,bri`qivim rukopisom bilo napisano okreni ~etiri puta presavij. Bezznakova interpunkcije, samo ~etiri re~i nasred karirane mreè. Zatrenutak uop{te nije disala, buqila je u tu re~enicu, polako okrenulapapir i pribliìla ga licu, brzim pokretom ga presavila, jednom, jo{jednom, a onda ga zatakla me|u stranice ~asopisa i potr~ala ka liftu.Uùrbano je otvorila vrata, bacila ruksak na policu, izvukla papir izgrabila slu{alicu.Dugo je zvonilo uprazno, predugo, a onda se sa druge strane za~ulo lewo“Da?”“Xonatane, Frenk mi je ostavio neku poruku na papiri}u.”Re~enica je nekoliko trenutaka visila u vazduhu, dugo se nije ~uloni{ta, a onda je Xonatan polako ponovio podiù}i intonaciju:“Frenk ti je ostavio neku poruku na papiri}u?” Naglasio je posledwure~, a onda su oboje nekoliko sekundi }utali. “[ta pi{e?” ponovo seza~ulo iz slu{alice.“Pi{e okreni ~etiri puta presavij, a na drugoj strani su razbacanibrojevi i slova. Da li ti zna{ gde je Frenk?”“Okrenula si, presavila?”“Dvaput sam presavila, a onda mi je odjednom postalo lo{e. Zna{ ligde je?”“Nemam pojma. Zna{, nekoliko puta sam se {etao Londonom, a ondavi{e nisam zvao. Hajde, presavij, sada presavij!”Slu{alicu je zatakla izme|u brade i ramena, presavila, jednom, dvaput,papir je za{u{tao. “Ne znam, Xonatane. Sama slova i brojevi. Otkud znam.”“I, je l’ se ne{to pojavilo? Na presavijenom par~etu?”“Slova i brojevi, Xonatane, ve} sam ti rekla!”“Pro~itaj!” k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u14

5

Tina je zurila u malo par~e papira koje je nastalo savijawem. C, D, 4, 9, T.“To mi ni{ta ne zna~i.”“Svrati do mene ako ima{ vremena, zajedno }emo pogledati.”Polako je spustila slu{alicu, ukqu~ila radio i sela za sto, drè}ipapir u ruci. Misli su joj odlutale, Frenka je prvi put videla nazabavi kod Xonatana, bio je }utqiv i tajanstven. Xonatan ga jepredstavio i ne{to se dogodilo u trenutku kada joj je ~vrsto stisnuoruku, pogledao je pravo u o~i i sasvim tiho rekao: “Frenk. Drago mije.” Studirao je na dva fakulteta, medicinu i psihologiju, pu{io jetravu i ni sa kim nije puno pri~ao dok se ne bi omamio, a onda sure~enice samo letele iz wega, pomalo hermeti~ne, Tina je imala ose}ajda on, u stvari, razgovara sa samim sobom. Posmatrala ga je celo ve~e,razmenili su nekoliko re~enica koje su zvu~ale ~udno i bile sasvimnove. Papiri} je stajao pred wom na stolu, ra{irila ga je i zagledala se u{esnaest malih pravougaonika koje su odvajale prelomqene linije.Ne}e i}i do Xonatana, sama }e poku{ati da otkrije {ta joj nakontoliko vremena poru~uje Frenk. Buqila je u belu stranicu, skrenulapogled, oslu{nula pesmu koja se ~ula sa radija, pogledala jo{ jednom. Ionda je ugledala, na svakom malom pravougaoniku su slovo ili brojbili za nijansu tamniji, kao da je Frenk sna`nije pritisnuo olovku. T,E, K, I, 7, B, L, 6, 2, O, 4, 3, A, 5, B. Otr~ala je u dnevnu sobu po hemijsku i papir i prepisala. Okretala gaje na sve strane, brojeve pore|ala po redosledu, poigravala se saslovima, sastavqala anagrame. Osetila je kako joj se na ~elu skupqajukapqice znoja, ruke su joj se tresle, pomislila je da okrene onaj davnozaboravqen telefonski broj, skoro da je ustala, a onda je ponovo sela ime{ala slova. Vreme se zaustavilo u nekoj nepomi~nosti, slova su joj igrala predo~ima, i ona je rukavom obrisala ~elo.Posledwi put je videla Frenka kada su ga avionom vratili izLondona. Jednog dana je jednostavno nestao, svuda su ga traìli, wegovamama je nervozno zvala sve prijateqe, “Uzeo je paso{!” o~ajno jeponavqala u slu{alicu, “Paso{ je uzeo!”A onda su javili Interpolu i iz @eneve je stiglo obave{tewe da je biotamo, i da je odleteo u London. I sve se odvijalo veoma brzo, sa~ekalisu taj avion na Brniku, kada je iza{ao iz wega, sa wegove leve i desnestrane su stajala dva namr{tena, visoka, stroga mu{karca. Mama mu jepotr~ala u susret, Tina je ~ekala kraj ulaza. Frenk uop{te nijeobra}ao pa`wu na mamu, gledao je ispred sebe i staklenog izraza nalicu kora~ao ka zgradi aerodroma. Grupica prijateqa nije znala {tada uradi, i kada se pribliìo, razmakli su se i Frenk je pro{ao poredwih, ne pogledav{i ni levo ni desno, samo je rukom pogladio pulover,kao da èli da sa wega obri{e wihove upitne poglede. Odvezli su ga uk

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u14

6

bolnicu Poqe, Tina ga nije pose}ivala. Ta }utqiva usta, te stakleneo~i, skoro prozirne, to vi{e nije bio wen Frenk. Xonatan je nekolikoputa oti{ao da ga vidi, ali se susreo samo sa }utawem, i onda vi{eniko nije zvao mamu, i niko ga nije obilazio. Slova su se polako spajala u re~. BIBLIOTEKA. I brojevi, od 2 do 7ili od 7 do 2 ili mo`da ne{to drugo. Tina nije ni primetila da jenapoqu po~elo da se spu{ta ve~e, mrak se polako taloìo na stolu,samo beli papir je svetleo pred wom. Zvowava telefona je zasekla prostor.“êkam te! Za{to ne do|e{?” za~uo se Xonatanov nestrpqivi glas.“Nisam mogla, izvini, imala sam u me|uvremenu neke obaveze.” Tininglas je zvu~ao skoro grubo, nije joj bilo do razgovora, a ni zabiblioteku mu ne}e re}i, tvrdo je odlu~ila u trenutku.“Jesi li pro~itala? Tina! [ta pi{e?” bio je nestrpqiv, Tini se~inilo da je napada, da je tera, na brzinu se pozdravila sa wim i skorotresnula slu{alicu na viqu{ku.Poruka je za wu. Neki ~udan ose}aj qubomore i zavere joj se podigao dogrla, neka uznemirenost pome{ana sa nejasnim strahom.BIBLIOTEKA. Dakle, biblioteka. U Qubqani ih ima puno. Ponovose zagledala u male pravougaonike tragaju}i za jo{ nekim znakom. Ume|uvremenu se napoqu potpuno smra~ilo. Upalila je stonu lampu iiznenada osetila stra{nu glad. Napravila je sendvi~ i ponovo bacilapogled na papir. Preturala je po se}awu, Frenk ju je dobro poznavao,ponekad se skoro pla{ila wegovih re~i, ~inilo joj se kao da joj ~itamisli. Tada je jo{ bio “normalan”, a kasnije je dugo delila vreme naono kada je Frenk bio normalan i na ono posle. Kada vi{e nije bio.Kada je po~eo da beì od zami{qenih pratilaca, kada bi, usred no}i,sav zadihan dojurio do we i ve} sa praga povikao: “Zakqu~aj, odmahzakqu~aj! Spusti roletne! Ako zazvoni telefon, ne diì slu{alicu!Ukqu~i sekretaricu!”U polusnu je tr~ala po stanu i u~inila bi ono {to je naredio, a ondabi se smirio, odahnuo, opustio i odmah zaspao. Tina ga je posmatrala usnu, oslu{kivala wegovo mirno, ravnomerno disawe, bolelo ju je sve to,a onda bi ujutru doru~kovali i pili kafu i ~esto je izgledalo da seuop{te ne se}a kada i kako se zatekao kod we. Nije postavqala pitawa.Nije znala {ta bi sa svim tim, pre svega joj je bilo neprijatno dadrugima pri~a o svemu, jo{ uvek ga je volela, volela je ono {to jeupoznala ranije, wenog Frenka, ono wihovo ludo, ono slivawe dvojequdi, wihove kwige i razgovore na travwaku u Zalogu.Wihove kwige. Naravno! Lupila se po ~elu i bilo joj je ~udno kako jojto ranije nije palo na pamet. Biblioteka je mogla biti samo ona ustaroj Qubqani, tamo su ~esto odlazili, Frenk ju je vodio za ruku ispu{tao joj u naru~je kwige sa polica.Sutra }e oti}i tamo i otkriti tajnu. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u14

7

Jo{ jednom je pomislila da pozove Frenkovu mamu, ali se ponovojavilo ono zavereni~ko, ono davno zatrpano u woj. Nikoga ne}epozvati.Ujutru je telefonirala {koli i {kriputavim glasom reklasekretarici da je dobila anginu i da ne}e do}i. Ako moè da zamoliJelku da je odmeni, uzvrati}e joj. Na brzinu se jo{ jednom izvinila, ipozdravila. Uùrbano se obukla, vezala kosu u rep i zapisala brojeve.Po redu, od 2 do 7, osmehnula se u sebi, zgu`vala papiri} i bacila ga ukorpu.Biblioteku su bili tek otvorili, gospo|a za pultom je pila kafu. Neba{ qubazno je podigla pogled kada je Tina u{la, crvena u licu odùrbe. “Izvolite?” spustila je {oqicu kafe.“Pa ne znam”, zagrcnula se Tina, iznenada joj je bilo neprijatno, nijeznala {ta da kaè. “Hvala za sada, ne{to bih pogledala u katalogu.”Gospo|a se ponovo posvetila svojoj kafi, a Tina je u~inila tihnekoliko koraka ka fio~icama u kojima su se nalazili kartoni.Abecedni spisak, spisak po autorima, neko vreme je bez jasne misli uglavi listala karton~i}e, otvarala i zatvarala fioke, dok je nijesavladalo o~ajawe. Vrata za wenim le|ima su se otvarala i zatvarala,biblioteka je oìvela. “Izvinite? Koja kwiga ima broj 234567?” Tina se ponovo obratilabibliotekarki.“A {ta traìte? Znate li mo`da naziv kwige?”“Ne, ne, interesuje me broj.” Osetila se neprijatno, neki momak iza weju je za~u|eno pogledao. “Sa~ekajte trenutak.” Gospo|a je ustala i otvorila fioku iza svojihle|a. Minuti su se razvla~ili, u Tini je rasla uznemirenost. “Bajke za laku no} Ele Peroci”, rekla je gospo|a nakon izvesnogvremena. Tina je poku{avala da se seti, bajke je ~itala kao dete, ipomislila je kako to nema nikakve veze sa Frenkom. Obuzela ju jenelagodnost, nije znala {ta sada, kako da pore|a te tajanstvene brojeve,iako je slutila da zagonetka nije previ{e te{ka. Brzo je rekla: “A765432?”Gospo|a je ponovo zavirila u fioku. Tini se u~inilo da ne{to mrmqasebi u bradu, a onda se iznenada okrenula.“To je Sveto pismo, gospo|ice,” pogledala ju je preko ruba nao~ara.Sveto pismo. Tina se na brzinu zahvalila, gospo|a je povikala za wom dali }e uzeti kwigu, “Ne, ne, hvala,” rekla je pred vratima i otr~ala ku}i.Sveto pismo joj je kupio Frenk. Za ro|endan. Da ga ima{, rekao je, neo~ekujem da ga pro~ita{, dodao je uz poluosmeh.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u14

8

Sve vreme je leàlo na mestu gde ga je spustila, pra{ina je prekriladebele korice crvene kwige. Ponekad je ~itala, po~ela je od po~etka,Postawe, ali sve vreme ju je obuzimalo o~ajawe od svih tih imena,ponekad je Frenk, dok bi razgovarali, izgovorio kakav citat, Tina gaje slu{ala uz me{avinu divqewa i neverice, uop{te joj nije bilo jasnokako moè da nosi u glavi sve te podatke koje istresa, sve to, poredstudija i svega ~ime se tada bavio. Ponekad je recitovao i onda jemolio da pro~ita i sama, Izreke.* “Sve je u toj kwizi,” rekao je, “ba{sve na svetu.”Pri{la je polici i izvadila Sveto pismo. Odmerila je u rukama kwigutankih, skoro prozirnih listova, nije znala {ta sada. Po~ela je dalista, okretala je jedan list za drugim, i pogledom klizila po sitnood{tampanim stupcima ozna~enim brojevima. List za listom,poglavqe za poglavqem, kwigu za kwigom. Vreme je prolazilo, ~inilojoj se da u stan ne prodire nijedan zvuk, da je sve samo ritmi~no{u{tawe papira, da }e joj se otkriti, da mora biti pa`qiva, da }e sepokazati. Nije znala koliko vremena je pro{lo, ruka ju je zabolelanegde kod Prve kwige o carevima, sama sebi se na trenutak u~inilaglupa. Osetila je sna`nu èqu da zalupi kwigu, da je baci natrag napolicu, zgu`va onaj presavijeni papir koji je jo{ uvek stajao nasredstola, i da se probudi. U~inilo joj se kao da sawa, kao da se Frenk sadaponovo vra}a u wen ìvot, kada ga je kona~no bila sklonila negde uudaqene predele glave, izbacila iz srca.Spustila je kwigu i oti{la do telefona u predsobqu. Na maloj policije stajao imenik. Prelistala je nekoliko stranica, zaustavila se naslovu F. Pogled je kliznuo po brojevima zapisanim razli~itimhemijskim olovkama, razbacanim na papiru; pisalo je FRENK, 335-787.Trnovo, ulica sva u zelenilu, prijatna ùta kuhiwa, dnevna soba koja jezapravo biblioteka, mala spava}a soba sa starim slikama po zidovima.Tamo ju je odveo nakon one Xonatanove zabave gde mu je dala svoj broj,na`vrqala ga je na salveti i on joj je telefonirao ve} slede}eg dana ipozvao je da do|e. A onda su tamo sedeli, srkali ~aj, znala je da se ne}esve zavr{iti na tom ~aju, na tim istraìva~kim pogledima, na tojjednoj jedinoj poseti. Se}a se kako je sasvim iznenada ustao i nestao udnevnoj sobi, a onda se vratio nose}i neku kwigu. “Pro~itaj ovo, ako~ita{,” rekao je i ona je uzela kwigu koju je doneo i stavila je u ta{nu.“Pro~ita}u”, rekla je, i ponovo su srkali ~aj. A onda je ostala da sedi,nakon ~aja su pu{ili i on je skuvao ru~ak. “Zar nema{ predavawa?”upitala je, pomisliv{i kako je i sama propustila svoja. “Danas ne”,rekao je odlu~no. “Danas sam sa tobom.”A onda se raspri~ao, i ona je tu i tamo imala neki neodre|eni ose}aj dane govori woj, da jednostavno govori jer tako mora, da oblikuje u re~isvoje misli i tako ih opredme}uje. Jo{ uvek joj je odzvawalo u glavi

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

149

* U Dani~i}evom prevodu: Pri~e Solomunove (p.r.).

ono: “Jesi li se ikad upitala zbog ~ega su stari qudi tako pogrbqeni?Za{to se tako gr~e pod teretom godina? Za{to postaju sve mawi, ~inise da nestaju, postaju sve slabiji pod nagomilanim vremenom?” Slu{alaga je kao da je na predavawu iz bajki, u trenutku pomislila da su tarazmi{qawa mo`da iz psihologije, mo`da iz medicine, iz svih tihkwiga pore|anih na policama u dnevnoj sobi. Govorio je i ona ga jeslu{ala, marqivo odgovarala na pitawa, i terala sebe na neka novarazmi{qawa. I ve} je tada, prvi put u wegovoj ku}i, imala nekinejasan ose}aj da on uvek unapred zna {ta }e re}i, da zna svaki wenodgovor na postavqeno pitawe.

Okrenula je wegov broj. Zazvonilo je, i pre nego {to je mogla da do|e dore~i, javio se ènski glas. “Molim?” “Eeee, dobar dan, Tina ovde,èlela bih da govorim sa Frenkom.”

“Sa kim?” U pozadini su se za~uli nejasni glasovi, de~iji, zveket. “Joj,oprostite, gre{ka,” rekla je i brzo prekinula vezu. Nije ni o~ekivala,mo`da samo u jednom trenutku, i zatvorila je adresar. Mogla je dapozove jo{ i mamu, ali iznova se u woj probudilo ono nepredvidqivo,to je za tebe, Tina, ni za koga drugoga osim za tebe.

Ponovo je uzela u ruke Sveto pismo. Listala je daqe, slova su igralapred wenim o~ima, listovi su se gomilali na levoj strani. I onda, uIsaiji, taj si}u{an, si}u{an listi}. Proziran, poput ra~una izprodavnice. Matej, 22, 11. Ispisano grafitnom olovkom, bri`qivimrukopisom, sitnim slovima.

Uz ki~mu joj se podigao neki neobi~an strah, i neka ~udna misao jeprodirala napred pome{ana sa ne{to malo trijumfalnosti. Pogledalaje sadràj na prvoj stranici, nemirnom rukom otvorila Jevan|eqe poMateju.

“I izi{av{i pak car da vidi goste ugleda ondje ~ovjeka neobu~ena u

svadbeno ruho. I re~e mu: Prijatequ, kako si do{ao amo bez svadbenoga

ruha? a on o}utje. Tada re~e car slugama: sveìte mu ruke i noge, pa ga

uzmite te bacite u tamu najkrajwu; ondje }e biti pla~ i {krgut zuba.

Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranijeh.”

Dvaput je pro~itala, citat je ostao da visi u prostoru, i obuzela ju jepanika. Posko~ila je, jedva ugu{ila u sebi detiwastu nameru da zaviriu sve ormane, da se sakrije pod krevet, da proveri da li je zakqu~ala svavrata za sobom. Frenk je bio tu, bio je u tom stanu, pulsiralo joj je uglavi, a iz dubine je prodirao razum, ne, nije mogao da bude ovde, nijemogao da u|e, kod we je jedini kqu~, to je nemogu}e. Odjurila je ukuhiwu i prostor joj se u~inio tu|, zastra{uju}e ispuwen ne~ijimprisustvom, u kupatilu je upalila svetlo, do{lo joj je da uzviknewegovo ime ka svim sobama, otr~ala je jo{ do vrata balkona, a onda sesmirila. Izvukla je kutiju cigareta iz ruksaka, zapalila, i pu{iladuboko uvla~e}i dim. Tamo pored, na stolu, leàlo je otvoreno Svetopismo, sa re~enicama koje su joj se vrtele po glavi. Otr~ala je dok

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u15

0

telefona, nekoliko trenutaka zurila u broj~anik nasred aparata, napoli~ici iznad telefona stajao je stari imenik. Pogledala je kavratima, kqu~ je bio u kqu~aonici, okrenut; uvek je zakqu~avala zasobom. Te{kim koracima se vratila natrag, do otvorene kwige. Svadbeno ruho,kqucalo ju je pod ~elom, svadbeno ruho. Frenk se inati. Frenk ne zove. Frenk onda pozove, “Jesi li uop{tepro~itala?” pita. “Pro~itala sam,” kaè Tina, “pa {ta ti je? Za{to sene javqa{? Traìla sam te! Pisala ti, ~ekala te pred faksom, alirekli su mi da si bio tu i da si ve} oti{ao. Nema te kod ku}e, gde si?Kakva je to igra?”“Nisi pro~itala”, kaè Frenk. “Mo`da si ~itala, ali nisi pro~itala.Nisi shvatila. Mora{, zbog sebe mora{, ne zbog mene! Kako nerazume{?”Tina drì slu{alicu u ruci, gu{i je ono ludo ose}awe prema wemu,traì re~i.“Volim te, Frenk, pa zna{ to! Tvoja sam, zna{ to, to i ho}e{, zar ne?”“Znam, i zato znam i da mi pripada{! Da mora{ da se ven~a{ sa mnom!Da }emo mo}i da imamo decu! Da }e ovo na{e trajati i daqe! Zarstvarno ne razume{?”Nije razumela. Nije razumela odakle ta uùrbanost, ~emu tajultimatum, za{to odjednom ven~awe, kada je i ovako, kako je bilo, bilolepo. Sada je znala odakle treba da traga daqe.Na dowoj polici je bila kutija, u woj su bila Frenkova pisma.Sloèna po datumima, po redosledu. Vadila je jedno za drugim, slagalaih na pod pred sobom, a onda prona{la ono koje je traìla. Polako jeizvukla presavijen papir, jedno vreme ga dràla u ruci, onda spustila,pripalila jo{ jednu cigaretu, i dim se uskovitlao stvaraju}i kovrxe upolumraku. Ne{to se trglo u woj, preplavila ju je toplina, kao ondakada ga je prvi put dràla u ruci, kada ju je sa~ekalo u sandu~etu, kadase jo{ osmehivala dok je ~itala. Osetila se polaskano, tada joj se tou~inilo kao {ala, kao divan poklon, sve dok nije nestao, kao da jepotonuo u zemqu.

U svadbenom ruhu }u te ~ekati,

moju, samo moju;

velom prekrivenu, skrivenog pogleda,

sa~eka}u te pod na{im drvetom, da te odvedem tamo

gde si morala do}i,

kuda te je vodila ~e`wa,

u ode}i neveste,

u na{e kraqevstvo du{a,

zauvek. kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

151

Tako je pisalo, nasred krem-belog papira obrubqenog reqefom, a poredje bio zapisan datum i sat i mesto – tvr|ava Bogen{perk. Neposredno pre toga je diplomirao psihologiju. Do{ao je kod we,rekao da se sve zavr{ilo, da je tome kona~no do{ao kraj i da }e ih svepozvati. Sko~ila je od sre}e, toliko ju je to obradovalo, èlela je daodmah telefonira, da svima javi, da ode u prodavnicu, da kupi sve {toje potrebno. Ja }u, vikala je, ja }u sve da pripremim, vrtela se oko wega,ponosna, tako ponosna. Wen Frenk, wen diplomirani psiholog, wenmomak i wena qubav. “Ne,” rekao je tada, “to je moje, moja ùrka! Ja }uda pripremim! Ti samo }uti, iznenadi}u ih!”Tina je }utala, pekla kiflice, pomogla mu da napi{e pozivnice,zajedno su traìli kakav prigodan citat koji bi se mogao napisati,ne{to {to bi izgledalo kao pergament, kao ne{to staro, ve~no. Frenk se izmigoqio. “Eto, jedna stvar se zavr{ila, ali ~ekaju me idruge, puno posla me jo{ ~eka,” rekao joj je i pozdravqaju}i se sa wom,usput je poqubio.Traìla je po gradu poklon za wega, sva uzdrhtala od o~ekivawa,nestrpqiva, kupila mu je ko`ni naslowa~, pomalo iz {ale, da bi nawemu sedeli prijateqi, a on ih slu{ao, kao kakav psihijatar, ne, nijebio psihijatar, bio je psiholog, ali tada joj se u~inilo prigodno,rekla je neka ga zaviju u veliki papir i ma{nu neka stave, crvenu, idovezu ga, u petak.U petak se spremala, nestrpqivo i pa`qivo. Kupila je novu majicu zapreko farmerki, fla{u traminca, pozvonila ta~no u sedam. Frenk jeteatralno otvorio vrata, uzeo je podruku i odveo u dnevnu sobu gde subili pore|ani sendvi~i, fla{e, pepeqare. Muzika. Cve}e u vazama. Inikakvih gostiju. Sela je na udobni ko`ni naslowa~, u i{~ekivawu.Prolazili su minuti, sati, ali niko nije do{ao. Bilo joj je ào zbogwega, za{to ne dolaze, mu~ilo ju je, gde li su svi? A Frenk je sav sijaood uzbu|ewa, dolivao joj pi}e, nazdravqao, a onda po~eo da nazdravqa ipraznim stolovima, i ona je prihvatila tu igru, podigla ~a{u kakau~u, i raspri~ala se. Kako simpati~na igrica, pomislila je,beskrajno ponosna na samu sebe, hteo je da proslavi sa mnom, samo samnom! Bacala mu se u zagrqaj, ~avrqaju}i sa nevidqivim gostima,nudila im je sendvi~e, plesali su, i onda je ona plesala i sa drugima,Frenk ju je gledao sa osmehom na licu i sam promenio partnera. Bila jepo~a{}ena {to je to wihovo ve~e, samo wihovo, {to nikoga drugognema, {to pozivnice uop{te nije poslao. I {to je imao poverewa u wuda nikome ne}e javiti. Do ujutru su nazdravqali, i celo ve~e, sve dojutra, bilo je samo wihovo. Bila je sre}na pored Frenka, uz sve tenareske i te fla{e koje su na~iwali jednu po jednu.Jo{ jednom je pro~itala staro pismo, zaustavila se na mestu gde sepomiwalo wihovo drvo. Napoqu je bilo ve~e, i ti{ina je vladala ustanu koji je iznenada bio nekako tu| i prazan, svo me|uvreme sek

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u15

2

pretopilo u ni{ta, Tina je ponovo sloìla pisma u kutiju, vratila jena weno mesto i bez ikakvih jasnih misli, oti{la u kupatilo, a ondalegla da spava.Sawala je ~udne snove, lica u wima su se smewivala jedno za drugim,jutro je do~ekala neispavana i stra{no umorna. Dugo i bri`qivo seujutru tu{irala, slike iz snova i ju~era{weg dana su se slivale u{areni mozaik, {etala se po stanu i govorila zidovima, zaviruju}i usve skrivene uglove ne bi li na{la ne{to, a nije precizno znala {ta.Preturala je po ormanima, posmatrala ~a{e sloène u vitrini, bacalapogled na presavijeni list, slova su igrala pred wenim o~ima iiznenada je ugledala jo{ jednu re~ skrivenu u wima, BIBLIJA.Zagledala se u otvorenu Bibliju, taj maju{ni papiri} koji je izgledaokao ra~un. Tamo ga je spustila wegova ruka, wegova ruka je ispisalaputokaz, wegovo oko je klizilo po Mateju, wegove misli su joj spremalezagonetku. A onda je oti{la.Dahtala je pewu}i se uz brdo pod tvr|avom, jutro se jo{ uvekrazvla~ilo nad krovovima, i qudi koje je videla pod sobom ùrili suna sve strane. Vi{e se nije pla{ila, negde na pola puta se setila danije pozvala kolege s posla, da }e je |aci ~ekati u razredu i da we ne}ebiti, i da }e onda oti}i u zbornicu, na kraju ve} radosni {to gube ~as.U~inilo joj se da je neka senka {u{nula za wom, da se neki koraciprikradaju slede}i wene stope, da je neko prati udaqenim pogledom.Zastala je, osvrnula se, ali se iza we protezao samo prazan puteqak. Grabila je uz strmu stazu, ~ipka je zastirala wen pogled. Pomislila jena Xonatana, na to kako bi morala da ga pozove, kako bi morala dane{to u~ini. A ipak je nastavila daqe, uzbrdo. Ponovo je za{u{taloza wenim le|ima, oblio ju je hladan znoj, ne{to joj je govorilo da nijesama na toj jutarwoj stazi. îtava procesija ide za wom, svatovi pevaju,ne{to uzvikuju, vetar joj podiè veo. “Frenk je otka~io”, rekao je Xonatan. “Izgleda, da je jednostavnootka~io, ne znam, ujutru su ga odvezli.” Tina je dràla slu{alicu.“Kako, otka~io?” progovorila je skoro sasvim ne~ujno u mikrofon.“Kako to misli{?” “Udba, da mu je tik za petama, samo to je vikao,rekao je. Mama je pozvala urgentnu. Rekla je da mu pena izlazi na usta, aonda je pozvala i mene. Rekla je da bi morao da ide na ve`be, ali da jesav zapenio i da vi~e da su ga na{li, iako im je ve} toliko putapobegao. I dodala da ima onaj stakleni pogled.” “Ah, da, razumem,” rekla je Tina, “razumem.” Rekao joj je da su blizu,oni, a ona ga je milovala i onda je bio ponovo sasvim normalan,priqubio se uz wu, upla{en. “Toliko posla me jo{ ~eka, tolikoposla!”“Da, mo}i }e{ ti sve to, ne brini! Ovde si na sigurnom!” rekla mu jedok mu je pogled lutao. To je bilo jo{ pre Londona, tik pred wegovo k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u15

3

diplomirawe na medicini. I onda su ostali da leè, preznojeni,pla{ila se za wega, tako jede samog sebe, pod takvim je pritiskom iniko ga ne razume. Ona ga je razumela, bio je pun briga, bio jepreoptere}en, sve je bilo tako jasno. Svojom qubavqu }e mu odagnatibrige, izgladi}e bore na wegovom ~elu, oterati te senke koje ga prate,bila je uverena da }e mo}i, da su zbog toga zajedno, da }e na}i svoj mir.Zaspao je priqubqen uz wu, tako sna`no da ju je wegova glavapritiskala pod lopaticama, dugo ga je milovala slobodnom rukom, dokjoj se ~inilo da moè sasvim jasno da zamisli budu}nost. A onda je nestao.Pod wom se prostirao grad u jutarwoj gu`vi, ùte i bele fasade.Zastala je za trenutak i pogledala nadole, ponovo se ne{to zamigoqiloza wenim le|ima. Popravila je kosu, obuhvatila pogledom ku}e,prozore, automobile. A onda ju je ne{to ponovo poteralo napred, kawihovom drvetu, onom starom, odakle se pruà pogled na Barje.“Vidi, kako daleko se pruà pogled,” povikao je dok ju je grlio okostruka, “ta~no moè{ da vidi{, gde se zavr{ava grad i gde po~iwe onodivqe, neurbanizovano! Tamo su samo jo{ ptice, mo`da jo{ kakvoimawe gde gaje kowe.” “Ma daj, tamo je Krim!” rekla je, “tamo su onevojne stvari, table, i ne moè{ daqe! Tamo jo{ nije kraj!” Okrenula seka wemu i poqubila ga u usta, dole, pod wima su se {etali qudi unedeqno jutro. Smejali su se, dodirivali, bilo joj je toplo. Wihovanedeqa, u patikama, u {umi na brdu. A onda su se spustili ka gradu, ipotraìli toplu kafu i doru~ak na obroncima.Nikoga nije bilo. Praznina, vetar u drve}u. Ptice, {u{tawe li{}apod nogama. Brzo je prona{la to staro, veliko drvo. Nije gledala ukro{wu, zurila je dole, u deblo i korewe koje je virilo iz zemqe. Aonda je polako podigla pogled. Visio je tako usputno, konopac, na belojtraci, klate}i se; na ~ipkastom belom rubu je bio zataknut papiri},ruka je sama posegla za wim. Do|i, bilo je napisano sitnim slovima. Iznala je da ga vi{e nema, da ga vi{e nema tu, i taj konopac su bilejedine lestve koje su vodile do wega, do onog {to je wihovo, do tamo,gde je kraj.

Lili Potpara (1965, Maribor) diplomirala je francuski jezik ikwièvnost i engleski jezik, smer anglista-prevodilac, naFilozofskom fakultetu u Qubqani. Objavila je zbirku kratkihpri~a Zgodbe na du{ek (2002, drugo izdawe 2004.) Prevodi saengleskog jezika. @ivi u Qubqani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

154

— Mojca Kumerdej

— U roju svitaca

Za~ula je zvuk motora u dvori{tu. Skinula je ofucanu trenerku, brzo sepresvukla u usku plavobelu haljinu i pred ogledalom namazala usne svetlimkarminom. Nije znala da }e do}i tog popodneva; sin joj je ujutru telefonirao irekao da }e mu trening trajati ne{to duè i da }e ga uve~e otac dovesti ku}i.Otvorila je vrata. U dvori{tu je stajao mladi} i skidao kacigu. Ne, jo{ nijestigao, rekla je, i u trenutku slagala da mu je njen sin poru~io da ga sa~eka.Predloìla mu je da motor skloni u garaù. Ne samo zato {to je po~ela slabaki{a, ve} i zbog toga {to nije èlela da bilo ko vidi da je kod nje dok je sama.Da su u ku}i sami.

Dok je parkirao motor u garaù, setila se vru}eg septembarskog popodnevakada je u sobu donela sveè ispeglanu ko{ulju svog sina koji je nekolikotrenutaka pre toga bio oti{ao u prodavnicu. Izvaljen u ko`nu fotelju, u crvenimplatnenim pantalonama i crnoj majici, mladi} je podupirao rukama glavu, idrè}i slu{alice na u{ima `murio i slu{ao muziku. Nije je ~uo ni primetio.Stajala je kraj vrata i gledala u lice razvu~eno u osmeh i u preplanulo teloispruèno na ko`noj fotelji, telo koje je tog leta postalo dugo i ~vrsto. Osetila jene{to u stomaku {to je sasvim zaboravila da postoji. Ne{to {to joj se dogodiloveoma davno. Poslednji put kada je bila njegovih godina: te{ko obja{njivu,uzbudljivu prijatnost usred koje je pulsirala èlja da mu pri|e, da dodirnenjegovo telo i da ga poljubi u blago otvorene, tanke usne. Ko{ulju je obesila usinovljev orman, oti{la u kuhinju i po~ela da na prepe~en hleb pa`ljivo slaètanke par~i}e {unke i sira. Kada je na stepenicama za~ula sinovljeve korake,propratila ih je nelagodnim ose}ajem u grlu, pokucala je na vrata sobe i u{la.Verovatno ste gladni, rekla je, izbegavaju}i mladi}ev pogled. Dok je sin sipaokoka-kolu, mladi} ju je pogledao, zgrabio sendvi~ i osmehnuo se. I osmeh muje druga~jii, primetila je, ne smeje se vi{e samo usnama, ve} celim licem,smeju mu se ~ak i blago zako{ene, toplo sme|e o~i. Tog vru}eg septembarskogpopodneva u njoj se probudila neka ~ahura, koja godinama moè da mirujeuspavana, a onda, u nekom sasvim nepredvidljivom trenutku – ~ak nakondecenija, kao {to se to dogodilo njoj – zatreperi, probudi se iz suvog,nepomi~nog sna i ìvot se sasvim promeni: boje postanu intenzivnije, zvuci~istiji, po telu se razleti roj svitaca i ~ovek sav zaàri.

Kada je uparkirao motor, pozvala ga je u dnevnu sobu i tada mu je, prvi putumesto soka, pomalo uzdrhtalim glasom ponudila pivo. Skinuo je crnu ko`nujaknu – onu koju je toliko puta u predsoblju skinula sa ve{aonika i zagnjurila k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u15

5

lice u nju miri{u}i je – i oti{la je u kuhinju. Poslednjih meseci, pre svakognjegovog najavljenog dolaska, ve} na poslu je razmi{ljala da li da popodneispe~e pitu od jabuka, picu, mo`da kakav kola~ od kakoa i maslaca. Nijepamtila da je za nekog tako pa`ljivo pripremala hranu. Da je ikada ose}alane{to sli~no. Ili je snagu tog ose}aja, jednostavno, zaboravila. Kada se ~ovekzaljubi, ~ini mu se da nikada do tada nije bilo tako intenzivno, tako sna`no.Posebno ukoliko se to dogodi posle toliko dugog vremena, kao {to se todogodilo njoj. U ~etrdeset i sedmoj. [to je bilo stra{no – ne njene godine, ve}to da je njemu tek sedamnaest, i da je {kolski drug njenog sina, da nije nipunoletan i da je ona udata.

Kada je mladi} bio u poseti, ona je, koriste}i najrazli~itije izgovore, ulazila usinovljevu sobu. Ponekad bi pokroviteljski zatvorila prozor, drugi put bi gaotvorila, u{la da pokupi ve{ ili da donese ispeglanu ode}u, upitala bi ih kakoim ide u~enje, i pri tom lovila mladi}ev pogled. Zar je nije ovog puta pogledaodruga~ije? Njegove zenice su, sasvim sigurno, bile ne{to ra{irenije. [ta je èleoda joj saop{ti pokretom, kada je na brzinu dodirnuo ugao oka? Da li joj jemo`da zavereni~ki namignuo...? Ili joj se sve samo u~inilo... jer je to èlela... ini{ta od onoga {to je videla nije bilo istina... Kada je jedne ve~eri donela sveèispe~ene pi{kote od ingvera i kakao, i tek nakon pola sata jo{ i koka-kolu, sinje ru`no pogledao i prodrao se:

“Ostavi nas ve} jednom na miru!”

“Oprosti,” rekla je, “oprostite”, pocrvenela je, primetila nerazumljiv osmeh namladi}evom licu i odlaze}i u kupatilo ~ula kako se dva momka {ale na njen,mamin ra~un. Sela je na rub kade i zajecala. Tada se prvi put upla{ila da vi{ene moè da se savlada. Da ono, {to je kasnije nazvala ljubavlju od tog sparnogpopodneva vlada njome.

Iz kuhinje se vratila u dnevnu sobu nose}i hladnu konzervu piva, napunila mu~a{u i sela u fotelju nasuprot njega. Napetim glasom, pomalo pokroviteljskim,po~ela je da ga ispituje o {koli, pa onda o tome kako to da se jo{ uvek vozimotorom kada je krajem oktobra ve} hladno i moè da se prehladi.

“Ne brini, mama,” leèrno joj je odgovorio.

“Molim te, ne zovi me tako”, zabolelo ju je.

“Pa to ste...”

“Dobro, dobro, ali moè{ da me zove{ imenom...”

“Dobro, ako tako ho}ete”, odgovorio joj je nemarno.

A {ta uve~e, kuda izlazite, sami, mo`da sa devojkama, sa te{ko}om jesastavljala re~i. Pri~ao joj je o vo`njama motorom, o surfovanju, o muzici...Zagledana u pomeranje blago ovlaènih usana razmi{ljala je kako njen mu`ve} odavno vi{e ne poseduje onu snagu koju imaju mladi mu{karci i mladi}i:snagu koja izvire iz strasti prema onome {to èle i zbog ~ega odaju utisak da biza ono u {ta veruju bili spremni da `rtvuju svu sigurnost, udobnost, ali svojeèlje nikada. Je li to bilo ono {to ju je o~aralo na tom mladi}u, {to je primetilau njegovom toplom i istovremeno nedostupnom pogledu, u njegovom telu, izk

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u15

6

~ije koè je u ranim jesenjim ve~erima isparavao omamljiv vonj...? Da li se sanjim vratilo ne{to za {ta joj se ~inilo da je odavno bilo sasvim izgubljeno? Ono{to je otkrivala pre mnogo decenija, sa mladi}ima svoje generacije, kada suimali onoliko godina koliko on sada: nedostatak straha od budu}nosti i gnevprema svemu {to je bilo starije od dvadeset i pet godina, ose}aj da je re~ oizabranoj rasi mladih, koja nikada ne}e ostariti, jer se ne}e uhvatiti u mreùkoju im postavljaju odrasli. Verovatno }e i sam biti kroz nekoliko decenija istitakav kao {to su sada njeni vr{njaci: nekada besni mladi}i koji su u pocepanimfarmerkama, patikama i izlizanoj, iscepanoj koì, sa zaka~enim anarhisti~kimbedèvima, no}u nekontrolisano zaudarali na cigarete i pivo, na koncertePankrta, UBR, Via Ofenzive, Berlinskog zida... pljuvali na nastupaju}e, jer tose tada radilo, u prolazima crtali i pisali antireìmske grafite..., i koji sada sedeu upravnim odborima, nadzornim savetima, politi~kim strankama i ure|uju~asopise. Zar nije bila u pitanju samo udobnost i potreba za otklanjanjemdosade? Sada ih povremeno sre}e, subotom na pijaci, gde obi~no svi ùre jersu tik pred odlaskom na skijanje, popodnevni golf ili na more, gde farbajusvoje jedrilice. Ponekad sretne i one kojima je istinski uspelo da izbegnulepljivu pau~inu sistema i danas po gradu ìcare zajedno sa ostarelim klo{arimakojima su u vreme svoje mladosti kupovali jeftino vino, ili su alkohol svremenom zamenili za trajniju anesteziju. Ima i onih koje nikada ne}e sresti,jer su zavr{ili pod prevelikim dozama, u saobra}ajnim nesre}ama ili bolestima.Da, izme|u ostalog i u bolestima, krajem svojih dvadesetih i po~etkomtridesetih godina njena generacija je iskusila i prve znake da nije besmrtna. Imo`da je upravo strah od smrti uticao na to da su krajem svojih dvadesetihgodina po~eli da se spajaju na druga~iji na~in, sa ìvotnom projekcijom o kojojdesetak godina ranije nisu èleli ni da razmi{ljaju, a kamoli da sebe zami{ljajuu ìvotnoj seriji u kakvoj su ìveli njihovi roditelji. I tako se dana{nji~etrdesetogodi{njaci, pedesetogodi{njaci, nekada{nji buntovnici, u pet popodnevra}aju ku}i svojoj deci i ènama, upravo onakvim ènama na ~iji ra~un su senekada {alili i prezirali ih, i sa njima se prikazuju na javnim priredbama i u tra~rubrikama. I kada se okupe na fudbalu, jo{ uvek jedan drugog tap{u poramenu, govore}i da su isti kao {to su nekada bili. I u su{tini su u pravu. Onadanas zna da je moma~ko buntovni{tvo u pubertetskim i ranim dvadesetimgodinama pre svega ne{to na {ta uti~e testosteron koji se, nakon deset godina,smiri u karijeri i porodici. Tako je oduvek bilo i uvek }e biti. Ubijaju svojeo~eve da bi zauzeli njihova mesta i postali poput njih. Danas vi{e ne miri{u najeftine cigarete i pivo, ve} na kolonjsku vodu. Ne voze se vi{e biciklima,razdrndanim automobilima i motorima, ve} automobilima barem srednje klase.I u ku}u ne ulaze vi{e u cipelama, ve} pred samim ulazom u stan obuju papu~e.

