Metode Umnožavanja Pčerla_ Paketni Rojevi, Rojenje Sa Proizvodnjom Matičnjaka, Mladom Pčelom, Podjela Na Pola, Formiranje Iz Više Pčelinjih Zajednica, Taranova Daska, Peletov

09.11.2015. Metode umnožavanja pčela: Paketni rojevi, rojenje sa proizvodnjom matičnjaka, mladom pčelom, podjela na pola, formiranje iz više pčelinjih zaje…

http://agroeko.net/index.php/agro­teme­clanci/212­metode­umnozavanja­pcela­paketni­rojevi­rojenje­sa­proizvodnjom­maticnjaka­mladom­pcelom­podje… 1/8

NaslovnaAgro temeEko temeStazama zdravljaAgro­Eko vijestiTurizamZanimljivostiMeteo prognoza

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook­u!

Prijavite se za besplatne vijesti

Vaše ime:

Vaš e­mail:

Pošalji prijavu...

Pretraga članaka...

3 prijatelja vole ovo

AGRO EKO Magazin8.389 sviđanja

Sviđa vam se stranica? Razmjena

09.11.2015. Metode umnožavanja pčela: Paketni rojevi, rojenje sa proizvodnjom matičnjaka, mladom pčelom, podjela na pola, formiranje iz više pčelinjih zaje…

http://agroeko.net/index.php/agro­teme­clanci/212­metode­umnozavanja­pcela­paketni­rojevi­rojenje­sa­proizvodnjom­maticnjaka­mladom­pcelom­podje… 2/8

Metode umnožavanja pčela: Paketni rojevi, rojenje saproizvodnjom matičnjaka, mladom pčelom, podjela na pola,formiranje iz više pčelinjih zajednica, Taranova daska, Peletovnačin i Rošfusova metoda

Objavljeno srijeda, 26 Mart 2014 22:09 |   | 

U ovom izdanju AGRO­EKO Magazina obraditi ćemo temu umnožavanja pčela, odnosno sljedeće metode: paketni

440Sviđa mi se Razmjena

09.11.2015. Metode umnožavanja pčela: Paketni rojevi, rojenje sa proizvodnjom matičnjaka, mladom pčelom, podjela na pola, formiranje iz više pčelinjih zaje…

http://agroeko.net/index.php/agro­teme­clanci/212­metode­umnozavanja­pcela­paketni­rojevi­rojenje­sa­proizvodnjom­maticnjaka­mladom­pcelom­podje… 3/8

rojevi, rojenje sa proizvodnjom matičnjaka, mladompčelom, podjela na pola, formiranje roja iz više pčelinjihzajednica, Taranova daska, Peletov način rojenja teRošfusova metoda.

PAKETNI ROJEVI

Prodaje se  kao paketni roj, koga čine samo pčele imatica, bez ramova. Paketni roj se formira trešenjem pčelasa ramova u posebne kutije. Paketni roj se prodaje običnou težini 1,2 kg. Poželjno je roj kupiti što ranije u sezoni,najbolje već krajem maja ili početkom juna, da bi se dokraja ljeta razvio u društvo. Preporučuje se ići po roj kadaje sunčano i lijepo vrijeme, najbolje u podne jer će tadabiti najviše mlade pčele u košnici kod istresanja, aizletnice će biti napolju. Ne odlazite po roj u večernječasove jer je starija pčela u košnicu, te ćete tada dobiti dosta stare pčele. Paketne rojeve ne treba kupovati poslije juna,osim ako im obezbijedimo izgrađeno saće i rezerve meda. Početnicima se skreće pažnja da ne kupuju rojeve sa pčelinjakabližih od 3­4 km, zbog mogućnosti vraćanja izletnica na staro mjesto, niti sa pčelinjaka koji su zaraženi bolestima i upropadanju.

