Meseldzija Nedeljko - Sponzorusa

Autor: NEDELJKO MESELDIJA Izdava i tampa: IGP GRAFIKAM" Zrenjanin Za izdavaa: NEDELJKO MESELDIJA Lektura i korektura: KATARINA TOMI Dizajn korica: MISO IVANOV Kompjuterska priprema: OLIVERA KUZMANOVI Prelom: SLOBODAN KLIPI Zrenjanin : 2008. SPONZORUA NEDELJKO MESELDIJA IGP GRAFIKAM" Zrenjanin 2008. SPONZORUA Cvrak iz mog mobilnog oglasio se i ja otvorih oi. Atmosfera moje sobe odmah mi ispuni enice. Proteglila sam se i nekoliko trenutaka razmiljala ta dalje. Znala sam da sam sama u stanu, da su moji ve otili putem svakod-nevice. Uobiajena kafa na brzaka, pakovanje. Via lift, ulazak u kr od automobila, kojim moj Radomir prvo odveze Zoricu na posao, a zatim i sebe. Moji matorci odazivaju se na ta imena, okvir na koga sam se navikla od kad sam progledala. Spoznala okruenje, kretanje. Lonac u kome sam, koji neprestano kljua i izliva se, zove se Beograd. Ali, sadraj njegov je sladak, barem za mene. Slast iskuenja, dani i noi koje se niu... Niska mukaraca koji promiu, zaustavljaju se, ostavljaju svoj trag. Ili bivaju istog momenta zaboravljeni. Likovi koji me gutaju oima, rastru u svojim pohotnim matarijama. Face u skupim odelima, u perju koje mirie na novac, na mo. Dolaze u moju blizinu u automobilima s SPONZORUA petocifrenim i estocifrenim dolarskim cenama, postavljenim koom.. Mukarci, da. Mukarci stariji, mukarci mlai. Iskusniji i sporiji i oni bri i slai. Kaleidoskop likova preda mnom, koji se muvaju i koji pleu. Kao tetrebi uspaljeni, kao vukovi za seks napaljeni. Volim da neopaeno posmatram izraz na njihovim facama kada su za mojim stolom, u mojoj blizini. Kad mogu da u svojim nozdrvama osete miris mog parfema. Moje medene puti koja ih tako zaluuje. Da mataju, da misle. Da ele. I da im ta elja postane zvezda vodilja. Kako da me povale, da me imaju. Slatko je kad su treperavi. Musavi i uzdrhtali. Meki su tad. I moj glas, moj apat... U njihovom uvu, dok se moj jezik tamo gura, dok im grickam usnu resicu, a prsti pipaju i trae, trae... Da pritisnu i drae, da ih obezglavim kao crna udovica svoje ljubavnike. Jer u tome je moja ar. Moja zagonetka, rebus.

ta elim od njih, ta hou. Dok im se dajem. Kad elim danju, kad elim nou. U automobilu, u opijenom ekstazi-jem ludilu. U apartmanu, dok balavi mi uvo i govori da e zauvek ostaviti enu. Sluam, smejem se. Dok ne svri dahui, a ja pokupim svoju cenu. Na Meduzi, splavu, dok drpa me za butinu i predlae orgazam, ne jedan, do bola. Pa hajde. Kaem, ako je moja cifra okej. I kad se posle lagano svlaim, sve dok pred njegovim oima ne zablistam, gol-cata, gola. U sebi se cerekam, jer slavim. Jo jedan mii je SPONZORUA u klopci, krletki mojoj uskoj i vlanoj. A ti se, na krevetu, some, pohotno smej. Jer, ovo je Beograd. Grad za mene. Koji me je jutros jo jednom probudio. Matorci uveliko u maini su. Ja se teglim malice jo, ustajem. Spavam od svoje prve menstruacije sasvim gola. Dodir arava, kao i muke koe, privlai me. Navlaim bademantil i pod tu. Dok mnoina prohladnih kapljica masira moju kou, pokuavam da se prisetim dogaanja od jue. Neto mi je sve kao u magli, ali nita zato. Postoji moj podsetnik, moja Dani. Danijela, due, moja najbolja fren-dica. Ona i ja, kao, na prvoj smo istorije umetnosti. Porok i lepote prolosti koje nam profani netedemice nude. Ma i to je sve okej, ali nama dvema neto ne ide. Odlaem razmiljanje o faksu u neku fijoku u mojoj glavi. Poseban fajl za takve stvarice. Od prohladne, osveavajue vode, bubre mi bradavice, stee se meunoje. Trljam se penom, amponiram. Petnaest minuta kasnije i osuena, biram krpice za izlazak. Tange i laki brus, mada mi on za moje sifone i ne treba. Jo uvek prkose sili zemljine tee i tre kompletnim obimom nagore. Za razliku od silikonki koje viam na svakom koraku. Uskaem u dins, patike. Torbica o rame, sa svim stvaricama koje su potrebne. Pred ogledalom u hodniku proveravam jo jednom svoju minku, izraz, svoj look. Besprekorno, kao i uvek. stavljam rejbanke i klju u bravu. 7 SPONZORUA I hajde, Nataa. A to sam ja. Natalija, Nataa. Ona lutka od devetnaest godina, koja je potraila svoj lik u ogledalu. I od njega dobila istovetan, svakodnevni odgovor. Slatka i glatka. Vrela i medena ela, do bola smela. A oni, mukarci svih fela. Mujaci, to za sebe najee pogreno misle, da su bogomdani kresai. Oni su tamo, napolju. Oni su moja meta. Moj cilj.

Moj ubod i moj seksi razraen stil. Jer, ne biraju oni, biram ja. Dajem im da gledaju, da dodirnu i stegnu. Istreseni obeanje i maglu. Navlaim ih, davim. Dok se ne upecaju i zakoprcaju. Dok ih meu noge ne stavim. I tada su glina, ila, obian vosak. Eto. Lift me sputa do prizemlja. Otvaram vrata i novi dan me poljubi u obraz. U izlogu prekoputa vidim dugoruku jahaicu, insekt crnu udovicu... I sopstveni, opojno slatki, miriljavi, zeznuto zavodljivi odraz. I kreni, Nataa. I kresni se. Nataa. Jer meni toliko, toliko treba! SPONZORUA II U taksiju javlja se cvrak. itam poruku, priseam se. Dok se vozim do Danijeline zgrade na Slaviji, razmiljam. Moj profa s faksa, slikarstvo, vajarstvo, prolo i sada... Sve ono to je trebalo da nauim i znam. Padavina na ispitu visila mi je nad glavom kao topovsko ule. Nisam imala nijedan poloen ispit i pre ili kasnije, moji e poeti da vrite. U mojoj glavi kucka. Vraam iz memorije lik. Lik ima ime. Goran. Venae sedine oko glave, to pada mu do ramena. ee i konjski rep. Fazonira kul odnos s nama, guicama, a uvek mu u zenicama pohotljivo ija elja da nam ga metne. Pariz, odavno otkriven za njega. Monmartr, mansarde, kuliranje... Dok neka bogata ispijena kontesa nije otkrila na tom mladom beogradskom jagnjetu senzualne linije kasnih uboda u njenu sasuenu ribu. Moda je preferirala i Hz, ko zna? Ali, kako sam bila SPONZORUA obavetena od onih koje su za esticu dale ribicu... Lik je voleo samohvalospeve. Kulov do jaja, ali uspeli kulov iz beogradskih predgraa. Identino i u gradu Svetlosti, jer Pariz je otkrio Njega. On je otkrio Pariz. Moda mu ukus i sok iz kontesine ribe nije bio gutljiv, ali ipak je okoli Pariza zamenio za prvu mansardu. I prvu izlobu. A zatim i druga, trea... Studio i lova do krova. I jarac se vratio kui. Da sipa znanje i pije sokie iz mindica mladih naivki. Gde ono...? Dok se taksi zaustavlja ispred Danijeline zgrade, seam se. Atelje na Dorolu, vila na Dedinju. U ateljeu izbor, modeli i kresaina. Prepodnevna, dnevna i veernja jebaina. U vili rospija, koja se ogre vizonom i na njegovim izlobama ko nesita i uspaljena kerua zavija. Ukratko, zmija. Dani mi otvara vrata. Cmok, cmok i u njenu sobu. Samo je u Bebi Dol spavaici fazonu, jo dremljiva.

- Sedi negde - kae mi. - Moram danas malo da sredim sve ovo. Pa ne ide valjda na faks? Pokazujem joj poruku. - Opa! Pa jarina se zagrejala do jaja, maco! Pa zato te je skidao oima dok je predavao poslednji put. - Ali, otkud mu moj broj? Cereka se dok neto trai po torbici. - Ej, bila sam malo sluena, zna... Ti si ve bila otila, zna. Priao mi je na hodniku i onako... - iskrivila je vrat i usta, imitirajui ga. - Koleginice, znate... Izloba, vrlo skoranja... Ma, sranje od izgovora, do neba! U tebi je naslutio talenat za mo~ SPONZORIMA dela... I zna, htela sam da ga marnem do Save, ali onda sestra pomisli... Kad e da skine njegov predmet, a? Sleem ramenima. - Pa nikad. Nikad i ne sluam. - Eto. I tako mu ja dam tvoj broj. A to je bilo prekjue, sea se? I sad je sigurno u ateljeu, kao to jeste i sad te je cimnuo na mobilni. Prua mi jednog belog medu. Gutnem ga iz cuga, tek da se otkravim. - Pa ta misli? Da odem? - Pa idi. Idi. - ula sam da je dukac. Hoe za dabaka da kresne, a onda vrda, trai jo i jo. - Ma, muvaj ga. Neka se ofira. Trai devetku, nita manje. Beli meda klizi do mog eluca, topi se. Pola sedimo-pola leimo, kuliramo. - Meni ne treba jebena devetka, Dani - kaem. - Meni treba lova, ke. On je pun ko brod, mamicu mu iz bulonjske ume! Vozi Pajera, kulira dins od hiljadu evra i hoe za esticu da ga zagnjuri u moju ribicu! - Iskuliraj ga, Nataa! Jeste pariki dukac. Sigurno e da ti nameta sise levo, sise desno... Okreni mi guzu ovako, namesti je onako. Vaka je, ali ga vei. On voli da loe skupa francuska vina, zna... kljocni ga preko kamere kad se obeznani, navuci ga! - Koliko znam, modele plaaju. Bez stotke nee biti skidanja. Cvrak cvri. Jarac iz Pariza, povratnik iz Beograda, nestrpljiv je. Jer, on je. - Tvoj je - kae Danijela. - Poalji mu poruku da 11 SPONZORUA stie. I vei mu muda, Natali. I vezau mu, u to je mogao da bude siguran! Gurnem jo jednu Danijelinu pilku. Ovoga puta je mali, ruiasti zeka na omotu.