Ne, njen mu` nije bio buntovnik. Kratke kose, ponekad sasvim obrijan, odlazioje na koncerte, slu{ao Joy Division, Dead Kennedys, Clashe, Sex Pistolse, TheFall... i podràvao sve {to su ~inili. Bio je posmatra~, sli~no kao i ona, samo{to je ona bila mlada èna. Kratko o{i{anu kosu je farbala u crveno, ponekad uperoksid plavo, jako se {minkala i nosila je kratku ko`nu suknju, crne ~arape isa njima pila pivo. Me|utim, nakon {to je diplomirala, nastala je praznina.Pripremaju}i se da ode na prvi razgovor za posao, ujutru je stala pred ogledalo k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u15

7

i prvi put pomislila da je sli~na svojoj majci. Sa tako kratko o{i{anom kosom,kakvu je imala i ona, jedino {to je bila mla|a od nje. Sa dvadeset i {est je imalaposao i istovremeno ni{ta. Sa njim, koga je dugo poznavala samo iz vi|enja, sakoncerata i izlo`bi, jo{ od samog po~etka nije bila olujna ljubav kao {to su tobile ljubavi pre te, sa besnim buntovnicima koji su s godinama omek{ali i usvojim tridesetim – nakon pada reìma, u novoj dràvi – pred sobom ve} guralide~ja kolica, izlazili iz automobila tada jo{ uvek niè klase, kupljenih na kredit,i imali, kao i ona, prvi posao. U svojim tridesetim je prvi put postala svesna dase njihov svet promenio – da je njena buntovni~ka generacija zauvek nestala. Asa tim mladi}em se taj izgubljeni ose}aj ponovo pojavio. Iako je on jo{ manjeod njene generacije znao ~emu se protivi. Iako je ona znala da je to {to vidi unjemu sli~no onome {to je videla pre dvadeset godina u svojim vr{njacima;obi~na prevara. Me|utim, ose}aj kada ~itavo telo, sve do najudaljenijeg kutka,naseli roj uàrenih svitaca, ~ak i ako je izvor njihove svetlosti laàn, taj ose}ajje bio stvaran pre dve decenije, i sa tim mladi}em je bio stvaran, ovde i sada.

Iznenada je za}utao. Izme|u njih se razvukla mu~na ti{ina. Ustala je, oti{la ukuhinju, vratila se nose}i jo{ jedno pivo, spustila ga pred njega i sela na kau~ ublizini... Zurio je u nju bez straha. Nije bila sigurna da li je u njegovompogledu prepoznala èlju, ali u tom trenutku je pouzdano znala da on zna da gaona èli, i da je to znao i poslednjih nedelja, mo`da od onog popodneva kada,izvaljen u ko`noj fotelji, verovatno uop{te nije `murio ve} je ispod ~vrstosklopljenih trepavica motrio na nju kako ga posmatra stoje}i kraj vrata. Kadaje pre mesec dana poslednji put vodila ljubav sa muèm, mislila je namladi}eva glatka prsa jo{ uvek neobrasla maljama, na njegove blago zako{eneo~i, tamnu, dugu, kovrdàvu kosu koja mu je sezala do ramena, i na to kako bibilo ako bi se na{li, ovako kao danas, u ku}i, zajedno, sami...

“O ~emu razmi{lja{, mama?” trgnuo ju je iz razmi{ljanja i pogledao pravo uo~i.

“Ne zovi me tako”, usplamtela je i osetila mu~ninu. Htela je da ga upita da liima devojku, da li je ve} spavao sa kojom, ali glasne ìce su je izdale. Telo jepo~elo da izmi~e njenoj kontroli i da se pona{a kao da njime upravlja ne{toizvan nje. Ispruìla je uzdrhtalu ruku i pomilovala ga po obrazu. Nije se nitrgnuo. Ruka je kliznula niz njegovo rame, niz tesnu majicu, a onda se sagnulaka njemu i pa`ljivo ga poljubila.

“Jesi li poludela, mama?” odgurnuo ju je.

“Prestani sa tim mama!” promrmljala je kroz pla~. “Pa valjda zna{ o ~emu jere~...”

“Nemam pojma”, odbrusio je, ustao sa kau~a i pri{ao prozoru.

“Volim te”, pla{ljivo je pro{aputala, verovatno prvi put nakon deset godina...

“Pusti me”, hladno joj je dobacio.

“Za{to, zato {to sam majka tvog prijatelja?”

“Nisi moj tip ènske...”

“Jer sam prestara...?”kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

158

“Da, verovatno si i prestara; sa tom maj~inskom ljigavom servilno{}u deluje{prestaro, a istovremeno si naporna i napadna, ~ak i prema tipovima koji bimogli da ti budu sinovi...”“Molim te,” jedva je progovorila, “ako me ne dodirne{, ~ini mi se da }upoludeti...” i po~ela je da otkop~ava haljinu, skinula je i stala pred njim samo udonjem ve{u.Dugim pogledom je odmerio i napravio kiselu grimasu na licu. Ne gledaj metako, potr~ala je ka njemu, bacila mu se pred noge i obgrlila mu kolena.“Uop{te, nekako ~udno miri{e{,” dodao je reskim glasom.“Kakav miris?” pogledala ga je.“Tako miri{u stare ène...”“[ta to govori{?” povikala je, po~ela da mu otkop~ava rajsfer{lus napantalonama, a on ju je grubo odgurnuo, tako da se otkotrljala do televizora.“Kada bi sad mogla da vidi{ samu sebe, tako nikakvu i jadnu, ne bi nipomislila na to da me dodirne{...” zasiktao je prezrivo. Trenutak potom mu jezazvonio telefon. Javio se sasvim mirnim glasom, kao da se ni{ta nijedogodilo. Iz razgovora je zaklju~ila da je na drugoj strani njen sin. Rekao muje da nu`no moraju da se vide, ne tu, negde napolju, da ga je ~ekao, da nijeznao da ima trening...Pokupila je ode}u sa poda, pojurila iz dnevne sobe i stu{tila se niz stepenice upodrum, onda u garaù i sela pored njegovog motora. Nije mogla da zamisli damoè biti tako hladan i grub. Sve vreme je znao, namerno ju je draìo ipoigravao se sa njom. Iz ~iste zlobe. Ali ni{ta drugo nije u~inila osim to {to jepratila ono {to je ose}ala, najsna`nije do sada. Ne{to {to ju je sasvim obuzelo, ijednostavno, nije imala drugog izbora. U tome nije bilo ni~eg zlonamernog,osim mo`da to {to je bila udata, i verovatno, da, toga {to mladi} nije bio nipunoletan... Ali, neki momci sa sedamnaest nisu vi{e deca i od pro{log leta onpouzdano to vi{e nije, na njegovom vratu je nekoliko puta primetilacrvenkasto-plavi~astu mrlju i dakle, sa njom... verovatno... ne bi bilo prvi put.Uhvatila se za motor, spustila uplakano lice na ko`no sedi{te i poljubila ga.Zao je, nakon prvog piva je mogao da ustane i ode, mogao je da jo{ prenekoliko nedelja prestane da dolazi, da joj se sme{ka i gleda je na onajposeban na~in. Ali, on je ~ekao da se ponizi pred njim i da se raskroji njen lik.Je li na taj na~in taj mali buntovnik èleo da se osveti svim ènama, mo`da dase osveti i svojoj majci koja je bila njena vr{njakinja? I mo`da je, kao {to supri~ali, imala odnos sa mnogo mla|ima od sebe, zbog ~ega se okolina sprdalasa njenim muèm, i zbog svega toga je mo`da, najvi{e patio upravo najstarijisin? Da li je èleo da se preko nje osveti svetu starijih, tom svetu koji ~udnomiri{e i koji nikada ne bi smeo da prodre u svet ljudi koji vi{e nisu deca, alinisu jo{ ni odrasli?Nikada vi{e ne}e smeti da ga pogleda u o~i, i nikada vi{e joj se ne}eosmehnuti. Njen svet bez ljubavi bi}e samo jo{ bol, {to je jo{ uvek bolje odumrtvljenog sveta u kojem je ìvela pre nego {to je mladi} probudio u njojèlju, umrtvljenog sveta u koji se vi{e nikada ne}e vratiti. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u15

9

Za~ula je zvuk muèvljevog automobila u dvori{tu. Zgrabila je haljinu, izjurilaiz podruma u predsoblje – mladi} je jo{ uvek stajao u dnevnoj sobi irazgovarao preko telefona – popela se stepenicama do kupatila, zaklju~alavrata, nagnula se nad {olju i povratila.

Kroz zatvoren prozor se ~ulo otvaranje ulaznih vrata, a onda glasan razgovor.Sve }e da rastrubi, najpre sinu, i sin, koji je verovatno primetio {ta se de{ava,re}i }e ocu... @ivot }e postati nemogu}. A pre svega ne bi podnela da se ljudisprdaju sa njima, zbog toga {to se ona kao kakva klinka zacopala u vr{njakasvog sina koji je skoro dete...

Za~ula je kako se otvara garaà i pali motor. Naduvenog i pocrvenelog lica,uhvatila se za radijator kraj prozora, sa mukom se podigla i u èlucu osetilapeckavi bol, tako da je povratila na prozorsko staklo. Motor je odlazio izdvori{ta, spreda je sedeo mladi} a pozadi se za njega drào njen sin, boje okonje su polako po~ele da se stapaju u sivilo i zvuci slivaju u jedan jedini,bezna~ajni {um. Naslonila se na lavabo i u ogledalu videla da se sve {to jeposlednjih meseci àrilo njen pogled pretvorilo u pepeo. Telo je postajalo te{koi vrelina u njemu se gasila. Pustila je toplu vodu u kadu, iz ormari}a uzela dvekutije sredstava za spavanje, i po~ela da guta jednu {aku za drugom, izme|u ihispiraju}i vodom. Nije vi{e ~ula korake koji su se pribliàvali stepenicima kaoni kasnije sna`no lupanje na vrata... Dok joj se vrtelo u glavi svukla je ve{,uzela muèvljev ìlet, u{la u kadu, potopila se u vodu, prislonila o{tricu uzkoù nadlanice i za`murila...

Mojca Kumerdej (1964, Ljubljana) diplomirala je filozofiju i sociologijukulture na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Publicistikom se bavi odzavr{etka studija, a kao slobodna kriti~arka pi{e za list “Delo” o plesu,performansu i umetnosti novih medija. Objavila je roman Krst nadTriglavom (2000) i zbirku kratkih pri~a Fragma (2003). Pri~e MojceKumerdej su uvr{tene u Antologiju slovena~ke kratke proze od1990–2004, O ~em govorimo, koja je objavljena 2004. godine uizdava~koj ku}i Kondor. @ivi u Ljubljani.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

160

— Suzana Tratnik

— Podzemna

Izlo`bu nacrta podzemne èleznice u Ljubljani je pripremila moja poznanicaInes. Ona se, u stvari, ne zove tako, ali ~ini mi se da ne bi èlela da jepominjem navode}i njeno pravo ime. Mo`da ne bi èlela ni da je se se}am.Ines poznajem ve} sto godina, ali to, ipak, ni{ta ne zna~i. Nekada smo zajednostopirale za Berlin, odlaze}i na lezbijske i gejevske susrete, i u Amsterdam nadòint. Ali, zid je ve} odavno pao i taj deo podzemne èleznice izme|uZapadnog i Isto~nog Berlina ponovo su otvorili. Za period novih mogu}nosti. Ineki su se prepustili do tada neslu}enim dimenzijama.

Ba{ dok sam razmi{ljala da li su zaista potrebne dve stanice podzemneèleznice na tako kratkoj razdaljini kao {to je Bavarski dvor – Glavna stanica,pri{la mi je Ines. Stajala je na stanici Park Zvezda. Da, moram re}i da je to bilavelika izlo`ba, maketa je bila prostrta po tlu ~itave Galerije, i mi, posetiteljke iposetioci, hodali smo izme|u koloseka i stanica i naginjali se nad minijaturnimrestoran~i}ima, internet centrima, drve}em i prodavnicama. Ines se naka{ljala inamestila osmeh na lice, a onda mi se zahvalila na tome {to sam do{la dapogledam izlo`bu, mada me nije o~ekivala, i zbog toga je jo{ vi{e iznena|ena,i tome sli~no. Takva ljubaznost je bila zamena za pozivnicu koju mi nijeposlala, ali, na svu sre}u, dok `va}em hranu, ponekad ra{irim na kuhinjskomstolu kulturne stranice Dela. Ah, oprosti, rekla je lagodno, ti se toliko seli{, danikada ne znam tvoj novi broj, a mobilni nema{, zar ne. Imala si sve mojebrojeve, ali nikada me nisi pozvala, pomislila sam. Me|utim, pomirljivo samjoj rekla da vi{e ne idem ~esto po Ljubljani, a ~ula sam da }e njena maketa bitizaista zanimljiva, tako da sam zbog toga do{la, i sada, na kraju, imammogu}nost da je za pola sata pogledam i tako pro{etam celom Ljubljanom, ha,ha. Ha, ha, uzvratila mi je smehom, zaista je lepo {to sam do{la, mojemi{ljenje joj puno zna~i, i taj projekat joj zaista puno zna~i, i {to se nje ti~e,uverena je da je no}as dovela Evropu u Ljubljanu, iako samo na maketi, ha, ha– i to joj najvi{e zna~i. Sa tim sam se zaista sloìla – podzemna èleznica jeista kao Evropa. Kad god bih doputovala u neki od velikih gradova i pokretnimstepenicama si{la u u-bahn ili tube ili {ta god ve}, i ra{irenim nozdrvamauvukla u plu}a onu posebnu me{avinu mirisa smoga, benzina i prljavogZapada, znala sam: to je Evropa. Sada sam ovde, ponovo sam tamo za {ta sekaè ’drugde’ i gde je, valjda, sve bolje i zanimljivije, a sasvim sigurno baremprecizno ozna~eno. Volim nema~ke u-bahne, jer uprkos zabrani skoro svudamoè{ da pu{i{. Ili ùri{ sa jedne stanice na drugu i u me|uvremenu kupi{ kafu k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u16

1

u plasti~noj ~a{i, na pokretnim stepenicima sipa{ {e}er, prome{a{, i tik prenego {to u|e{ u voz kupi{ jo{ i par~e pice ili kakvu sli~nu svinjariju take-away.Take-away, take-away, sve moè{ da ponese{ sa sobom. I sve {to moè{ daponese{ sa sobom i da jede{ na ve~itoj promaji u podzemnoj èleznici jeodvratno, jedva jestivo, masno i jeftino. I sve miri{e na podzemnu, sve je crnood podzemne kao maramica u koju se i{mr~e{. Ali, samo tamo jedem na ulici,u Ljubljani to nije pristojno; u Ljubljani ìvim i poznajem previ{e ljudi, i znamda `vakanje u toku hodanja {teti èlucu i nervima i koì i da doprinosi brèmstarenju. Ovde, kod ku}e, keks ne nudimo rukom, ve} pruàmo otvorenu kutijusa keksima, iz koje ljudi mogu sami da se posluè; ’kao iz kutije’. Podzemnaèleznica koju je zamislila Ines nije sadràla takve mirise, nije bila ~a|ava i umirnijim ve~ernjim satima sivi pacovi se nisu {unjali po {inama. Njenapodzemna je bila kao iz kutije, nikakvog prljavog tla, pasjih brabonjaka, sme}ai ostataka junk hrane. – Sve ovo bi trebalo da se sredi, rekla mi je pre nekolikogodina na berlinskoj stanici Leopoldplatz.

– Pu{enje je opasno po putnike. I sve je prljavo i puno lutalica i dànkija. Inesje tada bila lezbijka, ali je imala svoju li~nost – nije bila ni luda ni narkomankaili alkoholi~arka, zbog toga je èlela da sve po~isti, da roditelji i javnostubudu}e ne misle da su lezbijke i pederi pod obavezno ludaci i narkomani. Ikao obrazovana èna dobro je znala da mora da po~ne od sebe same, da seoslobodi iluzija i neusmerene borbenosti, da zavr{i faks i da u~ini ne{to zasebe. I da to, naravno, proda. A onda je pao berlinski zid i najpre su zatvorilinekoliko lezbijskih i gejevskih klubova. A u Ljubljani, hvala bogu, Ines ne bimorala da se previ{e bavi tim problemom, kod nas se lezbijke i pederiuglavnom sami sklone na sigurno. Nakon na{eg putovanja u Prag, Ines vi{enije bila lezbijka. Samo jednom mi je poslala razglednicu iz Pariza, tamo jebila na postdiplomskim studijama, i onda je navodno postala poliseksualna ilikako ve}.

– A u toj... tvojoj podzemnoj prodaju burek?, upitala sam Ines, jer mi se ~iniloda je burek jedina take-away hrana, karakteristi~na za sadràj koji preìvauli~ni puls Ljubljane.

– To nikako, iznenada se zauzela za svoj projekat. Burek ne. Nikakva masnahrana, zna{. Burek ne}emo prodavati. I na svim ve}im stanicama, kao {to je,recimo, Bavarski dvor, Glavna stanica, Klini~ki centar ili Kino [i{ka, bi}edostupna samo vegetarijanska hrana. I fitnes centri. Ja ne bih prodavala nikoka-kolu, zna{ i sama za{to, i ne}u nikakve Benetonove trgovine i nikakveMilerove proizvode.

– Misli{ na nema~ke Miler pudinge? To su jedini koje ponekad kupujem.

– Da, ali ta fabrika podràva desni~arsku politiku.

Bogzna {ta podràvaju bureci. Ines, zapravo, nije podràvala ni{ta. Nije seuprljala politikom.

– Pu{enje }e, naravno, biti zabranjeno, i to u potpunosti. To je ~ist projekat,razume{, pure technology, dobro, vide}emo se ionako kasnije, rekla je i oti{lada se pozdravi sa grupom ljudi obu~enih u crno, koji su se okupili na stanicik

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u16

2

Tromostovje. Ne znam zbog ~ega me je u trenutku obuzeo grozan ose}aj kaoda me je polila hladnom vodom. Naravno, bila je pomalo uzbu|ena, ipak je tobilo predstavljanje njenog prvog projekta i zato se, dok joj je crvenilo licaprobijalo kroz puder, vrtela oko svojih stanica, va`nih kolega sa faksa,potencijalnih sponzora i biv{ih ljubavi.

Izgledalo je da se puno ljudi interesuje za ~iste projekte, ~istu tehnologiju i~istu umetnost. Ugledala sam jo{ nekoliko poznatih lica, a ipak se nisam sasvima pozdravila jer nisam mogla da se setim da li su to moji drugovi izsrednje {kole ili kolege sa faksa. I ne mogu, nikako ne mogu da se setim ko jesa kim ven~an i ko sa kim ska~e preko plota. Zato sam radije zurila u tlo – ~aksam pomislila kako je primereno to {to je izlo`ba na tlu i kako zbog toga nijeni potrebno da toliko izbegava{ poglede – i {etala sam se me|u kolosecima.U{la sam na stanici Rakovnik–Galjevica, tamo nije bilo nikoga. Mo`da, nakraju krajeva, nije ni te{ko sagledati pro{li ìvot sa distance, iz pti~ijeperspektive, takore}i sa visine, lagodno i u celini. U toj ku}i koja je na maketisamo nekoliko stotina metara udaljena od stepenica {to vode u podzemlje,sedela sam na brodskom podu i pakovala stvari. To sam u Ljubljani ~inila ve}nekoliko puta, ali nikada pre i kasnije tako ozbiljno i do kraja kao {to je to bilotada, na Galjevici. Najverovatnije mora{ jednom po{teno i zaista da pokupi{sve stvari i ode{, posle je sve to stvar rutine, i pomeranja me|u stanicama suobi~na {ala. Da, skoro na svakoj od stanica na maketi mogla bih da ekser~i}empri~vrstim po neku od svojih fotografija iz odre|enog perioda, fotografiju nakojoj sam sa nekim imidòm, sa nekim uverenjem, na nekoj ìvotnojprekretnici, sa nekom bojom i duìnom kose, sa nekim pored sebe i naj~e{}ebez ikoga.

Ines i ja smo volele da fotografi{emo. U Pragu smo u samo dva dana ispucalepet filmova. Neprestano smo {kljocale trotel kamerom i usput razvijalefotografije. Nije nam smetalo {to je fotoaparat bio pokvaren i {to su namzabrinuti fotografi uru~ivali gomile nejasnih fotografija na kojima su prizoribili pome{ani i prekriveni jedan drugim; nas dve smo se pona{ale kao daradimo neke iznad svega posebne fotografije. Tako, na jednoj fotografiji,stojim ta~no nasred zvonika neke od pra{kih crkava, a na drugoj kroz meneprolazi tramvaj. Cvilele smo od odu{evljenja i otimale jedna drugoj iz rukuneuspele fotografije, kao da èlimo upravo te nagomilane razdaljine i prizorekoji su se neo~ekivano pojavili na papiru. Jer smo bukvalno tako doìvljavalePrag i sva na{a putovanja. Kada god bismo ugledale ulaz u podzemnuèleznicu, samo bi se pogledale i potr~ale stepenicama, karte su, naime, biletako jeftine. Fotografisale smo i u mra~nim prostorijama, iako je na{a trotelkamera otkazala ve} pred prizorom duìh senki u pet popodne.

– U Ljubljani bismo morali da imamo metro. Tak sada mi je jasno za{to mi jetako dosadno kod ku}e, {ta mi fali! rekla je Ines. Ne se}am se vi{e, ali mo`daje upravo tada po~ela da razmi{lja o tome da jednom napravi nacrt. Nisam jepa`ljivo slu{ala, pokretne stepenice koje su vodile u pra{ku podzemnu bile sutako strme da nisam smela da pogledam do kraja nagore ili nadole, i zavrtelomi se u glavi. Ines mi je pokrivala o~i i smejala mi se. – To su Rusi, zna{, k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u16

3

to je space shuttle. Ti ve} ne bi bila za astronautkinju, ti si izgubljenija odLajke.

Uskoro vi{e nisam pratila Ines. Nikakvih astronautskih visina – barem {to semene ti~e. Ne znam dobro {ta se doga|alo, {ta je izmaklo tlo pod na{imnogama i udaljilo nas jednu od druge tako da smo nekoliko godina kasnijestajale na sasvim razli~itim peronima. Ines je promenila ve} tri automobila,dok sam ja nosila tek prvu tetovaù. A ipak mi se ~inilo da, iako se vi{e nesre}emo tako ~esto, jo{ uvek putujemo u istom pravcu, da ùrimo po istimpokretnim stepenicama i u ustima meljemo sli~ne bu}kuri{e take-away. Iverovatno to nije bilo ba{ tako; jo{ pre nekoliko godina sam mnogo {tapogre{no videla, jer sam tvrdoglavo sastavljala i lepila neuporedive dimenzije itako nikada nisam dobila ~ist projekt. Za sve te godine na{eg druènja nisamprimetila da je Ines astronautkinja, da nikada ne}e mo}i da ìvi i radi druga~ijei da }e – kao {to je uvek isticala – svoje zahteve znati da spusti na zemlju, dabi mogla da se popne u visine. Zbog toga je ljubljansku podzemnu èleznicupostavila na tlo, zbog toga je mogla da se satima saginje i slaè stanice ikoloseke i kocke, i da u vazduhu nad tlom razmi{lja kako je ~isto i zdravo podzemljom na kojoj stoji.

A onda sam jedno vreme mislila da se Ines u stvari pretvorila u prefriganuènsku, i da mi je to nekako promaklo. Promaklo mi je da je po~ela daostvaruje svoj nacrt o aktivnom prilago|avanju okolini, o kojem je, dodu{e,~esto pri~ala. Me|utim, nije bilo u redu da tako razmi{ljam, i nije bilo sasvimtako. Ines je, jednostavno, bila neko drugi, ne znam ko, jer je uvek bila drugde,i onda kada je bila sa mnom. Njeno prostiranje je bilo ono {to mi je neprestanoizmicalo. Samo to. Da, ionako mi je uvek govorila da }e mi sve proma}i. Ali,ja nisam znala druga~ije. Nije mi se dalo druga~ije. înilo mi se da je to uredu. Nisam znala {ta mi izmi~e. Ni sada ne znam. Nisam sposobna za ~istpogled iz pti~ije perspektive – on, naime, premalo govori o pulsiranju podzemljom.

A onda je do{la moja Ana. Kraj ulaza u Galeriju se propela na prste, mahnulami nad glavama posetilaca i posetiteljki, i pokazala na {ank. Nekoliko minutakasnije, nose}i pivo u ruci, pojavila se na stanici Beìgrad. Videla sam da jeInes kratko osmotrila `mirkaju}i kao da prou~ava dostignuti stepen nekogprojekta – tek da joj ne{to ne promakne. A onda je pogledom okrznula i mene izadovoljno se osmehnula, kao da ve} sve zna. Dala sam joj znak. Pri{la je ipruìla ruku Ani pre nego {to sam uspela da predstavim jednu drugoj. – Ines,drago mi je, rekla je u pola glasa.

A Ana se osmehnula i rekla: – Aha, ti si ta koja radi tako velike stvari? Zaistaima{ puno volje. I onda je Ana nestala negde me|u kolosecima, rekav{i da idena stanicu Metelkova, tamo ionako ìvi, a Ines me je nedu`no pitala da li je toneka moja “nova”. Njoj se, naime, odmah u~inilo da Ana ima sve atribute(upotrebila je ba{ taj izraz) koji su potrebni za to da bi bila moja devojka;nema vi{e od dvadeset i pet godina, izgleda izgubljeno, i ja joj sigurno natanjiru dajem ìvot koji joj nije potreban. Ines je zvu~ala kao kakav take-awayk

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u16

4

psihijatar iz ameri~kog filma. A onda je, uz malu naklonost, dodala jo{ i tokako verovatno premalo radim na sebi i da mi zbog toga ostaje puno praznogvremena, i da tu prazninu poku{avam da ispunim problemati~nim devojkamakoje su kasnije, kada se smirim i kada sam barem pola godine ne{to prisebnija,zahvalan materijal za moje pri~e. – Da – rekla sam, ba{ tako.

To bi je uvek najvi{e razljutilo. Stalno joj je i{lo na nerve kad bi se neko tektako slagao sa njom. Ines nije volela da se ljudi predaju sudbini i da sedeskr{tenih ruku. Nije volela da ljudi jedu nezdravu hranu. Ines nije volela daljudi ~ine stvari koje ona ne voli.

– Jo{ uvek sve zna{ o devojkama i o tome kako pomo}i samome sebi, iako si,sasvim sigurno, odavno zaboravila, ah... ma pusti, rekla sam i na~inila korak upravcu stanice Metelkova.

– Zar nisu na Metelkovoj sami klo{ari?

– âk i na maketi?

Ines se okrenula ka prvom prolazniku i upustila se u razgovor sa njim. U~inilomi se da me je ostavila daleko od sebe, daleko od svih, u nekada{njem mrtvomrukavcu podzemne èleznice izme|u Isto~nog i Zapadnog Berlina, gde sustajali samo naoruàni isto~nonema~ki vojnici, sli~ni nesre}nim senkama izsveta sa druge strane zida.

Na stanici Metelkova me je Ana zagrlila i zafrkantski mi rekla: – [ta je,klo{arko moja? Ho}emo li uskoro da krenemo?

Poljubila sam je, vi{e iz zbunjenosti nego namerno, i razmi{ljala zbog ~egaInes i ja uvek podbadamo jedna drugu. Kao da ne{to nije bilo u redu. Kao daobe, Ines i ja, stojimo na pogre{nim krajevima i uveravamo jedna drugu danegde postoji pravi kraj.

– Ne znam, rekla sam odsutno, ne znam, Ana, hajde da se jo{ malo pro{etamo,donesi mi pivo, i pro{etajmo se jo{ malo...

– U redu, rekla je i oti{la po pivo. U~inilo mi se da sam je uvredila jer nisammogla da sara|ujem. Jednom mi je zamerila {to se, kada se nalazim me|uljudima, zbunim i zaboravim na nju. Da, sve te dimenzije, ne mogu da ihpratim, ne mogu da ih poveèm u ~ist ~vor.

@elela sam da se {etam sama. @elela sam da obi|em sve stanice, pored kojihsam nekada ìvela. Jednom mi je prijateljica predloìla da sednem na bicikl ida pro|em kraj svih ku}a i zgrada u Ljubljani, u kojima sam nekada stanovala.Za to se obi~no kaè fizi~ka samorefleksija. I onda sam kod ku}e zaista sela zasto i najpre, slede}i vremenski raspored, zapisala sve svoje biv{e adrese. Dugosam razmi{ljala o tome kako da hodo~astim pored svih tih ìvotnih stanica –da li da uzmem u obzir vremenski raspored selidbi ili da se ravnam pome|usobnoj prostornoj blizini prebivali{ta. To drugo bi, naravno, bilo lak{e, alizato bi samorefleksija bila isuvi{e jeftina. A onda sam se bavila ra~unanjem –koliko vremena bi mi bilo potrebno ako bih biciklirala od jedne adrese dodruge s obzirom na vremenski raspored selidbi. I tako sam izra~unala da bihmorala da ustanem u {est ujutru, a ìvotni put selidbi bih okon~ala pribli`no u k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u16

5

osam uve~e. U stvarnosti, naravno, nikada nisam oti{la na taj put. Zamisaoprijateljice je, dodu{e, moram da priznam, bila dobra, ali ne i tako lakoostvariva. A ipak mi je desetominutni kartografski obilazak stanica svih mojihprebivali{ta s obzirom na njihov raspored u vremenu, kona~no omogu}ioInesin nacrt podzemne èleznice u Ljubljani: Hrastje, Tromostovje, BeìgradII, Ro`na dolina, Trnovo, Ro`na dolina, Beìgrad II, Novo Polje, Rakovnik-Galjevica, Beìgrad I ...

– Idemo, ja bih krenula, hajdemo ku}i da gledamo video, rekla je Ana utrenutku kada sam pomislila da jo{ jednom pre|em sve stanice u suprotnompravcu, ali to bi ve} bila regresija, i zato je bilo bolje da odemo.

– Ve} idete? povikala je Ines.

Klimnula sam joj pred ulaznim vratima, a poslednji pogled namenila maketipodzemne. A onda me je zagrlila moja Ana. Moja Ana, moje stanice, mojaLjubljana, moja Evropa, moja geografija.

Suzana Tratnik (1963, Murska Sobota) diplomirala je sociologiju naFakultetu dru{tvenih nauka, magistrirala antropologiju polova napostdiplomskim studijama ISH. Kao dugogodi{nja aktivistkinja lezbijskogpokreta, 1996. godine je zajedno sa drugim autorima uredila knjigu L,zbornik o lezbi~nem gibanju na Slovenskem 1984–1995. Do sada jeobjavljivala u brojnim knjièvnim revijama u Sloveniji, a njene pri~e suobjavljene u nekoliko slovena~kih i inostranih antologija. Objavila jezbirke kratkih pri~a Pod ni~lo (1998), i Na svojem dvori{~u (2003), iroman Ime mi je Damjan (2001), kao i studiju Lezbi~na zgodba –literarna konstrukcija seksualnosti (2004). Dobila je drugu nagradu zakratku pri~u na konkursu revije Na{a èna. Izbor kratkih pri~a podnaslovom Unterm Strich, u kojoj se nalazi i pri~a koju ovde objavljujemo,objavljen je 2002. u austrijskoj izdava~koj ku}i Milena Verlag. Iste godineautorka je pripremila i monodramu Ime mi je Damjan, koja je premijernoprikazana juna 2002. u Ljubljani, u produkciji [KUC pozori{ta. @ivi i radiu Ljubljani kao spisateljica, prevodilac i publicista.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

166

Iz savremene bugarske knjièvnostiIzabrala i prevela s bugarskog Marija Joana Stojadinovi}

— Alek Popov

— Da si bugarski pisac...

— INTRO

Pro{lo je dosta vremena i ni{ta nije ispalo onako kako smo zami{ljali...

Ispisuju}i ove redove navr{avam jednu, u karmi~kom smislu nebitnugodi{njicu, slu{am zanosni zvuk Dead Can Dance, otpijam gutljaj JohnaPowera sakrivenog u mom pisa}em stolu i poku{avam da defini{em svojkoncept za Egoistu, bugarski lajfstajl-~asopis, gde sam, zahvaljuju}i nekakvimneobi~nim okolnostima, pozvan da budem glavni urednik...

Od tada je pro{lo godinu dana.

Naredni John Power je promenio mesto boravka, sklonjen je u korpu za papirneotpatke. Zasitio sam se Dead Can Dance i sada sam na talasima Boba Marlija,{a{avog regea koji donedavno nisam podnosio. Od koncepta o Egoisti ni{tanije ispalo... U ovom momentu mozgam oko koncepcije ove knjige. Problem je{to je ona ve} napisana, bez naro~itog plana, ~esto pod uticajem slu~ajnihutisaka ili jo{ slu~ajnijih ideja urednika sa kojima sam radio. U ovom mozaikutekstova kao da se odslikava fragmentarna su{tina bitisanja, koja se odjednomna{la u prozoru na{e pa`nje. On ne pretenduje da bude objektivan, niti iscrpan,ni idejno dosledan. U datom trenutku svog ìvota ~ovek sagledava ne{to pododre|enim uglom. U istom trenutku, pod drugim uglom, ista ta stvar bi izgledalaposve druga~ije. A ponekad stvari ostaju iste, ali si ti druga~iji. Kao ovaj tekst...

Tada, krajem devedesetih, jo{ smo verovali da je ~itava jebena istorijaokon~ana i da nam od sada pa nadalje jedino preostaje da uhvatimo njen voz,koji se zaustavio negde na Kings Krosu. Me|utim, istorija se nije zaustavila –ispostavilo se da ima mnogo istorije, mnogo vi{e nego koloseka Kings Krosa,a u kojoj smo, za boga miloga, bili mi?! k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u16

7

Po~etak novog veka retko se poklapa sa astronomskim zavr{etkom prethodnog.Inercija vremena je toliko mo}na da bri{e svaki poku{aj da se odredi jasnagranica izme|u epoha. Rulje koje su u divljoj ekstazi do~ekivale tre}imilenijum na trgovima svetskih prestonica i dalje u mislima ìve u drugom.Iako je oblik narednog veka po~eo da se vizualno oblikuje jo{ devedesetih,na{i umovi nisu bili spremni da ga prihvate. Plivali smo u moru likovaoformljenih u kolektivnoj podsvesti ~ove~anstva kao simbola proro~kog sna ipoku{avali preko njih da gatamo o pravcu na{e budu}nosti. Likovi su uvek i{lipre refleksije. Nostradamus je video budu}nost obu~enu u slike, a ne u re~i. “Ivideh novo nebo i novu zemlju jer pre|a{nje nebo i pre|a{nja zemlja behunestali...”, mrmljao je bezimeni propovednik na palubi Titanika koji tone.

— RA\ANJE TEKSTA IZ D@UNGLE

Jedne od najsimpati~nijih i najpopularnijih njujork{kih novina zovu se Vilid`vois, po na{ki – Glas sela. Distribuira se besplatno po uli~nim uglovima,supermarketima i knjiàrama. Njihov sadràj uglavnom pokriva ~itav spektarìvota u ogromnom gradu, uz jak naglasak na biznisu zabave i kulturi, plusdesetak strana seks-oglasa radi ravnoteè. Prvi broj se pojavio daleke 1955, saambicijom da omogu}i nezavisnoj kritici, marginalnim glasovima ialternativnim ta~kama gledi{ta da se izraze. Ime Vilid` vois direktno upu}ujena ~uvena “sela” Menhetna: intelektualni Grinvi~ Vilid` i boemski Ist Vilid`,gde se po tradiciji kultivi{e seme izazova i nekonformizma. Iako sme{tena usrcu Njujorka, “seoca” ìve svoj bezbri`ni i usporeni ritam provincijskihzajednica... van gotske senke, po strani od izlu|uju}ih vibracija berze. Betmen,Spajdermen i @ena-ma~ka ih sa ga|enjem izbegavaju kao dekor svojihkaskaderskih numera. Ovde je carstvo usmene kulture: ljudi imaju naviku da seokupljaju da bi razgovarali. Razmenjuju se tra~evi, cirkuli{u glasine, ra|aju seanegdote, stvara se dru{tveno mi{ljenje. @ivot se reguli{e na bazi nepisanihpravila. Selo poseduje glas, za razliku od gradske dùngle odakle se ~uje samozavijanje automobilskih sirena. Naàlost, pod uticajem izda{ne pastoralneknjièvnosti kojom smo zadojeni, ovaj glas stiè do nas pome{an saìvotinjskim zvucima i mirisima, koji zamagljuju prave korene nostalgije. Onoo ~emu Robinzon ma{ta svakog minuta svog izgnanstva jeste ljudski glas.Savremeni megalopolisi vi{e imaju karakter prirodnog fenomena negoljudskog projekta. Grad kao da klizi iz ljudske kontrole i po~inje da se {iri samod sebe, da guta okolna naselja i da privla~i rulju kao magnet. Gradske vlastisu naj~e{}e bespomo}ne pred tim procesom: ne preostaje im ni{ta drugo negoda se prilagode, da izdaju naredbe i postavljaju znake, uz boja`ljivu nadu da }ebar delimi~no regulisati tu postindustrijsku dùnglu. Dùngla u carstvu znakova!ôvek mora da nau~i da ih prepoznaje kako bi opstao, jer grad ne posedujeglas. Svaka ulica, svaki ulaz, svaki prosjak, svaka ma~ka mrmljaju ne{to svoje,a da ni pet para ne daju za ostale. Probaj da se zaslu{a{ u njihov ra{timovanihor i totalno }e{ se izgubiti. Grad je pun izgubljenih du{a koje pre ili kasnijepostaju plen nekog lovca. Zato, imaj poverenje u znakove i natpise – oni suk

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u16

8

univerzalni poput {umskih tragova. Ako ti ne{to nije jasno, pro~itaj obja{njenje,jer glasovi uvek teè pesmi, dok znaci traè da budu tuma~eni. Tkanje teksta jesastavljeno od znakova, kao {to je pesma – od glasova. Kada seljak peva,gradski ~ovek ~ita – ne~ujno, kao lovac koji se provla~i kroz dùnglu.

