MMmom VIJESTI - FOI · 2015-02-17 · plan i program rada Globalnog in tegriranog sistema oceanskih sta nica za razdoblje 1982—1985. go dine, koji je ujedno ocijenjen kao realističniji

V IJE ST IP O M O R S K E M E T E O R O L O Š K E

IZDAJE: POMORSKI METEOROLOŠKI CENTAR — SPLIT

Uh-— IMMmom I

S L U Ž B E

G O D I N A XXVII LISTOPAD—PROSINAC 1981.

S A D R Ž A J :

• Iz rada svjetske meteorološke organizacije — Globalni integrirani sistem oceanskih stanica. Led na moru

• Vijesti iz naše meteorološke službe — Informacija o alpskom eksperi­mentu »ALPEX«

• Vrijeme na Jadranu u razdoblju listopad-prosinac 1981.

• Osvrt na meteorološki rad na brodovima Jugoslavenske trgovačke mor­narice u 1980. godini

Iz rada Svjetske meteorološke organizacijeMETEOROLOGIJA I MORE

Globalni integrirani sistem oceanskih stanica

Na tr id e se t trećem zasjed an ju Iz­vršnog odbora S v je tske m eteoro­loške organizacije b ila je izražena zab rinu tost rad i č in jen ice da je u posljedn je dv ije godine opao broj izv ješta ja o s ta n ju v rem ena n ad .morem, k o ji su se razm jen jiv a li pu tem S vjetskog te lekom un ikacij­skog sistem a. T u se je po tk rijep io i značaj G lobalnog in teg riran o g sistem a oceanskih stan ica (u ko je­m u je uk lju čen i m eteoro lošk i rad trg o v ačk ih brodova n a m oru) ko­jem u je osnovni zad a tak sta lno p rik u p ljan je p o d a tak a m eteorolo­šk ih m o tren ja n a m o rim a i oceani­m a ne sam o za sinoptičke potrebe, već i kao pom oć ostv aren ja Svjetskog k lim atološkog p rog ram a SMO; u odnosu n a sinoptičke po­trebe, važnost m eteoro lošk ih po­

d a tak a sa m orsk ih p ro s tran s tav a se posebice ogleda u korisnosti u k ­lju č iv an ja ovih p a ra m e ta ra u no­vu g enerac iju m odela za num erič ­k u prognozu vrem ena. U vezi s tim e, izvršn i odbor je zaključio da sistem u m o tren ja b ro d sk ih m eteo­ro lošk ih stan ica treb a posvetiti na jv eću pažn ju i da lje ga što in ­tenz iv n ije razv ija ti.

Izv ršn i odbor je usvojio i novi p lan i p ro g ram ra d a G lobalnog in ­teg riran o g sistem a oceanskih s ta ­nica za razdob lje 1982— 1985. go­dine, ko ji je u jedno ocijen jen kao rea lis tičn iji od p re thodn ih . Ipak, sm a tra se neophodnim , da sve zem lje-član ice SMO ulože u ta j rad i veća financ ijska sredstva, a osim toga da se uspostav i i uža su rad ­n ja izm eđu p ro g ram a SMO za po­m orsku m eteoro log iju te Svjetskog m eteorološkog bd ijen ja .

Led na moru

M eđunarodni sistem sim bola za p redstavljan je leda na m oru

Izv ršn i odbor SMO je usvojio m eđunarodn i sistem sim bola za p red s tav ljan je leda n a m oru koji je bio raz rađ en n a zasjed an ju u L en jing radu , u prosincu 1979. Od­lučeno je da se ta j sistem sim bola u k ljuč i u N o m en k la tu ru SMO le­da n a m o ru te u U putstvo o m ete­orološkoj pom oći ak tivnostim a na m oru, k ako bi novi sistem m ogao b iti uveden u p rak su (tu se pose­bice rad i o n jegovom k o riš ten ju na k a rta m a leda n a m o ru koje se razaš ilju p u tem radiofaksim ila).

T rinaesti sku p o ledu na B a ltič­kom m oru

Z ahvalju ju ć i pom oći finskog S av je ta za pom orsku p lov idbu i finskog O ceanografskog in stitu ta , mogao se je održati tr in a e s ti Skup0 ledu n a B altičkom m oru, i to u nešto neuobičajen im okolnostim a, tj. na finskom ledolom cu »Sisu«, b ro d u od 7.500 tona s m otorom od25.000 kon jsk ih snaga, koji služi za rad u B otničkom zaljevu. Učes­nici skupa su n a ta j način, izm eđu svojih rad n ih sastanaka , im ali je ­d instvenu p rilik u da se upoznaju kako jed an m o d em i ledolom ac p ru ža svoju pomoć brodovim a k ad led čin i p lov idbu teškom . U česni­ci su b ili s tru čn jac i službi za upo­tre b u ledolom aca, službi za oba­v je š tav an je o ledu na m oru, kao1 m eteoroloških službi te in s titu ta za is traž iv an je m ora.

D nevni red skupa je bio vrlo širok te je izm eđu ostaloga sad r­žavao slijedeće točke: m eđunarod ­n i sistem sim bola za p re d s ta v lja ­n je leda na m oru, razm jen a i oda­š iljan je p o da taka o ledu na m oru, osn ivanje banke p o d a tak a o ledu na B altiku , raz rad a više jezičnog r ječn ik a te rm in a leda na B altiku , kao i jedne opće term ino log ije le­da n a m oru . Svi su se delegati iz­ja sn ili o p o treb i da se po jača m e­đ u n aro d n a su rad n ja na području eksp loatacije ledolom aca i službi za o b av ještavan je o ledu na B al­tiku . U nekoliko p r ilik a su dele­g a ti F inske i Švedske čak na licu m jesta donijeli i neke odluke koje se odnose n a d je lovan je ledolom a­ca i he lik o p tera u n jihovim zem ­ljam a.

P red stav n ic i F inske su posebice nag lasili ogrom nu ekonom sku va­žnost rad a ledolom aca za tu zem ­lju , k o ja nem a m ogućnosti osigu­ra ti d ruge tra n sp o rtn e sistem e k ad se zalede lokalna m orska područ­ja, p a za n jih ovaj p ro g ram p re d ­stav lja jed an od važn ijih nacio­n a ln ih program a.

P rem a »La m e te o r o lo g ije e t l ’ocćan « , u B U L L E T IN D E L ’OMM

N o. 4/1981 p r ir e d io :

S tp .

Iz la z i p o z a v ršen o m tr o m jese č ju .

G od in a X X V II B ro j 4

L IS T O P A D —P R O S IN A C 1981.

V I J E S T IP O M O R S K E

M ETEO RO LO ŠK ESL U Ž B E

T ro m je se č n i l is t za s lu ž b e n e o b a v ije s t i i u p u te za

m e te o r o lo šk i rad p om o ra ca .

□U r e đ iv a č k i od b or:

G ra k a lić M lad en , k a p . b . b . u m ir. M od rič B o žo , p r o fe so r

S t lp a n ič ić V la d im ir , d ip l. in ž . S tip a n o v lć V la d im ir , k ap . fr eg .

u m ir o v in i V is k o v ić S m ilja n , d ip l. in ž .

□G la v n i i o d g o v o r n i u red n ik :

M l a d e n G r a k a l i ć

□I z d a v a č :

P o m o rsk i m e te o r o lo šk i cen ta r S p lit

2

VIJESTI iz naše meteorološke službe

*) P r v u o p š ir n iju o b a v ije s t o o v o m e k s p e ­r im e n tu sm o o b ja v il i u V IJE ST IM A br. 1/1981. na str . 8—10, k o ju o v d je đ o - p u n ju jem o jo š n e k im d e ta lj im a i s l i ­kam a.

ba is traž iv a ti p rvenstveno utjecaj Alpi, a i o sta lih p lan insk ih siste­m a {npr. kod nas D inarida) na v rem enske procese, kako bi se pos­tig le što točn ije v rem enske p ro ­gnoze.

7. P ro u čav an je fiz ika ln ih p ro ­cesa ko ji uzro k u ju orografske obo­rin e i po javu o lu jn ih pop lava i o lu jn ih v je trova .

8. P ro u čav an je po java o lu jne p lim e u sjevernom J a d ra n u te p ro ­učavan je d rug ih oceanografskih fenom ena.

O ceanografske po jave će se de- d a ljn ije p ro u čav a ti u o k v iru p ro ­g ram a M EDALPEX. U ovom p ro ­g ram u su za pod ručje J a d ra n a po­stav ljen i slijedeći nau čn i zadaci:

1. U tjecaj a tm osfersk ih porem e­ćaja sinoptičk ih razm je ra na p ro ­m jene u s tru jn o m p o lju Jad ran a .

2. U pw elling (dizanje m ora) u razn im uv je tim a v je tra .

3. U tjecaj a tm osfersk ih g ra v ita ­cionih valova na g iban je u m oru, p rvenstveno n a sjevernom i sred ­n jem Jad ran u .