Ruiasti zeka klizi, klizi. Dajemo jedna drugoj francuski, vlani poljubac i kezimo se. - Ovo ti je predigra za profana, makice. Ne dozvoli da te peder-ina iskulira. Da misli kako si radodajka za ocenu. - Pa, nije mi on mentor, mamicu mu. Bez stotke se ne skidam. - A ta ako hoe jeb? - Pa, nisam ja dravna lutrija, da proba na greb-greb! Model je stotka. Lizanje dvesta. A jeb trista. - Ma, sigurna sam da ga je bacao u nesvest zbog tebe. - Vidimo se - kaem, ustajem. - Gde emo veeras? - Kad ga otkaim, iskulirau matore na kratko i evo me kod tebe. Iskuliraj malo, nemoj da se naguta mede i zeke. Izlazim, silazim. A dan, majski. Lipe, kao, negde cvatu. Dok hodam ka taksi stanici, kuliram izloge. Mamice, kakve arapice, kakve cipelice! Sve sjaktave, skupe. Inostrane, poeljne krpice. I sve, jebote, to ba meni treba! Ne ovaj, tri godine izlizani dins, to kuliram ga da je u fazonu. Kao da ne vidim pizde na faksu u emu su. Sve to je na meni i zimi i leti, u jedne njihove sandale stane! Dok sebi nisam rekla: dosta. Ma, dosta Radomire i dosta Zorice. Dosta mi je i seknd hend prodavnica, dosta jakni iz drage, tree, pete ruke! Da ~ SPONZORUA se na meni vidi i Jangce i okolina Pekinga. Da vidim osme-he lakovanih pizdi na faksu i oko njega. I zato, emu? Ko ima, ima. Ko nema, nema. I tamo sam uaurila Radomira i Zoricu, a ja, ja, Nataa, zasluujem mnogo bolje! I zato sam ovo to jesam. Sponzorua. O, a jesam li zaista to? Razmiljam iznova o tome dok me jelou keb beogradski sputa na niu nadmorsku visinu od Danijeline Slavije. Jesam li, jesam? Ili, moda i nisam? Koliko njih se kree i naplauje za to? Moja Zorica, na primer. Kad joj treba nova tana, a ona zaboravi na sinonu glavobolju... Radomir, moj matori, podvinik u firmi koja je pretea Titanika i koju on i njemu slini, ele da spasu. I on je isti, sponzorua muka. Dam-da sistem. Moje telo je zabranjeno voe... to ga mnogo muko oko gleda, skida. Koje mnogi ele, hoe. Nisam, nisam, govorim sebi dok koraam. I ne mogu da ne vidim. Kako se okreu, bulje. Dok moja guza vrcka. I to im ja darujem besplatno. A ono ispod kota, o, da. Dorol. I ulica pomalo duga. I nalazim zgradu u starom, prastarom posledragoramom stilu. Stanem za tren.

Dorol mirie na pivo, na majsku vrevu. Blizu je reka, talasi i na splavovima nona dreka. Pijani zvuk, odnekud. I rika etvorotokaa. I tu, ovde. Na poslednjem spratu, On. Koji me nestrpljivo oslukuje, eka. Naotrenih prstiju i jezika. I moda, ako je neto jae gurnuo, ukruenog patka. 13 SPONZORUA i lift, naravno, ne radi. Moda je to jo i bolje, mislim. Ribica e mi se orositi mirisnim znojem, a te kapljice, znam, on bi da sre. Pa, moe. Za dvesta. A patka za trista. Pa evo me, Parizlijo. I zvonim. III Otvorio mije ba On i niko drugi. S nekim dobrodolica osmehom, u zamazanom fir-menom Versace dinsu. Pa, moe ti se, drkou, pomislih. Prelazim odmah na stvar. - Zdravo - kaem, a njemu, kao, malo laknu. Moj osmeh i moje sise, probijaju led. - Zdravo, Nataa - odgovorio je i propustio me da uem. - Mislio sam da nee da doe. Njegov atelje je kompletno preureeni tavanski prostor. tafelaji, moleraji. Aktovi, razraene i raepljene pie svih boja. Valjda da me i mpresionira., ta li? Ja, lutkica i ludica, kao neodluna, stojim na sredini zamke ateljea. - Oprosti - brblja uurbano profinjenim, profesorskim stilom. - Kod slikara je uvek ovako... Jesi li za neto osveavajue, Nataa? Ja, kao, po zidovima gledam. Ispod ukoso nametenog SPONZORUA velikog prozora, leaj za etvoro. I skupa, prava koa. Mirie malo boja, malo vinski talog i prosuta po koi sperma. Koliko njih pre mene? I ve je uz mene. Skidam naoari, stavljam ih u torbicu. Da mu bolje vidim oi, malo skupljene enice. I ve, sigurna sam, kartografie moje telo. Da stavi jezik u moj pupak. Da dirne okicom moj upak. Da guta moje bradavice i gue fazanski neto, vesto. Ali, Nataa nije zapaljena koka, o, ne. U ruci dri ae. Na licu imam dve jamice. Moj osmeh vlazi njegova muda, upa mu srce, vidim. - A staje to, profesore? - pitam. - Alkohol? - O, pa nita strano. Francusko vino je moj mali stimulans... - pa i smeka se malo. - Afrodizijaki inspirans. - Pa, moe malo - foliram se, kao. - Napolju je ba toplo. Slikate neto novo?

Njegov dah bi da napuni moja usta. Davim ih vinom i nema greke. Ovo jeee skupo! I sama ova tavanska rupa, stoje preoblikovana u orlovsko jebako gnezdo, kotala je k'o na stan za troje. Mirie lova, prosuti leni znoj to upila je koa. - O, a zato ovako zvanino, Nataa? Moemo, barem u ovakvim momentima da budemo na per tu, zar ne? Ja sam ti profesor, ali, ko zna... - neiskren osmeh, pun lanjak, kida mu donju usnu. - Ko zna, moda emo jednom biti i kolege. I, kao, leva ruka mu ve gladi moje rame. ~Ts SPONZORUA - A zato ba ja - pitam. - Kao va model? - O, da, da... Zamolio sam Danijelu za tvoj broj... Moda sam postupio netaktino, molim te da mi oprosti, Nataa... Jo me dre pariki maniri - i sad je to olakavajui smeh. I ja se, kao, smekam. Ali, ne padam u trans. Njegovi prsti klize. I neka klize jo malo. Htela sam da ocenim njegovu trenutnu zapaljenost. Da li da kuliram, ili pravo u glavu. Ipak, treba mi ta lova. I on naliva drugu. - Odmah sam video tvoj lik... - govori davno zapamene fraze, proveravane i overavane stotinama puta - osetio sam neku udnu, iz tebe zraeu magiju, Nataa... Tajanstvenost. Ma koga zeza, pederu, mislim. Ti bi preicom do ribice pilee. Meni do jaja i estica nekad u magli, tajanstveno... Tebi jeb do kraja, otkriveno. I da me mae po platnu i sere slinim sebi o tome kako se kreem. Ali, srkuem. I dalje stojim. Ruka mu je na mom bedru. - A kako to mislite... misli? - ispravila sam se. Vraam ga iz predjebaine u mislima u realnost ateljea. - A ta to? - Pa, ja. Kao model. Iskapio je au, odloio na bojom oblepljeni stoi, na kome su stajale tri ae crnjaka. Toliko je valjda, mislio da mi je mera. - Pa, danas sam eleo da se upoznamo... Da napravim par skica... Imau u septembru novu izlobu, u auli Muzeja primenjenih umetnosti... Zatim izloba putuje SPONZORUA za Pariz, zna. - O, pa to je lepo - divim se. - Pariz... moda i Luvr? On se cereka guici koja nita ne zna, ali vidim da mu godi. On i Luvr, o, jebote! - Jo je rano za to, Nataa, jo je rano. Hajde, mogla bi da se... pa, malo raskomoti.

- Da se... skinem? Moj uzdah, moja odglumljena i neskrivena zapanjenost, samo ga loe jo vie. Da nije pomislio da sam dana, a? Uhvatio me je za ruku i doveo do leaja. - Ne, ne, samo par skica... tako. Moe da sedne... ne, ne... Bolje da se onako ovla, leerno, zna... opusti. Tako, isprui noge, da, tako... Otkopaj te dugmie na bluzi, tako... Ja otkopavam sve, skidam bluzu. Bras je providan, mek, pauina pod prstima. I kao stee me prvo dugme na farmericama. Otkopavam ga, nametam razbludno, seksi pozu. Nalio je jo au sebi, au meni. - Moe daje dri. Slobodno pij, to nimalo ne smeta. Samo budi nonalantna, oputena... lenja. l eno ga tamo, gledam ga. Za tafelajem, skicira. Ja srkuem, brbljam neto. Popijem sve, pruam au. I kuca je tu, sipa. - A tebi? - pitam. Okreem se na stomak, gledam kroz trepavice, muvam ga maksimalno. Naliva sebi i tres-ka naiskap. Neto je brljao po papira dok i trea boca nije bila do pola prazna. Pokazuje mi kroki crte. Moje sise, zamrljan lik. Moja guza, moj isplaen jezik. Moda sam poneto... ali, to je samo umemika sloboda, Nataa... Kad doe boja, platno... SPONZORUA Seda do mene. Spustila sam au, izvadila mobilni. - Vreme leti, Gorane - kaem. - Moram da idem. Bilo je tako zanimljivo kod tebe. Zna... po prvi put sam bila model nekom slikaru. Pogotovo nekom ko je poznat kao to si ti. Dodir mu je vreo. I sad se lomi. Njegova krtost skoro da je ujna. Oblizivao se, traio reci. - Zar... zar mora da ide tako brzo? - Pa danas nisam ni videla faks. - Ne bi trebala da brine toliko o tome... Za sve ima vremena i naina... Moje kolege i koleginice su ljudi koji razumeju tvoju generaciju, zna... - Imam i neto kod kue... - i govorim o izlasku, kupovini. Ostatak vina kopne. Uzimam bluzu, ekam. Izgledao je kao crv, kao upisan. Mirisima mog tela zaokupljen, a, belinom koe okovan. I shvata, najzad. Ustao je i otiao do ugla, gde mu je bilo odelo. - Ja plaam svoje modele. Nataa... Nisam... nisam eleo da te uvre-dim, zna... I na odnos, profesor-student... Sto evra. Koji su nestali u mojoj torbici. Ustala sam, oblaim bluzu. Prila sam mu i poljubila ga u obraz. - Ovo je i za mene novo iskustvo, Gorane... Malo sam se i plaila da doem. Hvata me grevito za ramena, privlai. - Zar sam toliko na loem glasu? I ta sam?