Paketni rojevi zahtijevaju nešto veću i pažljiviju njegu. U prvo vrijeme, malose sporije razvijaju od rojeva na ramovima, ali zato imaju i niz prednosti.Cijena im je niža, izgrađuju prvoklasno mlado saće, siguri smo da preko saćanećemo prenijeti bolesti te da možemo efikasno tretirati protiv varoe. Paketnirojevi se naseljavaju isključivo pred sumrak, jer se pčele inače mogu razletjetipo drugim košnicama. Kavez sa maticom se izvadi i okači među ramove,pčele stresu iz kutije i košnica zatvori. Da im se 200­300 g sirupa . Prvi izletpčela sutradan je vrlo intenzivan, dosta lutaju i nalijeću u druge košnice. Dva­tri dana ćemo ih ostaviti na miru (uz večernje prihranjivanje), a zatimpogledati. Skoro uvijek prime maticu. Ako se useljava više paketnih rojevabilo bi poželjno da košnice sa useljenim rojevima nisu blizu jedna poreddruge radi orijentacije pčela i ulaska pčela u svoje košnice (može se desiti da

jedno društvo ojača a drugo oslabi). Smanjiti leto na 2­ 3cm.Po naseljavanju paketnog roja ne smijemo da propustimo priliku da izvršimoefikasno tretiranje protiv varoe, dok u košnici nema zatvorenog legla, dakle ­prvih 6 do 7 dana. Ako smo u mogućnosti da ih svakodnevno prihranjujemo(300­500 g sirupa), ili ima dobre paše, najbolje je da ih naselimo isključivo nasatne osnove. Pri tome na 1,2 kg pčela se stavlja 5 DB ramova ili 7 Lr ili 10RV. Tako ćemo, za kratko vrijeme dobiti mlado, zdravo i ispravno izgrađenosaće. Ukoliko ih ne možemo hraniti baš svakog dana u početku, a nema paše,poželjno je gnijezdo formirati sa 3­4 satne osnove, kraj kojih se stavlja po 1ram sa medom i polenom sa obje strane. Za desetak­ petnaestak dana, paketni roj će potpuno izgraditi 5­6 satnihosnova i matica zaleći 3­4 rama. Kritičan period nastaje već poslije desetakdana jer nema dovoljno pčela da hrane leglo, stare izumiru a nove se još nerađaju. Najidealnije ih je tada pojačati sa 200­300 g mladih pčela, ali i bez

toga, roj će se uspješno razviti. Dalje se njeguje isto kao i roj na ramovima i do jeseni postiže snagu društva. Sada smosigurni da nema varoe

ROJENJE SA PROIZVODNJOM MATIČNJAKA

Košnicu u kojoj smo pratili pčelinju zajednicu i imamo uvida o kvalitetu matice, iskoristićemo za rojenje i proizvodnjumatičnjaka.

09.11.2015. Metode umnožavanja pčela: Paketni rojevi, rojenje sa proizvodnjom matičnjaka, mladom pčelom, podjela na pola, formiranje iz više pčelinjih zaje…

http://agroeko.net/index.php/agro­teme­clanci/212­metode­umnozavanja­pcela­paketni­rojevi­rojenje­sa­proizvodnjom­maticnjaka­mladom­pcelom­podje… 4/8

Maticu vadimo u nukleus sa 2 rama starog legla, jedan meda, jedan perge i 2prazna urađena mlada gdje je bar jedno leglo izašlo ­ sve to stavljamo unukleus, istresemo malo pčele, sipamo vodu u skrajnji ram . Pčele starkevratiće se u svoju košnicu kojoj ćemo skinuti medište (Praktičan primjerdugogodišnjeg pčelara Slobodana Jevtića: na 20 rama ostavlja plodište sa10). Pčele će odmah  izvući matičnjake, a matica u nukleus početi će da leži, au slučaju da nemamo nekog unosa možemo dodati stimulativno u zbijegjedan poluram sa medom radi stimulacije i pokretanja matice da počne sazaleganjem, ili sipati šećerni sirup.

Peti dan pokidaćemo matičnjake u košnicu iz koje smo uzeli maticu, zatimizvadimo ona dva rama iz nukleusa koji su ubačeni kao novi, a da je iz njih izašla bar jedna tura legla i ubacimo u centarlegla, u pčelinju zajednicu na ta dva rama mladog legla izvući će odmah kvalitetne matičnjake u velikom broju. A u