4. E vaporacija i p ro to k energ ije izm eđu m ora i atm osfere.

5. U vje ti za fo rm iran je vode dub ljih slo jeva uz p raćen je even­tualnog v rtlo g a u sjevernom J a d ­ranu .

6. U tjecaj m eđuodnosa m ora i a tm osfere na k lim u.

U toku tra ja n ja eksperim enta , po red redovne m reže m eteorolo­ških, oceanografsk ih i h idro lošk ih stan ica n a ko jim a će b iti povećan opseg i broj m o tren ja i m jeren ja , uvesti će se u rad i nove stanice. Od velikog značenja su redovna m o tren ja na trgovačk im brodovi­m a u toku p lovidbe ko ja se v rše svak ih 6 sa ti tj. u g lavn im sinop- tičk im te rm in im a u 00, 06, 12 i 18 h po GMT. T akva m o tren ja će se u vodam a J a d ra n a i O tra n t- sk ih v ra ta v rš iti svaka 3 sata, tj. u 00, 03, 0 6 .. . itd . po GMT. Re­dovna osm atran ja sa trgovačk ih b rodova će u doba tra ja n ja A L PE X -a b iti po jačana i m je re ­n jim a sa naučno-istraž ivačk ih b ro ­dova (si. 2), p la tfo rm i za is traž iv a­n je n a fte ili n a m eteorološko-oce- anografsk im p lu tačam a. U doba t ra ja n ja eksperim en ta tak o đ er će se k o ris titi sa te litske in fo rm a­cije sa sa te lita M ETEOSAT i TYROS-N. N adalje , m eteorološka

SI. 1. — Š ire i u že p od ru č je e k sp e r i­m e n ta A L P E X .

Š ire područ je :30°N— 60°N 30°W — 30°E

U že područ je :38°N— 50°N 5°W —20°E

INFORMACIJA O ALPSKOMEKSPERIMENTU »ALPEX«*>

U o kv iru G A R P-a (G lobal A t- m ospheric R esearch P ro g ram — G lobalni p ro g ram is traž iv an ja a t­m osfere), dugoročnog istraž ivač­kog i razvojnog p ro g ram a p rouča­v an ja m eteoroloških p rocesa u a tm osferi zem lje, postav ljenog od s tran e S v je tske m eteorološke o r­ganizacije, odvija se na području E vrope alpsk i eksperim en t — A LPEX , u ko jem su d je lu je i naša zem lja. K ao oceanografski dio p ro g ram a A LPEX uspostav ljen je M ED A LPEX — Sredozem noalpski eksperim ent. O pera tivn i period eksp erim en ta tra je od 01. 09. 1981. do 30. 09. 1982, a specija ln i osm a- tračk i perio d tra je od 01. 03 do 30. 04. 1982. Š ire i uže područje eksp erim en ta dato je na slici 1.

P rim a rn i naučn i cilj A L PE X -a je da se o sigu ra ju osnove za k v a n ­tita tiv n o p red stav ljan je , u num e­ričk im m odelim a, d inam ičkih i f i­zičkih efeka ta o rografije raz lič itih razm je ra na procese raz lič itih raz­m je ra u atm osferi. P o jedn o stav lje ­no rečeno, u okv iru A L PE X -a t r e ­

Da b i se postigao n ap rijed n a ­vedeni p rim arn i cilj, u tv rđ en i su slijedeći naučn i zadaci:

1. O dređ ivan je k a ra k te ra po lja s tru ja n ja i m ase z rak a iznad i oko A lpi u razn im sinoptičkim u v je­tim a.

2. P ro u čav an je fiz ika ln ih p ro ­cesa k o ji dovode do fo rm iran ja cik lona u zav je trin i A lpi (poznata genovSka cik lona i m ehanizam njihovog daljn jeg razvoja.

3. O dređ ivan je tre n ja p lan insk ih m asiva.

4. P ro u čav an je lokaln ih v je tro ­va (bura, jugo, košava, m istra l, fen).

5. P ro u čav an je fluksa senzibilne i la ten tn e top line iznad Sredozem ­nog m ora i njegovog značen ja na zav je tren u ciklogenezu.

6. P ro u čav an je rad ijacionog za­g rijav an ja uv jetovanog p la n in ­skim m asiv im a u eksperim en talno j oblasti, u p rvom red u u oblasti A lpi.

3

o \I >I ‘..-o-

Tumač:o oceanografske postaje X postaje za mjerenje struja

SI. 2. — P re d v iđ e ­ne m je rn e p o sta je za m /b »Bios« I n ­s titu ta za oceano­g ra fiju i r ib a rstvo

logijo iz L jub ljane . U M EDAL- P E X p ro g ram u učestvu ju : In s titu t za oceanografiju i ribarstvo , H i- d rog rafsk i in s titu t JR M i P om or­ski m eteoro lošk i cen ta r iz Splita, te C en ta r za is traž iv an je m ora p ri In s titu tu R uđer Bošković iz Za­greba.

Pom orsk i m eteorološki cen ta r iz S p lita u p ro g ram u A LPEX im a ulogu o rgan iza to ra u slijedećim zadacim a:

1. V ršen je m eteoroloških m o tre ­n ja n a b rodov im a trgovačke m or­narice SFR J;

2. V ršen je m eteoro lošk ih m o tre ­n ja na pom orsk im sv jetion icim a T ajersk e sestrice, V eli ra t, R ažanj, S tončica i Sv. A nd rija , te u L uč­k im k ap e tan ijam a B ar i U lcinj.

3. M jeren je tem p e ra tu re m ora na 12 pu n k to v a na Ja d ra n u .

m je ren ja će se v rš iti na kom erci­ja ln im avionim a, a u nau čn o -is tra - živačkim m je ren jim a sud je lovat će i specija ln i avioni, posebno anga­ž iran i u sv rh u eksperim en ta (si. 3 i 4).

U A L PE X -u su d je lu ju : Jugosla ­vija , A ustrija , B elgija , F rancuska, Ita lija , M ađarska, N izozem ska, SR N jem ačka, Poljska, SAD, SSSR i

Švicarska. Od s tran e naše zem lje u p ro g ram u A LPEX su angažirane slijedeće in stitu c ije : Savezni i R e­pub ličk i h idrom eteoro lošk i zavo­di, te P o k ra jin sk i zavod SA P Voj­vodine, M eteorološka služba JN A , In s titu t za m eteoro logiju iz Beo­grada, G eofizički zavod iz Z agre­ba i K a ted ra za m eteoro log iju F a­k u lte ta za naravoslov lje in teh n o ­

Sl. 4. — P red lo žen i le to v i za v e r t i ­ka ln e p re s je k e p ro fila 1— 5

SI. 3. — Jed n a od p red lo žen ih ru ta aviona dugog do­le ta »C ircum feren - cial Track«

K oristim o ovu p r il ik u da u p u ­tim o poziv časnicim a trgovačke m ornarice kao i osoblju n a n a p ri­jed naveden im sv jetion icim a i L u ­čkim k ap e tan ijam a da, kao i do sada, što više obra te p ažn ju na k v a lite tu v ršen ja m eteorološke službe u razdob lju A L PE X p ro ­gram a, posebno u to k u specijalnog osm atračkog perioda, tj. od 1. ožuj­k a 1982. do 30. t ra v n ja 1982i

PO M O R SK I M E T EO R O L O ŠK I C EN TA R

4

Vrijeme na Jadranu u razdoblju listopad-prosinac 1981.

O PC l PREG LED

V rem enske p rilik e ove jesen i duž Ja d ra n a , m ogu se označiti kao tip ične za ovo godišnje doba. Vrlo česte i b rze p rom jene vrem ena, uzrokovane p rodorim a oceanskog z rak a sa s jev era i sjeverozapada, tip ične su za J a d ra n sve do njego­vih k ra jn jih ju žn ih gran ica. Već u lis topadu p rodori h ladnog zraka sežu do 40-te p ara le le . C iklone ko­je su dolazile sa sjeverozapada i zapada zahvate su č itav Jad ran , ko ji se u n ajv iše slučajeva n a la ­zio izm eđu povučenog toplog g re ­bena azorske an tic ik lone s jedne i o tk in u te brzo p o k re tne h lad n e an- tic ik lonalne jezgre s d ruge strane , ko ja se brzo p rem ješta la preko za­padne i sred n je Evrope p rem a Le­v a n tu i p red n jo j Aziji. U vezi s tim , dolazilo je do čestog razvo ja cik lona zapadno i sjeverozapadno od J a d ra n a i one su u tjeca le na v rijem e koje se ove jesen i očita­valo u lis topadu i k ra jem prosinca kao razm jerno toplo, a u studenom i početkom prosinca kao p ro h lad ­no. N adprosječna količina kiše po­četkom i k ra jem jesen i osnovne su značajke v rem ena na Jad ran u , u lis topadu i prosincu, dok je u studenom količina kiše ispod p ro ­sjeka. Od v je tro v a p rev ladava lo je jugo, r ije tk o olujno, a b u ra je b ila k ra tk o tra jn a . Lebić se pojavio u p a r n av ra ta . M ore je bilo ug lav­nom valovito.

LISTO PA D

Početkom m jeseca, Ja d ra n se nalaz i pod u tjeca jem baričkog po­lja sredn jeg izjednačenog tlaka , gd je c irk u lira na v isinam a svježi oceanski z rak ko ji uzro k u je p ro ­m jen ljivo oblačno s povrem enim k išam a i g rm ljav in am a te slabim v je tro v im a južnog i jugozapadnog sm jera , tako da duž J a d ra n a v la­da dosta m irno i toplo vrijem e.