— KNJI@EVNOST I STRES

Kao {to je ruski pisac Igor Jarkevi~ ta~no primetio u svom romanu“Knjièvnost i seks”, ruski i ameri~ki pisci nisu jedini na svetu. U svetu imamnogo pisaca. Pisaca ima u Aziji. Veoma dobro se predstavljaju ju`noameri~kipisci. U poslednje vreme veoma dobro su predstavljeni ~e~enski pisci.Evropski, arapski, jevrejski i australijski pisci su uvek na nivou. Ipak, osnovnepravce u knjièvnosti odre|uju upravo ruski i ameri~ki pisci..

Osnovni problem bugarskog pisca je upravo to {to je on bugarski pisac. Akoho}emo da budemo po{teni, moramo da priznamo da je to ontolo{ki problem,{to }e re~i – nere{iv, osim uz pomo} nekih metafizi~kih okolnosti... Kada sampo~eo da pi{em, nije mi ni na kraj pameti bilo da }u postati bugarski pisac.Naime, tada sam jednostavno {krabao razvratne pri~ice po {kolskim sveskama,ne razmi{ljaju}i na kom jeziku to radim. Kada sam shvatio da sam postaobugarski pisac, ve} je bilo kasno... U Ameriku sam oti{ao 1986, zajedno samojima. Tamo sam proveo nekoliko meseci, a 70% tog vremena proveo sampi{u}i nekakvu dugu, uàsno dosadnu novelu, koja sasvim zasluèno nijeugledala svetlost dana. Naravno, na bugarskom! I niko mi nije rekao: ~ove~e,stani, osvrni se, kakve to gluposti pi{e{!!! Tada sam studirao bugarskufilologiju, a pre toga sam sisao iz mermernih grudi gimnazije za klasi~nejezike. Vi{e nisam pri~ao pri~e. Knjièvna infekcija bila se uvukla duboko umoj mozak. Ve} sam pro~itao Kamija, bio sam na ti sa Natali Sarot. Pu{io samlulu. I onda, pre ili posle, dolazi objavljivanje, i ponosno kaè{ sebi: evo, ve}sam pisac. Ali, u stvari ti si bugarski pisac – ma {ta to zna~ilo.

Jednom su pozvali ameri~kog, ruskog i bugarskog pisca na okrugli sto satemom “Knjièvnost i seks”.

Ameri~ki pisac je govorio veoma interesantno o knjièvnosti, o seksu je tako|egovorio veoma interesantno, razmi{ljao je kako se oni (knjièvnost i seks) ~asdodiruju i spajaju, ~as razdvajaju. Ruski pisac je do{ao na okrugli sto mortuspijan, izvadio svoju kitu, tresnuo je na sto i izjavio da bez obzira {to vi{e nemanikakve knjièvnosti, {to je knjièvnost mrtva, za sada je, hvala bogu, bar kitatu i ìva je. Posle toga je ruski pisac pao izpod stola i zaspao. Bugarski pisacje tako|e planirao da interesantno govori o knjièvnosti i seksu, ~ak jepripremio specijalni referat, ali je nastala gu`va jer su svi komentarisalibezobrazno pona{anje ruskog pisca i na njega niko nije obratio pa`nju.Bugarski pisac se naljutio i pomislio: “Da vam jebem mater, za{to da i ja ne izvadim svoju kitu i tresnem je na sto?” Ali, da je izvadi, nije imaohrabrosti... k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u16

9

Jednom je ameri~ki pisac re{io da pro~ita Pasternakov roman “Doktor@ivago”. Ameri~ki pisac nije ni{ta razumeo, i jezik i problem su mu bilipotpuno strani, ali mu je bilo veoma interesantno. Ruski pisac je tako|eodlu~io da pro~ita Pasternakov roman “Doktor @ivago” i negde oko petogminuta po~eo da vi}e: “[ta bre ho}e{, jebem ti mater!” zgrabio roman itresnuo ga o glavu svojoj zaspaloj bolesnoj i trudnoj èni.

I bugarski pisac je re{io da pro~ita Pasternakov roman “Doktor @ivago”, aliknjiga jo{ nije bila objavljena na bugarskom... To se desilo negde po~etkomdevedesetih.

Jednom se bugarskom piscu prohtelo da stavi kiseli kupus. Napisao je pri~u idobio honorar od {ezdeset leva. Za polovinu je kupio lepo plasti~no bure saslavinom, a za drugu polovinu – kupus na kvanta{u, biraju}i svaku glavicu saukusom i nadahnu}em. Onda je celu zimu krckao glavice kupusa ùte kao}ilibar, pio rakiju i ni{ta nije napisao. Ruski pisac tako|e je odlu~io da stavljakupus, kupio {ta je potrebno, ali od kupusa ni{ta nije ispalo zbog specifi~nostilokalne fermentacije. Zato je napisao roman koji je ~asopis “Fakel”1 preveo nabugarski. Ameri~kom piscu se tako|e prijeo kiseli kupus i odlu~io je dadoputuje u Bugarsku, namamljen nekakvim turisti~kim sajtom, gde se tvrdiloda su kiseli kupus izmislili Bugari. Bugarski pisac ga je pozvao u svoju ku}u:~astio ga kiselim kupusom i doma}im vinom, pili su i rakiju. Kada se vratio uAmeriku, ameri~ki pisac je napisao kultnu pri~u “Bugarski kupus”, a nedeljnik“Literaturni vestnik”2 ju je objavio na bugarskom.

Jedan ameri~ki pisac uop{te nije mogao da razume smisao ~udesnog idioma“da se jebem u dupe”. Tada mu je jedan ruski pisac to demonstrirao u praksitako {to je jedno nastavno sredstvo bilo njegovo sopstveno dupe, a drugo – kitaameri~kog pisca, nikako obrnuto. I ameri~ki pisac se veoma obradovao {to jeshvatio smisao gorenavedenog idioma... Bugarski pisac savr{eno razumesmisao idioma “da se jebem u dupe” i nisu mu potrebne prakti~ne lekcije. Onse sjajno orijenti{e u ovoj paleti jezika. To mu, me|utim, ne pomaè da utopivi{e od hiljadu primeraka svoje knjige...

Da si ameri~ki pisac – to je uloga. Jo{ ve}a uloga je da si ruski pisac Da sibugarski pisac – to je agregatno stanje. ^vrsto, te~no ili gasovito. Premaslu~aju. Cilj svakog iole pristojnog bugarskog autora je da iza|e iz tognedefinisanog poloàja i da se usmeri ka konkretnijoj formi postojanja. “Zar jemogu}e da pi{e{ na bugarskom, a da nisi bugarski pisac?...” zbunjeno bi sepobunio knjièvni istori~ar. Dobro, sada }u ti objasniti. Knjièvnost – onakvakakvu je pamti{ – vi{e ne postoji. Njen hemijski sastav se menja, kao {to seuostalom de{ava sa ve}inom stvari oko nas...

Odnos jezika i informacije je u korist ove druge. Informacija nije samo nanivou ~injenica, ve} i ideja, iskustava (uklju~uju}i i jezi~ke...), likovnosti.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

170

1 Bugarski ~asopis za prevodnu rusku knjièvnost. (Prim. prev.)2 Nedeljnik za savremenu knjièvnost. (Prim. prev.)

Jezi~ki eksperiment se povukao pred socijalnim. Ili se transformisao.Knjièvnost se od nacionalnog projekta postepeno pretvara u interdisciplinarni.

Jednom su pozvali ameri~kog, ruskog i bugarskog pisca na me|unarodni skupPEN centara. Ameri~ki i ruski pisac su odmah zaka~ili svoje bedève na kojimaje pisalo USA i Russia i nijednog trenutka ih nisu skidali. Bugarski autor se{etao bez bedà i zato su ruski i ameri~ki pisci pomislili da je staff i zamolili gada im umnoì nekakve materijale. “Ah, otkad o~ekujem ovaj trenutak!”,uskliknuo je on, izvukao iz svog ranca Pasternakovog “Doktora @ivaga” iFoknerov “Selo-Grad” i raspalio ih po tintarama kao {to sleduje: ruskog pisca– Pasternakom, a ameri~kog – Foknerom. Svi ostali autori su do{li da mu~estitaju jer im je ve} odavno bilo preko glave i ameri~kog i ruskog pisca, aonda su se dugo pitali: ko je the fuck bio onaj fenomenalni guy!

— TRA@I SE: POZITIVAN LIK?

Francuski pisac Lui Ferdinan Selin tvrdi da je veliki poraz kada zaboravi{kakva su ljudi |ubrad. Citat, napisan poluraspadnutim slovima na zama{}enompapiri}u, isplivao je iz pite sa sre}kama zajedno sa jo{ gomilom krilatica autorapoput Trumana Kapota, @orà Amadoa i Dèjn Ostin, prilago|enih potrebamanovogodi{njeg rituala.3 Pisanje sre}kica u principu je teàk ànr koji zahtevasnala`ljivost, duhovitost i takti~nost, ali o tome }emo ponovo razgovaratikrajem 2005.

U kontekstu pro{lih boì}nih praznika Selinove re~i }e najverovatnije ba{{okirati mnoge. U to doba godine obi~no se svi takmi~e da nas ubede upravo usuprotno. âk i mediji koji se, kao {to dobro znamo, hrane pre svega pri~ama olo{im momcima, sada su jurnuli da traè pozitivan lik. Vrstu junaka koji je,izgleda, posle promena ostao bez posla.

Ako treba da budemo po{teni, dosta nam je bilo pozitivnih junaka. êtrdeset ipet godina njihove krepke fizionomije nisu silazile sa strana novina i sa ekrana,a njihova dostignu}a su napunila ~itave biblioteke romana. Njihova dela su bilaizda{no stimulisana zna~kama, ordenjem, medaljama, plaketama i poveljama iz~itavog bogatog arsenala moralnih nagrada. Ubrzo posle promena, ovaegzoti~na priznanja su se na{la na tezgama postkomunisti~kih buvljaka, da bise pretvorili u suvenire za zapadne turiste. Njihovi vlasnici su bili uterani u“devetu rupu” vesti ve} pri prvom pucnju u gangsterskom ratu. Niko nijeosetio bol zbog njihovog nestanka. Pozitivni junaci, koje su propagandnema{inerije biv{eg reìma proizvele u ogromnim koli~inama, odjednom supostali nepotrebni i jadni. Raspao se njihov esnaf. Jedni su emigrirali, drugi suse prekvalifikovali, tre}i se vratili na selo, ~etvrti jednostavno idu ulicom ipri~aju sami sa sobom...

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

171

3 U Bugarskoj se za Novu godinu, posle pono}i, na sto iznosi pita sa sre}kama sa napisanimèljama na papiri}ima. (Prim. prev.)

U me|uvremenu, lo{i momci i devojke su okupirali etar i novine, a romani onjihovim dostignu}ima su na vrhu rang-lista knjièvnog trì{ta. Ovo vi{e nijebila propaganda, ve} biznis as usual i kao takav – postavljen na ~vrste temelje.Moralne nagrade se nisu delile, pla}anje se izvr{avalo samo u ke{u, bonusi sudolazili u obliku metaka. Lo{i junaci proizvode lo{e vesti, a lo{e vesti seprodaju. Od tada je, me|utim, pro{lo petnaest godina i lo{i junaci su nam do{lina vrh glave, ~ak vi{e od prethodnih tikvana sa pamuklijama.

[ta da se radi?

Sentenca da “dobra vest nije vest” o~igledno pripada jednom pro{lom dobukada su se lo{e vesti jo{ uvek prihvatale kao egzotika. Danas je pre na snaziobrnuto. Svi znamo da bli`nji nije roba, ali ako prihvatimo maksimu da se ono{to nije prikazano u medijima nije ni dogodilo, svet ne bi trebalo da opstane nipet minuta. Ali, Zemlja se i dalje okre}e, kao {to se okretala pre sto godina ipre sto hiljada godina iako vesti koje dolaze do nas istorijskim kanalimaponavljaju po smislu dana{nje, jer je istorija tako|e medij koji se hrani presvega katastrofama, ubistvima i ratovima, a neznatni detalji, kao {to su dobradela, velikodu{no su prepu{teni literaturi.

Koliko zlo postaje sve vi{e rutina, toliko vi{e devalvira njegova medijskavrednost. Lo{e vesti na trì{tu umnogome nadma{uju potra`nju i istro{e se brè nego bugarski politi~ari... Cunami talas, koja se sru~io na zemlje uIndijskom okeanu krajem pro{le godine, pretvorio se u vest broj jedan dok je `rtava jo{ bilo relativno malo. Paradoksalno je, ali interesovanje zadoga|aj kao da spla{njava obrnuto proporcionalno brojevima koje svetskeagencije pumpaju svakog dana. U stvari, ono {to vrebaju kamere, ono o ~emu ma{ta svaki reporter, sigurno nije naredni le{ koji isplivava iz mutnih voda. Naprotiv, svi ma{taju o tome da se dokopaju nekakve li~ne pri~e kao spasonosne obale nade. Pri~e koja ne govori o padu, ve} o snaziduha, samopo`rtvovanosti i pomo}i na koje su ljudi s vremena na vremesposobni.

Dobra vest.

Posle cunami tranzicije i prebrojavanja le{eva, bugarski mediji su tako|eokrenuli pogled ka malim privatnim pri~ama koje grade paralelnu istorijusveta. Iako je liga profesionalnih pozitivnih junaka raspu{tena, ispostavilo se da postoje ljudi koji potajno nastavljaju njihovo delo, a da ih nije briga ni za medije, ni za istoriju, ni za knjièvnost. Uvek su postojali i uvek smo znali da postoje. Sada ih prime}ujemo. Ako poku{amo da od njih stvorimo novu serijsku proizvodnju pozitivnih junaka, sigurno }emopogre{iti. Ono {to je najbitnije u njihovim pri~ama je to da, mo`da, nijepotrebno da ~ovek bude po svaku cenu junak da bi postupao ljudski. âk nije neophodno da bude “dobar ~ovek”. Niko nije za{ti}en od toga da u~inidobro delo, isto onako kao {to se ne podrazumeva da dobri ljudi uvekpostupaju dobro.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u17

2

— KUDA IDE SVET?

Kuda ide svet!? Kuda ide svet...

Oduvek se ljudi sluè ovim re~ima da bi izrazili savr{eno razli~ite – ~estodijametralno suprotne! – procene o pravcu ljudskog razvoja, ali sumnjam da suikada o~ekivali ozbiljan odgovor. Nije slu~ajno {to se ovo pitanje tako retkozavr{ava obi~nim znakom pitanja. U njega su uvek utkane nijanse: nedoumica(?...), skepsa (?!), ushi}enje (?!!), odvratnost (!?!)... Istina je da su konkretniodgovori nemogu}i, a krajem XX veka su postali i nepoèljni. Ljudi kojipoku{avaju da i{~a~kaju ove odgovore na zagonetke bitisanja odavno ne uìvajupo{tovanje. Zbog ~ega? Zar to nije najve}a nepravda prema ovim nemirnim iodanim umovima?

Ideja da svet nekud ide pripada Nemcu Hegelu. U njenoj srì se nalaziHegelova nadmenost i è| da pridikuje. Nju je podràla teorija ârlsa Darvina,koji je konkretno ukazao odakle je potekao svet, ta~nije – ~ovek. îm je po{ao,zna~i da ide nekud. Ipak, kuda? Skoro do sredine XIX veka me|uobrazovanim ljudima je vladalo mi{ljenje da se svet uglavnom kre}e napredputem progresa. Samo su kojekakvi mra~ni klerici dozvoljavali sebi dasumnjaju. Me|utim, ovaj put se veoma brzo razdvojio i najbolji sinovi~ove~anstva su ponovo po~eli da lupaju glave. Kuda sad?

Na osnovu svoje bogate erudicije, delimi~nih posmatranja ìvota niìh klasa iapstraktnih zaklju~aka, jedan dlakavi mu{karac, Karl Marks, poku{ao je daudovolji dru{tvenoj radoznalosti.

– Tamo! – zareào je on i pokazao nalevo.

– Vi{e tamo! – rekao je drugi mu{karac, samo {to je bio }elav kao jaje,pokazuju}i vi{e nalevo.

– Jo{ vi{e tamo! – rekao je tre}i, sa velikim brkovima pokazuju}i jo{ vi{enalevo.

Ali sasvim levo bila je samo mo~vara i svi koji su sa poverenjem i{li uukazanom pravcu potonuli su i utopili se.

Hvala bogu, nisu svi i{li nalevo. Iako je i to bilo riskantno. Ovde je svoju re~izgovorio drugi samorodni genije – Adolf Hitler.

– Ne tamo! – izdrao se on, pokazuju}i nadesno prstom koji je obi~no gurao nadrugo mesto: – Ovamo, narode! Ovamo!

I narod, po{to je narod, pojurio je nadesno. Ni tamo ga, naravno, nije o~ekivaloni{ta od onoga za {ta je mislio da }e ga ~ekati. Iako, ako trezveno razmislimo,nigde nije bilo re~eno da ~ovek u svakom slu~aju ide na bolje. Iz ovihneprocenjivih istorijskih lekcija ispada da on ide u onom pravcu u kome gapovede{.

Onamo, pa ovamo – pa ispod krive kru{ke! – prozbori}e sofijski [op. Kod[opa, iako prostog, ima mudrosti. On je na svoj na~in postmoderan – ne {tujeautoritete, prezire hjerarhiju, sprda se s politi~kim idealima svih boja. @ivi u k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u17

3

podno`ju velikog grada i hrani se njegovim potrebama i vi{kovima. [op je prvinau~io da ostavlja kiseli kupus u plasti~nom buretu, ismevaju}i tradiciju, i takoje, ne shvataju}i, stvorio prvu instalaciju u Bugarskoj. Zato moèmo da muverujemo. On je ~vrsto ube|en da }e ~ovek, ma {ta radio i ma kuda i{ao, pre ilikasnije zavr{iti ispod krive kru{ke. Zar to nije neka metafora o drvetu o koje seobesio Juda?Bilo kako bilo. Dok su se ljudi u Evropi i dalje prepirali ko u kom pravcu ide,nadesno ili nalevo, drugi ljudi su bili ube|eni da svet moè i mora da imasamo jedan razuman pravac – pravac okretanja Zemlje. Prate}i svoje instinktenaseljenika, oni su uporno stalno i{li na zapad dok se najzad nisu na{li na krajusveta, pre svih drugih. Bar se tako ~inilo. (Amerikanci ne veruju da je zemljaokrugla iako izbegavaju da to javno priznaju. Stalno to eskiviraju koriste}i senelagodno{}u ostalih da ih direktno upitaju {ta misle po tom pitanju.) Svet je,prema njima, ve} okon~ao svoje pute{estvije. On se zavr{ava tamo gde su oni ivi{e nema kud da ide – to je, kao {to tvrde, kraj istorije. Finita la commedia!Ali to je i preimu}stvo da bude{ u pravom trenutku na pravom mestu!I ako danas upita{ nekog Amerikanca:– Hej, Amer, kuda si krenuo?On }e ti, dok sa dva prsta name{ta obod svog kaubojskog {e{ira, nemarnoodgovoriti:– Vra}am se odande kuda si ti po{ao.Pljunu}e ka tvojim nogama i pro}i }e, a ti }e{ se postideti.

— KUDA IDE EVROPA?

Bez sumnje, Evropa ho}e da stigne Ameriku. To je oduvek bio sanEvropljanina, iako on to ne priznaje jer Amerikanac izbegava da se izjasni popitanju okruglosti Zemlje. Ali, umesto da putuje na zapad uz sve rizike koji iztoga proizlaze, Evropa se trudi da prevari geografiju i traì neki mitski Tre}iput koji bi je odveo do Obe}ane zemlje. Pre~icom i bez potresa!Evropljanin je stare koze jare.“Tre}i put” je naziv knjige Tonija Gidensa, simpati~nog glavnog urednikalevi~arskog ~asopisa New Statesman, u kojoj je prikazana doktrina novihsocijaldemokrata. Mar{ruta obe}ava, ali jo{ je niko nije pre{ao do kraja da birekao dokle vodi, pa da je ~iste savesti ucrtamo na kartu. Samo da se neispostavi da je to fatamorgana, kao ~uveni Severni put koji su moreplovci bezrezultata traìli stole}ima. Na kraju krajeva, nije tajna (osim za neke) da se doAmerike moè sti}i i iz suprotnog pravca. To jest, ako idemo na Istok. U tomcilju ~ovek mora da je maoisti~ki kaljen na nekom uglednom pariskomuniverzitetu. Da bude uporan i spreman na li{avanja. Put vijuga kroz ìvopisnamesta kao {to su Balkan, Kavkaz, Tibet, Severna Koreja i drugi bitni turisti~kiobjekti uklju~eni u vodi~ Amnesti Interne{enela. Me|utim, dana{njiEvropljanin je pre meku{ac nego avanturista.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u17

4

— KUDA IDE BUGARSKA?

Bugarska teì Evropi – to znaju i mala deca. Ovde je skrivena neka tautologijajer u principu Bugarin voli da ponavlja da bio je bio uvek u Evropi.

Pa, kuda si po{ao, o nerazumni Irode?

Postoje Isto~na i Zapadna Evropa – to su donedavno znala i mala deca. Ali, ure~nicima pod “Evropljanin” ~u~i odrednica “stanovnik Zapadne Evrope”, {toje nedavno senzacionalno otkriveno. To zna~i da se mora prostodu{no priznatida je Bugarska krenula put Zapadne Evrope, u ~emu nema ni~eg lo{eg,naravno, upravo suprotno...

Ali sledi da sebi postavimo pitanje.

Ako Evropa ide ka Americi, {ta }e Bugarska da zatekne kada stigne u Evropu?Ovde se spontano pojavljuje ona pusta èlezni~ka stanica iz pri~e JordanaRadi~kova “Pariz ima slobodan dan”. Samo {to je ova varijanta jo{ gora:“Pariz je zatvoren” ili “Pariz stanuje u dràvi Teksas – ovog puta zauvek”. I {taispada: dok smo mi tr~ali ka Evropi, Evropa je beàla od nas?...

Ima smisla da razmislimo.

Evropa jo{ uvek traga za Tre}im putem i u tome je na{a {ansa. Dapre{ljapkamo na brzinu Okean kao gigantska àba koja juri debelu muvu i dase spustimo u centar Menhetna. Amerika ne moè da nam pobegne jer misli daje do{la do kraja.

— KUDA IDEM JA?

Ovo pitanje prati logiku zadate teme za omladinski esej sa takmi~enjaAkademije “Balantajn”. Bez obzira na to, ja se pitam i ~ak poku{avam da damodgovor uz rizik da }u zapasti u nepotrebnu retoriku. U stvari, ne}u da krijemda je ovo do sada najteè pitanje od svih, verovatno zato {to se ti~e menesamog. Da li je najbitnije – to ne znam, ali za mene li~no ostala tri bez njegagube svaki smisao.

Moj ~amac za sada plovi uz reku zvanu bugarski jezik. Ponekad plovi niz tok,ponekad ide u suprotnom smeru, ponekad se nasu~e ili se okre}e u mestu uklopci nekog vira. Ali dokle? Iz godine u godinu reka postaje sve uà i svepli}a, a riba ponestaje. Reka se uglavnom koristi za industrijske potrebe,bacaju u nju svakakve gadosti sa farmi svinja du` njene obale – vi{e ne moèda se koristi ni za navodnjavanje. Nema sre}e za du{u. Ako se to tako nastavi,pusti}u se niz reku i uliti u svetski okean.

Ali, kako }u sti}i do Amerike s tim malim ~amcem?...

U tom cilju, ~ovek mora da poznaje morske struje. One su kao reke koje tekuispod povr{ine vode. Nekada, pre hiljadu godina, Vikinzi su stigli do Amerikeu nekakvim ljuskama, ra~unaju}i samo na podvodne struje. Ipak, postoje k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u17

5

razli~ite struje. Neke od njih samo prolaze pored obala Amerike, dodiruju je,takore}i, ali je ne dohvataju. Ako se na|e{ u takvoj struji, polako }e{ pro}i du`~itave Isto~ne obale – jedan za drugim, pred tvojim pogledom }e sve~ano pro}iMajami, Filadelfija, Njujork, Boston, a onda }e{ se velikom pravom krivuljomvratiti tamo odakle si po{ao – pred u{}e male reke.

U to vreme, ako joj ma~ka ne pre|e put, Bugarska }e biti ve} u Evropi, aEvropa u Americi. Obale reke }e biti puste, zarasle u trsku i vrbe. Svaprljav{tina se izlila u svetski okean. Bi}e mnogo ribe. Dobi}u èlju da ponovokrenem uzvodno.

— KULA OD LOBANJA I UNIVERZALNI JEZIK ZEMLJE

Na ulasku u Ni{, s leve strane starog rimskog puta koji je vekovima povezivaoZapad i Istok, danas poznatijeg kao koridor broj 10, nalazi se visoka crkva sa{estougaonim krovom. Svetloùta fasada je bri`ljivo odràvana, ~ak je prijatna,ali ako se desi da njen ulaz zjapi otvoren, prolaznik }e ugledati ne{to {to }e seduboko urezati u njegovu svest. Kao insert iz filmova strave. Na po~etku ne}ebiti sasvim siguran {ta se ta~no pojavilo iza vrata, dok se privi|enje nekristali{e i poprimi lik...

Zid od lobanja.

Kula od lobanja (]ele kula) podignuta je 1809. godine posle boja kod êgrablizu Ni{a, kada su srpski ustanici na ~elu sa Stevanom Sin|eli}em poraèni.Poginulo je skoro 4000 Srba i duplo vi{e Turaka. Da bi se osvetili zbogvelikog gubitka i da bi raji uterali strah, pobednici su odsekli glave ubijenih(uskra}ujem detalje oko konzerviranja) i poslali ih sultanu kao trofej, ali je onnaredio da se lobanje vrate nazad u Ni{ i da budu uzidane u kulu, podignutupored jednog od najprometnijih puteva Osmanlijske imperije.

Mra~ni spomenik je visok oko tri metra. Na svakoj od ~etiri strane ima po~etrnaest redova sa sedamnaest rupa. Svega 952 lobanje su uzidane malterom,sa licem okrenutim napolje. Decenijama je kula {tr~ala pod vedrim nebom. Nizpoznatih pute{estvenika ju je opisivao, uklju~uju}i i Lamartina koji jesavetovao Srbe da je pretvore u spomenik svoje oslobodila~ke borbe. U èljida popravi imid` Osmanlijske imperije, reformator Midhat Pa{a je zamislio dauni{ti ovaj varvarski symbol, ali su se lokalne turske glave{ine usprotivile.Tako je ]ele kula opstala ~ak do oslobo|enja Ni{a 1878. godine. Kasnije jeoko nje sagra|ena crkva da bi se potvrdio njen sakralni status i da bi bilasa~uvana od zuba vremena.

Danas je u ostacima ]ele kule sa~uvano oko 60 lobanja. Ostale su odvejaneolujama ili pak izva|ene u kasnije doba da bi bile sahranjene. Prazne rupe negovore ni{ta manje nego lica zamrznuta u ko{~atom osmehu. ôvek moè lakoda oslu{ne njihovo zloslutno {aputanje dok obilazi masivne kvadratne temeljek

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u17

6

kule. Ovo je univerzalni jezik smrti. I sada, kao i pre 200 godina, on se budi usvakom koji prolazi pored ovih zidina. Jednako razumljiv kako za bezbrojneraznojezi~ne horde, potonule u pra{inu istorije, tako i za lokalne seljake koji supoterali svoje zaprege; kako za prosve}enog Evropljanina koji prou~avaBalkan iz sredine XIX veka, tako i za slu~ajnog putnika koji se klacka kaEvropi po~etkom XXI veka.

Prema Bibliji, ljudi su izgubili svoj zajedni~ki prajezik dok su zidaliVavilonsku kulu. Bog im je pome{ao jezike da bi spre~io njihovu sujetnuinicijativu. Kula pored Ni{a je visoka samo tri metra, ali ima i jedan nevidljivideo koji zadire duboko u zemlju. Zato Bog ne moè da ga vidi. Ovaj skrivenideo nisu izgradili Turci. On je delo mrtvih. Niko ne zna dokle se prostire, da lioni i sada ne nastavljaju da ga zidaju red po red, sprat po sprat? Njegov vrhprobada slojeve zemlje kao burgija, povla~e}i kosti sve starijih balkanskihstanovnika: Rimljana, Tra~ana, Kelta... palih na bojnom polju, mirnoizdahnulih, poko{enih kugom ili rastrgnutih od bezimenih ìvotinja. Mrtvigovore jednim istim jezikom i zato njihova kula i dalje raste dok od kule ìvihnije ostao kamen na kamenu. Jezik smrti je jezik zemlje. On je kodiran usvakom ~oveku. Pomo}u njega mi razgovaramo s pro{lo{}u i ~itamo izme|uredova istorije, jer se istorija pi{e jezikom pobednika koji je naj~e{}e stranac.Glasovi drugih ostaju zaklju~ani ispod zemlje. Kula od lobanja je mesto gde ihmoèmo ~uti.

Alek Popov (Aleksander Vasilev Popov, 1966, Sofija, Bugarska), prozni idramski pisac, diplomirao je na katedri za klasi~nu filologiju Univerzitetau Sofiji, a magistrirao na katedri za bugarski jezik i knjièvnost. Godinudana proveo je na studijama u SAD.

Radi kao urednik u izdava~koj ku}i. Dve godine proveo je kao ata{e zakulturu u bugarskoj ambasadi u Velikoj Britaniji.

Proza Aleka Popova prevedena je na danski, engleski, ma|arski, nema~ki,poljski, srpskohrvatski i francuski. Njegov prvi roman, bestseler MisijaLondon objavljen je i na srpskom jeziku (2004). U Mostovima br. 127–128(2001) objavljene su dve pri~e Aleka Popova.

Alek Popov nosilac je nekoliko zna~ajnih bugarskih knjièvnih nagrada.

Eseji koje ovde donosimo objavljeni su u njegovoj novoj knjizi Satelitradikalnog mislioca.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

177

— Emilija Dvorjanova

— Fantazija na temu Rafaela

... pritaji}e se, bez obzira {to zna cenu koju je mu{karac zamislio. îm jeotvorila vrata dosetila se – kako joj to ranije nije palo na pamet, iako je veomajasno osetila njegov pogled, koji je skitao s druge strane prozirne haljine,

ali mu{karci nemaju uobrazilju i iza te cene ne postoji nikakva vrednost, on nemoè da presko~i barijeru i njegova je uobrazilja bezna~ajna.

Ni{ta. Velika nula za ono {to se de{ava i Sofija je pre{la preko praga neosvr}u}i se, kasnije }e imati vremena, sada je primorana da apstrahuje spoznajuo svemu onome {to }e uslediti i da to utopi u ne{to {to mu ne}e dozvoliti da jezaustavi u njenoj nameri da po bilo koju cenu prona|e svog brata –

mo`da je sve bilo name{taljka, nekakvo pozori{te da bi me zaustavio, ali gre{i,jer kako bi bilo lepo da odlepim i ovaj neznanac me zagrli, nemogu}e je da mene zagrli, a na to se mora odgovoriti i ja }u utonuti, a njega }u upiti. Nave{}uga da nestane i osta}u samo ja ... i moj brat... ali on je pobegao.

Mu{karac ju je lagano privukao k sebi i kao da ju je upitao da li je umorna, barje tako protuma~ila njegov glas, a da ga nije ba{ dobro ~ula – veoma jeumorna, ali je on to rekao umesto nje jer se Sofija }utke oslobodila njegovihruku, uputila ka krevetu uglavljenom pod kosi plafon i sela na neko tanko}ebe, onda je u prigu{enoj svetlosti u uglu preko puta ugledala ogledalo ikrenula u tom pravcu ne osvr}u}i se na mu{karca, nije bilo potrebno, dobro jeznala da je on netremice posmatra, napadno, ali bez nadahnu}a i u svojoj svestiona je mogla da pomeri njegov pogled, da ga promeni samo jednim pokretomruke koja se pretvorila u ~e{lji}, uvukla je prste u kosu i jedva ih je povukla,toliko je zamr{ena i slepljena zbog vru}ine, ali ipak, pogled kao da sepromenio jer mora da se dopadne sebi – svi|a se onom mu{karcu, ali on je ustvari drugi, on moè da ostane, a mu{karac...

zar ne bih mogla sve ovo da izbegnem, ipak sam ga spasla i on mi dugujezahvalnost, mogao bi da me pusti na miru i samo da mi dâ uto~i{te dok nesmislim kako da prona|em brata,

ali ne}e, pritom ne on ve} ona ne}e jer je tako lepo kada doìvljava sve i nikone naslu}uje njeno klizanje u telo du` one tajne staze –

da nije on po{ao du` nje {to je nalik samoubistvu, ali sama sam to traìla.

Ve} je zaboravila da je, kada je po{la za mu{karcem, razmi{ljala o bezbednostikoja sa svih strana okruùje samoubice –

samoubice su bezazlene, ali ne sasvim... ponekad mogu da izaberu drugipravac i da ih upravo to spase... ipak, moram da okon~am zapo~eto.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u17

8

I Sofija se ponovo okrenula ka njemu:

– Nisam umorna ili bolje re~eno, uàsno sam umorna, ali kakve to veze ima,ipak moram da prona|em svog brata...

– A kupatilo? Ima vode i prijatno je sveè.

– Moè i u kupatilu.

Mu{karac ju je poveo nekud, samo nekoliko koraka i iza jednog ugla su vrata,a iza njih je kupatilo i Sofija se prepustila njegovim rukama jer je sadaslobodna –

sada me ni{ta ne uznemirava, ovaj }e se baviti sobom i ne}e mi smetati,odmori}u se ispod vode i zaista je prekrasno kada te poliva... zaista jebezopasan, ali na onaj druga~iji na~in, koji zavisi od mene...

Voda plju{ti naokolo. Sitne kapljice, a kada se poja~a – jo{ sitnije. âk nihaljinu nije skinula, ali ne prime}uje jer se ne{to mnogo bitnije izliva na nju –

pora{}u, napupi}u, otvori}e se ~a{ica cveta i sokovi }e ponovo da krenu, sunceme nije ubilo i sada mi voda uliva ìvot, a ovaj mu{karac koji obavlja ne{tosvoje bez zna~aja je jer su krivi Medi~i, Gonzagi i Montefeltri, a on i nenaslu}uje kako }u se sada ponovo roditi i kako }u po~eti ispo~etka, zakora~i}uu prvi korak i tako }u propratiti ~itav plan koji me je doveo dovde, ispod vode iu ruke nekakvog mu{karca koji je bez zna~aja, jer mu nedostaje bilo kakvauobrazilja i tako }u sti}i do svog brata – dovde – a onda }e mi trebati samojedan korak i jednostavno }u ga sresti... Nije bitno gde je ro|en, stvori}u ga odsebe...

Sofija se opustila i potonula nekud, ~ini mi se da je poèlela da sedne jer jeugledala wc {olju, a kupatilo je malo i ona je spustila dasku, ~ak izgleda da jesvest jo{ nije napustila i jasno je ocenila da }e, ako sedne, voda nastaviti da sesliva preko nje i ona je to u~inila. Haljina joj je sasvim mokra i prilepila joj seuz telo kao o~i onog mu{karca koji mora da nastavi da se bavi sobom, jernema drugog izlaza, a od tog trenutka sve se desilo upravo onako – kao {to jehtela Sofija – u nevinosti neznanja, {to je jedini pravi i pristupa~an raj, nekadaveoma davno, kao {to bi rekao – odmah nakon Postanja – ali bile bi to njegovere~i, ne njene, jer on stvari vidi u nekakvim dalekim i nesagledivimhorizontima, a ona vidi samo sebe i onaj tren – davno – kada je iz bibliotekesvoje bake izvukla jednu debelu i veliku knjigu, a iz nje ju je, sa luksuznogomota – sasvim kao ìvo – posmatralo jedno lice, tako je ne`no dodiruju}ipogledom, tako opipljivo maze}i, da je nekakva nepoznata jeza prolazila kroznjene grudi, izlivala se naniè prema stomaku i oìvljavala njeno telo...

... mu{karac poku{ava da sa mog tela odlepi haljinu ispod koje voda gmiè kaoìva – za{to imam na sebi haljinu – i mo`da treba da mu pomognem, ali tek-tek, kao nekada, kada je neko drugi trebalo da me svla~i... –

a ona je dete, poznaje jedino dodir svoje majke, neangaòvane ne`nosti koja seizliva bez ikakvog napora i zato tiho pita –

ko je ona? – kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

179

zbog ~ega jo{ uvek ne zna ona slova kojima je sasvim odozgo, iznad mekog{e{ira ispod kojeg teku toplo-sme|i slapovi kose, napisano ne{to isto tako lepoi nepojmljivo, a njena baka se osmehuje – glupa~ice, zar ne vidi{ da je tomu{karac i on se zove Rafaelo.

I ona vi{e nikada ne bi mogla da ga zaboravi. Uàsno se postidela kada joj jeto rekla, verovatno zato {to nikada nije videla mu{karce sa kosom do ramena,~ak je knjigu odgurnula {to dalje od sebe, na suprotni ugao stola i nije gagledala, ali njegovo ime je i dalje zvu~alo u njenim u{ima kao za~arana re~ ukojoj oìvljava neki nestvarni svet, i ona u sebi polako i koncentrisanoponavlja, ali da niko ne posumnja – zauvek –

Rafaelo...Rafaelo...

i o~ekuje trenutak kada njena baka kre}e prema vratima, a ona,ostavljena sama u toplom salonu, utonula u duboku starinsku foteljuponovo privla~i k sebi oìvelu knjigu, da bi dugo upijala ove sme|eo~i, visoko ~elo prema kojem pruà prst, jer mora da ga pomazi, i presvega usta – ove pune i pomalo mesnate i skoro ènstvene usne, koje}e upravo on posle niza godina nazvati – sladostrasnim – a ona trebasamo da potvrdi onaj bezimeni doìvljaj, u kome se sladostra{}e izlivau toplini mrkog, bledog okera i jedva nazna~enog karmina...