avo ili svetac? Ja se smejem i guram mu sise pod nos. - Pomalo od svega. 7 SPONZORUA To mu je kost u grlu. vrste i oble, sa nabubrelim bradavicama, toliko blizu... Zagrlio me je naglo, poeo da apue u moje uvo. - Ostani, ostani jo malo... Ti si tako razliita od dragih... Prelepa, predivna... - Mislim - ja sam sad bila lomna, popustljiva - da smo popili previe... Francusko vino me je smutilo... - Ostani, ostani... preklinjem te! Kleknuo je i obgrlio mi guzu, zagnjurivi lice meu moje butine. Ugrizao mi je ribicu, ali neno. - Ludim zbog tebe, Nataa... Od kako sam te video... Ostani, dozvoli mi da je ljubim, daj mi je! I to je bilo to. Stajala sam, rairivi butine. A on je kleao i gurao nos i usta tamo, njuio i grcao u moje ue. I evo ga, Monmartr, Pariz, Luvr i Bulonjska uma... Evo ga, lik i ime prestonice, moj uvaeni, razbarueni profa... Klei pod mojim nogama, lica zagnjurenog u moju ribicu. Blago mu gurnem glavu, a zatim svlaim dins do kolena. Vidi samo moje prozirne tange, shvata to kao poziv i dozvolu. Kida ih, epa, ujeda zubima, rastre! Zguvao ih je u desnu aku, a zatim bacio izmueni, preklmjui pogled ka meni. Moje rake hvataju beli venac kose oko njegove glave, privlaim ga rajskoj nasladi. - Ljubi je... Lizi je... Hajde, zadovolji me! Zaslepljeno francusko-srpsko kuence sope i ponizno jezikom napada moju ribicu. Drim mu glavu, mrsim mu kosu i usmeravam ga jo blie, dublje. Jezik mu je kao bumbareva rilica, kao svrdlo, probija se izmeu mojih nabubrelih rainih latica, lie ih pomamno... Uvlai jezik ~ SPONZORUA dublje, sre i sre moj sok. Vatra se pali kod mene dole. Vidim daje lizako znanje usavrio u Parizu, bori se, gura, mrmlja pohotno i ne prestaje da pije picin nektar... vatra mi, pomognuta vinom koje penua rnojim venama, gura moj adrenalin ka svretku, vatra se pretvara u oganj! Moj liza, moj profa, Pariz to klei i sre i lie... Govori moje ime, strae moj klitoris svojim jezikofn, masirajui levom rakom moje guzeve. Oseam se dobrt?, ba mi je mono i dobro. I onda, naglo... svravam! Iz niene, neto iklja ka nebu! Vatra mu priji obraze, nos, usta, jezik. Dugo ga drim priljubljenog uz ribicu, sve dok se orgazmiki talasi ne pretvore u mirnu reku oputanja. Gurnem ga od sebe i beogradsko slikarsko ime sklizne na

leaj. Ostao je tako u fetusnom poloaju, steui dalje desnom rakom moje gaice. Navlaim farmerice, zakopavam se, spremna za dovi^enJa ili zbogom. Okreem se i ta vidim? Matora pudlica, zagnjurene glave u ostatke mojih tangi, raskopanog lica... Leva raka mu stee neto, mrlja i brlja, tragajui za erekcijom. Stie ga uzbuenje, dahe. Prila sam mu i uhvatila za raku koja je grevito stezala moje gaice. - Gorane - apem mu u uvo - potrebne su mi moje tange. Naravno, laem. Pretvorene su U vlanu krpu, ali oseam trenutak, njegov gr. Krletka je zatvorena, on je samo pariki kanarinac koji lupa krilima i glavom o neprobojne zidove. 20~ SPONZORUA Ne gleda u mene, grca. Tanak trag pljuvake urka iz ugla njegovih usta. Leva ruka mrvi nedoraslog okicu u poluerekciji. Pokazao mi je ka mestu gde mu je bilo odelo. - Uzmi, uzmi... koliko hoe! Ali mi ih sada ostavi, molim te... Nataa! I ta ja da ekam? Ustajem, idem, dolazim. U novaniku evri, dinari. Koliko je vredelo sve? Koliko sam i resila! Uzimam dvesta, ostalo vraam. Kleknula sam i gurnula raku tamo gde bi trebalo da bude njegov mujaki ponos. Ili se sve istopilo na vrelom julskom suncu Pariza, ili se potopilo u Senu valjda. Trljam ga, steem, pfevlaim koicu mlohavka, guram mu jezik u uvo. Skici kao prasence, bali. A onda neto... trcne. Desetak kapljica i to je sve. Briem raiu o jedinu istu krpu u ateljeu, a to je njegova majica boss na stolici. Vreme je za rastanak. Na vratima se okreem. Nae oi su u fokusu. - Bio si uzbudljiv, Gorane. Hoemo li se videti jo? Oekivao je prezir. Podsmeh i pljuvanje. Nagradila sam ga pitanjem koje obeava. Beogradsko slikarsko i umet-niko ime, od koga se prestonikim kritiarima oznoji dupe, smei se. I znam da je od sada moj. Nisam ga fotografisala, emu? Moj miris, ukus moje pie, klju su njegove brave. - Nazovi - kaem. - Ima moj broj. Ako ne pre, moj ispit je krajem maja. Hou li pasti? Ustao je, io kao trinaestogodinjak. Jo nije isputao moje gaice, a pua, koju je zaboravio, jo je visila iz ~ SPONZORUA otkopanog i otvorenog lica njegovog dins Versaea. - Samo izai na ispit, Nataa - rekao je. Dodirnula sam mu usnama vrh nosa, a prsti su mi pomilovati njegovog okicu. Biu tamo - kaem. Zatvaram vrata. Sputam se lagano do izlaza iz zgrade. U mom depu su trista evra. I zarobljen, u mom picinom kavezu, pariki kanarinac. IV

Kupujem Max Factor minku u butiku iji sam izlog skoro nosem probuila, svravajui na toj milini. Veeras elim da izgledam vamp, seksi. Vampirasto i vragolasto. Dodirno oima, nedodimo rukama. Oseam neto u vaz-duhu kako mi se pribliava i hou da budem spremna za to. minkom, izgledom, onim stoje na meni. Zorica me fiksira kad prolazim kroz dnevnu sobu i ulazim u svoju. Nije luda, vidi ta nosim u ruci, vidi ekskluzivni zatitni omot Max Factora, zna. Slaem sve na svoj stoi, skidaju Se. Ispred kupatila stoji ona, s cigaretom u ruci. I ta j^ to nasluujem, vidim u njenim majin-22 SPONZORUA skini zenicama? Osudu? Zavist i mrnju? - Jesi li to dobila na fakultetu? - pita me. - Da, mama - odgovorila sam ironino. - To je nagrada za dobre studente. A ja sam jedna od najboljih, zna. - Sluaj ti, drska kukice... - krenula je, ali nikad i zavrila. Isekao ju je moj pogled pun prezira, zaustavio je tu navalu besmislenih reenica. - Sluaj me, Zorice rekoh. - Ostavi me na miru, vai? Brini se za svog Radomira, ako to eli, ako to uopte i moe! Prerasla sam tvoju majinsku brigu, zna... Koje nikada nije ni bilo! I ne pitaj me nita vie. - Odakle ti novac za sve to? - pokuala je jo jednom. - Upotrebi matu - odgovorila sam. - Hou u kupatilo. Ulazim, zatvaram vrata. Stojim ispod rusa, putam mlaz vode da spira dorolski atelje s mog tela, vlanost i grubost profmih usana s moje ribice. Tu je melem, voda je zaborav. Uvijam kosu, uvlaim se u frotir. U kuhinji sam sebi skuvala duplu kafu. Zorica me fiksira, fiksira. Zini, kai, mislim. Pljuni to iz sebe, ako e ti biti lake, Zorice. Potrai neto iz dubina sopstvene due, reci! - Zar ne moe da se malo skrasi kod kue? Ispitni rok ti je na pragu. Landara po Beogradu, skita. Tuca se levo, desno... Razumem, seks ti je potreban. Zato ne nae nekog stalnog deka, budi s njim. Izaziva me, drai. U meni otrova puno. Zmija, do sada u snu, budi se, pue iz glave ka mojim ustima. Sike, dok odgovaram. -1 to po tvom i Radomirovom izboru. Jo jedan sitne i ~23 SPONZORUA pu gola, je li tako? Jo jedna beda na kvadrat. - Istorija umemosti... ti? - smeje se kao to osica zuji kad namerava da ujede. A Zorica se ne tedi, ubada i ujeda. - Ni jedan ispit, nita! Zato troi na novac? Na