Ovo m irno i top lo v rijem e (m aksi­m alne tem p era tu re z rak a p relaze 24°C) n as tav lja se, nakon ojača- n ja an tic ik lonalnog po lja n ad sred ­n jim dijelom Sredozem lja, do k ra ­ja p rv e dekade kada dnevni slabi v je tro v i u b lažav a ju dnevnu v ru ­ćinu, je r su m aksim alne tem pe­ra tu re porasle do 28°C. Na o tvo­renom m oru puše u m jeren NW, uz obalu slab dnevni zapadnjak , a noću je p retežno m irno. P očet­kom druge dekade povlači se an- tic ik lona s J a d ra n a p rem a jugo­istoku, a sa B iskajskog zaljeva širi se dolina ko ja do sred ine druge dekade duž Ja d ra n a uzroku je ju ­go, oblačno i k išovito vrijem e, a i p ad te m p e ra tu re za oko 8°C. No­ću i u ju tro bilo je svježe. S red i­nom druge dekade duboka cik lona pre laz i p reko sred n je Evrope, a zahvaća i Ja d ra n , uzroku jući slabo do um jereno jugo i m jestim ičnu k išu iza koje n astu p a brzo pobolj­šan je v rem ena. Is ta s ituac ija na­s ta je i početkom druge dekade, pa svaki d a ljn ji porem ećaj donosi p ro lazne kiše bez jačeg v je tra i

stalno opadanje tem p era tu re zra ­ka. Jače pogoršan je v rem ena raz ­vilo se sred inom treće dekade, kad se genovska ciklona pom akla nad sred n ju E vropu, pa je tad a jugo na Ja d ra n u okrenulo na ja k lebić uz uzburkano m ore. K ra jem treće dekade v rijem e se sasvim sm irilo i posljedn ja tr i dana na čitavom Ja d ra n u je v ladalo sasvim lijepo i ugodno vrijem e.

STUDENI

U ovom m jesecu v rijem e je na J a d ra n u bilo znatno stab iln ije , s m an je porem ećaja nego u p re t­hodnom , kada je i ko lič ina oborina b ila znatno ispod p rosjeka. M e­đutim , tem p e ra tu ra z rak a je p o k a­zala s ta ln u ten d en c iju opadanja, što se već osjetilo k ra je m p rv e de­kade nakon p rvog h ladnog p ro ­dora po larnog z rak a sa sjevero ­zapada. S red inom druge dekade, nakon p ro laska ciklone n iz Jad ran , zapuhala je veom a jak a b u ra

Listopad—prosinac — 1981.

M jesto

T E M P E R A T U R A O BO R IN Esi

jan

je

sunc

a u

sati

ma

M jesec zrak a m ora K o li­B roj

dana*)sred . m ak s. m in . sred .č in a

u m m

X 15.4 6.4 23.8 292 13 102R ijek a X I 8 .6 0.0 20.1 30 5 134

X II 6.5 —4.3 15.0 276 17 50

X 17.6 7.0 25.9 68 11 188S p lit X 10.0 2.2 19.4 73 5 178

X II 8.2 — 3.1 15.4 158 17 81

X 18.6 7.0 27.4 68 10 190H v a r X I 11.2 3.4 21.7 32 4 170

X II 10.0 —2.1 17.3 145 16 88

*) O dnosi se n a b ro j d a n a s o b o rin am a =0 ,1 m m .

5

(120 km /sat), a tem p e ra tu ra je opala za više od 10°C. Početkom druge dekade novi porem ećaj uz­ro k u je n a jp rije jako jugo, zatim poslije obiln ih k iša ja k u b u ru i novo zahlađenje. B rzoprolazne ci­klone i fro n te sa zapada tokom dekade p o d ržava ju duž J a d ra n a v rlo prom enljivo v rijem e uz s ta l­no opadanje te m p e ra tu re i p rev la ­davajuće sjeverne i s jeverozapad­ne v jetrove. M ore u čitavom ovom m jesecu bilo je valovito .

PRO SIN A C

V rem enske p rilik e iz studenog, n a s ta v lja ju se i u ovom m je ­secu, p rem d a je u prosincu p ri k ra ju više p rev ladava lo toplo s tru ­jan je , a h ladno n a početku i sre ­dinom prosinca. U ovom m jesecu v rem enske p rilik e n a J a d ra n u b i­le su uzrokovane zad ržavan jem to ­plog g rebena iznad južnog d ije la Sredozem lja i n jegovim pom ica­n jem p rem a s jev eru s jedne i po­ložajem h ladnog g reb en a po la rne an tic ik lone s d ruge strane . Izm eđu ova dva sistem a g ibala se se rija

ciklona sa sjevernog A tlan tik a preko B iskajskog zaljeva i J a d ra ­na p rem a istoku uzastopno, što je dovlačilo naizm jenično vlažni oce­ansk i z rak koji je donosio česte k iše i g rm ljav in e na J a d ra n s jed ­ne i k ra tk o tra jn u po javu toplog g rebena s jugozapada koji je do­

nosio k ra tk o tra jn a sm iriv an ja v re ­m ena. Zbog čestih p rodora ocean­skog z rak a količina kiše na većem d ije lu J a d ra n a u ovom m jesecu je nadprosječna, a tem p e ra tu ra m alo ispod p rosjeka . Ja k i v je tro v i su zabilježeni sam o na k ra tko .

M. B.

Osvrt na meteorološki rad na brodovima Jugoslavenske trgovačke mornarice u 1980. g.

UVOD

K ao i u p re th o d n im godinam a, u Pom orskom m eteorološkom cen­tr u je u toku 1981. godine v ršena analiza m eteorološkog rad a na b rodovim a Jugoslavenske trg o ­vačke m ornarice u 1980. godini. A naliza je obav ljena is tim nači­nom kao i u n izu ra n ijih godina, tj. iz p rik u p ljen ih p o d a tak a up i­san ih u B rodsk im m eteorološkim dnevnicim a, a na osnovi obav lje­n ih m eteoro lošk ih m o tren ja i OBS izv ješta ja sastav ljen ih i odaslan ih n a osnovi tih m o tren ja .

P rem a obavljenoj analiz i p ro iz ­lazi da je k v a lite ta m eteorološkog ra d a n a brodov im a i da lje u po­

bo ljšan ju , a i broj p red an ih OBS M ETEO izv ješta ja sa pod ru č ja J a d ra n a je u porastu . Ovo se, n a žalost, ne može reći i za OBS iz­v ješ ta je s o sta lih m orsk ih područ­ja, ko ji su i unatoč povećanom b ro ju brodova, ipak b ili u laga­nom opadanju . N aim e, broj OBS M ETEO izv ješta ja u 1980. godini s p o d ru č ja J a d ra n a je povećan za 666 izv ješta ja u odnosu na 1979, što p red s tav lja povećanje od 40% . O vdje tre b a posebice napom enuti da su u tom b ro ju u v rš ten i izv je­š ta ji onih brodova ko ji n isu im ali rad io te leg rafistu , iako oni zap ra­vo n isu b ili dužni doprinositi is­k ljučivo povećan ju OBS METEO izv ještaja . Ovi brodovi, bez rad io -

te leg rafista , p red a li su ukupno 874 OBS M ETEO izv ještaja . Ako uvećan je izv ješta ja posm atram o kroz dnevni p rosjek p rim ljen ih iz­v je š ta ja u Pom orskom m eteorolo­škom cen tru , tad a je u 1980. godi­n i on iznosio 1,82 izv ješta ja više nego u p re thodno j godini, ili 6,42 izv ješta ja dnevno. U odnosu na p o treb an broj za iz rad u s igu rn ih prognoza ko je se p r ip re m a ju u n a ­šem Pom orskom m eteorološkom cen tru , može se reći da smo u1980. godini raspo lagali sa oko 70% m eteoro lošk ih p o d a tak a sa b rodova n a p o d ru č ju Ja d ra n a , a to je povećanje od p rib ližno 20% p rem a 1979. godini.

6

METEOROLOŠKA MOTRENJA IIZVJEŠTAJI U 1980. GODINI

U 1980. godini je 214 brodova dostavilo svoje brodske m eteoro­loške dnevnike, ali je u stan o v lje ­no da 43 b roda n ije izvršilo n iti 100 m o tren ja (v idi p rikaz u T abe­li 1.), pa se m eteorološki rad tih brodova n ije n i m ogao ocjeniti, već je oc jen jivan je izvršeno samo za 171 brod, a p reg led izv ršen ih m o tren ja i p red an ih OBS METEO izv ješta ja obav ljen je slično kao1 p re th o d n ih godina te p rik azan u T abelam a 3. i 4, u k o je n ije u k ­ljučeno 39 brodova ko ji n isu im ali rad io te leg rafistu . N a ta j način se u konačnom zb iru može bolje uo­čiti kolik i je doprinos povećan ju OBS izv ješta ja sa Ja d ra n a od s tra ­ne brodova bez rad io te leg rafiste . P rem a tom e se v id i da je bez ra ­d io te leg rafiste bio 1 b rod B eograd­ske plovidbe, 2 b roda Jugo lin ije ,2 b roda M editeranske p lovidbe, 2 broda Jad ro lin ije , 3 broda A tlan ­tske plovidbe, 6 brodova O balne plov idbe i 23 b roda L ošinjske p lo ­vidbe, a da su ovi brodovi u od­nosu na 1979. godinu p red a li 103 OBS izv ješta ja više, dok je u istoj godini 132 b roda sa rad io te leg ra- fistom predalo čak 319 OBS iz­v je š ta ja m an je nego u 1979. Ovo ističem o iz razloga da se uoči kako i unatoč n iza p rim jed ab a upućenih b rodsk im rad io te leg rafistim a, po­jed inci u svom ra d u ne sam o da se ne zalažu dovoljno, već je n ji­hov rad i um anjen .