nukleus matica nastavlja da polaže jaja. Deseti dan od stavljanja mladoglegla ocijenimo koliko možemo izvaditi matičnjaka, i toliko izvadimo izjakih pčelinjih zajednica ramove (bez matice koja ostaje uz pčelinjuzajednicu) sa zatvorenim leglom, medom i pergom u nukleuse. Pčele starkevratiće se u svoje zajednice, iz nukleusa obavezno na skrajnim ramovimasipati vodu u prazne ćelije. Jedanaesti dan mnogo tankim a i uzanim nožempažljivo opkrajamo matičnjake i stavljamo u nukleuse na leglo uz pomoćčačkalica. Ostavimo i u pčelinju zajednicu iz koje vadimo matičnjake. Doklegod se ovo radi – hrana, prihrana mora biti u izobilju. Čekamo da se vratematice sa opolodnje. Kod vraćanja sa oplodnje bitno je da tada ima unosa damlade počnu što prije zaležanje, a da li ćemo nositi van pčelinjaka ili u vašpčelinjak ­ na vama je da odlučite

ROJENJE MLADOM PČELOM

Pri ovom načinu stvaranja novog društva (nukleusa), treba staviti praznu košnicu ili nucleus na neko prazno mjesto upčelinjak, zatim se uzmu ramovi sa leglom po mogućnosti što više otvoreno ali mora biti pokriveno pčelama, te seprenesu u nukleus koji smo spremili. To je najbolje uraditi kada zabijeli bagrem, jer svima je jasno da ako želimo dostameda ­ pčele trebamo osloboditi od hranjenjea legla. U slučaju bagrema – 'što jače društvo a što manje legla' ­ dajenajbolje rezultate.

Kod prebacivanja, pčele izletnice vratiće se u svoju košnicu, a preostalemlade pčele obrazovaće novo društvo, kojem se dodaje sparena matica ili zreomatičnjak od predhodne operacije stvaranja matičnjaka.Ramovi za obrazovanje novih nukleusa uzimaju se samo iz jakih pčelinjihzajednica koja imaju 8­9  rama sa leglom 15­16 ulica sa pčelom.

Slobodan Jevtić, dugogodišnji pčelar, navodi svoje iskustvo: Ovaj posao seobavlja po lijepom i toplom vremenu, kada su pčele vrlo aktivne. Društvo odkoga ću obrazovati drugo novo društvo  pregledam da  utvrdim njegovostanje. Pošto pronađem maticu  obilježim ramove koje ću premjestiti, a zatimstavljam u košnicu koju sam prije toga stavio u pčelinjak tamo gdje je imaloprazno mjesto, uzmu se ramovi sa otvorenim leglom ­ 2 rama meda, 1 ramperge ­ sve sa pčelom. Osim toga, uzmu se još dva­tri rama sa pčelom i stresuse u košnicu iz drugih pčelinjih zajednica, pčele se pospu sa šećerom u prahu.

Dobro je što imam i okrugla leta tako da mi se pčele ne zadržavaju na poletaljci. Tuče i tuđice nema jer toga u bagremunema!

09.11.2015. Metode umnožavanja pčela: Paketni rojevi, rojenje sa proizvodnjom matičnjaka, mladom pčelom, podjela na pola, formiranje iz više pčelinjih zaje…

http://agroeko.net/index.php/agro­teme­clanci/212­metode­umnozavanja­pcela­paketni­rojevi­rojenje­sa­proizvodnjom­maticnjaka­mladom­pcelom­podje… 5/8

Leto se suzi toliko da mogu proći po jedna ili dvije pčele, u skrajnji ram stavise voda ili u hranilicu. Do večeri stare pčele se vrate svom matičnom društvu,a nukleusu se doda u večernje sate sparena matica u matični kavez ili zreomatičnjak. Društvu od kojeg se obrazuje nukleus, umjesto oduzetih ramovadaju se ramovi sa satnim osnovama za gradnju ili već izgrađene osnove.Nekoliko dana nakon obrazovanja izdvajanja  isti se ojača jednim ramomlegla različite starosti, uzme se opet iz neke jake pčelinje zajednice ali bezpčele. Taj postupak se ponavlja nekoliko puta dok se roj ne razvije unormalnu pčelinju zajednicu koja će biti spremna za pašu. Ovakvi rojeviobrazuju se po završetku jače prve  proljećne paše , ili prije bagrema, kada seočekuje druga glavna paša, koja počinje krajem juna i početkom jula. Na ovaj

način mogu se obrazovati i društva korišćenjem nukleusa sa prezimljenim maticama. Dokle god je razvitak pčelinjezajednice, nove i stare, ako su u njoj ubačeno satne osnove u iste ­ mora imati unosa iz prirode ili davati stimulativnuprihranu.