kurvanje? - O, tako? - zmija iz mene pokazuje jezik i otrovne zube. - Istorija umemosti je fal, sranje? A Radomirova prava su kul, a? to sada vadi iz pike trnje za druge u propaloj firmi! Ili tvoja defektologija, a? Da budem diplomirani defektolog slian vama dvoma, je li? E, pa, Zorice, neu! Urediu svoj ivot kako ja hou! Tucau se s kim hou i kad hou! A sada je prekasno da mi drvi o majinskoj i oinskoj ljubavi, zna! Volimo i mi tebe, a? E, pa ja ne volim vas! I to je sada u njenim oima mrnja. Svi njeni porazi u ivotu progovorili su kroz mene. Ona to zna. Ja to znam. Odlazim u svoju sobu. Pijem kafu dok razmiljam. Tada moj mobilni poinje da peva. Danijela. Moj alter ego. Razmiljamo na istoj frekvenciji, loimo se na iste stvari. I elimo sve. We want it all, kao u pesmi Fredija Merkjurija. Sve, odmah. Sad, danas, jo jue! I hoe li biti mlad, ili star, u emu je razlika? Mlohav ili krut, mali ili veliki? Dubina novanika, kao kod profe, mog svee maznutog lizaa. Bankovni konto to e mi pruiti ono to elim! Da grcam, kad mi ga zabija. Da budem njegov presti, kada sam s njim, u njegovom drutvu. Da mu zavide i da ga mrze. I dok kreu venanu enu, ili dragu 24~ SPONZORUA tada uz sebe, da ele samo mene! Da im postanem opsesija, potreba. Vazduh koji udiu, kokain to ga mru... Heroj u venu, doint u plua, svejedno. Da budem zajedniko ime u svemu tome. Ja, Nataa. Sponzorua. Ako. Ukljuujem se. Danijela. - Ej, ao lue! Vratila se? -Aha. - Pa? Kako je bilo? JeP zagrizao? - Do jaja, sekice. Priau ti. - Ej, sis. Ajde u devet, u Knezu? Bie i drutvo. Knez je jedan od naih kafia, Knez Mihajlova, centar. Sr, kimena modina Beograda. Uvek nakrcano, puno. Ali, nas dve smo mamac, slika. Pie koje privlae panju. Koloteina komea, pie se toi. Startujemo, ili nas startuju. Pred vratima sam Kneza. Ispred je uobiajeno muvanje. Likovi koji nekog, kao, ekaju. Ribice, fakalice. Kurvice, s pakovanjem kurtona u torbici. Brzi felacio u automobilu, brza lova. Ja prolazim, ulazim. Neko mi se, u prolazu, javlja. Moda je muko, moda ensko. Moda i Loki, moj pajtos travestit, Lokica. On je kul, o moe da nabaci gladljivca pie na brzaka, kad je kriza. Ali, danas, veeras, noas, nije mi kriza. Na meni Max Factor, tamno plavo, modro. Crno oivieno, trepavice trepu, bubrave usne krv crvena. I mous Pariza, Revilhn parfema, Turbulences... I ja sam veeras turbulencija, med. Izazov, muki jed. Osamdeset evra, ali nije mi ao. Taj miris zna

da opini i zaludi. ~25 SPONZORUA Unutra predvorje pakla. Spolovi Kulia i Eminema na tv ekranima, jo muzike odnekud, iz zidova, poda. ank kao da je oblepljen muva-ma stajaicama, duvanski dim daje blagu izmaglicu, uprkos ventilaciji. Vutra je zabranjena, ali neto mi golica nozdrve. Na kvarno, na brzaka, sagnuto ispod stola. - Nataa! U dnu, tamo. Podignuta ruka, Dani. I plava kosa, kao putokaz. U separeu guva, jasno. Dani mrda guzu i sedam do nje. Tu su i Kuki, iz njenog kraja. Jo dva para sifona, kojima ne znam ime. Znam da su me prostrelile oima, ocenjujui koliko sve to na meni kota. Rukujemo se, kao. Ivana, Olja. Sponzorue, kao i nas dve, ali trea klasa. Jo dva lika, od kojih jednog znam. Veita faca u Knezu, neto u fazonu: dobar momak iz kvarta, inventar lokala. Vidim da ceve neke kole, espresso. Hvatam pogled koji se jo od anka nudi. I veito zatreskan u mene, Papi, Papiga, Pale... konobar, ruje. - Nataa - kae - prva si riba, nema ta. Kad kae, ne lae. Moje sise i guza su mu poslednje to vidi kad zaspi. I prvo kad otvori oi. - Donesi ae za sve, meni plus kapuino. I jednog Dim Bima, Pale. - Slavimo neto? kezi se Danijela. - Aha. Poloila sam ispit. Atmosfera kljua. Dim Bim se topi. Mene, polako, hvata polumagla. Danijela mi gurka u ruku neto. I znam da je to mali, beli zeka. Ekstazi pile, da cimne moje krvne ile. Da pia vlazi. Gutnem s ostatkom 26~ SPONZORUA Bima iz ae. U buci, u kljuu muzike, govorim Danijeli sve o profi. O kanarincu, to pokljucao je zrnevlje moje pie. Trlja mi sise o moje, cmae u uvo. Deset minuta kasnije, vidim dva lika. Ivana i Olja skau, odlaze. - E, sad je vie mesta - kaem, uvaljujui se do zida. - Da uzmemo jo jedan kaem Danijeli. - Jedan Dim je malo. Ova dvojica za stolom se slau. Pa, ko i ne bi. Treskaju neku sitninu na sto, guraju ka meni. Okej, neka im bude. Jedan je Ivan, drugi je inventar Kneza, Miki. Jo jedan Bim je na stolu. Razgovor nekakav tee, ali ja vidim neto drago. Sa drugog stola, nasuprot, ka meni neki fluid tee. Par oiju vidim. Mukih. Radoznale, uagrele. Crnokos, visok, koliko sam sedei mogla da ocenim. Osmeh, negovan. Sav je, nekako, nego-van. Skup. Jakna na njemu, koulja. Prepoznajem stotine evra. I gleda, gleda. Kad god navratim oi, njegove su tu. Danijela mi miluje koleno, stee. - Ej, sis. Ostani ovde. Onaj ne skida oko s tebe.

- Pa, ko ga jebe - kaem. - Nek gleda. Iskuliram ga. Sluam malo o emu govore, ta ima novo u beogradskom miljeu. Ko je jo jednom nekog koknuo. Dva u Novom, na asfaltu. Prskala krv i delovi mozga. Tvrdi momci i meka muda. Jedno ime znam. Pre dve godine bilo mi je blisko, vrlo blisko. On i jo jedan. Jo gori, zao. Oguljen i bedan. I za tren. 27 SPONZORUA Kao dah, kao sen. U svoj toj kakofoniji Kneza. Ja, kao uzdrhtala, nevina breza. Tonem u san, u onaj dan. Okruena svima, a opet sama. Postajem i alfa, beta i gama. Flebek jedan To sam ja, Nataa. Tri godine ranije. esnaest mi je godina. Faca koja je mogla da se sretne u busu, duboke zelene oi u prolazu, lutkica iz susedstva, zamagljen nos iza stakla trole. Na rolerima sam, zujim Beogradom. Na leima ranac. U rancu, kao, moje sveske i poneka kolska knjiga. Ispod toga klupko umotanih zmija. Moja ulaznica za munju, popravni dom. Diler sam. Kotrljam Beogradom s kilogramom ekstazija u rancu. Obilazim sva mesta gde bih i sama volela da budem, nudim i prodajem. Uvuena u vrzino kolo, zavezana kao pupana vrpca, u situ do gue. I kako, kako? Vazduh zuji oko mene. Roleri klize asfaltom. Nataa je srna uhvaena u kljuse. I sama gutam pilule i ne elim da ih ostavim. Gutam i varim osmehe, smeh. elim da zaboravim, a zaborav nikako ne dolazi. I dok sam na podijumu diskoteke, dok se tresem i uvijam telo, ne zaboravljam. I rolam dalje i dalje i dalje. Beograd je rastegnuti minihop, u kome je i moje dupence. Guram se i tragam za svojim mestom. 28~ SPONZORUA Iza mene, za jedan dah. Kao nevidljiva pretnja, na mah. Klizi i prati me. Ono to ne ujem, ali to oseam. I tako mnogo, mnogo uglova, parkiranih automobila. I ustraena, skoro upikana od straha, oekujem neiju ruku na ramenu. I ono: hajde, mala, poi s nama. I da li je ono pub u civilu? Ili onaj tamo to bulji u moje sise? I zato rolam, klizim, jurcam, gubim se u vrevi Bajlonove pijace da zavaram trag. U masu, kroz masu, Nataa, dileru. Za par sati ja sam prazna i ista. Klistirana od ekstazija, mogu da odahnem. I sa

svom tom lovom hvatam bus do Surina. Osinje gnezdo moj je cilj. U meni samo gaenje i mrnja. -f Hop! f Neko me cima tipa za guzu. Evo me opet u Knezu. - Koj' ti je? - pita me Danijela. Gde si to otila? - Ma, bez veze - odgovaram. I nastavljam da pijem. I vidim s druge strane iste one oi. negovani ne odustaje od mekanja. Draga dvojica s njim su u nekom darkerskom fazonu. Crno i crno i crno. Jakne, koulje, dins, obrve, podonjaci, tri dana neobrijane brade. Ali, oni me ne zanimaju. aljem mu nekoliko osmeha ohrabrenja, tek da se otkravi i skupi hrabrost da prie, moda tu ui jo jedan Dim Bim, ko zna? I onda, naglo, iz moje naete memorije, kao cunami kulja seanje. I tu ~29 SPONZORUA sam, ak mekam lik preko puta, mazna sam i radodana, a duhom tamo, tamo... u prolosti. Otvaram Pandorinu kutiju, prizivam bol. Flebek dva Jo pola godine ranije. POLA SAM KOD NJEGA, U NJEGOV STAN, LUDO! Disco je bio cool, pun, zadimljen, face i face i face. Danijela i ja srkutale smo us s volkom, ekale. Nije mi se ilo do podijuma, neto me je preplavilo, ni sama to nisam mogla da objasnim. Ali neto se pribliavalo, oseala sam to. Grejalo me je iznutra, moja ribica je bila sva vlana, ali niko, niko me nije doticao. I ba kad sam mislila, buljei u guvu, daje groznica subotnje veeri prola, nekoje odjednom, s neba rekao: - Bole me noge. moram da sednem. Smeta ti? Okrenula sam se. Danijela nije bila tu. Bio je tu on. Lik koji je seo na prazno mesto u separeu. Koji neto vae o bolu u nogama. Eto. Sedeo je prosto. Bez izraza na licu, prosto sedeo. nije to bila scena za padanje, nita. A onda... poela sam da regis-trujem detalje. Njegovu majicu. Tattoo na podlaktici. Kosa crna kao gavran, oi boje kestena. Video je pogled, razumeo. Ah... nita posebno, uspomena. Mali zmaj s rairenim krilima. I pria je potekla. ne mogu a da se ne setim tih oiju. I ja se seam. SPONZORUA 58 vm Beograd, moj Beograd. I ja u njemu. Sava i splavovi. l jedno mirno leto i ja tek izala ioz svoje lude frke s ekstazijem... Krijem se, ali podsvesno znam da me trae! Gde da se krijem, gde da se sakrijem? Surinci su otkaeni i redom luaci, znam. Ja sam im bila poeljno meso... Jeb i redaljka, a posle rob i poslunik! Sedim na splavu Meduza", pijuckam kapuino, ne ujem nikog oko sebe. Kao ranjena i na smrt ustraena srna sam. Kogod da ue, ja se trzam. Paranoina sam, znam. Ali panino elim svoju slobodu. Ludilo elim da zaboravim jednom zauvek! I onda je doao eljko Zemunac, moj uitelj aikidoa. Cmokne me u obraz, pita: - Kako si, sestrice? Gotivac do jaja, zaista. Uvek je u meni video mlau sestru, drugara do koske. Znam daje i on zemunski muvator i ~59