Podaci o broju motrenja

P reg ledano je ukupno 59.310 m o tren ja iz 1980. godine, a u ob­rad u je uk ljučeno 56.908 m o tren ja iz 171 B rodskog m eteorološkog dnevnika. U usporedbi sa 1979. go­dinom , broj p reg led an ih i ocije­n je n ih m o tren ja je povećan za 8.941.

BRODOVI OD KOJIH JE PRIM LJEN VRLO M ALI BROJ BRO DSK IH METEOROLOŠKIH DNEVNIK A

T A B E LA 1

B roj p red a n ih iz v je š ta jaa r o a m o tre n ja

a) b) c) %

B a r 55 14 13 27 49,09 P rek o o k ean sk aB eran e 16 — 13 13 81,25 P rek o o k ean sk aB ra ts tv o 92 — — — 00,00 B eo g rad sk aB uc 77 — — — 00,00 B rodogr. »Cres«C res 77 10 — 10 12,98 L o šin jsk aČ ik a t 1 — — — 00,00 L o šin jsk aF ra n o Š upilo 2 — — — 00,00 Ju g o lin ijaD uba 35 — — — 00,00 A tla n tsk aG o ran k a 82 — 32 32 39,02 S plošnaI l ir i ja U — — — 00,00 Ja d ro lin i jaIlo v ik 48 — — — 00,00 O b aln aIv a n M ažu ran ić 95 1 26 27 28,42 Ju g o lin ijaIvo V ojnović 76 — 24 24 31,58 A tla n tsk aJo rd a n N ikolov 62 2 11 13 20,97 Ju g o ta n k e rK im en 64 — — — 00,00 B rodogr. »Cres«K očev je 69 5 54 59 85,51 S plošnaK o rn a t 49 4 21 25 51,02 S lobodnaK o ro tan 97 — 52 52 . 53,61 S p lošnaK rk a 89 — 15 15 16,85 S lobodnaK rs to M arinov ić 14 — — — 00,00 D alm a tin sk aL opud 41 — — — 00,00 A tla n tsk aL o zn a ti 36 — — — 00,00 B rodogr. »Cres«M ark o M aru lić 86 — 28 28 32,56 Jad ro s lo b o d n aO rlec 88 15 — 15 17,05 L o šin jsk aO reb ić 88 — — — 00,00 O b aln aP a šm a n 55 — — — 00,00 Ju g o ta n k e rP e rn a 17 — — — 00,00 D alm a tin sk aP litv ice 80 — 59 59 73,75 A tla n tsk aP osto j n a 96 — 30 30 31,25 S p lošnaP o tirn a 73 — — — 00,00 D alm a tin sk aP r iš tin a 43 — 32 32 74,42 Jad ro s lo b o d n aR ava 90 1 — 1 1,11 J u g o ta n k e rR ogoznica 35 1 1 2 5,71 S lobodnaS lav iša V a jn e r 73 — — — 00,00 J u g o ta n k e rS loboda 55 — — — 00,00 B eo g rad sk aŠ ub ićevac 29 10 16 26 89,65 S lobodnaU na 65 — — — • 00,00 O b aln aV alu n 56 — • — — 00,00 D alm a tin sk aV aražd in 14 — — — 00,00 M ed ite ra n sk aV ela L u k a 2 — — — 00,00 D alm a tin sk aV olosko 29 1 14 15 51,72 Ju g o lin ijaZ ato n 77 — — — 00,00 A tla n tsk aZ letovo 60 — 13 13 21,67 J u g o ta n k e r

O bjašnjenje a) = iz v je š ta ji p re d a n i dom aćim ra d io s ta n ic a m a ;

b) = iz v je š ta ji p re d a n i s tra n im rad io s tan icam a ;

c) = u k u p n o sv ih iz v je š ta ja ;%> = p o s to ta k m o tre n ja p re d a n ih O B S-M E TE O iz v je š ta jim a ; po ­

s to ta k iz ra ž e n b ro jčan o s 00,00 odnosi se n a b rodove k o ji su im a li rad io te leg ra fis tu , a oznakom » —« n a b rodove bez rad io te leg ra fis te .

7

P r o s j e k b r o j a m o t r e ­n j a p o b r o d u iznosi 332,8, što je za 38,5 m o tren ja više nego Tabelarni pregled izvršenih motrenja za razdoblje 1959—1980.

T A B E L A 2

u 1979. godini; ovo p re d s ta v lja p rosjek ko ji je veći od svih dosa­dašn jih godina osim 1968, 1972. i 1978. godine.

N a j b o l j i p r o s j e k s v i h God

ina

Bro

j sv

ih

bro

dov

a

Bro

j sv

ih

mot

ren

ja

Pros

jek

po

bro

du

Naj

bol

jip

rosj

ek(p

lovi

db

a)

Nje

n

pro

sjek

po

b

rod

u

Bro

d s

naj

više

m

otre

nja

Bro

jm

otre

nja

tog

b

rod

a

p l o v i d b a ostvario je J u g o - t a n k e r iz Z ad ra te on iznosi 1959. 109 34.951 320,6 Tankerska 578,2 Alan 979

460,0 m otren ja . Taj je p ro sjek bo­ 1960. 122 32.299 264,7 Lošinjska 372,5 Zelengora 625lji od onog p re th o d n e godine za 1961. 131 34.918 266,5 Lošinjska 442,0 Rog 67783,0 m o tren ja . K ako ćemo tek za 1962. 145 37.531 258,8 Splošna 401,7 Kordun 6141982. godinu rasp o lag a ti sa b ro jem 1963. 161 40.991 254,6 Splošna 357,7 Piran 699brodova p o jed in ih b ro d arsk ih po­ 1964. 163 42.344 259,8 Jugolinija 323,1 Bela K rajina 627duzeća koji su u redovito j eksplo­ 1965. 180 52.185 289,9 Splošna 379,3 Bela K rajina 691ataciji, p rik az i v red n o v an je p ro ­ 1966. 178 52.235 293,6 Splošna 393,8 Držić 719sjeka m o tren ja b it će u toj i sli­ 1967. 176 54.592 310,2 Jugolinija 421,5 Šumadija 756jedećim godinam a rea ln iji. 1968. 168 61.781 367,8 Jugolinija 486,9 Ljubija 795

Od prosječnog b ro ja izvršen ih 1969. 165 52.357 317,3 Jugolinija 393,1 Agrum 829m o tren ja (332,8) veći su p rosjek po 1970. 157 50.462 321,4 Jugolinija 443,1 Nehaj 736p lovidbam a ostvarili b rodovi L o- 1971. 148 43.585 294,5 Jugolinija 411,4 Agrum 1.037š i n j s k e p l o v i d b e , R ijeka, 1972. 137 47.176 344,3 Mediteran. 446,6 Agrum 1.480(395,5), J u g o l i n i j e , R ijeka 1973. 139 42.208 303,7 Jugolinija 368,7 Triglav 758(367,2), J u g o o c e a n i j e , Ko ­ 1974. 152 38.291 251,9 Mediteran. 384,7 Agrum 1.211to r (360,2) i S p l o š n e plovbe, P i­ 1975. 139 36.205 260,5 Jugotanker 357,0 Ljutomer 605ra n (359,5). 1976. 146 44.047 301,7 Jadrolanija 414,0 Marko Polo 639

N a j v e ć i b r o j m o t r e n j a 1977. 161 48.361 300,4 Lošinjska 350,4 J. Nikolov 989u 1980. godini izvršio je m /b 1978. 171 57.090 333,9 Splošna 390,2 Pionir 860»H r e 1 j i n« (843) Jugo lin ije , R ije­ 1979. 163 47.967 294,3 Dalmatinska 377,0 Sušak 695ka, što je za 148 m o tren ja više od 1980. 171 56.908 332,8 Jugotanker 460,0 Hreljin 843najvećeg b ro ja m o tren ja jednogbroda p re thodne godine, a veći je broj m o tren ja postig n u t u 1959, 1971, 1972, 1974, 1977. i 1978. godi­n i (vidi T abelu 2.).

U ovom p rik azu m eteorološkog rad a na brodovim a u 1980. godini ističem o 3 b roda s najvećim b ro ­jem izvršen ih m o tren ja :

M /b »H r e 1 j i n« (843) Ju g o li- n ije , R ijeka. Z apovjednici: Kap. M laden Sobol i k ap . A rsen Meić. I č. palube: K ap. M ilivoj B aretić , kap. N enad M endrila i kap. Mi- ijenko Knez. II č. pa lube: R adovan

Zuvić i B ranko M ajstorović. III č. palube: R anko Bebić, R adovan Zuvić i B oris K atačić. R adio tele­g rafisti: N edjeljko Lisica i M irko K orizm a.