PODJELA NA POLA

Kada smo iscijedili med, društva su dostigla maksimum razvoja, imamo prazne košnice ili nukleuse, trebamo uraditipodjelu pčelinje zajednice na pola. Za podjelu se odaberu najjača društva, koja imaju po 8­9­10 rama legla od 15 do 20kg meda,  15do 17 ulice pčele, 2, 3, 4 rama perge. Podjela se izvodi poslijepodne, kada postoji intezivan let pčela. Dokošnice čija se podjela društva  izvodi postavlja se prazna košnica  iste boje. Prema iskustvu Slobodana Jevtića, čije sukošnice istih svijetlih boja – kod istih boja ne dolazi do pometnje pčela.

Na nosačima se stavi prazna košnica pored košnice koja će se dijeliti na pola.Iz gnijezda se vadi i premješta polovina ramova sa leglom, medom, pergom ipčelama koje su na njima. Predhodno se odluči kojem će društvu pripastimatica. Gnijezda zatim treba ograničiti na po jedno tijelo i obje pomaknuti lijevo­desno za po otprilike 50­ 60cm od mjesta gdje je stajala osnovna. Na taj načinpčele koje su bile napolju pri povratku ne nalaze svoju košnicu na mjestu, paulaze lijevo i desno u obje ali ipak veći je ulazak u košnicu u kojoj je matica.Ujutru treba dodati društvu bez matice sparenu maticu u matični kavez ilimatičnjak. Ako ima mjesta, sutra mogu košnice da se razmaknu za još ali i nemora. Primjenom ovog metoda doprinosi se očuvanju biološke cjelovitosti svakog

od društava. Ona imaju dovoljno pčela i leglo različitih starosti, te se ne narušava njihov normalan život.Do jeseni oba društva se dobro razviju i blagodareći tome uspješno prezime. Sljedeće godine u novoj sezone ona suravnopravni učesnici u glavnoj paši.

FORMIRANJE ROJA IZ VIŠE PČELINJIH ZAJEDNICA

Ovaj način uvećavanja je brz razvitak pčelinjih novostvorenih zajednica, a da se ne gubi ništa od zajednica od kojihhoćemo da stvorimo novu.

Kada smo proizveli matičnjake i kada znamo koliko imamo, treba uraditisljedeće:Po lijepom i vedrom vremenu bez vjetra,  danju u popodnevnim časovima, iznekoliko društava uzmemo po jedan­dva rama sa zrelim leglom i pčelom istavimo u jednu košnicu ili nukleus u zavisnosti šta nam treba. Tu dodamojedan ram sa medom i pergom, istu pčelu koju smo ubacili posolimo sitnimmljevenim šećerom i odozgo poprskamo rakijom ili povidonom razrijeđenimsa vodom, da bi pčela bila smirena i da ne dolazi do tuče iste.Vodimo računa da ne uzmemo maticu ni iz jedne zajednice. Kada smoformirali brojčano   pčelinjih zajednica prema broju matičnjaka kolikoimamo, i ako radimo na istom pčelinjaku, izletnice će se vratiti u svojekošnice, ostaće samo mlade pčele kojima sutradan dodamo po jedan

matičnjak koji ćemo prikačiti čačkalicom u središte legla i ne mnogo nisko zbog temperature. Opet voda u krajnji ram,

09.11.2015. Metode umnožavanja pčela: Paketni rojevi, rojenje sa proizvodnjom matičnjaka, mladom pčelom, podjela na pola, formiranje iz više pčelinjih zaje…

http://agroeko.net/index.php/agro­teme­clanci/212­metode­umnozavanja­pcela­paketni­rojevi­rojenje­sa­proizvodnjom­maticnjaka­mladom­pcelom­podje… 6/8