SPONZORUA pomalo krimos, ali prema meni je okej i zato bih ja oko njegovih drugih poslova lomila vijuge? Na faci vidi nerasploenje, strah. Vodi me za drugi, prazan sto i ja mu pevam moj bol, frku. - To je to, znai - kae. Znam te skotove odlino, malecka... I ne brini nita vie. Niko nee smeti ubudue da stavi ni mali prst na tvoju senku, kunem se! - Evo ih! - trgnem se, videvi kako iz automobila na parkingu izlazi moj bivi tattoo, praen jo dvojicom. - U manjini su - kae mi eljko i brzo rasporeuje svoje ortake na bitna mesta. Znam da su svi odreda puni ko brodovi utoka, ali ipak drhturim. Zmija odmah pripali stolu gde sedimo. - O, pa ti si se na splavu sakrila, lue, a? Kezi se i pokazuje svoj interni karijes. Ignoriem ga, ali tu uskae eljko. - A koje tebi, patko, dozvolio da se obraa tako mojoj sestri, a? Atmosfera na splavu odjednom postaje kruto ledena. Zmijac se, kao, neustraivo kezi. eljko ustaje i ispravi se sa svojih metar i devedeset pred njim. - Gde je odgovor, patko? Kulov poinje da se uvija kao glista odseenog dela, skida hitro zmijsku kouljicu, pojaava osmeh i kez. - Ja nemam nita s tobom, eljko - kae. - Ali moe da ima ako ikad vie stane na senku mojoj sestri, jesi razumeo? - emu svaa oko ovog mesanca, a? 460 SPONZORUA I vidim kako mu prsti mrdaju ka pojasu. Ali eljko ga ita. - Ako krene da izvadi utoku, kulove, polomiu ti roke na licu mesta! I svaku kosku u tebi, truleu! Nemoj da ni tvoji mankii neto pokuaju, zna... eljkovi drugari su kao napeta puka. Zmijac guta sline i premeta se s noge na nogu, ali prsti mu odustaju od namere. Bio je prljavko ali idiot ne. I znao je da bi ga ta sudbina i snala. Polomljen i baen u Savu. I njegovi ortaci bi takoe pravili drutvo karaima i somovima... na dnu. - Da se vratimo drugi put - kae jedan od dooa. - Eto, ti bar ima zrno mozga - ceri mu se u lice eljko. - Vataj tutanj, siso - obraa se zmijcu. -1, pazi se, siso... Popie olovo, ako joj ikad vie prie! Zmijac bi da izgrize sopstvenog doku, iupa ui. eljko je hladan kao stena i eka. Zmijac i ortaci mu lagano klize unazad do vrata. eljkovi ih prate s maksimalnim oprezom. Ovo nije bio zmijev najbolji dan. Kukam od sree u sebi, cmaem brata eljka! Nikad vie robinja skotovima, nikad! - Mrtav je, kaem ti, sestrice. Ubiu ga kao psa, kunem ti se, ako ti ikad vie prie! Odavno ga merkam, zna!

I vraa se za sto. l na ceh je unapred od njega i ortaka plaen. A ja bih da se upikim od sree. Spaena, spaena, spaena! 61 SPONZORUA IX Taksi se zaustavlja ispred moje zgrade. Ja izranjam iz prolosti, iz seanja. I dokle da naleem na njega, mamicu mu jebem oloku! Jedan skot od njih popio je asfalt na Novom, ali ima ih jo, jo. Uranjam u krpice snovalice, ignoriem hranu. U snu, sanjam. Leim na nekoj dalekoj obali. Okean, more... Plae koje se niu do u beskraj. Palme, miiavi, preplanuli mukarci svih boja... I novac, reka novca koga nalazim svuda oko sebe. Privlana sam, prelepa, vamp... Mukarci se otimaju o mene. Njihov sam ideal, elja. Budim se, proteem. Sve mi se doivljeno odmah vraa. Dejan i arko, moje nove muterije, moj plen. I Vidan Kruti, Tatica. Koji mi je takoe ostavio nedvosmislenu poruku. 62~ SPONZORUA A ja, kao sponzoraa, moram da gazim dalje. I da slaem evre na evre. Ustajem, odmorna od dvostrukog jeba i prepuna elje da kupujem najskuplje! Nataa mora, MORA da izgleda jezivo zgodno! Ukucana u skupe inostrane krpice, omotana francuskim parfemom. Vraam se i probam sve, jednom i jo jednom. I zato da ne nastavim ovako dalje? ivot moe da bude prokleto zanimljiv i lep. Mlada sam, oboavam seks, lepe i skupe stvari. I da ih hvatam, te pohotljive mujake i mukarce. Da ih lovim kao none leptire, koji se navlae na moje telo, sise, ribicu i guzu, kao na svetlost varljive svece. Da ih peem dok ih ne opeem. Muzem i iscrpljujem. Da li sam prljava, zla, opaka i loa? Smejem se takvim mislima, okreui se i zagledajui u ogledalu. Zar nije Vudi Alen jednom rekao daje sex prljav samo ako se ini na pravi nain? I ja odajem priznanje tom matorom filmadiji i perverznjaku... I ja hou da budem seksi i neodoljiva. Kao Dita fon Tiz, s njenim svakodnevnim seksi veom. Da mukarcima odmah pou sokovi niz usta. Hali Beri, Madona, Viktorija Bekam, Bijonse, akira. Telefon mi zvoni. Danijela, Dani. - Hej, lutko, pa gde si ti? - Hajde se vidimo u Knezu - odgovaram. - Priau ti. A zatim jo jedna poruka. Pa jo jedna. Moji novi maori, Dejan i arko. Mnogo su oslaeni i hteli bi jo jeba. Ali, ne odgovaram. Neka se malice kuva-

~63 SPONZORUA ju, neka me se uzele to vie. Novanik e im se tada jo vie otvoriti. Na vratima stie jo jedna poruka. Veliki Tatica, lino. Vidan Kruti. I dupe i Glava. Razmiljam malo, malice. Da, on bi mogao noas da bude samo moj. Radoznao je, ljubomoran na dvojicu to su ostali sa mnom. I sada bi eleo malo moje guze, pretpostavljam. Ili da mi ga gurne u ribicu. Da, da. Trebalo bi da ga overim, uvrstim u svoj spisak! Jo noas, to pre. Ali, samo gde? A zato da ga i lino ne posetim? Tamo, u stranci. Kau i koa. Balantajn i Hz. Moe i guze griz. I picin dah, sve odjednom, na mah! Da bude moj doker, moj greb, greb. Da mu ispunim elju, da me kresne, da dobije jeb. aljem mu poruku na mobilni, najavljujem se u devet nou, prostorije stranke. I neka se dotle pari i vari, kuva. Dok mu ne stigne Sponzorua. Da ga obari i smuva! Pa, vidimo se uskoro, Tatice! Trideset i pet minuta kasnije, u Knezu. Priam sve Danijeli, ne preskaem ni jedan detalj. - Hej - kae mi posle moje ispovesti. - A da mi prepusti bar jednog? Ispostila sam se naisto! Smejemo se, ludiramo. Ja se tempiram za Taticu. Moda e bez okolianja da mi ponudi seks, da se nabacuje iz momenta. Znam koliko mukarci mogu da budu gori od ena u pitanju seksa. Naroito ako je u pitanju ribon kao to sam ja, Nataa. Partija, biznis, novac, uspeh, skupa i brza kola, mo... sve to 64~ SPONZORUA moe da bude na drugom mestu. Posedovati, kresati ljubavnicu, zalogaj kao to sam ja... upravo TO die njihov libido u nebo! Umnoava im presti, izaziva kod drugih mujaka zavist do maksimuma! Zato bi Vidan Krati bio drugaiji? Zato se ne bi uklapao u okoli, u mukaraki establiment, u stereotip? 0, ne. 1, o, da. Bie moja marioneta. Moja igraka. Moj sponzor lovator koji e nemilice da troi novac na mene! Balantajn greje nae vene, die nivo adrenalina. Kaem Danijeli ta nameravam s Taticom. - Ma, posle onoga to si proivela sa skotom od njegovog sina, apsolutno si u pravu! Iskidaj mu duu na komadie! - To i nameravam.. pojeo je sopstvena muda kada sam ostala u Hajatu s onom dvojicom! Muda, sestro! A onako, nasuprot... Ma, neko bi rekao da dele poslednji gutljaj! Foliranti matori. - Ba tako, sestrice. Za pare nae pie dali bi sop-stveno, iskvareno, biznis srce! mudruje moja najbolja prijateljica. - I zato treba da ih maksimalno muzemo, da im uzimamo sve, sve! -1 da se pazimo od njihovih enturaa! - smejem se kao luda. - Ja znam kako je to,