M /b »N o v a G o r i c a « (775) Splošne plovbe, P iran . Z apov jed­nici: K ap. Iv an Ž ibert, kap. Saša D elić i kap. N ikola Ju rišić . I č. palube: K ap. N ikola Ju rišić , kap . M arijan Balažić, kap . Igor M iho- tović. I I č. palube: V lad im ir V la-

M /b »H reljin«, J u - g o lin ije — R ijeka , bio je n a jb o lji brod po b ro ju i z ­v rše n ih m o tren ja (843)

dović, M arijan Tončić, Igor M iho- tović i M irko K rižanović. III č. palube: Z o ran N enadić i M irko K rižanović. R ad io te leg rafisti: M a­rino Ju ričev , R ade M itrić i Ivo B ura.

M /b » D r e ž n i c a « (711) Ju g o li- n ije , R ijeka. Zapovjednici: K ap. Š im e S ind ik i kap. Srećko F uži- nac. I č. palube: K ap. D avor B or- čić i kap . S tjep an K rstin ić . II č. pa lube: N ikola A nđelić, R onald G rbac i D avor Gudač. III č. p a lu ­be Iv ica P ah ljin a , D ragan Saga- nić, R onald G rbac i D avor T ija - nić. R adio te leg rafisti: L jubom irS tu p ar, Iv an Š u rja k i D anije l B e- lašić.

Podaci o predanim OBS METEO izvještajim a

U 1980. godini 132 b roda, u ra ­ču navajući i OBS METEO izv je­š ta je 39 brodova bez rad io te le -

8

T A B E L A 3

Tabelarni pregled predanih OBS izvještaja za razdoblje 1958—1980.

God

ina

Bro

jb

rod

ova

Bro

jiz

vješ

taja

Pro

sjek

po

b

rod

u

Naj

bol

jip

rosj

ek(p

lovi

db

a)

Nje

n

pro

sjek

po

b

rod

u

Bro

d

s n

ajvi

še

izvj

ešta

ja

Bro

jiz

vješ

taja

to

g b

rod

a

1958. 114 12.252 109,8 T a n k e rsk a 299,4 P e tk a 5351959. 123 10.792 87,7 T a n k e rsk a 310,5 A lan 5081960. 136 8.219 60,4 T a n k e rsk a 197,5 A lan 4441961. 138 8.644 62,6 T a n k e rsk a 103,4 A lan 4521962. 164 6.995 42,6 T a n k e rsk a 73,7 Iž 3521963. 110 7.843 71,3 Ju g o rečn o 250,0 Iž 4411964. 120 8.401 70,0 T a n k e rsk a 128,8 Z letovo 4561965. 133 8.979 67,5 T a n k e rsk a 151,2 Z letovo 5111966. 127 7.612 59,9 P rekook . 86,7 B očna 3681967. 102 8.085 79,3 M ed ite ran . 225,0 V eleb it 5241968. 127 10.489 82,6 M ed ite ran . 341,7 P lod 6951969. 119 12.321 103,5 M ed ite ra n 215,0 R o m an ija 6921970. 117 12.326 105,4 Jugoocean . 148,7 M ak ed o n ija 5031971. 110 10.536 95,8 S p lošna 128,5 G ro b n ik 4881972. 114 10.217 89,6 Ju g o lin ija 122,7 K osovo 6441973. 116 9.668 83,3 Jad ro slo b . 111,1 P u la 4131974. 124 8.699 70,1 Ju g o lin ija 87,0 K ras 3651975. 108 8.327 77,1 Ju g o ta n k e r 180,0 L ju to m e r 4221976. 114 11.029 96,7 P rekook . 150,5 V iševica 4231977. 126 14.124 112,1 J u g o ta n k e r 185,8 J . N ikolov 7091978. 134 15.198 113,4 S p lošna 156,4 C elje 4711979. 123 14.500 117,9 J u g o ta n k e r 175,3 Z letovo 4891980. 132 15.055 114,1 Ju g o ta n k e r 216,0 N ova G orica 606

gra fis te ko ji n isu u v ršten i u taj b ro j brodova, p redalo je 15.055 iz­v ješta ja . Tako je postignuto da b ro j izv ješta ja u odnosu n a 1979. god inu kroz ovaj p rik az bude veći za 555 izv ješta ja . Ovo p red s tav lja p o ras t u odnosu na 1979. godinu, i to je na jveći b ro j p red an ih iz­v je š ta ja osim u 1978. godini (vidi T abe lu 3.).

P r o s j e k p r e d a n i h i z ­v j e š t a j a p o b r o d u bi tako iznosio za 1980. godinu 114,1 iz­v ješta j. Ovaj je p ro s jek d rug i po veličin i do sada, a jed ino je m an ji od p rošlogodišn jega za 3,8 izv je­š ta ja . K od ovog p o d a tk a tre b a p r i­m ije titi da rea ln iji p rikaz nism o m ogli dati, je r nism o raspo lagali s točnim podacim a o eksp loataciji brodova.

N a j b o l j i p r o s j e k p r e ­d a n i h i z v j e š t a j a p o p l o ­v i d b a m a im ao je Ju g o tan k er,

Zadar, sa 216,0, što je za 40,7 bolji od p ro sjek a u p re thodno j godini. Jed ino je u 1958, 1959, 1963, 1967. i 1968. p rosjek bio veći.

U k u p n i n a d p r o s j e č n i b r o j i z v j e š t a j a p o b r o - d u im ale su slijedeće plovidbe: J u g o t a n k e r , Z ad ar (216,0) i S p l o š n a , P ira n (159,4).

N a j v e ć i b r o j p r e d a n i h i z v j e š t a j a im ao je b rod »N o- v a G o r i c a « (606) Splošne plov-

be, P iran , što je za 117 izv ješta ja više od na jb o ljeg b ro d a u 1979. godini, a u jedno je veći od svih godina osim 1968, 1969. i 1977. go­dine.

Ističem o t r i b roda koji su p re ­dali na jveći broj OBS METEO iz­v je š ta ja u 1980. godini:

M /b » N o v a G o r i c a « (606) Splošne plovbe, P iran . Im ena za­povjednika, časn ika p a lu b e i r a ­dio te leg ra f is ta su već ra n ije n a ­vedena kao b roda ko ji je bio d rugi po b ro ju m otren ja , a inače je ta j b rod niže naveden i kao p rv i po ukupnoj ocjeni m eteorološkog ra ­da i p rv i po posto tk u p red an ih OBS M ETEO izv ješta ja

M/b » S i s a k« (490) J u g o t a n - k e r a, Z adar. Z apovjednici: Kap. A nte M ilišić i kap. B ran im ir D or- čić. I č. pa lube: K ap. R um enko V i- šić i kap. M ilivoj Pavasović. II č. palube: B oris K u šte ra , R om an Iv a ­nov i L jub o m ir T abar. III č. p a ­lube: M iro M irković i R om an Iv a ­nov. K adeti: D am ir B anovac i D e- nis D uka. R ad io te legrafisti: S im e Š išeta i B ranko R apan. V ježbenici rtg : M arijan Š tim ac i S tanko D u- natov .

M/b » K r a n j « , (371), Splošne plovbe, P iran . Z apovjednici: K ap. G rac ija O parenović i kap . Iv an M araspin . I č. palube: K ap. A nte K ošta, kap. G iorgio R ibarić i kap. D ragan Tomić. II č. pa lu b e : H a- ra ld 2ic, Ivan O blak i M ihael B iz- jak . III č. palube: V ilči K ocjan. V. d. III č. palube: S tan is lav Z a- jec i Joško Skoko. R ad io te legra­fisti: Ž eljko S to janović i V inko K alebić.

M /b »N ova G ori­ca«, S p lo šn e p lo v ­be — P iran , bio je n a jb o lji b rod po b ro ju p red a n ih iz ­v je š ta ja (606), po p o s to tk u p red a n ih iz v je š ta ja (78,19% od 775 m o tren ja ), n a jb o lji po c je lo ­k u p n o m radu i drug i po b ro ju iz v rše n ih m o tre n ja (775)

9

Odnos broja motrenja i predanih OBS METEO izvještaja

B roj izv ršen ih m o tren ja i b ro j p red an ih O BS M ETEO izv ješta ja ne u k azu ju sam o n a usp ješnost m eteorološkog ra d a na brodu, već i n a n jegov neposredn i doprinos kako našoj, tako i d rug im nacio­naln im pom orsko-m eteorološkim službam a u sv ije tu . D a b i se dao što ja sn iji prikaz, tre b a kao pose­b an fa k to r p o sm a tra ti i b ro j iz­v ršen ih m o tren ja u odnosu na b ro j p red an ih OBS M ETEO izv ješta ja . Za p o treb e sinop tičk ih službi je daleko n a jh itn iji b ro j m eteorolo­šk ih p o d a tak a koje one p rav o v re ­m eno zap rim a ju sa brodova, ali se gotovo redovito događa da do­b a r ra d m o trite lja , zbog n em ar­nosti rad io te leg rafista , ipak ne može b iti k o riš ten za iz rad u ana­liza i prognoza vrem ena. G leda­juć i sa stanov išta sigu rnosti plo­vidbe, života i im ovine na m oru, ovakav ra d rad io te leg rafis ta je zaista u svakom slučaju n e p rih v a t­ljiv i š te tan . Ipak, ta j n edosta tak n ije uočen sam o u ra d u brodova naše trgovačke m ornarice , već je jed an od p ro b lem a i d ru g ih po- m orsko-m eteoroloških službi u sv ije tu . U vezi s tim e je i na t r i - d esettrećem zasjed an ju Izvršnog odbora S v je tske m eteorološke or­ganizacije, održanom sredinom1981. godine, izražena zab rin u to st da je, posebice u to k u posljedn je dvije godine, opao b ro j p rim ljen ih OBS METEO izv ješta ja sa b ro ­dova. U vezi s tim e, Izv ršn i odbor je apelirao n a p o treb u da sve zem - lje-član ice SMO poduzm u sve što m ogu da bi se ta j k ru p a n nedosta­ta k u rad u n jihov ih b rodova, a po­negd je i obaln ih rad iostan ica ot­klonio, je r on neposredno u tječe ■na sig u rn u i k v a lite tn u analizu i iz rican je prognoze v rem ena za pom orce.