... voda je ùta, nije oker boje, ve} r|e, jer je ove godine nesta{ica, nema je,neko ju je popio i kada voda zadugo nestane, cevi se pune r|om, ali ja znamda }e posle nekog vremena pote}i ~ista, samo se moja haljina isprljala umestoda se opere, na mom telu, jer ju je onaj mu{karac bacio negde i sapun milujemoju koù bez ikakve prepreke, prodire u vlakna i upali}e je ako vodaneprestano ne te~e i ne spire ga – neki odvratan sapun, lo{e miri{e... a ja seraspr{avam ... ona me je raspr{ila, voda,

ina~e, ona mesece provodi sa ovom knjigom i radnje koje vr{i kada odlazi kodsvoje bake u goste li~e na ritual u kojem su svaki korak ili gest ispunjeninekakvim posebnim smislom, jer govore o tajanstvu namenjenom jedino njoj,a ovi, koji joj otkrivaju tu tajnu, ~ak i ne sumnjaju u zna~aj ~injenica koje onaku{a kao zabranjeni plod i koje formiraju njen ìvot da bi bio upravo ono {tojeste, a sada voda klizi niz njene kose,

... a ovaj mu{karac koji je samo pre par sati odlu~io da umre stisnuo je sapun ive} je potpuno zaboravio, mo`da se upravo sada spasava, a ja curim u slivnik– pa neki deo mene curi, je l’ da, atomi, molekuli, dlake, ljuspice mrtve koèopaljene od sunca i u nekom trenutku, kada niko ne bi mogao da me zadrì,mogla bih u celosti da se provu~em,

samo {to nije jasno gde se ovaj odvod izliva i nema smisla da rizikujem,bezbednije je da se sve nastavi kao pre i sve se de{ava upravo tako:

Ujutro, ona otvara o~i i priprema se za ono {to èli da joj se obavezno desitokom dana. Jo{ uvek nije krenula u {kolu i lako je, jer stvari mogu da sepodvedu pod onih {est sati koje ona provodi kod svoje bake dok je njenamama na poslu, k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u18

0

a moj brat... gde je on onda bio...

i njene ma{tarije se uglavljuju prirodno i neprotivre~no u ìvot, a da ih niko neprimeti. Staloèno i smireno i{~ekuje da pro|e prepodne, obavlja poslu{no sve{to joj majka kaè, a ona, kada pije kafu s prijateljicama, tvrdi za nju da jezatvoreno i pomalo tu`no dete jer se nikada ne suprotstavlja –

tako je lepo kada se opusti{ i nema te, nek’ rade {ta ho}e, svi nek’ rade {taho}e, pogotovo kada te sapun spira i zadovoljstvo u trenutku isti~e, nijepotrebno protivljenje samo da bi znala kako da iscuri{... –

ne zna da je poslu{nost ravnodu{no i strpljivo i{~ekivanje onog pravogtrenutka kada }e sat otkucati dvanaesti ~as, kazaljke }e se jednom zauvekspojiti i vreme, koje je tako tegobno, nesre}no {epaju}i, mili pranjem ukupatilu, dosadan doru~ak i u~enje slova iz {arenog i ru`nog bukvara,odjednom }e se zgusnuti, sklup~ati unutar sebe i bi}e stvoren novi svet, ukome su zakoni drugi, ljudi su razli~iti, a jezik govori najistinitijim re~ima...Na sve to mora da se strpljivo i tajanstveno sa~eka,

a ovaj mu{karac je, kao i svi, totalno glup, ali {ta bi, u stvari, radili da su znalitajnu i tonuli tamo gde je susret nemogu}...

ona sedi pored velikog stola u salonu, otvorila je veliku svesku sa uskim i{irokim redovima i pi{e slova za koja dobija ohrabruju}a lupkanja i maènjamaj~inom mekanom rukom, a ona ispadaju lepa, uvijaju se du` redova i to jetako zato {to u svakom slovu ili ~ak delu njega moè da prepozna neki jedvaprimetan detalj onog lica koje ju je, neznano zbog ~ega, protreslo i ona ne pi{e– ona oslikava Rafaela i u lulicama i crticama sagledava u najpreciznijim inajta~nijim linijama – “r” je pravi znak celovitosti, lako nagnuto udesno,po~inje s levog kraja somotske kape i na njenom vrhu pravi o{tar ugao s onomlinijom koja nevidljivo prolazi ispod, spu{ta se niz kosu i zavr{ava na blagozaobljenim le|ima, pri tom iz daljine kroz paperje slepljenih dla~ica, ne`nododiruje vrat, zatim lulica ispisuje oval celog lica, povezana sa crticom upravotamo gde kapa poklapa kosu i koketno odska~e od vrata negde navi{e u ravnoji praznoj pozadini, gde obavezno mora da postoji ne{to nenaslikano i ona znada nekada, u slovima, to mora da se pojavi; – “a” se idealno prostire na ~itavred – ~itav red zenica sa okrenutom lulicom kod donjeg kapka i ono je najlep{eslovo, zagledano u nju tako da moè da ostane zauvek u kruì}u – ali “f” jesloèn znak i ona podozreva da on pokazuje negde na nevidljivost ~itavog tela,a po{to ga ne poznaje, a nema prava da izmi{lja po{to ga je on sam sakrio, vr{inesvesno nasilje i produàva liniju nosa navi{e, preko ~ela, a za nju, sme{teneuzdu`, zalepljene o~i; onda, posle ovog o~iglednog nezadovoljstva zbogsopstvenog neznanja i ose}anja da se bez dozvole izvukla iz ovog sloènogznaka, stigla je do slova “e”, a ono je veli~anstveno, naro~ito veliko, i pi{e sebez prekida, i red za redom popunjava list sveske, pa se njena mama smeje ipita –

... {ta si se uhvatila za ovo veliko “E”, nemoj, pa najlep{e ga pi{e{ –

i nema na~ina da posumnja u zadovoljstvo izazvano dugicama slova “E”, onedve krivine, sastavljene u op{toj liniji gornje usne, tako mirno spu{tene u k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u18

1

postelju do nje, i ona besomu~no ispisuje ove zaokruène forme, posle ih podrugi put ispisuje odozgo i to su ve} njena usta, koja dodiruju Rafaelovedugice i tako je lepo, a ona ne zna {ta je sladostra{}e... Posle “E”, jedva da imasnage, ali ona poslu{no ispisuje “l”, jedan koketni zavijutak na kapi,najverovatnije ne{to nalik na ma{nu koja se ne vidi i tek jedva primetno viriotpozadi, okrenuta naopa~ke, moè ona da koristi i drugi detalj zauvekobeleèn u njenoj svesti – jedan pramen kose, podeljen u obliku “l”, sasvimpravilno okrenut, prikrivaju}i i pokazuju}i rub uva, koje tako jako èli dadodirne jer zna da mekano i ne`no, aristokratski visi nalik na min|u{icu, i zatos vremena na vreme, dok se odmara izme|u dva “l”, blago povla~i sopstvenouvo, blago ga {tipa i zami{lja ... i najzad, najlak{eg i odmaraju}eg “o” u kojemse odmara i za koje je kasnije saznala, da mirno moè da pro|e i bez njega,ono se u stvari, na mnogim jezicima ne pi{e i bilo bi dovoljno da kaè{ –Rafaelo – da bi sve bilo jasno, ali za nju nije ba{ tako i ona zahteva da je imerazvu~eno, zaokruèno i da {to je mogu}e duè zvu~i... A njena mama joj kaè –

... prestani da pi{e{ stalno jedna te ista slova, zar ti nije dosadilo, hajde ne{todrugo...

moram da ustanem sa wc-a jer me|u bedrima imam sapuna, ulazi unutra ismeta mi – opra}u ga, rastvori}u ga, da se ja ne bih rastvorila u njemu, {tomo`da ne bi bilo lo{e – pa htela sam da iscurim – zar to nije na~in da sespere{?

i tada po~inje mu~enje jer, neznano kako, sva ostala slova se krive, mrljaju,lulice odbijaju da joj se pot~ine, prosto negoduju, a ona ih ne voli i ne razumezbog ~ega moraju da postoje. Voli samo jo{ tri – ona kojima moè da oslikasebe i mnogo se raduje kada otkrije da se dva slova poklapaju {to zna~i da imane{to zajedni~ko s Rafaelom. “S”, “i”, “ja”, a izme|u njih ono razvu~eno “o”i iscrpljuju}e “f”, {to krije zagonetku celog tela – i evo, njeno ime po~inje dazvu~i sasvim pored Rafaelovog, istina, manje je i toliko dosadno-poznato, alispojeno sa njegovim dobija se ne{to nalik na magiju –

Sofija, Rafaelo,

Sofija, Rafaelo...

i ona tajno kida strane iz sveske, skriva ih i tajno, uve~e, kada svi osim njenogbrata zaspu, moè bez straha da upali stonu lampu, spaja sva slova i pi{e ih, ada niko ne zna –

Sofija, Rafaelo, Safaija, Rofieio,

Rofaela, Serfio, Serafio...

samo je moj brat posve}en, a ovom mu{karcu su ruke grube, i ja ne mogu darazmi{ljam o tome i ne ti~e me se, upravo suprotno...

i otkriva kako su mogu}nosti spajanja beskrajne, samo onaj te{ki znak, onotelesno “f” mora uvek ~vrsto da stoji na svom mestu i da daje oslonac, koji setako te{ko izgovara, tako muklo i na granici sa ni{tavilom, ali se bez njegaimena rasipaju i ne mogu da dobiju ono èljeno jedinstvo dok ne zazvu~e kaojednok

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u18

2

Gospode,

gde je moj brat, i nije li ve} to u~inio, a ja se perem ispod tu{a, ~ak ne ja samave} me neko pere, kao da se krivica moè sprati, pa zar nisu krivi Medi~i,Gonzage i Montefeltri {to je zabranjeno da se misli i zato moram da ga na|emi da mu priznam. Priznajem da sam mu sve ispri~ala, zavela sam ga, a ovajmu{karac, po{to sam ga spasla, da li }e me osloboditi – ve} potpuno ~ista...po{to je jasno da je cilj druga~iji i moram o ne~em drugom da razmi{ljam...

Tako provodi svako jutro i ta~no u dvanaest njeno srce po~inje da lupa udarimasata jer najzad dolazi o~ekivana sloboda i ona }e, potpuno sama, poslenekoliko minuta biti kod Rafaela – u istom delu grada, u maloj ku}i s ba{tomnjene bake, udaljene samo dve popre~ne ulice od njene, toliko neo~ekivanoblizu da je njena majka ~ak pu{ta samu, jer je ovaj deo grada tih i miran, uovom delu sa malim uli~icama s ku}ama, gde joj ni{ta ne preti, i ona nepretpostavlja koliko je dugo putovanje u predstavi, po{to ima uzbudljivihstanica s ritualom koji mora da je pripremi za susret, a ispostavilo se da je putbitniji od onog prostog preme{tanja u prostoru, koji }e joj dozvoliti da ponovo,na stolu, otvori knjigu i utone u Rafaelov svet. Sa sobom nosi malu ta{nicu smaramicom, jednim lev~i}em i ~e{lji}em, i ve} kod prve popre~ne ulice, ~imnestanu prozori njene ku}e, ona se zaustavlja pred jednim izlogom i nazaprljanom staklu dugo name{ta svoje o~i kako bi najbolje mogle da seogledaju u drugim o~ima, i tada ~e{lja svoju kosu. Dopa{}e mu se i to }e jojre}i, ~ak je ve} to izgovorio, ali ne naglas, jer prividno ne prisustvuje, ve}drugim znacima upletenim u nijanse i linije njegove sopstvene kose, na sre}uskoro iste kao njene. Onda pravi jo{ nekoliko koraka i stiè do starepolusru{ene ku}e koja treba da bude sru{ena, ali koja, otkad zna za sebe, zjapibez vrata i prozora, obavijena {ikarom i na jednoj strani nagnute ograde.Preska~e je i ulazi u ba{tu, pa`ljivo se osvr}e unaokolo jer niko ne sme da jevidi ako ne}e da se zemlja otvori i da je proguta od sramote, i obavlja ne{to {tone bi moglo da se razume ako je slu~ajno neko odnekud vidi, i {to nikada ne bini sa kim podelila, ako je upitaju,

osim, na nesre}u sa mojim bratom, njemu sam priznala i zato me krivicapritiska negde u grudima i voda ne moè da je spere

klanja se prema ku}i ta~no tri puta i {alje ta~no tri poljupca u vazduh u njenompravcu (~ula je u nekom razgovoru da broj tri poseduje neobi~an, nejasan, aliveoma bitan smisao) i ~ini to jer je u svojim ma{tarijama, uve~e i u no}nimfantazijama, uvek u ovoj ku}i i zami{lja da je tamo ìveo Rafaelo, iako veomadobro zna gde je Italija na velikom globusu i ne jedan put je posmatralaelegantnu ~izmu koja se o~igledno ne nalazi u susednoj ulici (tada je ma{talada, kada odraste, ima upravo takvu ~izmu, u stvari ne jednu ve} dve jer obenoge moraju da budu obuvene); ne razume kako jedna iscrtana karta moè dasmeta njegovom boravku ovde, bar na kratko, pa makar to bilo davno, veomadavno, pre nego {to ode zauvek, kao {to njena baka tvrdi – tvrdnja u koju onaduboko sumnja jer jo{ uvek nije ~ula od svoje majke ono tajanstveno – kraj,desilo se – i ne naslu}uje nepristojnost smrti. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u18

3

Znam, me|utim, druge stvari, mogu da ih prepri~avam jer sam toliko putaèlela da mi ih ponavljaju da sam ih ve} odavno nau~ila napamet, dosrastanja, ali mi to ne smeta, upravo suprotno, pomaè mi da ih prenosimovde, pored mene, gde je sve blizu i jedino realno. Ni{ta ne moè da meporemeti i svet je upravo takav kakvog ga èlim, mu{karac nije tu, on postojivan uobrazilje i jednostavno je nemogu}e da u~ini neko zlo, a ja, koja samispunila sve {to me pribliàva Rafaelu i {to treba da ga primora da pogleda namene blagonaklonim o~ima, ve} tr~im baki... i jednostavno je nemogu}e danije tako...

Gospode, kako je lepo u tmini stare ku}e, kada joj baka pri~a kako seGvidobaldo sa sedamnaest godina oènio prekrasnom Elizabetom Gonzaga ikako su se voleli u najprekrasnijem smislu te re~i, kako su bili mladi idare`ljivi gospodari blagoslovene zemlje i ni{ta im nije nedostajalo da bi bilisre}ni; kao u svim bajkama, zadesila ih je nesre}a i uni{tila ìvot Elizabete iGvidobalda, ali to ne ostavlja utisak na nju, ne razume je, jer {ta su nesre}epred lepotom jedne pri~e... Pogotovo {to se u palati Montefeltra uvek pevalo iplesalo, ~itale su se poeme i slikalo se, ~ak i kada je giht uni{tio lepoGvidobaldovo telo, a Elizabeta je, bez obzira na to, ostala njemu verna iposve}ena jer su tada ljudi po{tovali dobrotu i zaista su znali cenu ìvota. To jebilo mesto gde je Rafaelo proveo svoju ranu mladost. Bio je siro~e, ali bilo jeonih koji su se brinuli o njemu jer je bio lep i talentovan, a u ono vreme se topo{tovalo i pri~a se nikada ne}e okon~ati jer njena baka neumorno pri~a iveruje da je to dobro, ~ak dosta ~esto prekida svoju pri~u da bi bila ubedljivijai kaè –

... da zna{, zaista vredi...

a ona pita:

... {ta?

... sve to.

... naravno...

i ~udi se zbog ~ega mora tako ~esto da to podvla~i, kada je tako lepo. (Kasnije,kada je porasla, nejasno ba{ kada, ali pre nego {to je stigla do ovog kupatila sazar|alom vodom, shvatila je da joj je baka bila romanti~ar i da se trudila da inju na~ini takvom i, da je uspela, sve se ovo sada ne bi desilo.)

Ne mogu vi{e da mislim o tome, ne mogu da ga se se}am, ne}u i ose}am ne~ijeruke – ~ije su, i zbog ~ega me ovaj mu{karac ne oslobodi, a umesto toga meokruùje ne~im {to cedi sve iz uspomena, otima i sada }u ostati potpuno sama ibespomo}na ako ne mogu da ga pomerim i dozvolim mu da bude tu, u ovomkupatilu ispod vode, umesto svojim umom da idem za svojim bratom, jermoram da ga na|em i nemam vremena, potreban mi je samo mali odmor i akomi ga pruì, mogla bih da poverujem i da sa~uvam Rafaela bar dok petlovi nepropevaju –

zbog ~ega petlovi, oni nemaju veze, osim ako se neki lik ne pojavi neznanoodakle –k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u18

4

i onda }u ga opet traìti... i ne}u o~ajno da pratim mrak suo~ena sa ve~nimno}ima, i puna zamerki na svaki trenutak kojeg mogu da se setim, jer sam tadanau~ila lepotu, ali sam shvatila i ono drugo, i nesre}a se ne krije tamo ve} samje ja dozvala, poveravaju}i bratu ovaj suludi i nepovratni zaokret... zato, kakosada da se ponovo sakrijem, vi{e nema gde i svako slede}e je bolno kao ovajsapun, koji je za{ao me|u moja bedra, uvukao se u najosetljiviju koù kojapecka i ja po ko zna koji put moram da se spasavam... –

po ko zna koji put ona posmatra slike i ve} je konstatovala da su sva lica samokopija onog koje ju je fasciniralo, a njena baka potvr|uje to i kaè, da je u~itavoj lepoti – a njeni nosioci su ène – Rafaelo video samo sebe,

po ko zna koji put ona posmatra portrete i sa zadovoljstvom konstatuje da svezna o njima i da joj nisu nepoznati niti Baltazaro Kastiljone, koji joj se zbogne~eg podsmeva, ali koga voli jer je on najbolji Rafaelov prijatelj, nitiFran~esko Marija dela Rovere, onaj opaki i nesre}ni vojvoda koji je kasnijepostao papa, i koji joj se ne dopada zbog tankih i ispijenih usana (da li i ovajmu{karac ima iste takve usne, bilo bi stra{no), koje su toliko druga~ije odRafaelovih, po{to nikada ne mogu da budu nazvane sladostrasnim, niti Anjolo iMadalena Doni – toliko ru`ni, ali tako lepo oslikani, pogotovo ona sa svojimpraznim pogledom, koji ne budi nikakva ose}anja, i upravo tada, –

po ko zna koji put ih posmatram –

a pro{li su meseci od njenog prvog susreta sa Rafaelom i koliko mnogo pri~aje ispunilo vreme – neznano zbog ~ega, ona se po prvi put usredsre|uje na jo{jedan portret, koji je do ovog trenutka iskliznuo iz njene zaljubljene pa`nje ividi ènu, koja sigurno nije kao ostale ène jer je uzbudljiva kao Rafaelo, ali jeDruga~ija – nije kopija njegovog lika u kojem se jedino koncentri{e lepota – igleda netremice tako ne`no – ne nju – ve} nekog drugog koga ona ne vidi, aliu trenutku zapo~inje do bola da sumnja i njeno srce treperi sasvim kao tada,kada je srela Rafaela, ali je pravac drhtaja druga~iji i jeza kao bol uplivava unjenu glavu –

voda postaje hladna, za{to ovaj mu{karac ne prestane – pobogu, umorna sam ikoà mi se najeìla, oprana sam, upila sam vlagu i ho}u da legnem, ne{to seuvek ume{a, desi se neka gre{ka i ~ak nemam vremena da shvatim gde jeGre{ka, jer se sigurno veoma sporo otkriva, a ja moram da prona|em svogbrata pre nego {to se desi nepopravljivo...

– Umorna sam i ho}u da legnem. îtav dan sam pe{a~ila i opet }u morati daidem...

Sofija je ustala sa wc {olje i niko nije mogao da je zaustavi da ne iza|e izkupatila, voda je i dalje plju{tala unaokolo – neka plju{ti– i kapljice su ve}kristalno prozirne i haljina je mogla biti oprana da je onaj mu{karac nije skinuoi bacio negde, upravo kada je r|a prskala na sve strane, lukavo koriste}i putvode... i ona je sigurno zauvek isprljana. Nema krpe i ona mora da upitamu{karca, koji i dalje usamljeno stoji ispod vode i obavlja ne{to svoje, da liima negde bar ~ar{av da se ogrne, ne, e ba{ mnogo traì, mogla bi i ovako dase osu{i, ali dok ~eka da kapljice ispare, njena baka i dalje u kuhinji ~isti k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u18

5

pirina~, a ona ulazi kod nje sa velikom knjigom i zna da joj je glas uznemiren iljutit: –

... a ko je ova èna, za{to nikada nisi pri~ala o njoj?

I njena baka priznaje, a da i ne naslu}uje kakvo je to priznanje, da nekiistraìva~i (ve} joj je rekla da se tako zovu ljudi koji ìve od pisanja o Rafaelu)tvrde da je on imao draganu, pri tom pravu, ve~itu ljubav, jer nije mogu}e dane`nost koja izvire u Rafaelovim slikama postoji bez neobi~ne ljubavi i, bezobzira na neizvesnost i nejasno}u, koje vreme neizostavno vu~e sa sobom,otkrivaju i uvi|aju u tom portretu upravo nju – istinsku, ve~itu nostalgiju ineugasivu ~e`nju – i mo`da zbog toga nju zovu Dona Velata, La Velata, a da ustvari nisu sigurni u njeno ime, nemogu}e je da je neko drugo, po{to je uvekobavijeno tajnovitom ljubavlju, misti~an je dodir i veo se diè samo predonima koji, kao Rafaelo, mogu to da izraze jer su ga doìveli...

... Zna~i nije sigurno da je ona postojala? –

Ipak, ima ~ar{ava i mu{karac ~ije ime ona ne zna obavio ju je jednim i, ve}moè da predahne, da zaustavi potok kojim je istekla i da zaspi, on mora da jojto dozvoli, jer vi{e nema gde da se sakrije – sve je veoma nejasno, za njuzastra{uju}e nerazumljivo i ~ak i njena baka, koju voli, odbija da stane nanjenu stranu –

... kako? Naravno da je postojala, mora{ samo pa`ljivo da se udubi{ i vi{enema{ {ta da pita{...

i ja sam se udubila, a ona me je gledala nepokolebljivo.

Mu{karac ju je odneo u krevet i o~igledno da se sve okon~alo, voda vi{e nijeprskala, jer ju je gleda zabrinuto, mo`da se ne{to u njegovom telu pro~istilo isada je njegov pogled neàn. Mora}e da mu objasni, po{to ju je pokupio saulice, a ona nema kuda da ode i u stvari mu je zahvalna, samo mora pre togada izmisli ono {to je izvodljivo da bude obja{njeno, samo ako postoji, a on se,izgleda, ose}a dobrim po{to ju je ~ak upitao da li zna ta~no {ta ho}e da radislede}eg dana, jer ako ona podeli to sa njim, mo`da }e on mo}i da jojpomogne... Pitao je jo{ gde ìvi i bar je to moglo da se izgovori – ispri~ala muje o margaretama svoje majke, o ku}i i o tome, kako je njen brat pobegao, aupravo danas su morali da ga dovedu ku}i, jer je hteo da ih napusti nanedozvoljen na~in. Samo krivicu nije uspela da defini{e, ali da je razlognajverovatnije bio u tome {to je bila neuobi~ajeno podeljena sa Medi~ijevima,Gonzagama i Montefeltrima, {to bi te{ko moglo da se ispri~a, pogotovo kad jemalaksala, kada joj je telo ispunjeno vlagom i toliko joj se spava da nemasnage ~ak ni svoju baku da opravda, koja je umrla ne shvataju}i zbog ~ega jenjeno interesovanje za Rafaela odjednom nestalo i ve} je odbijala da slu{abajke o Bramanteu, Baltazaru, Gvidobaldu i Elizabeti, ~ak ni krvava svadba uPeru|i nije mogla da privu~e njenu pa`nju, a kada ju je upitala:

... zar vi{e ne èli{ da postane{ istraìva~ Rafaela? – jer je to bio njihovpre}utni sporazum, koji je uvek lebdeo pored pri~a i ona je bila ube|ena daformira njenu budu}nost – tada joj je ona odgovorila:k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u18

6

... Ne, po{to je on oti{ao zauvek.

... Pa upravo to rade istraìva~i – obnavljaju ono {to se ~ini da je oti{lo zauvek –

protivila se njena baka i sirota, bila je tako nepronicljiva, po{to se upravo tamokrio problem, instinktivno pogo|en kao predose}aj i kao sudbina, jer tamo,izme|u strana velike knjige pritajeno je boravila Dona Velata, La Velata iposmatrala je nepokolebljivo netremice – o~ima uprtih u nju –

i uz uzdrhtalu ne`nost, obavijaju}i onoga u koga sam sumnjala – spremna dauskrsne sa Rafaelom, a ja to nisam èlela i bila sam pre spremna da njeganema nego da ona postoji. Ne prihvatam tu verziju uskrsnu}a.

Nije potrebno da mu{karac zna za to, njemu je suvi{no, samo o margareticamai o ku}i – koja se nalazi na onom nedefinisanom mestu, gde joj se on prilepio,iza prozirne haljine – moglo bi sada da se pri~a, kada se, izgleda, i njemuspava – voda iscrpljuje svojim slapovima u kojima u~estvuje i telo, i sada susamo margaretice ostale, jer je rano jutros njen brat otvorio prozor, naslonio sena prozorsku dasku i dugo ih je posmatrao, dok je ona pila kafu, a onda jenjena majka rekla:

– Izbaci kantu sa |ubretom, na ovoj vru}ini uàsno smrdi ... – i ona je pro{lakaldrmom izme|u margareta, otvorila kapiju ba{te, izbacila |ubre, ali poslenije zaklju~ala, kao {to je uvek ~inila, ve} se }utke vratila u ku}u i u svom snu~ula vrisak majke:

– Tr~i, vrati ga! – i ona je otr~ala, ali je on iskliznuo ispred njenih o~iju...

Emilija Dvorjanova (1958) zavr{ila je Muzi~ku gimnaziju, odsek za klavir,u Sofiji. Diplomirala je filozofiju na Sofijskom univerzitetu i doktorirala sdisertacijom “Estetska su{tina hri{}anstva”, {to je istovremeno i njena prvaobjavljena knjiga (1992).

Dvorjanova je objavila tri romana – “Ku}a” (1993), “Passion ili Alisinasmrt” (1995), za koji je 1996. dobila nagradu “Ognji{te”, “Gospo|a G.”(2001), kao i novelu “La Velata” (1998).

Dvorjanova je ~lan grupe autora koji su predstavili bugarsku knjièvnostna Sajmu knjiga u Lajpcigu 1999. godine, kada je Bugarska bila centralnazemlja Sajma. Ona je jedna od ~etrnaest autora koji su u~estvovali uprogramu francuskog ministarstva kulture “Les Belles Etrangeres” (2001)~iji je cilj bio da se u Francuskoj predstave manje poznate kulture. Njenaproza objavljena je u Nema~koj, Francuskoj, Poljskoj, Ma|arskoj.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

187

— Georgi Gospodinov

— Osma no}

Jedne no}i, njegov pradeda napasao je ovce daleko van sela, na u{u{kanojlivadi tik pored {ume. Dok je, posle pono}i, u vreme ve{ti~arenja, tonuo u san,ne{to ga je odostrag poguralo. Od straha je smesta onemeo i ogluveo. Iza njegani~ega nije bilo. Neka ovca bila se prome{koljila i o~e{ala o njegova le|a.Ostatak svojih zemaljskih dana proveo je u gluvo}i i nemosti.

Kad je bio dete, ova pri~a ga je uvek zasmejavala. Jedna ovca.

Kasnije ju je prepri~avao kao ne{to najjezivije {to je ikada ~uo. Jer {ta onadokazuje – da smrt na svom ~elu nema znak. Jedna ovca...

Jedne ve~eri vra}ao se kao i obi~no s posla. U to vreme ve} ga je optere}ivalapomisao da polako gubi sluh. De{avalo se da ne ~uje sat, telefon i neke ti{eizgovorene re~i. Zbog ovog njegovog straha po~eli su ~ak i da mu sepodsmevaju. Otklju~ao je vrata, a iznutra ga je zapahnuo smrad tri pepeljareprepune opu{aka (prethodne ve~eri u gostima su mu bile kolege), ispruìo sena trosedu i uklju~io radio pored uzglavlja. Radio je zasvetleo, ali iz njega senije ~uo nikakav zvuk. Odmah je uklju~io televizor. Tamo je neka èna ~italaposlednje dnevne vesti, ali se ni{ta nije ~ulo. Ni{ta se nije ~ulo. Ni{ta...

I tada, deli} sekunde pre nego {to je premro od straha, sasvim razgovetno je~uo re~i [to se, bre, pravi{ da me ne ~uje{? Doletele su negde odozgo, sagornjeg sprata, od ve~ito pijanog kom{ije koji je redovno tukao svoju ènu. Toje bilo otkrovenje. ôvek je poja~ao zvuk televizora i ~uo je kako mu jespikerka poèlela Laku no}. Posle se dosetio da je isklju~enje zvuka samoneslana {ala njegovih sino}nih gostiju.

Sedam meseci kasnije on je zaista potpuno ogluveo. Kao od {ale.

Dame i gospodo,

Tokom mojih mnogobrojnih, mojih veoma mnogobrojnih beseda, primetio samda se radije prihvata li~no nego op{te, konkretno nego apstraktno.

Tako je gospodin Horhe po~eo svoje sedmo no}no predavanje, pozivaju}i se na“svoje skromno slepilo”. Ovaj mu{karac je pronicljivo izabrao slepilo kaotemu za sedmu no}, a ako pitate mene, i za temu svih prethodnih i slede}ihno}i. Slepilo, dame i gospodo, kao {to se i sami moète osvedo~iti, pruàkudikamo ve}e mogu}nosti onome koji se njime koristi. Za razliku od gluvo}e,iz ugla moje li~ne skromne, delimi~ne gluvo}e, s kojom }u vas upoznati uosmoj, vanrednoj no}i na{eg seminara koji se tako sre}no zavr{ava.k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u18

8

Tako sam veoma kasno saznao da mi tokom ~itavog svog ìvota sneobja{nivom savesno{}u sami insistiramo na nesre}i koju nam sudbina (ilikako god da zovemo ovu instancu) sa upe~atljivom {tedro{}u daruje. Pamtimda smo kao deca izmi{ljali jednu igru u kojoj smo morali da biramo izme|udva zla. Da li vi{e voli{ da izgubi{ nogu ili ruku. Prirodno je bilo da sa~uvamsvoju nogu, ali sada ne bih ta~no mogao da odgovorim odakle se javljala ovaprirodnost. Drugi primer koji je dovodio do o~ajanja bio je da se izabereizme|u oka i uva. [ta bi vi{e voleo – da celog ìvota bude{ slep ili gluv?

Devetnaest godina kasnije, po{to sam potpuno ogluveo na jedno uvo, adelimi~no, ali progresivno, i na drugo, postao sam svestan sa kakvom samsvirepom lako}om nekada odabrao gluvo}u.

Dame i gospodo,

Setite se da li vam se de{avalo da poèlite svoje sporo i neumoljivo ga{enje,dostojanstveno i kao ravnodu{no ~ekanje onoga {to mora da do|e,neponovljivi utisak va{e poslednje re~i, suzu u svetskom oku, koja je ovog putapala zbog vas. Evo, vidite, ova }e vam se èlja ispuniti, dame i gospodo. Bogusli{i sve na{e molbe, ali retko razlikuje dobro od zla.

I tako, biraju}i nekada gluvo}u, poku{avao sam dugi niz godina da ispravimnepopravljivo, da je se otarasim. Dijagnoza je bila Neuritis acusticus, pra}enstalnim zujanjem u u{ima, progresivno gubljenje sluha i verovatno}a da se usistemu za ravnoteù jave smetnje. Lekari koje sam konsultovao tokom tihgodina delili su se na dve grupe: na one koji su iskreni i one koji obe}avaju.Prvi: “Sada ti ve} ni Bog ne moè pomo}i”, drugi: “Nervni zavr{eci }e sezaista te{ko obnoviti, ali mi raspolaèmo {irokim spektrom neuromedijatora,vazodilatatornih lekova koji pomaù ishranjivanju mozga. Ljudski je mozak...”Naravno, odabrao sam druge bez obzira na njihovu sumnjivu logoreju. Takosam prepustio svoje telo dugim procedurama, lekovima koji su stalno menjani ikoji su sve ja~e delovali, ali su i izazivali sve ja~e o~ajanje posle jednog takvogle~enja. Prihvatao sam ih vi{e kao niz imena. Ube|ivao sam sebe da je njihovasnaga upravo u njihovim imenima, uklju~ivao sam ih u neobi~ne meditativneve`be beskrajno ponavljaju}i: nivalin, duzodril, dibazol, tanakan, betaserc,vastarel... I opet: nivalin, duzodril, dibazol... Izgovarao sam ih naglas ne bi liu{li direktno iz spoljnog uva kroz srednje (auris media), skliznuli nizEustahijevu trubu i neo{te}eni prošli kroz ~eki}, nakovanj i uzengije iprepustili svoje lekovite foneme sloèno konstruisanom unutra{njem uvu(auris interna). Tamo, na po~etku opnastog lavirinta, leào je kao Minotaurjedan Pu` (cichlea) preko kojeg je tako|e moralo da se pre|e a da se ostane ìvi najzad stigne do Kortijevog organa koji prihvata mrtve slu{ne }elije. Tu jemorao da se desi ~udesan vaskrs. O~igledno je, ipak, bilo da fonolo{ka energijaovih imena nije bila dovoljna. Zato sam pre{ao na egzoti~nije alternativegorepomenutih lekova, kao {to su èn-{en sa p~elinjim mle~om s planinaSeverne Kine, mongolska smola, ugrejano gr~ko maslinovo ulje sa kristalimatamjana, do geografski zavi~ajnog su{enog gove|eg govna (podgrejanog).Vratio sam se do 17. veka i, tragaju}i u nekakvom Lekovniku, otkrio samslede}e. “Ako uvo zuji, istucaj sveè kupinovo li{}e, pome{aj s medom i k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u18

9

maslinovim uljem, ugrej ga i stavi par kapi gu{~ije masti...” I jo{ ne{to, jo{odlu~nije: “Ako ogluvi{, pome{aj kozju krv i mast od plovke i sipaj u u{i.”

Dame i gospodo, bolest nas tera da li~imo na decu koja tr~e za svakimzmajem. Sedme godine mog le~enja, ve} ranije osu|enog, odbacio sam sve ipredao se bolesti. Niko do tada nije toliko èleo moje telo i ja vi{e nisammogao da je odbijam. Moje uvo se okrenulo sebi, ka unutra, ka svome telu i,ni~im uznemiravano, nastavilo je da proizvodi svoje sopstvene {umove. Akonaslonite {koljku na uvo, dobi}ete otprilike predstavu o njima. Da li je uvo~ulo ne{to {to je bilo neuhvatljivo za svaki normalan sluh, ili se usled bolesti,zahvaljuju}i neobi~nim promenama, od receptora pretvorilo u generatornekakvog novog jezika, novog govora, u govore}e uvo?

Na taj na~in, gospodo, uvo okre}e le|a dru{tvu kao pravi frajer, kao dendi kojise dosa|uje, kao romanti~ar obuhva}en svetskim bolom. Ono se, moje dame,zatvara nalik na lale koje predve~e, ili kada je vreme lo{e, skupljaju svoje~a{ice. Ovaj otvor na{eg tela postaje {tit, mekan ruì~asti {tit, korset na{egunutra{njeg spokoja.

Shvatio sam jo{ ne{to. Nestanak sluha vra}a svet nekim bliskim, vidljivimgranicama, u doba pred-telekomunikacije. Telefon i radio ispadaju iz upotrebe,ogluveli gubi nevidljivi zvuk. Uteha je u jednom novom vizuelnom svetu sagranicama koje seù do vidljivosti usana, mimike i gestova. Tada, dame igospodo, oko postaje pravo uvo.

Usredsre|uju}i se na dobru artikulaciju usana, oko hvata zvuk u momentusamog njegovog ro|enja, dok izlazi iz utrobe, u onom deli}u kada dobijakratkotrajno telo, ili ta~nije – prolazne konture.

Tako oko uspeva da uhvati okruglo O, blago spljo{teno E, bilabijalneeksplozije B, P, itd. Oko – uvo, ili uvo – oko.

Jedne no}i, ubrzo po{to sam odbio bilo kakvo le~enje, a poseduju}i jo{ uvektragove izvesnog sluha, odlu~io sam se na skupljanje zvukova koje moram posvaku cenu da ~ujem pre nego {to potpuno ogluvim. Neka vrsta zlatnog fonda,savršena kolekcija snimaka koje bi moje pam}enje moglo da reprodukuje udugim gluvim satima. Evo jednog malog dela SPISKA STVARI KOJEMORAJU DA SE ÛJU:

Jesenja ki{a iznad vo}njaka s jabukama;

Disanje zaljubljenog para u prvoj no}i;

Zvuk kad puca prezrela lubenica;

[ikljanje struje mu{karca koji mokri;

[u{tanje svile koja klizi;

Lenjo zujanje muva u seoskoj ku}i oko dva sata popodne;

Krkljanje upravo zaklane svinje;

Zveckanje ka{ike u porculanskoj {olji sa cejlonskim ~ajem;kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

190

Zevanje mog oca pre spavanja;Zvuk koji pravi gu{ter kad šmugne u jagode;Kr~kanje {erpe na {poretu na drva;[kripanje tvrde olovke na papiru;

(...)

I najzad, dame i gospodo, {ta bih jo{ mogao da Vam kaèm osim da se zvukprotokolarnih aplauza ne nalazi na spisku sa kojim ste se upravo upoznali.Moje uvo ve} odbija da razazna ovaj zvuk, a moje oko vidi samo dlanove kojise skupljaju i razdvajaju.

Vreme je da se oprostimo i da se povu~em u “[ahrijar” – hotel koji su miljubazni doma}ini ovog seminara dali na raspolaganje. Na kraju krajeva, svismo mi ovde da bismo razmenili neke pri~e i platili svoje preno}i{te.

Jedne no}i, kada je shvatio da }e definitivno ogluveti, on je odlu~io da uzmema~ku. îtao je negde da ma~ke imaju veoma prefinjeno i razvijeno uvo i nekadruga osobena ~ula. îtav dan ju je posmatrao kako }uli u{i u pravcu zvukovaza njega nedosti`nih, i na taj na~in se ose}ao spokojnim i za{ti}enim odiznena|enja. Voleo je da govori da je ma~ka njegov pas. Pro{lo je neko vreme i~ovek je po~eo da zami{lja da ovo uop{te nije ma~ka ve} njegov izgubljenisluh. U njoj je video samo jedno veliko uvo koje prede, njegovo uvo.

Jedne no}i ~ovek je nestao zajedno sa svojom ma~kom i niko ih vi{e nijevideo. Neko vreme su klo{ari uàsnuti pri~ali kako se oko kontejnera i upodrumima pojavljuje ~ovek s ma~ijom glavom ili bolje re~eno ogromnama~ka u ljudskom telu. Ipak, niko nije verovao u te pri~e i sve se ubrzozaboravilo.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

191

— Made in the 80-s

Po{to si {est godina ìveo sa jednom ènom, a ona jedno popodne u|e u tvojusobu, gde ti, utonuo u duvanski dim, besno kuca{ na tastaturi svoj prvigenijalni roman, i na najbanalniji na~in ti saopšti da odlazi jer je ovde svemukraj, ti nema{ ba{ mnogo na~ina da reaguje{. U prvom trenutku pomisli{ da jeto deo sièa, da ti ona jednostavno podme}e replike, ali dim se postepeno diè,mo`da zato {to ona stoji na pragu i vrata su otvorena, pa tebi postaje jasno davi{e ni{ta ne moè da se uradi. Odlu~eno je.

Devetog dana od tada roman i dalje stoji na onoj nedovr{enoj re~enici, devetdana dremam u irskom klubu ispod mog stana i dimom ispunjavamposlepodneva. Mislim da razvijam fobiju prema popodnevima. Varljivo mirno irazvu~eno vreme, u kome svako moè da te... Pretpostavljam da }u umretipopodne. Ta~ka. Moram da mislim na konkretne stvari, u “irskom” sam, sadaje petnaest do tri i zato nema nikoga, na stolu su dve ~a{e s kiselom vodom,jedan veliki viski s mnogo leda, pepeljara i “Program”. Sve su to ubicepopodneva. Uzimam knjiìcu i danas je po {esti put prelistavam. Izra~unaosam da mi njeno is~itavanje, uklju~uju}i i reklame, oduzima ta~no ~etrnaestminuta. Nau~io sam je napamet, ali terapija je u is~itavanju, u svakom slovu,ako ba{ ho}ete. Zatim biram jedan film za taj dan i prema najavama ga veomasporo konstrui{em. Po{to si {est godina i{ao u bioskop sa jednom istom ènom,sada ti se ne ide samom. Jo{ uvek ne. Sa~eka}u da promene stolice. U“Programu” je sigurnije. Nikada do sada nisam prime}ivao da ovaj grad vrviod ìvota ( ùrke, dens klubovi, ìva svirka, latino fe{te, no}no kupanje... Da lise sve to uop{te de{ava? Poslednja strana, sada je ta~no minut do tri i... Kunemsa da se u tom trenutku desilo ~udo (ili bilo kakav drugi kli{e da vam padne napamet), vreme se preokrenulo, ne{to je {kljocnulo u njegovom mehanizmu iznao sam da vi{e ni{ta ne}e biti kao pre. OK, samo mirno.