čekamo da izađe matica na oplodnju, po povratku krećemo sa stimulacijom da bi što prije počela polagati jajašca.Uspjeh se najbolje postiže kada se takav roj ili pčelinja zajednica odnesedalje od pčelinjaka tako da se pčela ne može  vrati u svoja matična društva.Sutradan se izvrši pregled novostvorene zajednice, ubaci se kavez sasparenom maticom, ali obavezno doda ram u zbijeg sa medom da bi seizazvao unos meda radi lakšeg prijema matice, jer imamo stariju pčelu.Takvom stimulacijom matica koja je ubačena počeće ranije zaliježanje isigurnost prijema je veća.Ako neko ima strah od prijema, može maticu držati u kavezu tri dana pa da seprovjeri kako se pčela ponaša, ako se ustanovi da je sve u redu istu se možepustiti, ako pčela ne sklupčava maticu ­ sve je u redu. Ovaj način je najbrši i najbezbolniji i ne ostavlja posljedice na zajednice izkojih se uzima leglo. U te iste zajednice iz kojih se uzme leglo dodaje se po

ram­dva, ili urađeni ramovi ili ramovi sa satnim osnovama. Ovakvim radom smanjuje se u znatnoj mjeri nagon zarojenjem.

TARANOVA DASKA

Prema ovom metodu, provjeri se da li ima matičnjaka u košnici kao i matica, maticu se spusti sa ramom na dasku, istresedrugi pa matica lagano skine na stalak, koji se namjesti ispred košnice tako da je udaljen od leta 10cm.  

Nakon toga stresu se na podnožje stalka sve pčele iz košnice, zajedno samaticom. Starije pčele će se podići i u letu vratiti natrag u košnicu. Mladepčele, pa i one aktivno rojevne, puzat će po stalku prema košnici, ali će ihrazmak do leta zaustaviti i one će se pomalo skupljati u hrpu ispod stalka gdjeće i ostati da vise. Tako će se za dan i pol do dva izvršiti dijeljenje,i gotov ćeroj mirovati kao i svaki prirodni roj. Pred veče sam, navodi Jevtić, istresao udrugu košnicu na dva urađena ostalo satne, kako stoje stvari košnica se možepostaviti upravo kraj one iz koje je istresen, jer se pčele roja neće vraćeti.

Rojevne pčele starosti su dodvadeset i jedan dan, dok sufiziološki to pčele koje ne lučevosak niti održavaju leglo.Taranov je osmislio vrstu 'rampe'za pčele koja se sastojala od dvijedaske međusobno spojene nanačin da simuliraju uzletno­sletnustazu. Dio koji se stavlja 10 cm dokošnice je razdvojen dok jesuprotan međusobno spojen. Tako

rampa dobija oblik slova V. Na donjem se kraju rampe, na mjestu gdje je spojena, lagano ometu sve pčele ukljućujući imaticu. Stare pčele vratit će se u košnicu dok će se mlade pčele, uključujući i one aktivno rojevne, po stalku takođepenjati prema košnici, ali ih sam razmak (10cm) do leta zaustavlja i one se malo pomalo sakupljaju u klupko ispod stalkagdje ostaju mirno visiti poput roja. Takav se roj predvečer jednostavno otrese u novo pripremljenu košnicu. Ako je uzajednici iz koje je istresen roj bila matica koja je zalijegala, takva matica mora biti i u istresenom roju. Ako je bilanesparena, roj će biti zadovoljan i s takvom maticom

PELETOV NAČIN ROJENJA

Postoji jedan način vještačkog razrojavanja kod kojeg se ne okrnji osnovna snaga pčelinjeg društva od kojeg se pravi roj.Od osnovnog društva se ne uzimaju ni pčele ni leglo za novi roj nego samo med. Osim toga, nikakav rizik ne postoji kodpravljenja roja na njegov način. Pelet je to opisao u svojoj knjizi 'A Living from Bees' ­ Kad je društvo dovoljnorazvijeno, premjesti se ram sa maticom u jedan prazan nastavak na podnjaču i sa strane se dodaju izgrađeni ramovi. Iznadtog plodišta stavi se matična rešetka, zatim jedan nastavak sa praznim izgrađenim ramovima a na njega staro plodište sacijelim sadržajem uz dodatak jednog rama koji nedostaje... Na tom gornjem plodištu otvori se leto i cio nastavak okreneza 180stepeni. Nakon 24 sata umetne se u to gornje plodište zatvoreni matičnjak u jedan središnji ram u kom ima

zatvorenog legla. Ili, ako ima matičnjaka u košnici samo se vrši podizanje sa

09.11.2015. Metode umnožavanja pčela: Paketni rojevi, rojenje sa proizvodnjom matičnjaka, mladom pčelom, podjela na pola, formiranje iz više pčelinjih zaje…