Z apovjednike naših brodova i ne m oram o p o d sjeća ti da se p lov- ljen je naziva pom orsk im p lov id ­ben im po thvatom , u ko jem u je na jv ažn ije zn a ti ono što je »po p ram cu broda«, ili »što po p ram cu nailazi«. S av jestan ra d n jihov ih

rad io te leg rafis ta na p red a ji OBS M ETEO izv ješta ja ovu neizv jes­nost može znatno u m an jiti i č ita ­vo pu to v an je učin iti s igurn ijim , što i sam im zapovjednicim a u po­duzim anju p lov idben ih p o duhvata u v ijek p re d s ta v lja nep ro c jen jiv u pomoć.

I ove godine, kao i ra n ijih go­dina, ističem o brodove ko ji su im ali na jveć i posto tak p red an ih OBS METEO izv ješta ja u odnosu na broj izv ršen ih m o tren ja , ko ji je veći od već ran ije spom injanog m in im um a od 250 m o tren ja po b rodu u to k u godine.

N a j v e ć i p o s t o t a k p r e ­d a n i h i z v j e š t a j a u odnosu na broj izv ršen ih m o tren ja (koji je viši od onog m inim alnog) ostva­rili su:

M /b »N o v a G o r i c a « (78,19% od 775 m otren ja), Splošne plovbe, P iran . Im ena zapovjednika, čas­n ika palube i rad io te leg rafis ta su već izn ije ti ran ije , kao b roda koji je bio p rv i po b ro ju p red an ih OBS METEO izv ještaja.

M /b » K r p a n « (75,44% od 285 m otren ja), Splošne plovbe, P iran . Z apovjednici: K ap. M iodrag Rož- m anić, kap. N ikša Z anne i kap. B ranko Šim ac. I č. pa lu b e : Kap. F rano V ranković i kap. A nte F in - ka. II č. palube: V lad im ir K rešić i V lad im ir D rapal. III č. palube (v. d.): D ragan Simčić, M iloš M a- ro jev ić i Joško F ran ić . K adeti: N e­ven B e ttin i i M iloš M arojević. R a- d io telegrafisti: Je rk o Viličić i M ile M arušić.

M /b » K r a n j « (72,32% od 513 m otren ja), Splošne plovbe, P iran . Im ena zapovjednika, časn ika pa­

lube i rad io te leg rafis ta su već ra ­n ije izn ije ta , je r je ovaj b rod bio treć i po b ro ju p red an ih OBS iz­v ješta ja .

I ove godine navodim o tr i b roda ko ji su p red a li j u g o s la v e n s k im o b a ln im r a d io s ta n ic a m a najveći b roj OBS M ETEO izv ješta ja , a ko­ji su se ko ris tili u Pom orskom m e­teorološkom cen tru za sinoptičke sv rhe:

M /b »C u n s k i« (173 OBS M E­TEO izv ješta ja od ukupno 278 oda­slan ih izv ješta ja) L ošin jske plovid­be, R ijeka.

M /b » C i k o l a « (172 OBS M E­TEO izv ješta ja od ukupno 172 o- daslana izvještaja), O balne p lovid­be, Split. N avedeni b ro d n ije im ao rad io te leg rafiste , već su p red a ju izv ješta ja obavili zapovjednik i časnici palube.

M /b » B o s u t « (152 OBS ME­TEO izv ješta ja od ukupno 152 p re ­dana izvještaja), O balne plovidbe, S plit, ko ji je tak o đ er bio bez ra - đ io telegrafiste .

OCJENA CJELOKUPNOG RADA

Ove godine možemo sa sig u r­nošću u tv rd iti da je s tv a rn i broj izvršen ih m eteoroloških m o tren ja znatno veći od obrađenog, je r do­sta velik i b ro j b rodova n ije na v r i­jem e dostavio ispun jene listove brodskog m eteorološkog dnevnika. Do sada smo već u više n a v ra ta ap e lira li da se ispun jen i listovi brodskog m eteorološkog dnevn ika na v rijem e, tj . svaka 3 m jeseca, poštom do stav lja ju Pom orskom m eteorološkom cen tru u S plitu , ali

M/b »Č unski« , L o ­š in jsk e p lo v id b e — R ije k a , bio je brod k o ji je p redao n a j­v eć i b ro j O B S M E T E O iz v je š ta ja ju g o s la v e n sk im o b a ln im ra d io sta ­n ica m a (173 iz v je ­š ta ja od u k u p n o 278 odaslan ih)

10

s ta ra p rak sa se je toliko ukorjen i- la da svi naši apeli d a ju neočeki­vano m ale rezu lta te . Pošto u tom pogledu više i ne znam o što bism o više poduzeli, b ili bism o zahvaln i zapovjednicim a brodova da oni i sam i predlože m je re 'kako b i se naveden i nedostaci konačno otk lo­nili.

U kupan b ro j izvršen ih m o tren ja je d ru g i po količini u ovom đva- desetdvogodišnjem razdoblju , a je ­dino je u 1978. godini bio veći za sam o 182 m otren ja . B roj OBS M E­TEO izv ješta ja je d rug i po ve li­čin i u gore navedenom razdoblju , osim u godini 1978, no tre b a n a ­glasiti da smo ovog p u ta u taj broj u v rs tili i onaj b ro j OBS M E­TEO izv ješta ja ko je su p re d a li b ro ­dovi bez rad io te leg rafiste ; na ta j način su v rijed n o sti u T abeli 3. nešto izm ijen jene u p rik az iv an ju p ro sjek a po b ro d u u odnosu na T a­belu 4, gd je je ta j p rosjek , k o ji se odnosi sam o na brodove sa rad io - te leg rafistom , nešto m anji. P rem a tom e, b ro j OBS M ETEO izv ješta­ja u odnosu n a p re th o d n u godinu u tak v o m p rik azu (Tabela 3.) bio b i veći za 555 izv ješta ja , a u d ru ­gom p rik azu (Tabela 4.) bi bio m a­n ji za 319 izv ješta ja , kako smo već ra n ije napom enuli. R ad i toga, u k u p an p rosjek u T abeli 3. n ije jed n ak p ro sjek u iz T abele 4, ali će se on i ubuduće tako p rik az i­vati. Tako je u k u p an posto tak p re ­dan ih OBS METEO izv ješta ja , za­h v a lju ju ć i takvom prikaz ivan ju , sm an jen p rem a p re thodno j godi­n i za 3.8% i na jveći je u ovom dvadesetdvogođišn jem razdoblju , osim u 1979. godini.

N užno je nag lasiti da je ove go­d ine 41.853 m o tren ja nepovratno izgub ljeno za sinoptičke svrhe, je r to lik i b ro j m o tren ja n isu brodski te leg rafisti, iz nam a nepoznatih razloga, o tp rem ili p u tem OBS M ETEO izv ješta ja n ijedno j po­m orskoj m eteorološkoj službi. O vaj p o d a tak najb o lje pokazuje gd je leži g lav n a k r iv n ja da se

obavljen i rad b rodsk ih m eteoro­loških m o trite lja ne može isko­r is titi za iz radu bo ljih v rem ensk ih prognoza i za veću sigurnost po­m oraca. P rem a tom e, u 1980. go­dini u k u p an posto tak p red an ih OBS izv ješta ja je sm an jen za 0,7%, a čak 73,5°/o ukupno izvršen ih m o­tre n ja je neodaslano i ne iskorište­no!