kakve mogu da budu. Imam jednu kod kue, a sve one su na isti kalup. Menopauza, u firmi loe da loije ne moe da bude... Mu na nju gleda kao na zaostatak prolosti, ir na bulji! I kada neto sono i pucasto, kao to smo nas dve, naie, naleti... E, sestrice, tada im sperma lupi u mali mozak! ~65 SPONZORUA - Uhhh, to volim kada se trse i mrse, kada se pred sebi slinima puvakaju okolo... A mi, sponzike, ukras na njihovim facama, aplikacija na njihovom egu. - lag i jagode. - Seks koji nikad nisu okusili sa enama. - Pa kako. I onda sve to moraju i da plate. Tresemo Balantajn, uivamo. Knez se puni, prazni. - Kako tvoj portret? - pita me Danijela. - Pa, profa je poznati lik, ime... Uao je u Enciklopedije, u udbenike, 'ej-' - I plus je matori perverznjak! Da gricne sisicu za dabaka. Omirie piu s hipotetikom esticom. - Ti si genijalka, Nataa! Uspela si da ga zaludi maksimalno! Sada eni k'o ker za tobom, sigurna sam. I kakva estica! Devetka minimum. Ili desetka. I jo te portretira! -1 jo je impotentan - cerekam se. - Moje tange su mu postale feti. Jedino me je super olizao, nema ta! Klica mi je utrnuo kao da je umesto jezikom prelazio preko njega mirglom! Bacakao se po leaju, njuei moje gaice... Neto je traio u glavi, sigurna sam. - Aha. Neku slinu tebi sa Pigala. Naruujem jo jednu turu Balantajna. Meamo ga pomalo s pomorandinim sokom. Ne elim da se napijem i da neto kod Tatice zabrljam. Neu i da me kresne na brzaka i za nitaka. Ja hou lovu! Ja sam sponzorua. Ja volim novac. Njegov oblik, izgled. Miris. Izguvane banknote ili tek ispale ispod tam-66~ SPONZORUA parske prese, Natai je apsolutno kul, svejedno do avoljih jaja! Hou da budem kul i taka. Hou da na prvom muvanju bur1 .a kul i tana. Opratam se od Danijele soni^ ^ Jjupcem Britni i Madone. Usta na usta, jezik na jezik. Sono i slatko. I ako, ako. Tatica je sigurno nestrpljiv,mislim, dok pikim u klonji. Brisuckam se, prskam jo anela na ribicu zlaticu. Ako Tatica poeli konkretnije. I daje vidi, daje gleda. Da joj se u potpunosti i do koske preda. Daje njui, daje bui. I sav moj potroeni anel kasnije da plati. Moj spisak se iri.

Koliko je Tatica, Vidan, Glava, bogat? Koliko zaista? Da je moan, videla sam i sama. Okruen svitom, ala-munjama iste sorte. Muvatorima i japi secikesama, guskama s doktoratima, to mu piu govore kad treba da se pojavi na telki, da mu raja vidi facu, a ne jaja. Dejan i arko, jo dva, iste biznis fele. Koliko su i oni zaista teki? Koliko brojki sadri njihov konto? U BG-u, u Cirihu? Ispitae to Nataa. Pevae mi na uvce, aputae mi ono to elim da znam. i kad se dam, zato se dam. Da su najbolji u jebu, da priznam. Zauzvrat ja elim mnogo! Reno klio, recimo. Samo za jednu mene. I platinastu karticu. I jo, jo mnogo toga. Da lude, dok im diem ego. Zahuktalu, ali i pomalo ~67 SPONZORUA ustajalu erekciju. O, da, o, da, o, da. Idem peaka ka taksi stanici. Nije daleko, ispred Albanije su, na platou poredani. I neka bude neki otmeni. Mercedes, Audi. Pa, zar nisam maco riba za kojom se uvek okreu? A onda... osetim! Poznato, vrlo poznato kuckanje u potiljku. Kao kad te neko motri i gleda. Fiksira i meri. Pokuavam da se ne okrenem, da mu opsujem neto slino ali sve po spisku, damari poinju da mi pulsiraju. uka mi kucka, lupa, lupa, jae. Okreni se, kuko, kao da ujem u uima. Stisni to svoje utegnuto sponzoruko dupence, hajde ako sme! ekam da sretnem tvoje oi, kukice! Oko mene je guva, svako ide nekud i malo mi je lake. To oko je ON, moja na red senka, moja prolost... Dukac i surinska jajara, pizda muka to me je navukla na pilule i fiks. Da uem, kao, u klan. Da budem rtveni, novi, enski jarac, od jeba odran. I ako je to on? I nikad sam. Jer, vaka surinska i muka pika u sebi nosi strah. eljko ga je na splavu savio oko malog prsta, pljunuo. Isterao k'o valjivog maora. Ali, nigde ne vidim eljka i njegove Zemunce. Nigde. I zar je on neko moj aneo pratilac i spasilac? ON JE, apue mi strah u uvce, ON JE. Tu negde okolo tebe. Stoji sa svojim kulovima i meri te. Moda planira da te zavuku u neki dip. Da zatim gurnu u tvoju ribu uarenu ruku. I da te povreuju dugo, dugo. Da ~ l SPONZORUA te, luda i uplaena Nattao, Sponzoruo, kod erdapa vade akijama i mreama dunavski alasi. O, ludo! Jedan taksista me nierka. Kao, ta ekam? A stojim tu, kao da ekam ba njega?!

Pokazuje mi gestovima da uem ako sam za vonju. Jfa bih da pobegnem negde. Pa ipak, mislim u sebi. Hajde smiri se, Nataa! Tatica Glava i Bos te nestrpljivo oekuje. Zato da ti to padne u vodu zbog nedefmisanog i nedokazanog straha? Najzad, okreni se. Zagledaj, kao, po mjaku. Ako je skot tu, videe ga. A moda je i taksista jerdan od njih, s njima u emi? I ko zna koliko ih ima. Oni jlaniraju, mere. Jedno meso vie ili manje, kao ja, pogotovo ja, ja, Nataa! Ja, koja sam zbrisala od njih, pinula na njih, na Dobriu, na skota s tattoo-om i na sve ostale koji su se onda izredali na meni! Ja! I okreem se, lagano, lagano. Kao na filmu. Kao da sam neka maco enska heroina, kao da sam avolica, demonska rnilina. U zubima i na jeziku otrov, a na vrhu ribice slatka kao malina. Okreem se, okreem. Zavrem i uvrem. Noj lini karusel. I ja na njemu. I tamo, tamo. Ko drugi nego on. Moja nona mora, skot. iv, jo uvek iv. Ortak i jo uz njega jedan, popili su asfalt vrlo skoro na Novom Beogradu. Krv i delovi mozga. Velike mrlje na, od kerova i maki, upisanom asfaltu. Bang, bang, bang! Do jaja, ortaci. Do dna pakla, kulovi. Al ovaj bastard jo die beogradski smog. I efu Dobrii ~69 SPONZORUA na vrata kuca. Za njega diluje, za njega na drage potee no, iz utoke puca. I sad stoji tamo, na desetak metara ili vie. I ceri mi se u facu. Kao, moja si, gotova si. Iako je okolo promet i guva. Iako se i munja muva i, kao, nekog tu i ona uva. Moja si, kuko. I brzo razmiljam. Da rizikujem i uem u taksi, pa kud puklo. Ili se samo naslauje mojim strahom. I, kao: to da sada urim, kuko. Kad znam sva tvoja mesta. Pre ili kasnije... A onda na oima pokrov! Neija ruka, topla, ali nimalo meka. I tonem u strah, meu kolajuom i kolabirajuom masom. A onda me neko okree. I vidim eljka i njegove pajtose. A on vidi moju i u polumraku bledou. - Ej, sestrice - smeje se. - Zar sam ti toliko antipatian? Na brzaka mu mucajui kaem ta i koga sam videla. Brzo estari oima tamo gde sam mu pokazala, ali tamo sada vie nema nikog. Slegnuo je ramenima. - Kulovi su videli nas i zbrisali su. Nemoj da dozvoli da ti slomi ivce... uo je na splavu ta ga eka. Ali... -razmislio je na trenutak, pogledao me. - Ide li negde? - Aha - klimnula sam. - Onda sedi u taksi i organizuj se. A sutra doi do mene, u Zemun. Da malo veba. A i zbog neeg dragog, 'ajde.

Vadi hiljadarku i daje taksisti. - Vozi mi sestra gde ti kae i nigde drugde, vai? 70~ SPONZORUA Taksista je kul. Klima, uzima lovu. Ulazim, sedam. I dajem adresu gde me zasigurno eka Tatica. U vonji se smirajem, popravljam malice minku, utiavam dah. I ne treba da oseam strah, da na zmijca mislim. Tatica Vidan je prioritet. I kad izlazim pred sedite stranke iz automobila, to sam ve ja, Nataa Sponzorua. Otmena, meka. I vrsta, tvrda gde treba. Senzualna i seksepilna. I dok prilazim ulazu, ve mislim. Analiziram, procenjujem. Za koliko treba da ga stegnem za jaja? Kao to sam i pretpostavljala, bio je sam u svom kabinetu. Ustao je od stola zadovoljan to ga nisam ispalila i to sam se uopte pojavila. ak mi je poljubio i raku. Pa Vi ste jedan pravi kavaljer - kaem. - To je danas toliko retko, tavie, atavizam. - O, pa ima nas, ima - osmeh mu je sve vei. - Ali, Nataa] mogli bismo zaista da preemo na per tu, ta misli? ----71 SPONZORUA - Zato da ne? Mislim da smo do sada probili led. Na licu mu se vidi da mu se dopada moj stil. I kao da se zbunio, ushitri se oko mene. - O, pa nemoj da stoji, Nataa, sedi, izvoli, izvoli... - pokazuje mi koni naslonja. Moda tu zamilja seks, kresanje, jeb? Sedam, ekam. - Koliko pamtim, ti voli skupa i ekskluzivna pia, zar ne? - Apsolutno tano. - Nadam se da ti ne smeta to smo skoro sami u zgradi? - Pa na ulazu je obezbeenje, portir. Jedino zbog, moda, tvog imida? Stranka, poslovne i slubene prostorije... Namerno oteem i odugovlaim. ekam da me ponudi konkretnim, da se otvori, da ne blene samo u moje sise i noge, koje sam drsko i izazovno prekrstila. Sve je bilo tu, pred njegovim oima, moj kompletni telesni repertoar... Samo to su gaice bile prekrivene, eto. - Pa i ovaj na razgovor moe da se sprovede kroz etike-ciju slubenog, Nataa. - Ne razumem. Dobija u vremenu. Otvara ormani od mahagonija, u kome je majstorski upakovan mali friider. Vadi viski, Balantajn pljosku. Dve ae, po kocka leda. Sipa, ali vidim dupli, trodupli. Moda da jo negde probije led? Moda sumnja, osea hladnou izmeu mojih nogu? Ali, latice, mislim, tamo je vrue, vrelo! Tamo je tvoje ukusno i up-kastojagnjecelo! Stavlja pred mene na stoi au s viskijem. Seda na 72~