Na sebi je imala majicu sa od{tampanim Made in 80-s i to je bilo dovoljno dase zacopam u tu deceniju. Dobro sam je poznavao, u njoj sam odrastao, romankoji sam pisao bio je njoj posve}en. Pojavljivanje ove devojke, proizvedeneosamdesetih, upravo ovde i ta~no sad, nije moglo da bude slu~ajno. Proizvodje zaista bio prekrasan, ali to nije bilo od tolikog zna~aja, koliko sâm znaknjenog pojavljivanja. Ja verujem u te stvari i, ako ne mislite da je zaljubljivanjeu ène preko natpisa na njihovim majicama najve}a perverzija, to zna~i damoèmo da nastavimo. (Samo da dodam: ako bi na mojoj kariranoj ko{uljimorao da stoji analogan natpis, to bi bio Made in 60-s, e, dobro, kraj{ezdesetih, ali to nije neka uteha.)k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u19

2

I tako, ona je u{la, pogledala me, u~inilo mi se da mi se ~ak nasme{ila, i selapreko puta mene. Samo nas dvoje u celom klubu. Ka meni su po~ele dapristiù osamdesete. Mogao sam, godinu po godinu, da opi{em sve {to sede{avalo dok sam je posmatrao kako slam~icom nevino pije svoj {veps.Olimpijada u Moskvi 1980. Zapad bojkotuje. Regan je izabran za predsednika.Gvozdena ledi u Engleskoj. Rat na Foklandskim ostrvima. Pucnji na papu.Skupljamo potpise za Sergeja Antonova. Svadba princa ârlsa i ledi Dajane.Moj prvi poljubac s devojkom. Umro je Bre`njev. Drugi poljubac s drugomdevojkom. Umro je êrnjenko. Tre}i poljubac... Andropov. Da li ih ja ubijam?êrnobil. Zelena salata se pere u mnogo vode. Mama, ho}emo li se raspastizbog radijacije? Poluraspa{}emo se. Samanta Foks na upalja~u. Prvo tucanje.Perestrojka. Drugo... Berlinski zid...

Gledam na svoj sat. I dalje je minut do tri, ali ne znam koja je godina.Program! Listam ga grozni~avo, ali tamo nema nikakvih datuma, nestali suklubovi, no}ni ìvot, ùrke. âk ne pi{e ni “Program”, ve} “Jedna nedelja uSofiji” ili ne{to sli~no. Ostala su samo pozori{ta i bioskopi. U “Mladojgvardiji” se daje “Let iznad kukavi~jeg gnezda”.

Ona je skoro popila svoj {veps i ~ak napravila slam~icom nekoliko mehuri}a.Moram da u~inim ne{to, ne smem da je pustim. S njom bih mogao zauvek daostanem u osamdesetim i da me one nikada ne napuste u mra~nimpopodnevima 2002. I hope I die before I get old, pevali su The Who. Ustaosam i po~eo da se provla~im pored jo{ ìve ledi Di, kroz jo{ nezavr{enefoklandske krize, ~ak nisam obra}ao pa`nju ni na Madonu kao devicu, ùriosam iz straha da se slu~ajno, pre nego što stignem do devojke proizvedeneosamdesetih, decenija ne zavr{i.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

193

— Boùri i nezaboravak

Znali su se tek nekoliko sati. On – malo iznad trideset, ona – malo ispod njih.Morao je preko nje da po{alje paket svom poznaniku preko okeana. Ona jesamo posredovala. Posao od pet minuta, ali ve} dva od raspoloìva tri sata,koliko joj je ostajalo do poletanja aviona, nisu mogli da prona|u nikakavvaljan razlog da se razdvoje. Sada, ta~no {ezdeset minuta pre poletanja, sedelisu u uglu kafi}a u sali za pratioce, ispijali tre}u kafu i }utali. Iscrpli su sveteme koje mogu da odràvaju razgovor izme|u dvoje nepoznatih. ]utanje jeve} postajalo nepristojno. Mali sto izme|u njih bio je zatrpan praznimplasti~nim ~a{ama koje su dobile najneo~ekivanije oblike zbog dugogpremetanja kroz njihove ruke. Me{alice za kafu su odavno bile izlomljene nanajmanje mogu}e par~i}e, a prazne kesice {e}era majstorski pretvorene ufi{eke i minijaturne brodi}e.

Palo mu je na pamet da bi od ovog stola mogao da ispadne dobar redimejd-objekt, ho}u reci instalacija, koju bi nazvao “Apologija teskobe” (plasti~ne~a{e za kafu, me{alice, prazne kesice od {e~era, beli sto~i}). Posle mu se tou~inilo glupim i odlu~io je da pre}uti. “Ono {to se pre}uti pretvara se uizlomljene me{alice i zgu`vane ~a{e”, odjednom je izgovorila ona. Pomislio jeda vi{e nikada ne}e sresti takvu ènu koja bi ~itala njegove misli i s kojom bièleo da ostane do kraja ìvota u ovom kafi}u. Trgao se {to je upotrebio, makari u sebi, frazu kao {to je “do kraja ìvota”.

– Hajde da popri~amo – rekla je, iako dva sata ni za tren nisu }utali.

Sat koji je preostao bio je isuvi{e kratkotrajan da bi se profu}kao u mrmljanju imajstorisanju brodi}a, ali po{to on nije ni{ta u~inio, ona je jednostavno rekla:

– Moramo da prihvatimo da se ljudi ponekad bukvalno mimoilaze.

– Ironija je u tome {to oni to shvate upravo u momentu kada se sretnu – rekaoje on.

– Sigurno je postojao na~in da se i ranije sretnemo. Toliko vremena smo ìveliu istom gradu. Nemogu}e je da se nismo mimoi{li kod nekog semafora.

– Primetio bih te – rekao je.

– Je l’ ti nju voli{? – upitala ga je.

Brzo su se sloìli da sve to uop{te nije bitno i da im niko nije kriv.

Kasnije, on ne bi mogao da se seti kome je prvo pala na pamet ova spasonosna(kao {to je tada mislio) ideja da izmisle zajedni~ke uspomene, da sro~e ~itavsvoj ìvot i pre upoznavanja i posle njega. Plahovit poku{aj da se osvetek

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u19

4

slu~ajnosti, koja ih je nemilosrdno i nakratko sastavila samo da bi se mimoi{li.Raspolagali su sa pedeset minuta.

– Se}a{ li se da smo kao |aci ìveli u istoj ulici? Svake nedelje sam ti upo{tansko sandu~e ubacivao po jedan prsten od staniola skinutog s “Lakta”bombona.

– Aha – rekla je – to si, zna~i, bio ti. Moj otac ih je uvek prvi nalazio isumnjao je da neki ludi oboàvalac iz kvarta {alje mojoj majci vereni~koprstenje. A sad vidim da su bili namenjeni meni.

– Bili su namenjeni tebi – re~e on.

– A je l’ se se}a{ – po~ela je – kada smo na poslednjoj godini studija samo nasdvoje otputovali u onaj manastir. Po prvi put smo nekud išli sami. U hotelunije bilo slobodnih soba i smestili su nas u jednu od mona{kih }elija. Bilo jejako hladno, a krevet – tvrd. Bilo me je malo strah. Posle svakog puta sam se,kri{om od tebe, krstila. Pet puta sam se prekrstila one no}i.

– [est – re~e on. – I ja sam se pla{io. A se}a{ li se kada si posle toga pre{la dastanuje{ kod mene? Tvoja majka je rekla da }e te se odre}i preko Slu`benoglista jer ne èli da ima nezakonitu unu~ad.

– Secam se – odgovori ona. – Ionako nisam mogla da imam decu.

Tu se u}utala. On je uzeo njenu ruku, prvi put otkad su se upoznali. Sasvimovla{, ute{no.

– Nije to ni{ta – re~e on. – Da li se se}a{ kada sam slomio nogu? Imao samve} 48 godina, rintao sam k’o lud i ovaj mesec kod ku}e u~inio mi se kaopravi raj. Ti si tako|e uzela odmor, ~ak si im pripretila da }e{, ako te ne puste,slomiti ruku. îtav mesec nismo ni provirili napolje.

– A kada su mi slede}e godine otkrili da imam tumor... Negde si pro~itao da serak le~i smehoterapijom i dve nedelje uzastopno stalno si mi pri~ao viceve nebih li se smejala. I do dana dana{njeg se ~udim odakle si ih samo izvlacio. Biosi toliko upla{en i drag. îni mi se da ti je kosa tada potpuno osedela. Donosiosi mi svaki dan boùre i nezaboravak.

– Hvala bogu da si se izvukla. [ta bih radio bez tebe.

U tom trenutku su pozvali putnike za Njujork da krenu prema terminalu zapoletanje. ]utali su ne vi{e od minuta. Onda je ona ustala i rekla da mora dapo|e. Poneo je njen kofer i oboje su krenuli. Pre nego {to je pro{la paso{kukontrolu, okrenula se i poljubila ga veoma dugim poljupcem. Kao da jeposlednji put, pomislio je iako pre toga nije bilo prvog puta.

Pola sata kasnije on se okrenuo i po{ao. Osetio je da je uàsno ostario, jedva jepokretao noge. Namerno je za`murio kada je prolazio kroz izlazna vrata nalikogledalima, da u odrazu ne bi video svoju naglo osedelu kosu i ve} povijenastara~ka ramena. Sa svakim korakom postajalo mu je sve jasnije da ne}e mo}ida se vrati ku}i, svojoj nedosti`no mladoj èni. Nikada ne bi mogao da jojispri~a {ta je radio ovih pedeset godina dok ga nije bilo. k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u19

5

— Gaustin

Evo kako vi{e volim da vam ga predstavim. Za vreme jednog od tradicionalnihranoseptembarskih seminara na moru (rani septembar je najbolje vreme zaseminar) video sam ga prvi put. Sedeli smo predve~e u jednom priobalnomrestoran~i}u, pu{e}i svi bez izuzetka, neoènjeni i bez objavljene prve knjige,prijatnog uzrasta izme|u 20-25 godina. Konobar je jedva stizao da pobeleìrakije, me{ane salate, sneànke,* salate sa morskim plodovima. Kada sunarud`bine stale, kelner je, u pauzi pre nego {to }e se povu}i, upitao da li je tosve. Tada se prvi put javio Gaustin, koji o~igledno nije uspeo ni{ta da naru~i.

– Molim vas, jedan {lag!

Izgovorio je to s ubedljivo{}u ~oveka koji naru~uje u najmanju ruku patku spomorandàma ili plavi kirasao. U dugoj ti{ini koja je usledila ~ulo se samokako ve~ernji povetarac s mora bacaka neku plasti~nu bocu.

– Molim – uspeo je konobar da izgovori tek toliko da bi ne{to rekao,naslu}uju}i neslanu {alu iza svega toga.

– Jedan {lag, ako vam nije te{ko – ponovio je Gaustin sa istim uzdrànimdostojanstvom.

– Kafu sa {lagom ili...

– Ne, ne, samo {lag.

Konobar se osigurao izrazom lica “{ta }e{, svako ima svoj {tos” i povukao se.Mi smo bili ni{ta manje zbunjeni, ali su ubrzo razgovori za stolom povratilisvoju raniju bu~nost. Uskoro su tanjiri i ~a{e pokrili stolnjak. Poslednje {to jekonobar doneo bio je mali porcelanski tanjiri} sa pozla}enom ivicom. Nasredini tanjiri}a stajao je prefinjeno, tako mi se u~inilo, Gaustinov {lag. Tada jeneko rekao ìveli i uz zvuk jeftinog stakla primetio sam kako je Gaustinuhvatio svoj {lag sa dva prsta, otvorio ga pa`ljivo do polovine, podigao maloispred sebe i s gestom kojim je istovremeno i pozdravljao dru{tvo i izvinjavaose {to nije u mogu}nosti da u~estvuje u zdravici otpio jedan mikroskopskigutljaj~i}. Toliko je sporo i pomalo pio da mu je bilo dovoljno za celo ve~e.

Zbog ~ega po~injem ovom pri~om koja moè da se u~ini isuvi{e neva`na islu~ajna? Ube|en sam da je ve}i deo dru{tva tuma~io (ako je uop{te tuma~io)Gaustinovu narud`binu kao kapric, kao poku{aj da izgleda originalan.Po~injem ovom pri~om jer je to bio moj prvi susret s Gaustinom, a ja sam

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

196

* Vrsta salate od isce|enog kiselog mleka, krastavaca i belog luka. (Prim. prev.)

~ovek koji polaè na hronologiju i po~etke. Moje skromno iskustvo me u~i dapri prvom susretu dobijamo vi{e informacija nego {to nam se ~ini.

Ve~ sutradan sam poku{ao da se zbliìm s njim. Preostalo vreme od ne{tomanje od nedelju dana proveli smo sasvim okrenuv{i le|a seminaru,prepu{taju}i se {etnjama i plivanju. Nijedan od nas dvojice nije bio naro~itopri~ljiv, pa smo se sjajno provodili u tom uzajamno podeljenom }utanju. Ipak,uspeo sam da saznam da ìvi sam, da mu je otac davno preminuo, dok mu jemajka pre mesec dana po tre}i put ilegalno otputovala u Kaliforniju, a on seiskreno nadao da }e ovoga puta njen poku{aj biti uspe{an. Prema planu, upravoje ovih dana morala da pre|e meksi~ku granicu.

Saznao sam jo{ i da on ponekad pi{e bajke s kraja pro{log veka, upravo se takoizrazio, a ja sam jedva suzdrào svoju radoznalost ostavljaju}i utisak da je tone{to sasvim prirodno. Naro~ito ga je zanimala pro{lost. Obilazio je stareprazne ku}e, ~eprkao po ru{evinama, pro~e{ljavao tavane i sanduke i sakupljaosvakakve starudije. S vremena na vreme uspevao je da ne{to proda – iliantikvarima, ili poznanicima – i tako se izdràvao. Pomislio sam da skromnostnjegove narud`bine one ve~eri ne ostavlja utisak da se na ovaj biznis moènaro~ito ra~unati. Zato, kada mi je onako usput spomenuo da u ovom momentuposeduje tri pakle cigareta “Tomasjan” iz 1937. godine, o~i{}ene od pra{ine,dvostrukog ekstra kvaliteta, ja sam – kao zadrti pu{a~ – poèleo odmah da ihkupim, sve tri. Stvarno, rekao je on. Odgovorio sam da sam oduvek èleo daprobam “Tomasjan” koji je toliko odleào i on je istog trenutka odjurio premasvom bungalovu. Posmatrao me je sa neskrivenim zadovoljstvom kakonemarno palim originalnom nema~kom {ibicom iz 1928. (poklon od njega uzcigarete) i pitao me kakva je aroma ’37. Ljuta, odgovorio sam. Cigarete su zaistabile ljute, bile su bez filtera i jako su dimile. To je sigurno zbog bombardovanjaGernike iste godine, tiho je rekao Gaustin. A mo`da je i zbog diriàbla“Hindenburg”, najve}eg cepelina na svetu, koji je tada eksplodirao. Mislim, 6.maja, pre sletanja, sto metara iznad zemlje, sa devedeset putnika. Svi radio-reporteri su plakali u eteru. Ove stvari se sigurno lepe na listove duvana...

Umalo da se zagrcnem. Ugasio sam cigaretu, ali ni{ta nisam rekao. Gaustin jegovorio kao o~evidac koji je posle mnogo napora uspeo da prevazi|e ono {tose dogodilo.

Odlu~io sam da naglo promenim temu i prvi put sam sebi dozvolio da gaupitam za ime. On se nasmejao: bolje je Gaustin nego Garibaldi, je l’da? Poslemi je na brzinu ispri~ao kako je njegov otac, kada se on rodio, tvrdo zahtevaoda ga krste Garibaldi. Bio je strastveni po{tovalac Garibaldija, njegovu slikunosio je u li~noj karti iako je znao jedino da je Garibaldi bio najve}irevolucionar devetnaestog veka, ne{to o njegovom herojskom pohodu prekoApenina i o par Bugara garibaldinaca. Potrudio se da iskopa ili izmisli nekudalju ro|a~ku vezu s nekakvim Gjurom Na~evim (Vrlim Gjurom iliGaribaldijem) koji je tri puta ratovao u redovima garibaldinaca.

Moja majka, govorio je Gaustin, kao povu~ena i pametna èna, sa odslu{ana trisemestra filozofije na univerzitetu (i o~igledno po{tovalac svetog Augustina), k

wi

è

vn

os

t

u

re

gi

on

u19

7

sa~uvala je samo prvo slovo i tako je do{lo do ovog me{anja ranog bogoslovlja i kasnog revolucionarstva. Meni se svi|a, rekao je, ali moj otacnikako nije mogao da se pomiri s tim i, dok je bio ìv, uvek me je zvaoGaribaldi.

Ovo je uglavnom bilo sve što smo od konkretnih informacija razmenili tokomtih pet ili {est dana seminara koji se pribliàvao kraju. Pamtim, naravno, inekoliko naro~ito va`nih }utanja, ali njih nisam u mogu}nosti da prepri~am.

Ah, da, bio je jo{ jedan kratak razgovor, poslednjeg dana, po{to smo ve} bilirazmenili adrese (tek sam tada saznao da Gaustin ìvi u jednoj napu{tenoj ku}iu podno`ju Stare planine, u malom selu ~ije sam ime prvi put ~uo). Nemamtelefon, rekao je, izvinjavaju}i se, ali pisma stiù. U~inio mi se beskrajnousamljen i... nepripadaju}i. Ta re~ mi se tada nametnula. Nepripadaju}i ni~emuna svetu ili, bolje re~eno, sada{njem svetu. Bio sam ube|en da se ljudi kojesre}e u tom selu, ako ih je uop{te bilo, okre}u za njim i saàljivo cok}u.Posmatrali smo izda{ni zalazak sunca i }utali. Iz {ikare iza nas digao se ~itavoblak mu{ica. Gaustin ih je propratio pogledom i rekao da, dok je ovo za nasjo{ jedan zalazak, za dana{nje jednodnevke je to zalazak njihovih ìvota. Iline{to sli~no. Glupo sam rekao da je to samo jedna otrcana metafora. On me jepogledao za~u|eno, ali je za}utao. Tek posle par minuta je rekao: “Kod njihnema metafora”.

Tada nisam ni slutio da }e ovo biti na{ poslednji susret. U oktobru i novembru1989. desilo se brdo stvari koje su ve} do bola poznate i opisivane, tako da nebih sebi dozvolio da vas njima optere}ujem. Imao sam i druge privatneprobleme, pripremao svoju prvu knjigu, oènio se, gluvario po trgovima i takoGaustinu nisam pisao. Naravno, uz glupa opravdanja. U to vreme, me|utim,~esto sam ga se se}ao. On tako|e nije pisao.

Prvu dopisnicu dobio sam ta~no 2. januara 1990. godine. Bila je to boì}na~estitka bez koverte s dopunski obojenom crno-belom Sneànom, blagozaobljenom i sli~nom Dùdi Garland. Sneàna je dràla neki ~arobni {tapi} soslikanim bljeskom na vrhu, koji je pokazivao krupno ispisanu 1929. godinu.Na pole|ini ~estitke bila je marka s likom Nj. C. V. Borisa III i pe~at s grbommonarhije. Odmah sam oti{ao do prozora pretpostavljaju}i da je Gaustinupravo ubacio ~estitku u moje po{tansku sandu}e i da me sada posmatra saulice. Niko iz po{te ne bi prosledio po{iljku s takvom markom i pe~atom. Dolenije bilo ìve du{e. Ponovo sam razgledao ~estitku. Gaustin je na pole|inisavr{enim rukopisom ispisao adresu i èlje. Mastilo je bilo dobro osu{eno, asvako veliko slovo je kaligrafski krivudalo svoj {tapi} ili lulicu. Evo {ta jepisalo:

Sre}na Nova 1929. Kad htedoh da ti ~estitam Boì}ne praznike, ostajem unadi da si dobrog zdravlja i blagoraspoloènija.

Smem se nazvati tvojim

Gaustinomkw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

198

I sve to – napisano tada{njim pravopisom, s kojekakvim poluglasnicima nakraju re~i, jatovim glasovima i nazalima. Me|utim, po{to je moja “Marica”* iz’90. i ne poseduje nikakav spomen na ova slova, prinu|en sam da njegoveèlje prenesem “normalizovano”. Odmah sam seo i napisao mu duga~ko pismou kome sam isticao svoju zauzetost i izvinjavao se zbog svojeg dugog }utanja.U post skriptumu sam mu se zahvaljivao na prijatnom iznena|enju i jo{ sampisao da zaista cenim njegovu prefinjenu mistifikaciju.

Dobio sam odgovor ve} iste sedmice. @uti koverat od tvrdog papira, sli~ni sevi{e ne prodaju, s “taksenom markom” od 1 leva. Pa`ljivo sam ga otvorio.Unutra su bila dva bledozelenkasta papira s vodenim znakom, ispisana samo sjedne strane. Da li je potrebno da pomenem da su oni bili ispisani istim onimprefinjenim rukopisom. Gaustin je pisao da nikud ne izlazi, ali da se odli~noose}a. Pretplatio se na dnevne novine “Zora” koje “g-din Krap~ev ure|ujeveoma objektivno” i ~asopis “Zlatorog” da bi ipak pratio kuda ide knjièvnost.Ova informacija o spoljnom svetu bila mu je dovoljna. Pitao me je {ta mislimo suspenziji Ustava i raspu{tanju Skup{tine od strane jugoslovenskog kraljaAleksandra {estog ovog meseca, o ~emu je “Zora” obavestila ve} slede}egdana. Obja{njavao je da momentalno radi na jednom ve}em delu, koje }enasloviti “Snovi biljaka”. Pro~itao je u nekom ~lanku da biljke, premafrancuskim botani~arima, tako|e imaju psihi~ki ìvot i da mogu da imajurazli~ita ose}anja, ~ak i ljubavna. Izme|u ostalog, one vole da spavaju inajverovatnije proizvode snovi|enja koje je za sada te{ko odgonetnuti. Zavr{ioje pismo pogovorom u kome se izvinjavao {to nije razumeo {ta sam mislio pod“prefinjenom mistifikacijom”.

Pro~itao sam pismo jo{ nekoliko puta, okretao sam ga u rukama, mirisao ga snadom da }u otkriti neki znak ironije. Uzalud. Ako je to bila igra, Gaustin meje pozivao da u|em u nju bez ikakvog definisanja pravila, bez nagove{taja ilimogu}nosti izlaska iz nje. No, dobro, odlu~io sam da u|em u igru ili bar da sepravim da sam razumeo {tos. Po{to nisam imao nikakva znanja o prokletoj1929, morao sam slede}a tri dana da provedem u biblioteci, kopaju}i po starimizdanjima “Zore”, koja su, povrh svega, postojala samo na mikrofilmovima.Pa`ljivo sam pro~itao o kralju Aleksandru. Za svaki slu~aj, bacio sam jednooko i na predstoje}e doga|aje: “Trocki proteran iz SSSR-a”, “Nemci prihvatajupakt Kelog – Brijan”, “Musolini potpisuje sporazum s papom”, “Francuskaodbila Trockom politi~ki azil”; do{ao sam ~ak do “Kraha na Voltstritu” od 24.oktobra. Ve} u biblioteci sam napisao Gaustinu kratak i, kako mi se u~inilo,hladan odgovor u kome sam na brzinu iskazivao svoje mi{ljenje (koje seporaàvaju}e ta~no poklapalo s mi{ljenjem g-dina Krap~eva) po pitanjudoga|aja u Jugoslaviji i molio sam ga da mi po{alje stvari na kojima trenutnoradi, nadaju}i se da }u preko njih razumeti {ta se ta~no de{ava.

Njegovo slede}e pismo stiglo je tek posle mesec i po dana. Izvinjavao se danije ni{ta mogao da radi jer ga je spopao neki podmukli grip. Ose}ao se ve}

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

199

* Marka pisa}e ma{ine. (Prim. prev.)

bolje, ali ne {alje ono {to pi{e jer to jo{ nije zavr{eno. Izme|u ostalog je pitaoda li }e Francuska da primi Trockog. Dugo sam razmi{ljao da li da prekinem~itavu ovo pri~u i da mu napi{em jedno pismo koje }e ga otrezniti, ali samodlu~io da mu pruìm jo{ jednu {ansu da on to sam u~ini. Dao sam mu nekesavete oko gripa, koje je on sam, uostalom, ve} bio pro~itao u “Zori”,savetovao sam ga da ne izlazi mnogo i da svako ve~e pravi tople kupke zanoge, sa jakim slanim rastvorom. Veoma sam sumnjao da }e Francuska pruìtipoliti~ki azil Trockom, kao uostalom i Nema~ka. Kada je stiglo njegovoslede}e pismo, Francuska je zaista odbila da primi Trockog i Gaustin je sodu{evljenjem pisao da imam “u svakom slu~aju grandiozan politi~kipredose}aj”. To pismo je bilo duè od prethodnih jer su u njemu bila jo{ dvanjegova ushi}enja. Prvo je bilo zbog upravo objavljene ~etvrte sveske“Zlatoroga”, gde je “Bagrjana smestila jedan svitak stihova ni{ta manjeprekrasnih od onih u njenoj prvoj knjizi od pre dve godine...” Pitao me je da liimam ~ast da li~no poznajem ovu novu zvezdu na na{em pre svega mu{komknjièvnom nebu o kojoj se, povrh svega, ~uje da je nestvarno lepa. Drugoushi}enje bilo je zbog jednog radio aparata marke “Telefunken”, koji jeprona{ao na tavanu jedne napu{tene ku}e i sada poku{ava da ga popravi. Utom cilju, molio je da mu po{aljem jednu radio-lampu “Valvo” iz magacinaDàbarova, koji se nalazi u ulici Aksakov 5. Za svaki slu~aj {alje mi i telefonistog Dàbarova, koji je na{ao u jednom oglasu u novinama – broj je 544.O~igledno da je radio bio njegova nova strast, po{to mi je uzdu` i poprekoopisivao nekakvu prezentaciju aparata sa dvanaest lampi Dr Rajsera u Berlinu,koji prima na kratkim talasima s automatskom regulacijom fadinga.* “Nanjemu }e mo}i da se slu{aju koncerti ~ak iz Amerike, moè{ li da poveruje{?”Odlu~io sam da mu posle ovog pisma vi{e ne odgovaram dok on ne odlu~i dami razotkrije sve. Moji poslovi su me povukli, u me|uvremenu sam dobio jo{dva pisma, mnogo kra}a. Gaustin se brinuo da me nije slu~ajno ne~im uvrediou svojim pismima i da mu zato ne odgovaram. Molio me je da mu javim akosam promenio adresu. Odlu~io sam da odrìm svoju pretnju. Iako me jepovremeno spopadala radoznalost pome{ana s nekakvim nejasnim ose}anjemkrivice, stalno sam odlagao odgovor.

Tako je pro{lo oko pola godine i na Boì}, usred hrpe standardnih ~estitki odro|aka i prijatelja, s iznena|enjem sam primetio Gaustinov rukopis. Ponovo jeposlao ~estitku bez koverte – ovog puta je to bila trpeza zatrpana orasima,suvim vo}em, kukuruzom, belim lukom, crvenim paprikama i buklijom usredini. Po krajevima ~estitke bili su blago nazna~eni ornamenti u stilusecesije. Gaustin mi je na pole|ini, svojim neponovljivim rukopisom, ~estitaonovu 1930. godinu i nadao se da }e ona biti dobra za mene i moju porodicu.Jo{ uvek smem da sebe smatram tvojim G. Pozlilo mi je. Ako je ovo bila igra,ona se isuvi{e dugo produàvala i po~injala je da se grani~i s ludo{}u. Ako samuop{te mogao da budem u ne{to siguran, ~ekali smo novu 1991. godinu.Oti{ao sam u drugu sobu i ipak upitao svoju ènu koju godinu do~ekujemo.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

200

* Me|unarodni tehni~ki termin koji ozna~ava pulsiranje radio talasa. (Prim. prev).

Ona me je pogledala na onaj osobiti na~in kao da je htela da podvu~e da moje{ale nisu ba{ uvek duhovite. Dobro, rekao sam sebi, sve ovo je mo`da po~elozaista samo kao igra, kao nekakva maglovita utopija i kasnije je sam Gaustindo te mere potonuo u nju da sada ne moè i ne èli da iz nje iza|e. Sigurno seu tridesetim ìvelo lagodnije nego u devedesetim. Ja, me|utim, nisam mogaosebi da priu{tim taj luksuz. Opet mu nisam odgovorio. On mi tako|e vi{e nijepisao. Ni za slede}u Novu Godinu, niti za onu slede}u. Postepeno je ~itavapri~a izbledela i, da nije bilo nekoliko pisama koja jo{ uvek ~uvam, zasigurnoni sam ne bih u nju poverovao, a ne bih je sada ni prepri~avao. Ali, druga~ije jebilo pisano. Ta~no pre mesec dana, 1. augusta ve} 2000. godine, ponovo samdobio pismo od Gaustina. Imao sam lo{ predose}aj i nisam ùrio da gaotvorim. Izra~unao sam da je pro{lo skoro deset godina od njegove poslednjeotvorene ~estitke. Pitao sam se da li se opametio posle tolikog vremena. Tekuve~e sam otvorio koverat. Unutra je bilo samo nekoliko redova. Citira}u ihdoslovce.

Oprosti {to te posle tolikog vremena ponovo uznemiravam, ali i sam vidi{ {tase de{ava unaokolo. îta{ novine i s tvojim politi~kim predose}ajem zasigurnosi odavno naslutio klanicu koja je na na{em pragu. Nemci uùrbano gomilajuvojsku na poljskoj granici. Do sada ti nisam spominjao da mi je majka bilaJevrejka (seti se {ta se desilo u Austriji pro{le godine, ili “kristalne no}i” uNema~koj), “taj” se ni pred ~im ne}e zaustaviti. Odlu~an sam i u~inio sam sveneophodno da sutra ujutro otputujem za Poljsku da bih se upisao udobrovoljce. Tako vi{e ne sme da se ìvi.

P.S. Izgleda da }e ispasti da je moj otac bio u pravu {to se ti~e mog imena.

Zbogom za sada.

Tvoj Gaustin – Garibaldi.

28. jul 1939.

Danas je 1. septembar.

Georgi Gospodinov (1968) je, za bugarsku knjièvnost, autor najbitnijihknjiga devedesetih godina – zbirke pesama “Lapidarijum” i “Tre{njajednog naroda”; romana “Prirodni roman”; zbirke pri~a “ I druge pri~e”.Posle uspeha u Bugarskoj i nekoliko najzna~ajnijih nagrada i priznanjakritike, “Prirodni roman” objavljen je 2001. godine na srpskom jeziku ubeogradskoj izdava~koj ku}i “Geopoetika”, po~etkom 2002. i nafrancuskom, u presti`noj pariskoj ku}i “Phebus” i 2004. u SAD.

Proza i poezija Georgi Gospodinova objavljeni su u knjièvnim~asopisima u Nema~koj, Gr~koj, Danskoj, SAD, Ma|arskoj, Srbiji,Finskoj i Francuskoj.

kw

i`

ev

no

st

u

r

eg

io

nu

201

Iz savremene albanske kwièvnosti

— Ba{kim [ehu

— Premijerova dadiqai istorija XX veka

— Prevela s albanskog: Naiqe Maqa Imami

Razume se da premijeri nemaju dadiqe, a te{ko da bih je i ja imao da minije pala u deo privilegija, ili nesre}a, da budem sin Mehmeta [ehua,premijera Albanije od 1954. do 1981. godine, s poznatim zavr{etkom.Ovde je re~ o mojoj dadiqi Mariji.

Ne}u da pri~am o tome kako sam prve pri~e u svom ìvotu ~uo iz wenihusta, dok mi ih je ~itala uve~e da bi me uspavala, u vreme kada sam biotoliko mali da sam nisam umeo da ~itam, pa je to bio moj prvi susret sakwièvno{}u, a re~i koje sam slu{ao trajale su dok ne bi nestale usnovima. Ni o tome kako me je vodila sa sobom u svoje {etwe poTirani, sa uobi~ajenim zaustavqawem kod “Sahat bara”, gde bi onapopila pivo a mene ~astila nekim slatki{om – kako god uzmete, to subili moji prvi izlasci u kafanu. Ni o tome koliko sam plakao kada sume odrasli uku}ani zadirkivali govore}i da }e se Marija, ili Dadica,kako sam je do nekog uzrasta ja zvao, udati, da }e wen mu` biti Met,stari ba{tovan sa ke~etom, Ciganin, i mada tada jo{ nisam znao {tazna~i ta re~ koja je za odrasle imala prezrivo zna~ewe, ipak sam po~eoda mrzim Meta {to }e mi uzeti Dadu. Ni o tome kako je dadiqa sedelapored mog uzglavqa dok sam bolestan leào u krevetu, pa je jednom, tadami je bilo pet godina i goreo sam od visoke temperature, u moju sobuu{ao moj brat Vladimir, obu~en, kao da je odrastao, u belu, sve~anuparadnu uniformu, jednu od onih o~evih iz vremena kada je bio general-lajtnant i ministar unutra{wih poslova, i podiù}i prst uzvikivao:“U zatvor, u zatvor!”, a Dadiqa je vikala na wega da me ostavi na miru,iako sam se ja smejao. Ni o tome kako sam, nekoliko godina kasnije,prvi put imao sukob s Marijom, zbog toga {to sam se igrao s ma~kom poku}i, {to je dovodilo u opasnost kanarince, o kojima je ona brinulapo{to vi{e nije bilo potrebno da brine o meni, a druge male dece nijebilo. Niti o tome kako smo se, godinama, sva|ali jer sam joj dao jednu

202

u

pr

vo

m

li

cu

Ni~eovu kwigu, “Tako je govorio Zaratustra”, zbog ~ega se onarazqutila na mene jer se u woj vre|ao Bog, a ona je bila pobo`na.

I ovim {to sam rekao ne{to sam ispri~ao. Izgleda da to nisam mogaoda izbegnem. Ali ono o ~emu ovde mnogo vi{e èlim da pri~am jesteisprepletenost Marijinog ìvota sa istorijom HH veka. Zna se da sepisana istorija bavi doga|ajima koji obeleàvaju preokrete usudbinama zemaqa ili ~itavog ~ove~anstva, ili dràvnicima koji suimali veliki uticaj na sudbine mnogih drugih, a qudi kao Marijanemaju veze za istorijom. Ipak, makar i u tom smislu, istorija vekakoji je tek za nama, ne samo albanska nego i svetska, moè dobrim delomda bude ispri~ana i kroz Marijinu sudbinu. Iako nije bila jedna odonih koji su pravili istoriju, Marija nije bila ni od onih koji su odistorije najvi{e pretrpeli. Svakako, wen ìvot je za mene ne{to {tozapo~iwe kao pri~a, a sada mi se neizostavno predstavqa kao istorija.

Marija je ro|ena 17. novembra 1889. u Ostravi u [leziji. Jezik wenihroditeqa, Pavela i Ane Sas, bio je ~e{ki. Ali po{to je Ostrava bilapod Austro-Ugarskom, Marija se, kao i ve}ina êha tog vremena,{kolovala na nema~kom. U Ostravi je provela detiwstvo.

Godine 1903, kao ~etrnaestogodi{wakiwa, Marija je ostala siro~e,po{to su joj oba roditeqa umrla u kratkom vremenu. Imala je mnogobra}e i sestara, bilo ih je ukupno dvanaest, ali svi su bili stariji ive} u braku, osim najmla|eg brata. On i Marija ostali su potpuno samikod ku}e, pa su odlu~ili da svako krene svojim putem u potrazi zasre}om.

Iz Ostrave je Marija krenula prema jugu i, posle kra}eg boravka uPragu, skrasila se u Budimpe{ti, u jednoj od metropola dvojnemonarhije Austro-Ugarske. Posle nekoliko godina se verila, ali nijepro{lo ni {est meseci a wen verenik se razboleo i umro od kancera.

Jo{ ne{to o wenom ìvotu u Budimpe{ti, gde sam i ja ìveo od 1992.do 1995. godine. Od malo stvari koje mi je ispri~ala o ovom gradu, bilaje i ona o satu. Jednom sam je pitao za{to ga nema. Ona mi je objasnila.U jednoj prodavnici u Budimpe{ti bilo je lepih satova za ène, neodve} skupih, i qudi su ~ekali u redovima da ih kupe dok ih jo{ ima, ame|u wima je stajala i Marija. Posle dugog ~ekawa, uspela je da me|uposledwima kupi ru~ni sat. Me|utim, kada je izlazila, prodavnica sezatvorila, a jedan mladi} joj je pri{ao i po~eo da je moqaka da mu gaproda da bi mogao da ga pokloni svojoj verenici. Marija je na krajupristala, i od tada je odlu~ila da ne nosi sat. Dakle, to je bio wenjedini sat, koji je nosila samo nekoliko minuta. Bilo je, izgleda,su|eno da se vreme u Marijinom ìvotu meri druga~ije.

U Budimpe{ti je ìvela pet-{est godina, ne se}am se ta~no, i ondaponovo je krenula prema jugu. Zastala je u Trstu, najve}oj luciastrougarskog carstva. Tu je nau~ila italijanski, zaboravqaju}i malo-pomalo ~udni jezik Ma|ara. Deset godina kasnije, kada je wen u

p

rv

om

l

ic

u20

3

svakodnevni jezik postao albanski, me{ala ga je s raznimitalijanizmima, naro~ito re~icom “ma” umesto albanskog “ali”,suprotnim veznikom, koliko dvosmislenim toliko i ~estim u upotrebi,ne znam da li mo`da vi{e kod samih Italijana nego li kod nasAlbanaca, u ~emu ne treba da se oslawamo na Marijin slu~aj, utolikopre {to je, osim me{awa jezi~kih kodova, kod we to mo`da obuhvataloi wen dvosmislen stav prema sudbini.

Ovde bi mnogi mo`da ishitreno pretpostavili da je Marija stigla uAlbaniju tokom italijanske okupacije u Prvom ili u Drugom svetskomratu, kao {to se mo`da prethodno ishitreno moglo pretpostaviti da setamo na{la zahvaquju}i prijateqstvima nastalim u pedesetimgodinama me|u socijalisti~kim zemqama, êhoslova~kom i Ma|arskom.Ali, to se nije dogodilo ni onako ni ovako.

Ne znam koliko je Marija boravila u Trstu, ali kako god da je bilo,tamo je bila duè nego u Budimpe{ti, i ponovo je krenula prema jugu.Ovog puta zaustavila se u Sarajevu, glavnom gradu Bosne iHercegovine, koji je nekoliko decenija ranije Austro-Ugarska otela odOsmanskog Carstva. Tu se zatekla u leto tragi~ne 1914. godine, kada jesrpski student Gavrilo Princip ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda,ubistvo koje je dalo povod za izbijawe Prvog svetskog rata, iliVelikog rata. âk i kafana gde je Marija radila kao konobarica bilaje sasvim blizu mesta doga|awa, na {etali{tu pored reke Miqacke, naonoj strani gde se nalazi Katedrala. Video sam to mesto kada sam bio uSarajevu 2000. godine, u nezavisnoj i podeqenoj Bosni i Hercegovini,posle jednog lokalnog i najtragi~nijeg rata. @eleo sam da ga vidim,naro~ito zbog Marije koja je prisustvovala tom doga|aju. Pri~ala mije o tome kad mi je bilo sedam ili osam godina, pri~ala mi je setnoiako je od tada bilo pro{lo skoro pola veka. A onda je, s puno gneva,dodavala: “I mi smo ubili srpskog Aleksandra upravo u Marsequ!”.“Marseq” je bio Marsej dok su “mi” bile sile Centralne osovine,Austro-Ugarska i wene saveznice. Za Mariju i daqe nisu postojale niAustrija, ni Ma|arska, uvek je govorila: “Austro-Ugarska”.

U Sarajevu je Marija nau~ila jo{ jedan jezik, srpskohrvatski, jo{ vi{ezaboravqaju}i ~udni jezik Ma|ara, a mo`da je po~ela da zaboravqa isvoj materwi jezik. Srpskohrvatski nije zaboravila nikad. I prvete{ke psovke koje sam ~uo u ìvotu bile su na tom jeziku, izgovorene odMarije: “Ah, ti vraè, jebo ti pas mater! Ah, jebem ti kuru mater!”Kasnije, sam od majke saznao kakve su te psovke bile i pretio samMariji u {ali: “Re}i }u majci da je psuje{“. Ona bi onda, besna, po~elada iskaquje svoj bes na albanskom: “[etan, dre~i! [etan dre~i!”.Pravilno je re}i “{ejtan, dreq” ({ejtane, |avole).