K v a lite ta m eteorološkog ra d a na brodovim a b ila je u 1980. godini poboljšana, ali se to može zahva­liti isk ljučivo ra d u zapov jedn ika i časn ika palube. O ve godine m o­žemo sa zadovoljstvom is tak n u ti velik i n ap red ak u ukupnoj k v a li­te ti m eteorološkog ra d a n a b rodo­v im a bez rad io te leg rafista , je r su oni, osim povećanja k v a lite te m o­tre n ja u 1980. godini, p re d a li i 874 OBS M ETEO izv ješta ja rad iofo­n ijom ili V H F radiovezom nepo­sredno Pom orskom m eteorološkom cen tru u Splitu , što p red s tav lja povećanje od 103 izv ješta ja p rem a p re thodno j godini. D akako, n av e ­deni broj izv ješta ja još u v ijek n ije dostatan , ali je u sta lnom porastu , p a se lako može dogoditi da uskoro brodovi bez rad io te leg rafiste , u opsluživan ju svoje pom orske m e­teorološke službe m eteorološkim podacim a, p re te k n u one sa rad io - te leg rafistim a, m a da tre b a i to p riz n a ti da ovi po to n ji r jeđ e n a ­v raća ju u dom aće vode.

A nalizom svih p okazate lja k v a ­lita tiv n e i k v a n tita tiv n e kontro le, koje su se m ogle iz p rim ljen ih b rodsk ih m eteoroloških dnevn ika obaviti, za c je lokupni m eteorolo­ški rad n a brodovim a naše trg o ­vačke m ornarice tre b a is tak n u ti za lagan je zapovjednika časn ika palube i rad io te leg rafis ta n a s lije ­deća t r i broda:

M /b » N o v a G o r i c a « (775 — 606 — 78,19%)* Splošne plovbe, P iran . Im ena zapovjednika, časn i­

* B ro jk e u zg rad am a o z n a ča v a ju : broj iz v r še n ih m o tre n ja , b roj o d a s la n ih O B S M ETEO iz v je š ta ja i p o s to ta k k o j i iz to g a p ro iz laz i.

k a palube i rad io te leg rafis ta ovog broda su već ra n ije izn ije ta , je r je ovaj b rod bio p rv i po b ro ju p red an ih OBS M ETEO izv ješta ja i p rv i po njihovom posto tku , a bio je i d rug i po b ro ju izv ršen ih m o­tren ja . Ovaj b rod je i u 1979. go­dini bio n a jb o lji po odnosu b ro ja m o tren ja i p red an ih izv ješta ja .

M/b » S i s a k« (702 — 490 — 69,80%) Ju g o tan k era , Z adar. Im e­na zapovjednika, časn ika palube i rad io te leg rafis ta su već izn ije ta ran ije , je r je ta j b ro d bio d rugi po b ro ju p red an ih OBS METEO izv ještaja .

M/b »Z v i r« (547 — 358 — 65,45%) Jugo lin ije , R ijeka. Zapo­v jedn ik : K ap. V lad im ir Svetić. I č. palube: K ap. A n tu n Vlačić i kap . A n tu n Gold. II č. pa lube: Iv an Santaleza, Joso G rbić i Vojko K o- zulić. III č. palube: D ario Zorić, M arino Zupičić i R a tim ir Antić. R ad io te leg rafisti: M ate Jakšić,D ušan M am ula i Z o ran Cepak.

Osim naveden ih brodova, v rlo dobru ocjenu za c je lokupni m eteo­ro lošk i ra d u 1980. godini zaslu­žu ju još i slijedeći brodovi:

M /b »D r e ž n i c a« (711 — 257— 36,15%) Jugo lin ije , R ijeka. M /b » K r a n j « (512 — 371 — 72,32%) Splošne plovbe, P iran . M /b »N o v o M e s t o« (679 — 257 — 37,85%) Splošne plovbe, P iran . M /b »C e 1 j e« (479 — 211— 44,05% ) Splošne plovbe, P iran . M /b »A d r i a t i k« (505 — 203 — 40,20% ) Jugo lin ije , R ijeka. M/b » H r e l j i n « (843 — 213 —25,27%) Jugo lin ije , R ijeka. M /b » G r o b n i k« (601 — 213 — 35,44%) Jugo lin ije , R ijeka. M /b »P i o n i r« (469 — 229 — 48,83%) Jugo lin ije , R ijeka. » H e r o j P a- i ć« (512 — 166 — 32,42%) J a - droslobodne, S p lit i M /b »Ć u n - s k i « (404 — 278 — 68,81%) Lo­šin jske plovidbe, R ijeka.

K ap. B. G JIR LIĆ

11

T A B E LA 4

STATISTIČ K I PODACI PREDANIH OBS-M ETEO IZVJEŠTAJA Plovidbe su poredane prem a prosjeku predanih izvještaja

Iz v je š ta ji p re d a n i: a — dom aćim rad io s tan icam a , b — s tra n im , c — u k u p n o sv ih izv je š ta ja .° /o = p o sto tak m o tre n ja p re d a n ih O B S-M E TE O izv je š ta jim a .B rodov i tisk a n i m a sn ijim slov im a p re d a li su iz n ad p ro s je čan b ro j izv je ­š ta ja .

Jugotanker — Zadar

a b c °/o

Ljubija 9 130 139 28.31M. M atijević 21 96 117 28.06N ovigrad — 118 118 51.30Sisak 2 488 490 69.80

Svega: 32 832 864 46.96Prosjek: 216.0

Splošna — Piran

a b c °/o

B očna 6 188 194 50.39B oris Kiđrič 1 138 139 50.15B. K rajgher 11 165 176 34.78B orovn ica — 25 25 11.47B ra n ik 5 71 76 25.33B režice 3 6 9 3.85C elje — 211 211 44.05K am nik 123 123 26.91K o p er — 52 52 21.85Kranj 4 367 371 72.32K ras — 31 31 8.91Krpan 6 209 215 75.44L itija — 170 170 83.74L ju b lja n a 6 27 33 17.55L ju to m e r 10 69 79 32.64M aribor 12 163 175 55.03N ova Gorica 4 602 606 78.19N ovo M esto 5 252 257 37.85T r bov i je — 45 45 18.44V elenje 10 193 203 40.12V rhnika 19 138 157 80.10

Svega: 102 3.245 3.347 44.34Prosjek: 159,4

Jugooceanija — Kotor

a b c %B an a t _ 106 106 61.63Kozara 2 114 116 35.15M oslavina 16 142 158 40.10S lav o n ija 8 86 94 41.41S u t je šk a — 65 65 9.59

Svega: 26 513 539 29.93Prosjek: 107.8

Jugolin ija — R ijeka a b c »/o

a b c °/o T ito g rad — — — 0.00T opusko 2 57 59 20.21

A driatik 4 199 203 40.20 T reć i m a j 3 5 8 7.48

A rcturus 2 160 162 53.10 Trepča 17 93 110 24.50

A. Cesarec 1 161 162 53.11 Trsat 12 116 128 47.94

Bakar 3 107 110 42.47 Tuhobić 9 125 134 32.45

B altik 18 131 149 36.61 U lja n ik 1 18 19 9.36

B aška 34 33 67 37.22 V iševica 5 178 183 42.07

B osna 5 114 119 23.47 Z a d a r 10 1 11 6.04

B rib ir 11 55 66 13.31 Zvir 20 338 358 65.45

C rik v en ica — 9 9 2.34C rn a G ora 21 30 51 34.23 Svega: 702 5.580 6.282 28.29D enebola 6 89 95 29.14 Prosjek: 103.0D režnica — 257 257 36.15D rvar — 129 129 29.93G. K ovačić — 53 53 16.31 Lošinjska — R ijekaG robnik 13 200 213 35.44H reljin 15 198 213 25.27 a b c fl/oH rv a tsk a 2 31 33 10.93Jesenice 14 144 158 47.73 B uga 37 15 52 10.70K astav 8 228 236 39.01 Cunski 173 105 278 68.81K lek — 73 73 14.84 T rig lav 21 47 68 16.63K osovo 22 68 90 26.63 V eleb it 3 3 6 3.30K ostrena 5 170 175 62.95K raljevica 8 170 178 27.33 Svega: 234 170 404 27.28K ranjčević 14 129 143 51.81 Prosjek: 101.0K rasica 1 57 58 22.22K rk 1 56 57 15.12K u m ro v ec 6 47 53 14.89K v a rn e r 7 12 19 15.70 Jadroslobodna — SplitL eden ice 40 14 54 8.06L ik a 3 63 66 31.43 a b c %>L ovćen 14 47 61 19.55M ak ed o n ija 8 8 16 12.31 Adm . P urišić

A lka45

140136

144141

61.8085.45

M. L a g in ja 10 46 56 25.00 B iokovo 2 68 70 57.38M ošćenice 18 103 121 22.32 H. Senjanović: 2 175 177 54.13M otovun 10 68 78 18.48 H. K. Stam en. 2 217 219 60.16N ehaj 6 175 181 52.16 Heroj Paić 2 164 166 32.42N iko la T esla — 50 50 19.23 Ja d ro 20 29 49 18.77N. V inodo lsk i 29 12 41 19.07 Je lsa 11 25 36 19.15O p a tija 1 80 81 25.71 M a rija n 16 — 16 13.79P ag 5 84 89 43.41 M. G ubec — 28 28 24.35