l SPONZORUA naslon nonalantno, znalaki. Kucnemo se i tada znam da je ovaj mizanscen odavno, jo pre meni poslale poruke na mobilni, postavljen. Otputanje suvinih i nepotrebnih... Za danas je politike dosta, ljudi... Malo ranije kuama i svojima. Da zlatna ribica ne osea stisku, da se opusti. Da udie njegov parfem. Ogleda se okolo, eka. Ispijam gutljaj, gledam ga drsko u oi. U njima svega i svaega ima. elje da me povali i strgne mi tange. Da ga izvadi i isue, ako ga erekcija poslui. Da ga gurne, zabije, nabije. Da me zaskoi priama i bajkama. Kao sad. Njegovi prsti, kao, miluju naslon ba gde je i moja butka naslonjena. Hajde, da malo dodam kerozina. Krstim ponovo noke i tange, sluajno, sevnu. Vidan u bljesku beline moe jo kojeta da spazi. Koliko su majune i providne na specifini italijanski nain. Da one iz klonje kapljice anela eksplodiraju u para, da se stvore... Jer ja to radim pomalo sporo, sporo... I nau pred njegovim nosom. Da udahne. I krv da mu se do meunoja spusti. - A kako to na razgovor moe da se registruje kao slubeni? - pitam, vrtei malim prstom po ivici kristalne ae. eki, Italijanski? Uglavnom skup kristal, kao i ostatak nametaja u kabinetu. I ona vrata tamo. Kupatilo, mislim. I ona druga. Uklopljena u geometriju i arhitekturu zgrade sobika za odmor i rekreaciju umnu Gazde, Boga... bilo koga. - Ti si mlada i moda te politika ne interesuje u onoj 73 SPONZORUA meri kao drage vrnjake, ali... - zastao je i otpio dobar gutljaj. Zatim seo izravno do mene, prebacio raku preko naslona i povie mojih ramena. Vrbovanje novog lana? Ili suptilni pristup ka mojoj pici? Verovala sam u ovo drago, jasno. - Sluam te paljivo - kaem, a oima biram podijum. Ovde, na konom kauu? Tamo, u dragoj sobi, meu etiri zida? Ovde, u umi iranskog tepiha, na podu? Htela sam novac. I hou da ga zapeatim i overim naisto. Trepem, vraam svoj pogled ka njemu, uranjam u njegove enice. Lice mu se trza, moja blizina je za Viana i opijum i elja, sve... - Mogla bi da volontira za nas... ne, ne - ispravio se odmah. - Ti si student, a studentima treba novac. Moda kao horonarni saradnik, Nataa? Puim usne, sleem ramenima. - Paaa, ne znam... - oteem. - Moje obaveze na faksu su prevelike... Profesori su jako, jako zahtevni! Prsti mu se ve igraju krajikom moje kose. - Zato bi se brinula oko toga? Imam dosta prijatelja na univerzitetu. ta ti ono

studira, Nataa? - Lepotu - kaem, i kao, pripita, smejem se. Da mu malice olakam. - Istoriju umetnosti. - Pa to je i logino za tvoju specifinu telesnu lepotu -poeo je da filozofira. - Ti nisi mala devojica, Nataa... Ti zaista moe da zaludi i iskusnog mukarca. - Ja? A kako to? Kao, pitam se. Kao, udim se. A to je sve melem za nj 74~ ^ONZORUA ovu mujata sujeto, za ego J*a- Kuckamy ^ p.jemo Totalno si zaludela Dejana i arka. F^ gu [m ugta bvale o tebi. Zato i kaem... Mogla bi, povre^^ ^ _ L sa nama... Tu nije samo kod nas, Beoa^ Noyi s^ Ni Tu je i Evropa, nae veze i meunarod^. poslovi Mi mnogo zaraujemo, Nataa. Ja - naglasio je _ ja ^^ imao da se zagrcne od sopstvene velu ^ . neprogu. tanog viskija. Ja, guica iskusnica, gledan^ . ^^ - Ti? A koliko? I ta da kae? Bilo koliko da kae, nee ^ slae yidim ambijent, mogu da zamislim njegov hekta^ ^ m _ nju Banovom Brdu... Vila negde na mora Grkoj; ddari i evri na Kipru, Kajmanskim Ostrvima... Q je i nalio nam do vrha. Uzima minijaturni daljmac ^ ] neujno Brava skoro neujno kljocne i vrata su say ^ zatvorena. A ja, Nataa, u klopci. Kao jagnje u jazb^. vdikog> zlo& pohotnog... bogatog^. Ne ne plai se, Nataa! Samo ne zei^ ^ neko izne. buha bane i omete nas u prijateljskom ^ redu? - Ma sve je u redu, Viane - klackai^ noicama Uzi. mam pie. I ve je raskalaan. I ve su ^jegovi ^ kao paukovi pipci, na mojoj butini. . I ti bi bila ekskluzivna moja... pa elela... i naa pratnja. I da svingujemo u trojci, a? Ali okusila Dejana i arka, jedan Vidan Osim poklona i love, svakako. ^jegovi ^ kao ako to bude ng? Kad gam znai mnogo 75 SPONZORUA - Znai, ako sam te dobro razumela, malo u partiji... Ako neto iskrsne... Neko putovanje, recimo. - Pa, da, da. Na to sam i mislio. -1 poslovna pratnja? - Ako to bude elela, naravno. Ja, kao, kuliram. Pie me grabi, stee. Njegovi prsti postaju nestrpljivi, bri. I ve su pod mojim miniem. Da odglumim jo malo? Smejuljim se, ljubim ga u obraz. -

O, malo sam vie popila, Viane, dragi... Mogla bih i da drem-nem na brzaka. Sezame, otvori se. Ustaje i neno me uzima za raku. - Hajde, ovde je intimniji prostor... soba. Odmori malo, kratko. Alkohol e izvetreti, bie sve u redu... - Ooooo - vrtim glavom. - Trebalo bi sutra rano... raaano da ustanem! Imam predavanja na fakultetu... I da obiem butike, parfimerije... I videla sam taaako lep sati i narukvicu i... I oslonjena na njega ulazim kroz ta vrata. Skupoceno, italijanski dizajn. Zlatni kavez za jeb Vladara, daleko od oiju rulje. Dahe, sputa me na krevet. - Lud sam za tobom, Nataa, lud! Otkako si kroila na ona vrata... lud! Tvoje telo, tvoje sve, sve! Brlja po meni rukama. Sama pomaem uvijajui se, da suknja bude skinuta. Ostajem i bez iega na sebi za nekoliko trenutaka. Njegovo telo je na meni. Njegov dah, kao i moj, mesa se. Viski i znoj. Stenje dok mi sisa bradavice, iri butine. 76~ SPONZORUA Stenjem i ja podstiem. - Hajde, hajde... Nabij mi ga, uzmi me, uzmi! Povlaim ga na sebe potpuno, obavijam se nogama oko njegovog struka kao puzavica. I ta je to s njegovim dokom? ta? Mlohavo nespreman. Pohota za mnom deluje kon-traproduktivno i on je skoro na ivici plaa. Okreem ga na lea, uzimani mu ga u ruku, trljam, draim. Diem ga promrzlog iz arktikih dubina. Ali, treba mu jo. Sputam glavu dole, do visuljka, koji kao daje malo podigao glavu. U mojim ustima poinje da raste. Stenjem i dahem, dahem i stenjem, izmeu dva udisaja, dva gutljaja, tri blaga ugriza... Steem mu jaja, mesim ih znalaki... Dud-lam i iam i oh, Vidan Tatica, Glava i Vod, topi se. Led se kruti, kruti. I tada leem, irim se. Uzimam ga u ruku i stavljam ga u makicu. - Hajde -apnem mu na uvo, ujedajui ga za usnu resicu - tucaj me! Tucaj me da poludim, da izludim! Nabija se brzometno, kao da gaje spopao jezivi strah da e izgubiti erekciju, da e sve stati i eksplodirati u njegovoj internoj imploziji. Meam i podilazim mu i on puca. Prazni se, svrava u meni i to je kraj. I, naravno, malo kasnije, obavezna cigareta. I znala sam da sada dolazi govor. Dok ja odlazim u kupatilo i divim se malo svemu to vidim. Za njihove pie toliko luksuznog sjaja! Sedeo je ve obuen i puio. Ljubim ga u obraz i znam 77

SPONZORUA da ne srne da bude teenja, obeanja za drugi put. Neka on brblja i sebe nalazi i trai. I taj moj smeh nije ignorantski, podsmeljiv, ironian, ne. Ujednaen je, cvrkutav, oprezan kao stupanje tigrice koja je u lovu... Zavlai se pod kou, prolazi kroz sve pore, peckutavo je vlaan kao moj jezik. I naravno da je ve u miolovci, mali, prestravljeni mii. Sav useen u svoju piumiu. Mada mi je vie nalikovao na brka. Osloboen tog straha od potcenjivanja, topio se. Obgrlio mije ramena dok sam zavravala s oblaenjem. - Kada emo se opet videti? - Kada? Moda ve sutra, prekosutra... Pa imamo brojeve, zar ne? - Ali, ovo mora da ostane samo nae! Ne, ne elim da budem egoistian, sebian, ljubomoran, ne! elim te kao i pre, naravno... Ali, ti si tako mlada, a ja oenjen, zna. - Pa znam to, maoru pohotljivi, znam! Skoro daje poeo da gue kao beba. Vraamo se u kabinet. Ja stojim, dok on naliva jo jedan viski. utke, pijemo i gledamo se. Pomilujem mu obraz, pripijena se uz njega. - Mogla bih ono od maloas jo... I jo, i jo! S tobom, maoru! Jo malo melema na ranicu ne smeta. Vraa se do stola i otvara ga, otkljuava. Vadi malu konu mapu i prua mi je. - Ovo je za tebe, Nataa. - Da? A staje to? Reklama stranke, materijal? Smejemo se, a ja mislim na evre. Zavrteo je glavom. 78~ SPONZORUA Tu jeste propusnica s mojim potpisom. Moe da doe i ue kad god eli. Mmmm. Nije loe za poetak. Ali, to ne bi trebalo daje sve. Ovo mi je mirisalo na to da je sve od ranije pripremio. Otvaram mapu. I vidim je. Zlatna kartica strane banke. Sosijete Zeneral. . Tvoj ekskluzivni raun, makice. Oooooo - topim se i ljubakam ga oko nosa, hvatam za okicu - Predosetio si da mi je uskoro roendan, zar ne? Prima se na vaku kao na lepak. Klima. Hvata me jako za guzu, mazi ispod suknje po ribici. - Ba to. Pet hiljada evra pokriveni su karticom. Kupi tagod eli, Nataa. 0 pa svakako da hou, mislim. A kad nestane, ti e biti tu , latice. Ili neko drugi, Dejan, arko, neko. I zato da se ne nadmeu oko mene? Prati me do vrata. U hodniku nema nikog. Gura mi srednjak u ribicu sklopljenih oiju. - Bie slatka uvek za tebe - apem.