http://agroeko.net/index.php/agro­teme­clanci/212­metode­umnozavanja­pcela­paketni­rojevi­rojenje­sa­proizvodnjom­maticnjaka­mladom­pcelom­podje… 7/8

okretanjem. Kad se izlegne matica može kroz to gornje leto izaći na oplodnju.Kad se matica oplodi, počeće sa leženjem u tom gornjem plodištu, dok staramatica u donjem plodištu nije ni prekidala leženje. Za tri nedjelje će se ugornjem plodištu izleći svo leglo od stare matice. Novonastalo leglo od mladematice biće novi dodatak snazi društva. Kada bude većina okvira u gornjemplodištu zalećena, može se ono prenijeti na novo mjesto, jer je u njemukompletan roj. Većina pčela koje potiču od stare matice vratiće se na staromjesto tako da snaga osnovnog društva neće biti okrnjena. Navedenimpostupkom je otklonjeno rojenje jer je stara matica dobila dovoljno prostoraza leženje, prinos meda kod osnovnog društva nije smanjen a broj društava jeuvećan za 100%. Ukoliko rojevi nisu poželjni plodisti društva se mogu

spojiti, ostaviti mlada matica i povećati prinos na narednoj paši.

ROŠFUSOVA METODA

Kako navodi Slobodan Jevtić, radio je u 10 pčelinjih zajednica na načinsličan Rošfusovom metodom, samo što je u njegovom slučaju gornji diopodijeljen na pola a ne kao kod Rošfusove metode na tri dijela. Sve jeurađeno po pravilu i u pravom vremenu u snazi punoj pčelinjih zajednica i upašnom periodu.

Kako navodi ovaj dugogodišnji pčelar, probao je jednu turu u 10, trebalo jeimati 20 mladih i 10 starki a od svega toga je dobio samo jednu mladu.Razlog totalnom neuspjehu je što su se izmiješali formoni, morale su matičneprije oplodnje da se prekriju limom, svuda su postojali matičnjaci ali povrataksa oplodnje je učinio svoje ili pak nepovratak ­ ostalo je da se ponovi ali salimovima štamparskim preko matične rešetke.

(Redakcija AGRO­EKO Magazina zahvaljuje se ovom prilikom gdinu Slobodanu Jevtiću, dugogodišnjem pčelaru, kojinam je ustupio svoja saznanja o metodama razrojavanja, kao i na dosadašnjoj saradnji)

(AGRO­EKO Magazin)

Napomena: Ukoliko želite biti redovno informisani o sadržajima AGRO­EKO Magazina, podržite nasVašim like­om na naš FB Fanpage. Hvala!

{facebookpopup}

09.11.2015. Metode umnožavanja pčela: Paketni rojevi, rojenje sa proizvodnjom matičnjaka, mladom pčelom, podjela na pola, formiranje iz više pčelinjih zaje…

http://agroeko.net/index.php/agro­teme­clanci/212­metode­umnozavanja­pcela­paketni­rojevi­rojenje­sa­proizvodnjom­maticnjaka­mladom­pcelom­podje… 8/8

Kategorija: Agro teme ­ članci

Nasumični sadržaj

O NAMA | KONTAKT | MARKETING

Opšti uslovi korištenja: Sadržaj sa AGRO­EKO Magazin je dozvoljeno kopirati i prenositi, uzobavezno navođenje izvora, autora ­ i postavljanje linka na preuzeti sadržaj.

Copyright AGRO­EKO Magazin 2010 © 2014. Sva prava pridržana.

Designed by MIX MEDIA ARTS.

98% ljudi u BiH mršaviNe čitaj ako ne želiš izgubiti kile Ako želiš vitkuliniju vidi sada!

Kako prestati pušiti?Duvanska industrija je preplašena Lak trikpobjeđuje pušenje. Vidi!

Namirnice sa 'negativnim'kalorijama: Paradajz,šparoge, kupus, mrkva,...

Potencijali UNESCOlokaliteta: Restauracijamlinova u Blagaju,Mostaru...

SAD: Recikliranjemostataka hrane proizvodeđubrivo za zemljište...

Migrena: Koje namirnice ikakva stanja potiču jaku...

1 2 3