P az in 5 83 88 24.72 M. Iv an ić — 104 104 62.28

P ionir 91 138 229 48.83 M. G ojsa lić 9 94 103 59.88M osor 6 16 22 7.75

P rim o rje 22 62 84 25.61 N. N odilo 20 21 41 18.55P u la 7 11 18 5.29 O m iš 11 22 33 15.79R ab 7 95 102 41.80 P rv i sp lit. o. 27 61 88 48.35R isn ja k 17 39 56 10.45 S alonae 13 15 28 15.30S a ra jev o 25 61 86 26.14 Split 29 143 172 68.25Senj 9 118 127 41.64 U skok 12 166 178 66.92S kop je 41 16 57 19.26S rb ija 11 10 21 5.32 Svega: 191 1.624 1.815 41.85Sušak 23 156 179 29.73 Prosjek: 95.5

12

Istarska — Pula

a «/o

Slobodna — Šibenik

a b

D alm atinska

°/o

I s tra n k a 11 92 103 62.80 Jablanica , 126 126 59.72U čka 9 24 33 11.42 Je z e ra 19 32 51 18.82Svega: 20 116 136 30.02 P rim o š ten 6 13 19 18.10Prosjek: 68.0 P ro m in a 1 40 41 32.80

S k ra d in 3 41 44 27.33A tlantska —■ D ubrovnik Š ib en ik — 20 20 14.60

a b c %>Svega: 29 272 301 29.80

B a ra n ja ___ 65 65 20.06 Prosjek: 50.2D ržić 25 22 47 18.22K orčula 17 100 117 29.70K ra g u je v a c 1 65 66 62.86 M editeranska — K orčulaK ruševo 76 45 121 59.02M iho B raca t — 37 37 12.42 a b c °/oP e tk a — 4 4 2.47 P u p n a t 1 5 6 5.88T ito v V eles 12 18 30 12.93

Svega: 131 356 487 24.62 Svega: 1 5 6 5.88Prosjek: 60.9 Prosjek: 6.0

- V ela L uka

a b c %>

P o p la t — — — 0.00

Svega: _ — — 0.00Prosjek: 0.0

Z B IR N I P R E G L E D PO P O S T O T K U

J u g o ta n k e r 32 832 864 46.96S p lo šn a 102 3.246 3.347 44.34Jadroslob . 191 1.624 1.815 41.83Is ta rsk a 20 116 136 30.02Jugoocean. 26 513 539 29.93S lob o d n a 29 272 301 29.80Ju g o lin ija 702 5.580 6.282 28.29L o š in jska 234 170 404 27.28A tla n tsk a 131 356 487 24.62M ed ite ra n ska 1 5 6 5.88D a lm a tin ska — — — 0.00

U kupno: 1.468 P ro sjek :

12.713 14.181107.4

33.01

T A B E L A 5

TABELA R NI PREGLED PRED AN IH OBS-M ETEO IZV JEŠTA JA (DEPEŠA) Plovidbe su poredane prem a prosjeku predanih izvještaja

P l o v i d b a

U k u p a n broj

Pro

sjek

d

epeš

a po

b

rod

u

B ro j i p o s to ta k b ro d o v a k o j i su p r e d a li d e p eše

bro

dov

a

dep

eša br . % br. % br. % br. %

do 100 101—200 201—300 p re k o 300

Ju g o ta n k e r , Z a d a r 4 864 216,0 3 75,00 1 25,00S p lošna , P ir a n 21 3.347 159,4 8 38,10 7 33,33 4 19,05 2 9,52Ju g o o cean ija , K o to r 5 539 107,8 2 40,00 3 60,00J u g o lin ija , R ijek a 61 6.282 103,0 35 57,38 19 31,15 6 9,83 1 1,64L o šin jsk a , R ijek a 4 404 101,0 3 75,00 1 25,00 1 5,26Ja d ro s lo b o d n a , S p lit 19 1.815 95,5 10 52,63 8 42,11Is ta rs k a , P u la 2 136 68,0 1 50,00 1 50,00A tla n tsk a , D u b ro v n ik 8 487 60,9 6 75,00 2 25,00S lobodna, Š ib en ik 8 301 50,2 5 83,33 1 16,67M e d ite ra n sk a , K o rču la 1 6 6,0 1 100,00D a lm a tin sk a , V ela L u k a 1 ■ — 0,0 1 —

U k u p n o : 132 14.181 107,4 72 54,55 44 33,33 U 8,33 5 3.79

N apom ena: U k u p n i b ro j b ro d o v a u ta b e li 2. u odn o su n a ta b e lu 5. se ra z l ik u je za to što 39 b ro d o v a (B eograd­ske, L ošin jske , M ed ite ran sk e , Ja d ro lin ije , O balne , A tla n tsk e i Ju g o lin ije ) n e m a ju rad io te leg ra fis ta .

ZAPOVJEDNICI!

M olim o da uredno dostavljate krajem svakog trom jesečja ispunjene listo v e brodskog m eteorološkog dn e­vn ika, čim e ćete om ogućiti redovito praćenje m eteorološkog rada na brodovim a i k lim atoloških obrada izvr­šen ih m otrenja.

N astojte da što veći broj obavljen ih m otrenja na vašem brodu p roslijed ite blagovrem eno obalnim radio­stanicam a, radi korištenja podataka za sinoptičke svrhe.

13

BRO

J M

OTR

ENJA

U

PISA

NIH

U

BMB

U 19

80.

PO

POJE

DINI

M

BR

OD

OV

IMA

Plov

idbe

su

pore

dane

pr

ema

visi

ni

ukup

nog

pros

jeka

po

brod

u,

a br

odov

i pr

ema

broj

u iz

vrše

nih

mot

renj

a

<

ffl<H

Xo09oua

ou.-OSS08assXp

SSVSh

0_s_

1

©rt«00

»Coa

CO

©

COX

.7“ •!-»o £3Š 2<D O> o

0 3 CM O 0 3 CO O r H r > I O CMIO CO CO Tjn rt* C O C M O r HCO r H r - l r H rH r H r H r H o r H

CO r H

0-0 '« o iil , n i t< ^ c« x a Si t-TJ >co C 5 15 ^ £?co CO S t i ® 3 >

N P 3 0 H S CM

OCM©CO

COSScO«

030 3

T ■g

>o£

0 3 c o c m c m 0 3 CO CO CO CM CM CM CM

^ cO

c £ .2 3 <J P ^

CO -rt* CM CO 03 03 03 C— CM CM CM CM

OfHOOJ-^Tf £ > CO CO CO I O h* CM CM CM CM CM CM CM CM

S S f i iA 5 - S g 5 i &5 s i cO u Q< w fO X u & o

COO

r H

"m ^cocO

Eh COr « rG J > CD

coXU

M ŽcO

mCO

P hO

T J P

I O O I O CO r H r H o O CM CM CM CM

XG GO>

cOrHCO

0 30 3CO

1

O CO O CO 05 CM 03 CO CO CO CM H O CO CO CO CO CO CO CO

Q)5=1 G ^CO ^ M CO 5

cO cO b JG cO XS r S Š l S g «

ICO ^ 03 CO CO CO

[>cocDi>ocOrH03COcommcMiomcMC - i n i n ^ ^ C O c O C M C M C M C M H H O O OrvH ro ro ro ro ro ro ro ro ro ro ro ro ro ro pj

G

* > : X ,Q SS«H tH

CO O

C ^ u j l n ' T ' f C O C O C M C M C M C M H H O Oc o c o c o c o c o c o c o c o c o c o c o c o c o c o c o

CJO <y r t > o 2> 'u o ? CO rj rt

o(U>o^ G '

O 03 CO CO CO

COG> COco br-H CO

O o

C J

I3 * ’

<1) •r—>

CO ^• r - s CO

l S.•*—J L__J

COo0 3

COCDt'C3HCOH[>^C3k<0 3 c o c - t o c o m i f i t }< c o o o

^ WWo cO * 3 G 03 £3 TJ b H m -g h § 3 , w^ S5 3 .2 ^ O -S >w P .£? 5=1c o 3 ^ ^ > + J W c O t O C 3

o n o

cO >co X'Zl ws c

C0 i n C M 0 3 0 3 t - L 0 r H C M C 0 f - 03 03 0 3 C D ^ C 0 C0 C0 C M H O

sl-s-sfalgllsT J J .3 S I,^PL<> Q ^ H p qSgeži

1

O CO r H I O I O

COr HP.H*C*ra5Offl

C - CM CO t > I O tJ< CO O O I O I O I O I O I O

G X Č 3I £?«g S U > O ,w o TJ

s i š t f w <

.mCOcož

COG

CO H o O I O CM Hr H f - I O O O O

co c— co co co co co

co gG «rH :

,r?>N S>co X_ G.— CO

(U 0 T J co W >C0 O 5-h h 0 fn CO H {_|K Q J K « m O

cOX

GW

rt»d*So

*HOr«G

5 ao «j tlO TJ 3 co HjN

coW tri•i-> coGr«•rH m

*8 :S>

rt.5 COp

CO•f—»

GCO(Uoo u o o

14

15

U red n iš tv o : S p lit, P r i la z V III k o rp u sa b ro j 11 — P o š ta n sk i p re tin a c 44 — T elefon : 591-033 — L is t se d o s ta v lja b e sp la tn o p o m o rsk im u s tan o v am a , poduzećim a, b ro d o v im a i su rad n ic im a — R ukop isi se n e v r a ­

ć a ju — Č lanci se n e h o n o r ira ju

T isak : V o jna š ta m p a r i ja — S p lit