Ovde bi neki opet ishitreno pretpostavili da je Marija stigla uAlbaniju, u porodicu albanskog komunisti~kog vo|e, u vremeprijateqstva s Titovom Jugoslavijom, sredinom ~etrdesetih u

p

rv

om

l

ic

u20

4

godina, odmah posle Drugosg svetskog rata. Ali se ni to tako nijedogodilo.Marija je boravila u Sarajevu tokom ~itavog Prvog svetskog rata. Kadse on zavr{io, ili neku godinu kasnije, jo{ jednom je krenula premajugu. Zaustavila se u Albaniji, u Skadru, 1919. godine, u svojojtridesetoj. Upravo na dan wegove godi{wice, rodila se u jednoj ku}i uBeratu moja majka. Marija je neko vreme ìvela u Skadru, gde je nau~ilaalbanski i primila je neke skadarske lokalizme koje je sa~uvala za~itav ìvot. Tu se zaqubila u nekog i razo~arala se toliko da se posletoga vi{e nije druìla ni sa jednim mu{karcem, i imala je obi~aj dakaè da su mu{karci budale. Zatim se preselila u Tiranu, u vreme kadaje Tirana progla{ena za glavni grad nove albanske dràve. Daqe nijei{la. Stigla je na kraj sveta.Sada je Marija ve} postala poliglota. Govorila je te~no ~etiri stranajezika, nema~ki, italijanski, srpskohrvatski i jezik zemqe u kojoj jeìvela, albanski, toliko iskrivqen da su se mnogi smejali. Vi{e putasam ~uo da se za nekog kaè da govori neki strani jezik “kao Marijaalbanski”. Re~i je me{ala jedne s drugima. [qivu je nazivala “tikva”,zlo~ine je zvala “crvima”. Wena sintaksa, iako razumqiva, bila jeposebna, “Dada”-sintaksa, ne u smislu dadizma, ali u svakom slu~ajuposebna, koju je samo ona koristila. U mom ranijem detiwstvu bila jeosoba s kojom sam najvi{e pri~ao. Moglo se o~ekivati da }u i ja imatinedostataka u izraàvawu, a ne da }u se odati majstorstvu pisawa.Mo`da upravo tu, u “Marijinom albanskom”, leì jedan od razloga{to se tako uporno posve}ujem jeziku, vode}i mo`da i previ{e ra~unao iznalaèwu re~i i wihovom raspore|ivawu.Me|utim, u~e}i strane jezike jedan za drugim, pretvaraju}i se upoliglotu, Marija je zaboravila svoj materwi jezik, ~e{ki. [to seti~e tog ~udnog ma|arskog jezika, i wega je na kraju potpunozaboravila. Na ma|arskom je Marija zapamtila samo brojawe, do~etiri, onoliko koliko je stranih jezika znala.Ali, da se vratimo wenom ìvotu u posledwoj zemqi gde je ìvela. Naputu tragawa za svojom sre}om, pro{av{i skoro pola starogkontinenta, na po~etku novog veka i dok je trajao Prvi svetski rat, ucarstvima koja su se ru{ila i propadala, Marija se bavila samonajobi~nijim poslovima. Najnesno{qiviji od svih poslova za wu jebio posao konobarice. Zato, kad god bi oti{la u gostionicu, premakonobarima se pona{ala s velikim po{tovawe, tretiraju}i ih kao sebiravne, kao goste a ujedno i kao kolege. U Albaniji je nastavila doobavqa svakojake obi~ne poslove ali, koliko ja znam, kao konobaricavi{e nikad nije radila. Tokom Drugog svetskog rata bila je ~ista~icau jednoj bolnici. Tu su joj italijanski i nema~ki posluìli darazgovara sa stranim pacijentima, bolesnim ili rawenim. Mislim daje i s nekim lekarima razgovarala na jezicima zemaqa u kojima sustudirali. Deceniju kasnije, kada sam leào bolestan, a jedan od wih, u

p

rv

om

l

ic

u20

5

koji je studirao u Gracu, u Austriji, tokom tridesetih godina do{ao dame pregleda, Marija je s wim razgovorila samo na nema~kom. “HerrDoktor”, obra}ala mu se, a on bi woj rekao “Frau Mari”.

Kada se zavr{io Drugi svetski rat i Albanija se oslobodila odNemaca, Marija je iz bolnice pre{la za ~ista~icu u Partijskoj {koli.Kada je moja majka 1949. godine rodila drugo dete, Marija je do{la una{u ku}u. Tu je radila kao dadiqa mom tek ro|enom bratu, Skenderu, istanovala je kod nas. Posle {est godina rodio sam se ja i postala jemoja dadiqa. Skoro deset godina smo delili istu sobu.U me|uvremenu, Mariji je do{lo vreme za penzionisawe. Imala je 75godina, ali je morala da ispuni 25 godina radnog staà kako bi steklapravo na punu penziju. Godine koje nije radila u zemqi nisu joj sera~unale. Kada su dani odlaska u penziju po~eli da se pribliàvaju,pri~ala je da }e potraìti za sebe stan gde }e ìveti. Za nas je to biloneo~ekivano, ali Mariji se ~inilo da }e, ako ostane, biti nama nateretu. Ipak moji roditeqi su uspeli da je ubede da ostane kod nas ipo{to bude penzionisana. Tako je Marija ostala u na{oj ku}i, mi smobili wena porodica, drugu porodicu nije imala. Wen ro|endan iro|endan moje majke su se slavili zajedno.U na{oj ku}i Marija je imala svoju sobu. Po{to vi{e nije bilo maledece o kojima bi trebalo da brine, a ona nije mogla da sedi besposlena,posvetila se kanarincima. Iako niko to od we nije traìo, preuzela jena sebe da Skenderu i meni neizostavno kupuje dowe rubqe i {kolskesveske.Dobar deo vremena provodila je u ~itawu. Uvek je ~itala mnogo, imo`da sam i ja ovu naviku nasledio od we, bar delimi~no. Naro~ito jevolela istorijske romane. Bila je ube|ena da se sve {to pi{e uromanima zaista tako i desilo. Jednom sam poku{ao da joj promenimovo mi{qewe, ali je bilo uzalud. Zar su laì ovo {to pi{e? A za{toonda pi{e? Tako mi je odgovarala. Druga~ije ih ne bi ni ~itala. Ono{to je wu zanimalo bila je istorija, dok su laì mogle biti samokwige s bajkama, a wih je nekad ~itala zbog mene, da bi me uspavala.Sada je po~ela da uzima i moje kwige iz istorije i pro~itala bi ~itavapoglavqa. Dao sam joj i tekst na ruskom, i pitao sam je iz radoznalostida li razume }irili~nu azbuku. “Kako da ne”, rekla mi je. I po~ela jeda ~ita glasno, dosta te~no, samo {to je datume obeleène brojevima~itala na srpskohrvatskom. I goticu je bila u stawu da ~ita, izgledada ju je nau~ila u {koli, jo{ u detiwstvu. Na tom pismu ~itala je iGeteovog “Fausta”, koga je, verujem, od re~i do re~i doìvela kaoistinitog.Dobar deo vremena provodila je ispred televizijskog ekrana, u dnevnojsobi. Naro~ito je volela filmove o dalekoj pro{losti. Pre svega jevolela da razjasni koji su se doga|aji odigrali u vreme Napoleona, preili posle wega. Ponekad, televizja je bila razlog za trvewe s mojombakom, Mehmetovom majkom, kada bi TV Tirana prikazivala narodneu

p

rv

om

l

ic

u20

6

pesme a italijanska neki film, poput onih koje sam pomenuo. Baka bi sedigla i promenila bi kanal na Tiranu, a zatim bi se digla Marija pabi vratila na italijanski kanal. Baka bi na kraju popustila,uzdahnuv{i: “El hu}mululhá,* do{lo je vreme da u ku}i predsednikavlade komanduje Marija!”

Marija je nastavila da pokatkad izlazi i {eta Tiranom, nepropu{taju}i priliku da sedne u neki bar-bife i popije “dobro pivoiz Kor~e”. Moè se re}i da je, me|u malobrojnim stvarima koje jeponela iz zavi~aja, to bio jedan ~e{ki obi~aj. Neretko, vratila bi semalo nacvrckana, i onda u{la bi u kuhiwi i zapevala. Tada joj jeizrawao ~e{ki jezik. Po~ela bi veselim pesmama, “Na Marjance, naMarjance, tance tancuje”, {to otprilike zna~i: “Marjance, do|i daple{emo”. Zavr{ila bi nekom laganom, tu`nom pesmom, pla~u}i.

ê{ki jezik, za koji je rekla da ga je zaboravila, javio joj se i u jednojdrugoj prilici. Dok je {etala, obratila joj se jedna èna na nemu{tomalbanskom, ali za Mariju mo`da jasnom jeziku, pitaju}i gde se nalazikancelarije trgova~kog ata{ea êhoslova~ke. Marija joj odgovorila namaterwem jeziku i otpratila je do tog mesta. Usput, druga èna ju jepitala kako se desilo da se na{la u Albaniji, a Marija joj je ukratkoispri~ala svoju ìvotnu pri~u. Sve to je zatim pri~ala kod ku}e, i zadivno ~udo niko joj nije zamerio, a kako izgleda, to nije stiglo dou{iju moga oca, kao da je isparilo u vazduhu. To nije bila obi~nastvar, posle prekida odnosa izme|u Tirane i Moskve êhoslova~ka jeve} postala neprijateqska dràva. [tavi{e, nekoliko godina kasnije,kada sam ispri~ao jednom mom kolegi o Mariji, za~udio se kako jemogla u ku}i premijera da stanuje jedna êhiwa. “Dobro {to je nisuoptuìli da je strani agent”, rekao mi je, ne ba{ bezazleno.

Bilo kako bilo, reklo bi se da Mariju ne samo {pijunaà ve} i ni{tadrugo nije vezivalo za êhoslova~ku. Iz svog zavi~aja pobegla je davne1903. godine, pre nego {to je nastala ta dràva, u kojoj ona nikada nijebila. Krajem pedesetih, pruìla nam se prilika da, na poziv vlade uPragu, odemo porodi~no na odmor u êhoslova~ku, i da sa nama po|e iMarija, kao {to jednom i{la sa nama u Sovjetski Savez. Ali, ume|uvremenu su se odnosi sa êhoslova~kom pokvarili. Ne{to ranije,kada je moj otac bio u slu`benoj poseti êhoslova~koj, zamolio jetada{we vlasti da na|u nekog od bliìh Marijinih ro|aka, mo`dawenog najmla|eg brata, ali odgovor je stigao da ga nisu na{li. Izuzevpiva i zadovoqstva u ponovqenom ~itawu “[vejka”, skoro ni{ta nijejoj ostalo od toga {to je êhiwa. “Sada sam Albanka”, govorila je. Ali,kada je na televiziji na ulicama Praga 1968. godine videla sovjetsketenkove, Marija je zaplakala.

u

pr

vo

m

li

cu

207

* Arapska, i verovatno turska izreka, koja zna~i: “Mo} pripada Gospodu”, a izraàvanevericu i rezignaciju.

Kasnije, kada sam po~eo da pi{em, kod Marije je i to izazvalo nekonespokojstvo. [ta }e ti da postane{ pisac, govorila mi je, treba daima{ neki zanat, kao lekar ili inìwer. Ovaj svoj nemir otkrila je ijednom mom drugu, malo starijem od mene. “Za{to, Marija, bi}e dobroda bude pisac”, uzvratio joj je moj drug. “Ma, da li ti zna{ Ba{kima?”,pitala ga je Marija. On joj odgovorio da ja mnogo ~itam i da znammnogo stranih jezika, francuski, engleski i italijanski. “Zna ialbanski”, dodala je Marija. Moj drug je jednog trenutka pomislio da seMarija {ali, {to nije o~ekivao od we, ali se posle toga prisetio da jealbanski za Mariju bio strani jezik. Zaista, kao i nema~ki,italijanski, srpskohrvatski, bila je u stawu da ~ita na tri raznapisma, iako je wen materwi jezik bio ~e{ki, sa kojim je izgubilakontakt, i koji je koristila samo kada bi zapevala.Marijina èqa da se bavim nekim “zanatom”, kako je ona zvala odre|eneprofesije, sigurnijim nego {to je biti pisac, javqala nam se, mombratu Skenderu i meni, u se}awima dugi niz godina sredinomosamdesetih, kada smo izlazili na vazduh u dvori{tu jednog zatvora.Davali smo joj za pravo, naro~ito {to se ti~e profesije lekara, jer je uzatvorskim uslovima pruàla najboqe mogu}nosti. [to se ti~eprofesije inèwera, koju su odabrala moja dva brata, ni taj “zanat”nije pomagao da im olak{a teìnu zle kobi koja ih je uni{tila.Marija je umrla 31. maja 1974. godine od kancera. Pre nego {to jepostala prikovana za postequ, krajem februara, i daqe je, kad god bipoèlela, {etala uzdu` i popreko kroz Tiranu. înilo mi seneverovatnim da je umrla. Nisu mi rekli da je imala kancer, a i da samznao, Marija za mene nikako nije mogla da umre. Ni Skenderu nisurekli. Koliko god da smo bili odrasli qudi, u odnosu na Mariju smo,kako izgleda, bili u starosnoj dobi u kojoj smo imali potrebu zadadiqom.Mariji smo odali svu po{tu kao da je bila ~lan porodice, isto kaobaki, koja je umrla dve godine ranije. Na izraàvawe sau~e{}a do{la je~itava familija, pa ~ak i ~lanovi polit-biroa, osim Enver Hoxe. Alije Enver Hoxa telefonom izrazio sau~e{}e Mehmetu [ehu za Mariju. Togdana, otac je, zami{qen, rekao da je Marija bila jedini ~ovek u na{ojku}i na koju nikad nije vikao. “Vikao sam i na moju majku, ali na Marijune”. Istina je obrnuta – Mehmet [ehu je jedini ~ovek u na{oj ku}i nakoga Marija nikada nije vikala. I na moju majku je vikala kada bi senekada naqutila. Ali ne na oca, “premijera”, kako ga je zvala bez ikakvezlonamerne aluzije, ve} zato {to je takav bio Marijin albanski jezik.Sahrawena je u prvoj parceli na grobqu [are, preko puta posebneparcele gde su, uz roditeqe Envera Hoxe, po~ivali moj deda i mojababa, Mehmetovi roditeqi. Ispod wene slike, na kamenoj plo~i,uklesano je ime Maria Sass (Shehu), a ispod toga: 1889–1974.Marijinom zaostav{tinom bavio se Skender. Otac je rekao da se wenau{te|evina dâ dràvi. Imala je samo 20.000 starih leka, {to jeu

p

rv

om

l

ic

u20

8

iznosilo ~etiri mese~ne plate ili pet mese~nih penzija. Hranu ispavawe imala je besplatno. Me|u stvarima koje je Marija dràla podkqu~em, Skender je na{ao dve Bibilije, jednu na italijanskom i jednuna srpskohrvatskom. Skender je sa~uvao Biblije. Posle nekolikogodina, kada su ga uhapsili, prona{li su ih me|u wegovim li~nimstvarima. Ali, za divno ~udo, nisu ih koristili kao materijalni dokazu optu`bi za neprijateqsko delovawe. Kao da ih je ne{to onostranoprekrilo i sa~uvalo, u~iniv{i nepostoje}im Marijine Biblije, kao dasu isparile u vazduhu.

Kratko vreme pre nego {to se dogodilo ovo {to sam ispri~ao o mombratu, ~ak nekoliko dana pre smrti Mehmeta [ehua i wegovogprogla{ewa za “neprijateqa Partije i naroda”, oti{ao sam na grobqe,no}u, sa jednim mojim prijateqem, da obi|emo grobove mojih predaka iMarijin. Kad smo pri{li grobu predaka, sa neba je pqusnula sna`naki{a, a kada sam pri{ao Marijinom, stala je. Kao da je to bionagove{taj provale oblaka do koje }e do}i u trenucima kada smosahrawivali oca, ni nedequ dana kasnije, na jednoj udaqenoj parceli.Tako|e i kao nagove{taj uklawawa tih grobnica. Kada sam se tu vratiopo izlasku iz zatvora 1991. godine, grobnice moga dede i moje babenalazile su se na istom grobqu, ali na drugom mestu, koje sam jedvana{ao. Nisu mogli da budu pored roditeqa Envera Hoxe. Otac nijeimao grob. Wegove kosti su odnete neznano kud i zakopane na jednomtajnom mestu, pa nam je trebalo deset godina da ih prona|emo. Marijingrob nije dirnut. Maria Sass (Shehu), 1889–1974.

Bilo kako bilo, Marijina ìvotna pri~a, isprepletena sa istorijomHH veka, nije se ovim zavr{ila. Wen epilog, posle Marijine smrti,desio se u jednom od zatvora Albanije, u zatvoru Burel. Samo {to samstigao tamo, ujesen 1983, jedno od prvih pitawa koje mi je postaviojedan sapatnik, biv{i visoki zvani~nik, osu|en kao sovjetofil, bilo jeo Mariji, da li je ìva ili je umrla. Kasnije, od jednog drugogsapatnika, prozapadwaka kakav sam mawe-vi{e bio i ja – i me|uzatvorenicima se povla~ila demarkaciona linija Hladnog rata, alibez li~nih neprijateqstava – dakle od pomenutog prozapadwaka ~uosam da sovjetofili imaju posebno tuma~ewe o razlozima zbog kojih supokvareni odnosi izme|u Tirane i Moskve. Po wima, Mehmet [ehubio je agent CIA, kao {to je govorio i Enver Hoxa, ali, za razliku odEnvera Hoxe, oni su u Mehmetu [ehu videli krivca za kvarewe tihodnosa, koje je izazvalo veliku {izmu u komunisti~kom svetu, izme|uMoskve i Pekinga, a za to mu je misija poverena od strane ameri~kogimperijalizma. [pijunske veze Mehmet [ehu je odràvao preko svojeaustrijske dadiqe koja je stanovala kod wega. A dadiqa je bila Marija,o kojoj me je pitao onaj sovjetofil. Mariji su promenili nacionalnost,jer êhoslova~ka je bila socijalisti~ka zemqa, a Austrija kapitalisti~ka.

Godine 1989, oslobo|en iz zatvora i interniran u jedno selo bogu izale|a, pratio sam preko radija kako se, jedan za drugim, ru{e u

p

rv

om

l

ic

u20

9

komunisti~ki reìmi u polovini na{e Evrope. Kada je na red do{laêhoslova~ka, bio je novembar, mesec kada bi Marija napunila 100.godina, i nekoliko nedeqa pre nego {to su mene uhapsili po drugi put.Slu{ao sam radosno vesti o velikom mitingu na VaclavskimNamjestima u Pragu, sa Havelom na tribini, a zajedno s wim Dub~ek,koji se vratio posle dvadeset godina prinudne izolacije od sveta, i o~isu mi se napunile suzama i u isti mah setio sam Marijinih suza udalekom avgustu 1968. godine. Se}awe na wu nagonilo me je na pla~ ikada bih ~uo prve akorde simfonijske svite “Domovina” êha Smetane.Ona je osoba koja je najvi{e slu{ala moj pla~, iako sada pla~empritajeno i svestan toga pla~a, druga~ije nego onda, kad sam tek po~iwaoda ìvim, urlaju}i toliko da je majka do{la iz druge sobe i reklaMariji koja me dràla u naru~ju: “[ta mu je za{to pla~e?” “Ma piteti, pite!”, odgovorila joj je Marija. A to je zna~ilo: “Pitaj ti, pitaj!”Ponovo nisam uspeo da izbegnem isku{ewe da ispri~am ne{to sasvimli~no, pri~aju}i Marijin ìvot isprepletan sa istorijom HH veka.Wen grob se nalazi na grobqu [are, na jugozapadnoj periferijiTirane, glavnoga grada Albanije, u istoj parceli sa diktatoromAlbanije. Wegov mrtva~ki kov~eg zatvoren olovom uklowen je izGrobnice palih boraca, gde su ga najpre sahranili kada je umro uposteqi, po{to je uni{tio ìvote mnogih qudi. Kod wegovog groba sesvake godine, odre|enog datuma, okupqaju sa crvenim zastavama nekikoji ~e`nu za pro{lo{}u. Marijin grob je malo daqe, blizu ulaza. Tuje Marijina slika, sa osmehom, i ~ini mi se kao da je vidim ìvu, onakoniskog rasta, malecku, sa o~ima boje neba i sa okruglim licem, ozarenuskoro de~ijim osmehom. Izgleda kao da ne pripada mestu gde se nalazi,kao da je nedosti`na za smrt. U wenom ìvotu, kroz HH vek, izgubila jemnoge drage stvari, i ostavqala ih je za sobom, stalno tako, nije èlelada okre}e glavu, zapo~iwu}i novi ìvot, a zatim opet novi, pa opetnovi. Sve dok nije stigla ovde. Mnoge stvari je Marija izgubila, aliuprkos tome nije se mewala, sve je sa~uvala na svoj na~in, mo`da uzpomo} nekog an|ela. Bar se meni tako ~ini, i samo ona zna da li sam upravu. “Pitaj ti, pitaj!”, odzvawa u meni.

Berselona, oktobar 2002P.S. Za razliku od ve}ine drugih moji pri~a i romana, sve koje sampisao o Mariji su istinite, napisane onako kako se se}am, i kako je onaverovala da je istinito sve ono {to pi{e u kwigama, osim bajki.

Ba{kim [ehu (Bashkim Shehu, 1955, Tirana, Albanija), proznipisac, diplomirao je na katedri za albansku kwièvnost i jezikUniverziteta u Tirani, a studirao je (1993–1995) i na Institutu zasociologiju (sociologija etniciteta i mawina) Univerziteta uBudimpe{ti. Govori, pored albanskog, engleski, francuski,{panski, italijanski i katalonski.u

p

rv

om

l

ic

u21

0

U Albaniji je izme|u 1981. i 1991. proveo 8 godina u zatvoru igodinu i po u internaciji.

Ba{kim [ehu objavio je pet zbirki kratkih pri~a (U drugo vreme;

Senke; Pismo iz ludnice godine 2000; Kraq Edip, Edip laòv;

Kletva) i osam romana (Jesen straha; Posledwe putovawe Age

Imerija; Gozba; Ispovest pred praznim grobom; Krug, Orfej u Novom

Zululendu; Raskrsnica i ponori; Zmija i druge pri~e).

Proza Ba{kima [ehua objavqena je u prevodu na bugarski,engleski, francuski, gr~ki, ma|arski, nema~ki, portugalski,rumunski, ruski, {panski, slova~ki, slovena~ki i srpskohrvatski.Pri~a “Pismo iz ludnice 2000. godine” objavqena je u Mostovima

br. 116 iz 1998.

Ba{kim [ehu preveo je na albanski dela Isaije Berlina, ErikaHobsbauma, êslava Milo{a, Marije Todorove, Xorxa Stajnera,Kurta Vitfogla i drugih zna~ajnih filozofa HH veka.

Nosilac je uglednih albanskih nagrada za kwièvnost iprevodila{tvo.

Od 1997. ìvi u Barseloni. Godine 2004. Ba{kim i wegova suprugaEdlira dobili su bliznakiwe Joanu i Edit, i to je najzna~ajnijidoga|aj u wihovim ìvotima otkako su napustili Albaniju.

u

pr

vo

m

li

cu

211

— Johan Volfgang Gete

— Tri pesme

— Preveo s nema~kog Branimir @ivojinovi}

— ILMENAU3. septembra 1783.

Dolino qupka! Gajevi zeleni!Pozdravqam opet od sveg srca vas;Lisnate kro{we raskrilite menii primite me u svoj hlad i kras,okrepite mi, u dan {to qubav budi,vazduhom sveìm i melemom grudi!

Uzvi{en breè! Do podno`ja me tvogvra}ali ~esto sudbina i Bog.O, na tim blagim padinama dajda vidim mladi, vidim novi raj!Zasluge za vas ima i do mene:dok brinem, va{e grane se zelene.

Uz vas bih da zaboravim da imai ovde mnogih u zemnim okovima,seqak peskovito zaseva tle,a divqa~ ~esto obrsti mu sve,po urvinama traì ìlu rudnukopa~, za hleba koricu oskudnu,}umurxija se sav zastra{en brinekad ~uje psovke lova~ke druìne.Podmladite se, kao {to ste ~esto,Kô da je danas moj stari ìvot nestô.

212

no

va

k

la

si

ka

Vi meni rado dajete te snove{to laskom mame pesme staro-nove.Ponovo svoj sam, daleko od qudi,kupa me sre}om miris va{ {to bludi!Melodi~no visoka jela sad{umori, hu~i brzi vodopad;spu{ta se oblak, magli se dolina,najednom pade no}, zavlada tmina.

Gde li, dok gledah milih zvezda roj,bezbri`no kroz mrak put izgubih svoj?Koje to ~udne glase sad u daqini ~ujem?Uz stenu oni odjekuju brujem.Kô lovac {to se jelenu privla~i,ne~ujno hitam da vidim {ta to zna~i.

Koja to zemqa iz bajke primi mene?Ko drì no}u pod liticom pir?Uz kolibice pru}em prekrivenesede kraj vatre, ru{e veseqem {umski mir.Diè se sjaj do svoda smreka tavnih,dole se sprema obed jednostavni;{ale se, dokle boca obre|uje im krug{to je, ve} skoro praznu, dodaje drugu drug.

Na koga li~i ta druìna ~ila ?Odakle do|e? Kuda je naumila?Kako je na woj pre~udesno sve!Da pozdravim je? Da beìm od we?Da l’ su to divqi duhovi? Gnomi, kojiovde se bave ~arolijama svojim? Kroz `buwe jo{ i druge vatre zrem;jeìm se, jedva jo{ ostati smem.Da l’ cigansko je ovo sumwivo boravi{te?Da l’ je to onaj knez koji pri bekstvu svomu Ardenskoj {umi na{ao uto~i{te?Zar da ja, zabasali, u gorskom spletu tomovaplo}ene na|em duhove [ekspirove?Jeste, osokoqen od misli ove,ja kuda treba upravih svoj hod:oni su, ako ne i isti rod!Me| wima nesputani duh prebiva,sirovost plemstvo du{e ne sakriva. n

ov

a

kl

as

ik

a21

3

Kako se zove taj, {to snaga su{ta,{iroka ple}a nehajno opu{ta?Juna~kog starog plemena lik stamen,spokojno sedi on uza sam plamen.Voqenu svoju lulu pu{i ùdno,oblaci dima uz glavu mu plove.Veseli smeh on suvo, dobro}udnou celom krugu zna da izazovekad {eretski – a sav ozbiqnost prava –nare~je neko tu|e podraàva.

I ko je drugi, koji to ne marinego na paw se oslonio starii duge ruke, lepo izvajane,proteè lewo na sve strane?Ne slu{a wega ono dru{tvo glasnoal’ duh mu uvis upravqa svoj let,nebeskih sfera kolopleton opeva jednoliko i strasno.

No oni tamo nisu bu~ni vi{e,najednom ~ujem gde govore ti{e,nedostaje im ne{to, pa se trudeda onoga mladi}a ne probudekoji na kraju, gde se dolina zavr{ava,u kolibici lakoj, pred kojom jedva jajo{ vidim malen ogaw kako sja,pod {ûmom vodopada, blago spava.Goni me srce ka jaruzi toj, ostavqam druge, tih je korak moj.

Pozdravqen budi, ti {to pozno no}una ovom pragu zami{qeno bdi{![to od veseqa pobeè u samo}u?[ta ti je va`no na umu kad ne spi{?Zbog ~ega li se mozgawem zamara{pa ~ak ni slabu vatricu ne xara{?

„Ne pitaj! Jer ja nisam spreman da tikaèm, o, stran~e, sve {to èli{ znati;ostavi dobru voqu: ovde, shvati,vreme je da se }uti, da se pati.Ja ti ne mogu kazati ni sâm.odakle sam, ni {ta me amo slalo;n

ov

a

kl

as

ik

a21

4

iz stranih zona prenet sam, to znam,a prijateqstvo ovde ~vrsto me prikovalo.

Ko sebe zna? I kojim mo}ima raspolaè?Zar junak nikad nije postupao odve} smelo?[to ~ini{, tek }e sutra{wi dan da kaèda l’ ti na korist be{e ili na {tetu to delo.Nije l’ Prometej bogotvorno prviulio sveòj glini ~isti nebeski àr?Pa zar je oìvqenim ìlama na darmogao dati ne{to vi{e od zemne krvi?Ja ~istu vatru donesoh sa oltara;a {to zapalih, nije ~isti plam.Oluja ve}i àr, opasnost ve}u stvara,pa bez kolebawa prokliwem sebe sam.

Kad ludo pevah o hrabrosti, o slobodibez prinude, kad ~estitosti klicah,gord i zbog sebe i {to mi to godi,lepu naklonost qudsku sticah;ah, neki bog mi ve{tinu uskratida mogu umetni~ki delovati.Sad sedim ovde, podjednakoi dignut u visine ponajve}ei kao nikad sav poti{ten jako,nevin i ka`wen, kriv i prepun sre}e.

Al’ tiho zbori! Jer u izbi spije toj i dobro moje sve i sav udes moj:otmeno srce koje sudba krutaskrete sa prirodinog puta,a sad na pravoj stazi slutwom gori,i ~as se sa sobom, ~as sa senkama sporii {to od kobi dobi pri ro|ewu svojemèli tek trudom da stekne i znojem.Qubazna re~ mu duh ne razotkriva,nit’ mu sti{ava buru ijedna pesma ìva.

Ko gusenici {to mili po granimoè {to re}i o budu}oj hrani?I ko pomo}i larvi, koja leì na tlu,tananu qusku da prolomi tu?S vremenom }e se probiti, pa }e smetipravo u krilo ruìno da sleti. n

ov

a

kl

as

ik

a21

5

Zacelo, s godinama }e tako|e onshvatiti {ta smer pravi wegovoj snazi zna~i.Sad wega, mada istini je sklon,jo{ strasno zabluda privla~i.Drskost ga mami k sve ve}oj daqini,nijedna stena wemu se ne ~inida je previ{e okomitaniti preuska staza nijedna kojom hita;kraj wega nesre}a ne spava,u naru~je ga muci stropo{tava.Onda ga prenapeti poriv bolni~as tamo, ~as onamo goni,pa od tih kretwi mrzovoqnihon mrzovoqno k po~inku se kloni.Turobno divqe on u vedar dan,sav neobuzdan, dalek od svakoga veseqa,rawene du{e i slomqenog telapada na tvrdom leàju u san:dok tiho, jedva di{u}i ja tupodièm pogled k zvezdama nesputanim,jo{ budan, a upola ve} u te{kom snu,jedva se od tog sna te{koga branim.“

Snu, i{~ezni!O, muze, vama hvala

{to mi je va{a milost dalastazu na kojoj jedne re~i sjaju dan najlep{i osvetli ceo kraj;oblaci beè, magla pada,nestade onih senki splet.Istinsko sunce meni svetli sada,za mene ìvi lep{i svet;a privi|ewe {to me zastra{ilou vazduhu se rasturilo.Bogovi , vi ste premilo i slavnonov ìvot zasnovali ve} odavno!

Tu vidim kako posle dugoga putovawa~ovek se u otaxbini prepoznaje,gde miran narod, èqan tihoga delovawa,koristi sve {to priroda mu daje.S preslice hitaju sve nitika tka~kom brzom razboju; ni uèni kabao ne}e mirovati duèn

ov

a

kl

as

ik

a21

6

u zaru{enom oknu, varka otkrivena }e bitii vrati}e se red i s wime blagostawei ~vrste sre}e zemaqske uzdawe.

Pa nek, o kneè, taj kut zemqe tvojequdi u spomenike ìvota tvoga broje!Du`nosti poloàja odavno uo~ava{,slobodnu du{u postupno sputava{.Ko hladno ìvi za se i svoju voqu pre svega,moè da pribavi sebi sve {to mu du{i godi;ali ko èli da qude dobro vodiumeti mora da se odri~e mnogo ~ega.

Pa nemoj da tetura{ – nagrada mala nije –Kô {to je onaj seja~, ~ije pada{e – slu~aja laka igra – zrwe~as nasred puta, ~as na trwe;ne! bogato i mudro, iz ruke postojane,sipaj blagoslov preko sve zemqe poorane;pa ~ekaj: ètva obilna }e biti,i tebe i sve tvoje usre}iti.

Pesma Ilmenau je nastala 1783. povodom 26. ro|endana vojvode Karla Augusta. Gete se urazgovoru sa Ekermanom od 23. oktobra 1830. prise}a svog prijateqa, preminulog u junu1828. „Bio je“, kaè Gete, „kao plemenito vino, ali jo{ u silnom vrewu. Nije znao {tabi sa svojom snagom, i ~esto puta umalo {to nismo polomili vratove“. Me|utim, iz togperioda „vojvoda se ubrzo probio do blagotvorne jasno}e, tako da sam ga o wegovomro|endanu 1783. mogao sasvim lepo podsetiti na taj lik iz wegovih ranijih godina“.

Dr Mirko Krivokapi}

— METAMORFOZA BIQAKAZbuwuje tebe, draga, svih ovih cvetova ti{ma,

stostruki wihov splet svuda po ba{ti u krug;bezbroj imena ~uje{, sve jedno potiskuje drugo

samo {to kosne te win nepoznat varvarski zvuk.Svi su oblici sli~ni, al’ isti nije nijedan;

tako na tajni win zakon ukazuje hor,presvetu zagonetku. O, kad bih mogao, draga,

da ti odam ve} sad sveodgonetqivu re~! –Posmatraj biqku dok raste i kako malo-pomalo, n

ov

a

kl

as

ik

a21

7

stupaw po stupaw, cvet razvija, potom i plod.Ni~e iz semena, ~im ga u ìvot otpusti milo

zemqino krilo {to svet tiho oplo|uje sav,pa tad ~arima ve~no kome{ave svetlosti svete

poveri ne`ni sklop listova proniklih tek.Snaga je mirno spila u semenu; po~etni uzor

leà{e, zatvoren jo{, sklup~an pod opnicom: list,koren i klica, bez boje, tek dopola oblikovani;

jezgro ìvota mir ~uva dok suvo je sve,onda pak navire uvis, predaju} se vla`nosti blagoj,

diè se isti tren, okolnu napu{ta no}.Ali ostaje isti ustrojstva prvobitnog oblik,

i me| biqkama svim beleg je detetu dat.Odmah slede}i nagon se potom diè i stalno,

dodaju} ~vor na ~vor, obnavqa prva{wi lik.Sasvim isti, dodu{e, ne uvek; jer se raznolik

uobli~ava, gle, ve~ito slede}i list,{iri, sa useka vi{e i {iqaka, delova {to su

usred klice {to wih rodi po~ivali pre.Tako najvi{e eto, tad postiè usavr{ewe,

kakvo te poneki rod goni da divi{ se ti.Nabori tu su i zupci, i sve to bubri od soka,

Kô da je nagona mo} slobodna, ne zna za kraj.Al’ tu priroda silna zaustavqa oblikovawe,

blago mu kazuju} put u savr{eniji vid.Umerenije vodi sok sada, suàva ìle, –

oblik pokazuje tad ne`niji uticaj na w.Navrlih ivica nagon se tiho povla~i, ja~e

vidi{ rebara niz {to ukra{avaju struk.Ali bez li{}a i brzo se ne`nija peteqka diè,

i posmatra~ev vid privla~i ~udesan lik.Uokrug vidi se sada, i prebrojan a i bez broja,

kako se mawi list diè kraj parwaka svog.Oko biqkine ose svijena je ~uvarka ~a{ka,

najvi{i oblik iz we raste u {arenu cvast.Tako u pojavi punoj, visokoj, priroda blista

i pokazuje niz ~lanova, vasceli krug.Vazda se iznova ~udi{ kad’ vidi{ na stabqici gde se,

kao i listova roj, zawi{e nad wima cvet.Ali divota ova nave{tava stvarawe novo.

Jeste, boànski dah ose}a {areni list;pa se savija brzo; najne`nija obli~ja teè

jedno ka drugom, jer wih odredi sudba za spoj.no

va

k

la

si

ka

218

Prisno sad jedni uz druge ti mili parovi stoje,mnogobrojno uz svet oltar se vrste u krug.

Himen dolazi lebde}, iz silnih mirisa divnihlije se prelepa slast, lije se ìvot u sve.

Odmah se ovde i onde nadimaju bezbrojne klice{to ih u krilu svom krije nabujali plod.

Prsten ve~itih sila tu zatvara priroda; alipre|a{wi prsten taj prsten zalan~uje nov,

tako da lanac se daqe produàva na sva vremena,pa da za ìvot sav svet, kao i jedinka, zna.

Obrati sad, o draga, svoj pogled {arolikoj vrevi{to ne zbuwuje duh vi{e dok trepti pred wim.

Svaka ti biqka sada obznawuje zakone ve~neglasnija svaka je re~ koju ti govori cvet.

No ako bogiwina tu sveta odgonetne{ slova,svuda }e{ videti wih, pa i kad potez je stran.

Gusenica nek mili oklevaju}, leptir nek hita,~ovek vajar nek sam promeni odre|en lik.

O, pa seti se tada i kako iz klice poznanstvamalo-pomalo na{ navika proni~e duh,

kako se prijateqstvo iz du{a nam razavi silno,i kako najzad cvet porodi Amor, i plod.

Pomisli, kako je ~esto svim ose}awima na{imoblikova~a skup prirodu dao na dar!

A i dana{wem danu se raduje! Presveta qubavèli najvi{i plod, jednako srce i um,

isti pogled na stvari, pa da se u gledawu skladnompoveè svaki par, vi{i da prona|e svet.

17–18. VI 1798.

— AMINTASNikija, ~ove~e vrsni, ti lekare tela i du{e!

Bolan sam zaista ja; ali je surov tvoj lek.Ah, potro{ih svu snagu dok tvoj sam slu{ao savet;

jest, i ve} se moj drug ~ini kô protivnik moj.Tebe opovrgnuti ne mogu; i sebi ja kaèm

onu okrutniju re~ koju pre}utkuje{ ti.Ali hitro se voda, ah! ru{i niz strmenu stenu,

ne}e zastati val slu{aju} pesama zvuk. no

va

k

la

si

ka

219

Zar nezadrìvo bura ne besni? Zar ne pada Sunce,dnevni promeniv{i vrh, dole u talasa no}?

Pa mi priroda zbori odasvud: I tebi, Amintas,tu~anih sila strog zakon je povio vrat.

Ne mr{ti ~elo ja~e, moj druè, i naklono slu{ajnauk {to ju~e ga ja onde kraj potoka ~uh

od svog drveta jednog. Pre rodno, sada je maloplodova dalo;. za to br{qan je, steù} ga, kriv.

Uzeh stoga da se~em i otrèm ra{qike dole,zgrabiv{i onaj svoj o{tar i zakrivqen no`;

ali uzdrhtah odmah, uz bolne uzdahe kadagore u kro{wi ~uh {aputav àlobni glas:

O, ne rawavaj mene, svog vernog ba{tenskog druga,koji ti, detetu jo{, mnogu je davao slast.

O, ne rawavaj mene! grozovito ìvot mi kida{kada mi ovaj splet nasilno razara{ sad.

Zar ne othranih tu biqku i blago ka sebi uzgajah?Nije l’ mi svaki wen list srodan ba{ kao i moj?

Zar da je ne volim kad se sa poùdnom snagom, po{tojedino trebam joj ja, uz moj obavija bok?

Tisu} ra{qika svojim se korewem pripi, sa tisu}niti u ìvot moj ona sva utonu ve}.

Hranu od mene prima; {to meni treba, to uzme,pa mi isisava sr`, du{u isisava svu.

Zalud se samo jo{ hranim; jer sna`ni koren moj {aqedopola k meni tek, ah! ìvotodavni svoj sok.

Brzo prisvaja usput od plodova jesewih snagunajvoqeniji taj, ali i opasan gost.

Ni{ta ne stiè vi{e do kro{we; vr{ike krajwe,{to se nad potok taj nadnele, suve su ve}.

Jeste, izdajica je! I ìvot i dobra mi laskom uze, i navrlu mo}, nadu mi oduze svu.

Wu samo ose}am kako me grli, vesèle me uze,nakit vesèli tu| li{}a {to donosi smrt.

Nikija, no` zadrì, po{tedi jadnika kojegpro`diru qubav i strast, pristalog voqno na to!

Slatka je rasipnost; ovu ponajlep{u daj mi! Ko sepoveri qubavi, taj ìvot nek pripita svoj!

19–25. IX 1797.

no

va

k

la

si

ka

220

— Gr~ki i Latinski Nadgrobni Natpisi Psima

— Preveo s gr~kog i latinskog Sinan Guxevi}

1.Klonu, Lokri|anko Majro, kraj `buna mnogoìlog ì ti,

Koja, uz umilan laj, be{e i najbrì pas.Eto, u laku se tvoju, bez ikakve milosti, {apu

Zario otrova pun zmije {aròvrate zub.

Nadgrobni natpis lova~koj ku~ki Majri, lokri|anske pasmine, sastavljen rukom slavnepesnikinje Anite iz Tegeje (ìvela oko 300. godine pre na{e ere). Metar gr~ki elegijski distih.Epigram je ranije bio uvr{ten i u Anthologia Palatina (poslednji put u gr~ko-latinskomizdanju Cougny II, 154, Pariz 1890). Ime za psa Majra ili Maira, poti~e od Majre, k}erkeAnteja i Preta, koja je bila jedna od pratilja Artemidinih; ova poslednja }e Majru ubiti kadsazna da je Divu rodila sina Lokrida. Lako se moè videti da je u natpisu sva ova gra|a uigri. Anita pripada prvoj generaciji pesnika koji pi{u epitafe ìvotinjama, epigramatskuvrstu koja ima svoj po~etak u epici, u vezanosti Odiseja za psa Arga, svoje utemeljenje uhelenizmu, a procvat u carskom Rimu. Anita je autorica i drugih epitafa ìvotinjama, kaopetlu, konju, delfinu, zrikavcu, koji se nalaze u sedmoj knjizi Palatinske antologije. Svi sunjeni epitafi u elegijskom distihu, a svaku mrtvu ìvotinju pesnikinja ispra}a u grobprepoznatljivom dorskom ose}ajno{}u. Ovaj natpis pripada vrsti ozbiljno-sentimentalnihepikedija, po tipologiji koju predlaè Gerhard Herrlinger u svojoj raspravi Totenklage umTiere in der antiken Dichtung. Ostale vrste po Herrlingeru su parodijski i poantirani.

2.Ku~ki Parténopi svojoj, u igranju druìci ljupkoj,

Vlasnik u zahvale znak ovaj je digao hum.Naknadu, eto, za ljubav i pa{~ad zadobiti moè,

îm je ovakovi stvor ovaj zasluìo grob.Gledni ga dobro pa nastoj i drûga da stekne{ valjána:

@ivom da veran ti jest, mrtvom da bude ti bliz.

Natpis iz 2/3 stole}a na{e ere, na|en u Mitileni, ispod reljefa s prikazanom ku~kom kakoleì na grobnoj humki, okrenuta na levu stranu. Autor nepoznat, metar gr~ki elegijski distih.Prevod prema tekstu u Incriptiones Graecae, XII, 459. Retkost poante je u poruci ìvotinje~itaocu ~oveku: psi zadobiju milost ~ovekovu tek u smrti, dok ~ovek je ima i za ìvota. n

ov

a

kl

as

ik

a22

1

3.Sve {to je ku~kica Teja i bila i imala, sve je

Ovaj prepokrio grob: ljupkost i vernost i sjaj.Ali devoj~ica ~ezne za igra~kom ne`nom, i gorak

Pla~e za mezimkom pla~, srcem je àle}i svim.

Natpis u gr~kom distihu, na|en u Rimu, datiran u 2/3. stole}e na{e ere. Autor govori ooàlo{}enoj gospodarici ìvotinje u tre}em licu, pri ~emu se ne moè naslutiti poznaje li jeili ne, {to isklju~uje “katulovsku àlost ljubavnika”, poznatu sa tuàljke za Lezbijinimumrlim vrapcem.

4.Ti {to se utrinom kre}e{, osvrni na ovu se humku,

Ali se nè smej {to grob ona je jednome psu.Znaj da me àlio vlasnik i prahom me posuo grobnim,

Znaj da i ovo {to {ti{ zá me je klesao on.

Gr~ki natpis iz Rima, datiran u 2/3. stole}e na{e ere. Prevod prema tekstu iz InscriptionesGraecae, XIV, 2128.

5.

Pas da je malte{ki ljuti, Eùmelov odani ~uvar,Pokopan ovde u tlo, kaè i nadgrobni kam.

Bikom su zvali ga ìvog; a sada nad laveòm njemuVlast je ra{irila no} {utljiva s putima svim.

Autenti~an gr~ki epitaf na spomeniku, uvr{ten u Anthologia Palatina, VII 211 i atribuiranpesniku Timneju. Malte{ke pse Plinije (Naturalis historia 3, 152) opisuje kao luksuzne idobre za lov. Ime Bik (Tauros) za psa nije lako objasniti. Moè pre biti da upu}uje nafiguru psa, a manje na snagu, budu}i da se radi o lova~kom psu. Moglo bi se raditi i oplanini Tauros.

6.

Ime je Lovoljub meni: e takav u trku sam brzu[apu na okrutnu zver mnogoput stavio ja.

Gr~ki distih iz 3. stole}a na{e ere, na|en u Pergamonu, ispod reljefa s psom. Prevod prematekstu u Corpus Inscriptionum Graecarum, 3559. n

ov

a

kl

as

ik

a22

2

7.

Galija moja me rodi, a prekrasna dade mi {koljkaIme, krasotu i res kakono jeste i red.

Ve{ta sam bila da gustom i neznanom {umom protutnjim,Ve{ta uz mnogi da breg kosmatu pokrenem zver.

Nikada morala nisam pod te{kim da kre}em se lancemNiti je srditi prut beli mi {inuo bok.

Vlasniku ja sam u krilu i vlasnici kunjala slatkoIli na leàj bih mek umorna legnula sva.

Mûkom sam zborila vi{e no psu {to govorit je dano,Nikome laveòm ja nisam zadavala strah.

Pa sam odìvela svoje i s nesretnog poroda svogaDo{la pod ovaj sam kam mramorni ovde pod tlo.

Latinski natpis u elegijskom distihu iz 2. stole}a na{e ere, uklesan na mramornoj plo~ina|en u blizini Vile Borghese. Neznani autor je na plo~i dao da se ukle{e i ime psaMargarita (biser), uz sliku palmine gran~ice. Prevod prema tekstu u Corpus InscriptionumLatinarum VI, 4, 29896. Epitaf ima parodijski ton, po~ev od prvog polustiha (Gallia megenuit), koji sadrì igru na po~etak Vergilijeva epitafa Mantua me genuit. Parodijski sadràj~ini i kontrast karakternih osobina mrtve ìvotinje, koja je ~as ljuta lova~ka keru{a, a ~asumilna ku}na ljubimica.

8.

ûvar je kolima bio, uprazno ne laju}i nikad.Sada je {utljiv i sen sada nad prahom mu bdi.

Latinski natpis na stupu na|en u mestu Recco kod Ankone. Posve}en je psu ~uvarunatovarenih kola. Pas koji ne laje uprazno, po mi{ljenju nekih tuma~a, ironi~na je porukanekim govornicima. Tekst u Corpus Inscriptionum Latinarum IX 5785.

9.

Nije da, Bembine psi}u, ni{ta od vlasnika nema{:Ima{ od njega i pla~, ima{ i ime i grob.

Latinski epitaf psu po imenu Bembino pesnika Pietra Bemba (1474–1525). Poanta zasnovana na igri autora sa vlaystitim imenom i imenom umrlog psa. Herrlinger drì epigramatsku poantu za tanu{nu. Prevod prema izdanju Carmina, Venecija 1552. n

ov

a

kl

as

ik

a22

3

10.Lajah kad lopove sretah, a }utah na ljubavne goste:

Tako i vlasniku beh, tako i vlasnici drag.

Slavni satiri~ni latinski distih pesnika Joachima du Bellaya (1525–1560). Prevodili su ga i~inili mu varijante mnogi: Weckherlin, Opitz, Fleming, Greflinger, David Schirmer, Goethei drugi. Ovo mu je prvi oblik: Latratu fures excepi, mutus amantes:/ Sic placui domino, sicplacui dominae.

no

va

k

la

si

ka

224

— Elizabet Kolbert

— U potrazi za Lorkom— Pismo iz [panije o ekshumacijama i bolnoj pro{losti

— Prevela s engleskog Aleksandra Bajazetov-Vu~en

Osamnaestog avgusta 1936, ili mo`da devetnaestog, ne zna se zasigurno,Federiko Garsija Lorka odveden je iz zatvorske }elije u Granadi nekud u brdaseveroisto~no od grada. Mogu}e je da je no} (ili svega nekoliko sati, i tupostoje razli~iti podaci) proveo u de~jem letovali{tu Kolonija, koje je napo~etku {panskog gra|anskog rata pretvoreno u prolazni logor za osu|enike; amogu}e je i da su ga dràli u parkiranom automobilu. Tokom sati koji suprethodili pogubljenju Lorka je ili pu{io i, ophrvan bezna|em, razgovarao sdrugovima iz }elije, ili je nemo sedeo izme|u dva naoruàna ~oveka koji su ga~uvali, a kad je shvatio da ga vode na paseo, poslednju {etnju, navodno jetraìo sve{tenika. (Prema ovoj verziji, re~eno mu je da trenutno u blizini nemanijednog.) Mo`da je bio i mu~en: jedan od njegovih dèlata kasnije se hvalioda mu je „ispalio dva metka u dupe, kad je peder“. Ipak, kao i mnoge drugeglasine o Lorkinim poslednjim trenucima, ni ova nije potvr|ena.

U trenutku kad je ubijen, Lorka je imao trideset osam godina. Sa dvadeset ine{to napisao je Ciganski romansero, zbirku balada s kojom je gotovo odmahpostao najslavniji {panski pesnik, a fantasti~ni uspeh njegovih andaluànskihtragedija (Krvave svadbe i Jerma) doneo mu je i titulu jednog od najve}ihdramskih pisaca. Od detinjstva je bio opsednut svojom smr}u, pa ipojedinostima oko sopstvene sahrane. Salvador Dali, Lorkin blizak prijatelj, amo`da i Lorkina ljubav, pri~ao je kako je Lorka, jo{ za studentskih dana uMadridu, ponekad umeo da inscenira svoju sahranu, da opisuje poloàj le{a,zatvaranje kov~ega i klimanje pogrebne povorke po neravnim kaldrmisanimulicama. „U toj igri proces raspadanja trajao je pet dana“, prise}ao se slikar.Pesnik u Njujorku, zbirka koju je Lorka napisao tokom jednogodi{njeg boravkau SAD i na Kubi 1929–30, sadrì nekoliko aluzija na ubistvo, svih u prvomlicu, a me|u njima su i ovi stihovi iz pesme „Bajka i kolo trojice prijatelja“:

Kad i{~ezo{e ~isti oblicipod zrikom belih rada,shvatih da bejah ubijen.1

225

es

ej

m

os

to

va

1 Sve Lorkine pesme citirane su prema prevodu Vladete Ko{uti}a (Federiko Garsija Lorka,Celokupna dela, Veselin Masle{a, Sarajevo 1971). – Prim. prev.

Lorkina slava pronela se i van [panije. Krvave svadbe bile su hit u BuenosAjresu, a Lorka je do{ao na jedno izvo|enje, {armirao Pabla Nerudu iiznervirao Horhea Luisa Borhesa. Me|u njegovim prijateljima Amerikancimabili su i Mildred Adams, novinarka Timesa, i izdava~ i kriti~ar Her{el Brikel,koji je tvrdio da ne zna nikog ko bi bio „bliì pojmu genija“ nego {to je toLorka. Potraga za Lorkom po~ela je gotovo ~im se pro~ulo da je pesnik nestao.Oktobra 1936. H. D`. Vels, predsednik londonskog PEN-kluba, poslao jetelegram vojnom namesniku Granade i zahtevao obave{tenje o svom„istaknutom kolegi“. Ipak, iako je bilo sasvim jasno da je ovaj pisac svetskogglasa prosto nestao, vlasti se jesu potrudile da odgovore: ~itav tekst names-nikovog telegrama glasi: „Ne znam gde se nalazi don Federiko Garsija Lorka“.

Sada, gotovo sedamdeset godina kasnije, mo`da kona~no moèmo daodgovorimo na neka pitanja vezana za Lorkino ubistvo. U sklopu zakasnelogsuo~avanja sa zlo~inima po~injenim tokom gra|anskog rata, dobrovoljci {irom[panije poku{avaju da lociraju stotine masovnih grobnica i da ih, ukoliko je tomogu}e, i otvore. Kao {to sablasno anticipiraju stihovi iz Pesnika u Njujorku(„Obigra{e kafane, groblja i crkve,/ otvori{e burad i ormane,/ polomi{e trikostura da bi im i{~upali zlatne zube“), sada se traga za onim {to je od Lorkeuop{te moglo ostati.

Ekshumacije se u [paniji uglavnom odvijaju vikendom, delimi~no da bi seiza{lo u susret porodicama `rtava, ukoliko èle da prisustvuju, ali najvi{e zbogljudi koji obavljaju ekshumacije, po{to oni to rade volonterski. Nedavno samjedne subote prisustvovala takvoj jednoj ekshumaciji u Vadokondesu, gradi}u upokrajini Burgos, dva sata vo`nje od Madrida na sever. Vadokondes imanekoliko uli~ica s kamenim ku}ama i kafanicu, a seljaci u okolini gaje {e}ernurepu, koja je u tom trenutku upravo bila zrela za skupljanje i leàla u velikimgomilama posred njiva. Grobnica je bila nedaleko od puteljka za traktore, kojije nestajao negde u {ipragu, i nije je bilo lako prona}i; kad sam stigla do nje,ve} je bila iskopana jama dubine jednog metra, u tamnocrvenoj zemlji nalikretkom testu. Sa dna je {tr~alo nekoliko kostiju, crvenkastih kao i zemlja.

Ekshumaciju su vodili Fransisko E~eberija, profesor sudske medicine naBaskijskom univerzitetu u San Sebastijanu, i njegova èna Lurd Erasti,arheolog. S njima je bilo nekoliko studenata, kao i njihova trinaestogodi{nja}erka Igone. Studenti su {pahtlicama uklanjali zemlju oko kostiju dok jeE~eberija ba{tenskim makazama sekao korenje koje se uhvatilo izme|u le{eva.Kad god bi neko od studenata nai{ao na ne{to {to treba skloniti, dugme,recimo, ili ~auru metka, E~eberija bi pozvao Igone da to uvije u staniol i staviu kutiju. Kad sam je pitala na koliko je ekshumacija bila, Igone je samoslegnula ramenima, ko bi to sve zapamtio.

Kako je jutro odmicalo, pojavljivalo se sve vi{e ljudi: {panska ekipa kojasnima dokumentarac, austrijska ekipa koja snima dokumentarac, jedan novinariz Francuske, i deca, unuci i praunici pokojnikâ. Porazgovarala sam s HoseomMarijom Rohasom Ruisom, koji preko nedelje radi u drogeriji u gradi}uAranda de Duero. Rohas je dobrovoljac Dru{tva za o~uvanje istorijskoge

se

j

mo

st

ov

a22

6

pam}enja, i planirao je ovu ekshumaciju gotovo godinu i po dana. Kaè da je smukom dolazio do pravih informacija o lokaciji: na prvom mestu na kom sukopali, desetak metara od ovog, nisu prona{li ni{ta.

„U selima jo{ vlada strah“, rekao mi je. „Kad ho}e{ da popri~a{ s nekim,odmah te odguraju u sobu i spuste roletne. Jo{ se skrivaju.“ Rohas je ra~unao stim da }e na ovom mestu prona}i tela {estorice mu{karaca, svih iz susednogsela Santa Krus de la Salseda; svi su, kao i Lorka, ubijeni 18. ili 19. avgusta1936. Rohas je uspeo da otkrije imena petorice, ali mu je {esti nedostajao. Kadsam ga upitala za{to toliko vremena posve}uje ovoj stvari, odgovorio je: „Nemogu to ba{ tako lako da objasnim. îni mi se da mislim isto kao {to je mislilai ve}ina ljudi sahranjenih ovde, i da sam bio te zle sre}e da se rodim ba{ tada, ija bih sigurno zavr{io u nekom jarku.“

Ro|aci `rtava stigli su na ekshumaciju iz svih krajeva [panije. Jedan ~ovek izBilbaoa kaè da je gledao kako mu oca, seljaka s levi~arskim politi~kimshvatanjima, odvoze na seoskim kolima, da bi, svega nekoliko sati kasnije,neko do{ao biciklom do njegove majke i rekao da joj je mu` mrtav. @ena izArande de Duero se}a se da je videla kako joj odvode dedu. Deda je biosocijalista i imu}an seljak, odveli su ga ba{ kad je prodao nekoliko ovaca idobio za njih tri hiljade peseta, pozama{na suma u to vreme. Deda o~iglednonije shvatao kuda ga vode, po{to je poneo i novac. Jedna èna iz Madrida kaèda se njen otac, kova~, nije ni zanimao za politiku; pogubljen je, tvrdi ona,samo zato {to je jedan drugi kova~, ~ovek s vezama u lokalnom ogrankufalange, hteo da mu preotme kova~nicu.

„Jednu stvar moramo da razjasnimo“, rekao je E~eberija. „Ovde nije bilo rata.Ovo je bila ~ista odmazda. [panski gra|anski rat trajao je tri godine i bio jeveoma okrutan, ljudi su se ubijali. Ali ima i krajeva u [paniji u kojima se nijeratovalo a u kojima ipak ima toliko zajedni~kih grobova.“ Neki ro|aci suizgleda ~ak i znali kako se ubice zovu, ali nisu bili spremni da to kaù. No, svisu tvrdili da je lokalna „crna lista“ sa~injena uz pomo} seoskog lekara koji sepa konsultovao sa seoskim sve{tenikom. „Sve{tenik je bio pomaga~ u ubistvu“,rekao je jedan ~ovek. „Zvao se don Emeterio.“

Negde predve~e E~eberija je pozvao sve da se okupe oko jarka. U grobnici jebilo nekoliko nabacanih kostura. Zemlja oko njih vi{e nije bila crvenkasta ve}zagasito mrka, boje kakaoa. Do ve~eri je valjalo zavr{iti pripremu terena, kakobi se ljudi sutra vratili i sklonili kosti. E~eberija je upitao da li neko od ~lanovaporodice èli da kaè ne{to. Raspoloènje, i ina~e tmurno i pomalo nalik onomkoje vlada na klinikama, odjednom se promenilo. Javila se sestra one ène kojaje videla kako joj odvode dedu. „Mi smo se okupili, ali moja majka, ona jenajvi{e propatila“, rekla je i rasplakala se. „Ona se te{ko borila u ìvotu. A mi,bra}o moja i sestre, mi sad ose}amo tugu i bol zbog svega toga. Ne bes, iakone zaboravljamo, samo tugu.“

U gradu Monte Torosos, u pokrajini Valjadolid, postoji masovna grobnica ukojoj se nalazi mo`da i ~itavih hiljadu le{eva. U Orgivi, gradi}u u pokrajiniGranada, nalazi se grobnica koja sadrì tri hiljade, a u Meridi, u Estremaduri, e

se

j

mo

st

ov

a22

7

grobnica s mo`da ~itave tri i po hiljade le{eva. U pore|enju s njima, grobnica uVadokondesu relativno je bezna~ajna. Ona u kojoj je skon~ao Lorka jo{ jemanja. Smatra se da se u njoj nalaze ~etiri tela: pesnikovo, telo u~iteljaDioskora Galinda Gonsalesa, ~oveka bez noge, i dva banderiljera bliskaanarhisti~kim krugovima, Hoakina Arkoljasa Kabesasa i Fransiska GaladijaMelgara. Ipak, s obzirom na osetljivi konsenzus koji ~ini temelj {panskedemokratije, te{ko da bi neka druga ekshumacija mogla biti politi~ki delikatnija.

Moderna {panska politika u znatnoj meri po~iva na svesnom i kolektivnomzaboravu. [panski gra|anski rat po~eo je u leto 1936. godine, kada je Frankoizveo vojni pu~ protiv Druge republike, pa do prole}a 1939, kad surepublikanske snage kona~no poraène. Postoje procene da je za to vremestradalo oko petsto hiljada ljudi. Od tih petsto hiljada, oko stotinu hiljada jepogubljeno, a me|u pogubljenima ima tridesetak hiljada ljudi kojima se zameosvaki trag. Me|u ljudima koji su ubijeni i ba~eni u grobnice pored drumovabile su sindikalne vo|e, anarhisti i ~lanovi Komunisti~ke partije, ali jednako stelo{e mogli pro}i i ako ste u~itelj ili uspe{an apotekar. Izgleda da su mnoge`rtve odabrane na osnovu onog {to je romansijer i filozof Migel de Unamuno,Lorkin poznanik, nazvao „duhovnom gubom [panije: resantiman, zavist,mr`nja prema inteligenciji“.

Posle rata, zvani~na politika Frankovog reìma onemogu}avala je ne samojavnu, nego ~ak i privatnu raspravu o tome {ta se desilo s nestalima. Lorka jebio zabranjen do 1954. godine, kada je Franko dozvolio da se objavi novoizdanje ne~eg {to je bez osnova nazvano Sabranim delima, ali ~ak i tada suokolnosti pod kojima je Lorka stradao ostale tabu. Vi{e od tri decenije Lorka jeleào u neobeleènom grobu, a kad je lokacija, ili ono {to se smatralolokacijom, i zvani~no otkrivena, 1971. godine, to je najve}im delom bilorezultat truda Lorkinog biografa, Irca Ijena Gibsona.

Posle Frankove smrti 1975, ~inilo se da je zvani~no suo~avanje s pro{lo{}uneophodno koliko i nemogu}e. „Da ste u to doba obilazili sela po [paniji, kao{to ja jesam, pomislili biste da mr`nja u njima klju~a i samo ~eka kad }e daeksplodira“, rekao mi je Pol Preston, profesor na London School of Economicsi jedan od najpriznatijih stru~njaka za savremenu istoriju [panije. „Ali to senije desilo, kao {to znamo. A ja bih, sa stanovi{ta sociologa, rekao da se to nijedesilo zato {to je posle onako krvavog gra|anskog rata i posle onako stravi~nerepresije i posle ~etrdeset godina diktature ve}ina ljudi smatrala da treba u~initisve samo da se izbegne jo{ jedan gra|anski rat.“ Prelazak na demokratiju, kaèPreston, bio je „stvar nagodbe izme|u umerenih ljudi iz Frankovog reìma iumerenih ljudi iz demokratske opozicije, koji su se sloìli oko toga da popro{losti ne treba kopati.“ U [paniji se nije sudilo nijednom pripadnikudiktatorskog reìma, niti je do{lo do „otkrivanja istine i pomirenja“, procesakakav je postojao u îleu ili Ju`noj Africi. U poku{aju pu~a 23. februara 1981,kad su na ulice Valensije izvedeni tenkovi a parlament danima bio podopsadom, na videlo je iza{ao sav strah [panaca da }e se sve vratiti na staro.

[panska vlada se ~ak i sad, mada nekako poluzvani~no, opire kriti~kompreispitivanju pro{losti. Od 1996. ve}inu u parlamentu ima Narodna stranka,e

se

j

mo

st

ov

a22

8

Partido Popular, partija desnog centra koja delom vu~e svoje korene izFrankovog reìma. Negde 2002. ispostavilo se da je vlast upla}ivala novacporeskih obveznika na ra~un Nacionalne fondacije Fransicko Franko, na ~ijemje ~elu Frankova }erka Karmen i koja, pored brojnih drugih aktivnosti, odràvai Vo|in grob i sveè cve}e na njemu. Ne zadugo potom premijer Hose MarijaAsnar i nehotice je podigao tira` jedne u su{tini profrankisti~ke istorijegra|anskog rata kad je rekao da je to knjiga koju }e ~itati preko leta. (UMitovima gra|anskog rata, Pio Moa, nekada{nji pripadnik komunisti~kegerile, krivicu za ~itav rat svaljuje na levicu.) U vicu koji je nedavno kruìointernetom, Franko ustaje iz mrtvih, pa pogleda razne funkcionere Narodnestranke i otkrije mnoga poznata imena. „Gle, pa je li ovo moj prijatelj?“ pitasvaki ~as. „Ne, nego njegov sin“, glasi odgovor, sve dok Franko ne stigne doManuela Frage Iribarne, koji je {ezdesetih radio u Ministarstvu za informisanjea koji je sada premijer pokrajinske vlade u Galiciji. „A, opet sin“, kaè Franko.„Ne, nego tvoj prijatelj!“ – Asnarova vlada odbila je da snosi tro{kove, pa iodgovornost za otkrivanje masovnih grobnica po [paniji, ali ipak pla}aekshumiranje zemnih ostataka pripadnika Plave divizije, koja se zajedno snacistima borila na isto~nom frontu. Po~etkom decembra 2003. u donjemdomu parlamenta odràna je komemoracija za Frankove `rtve, a Narodna strankanije htela da u~estvuje u njoj zato {to ta ceremonija, kako je rekao portparolstranke, zna~i „povratak u pro{lost“, a on „ne donosi ni{ta pozitivno“.

U takvoj situaciji ekshumacija Lorkinog tela postaje naro~ito zna~ajna. „Zato{to je Lorka bio tako ~uven, njegova smrt je dobila simboli~no zna~enje“, kaèSoledad Foks, profesor za {pansku i uporednu knjièvnost na Vilijamsovomkoledù, èna ~iji su ro|aci leàli po Frankovim zatvorima. „Trebalo jezastra{iti ostale. A ima i neke ironije u tome {to Lorka, budu}i tako ~uven,personifikuje ~itav proces ekshumiranja. Njegova slava odràva se}anje natragi~nu istoriju {panskog gra|anskog rata.“

Kad govore o tome za{to ne govore o svojoj istoriji, [panci pominju „pakt}utanja“, el pacto del silencio, i pod njim uglavnom podrazumevaju odlukuvlasti da izbegava su|enja i zvani~ne istrage, ali ovaj termin u mnogimporodicama ima sasvim druga~ije zna~enje.

Emilio Silva je suosniva~ Dru{tva za o~uvanje istorijskog pam}enja. Njegovdeda, koji se tako|e zvao Emilio Silva, ubijen je 16. oktobra 1936. godine,zajedno s jo{ desetak ljudi, i sahranjen na neobeleènom mestu. Silvina babanadìvela je svog muà za {ezdeset godina. „Baba je umrla kad su meni biletrideset dve“, pri~ao mi je Silva u jednom madridskom kafeu. „Kad sam biodete, provodio sam kod nje ~itavo leto. Nikad ni re~ nije rekla o dedi. Ni{ta,nikakvo obja{njenje. Kad bi se cela porodica okupila na ru~ku i moj otac ilistri~evi po~eli da govore o pro{losti, pa bi se vratili u ~etrdesete, baba bi tadsamo rekla, dosta, i svi su znali za{to to kaè.“

Silva sad ima trideset osam godina, ima tamnu talasastu kosu, crne o~i inekako je draèsno rastrojen. (Tokom na{eg razgovora bar je deset putarazgovarao na mobilnom i tri puta odlazio da preparkira kola kako ne bi platio e

se

j

mo

st

ov

a22

9

kaznu.) Po profesiji slobodni novinar, Silva je u prole}e 2000. godine radio naromanu u kom iznosi pri~u svog dede i dva emigranta republikanca koja sevra}aju ku}i posle dugog niza godina provedenih u Argentini. Da bi pribavioistorijske podatke za knjigu, Silva je oti{ao u Viljafranku del Bjerso, nadomakgrada Leona, gde je njegov deda drào radnju.

Kad se ve} zadesio u tom kraju, Silva je re{io da se raspita da li neko mo`dazna ne{to o dedinoj smrti. Me|utim, ljudi bi mu uvek pri~ali sopstvene jezivepri~e. „Ne znam“, rekao mu je jedan, „ali kod mene na njivi, tamo gde sadimparadajz, tamo ima tri tela.“ Drugi starac mu je rekao: „U ovom selu vi{e ljudiima{ van groblja nego na njemu.“ Kona~no, Silva je nai{ao na ~oveka koji sese}a da se u no}i kad je Silvin deda ubijen probudio od pucnjave: imao je desetgodina, i se}a se da je, onako prepla{en, otr~ao kod roditelja u krevet.

„Rekao mi je da odem u susedno selo“, pri~a Silva. „Ide{ prvo glavnimdrumom, pa onda do|e{ do jednog drugog koji vodi do centra, i ba{ tu, naraskrsnici, tu ti je grob. Krenuo sam pe{ke, i kad sam stigao do raskrsnice,tamo je ve} bio neko, {etao je s rukama na le|ima i gledao u brda. Rekao sammu, dobar dan, morate mi pomo}i. U redu, {ta je? Traìm grob trinaestorice ili~etrnaestorice ljudi iz gra|anskog rata. A ~ovek na to re~e, ovde, ispod ovogoraha, tu ti je grob.“ Silva je potom saznao da u tom selu, Prijaransi del Bjerso,nije nikakva tajna da ovaj grob postoji. Iz patriotskih pobuda, tada{nji seoskiu~itelj, blizak novoj vlasti, doveo je |ake da vide {ta se to tamo de{ava. Nije ni~udo da oni koji su prisustvovali zakopavanju le{eva to dobro pamte idecenijama kasnije.

Silva je prvo napisao ~lanak o onom {to je otkrio u Prijaransi del Bjerso. Utekstu pod naslovom „I moj deda je jedan od nestalih“, objavljenom uLeonskoj hronici, glavnom dnevnom listu Leona, Silva je ljude nestale u{panskom gra|anskom ratu poistovetio s ljudima nestalim u „prljavimratovima“ u îleu i Argentini. Me|u brojnim reakcijama na taj ~lanak bio je iodgovor jednog arheologa ~ija je majka odrasla u Prijaransi. On je rekao da je~itavog svog ìvota znao gde se ta grobnica nalazi, i ponudio se da u~estvuje uiskopavanju ostataka. No, i pored svega {to je uspeo da sazna, Silva je tektre}eg dana iskopavanja nai{ao na dokaz da se nalazi na mestu na kom je grob:|on ne~ije cipele. „Bio je to jedan od najupe~atljivijih momenata u momìvotu“, rekao mi je Silva.

Ekshumacija takozvane trinaestorice iz Prijanse, 28. oktobra 2000. godine, bilaje prva ekshumacija te vrste u [paniji. „Hteo sam samo da identifikujemdedino telo i da ga sahranim pored babe“, rekao mi je Silva. „Ali tokom tihnekoliko dana koliko je ekshumacija trajala, mnogi stari ljudi, mahom ène,dolazili su i pri~ali nam pri~e nalik onoj kakvu sam i ja znao iz svoje porodice.Traìli su bra}u i o~eve.“ Zajedno s nekolicinom ljudi koji su mu se obratili,Silva je osnovao grupu koja }e koordinisati ove istrage, Dru{tvo za o~uvanjeistorijskog pam}enja.

U protekle tri godine, ova grupa je pomogla da se otvori trideset devetgrobnica u sedam pokrajina, a iz tih je grobnica izva|eno dvesta pedeset {esttela. Postoji i lista s imenima jo{ tri hiljade `rtava ~ije su porodice zatraìlee

se

j

mo

st

ov

a23

0

pomo} od Silvine grupe. Na tom spisku se nalaze i Galindo Gonsales i GaladiMelgar, za koje se veruje da su sahranjeni zajedno s Lorkom. Lorka nemadirektnih potomaka, ali {estoro njegovih sestri}a i sestri~ina zahtevalo je da sese Lorkino telo ostavi da miruje. „Mo`da neko smatra da je nedostojno bitisahranjen u masovnoj grobnici, ali mi ne mislimo tako“, rekao mi je ManuelFernandes-Montesinos Garsija, sin Lorkine sestre Kon~e. „Zaista nema potrebeza ovom mra~nja~kom predstavom.“ Fernandes-Montesinos i ostali Lorkiniro|aci jo{ nisu re{ili da li }e dati uzorke za analizu DNK, pomo}u koje bi sepesnikovo telo moglo identifikovati. Nau~nici s univerziteta u Granadi tvrde daim uzorak mo`da ~ak i ne treba, ve} da }e na osnovu starih fotografija sa~inititrodimenzionalnu projekciju Lorkine lobanje. Ekshumacija je zakazana zapo~etak 2004. godine.

Drugog dana ekshumacije u Vadokondesu, oti{la sam do mesta na kom jesnimala austrijska ekipa. Prethodne no}i padala je ki{a, pa su skeleti biliza{ti}eni ciradom razapetom preko drve}a. U tom ~asu u grobnici je bilo {esttela, kako se i pretpostavljalo, a E~eberija je svako ozna~io karticom s brojem.Osobe s brojevima 1 i 3 leàle su tik jedna uz drugu, manje-vi{e preko osoba sbrojevima 2 i 6, dok su osobe s brojevima 4 i 5 leàle malo dalje u stranu,mo`da u grobu koji je iskopan kasnije. Dva le{a imala su cipele na sebi, ilimakar ostatke cipela: u jednom slu~aju cipele s debelim ko`nim |onom, a udrugom takozvane albarcas, cipele sa |onom od stare gume.

Pre nego {to vrati zemne ostatke porodicama, E~eberija je hteo da odnese kostiu svoju laboratoriju u San Sebastijanu i da tamo obavi jo{ neke analize. Ve} jemogao da utvrdi da su sve `rtve bile mu{karci i da su osobe s brojevima 3 i 5bile najstarije. (Starost se moè utvrditi po karli~noj kosti: kod mla|ih ljudi onaima hrapavu povr{inu, kod starijih glatku.) Studenti su kle~ali na dnu jame,promrzli. „Tebi cevanica“, delio je E~eberija zadatke, „tebi lobanja.“

Najpre je iznesena osoba ozna~ena brojem 1, komad po komad. Bio je to visok~ovek koji je u trenutku smrti imao dvadesetak ili tridesetak godina, procenjujeE~eberija. Lobanja mu je razmrskana, {to zna~i da je ubijen hicem u glavuispaljenim iz neposredne blizine. Izgleda da je bio i mu~en: obe ruke su muslomljene, jedna od njih mo`da razneta metkom. Po poloàju u grobu reklo bise da je uba~en poslednji, pa Erastijeva na osnovu toga, i na osnovu slomljenihruku, zaklju~uje da je verovatno pruào otpor. Pri pomisli na ovo, prvi putotkako sam stigla u Vadokondes osetila sam da }e mi pozliti.

Uklanjanje telâ potrajalo je nekoliko sati. Svaka kost umotana je u novine ipoloèna u kartonsku kutiju; kad bi se kutija napunila, Igone bi je zalepila iodnela u mali {ator nedaleko od mesta ekshumacije. Oko grobnice je danasbilo manje ljudi nego prethodnog dana, mahom su to bili unuci onogsocijaliste. Jo{ uvek su imali ku}u u Santa Krus de la Salsedi, susednom selu,odakle je njihov deda i odveden. Porazgovarala sam s jednim od njih,nastavnikom filozofije koji sad ìvi u Saragosi. Iako je ro|en dvanaest godinaposle dedine smrti, u {koli su ga zvali „crveni“ i stalno ga {ikanirali. e

se

j

mo

st

ov

a23

1

Posle izvesnog vremena, iznesena su sva tela, osim osobe ozna~ene brojem 6,~oveka koji je nosio cipele s ko`nim |onom. Bio je veoma lagan, i verovatnonije imao mnogo vi{e od petnaest godina, misli E~eberija. Taman kad sustudenti hteli da uviju i njegove ostatke, po~elo je da grmi, a onda je do{ao ipljusak. Ki{a koja se skupljala na ciradi prelila se preko ivice i jurnula u jarak,i on se ubrzo napunio vodom koja je po boji tako neugodno podse}ala na krv.

Kad je ki{a prestala, svi smo krenuli u Santa Krus na ru~ak. Oti{li smo umerendero, ku}u u kojoj se uglavnom odvijaju proslave i porodi~ni susreti ikoja je ukra{ena raznim starim seoskim alatkama, pa i jednim paromalbarcasa, istih kao albarcas koje smo malo~as prona{li u grobnici. Seli smoza dva duga~ka stola. Ja sam se zatekla pored one ène koja je videla kako jojodvode dedu, i pitala sam je kako se sad ose}a. „Ove no}i }u spavati sasvimspokojno“, odgovorila mi je.

Lorka je odrastao u Granadi i u njenoj blizini, ne mnogo daleko od mesta nakom je ubijen. U ~itavom kraju postoji mno{tvo spomenika Lorki, a mnogi su ituristi~ki atraktivni. (Kako je i sam Lorka rekao, „u [paniji je mrtav ~ovekìvlji nego bilo gde drugde u svetu.“) Jednog dana do{la sam iz Madrida uGranadu da obi|em sva ta mesta i porazgovaram s Ijenom Gibsonom,pesnikovim biografom. Gibson, koji ìvi nadomak grada, do~ekao me je naaerodromu. Najpre smo oti{li do gradi}a Valderubio, gde je Lorka proveo deodetinjstva, ali nismo svratili do tamo{njeg Lorkinog muzeja, zato {to nekime{tani smatraju da se Gibson u svojoj dvotomnoj biografiji nedovoljno baviValderubijom. Oti{li smo zato do Fuente Vakerosa, obli`njeg seoceta u kom jeLorka ro|en, da bismo u tamo{njoj kafanici nai{li na vodi~a iz Lorkinogmuzeja u samom tom mestu. Vodi~ je Gibsonov stari prijatelj, koji je insistiraona tome da nas pozove na doru~ak pre nego {to nas provede po muzeju, u komse, izme|u ostalog, ~uva i pesnikova kolevka.

Ijen Gibson je krupan {ezdeset~etvorogodi{njak {irokog lica i kudrave sedekose, i ima ùstrinu pravog nau~nika. Jo{ 1965. godine, dok je predavao{panski na Kralji~inom univerzitetu u Belfastu, uzeo je slobodnu godinu ido{ao u Granadu da bi prikupio materijal za disertaciju o uticaju regionalnetradicije na Lorkinu poeziju. Grana|ani s kojima se susretao stalno su mugovorili da znaju za{to je on zapravo ovde: da bi saznao ne{to vi{e o Lorkinojsmrti. U jednom trenutku Gibson je shvatio da to i jeste tako. Digao je ruke oddisertacije koju „ionako nikad niko ne}e ~itati“, kako mi je rekao, i poku{ao darazre{i misteriju pesnikovog nestanka. S jedne strane, informacijâ je bilopremalo, dok ih je, s druge, opet, bilo i previ{e.

„Postojale su hiljade verzija, ljudi su se ~esto pravili va`ni i tvrdili da znajune{to o ~emu zapravo nisu znali ni{ta“, rekao mi je Gibson. „Jedne ve~eri tikaù jedno, slede}e ve~eri ne{to sasvim drugo. Proveo sam no}i i no}i piju}i snjima, i naravno da su me zavitlavali. Ja sam hteo samo nekoliko ~injenica,neki dokument, neki datum, ali to prosto nije bilo mogu}e.“ Rezultate svojeistrage Gibson je objavio 1971. pod naslovom Nacionalisti~ka represija uGranadi 1936. i smrt Federika Garsije Lorke. Kako je to jo{ bilo u jekue

se

j

mo

st

ov

a23

2

Frankove ere, knjigu je morao da {tampa u Parizu, a u [paniju je jedino mogaoda je prokrijum~ari. (Gibsonova knjiga je u Engleskoj objavljena 1973. podnaslovom Lorkina smrt.)

Jedna od upe~atljivijih poenti Gibsonovog rada jeste tvrdnja da je Lorkazapravo mogao i da izbegne svoje pogubljenje. Tokom nedelja pred dràvniudar koji }e dovesti do gra|anskog rata bilo je mnogo {trajkova, uli~nognasilja i atentata na visoke ~inovnike, i bilo je jasno da republikanska vlastpuca po {avovima. Lorka je o~ajavao i nije znao {ta da ~ini. Mimo savetamnogih kolega, re{io je da iz Madrida, u kom je ìveo, otputuje u Granadu, i to13. jula, samo ~etiri dana pre Frankovog pu~a. „Bi}e kako bog ho}e“, rekao jejednom prijatelju pre nego {to je otr~ao da kupi voznu kartu. U roku od nedeljudana, Granada je pala u ruke nacionalista, a Madrid je ostao republikanski svedo kraja rata.

Lorkini levi~arski stavovi bili su dobro poznati {irom [panije. Njegovetragedije, dodu{e, nisu bile otvoreno politi~ke, ali su sasvim mogle da setuma~e kao napad na opresivnu prirodu {panskog dru{tva. „Uvek }u biti nastrani onih koji nemaju ni{ta i koji ~ak ni u tom ni~em ne mogu da uìvaju namiru“, rekao je jednom. Ipak, Lorka je sve vreme odbijao da se pridruì ijednojstranci, i tvrdio je da ìvi i radi izvan svake ideologije. „[to se mene ti~e, janikad ne}u biti politi~an“, rekao je jednom prijatelju u Madridu neposrednopred izbijanje rata. „Ja jesam revolucionar utoliko {to su svi pravi pesnicirevolucionari, pa zar nije tako, ali politi~an nisam, ne!“ Jedan od lajtmotivaLorkine poezije jeste ~e`nja koja nije usmerena ni na {ta odre|eno. „Pravi bolkoji stvari odràva budne/ mala je beskrajna opeklina/ u bezazlenim o~imadrugih sistema“, pi{e Lorka u „Slepoj panorami Njujorka“. Kad je postalosasvim jasno da mu je ìvot ugroèn, Lorka je imao {ansu da pobegne urepublikansku zonu, ali je to odbio. („Hvatala ga je panika pri pomisli na to dabi se mogao na}i sam na ni~ijoj zemlji izme|u dve zone“, prise}a se prijateljkoji se ponudio da mu pomogne.) Sklonio se u ku}u svog prijatelja i pesnikaLuisa Rosalesa, ~ija su bra}a bila istaknuti ~lanovi lokalne fa{isti~keorganizacije.

Ono malo informacija koje imamo o Lorki iz tog perioda dolazi od bra}eRosales, a Gibson je uspeo da stupi u kontakt sa ~etvoricom njih. Sude}i ponjihovim pri~ama, pesnik je poslednje dane slobode proveo uglavnom slu{aju}iradio, prelistavaju}i katoli~ke dnevne novine Ideal i sviraju}i klavir koji jeporodica Rosales premestila u njegovu sobu. îtao je dela Gonsala de Bersea,monaha iz srednjeg veka, i pri~ao kako namerava da napi{e epsku poemu pouzoru na Izgubljeni raj. Kad god bi ku}u preleteo republikanski avion, Lorkabi se sakrio pod krevet. U jednom trenutku Lorka i Luis Rosales planirali su dazajedno napi{u elegiju u ~ast svim poginulim, kojoj god strani da su pripadali.Ubrzo potom, 16. avgusta, Lorku je uhapsio istaknuti lokalni fa{ista RamonRuis Alonso. (Tog istog dana streljan je Lorkin zet, Kon~in mu`, socijalista tekizabran na mesto gradona~elnika Granade.) Gibson je ~ak uspeo da stupi ukontakt i s Ruisom Alonsom, koji je priznao da je priveo Lorku ali se „predraspe}em“ zaklinjao da je to sve {to je on u~inio u ~itavoj toj stvari, „od e

se

j

mo

st

ov

a23

3

po~etka do kraja“. Gibson ni dan-danas ne moè sa sigurno{}u da kaè da limu je Ruis Alonso rekao istinu ili nije. „Mislio sam da }e neko drugi preuzetistvar i saznati ne{to novo, ali to se nije dogodilo“, rekao mi je. (Ume|uvremenu, Ruis Alonso je umro.)

Od Fuente Vakerosa Gibson je skrenuo na zapad. Nekada pospan breùljkastkrajolik oko Granade sada je bio na~i~kan nizovima identi~nih vila. Nedalekood grada Alfakara pro{li smo pored izvora Ajnadamar, Vrelo suza, kako suArapi, koji su vladali ovim krajem od po~etka XIII veka sve do 1492. godine,nazvali to mesto. Svuda su nicale nove ku}e. Vozili smo se jo{ malo uzbrdo, ionda do{li do mesta na kom je, kako Gibson veruje, sahranjen Lorka.

Lorkin grob Gibsonu je 1966. pokazao ~ovek kog su zvali komunista Manolo ikoji je tvrdio da ga je ba{ on iskopao. Dvadeset godina kasnije, 1986, na tommestu napravljen je mali park, a grob je ozna~en sivom granitnom plo~om.Gibson mi je rekao da on, dodu{e, veruje da mu je Manolo rekao istinu, ali neisklju~uje ni mogu}nost da se Lorkino telo nalazi na nekom sasvim drugommestu. Ima glasina koje kaù da su nacionalisti~ke vlasti, uznemirene zbogpa`nje koju ovaj mrtvi pesnik privla~i, iskopale telo ne mnogo po{to je onosahranjeno i prebacile ga na neko drugo mesto. Opet, ima i glasina koje tvrdeda je Lorka u stvari pokopan u susednom gradu, u masovnoj grobnici poznatojkao jaruga, el barranco, u kojoj ima mo`da i sedamsto le{eva.

Dok smo se Gibson i ja {etali parki}em, koji ima mali amfiteatar i klupeukra{ene citatima iz Lorkine poezije, pro{li smo pored grupe starijih turista[panaca koji su se upravo vra}ali u autobus. „Mo`da ja jesam primitivan“,rekao mi je Gibson i pokazao na grob, „ali voleo bih da mogu da znam da li suostaci velikog pesnika tu ili nisu.“ Zastav{i pored granitnog spomenika, osetilasam da potpuno razumem tu èlju za izvesno{}u. Dok se telo ne na|e, Lorkinasmrt osta}e nere{ena u jednom va`nom smislu te re~i – a njegove su ubiceverovatno upravo to i htele. Opet, i ekshumacija koja ne bi dala nikakverezultate sasvim bi se dobro slagala s Lorkinim morbidnim senzibilitetom. „Ine na|o{e me“, kaè Lorka kad opisuje potragu za njegovim sopstvenim telomu „Bajci i kolu trojice prijatelja“:

„Ne na|o{e?Da, ne na|o{e me.Al saznade se da {esti mesec pobeè ka bujici,i da se more priseti, najednom,imena svih svojih davljenika!“

Elizabet Kolbert (Elizabeth Kolbert) je politi~ka esejistkinja ~asopisa TheNew Yorker i autorka knjige The Prophet of Love: And Other Tales ofPower and Deceit.

Prevod eseja o Lorki i bolnoj pro{losti, ~iji je originalni naslov „Letter fromSpain: Looking for Lorca. A country begins to disinter its painful past“ (TheNew Yorker, 22/29. December 2003, str. 64–75) objavljujemo uz ljubaznodopu{tenje autorke, kojoj se ovom prilikom srda~no zahvaljujemo.e

se

j

mo

st

ov

a23

4

— Hronika UKPS— april 2001–februar 2005.

21. april 2001 – Godi{wa skup{tina Udruèwa kwièvnih prevodilacaSrbije. Na Skup{tini su dati predlozi da se nagrada za ìvotno delododeli uglednim prevodiocima Cveti Kotevskoj, Miri Lali},Srboqubu Mitrovi}u i Fridi Filipovi}. Raspravqano je o Pravilniku za sticawe i odràvawe statusasamostalnog umetnika i o pripremama za XXVI beogradskeprevodila~ke susrete. U ìri za nagradu “Milo{ N. \uri}” izabrani su Novica Anti},Vera Horvat, Ana A. Jovanovi}, Branislav Prelevi} i RadoslavMirosavqev.

17–21. maj 2001 – XXVI beogradski prevodila~ki susreti (vidi Hroniku uMostovima br. 127-128)

13. septembar 2001 – Razgovor o problemima bran{e: autorskim pravima,porezima, odnosu izdava~a i prevodilaca. U razgovoru su, od straneizdava~a, u~estvovali Vladislav Bajac, direktor izdava~ke ku}eGeopoetika, i Zoran Hamovi}, direktor izdava~ke ku}e Clio.

22. septembar 2001 – Sve~anost povodom pedesetogodi{wice osnivawaUdruèwa kwièvnih prevodilaca Srbije. Uvodnu re~ dala jepredsednica Udruèwa, Olga Kostre{evi}. Prire|en je i prigodankoktel.

4. oktobar 2001 – Dodeqivawe nagrade “Aleksandar I. Spasi}” za najboqiprevod iz oblasti humanistike u periodu 1999–2001. Prema suduìrija, koji su ~inili Jovan Jani}ijevi}, Milorad Sofronijevi} iMiroslava Spasi}, nosioci nagrade su:Slavica Mileti}, za prevod dela Tu`ni Tropi Kloda Levi-Strosa,sa francuskog jezika, Zepter Book World, Beograd, 1999. iQiqana Nikoli}, za prevod dela Edmunda Berka Razmi{qawa o

Revoluciji u Francuskoj, sa engleskog jezika, Filip Vi{wi},Beograd, 2001.

235

hr

on

ik

a

uk

ps

17. oktobar 2001 – Dodeqivawe nagrade iz fonda “Gordana B. Todorovi}” zanajboqi prevod proze sa angloameri~kog govornog podru~ja urazdobqu 1999–2001. Prema sudu ìrija koji su ~inili OlgaKostre{evi}, Anika Krsti} i Ra{a Sekulovi}, nosilac nagrade je Ivana Paunovi}, za prevod dva romana: Mese~eva palata PolaOstera i Troje Xulijana Barnsa, sa engleskog jezika.

22. oktobar 2001 – Vanredna skup{tina UKPS . Na Skup{tini je usvojen Pravilnik o sticawu i produèwu statusasamostalnog umetnika i doneta je odluka o petom dobitniku Nagradeza ìvotno delo. To je ugledni prevodilac Jovan Jani}ijevi}.Malom sve~ano{}u obeleèna je i pedesetogodi{wica prveskup{tine Udruèwa kwièvnih prevodilaca Srbije.Tom prilikom sve~ano su uru~ene nagrade za ìvotno delo uglednimprevodiocima Jovanu Jani}ijevi}u, Cveti Kotevskoj, Miri Lali},Srboqubu Mitrovi}u i Fridi Filipovi}.

7. decembar 2001 – Dodeqivawe godi{we nagrade “Milo{ N. \uri}” zanajboqi prevod.@iri u sastavu: Novica Anti}, Vera Horvat, Ana A. Jovanovi},Branislav Prelevi} i Radoslav Mirosavqev odlu~io je – da nagradu za najboqi prevod poezije dobije Jovan Hristi}, pesnik i prevodilac, za izbor i prevod poezijefrancuskog pesnika Rene [ara, objavqene pod naslovom Bes i

tajanstvo, Paideia, 2001.– da nagradu za najboqi prevod proze dobije Qubica Rosi} za prevod dela Deset Bo`jih zapovesti poqskihautora K{i{tofa Kje{lovskog i K{i{tofa Pjesjevi~a, FilipVi{wi}, 2001.– da nagradu za najboqi prevod esejistike dobiju:Biqana Bukvi} za prevod dela Zapisi o muzici i muzi~arima

Manuela de Faqe, sa {panskog, Klio, 2001.i Aleksandra Man~i} za prevod dela Duhovni vodi~ Migela deMolinosa, sa {panskog, Rad, 2001.

April 2002 – Vanredna skup{tina UKPS. Dnevni red Skup{tineobuhvatao je a) pitawa samostalnih umetnika; b) raspisivawa konkursa zaglavnog i odgovornog urednika ~asopisa Mostovi; c) promena uStatutu.

236

Na osnovu Pravilnika o sticawu i produàvawu statusasamostalnog umetnika, Komisija za statusna pitawa priznala jestatus slobodnog umetnika za 65 ~lanova UKPS.

Jedna od va`nijih izmena Statuta odnosila se na na~in odlu~ivawana skup{tinama: “Ukoliko kvorum (prisustvo vi{e od polovineukupnog broja ~lanova) nije postignut na po~etku dnevnog reda,Skup{tina punopravno radi sa prisutnim ~lanovima i donosiodluke prostom ve}inom glasova.”

Osnovana je i Komisija za autorska prava, ~iji su ~lanovi postaliJovan Jani}ijevi}, Dana Milo{evi} i An|a Petrovi}.

Raspravqalo se i o Zakonu o udruèwima, koji se u to vreme nalaziona dnevnom redu Republi~ke skup{tine, a koji bi, u slu~ajuusvajawa, izbrisao atribute UKPS kao stru~nog udruèwa iizjedna~io ga sa bilo kojim “udruèwem gra|ana”.

22–27. maj 2002 – XXVII beogradski prevodila~ki susreti.Pozdravnu re~ prilikom sve~anog otvarawa uputili su PetarBuwak, prodekan Filolo{kog fakulteta; Srba Igwatovi},predstavnik UKS; Gordana ]irjani}, u ime Srpskog kwièvnogdru{tva; Milorad Milenkovi}, direktor Filolo{ke gimnazije iSreten Ugri~i}, upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Tokom tri radna dana (23–25. maj) vo|ena je rasprava o slede}imtemama:

– prevo|ewe i kulturna komunikacija

– prevo|ewe eseja

– istorija prevodne kwièvnosti.

Pored prevodilaca iz Srbije, na Susretima je u~estvovalo preko 20kolega iz inostranstva: Belorusije, Bugarske, Danske, Francuske,Gr~ke, Indije, Izraela, Irske, Kine, Ma|arske, Makedonije,Poqske, Rumunije, Ruske Federacije, Slova~ke, Hrvatske...

Tokom Susreta, Alenu Kaponu, autoru oko trideset kwiga prevodasrpske kwièvnosti na francuski jezik, uru~ena je Poveqa zazasluge na predstavqawu na{e kwièvnosti u svetu. U SalonuUKPS 25. maja prire|eno je ve~e posve}eno Alenu Kaponu. O radukolege Kapona govorili su Svetlana Velmar-Jankovi}, RadivojeKonstantinovi}, Velimir ]urguz Kazimir, Gojko Boòvi} iOlivera Mili}evi}.

Susreti su okon~ani izletom u Vr{ac.

Odbor za BEPS ~inili su: Gordana Gordi}, Jovan Jani}ijevi},Svetomir Jakovqevi} i Olivera Mili}evi}, predsednik, BiserkaRaj~i} i Alisa Kopl-To{i}. h

ro

ni

ka

u

kp

s23

7

29. jun 2002 – Redovna izborna Skup{tina UKPS. Uprava u sastavu: Mira Vukovi}, Drinka Gojkovi} (glavna urednicaMostova), Dubravka \uri}, @ivojin Kara-Pe{i} (urednikBiltena), Olga Kostre{evi} (predsednica UKPS), Alisa Kopl-To{i}, Olivera Mili}evi} (predsednica Odbora za BEPS),Silvija Monros-Stojakovi}, Neda Nikoli}-Bobi} (sekretarUKPS), Du{ko Paunkovi} (predsednik Komisije za statusnapitawa), Qubica Rosi}, Lidija Subotin (potpredsednica UKPS),Miroslava Spasi} (sekretar za me|unarodnu saradwu) podnela jeizve{taj o radu UKPS. Od aprila 2001. do juna 2002. Uprava jeodràla 16 sednica i dve vanredne skup{tine. O radu ove Upraveizre~ene su pohvalne ocene: “Ja mislim da je ova uprava bila ...izvanredno efikasna, aùrna i potpuno po{tena prema celom~lanstvu...” (dr. Vida Jankovi}); “Mislim isto – da je ovo jedna...zaista izvanredna Uprava...” (Slavica Mileti})Na ovoj izbornoj skup{tini izabrana je i nova Uprava: AleksandraBajazetov-Vu~en, Biqana Bukvi} (potpredsednik), ElizabetaVasiqevi}, Gordana Gordi}, Aleksandra Grubor, Dubravka \uri},Olga Kostre{evi}, Aleksandra Man~i}, Slavica Mileti}, Du{koPaunkovi} (predsednik), Qubica Rosi}, Ana Srbinovi} i LidijaSubotin. Produèn je mandat glavnoj urednici Mostova, Drinki Gojkovi}. U Sud ~asti izabrani su Ivanka Pavlovi}, Dana Milo{evi} iMiodrag Sibinovi}. Za ~lanove Statusne komisije izabrani su Elizabeta Vasiqevi},Branko Kitanovi}, Anika Krsti}, Du{ko Paunkovi}, JasenkaToma{evi}.Za ~lanove Nadzornog odbora izabrani su Rade Konstantinovi},Ivana Milankov i Nikola Cvetkovi}. U Savet Salona i Prevodnice izabrani su: Aleksandra Grubor,Pero Muìjevi} i Miroslava Spasi}. ^lanovi ìrija za novoustanovqenu nagradu “Radoje Tati}” zanajboqi prevod sa {panskog i portugalskog jezika u oblastipoezije, proze i/li teorije izabrani su Mirjana Boìn, BiqanaBukvi}, Ivan Milenkovi}, Branislav Prelevi} i Jovan Tati}. UKPS odnedavno ima svoj web site: www.ukpsalts.org.

Preminuli ~lanoviIzme|u dve redovne skup{tine preminuli su vrsni kwièvniprevodioci i ~lanovi Udruèwa: Vukica \ilas, Jovan Hristi},Svetozar M. Igwa~evi}, Biqana Luki}, dr Boìdar Markovi},Radoslav Mirosavqev, Jasna Novak, Radoje Tati}. Udruèweprevodilaca tuguje za svojim dragim kolegama.h

ro

ni

ka

u

kp

s23

8

Novoprimqeni ~lanoviIzme|u dve skup{tine u Udruèwe su primqeni novi ~lanovi:Boìdar \urovi}, Srbislava Vukov-Simenti}, Risto Lainovi},Sweàna Marinkovi}, Qiqana Nikoli}, Milica Pajevi}, Vesna S.Petrovi}, Marija Popin-]ori}, Marija Joana Stojadinovi} iEnisa Uspenski.

7. decembar 2002 – Dodeqivawe godi{we nagrade “Milo{ N. \uri}” zanajboqi prevod. @iri u sastavu: @ivojin Kara-Pe{i}, Aleksandra Man~i}, IvanaMilankov, Slavica Mileti}, i Qubica Rosi} (predsednica)odlu~io je da nagradu za najboqi prevod poezije dobijeDu{ko Paunkovi} za prevod dela Putem zrna. Te{ka lira ruskogpesnika Vladislava Hodasevi~a; Paideia, 2002. da nagradu za najboqi prevod kwièvne proze dobije Arpad Vicko za prevod Melinda i Dragoman ma|arskog kwièvnika\er|a Konrada; Stubovi kulture, 2002:da nagradu za najboqi prevod esejistike dobije Aleksandra Bajazetov-Vu~en za prevod dela Rad na nacionalnom

pam}ewu nema~ke autorke Alaide Asman; XX vek, 2002.

U 2002. godini dvoje uglednih ~lanova UKPS dobili su visoke inostranenagrade:Qubica Rosi}, profesor polonistike i ceweni prevodilac spoqskog, dobila je visoku nagradu Udruèwa autora ZAiKS. Radivoje Konstantinovi}, profesor romanistike i ceweniprevodilac s francuskog, odlikovan je Legijom ~asti koju mu jeuru~io francuski predsednik @ak [irak li~no. Udruèwe prevodilaca raduje se ovim visokim nagradama isvesrdno ~estita svojim uvaènim kolegama.

23. januar 2003 – Dodeqivawe nagrade “Dr Jovan Maksimovi}” za najboqiprevod ruske kwièvne proze u 2000/2002. godini. Prema suduìrija koji su ~inili Mirjana Grbi}, Zorislav Paunkovi} iLidija Subotin (predsednik), nosioci nagrade suSlobodanka Dra{koci za prevod dela Kurziv je moj autorke NineBerberove; Paideia, 2002. iNatalija Nenezi} za prevod dela âpajev i Praznina autora ViktoraPeqevina; Plato, 2002. h

ro

ni

ka

u

kp

s23

9

22–25. maj 2003 – XXVIII beogradski prevodila~ki susreti. Na Susretima se raspravqalo o slede}im temama:– Jezi~ki kolonijalizam i prevodila{tvo– Tuma~ewe i zna~ewe– Prevo|ewe kwièvnoteorijskog teksta. Skupu je prisustvovalo dvadeset ~etvoro prevodilaca iz 12 zemaqa. Program je dopuwen sve~anim uru~ewem nagrade Srpskog PENcentra Larisi Saveqevoj kao najboqem prevodiocu srpskekwièvnosti u 2002. godini. Susreti su okon~ani izletom u Sremske Karlovce.

11. oktobar 2003 – Redovna godi{wa skup{tina UKPS. Uprava izabrana na Skup{tini od 29. VI 2002. podnela je izve{taj oradu. Tokom protekle godine Uprava je odràla devet sednica. Nadle`nim organima je dostavqen predlog izmene ~lana iz nacrtaZakona o autorskim pravima, u kojem prevodila{tvo nije bilosvrstano u autorsku delatnost. Izmena je prihva}ena i u}i }e uZakon. Uprava je prihvatila zahtev porodica-osniva~a nagrade iz fonda“Radoje Tati}” i “Gordana B. Todorovi}” da se dodela tih nagradaodloì za 2004. godinu. Predloèno je, i prihva}eno, da se dodele dve Nagrade za ìvotnodelo: Olgi Kostre{evi} i Miri Vukmirovi}.

Preminuli ~lanoviIzme|u dve skup{tine preminuli su ugledni prevodioci i ~lanoviUdruèwa: Katarina Ambrozi}, Aleksandar Vla{kalin, Zoran\in|i}, Ugqe{a Krsti}, Ranka Kui}, Zagorka Lili}, Mila Stojni}i Nikola Tomi~i}. Udruèwe prevodilaca tuguje za svojim dragimkolegama.

Novoprimqeni ~lanoviIzme|u dve skup{tine u Udruèwe su primqeni novi ~lanovi:Aleksandra âbraja, Marko ûdi}, Ivana Velimirac, StankoXeferdanovi}, Danilo Egeqa, Milena Jovanovi}, AleksandraKosti} i Natalija Nenezi}.

Novembar 2003 – Olgi Kostre{evi} i Mirjani Vukmirovi}, uglednimprevoditeqkama sa nema~kog, odnosno francuskog jezika uru~ene suna prigodnoj sve~anosti nagrade za ìvotno delo.h

ro

ni

ka

u

kp

s24

0

7. decembar 2003 – Dodeqivawe godi{we nagrade “Milo{ N. \uri}” zanajboqi prevod. @iri u sastavu: Aleksandra Bajazetov-Vu~en (predsednik), ArpadVicko, Boìdar \urovi}, Jelena Jeli} i Du{ko Paunkovi}odlu~io je – da nagradu za najboqi prevod proze dobije Arijana Boòvi} za prevod romana Iskupqewe Ijana Mekjuana,izdava~ Paideia;– da nagradu za najboqi prevod esejistike dobije

Slobodanka Gli{i} za prevod studije Stawe poricawa StenlijaKoena, Fabrika kwiga 2003.Po odluci ìrija, nagrada za prevod poezije nije dodeqena.

27–29. maj 2004 – XXIX beogradski prevodila~ki susreti. Tokom dva radna dana odràni su okrugli stolovi na teme: – Dunavska prevodnica– Tuma~ewe i zna~ewe– Urbani àrgon mladih– Zakonski poloàj prevodilaca. Na susretima su u~estvovali prevodioci iz Argentine, Austrije,Bosne i Hercegovine, Bugarske, Danske, Francuske, Gr~ke, Hrvatske,Ma|arske, Makedonije, Nema~ke, Norve{ke, Portugalije, Rusije iSCG. Tokom Susreta, prevodiocu Janu Jankovi~u iz Slova~ke uru~ena jenagrada srpskog PEN-a.

12. jun 2004 – Izborna skup{tina UKPS. Na skup{tini je usvojen izve{taj o radu Uprave u prethodnomsazivu.Izabrana je nova Uprava, u koju su u{li: Neda Bobi}, MiraVukovi}, Slobodanka Gli{i}, Aleksandra Grubor, Dubravka\uri}, Hiro{i Jamasaki-Vukeli}, @ivojin Kara-Pe{i},Aleksandra Man~i}, Qubica Rosi}, Mira Spasi} i Marko ûdi};pet kandidata je dobilo isti broj glasova: Elizabet Vasiqevi},Arijana Boòvi}, Du{ko Paunkovi}, Slavica Mileti} i AnaSrbinovi}, te je odlu~eno da se izbor izme|u wih petoro odgodi zasednicu u septembru.U @iri za nagradu “Milo{ N. \uri}” izabrani su ArijanaBoòvi}, Slobodanka Gli{i}, Olga Kostre{evi}, DanaMilo{evi} i Qubica Rosi}. h

ro

ni

ka

u

kp

s24

1

U Komisiju za statusna pitawa izabrani su Elizabet Vasiqevi},Branko Kitanovi}, Aleksandra Man~i}, Du{ko Paunkovi} i AnaSrbinovi}. U @iri za nagradu “Dr Jovan Maksimovi}” izabrani su MiraLali}, Zorislav Paunkovi} i Lidija Subotin.U @iri za nagradu “Gordana B. Todorovi}” izabrani su SlavicaMileti}, Ra{a Sekulovi} i Jelena Staki}. U Nadzorni odbor izabrani su Radivoje Konstantinovi}, DanaMilo{evi} i Qubi{a Raji}. U Sud ~asti izabrani su Dragoslav Andri}, Anika Krsti} iIvanka Pavlovi}.U Odbor za me|unarodnu saradwu i BEPS izabrani su: MiraVukovi}, Bo{ko ôlak-Anti}, Aleksandra Grubor, @ivojin Kara-Pe{i}, Radivoje Konstantinovi}, Silvija Monros-Stojakovi} iMira Spasi}.

Preminuli ~lanoviIzme|u dve Skup{tine preminuli su ugledni prevodioci i ~lanoviUdruèwa: Zora Depolo, Vera Zogovi}, Milo{ Komadina, PeroMuìjevi} i Sava Pen~i}. Udruèwe prevodilaca tuguje za svojimdragim kolegama.

Novoprimqeni ~lanovi Izme|u dve skup{tine ~lanovi Udruèwa postali su: Milo{ Arsi},Zoran Vujnovi}, Slobodanka Gli{i}, Adrijana Zaharijevi}, AlenkaZde{nar-]irilovi}, Valentina Kitanovi}, Sa{a Levi, MilicaMarki}, Miodrag Marinkovi}, Mirjana Mihajlovi}, MilenaPetrovi}-Radovanovi}, Ivana Praì}, Mirela Radosavqevi} iAleksandra Cimpl-Simeonovi}.

11. maj 2004 – Dodeqivawe nagrade “Radoje Tati}”. @iri u sastavu @ivojin Kara-Pe{i}, Ivan Milenkovi}(predstavnik Fonda), Branislav Prelevi}, Dalibor Soldati} iGordana ]irjani} (predsednik), odlu~io je da nagradu Fonda“Radoje Tati}” i Udruèwa kwièvnih prevodilaca Srbije zanajboqi prevod sa {panskog i portugalskog jezika iz oblasti poezije,proze ili teorije, koja se dodequje svake druge godine, dodeli Aleksandri Man~i} za prevod dela O Hristovim imenima BrataLuisa de Leona, izdava~ RadiRadivoju Konstantinovi}u za prevod romana @ivotopis pustolova

po imenu don Pablos Fransiska de Keveda, Srpska kwièvnazadruga. h

ro

ni

ka

u

kp

s24

2

25. septembar 2004 – Godi{wa skup{tina UKPS, kao nastavak zasedawa od12. juna iste godine.

Usvojen je Finansijski izve{taj za 2003.

Ve}inom glasova odlu~eno je da Uprava u novom mandatu ima 11~lanova izabranih na Skup{tini u junu mesecu.

Odlu~eno je da se Nagrada za ìvotno delo dodeli dr MiodraguSibinovi}u.

Preminuli ~lanovi

Izme|u dve skup{tine preminuli su ugledni prevodioci i ~lanoviUdruèwa Ivan Dimi}, \or|e Lazovi} i Olivera Mili}evi}.Udruèwe prevodilaca tuguje za svojim dragim kolegama.

28. oktobar 2004 – Profesoru dr Miodragu Sibinovi}u sve~ano je uru~enanagrada za ìvotno delo. Dodeli su prisustvovali najvi{idiplomatski predstavnici Ruske Federacije.

7. decembar 2004 – Dodeqivawe godi{we nagrade “Milo{ N. \uri}” zanajboqi prevod.

@iri u sastavu: Arijana Boòvi}, Slobodanka Gli{i}, Ana A.Jovanovi}, Olga Kostre{evi} (predsednik) i Qubica Rosi}odlu~io je

– da nagradu za najboqi prevod proze dobiju

Ana Morali} za prevod romana Poqe ~asti savremenog francuskogpisca @ana Runoa, Paideia 2003;

i

Ivan Panovi} za prevod romana Novi ìvot turskog pisca OrhanaPamuka, Geopoetika 2004;

– da nagradu za najboqi prevod esejistike dobije

Dragiwa Ramadanski za prevod dela Sto~i}u, postavi se ruskogpisca Aleksandra Genisa, Geopoetika 2004.

@iri je odlu~io da se nagrada za prevod poezije ne dodeli.

25. januar 2005 – Dodeqivawe nagrade “Dr Jovan Maksimovi}” za najboqiprevod ruske kwièvne proze u 2003/2004. godini. Prema suduìrija koji su ~inili Mirjana Grbi}, Zorislav Paunkovi} iLidija Subotin (predsednik) nosioci nagrade su

Neda Nikoli}-Bobi} za prevod romanâ Slu~aj Kukocki, FilipVi{wi} 2003, i Providne pri~e, oba od Qudmile Ulicke, Paideia2004; h

ro

ni

ka

u

kp

s24

3

i Sowa Boji} za prevod romanâ Azazel i Levijatan Borisa Akuwina,Informatika, 2004.

17. april 2005. godine – Nagradu grada Beograda za kwièvnost i prevodnostvarala{tvo za 2004. dobio je Du{ko Paunkovi}, prevodilac s ruskog, ~lan i donedavna{wipredsednik UKPS. @iri u sastavu: Vladislava Gordi}-Petkovi}, Olga Kostre{evi},Nenad Milo{evi}, Jovan Radulovi}, i Sreten Ugri~i} jednoglasnoje odlu~io da mu se ova visoka nagrada dodeli za prevod dela Romani

autora Gajta Gazdanova.Udruèwe prevodilaca raduje se ovoj visokoj nagradi i svesrdno~estita svome uvaènom kolegi.

U navedenom periodu odràn je znatan broj Prevodnica iPrevodila~kih salona, na kojima je odavana po{ta preminulim~lanovima UKPS, raspravqano o novim i zna~ajnim prevodila~kimdostignu}ima, ali i o mnogobrojnim problemima prevodila~kebran{e.

hr

on

ik

a

uk

ps

244

— Prevodioci Mostova

Aleksandra Bajazetov-Vu~en (1969, Svetozarevo) prevodi esejisti~ke, prozne i dramsketekstove s nema~kog i engleskog. Va`niji prevodi: Hana Arent, Izvori totalitarizma III; G.E. Lesing, Natan Mudri; Helmut Dubil, Niko nije oslobo|en istorije; Alaida Asman, Rad nanacionalnom pam}enju; Dejvid Kristal, Smrt jezika; F. D. [lajermaher, O razli~itimmetodima prevo|enja; Inka Paraj, Krotiteljka senki; Rafik [ami, [aka puna zvezda; T. H.Eriksen, Etnicitet i nacionalizam.

Aleksandra Bajazetov-Vu~en nagra|ena je 2002. nagradom “Milo{ N. \uri}” za prevoddela Rad na nacionalnom pam}enju Alaide Asman, s nema~kog jezika.

Drinka Gojkovi} (1947, Beograd) prevodi s nema~kog i engleskog. Od 1992. glavni jeurednik ~asopisa Mostovi. Nosilac je nagrade “Milo{ N. \uri}” za prevod celokupnih delaGeorga Bihnera s nema~kog jezika.

Sinan Gudèvi} (1953, Grab na Goliji kod novog Pazara) pesnik i prevodilac, poobrazovanju filolog, prevodi s gr~kog, latinskog, nema~kog, italijanskog, ruskog iportugalskog. Na italijanski preveo, zajedno sa Raffaellom Marzano, izbor iz stihova IzetaSarajli}a Qualcuno ha suonato, Salerno 2001, kao i svoju zbirku stihova Epigrammiromani, Salerno 2005. Glavni prevodila~ki rad su mu dela klasi~nih pesnika u metruoriginala: Ovidijeve Metamorfose (u rukopisu) kao i stotine gr~kih epigrama iz Palatinskeantologije (objavljivanih osamdesetih godina po ~asopisima, najvi{e u “Knjièvnimnovinama”) i Martijalovih latinskih. U elegijskom distihu preveo poemu Protiv ka}ipernihèna Gregorija iz Nazijanza, latinske epigrame Giovannija Pascolija, kao i Venecijanskeepigrame i Bakidove gatarije Goetheove. @ivi u Zagrebu.

Nailje Malja Imami (1960, Medve|a) diplomirala je na Odseku za savremeni albanskijezik i knjièvnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, gde danas radi kao lektor zasavremeni albanski jezik. Sa srpskog na albanski prevela je ve}i broj stru~nih knjiga,izme|u ostalog od Monroa E. Prajsa i Petera Kruga, Povoljno okruènje za slobodne inezavisne medije; Izme{teni ìvoti: re~i i slike o ... ; Bukvar demokratije i dr. Prevela je saalbanskog na srpski poeziju Flore Brovine Nazovi me svojim imenom i antologiju Albanskapoezija, koja treba da bude objavljena u Atini u okviru projekta uzajamnog prevo|enjapoezije balkanskih naroda. Tako|e je prevela i dramu albanskog pisca Stefana âpaljikuaUtopos. Ve} niz godina sara|uje kao prevodilac i lektor sa Zavodom za izdavanjeud`benika i nastavnih sredstava u Beogradu. Dopisnik je pri{tinskog dnevnika”Kohaditore” i francuskog radija RFI za emisije na albanskom jeziku. ^lan je Udruènja stru~nihi nau~nih prevodilaca Srbije.

Du{ko Novakovi} (1948, Podgorica) pesnik i prevodilac s makedonskog, studirao jejugoslovensku i svetsku knjièvnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavio je

245

pr

ev

od

io

ci

m

os

to

va

desetak knjiga poezije. Prire|iva~ je i prevodilac antologije savremene makedonske poezijeSan nad hartijom (Cetinjski Forum, 2002).

Za svoje pesni~ko stvarala{tvo Du{ko Novakovi} dobio je najzna~ajnije knjièvne nagrade:Raki}evu, Miljkovi}evu, Zmajevu, Vaska Pope... Njegove pesme prevedene su na nekolikosvetskih jezika i nalaze se u svim relevantnim antologijama savremene srpske poezije.

Ana Ristovi} (1972, Beograd) diplomirala je na Katedri za srpsku knjièvnost i jezik saop{tom knjièvno{}u na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavila je ~etiri pesni~kezbirke: Snovidna voda (1994, nagrada “Branko Radi~evi}” za najbolji pesni~ki prvenac),Uè od peska (1997), Zabava za dokone k}eri (1999, nagrada “Branko Miljkovi}” i nagradasajma knjiga u Igalu), @ivot na razglednici, 2003. Za svoju poeziju je 2005. godine dobilanagradu “Hubert Burda Preis”, koju dodeljuje Hubert Burda Stiftung iz Nema~ke.

Njene pesme prevedene su na bugarski, engleski, makedonski, nema~ki, poljski, slova~ki,slovena~ki, finski i {vedski jezik i zastupljene su u vi{e doma}ih i inostranih antologija.

Prevodi sa slovena~kog i engleskog jezika. Sa slovena~kog jezika je prevela knjige:“Krunski svedoci” – antologija slovena~ke kratke proze devedesetih (2000); Ale{ âr,“Pasji tango”, roman (2004); Uro{ Zupan, “Drvo i vrabac” – izabrane pesme (2004);Suzana Tratnik, “Zovem se Damjan”, roman (2005).

Urednica je revije za kulture Balcanis. ^lan je Srpskog knjièvnog dru{tva i PEN centraSrbije.

Marija–Joanna Stojadinovi} (1951, Sliven, Bugarska) od 1971. studira na Muzi~kojakademiji u Beogradu. Od 1978. profesionalno se bavi novinarstvom, kao dopisnik zamedije u Bugarskoj. Prevo|enjem, sa srpskog na bugarski i sa bugarskog na srpski aktivnose bavi od 1971.

Sa srpskog na bugarski prevela je dela Vladislava Bajca, Svetislava Basare, MiroslavaBelovi}a, Miodraga \ur|evi}a, Predraga Golubovi}a, Draga Jan~ara, Mome Kapora,Du{ana Kova~evi}a, Branislava Nu{i}a, Mirjane Nikolajevi}, Mirjane Ojdani}, StevanaPe{i}a, Frane Puntara, Aleksandra Popovi}a, Danka Popovi}a, Du{ka Radovi}a, Miladina[evarli}a, Slobodana [najdera, i dr.

Sa bugarskog na srpski jezik prevela je dela Vi~o Balabanova, Georgi Borisova, EmilijeDvorjanove, Georgi Gospodinova, M. Gorkog ( Aleksandra Morfova, Ekaterine Josifove,Jordana Jovkova, Biljane Kurta{eve, Elina Pelina, Valeri Petrova, Aleka Popova, DimitraPopova, Antona Stra{imirova, Ivana Vazova, i dr.

Nenad Vujadinovi} (1964, Kotor, Crna Gora) diplomirao je na Grupi za ju`noslovenskeknjièvnosti na Filolo{kom fakultetu u Skoplju. Postdiplomske studije (lingvisti~ki smer)zavr{io je u Beogradu. Odbranio je magistarski rad iz oblasti srpske dijalektologije.

Dosad je objavio ~etiri knjige proze: Pri~a o Kornja~inom licu (Prikazna za liceto na@elkata, 1987), Zovem se Vil (Se vikam Vil, 1990), @elim da budem ko{arka{ (Sakam dabidam ko{arkar, 1995) i Ronny (Amsterdam, 2004); zbirku dramskih tekstova Ne}eteverovati {ta mi se desilo ve~eras (Nema da veruvate {to mi se slu~i ve~erva, Novogodi{nadramska trilogija, 2005) kao i vi{e kratkih pri~a, kriti~kih i stru~nih tekstova iz oblastifilma i lingvistike.

Izvedeni su mu (odnosno snimljeni i prikazani) slede}i dramski tekstovi: Prevrta~ (Dunek,1998, Gran-pri Makedonskog nacionalnog festivala kamernog teatra u Strumici 1999);

246

999 experiment (1999); O ~emu psi sanjaju ([to sonuva ku~eto, 2001, “Zlatna maslina” zanajbolji scenario za TV film na Internacionalnom TV festivalu u Baru 2001; Specijalnopriznanje za scenario na Tre}em nacionalnom makedonskom televizijskom festivalu uKru{evu 2001); Ne}ete verovati {ta mi se desilo ve~eras (Nema da veruvate {to mi se slu~ive~erva, 2003); @elim da budem ko{arka{ (Sakam da bidam ko{arkar, TV serija za decu u6 epizoda, 2004).

Nenad Vujadinovi} predaje na Katedri za Makedonski jezik i ju`noslovenske jezike naFilolo{kom fakultetu u Skoplju.

Branimir @ivojinovi} (1930, Velika Plana) najve}i je srpski prevodilac s nema~kog jezika.Zaduìo je srpsku knjièvnost i kulturu kako prevodima najzna~ajnijih klasi~nih i modernihpesnika, proznih pisaca i mislilaca nema~kog (ali i engleskog i francuskog) jezika, tako ivlastitom lirikom, objavljenom u nekoliko zna~ajnih zbirki.

Branimir @ivojinovi} dobitnik je najvi{ih priznanja za prevodila~ki rad.

pr

ev

od

io

ci

m

os

to

va

247

Mostovi ^asopis za prevodnu knji`evnost Broj 129–130 januar ...

Documents