1 vrcavo odlazim. Portir kao da zna. Bulji u ukrtenicu. Ja oekujem beogradsku no. I ta ista no je tu. Izlazim i mrak me guta. I taksi koga zaustavljam deo je mog puta. Adio, za sada, latice, adio. 79 SPONZORUA XI Novi je dan. Razmiljam o njemu. Dok leim. Razmiljam pod tuem o prolim, o svojim strahovima. Da li sam u vrtlogu, u Malstremu sopstvene poude za novcem? Dok se oblaim, zaboravljam na moralisanje. Zar da budem kao Radomir i Zorica? Radije razmiljam o mogunostima koje su preda mnom. O onima koje sam upoznala i zavela. Silazim do prodavnice i kupujem, kupujem. Popunjavam friz matorima, prezalogajim i sama na brzaka. Spremna, izlazim. I gde bih prvo? Biram faks, neki put je potrebno i da se tamo pojavim. Sedim, sluam. Nita ne ujem, udaljena milion svetlosnih godina... Sabiram i oduzimam. Moje seksualne usluge sponzorue sve su skuplje i to me ini zadovoljnom. Tatica je prvi pruio korak, nisam glupa, da ne shvatim da me eli vre uz sebe. Zlatna kartica Sosijete 80~ SPONZORUA eneral i pet hiljada evra... Za Taticu zanemarljiva suma, za Natau Sponzoruu tek poetak... Dok se jo dublje ne urezem u njihove misli, vene, kompletan krvotok. Iz misli, iz elje, u erekciju, u mukost. I to je krug. I ja u njegovom centru. Seem dosadu i izlazim. Do Zemuna. eljko je bio u vebaonici. -Svratila sam ovako -kaem. - Obuena sam za grad, a ne za vebanje. - Pljesnuo me je pokroviteljski po obrazu. - Vebae i takva, ali danas ne aikido. Hajde sa mnom. Lavirint hodnika. Pratim ga do mini lifta i onda dole, dole. Zidovi kao Fort Noksa, nepropusni za zvuk. Otvorio je vrata i ja shvatam da sam u improvizovanoj, linoj pucaonici. -1 ta u ja ovde? - pitam ga. - Ima problem, Nataa. Ti Surinci su se okomili na tebe. Delovala si za njih, zna njihove eme i veze. Otela si se, zbrisala. Od njih retko je ko normalan... Mora da se

zatiti. Poinjem polako da kuliram fazon. - Da postanem kiler za tvoje, a? - smejem se. eljko je ozbiljan. U ruci mu vidim pitolj koga je izvadio iz futrole za pojasom. Nikakav kiler za nas, za bilo koga, Nataa. Ali, ti, tvoj ivot moe da bude u opasnosti, kapira? Poinjem malo da drhturim. Pitolji, revolveri... ma, nisam ja za to! Kaem to naglas. ~ SPONZORUA - Ostrvili su se na tebe, Nataa! Moda te i prate. U svakom sluaju, misle da si im neka vrsta opasnosti... Ili onaj tvoj bivi... - dodaje - koji te je i namestio Surincima, eli te! I ako te negde napipa samu, ta? Nemam odgovor! Prilazi mi, ubeuje. - Moe da zavri kao belo roblje. Da te provercuju na Kosovo, da ami u nekoj jazbini, smrdljivoj rupi. Da te trampi za pola kile heroja, bilo ta. - ta lupa! - brecam se. - Pa ovo je jo uvek Beograd. Postoji zakon i za takve. - Zar si toliko naivna? Zakon, a ti si bila baena u nok-daun, silovana na red? I zato to nisi prijavila, oterala ih iza brave? Zar te nisu drogirali, naterali kasnije da rastura ekstazi po diskotekama i urkama? Sve je to jebena, prokleta istina i ja utim. Muka mi se otvara u elucu kao kaverna. Odjednom mi budunost ne slii dostignutom raju. Tu negde, blisko i vrata od pakla su. - Pa ta, ta da radim? Ta lujka se neprestano unja oko mene! - Ja bih ga koknuo ve sutra, kunem se. Ali nama trenut no ne odgovara sukob... rat, nazovi kako hoe, s njima. Jo je sve optereujue za tebe, Nataa. Postoje pravila i ja ih se pridravam. Ne upadaju na nau teritoriju i zato vlada status quo, razume? Nita ja ne razumem, jebi ga! Razumem da se neki prljavi skot muva oko mene, iju senku svuda vidim, plaim je se! Njegov cerek, pogled. Kao na Meduzi, kao na Terazijama. 82~ SPONZORUA da .e tras* o se nas, ali tebeseii. ja koga mora da bude spremna. ^ . ne imalac , vMa,ac kaoiulifosak. ,;,, rastu i koje se umnoava, ja se jeim od uh nusl, -* J modm

Ju i p,em. Dok ti Wt * ** heiena t crva SPONZORUA mladosti, lepote. Misli o tome, kuko. I ja ve odluujem. - Pa, naui me, brate. Uzima kofer iz ugla. Stavlja ga na pult i otvara. U njemu arsenal elika. - Biraj eljko dodiruje pitolje i revolvere kao klavirske dirke. - Kua asti, sestrice. - Pa, preporui mi neto. Za ovo sam jo mutna i mutava. - Nai emo, sestrice. Neto ubistveno i malo, taman za tvoju damsku tanicu. Da kurton surinski misli da zaista dri kurtone u tanici... A ne zrnca koja ne mogu da se svare. Hajde, da vidimo... Meni deluju podjednako isto, zastraujue. Pa ipak, ipak, negde na marginama... Deluju i zatitniki. Ako bih morala da biram, onda... Radije ostajem Nataa Sponzorua, zdrava i itava, mlada, zgodna, poeljna i lepa. A skotu u sa zadovoljstvom da prepustim crve iz mulja. Da mu izgore plua i rasprsne prljava bulja. - Ovaj. eljko mi ga sputa u otvorenu aku. Mali, damski tip. - Smit i Veson - kae. - Kalibar 22. - Mali jeste, ali je malo i teak. - Uzmi onda ovaj. Pravi, enski pitolj. Smit i Veson, takoe, model devetmilimetarski, 6906, luger. On pravi povee rupe, sestrice. -1 koliko mi treba vremena za ovo udo? - Poinjemo odmah i sad. ___I hajde, titnici za ui, mete ve spremne. I sledeih par 84 SPONZORUA Punim repetiram, pucam. I rupe koje pravim sve op(!Yaktivan.Ijasarn...ko?Zais,a,ko? ^^ m Ona Druga, zaista Draga, Promenjena. I da, sad sam Ona uraga, .^.^ m Ne Him na s' ' * Traena, maiena. Wstvem, mo. Nataa sam, Sponzora^ ^. i znam ko me trai, ko ,e **^u nagos, Moje Da mi se proslavi rasa guza. Trai me Goran, moj profesor. , groze. . .^ Slike se na mojoj retim Vidan, Goran, diu. i eljko je a ^ se, Nataa. __

SPONZORUA Beograd i ovaj svet su ponekad manje, ponekad ee grozni i zli, kad diluje koku, heroja ili travu. I zato ja da budem slomljeni ruin cvet? Zato zgaeni pupoljak krina? Ja elim, uzdiem, hou novac i meni naklonjen svet! Spon-zorua, pa ta? A u trbuh surinskog skota ukucau olovo. Na faci varikina. Jer to mogu da budem, samo ono to sam. Nova, promenjena Nataa. i XII I evo me. Gola Maja. Kao od svoje Zorice roena. Ispruena, oputena. Profa je u stvaralakom zanosu. Njegova kiica jurca po platnu, njegove enice su svrdla kojima buka moju kou, moje telo. I sluam ga, okreem se kako mi kae. Podatna sam, marioneta. Prilazi mi, miluje mi grudi. Ljubi moje bradavice. Skida se, kao pubertetlija uzdrhtao. - Ovoga puta... - mrmlja i petlja oko pantalona. - Ovoga puta... Zadovoljiu te, Nataa! - Ovoga puta bie duplo, Gogi - kaem. - Raspitala sam 86~ SPONZORUA se malo, zna. Vrhunski modeli zarauju... Ne da mi da dovrim, uvlai se meu moje rairene butine, trlja svoj nabrekli pajser o moju makicu. - Dau ti koliko trai... Dau ti... Ne odlazi, ne ostavljaj me! Ti si moja inspiracija... Nikada pre, nikada... Pokuava da pronae uski ulaz i ja mu pomaem, navodei ga rukom do rupice. Glatka sam, topla, meka i vlana. Uvlai se lagano, a onda se kuca u mene sve bre. Odakle sad sve to? Onda shvatam. Na radnom stolu vidim ampanjac, ae. Ali, vidim jo neto. Kutijica koju nije ak ni sklonio. Vijagra, jasno. I zaista, profesor je u meni i, moda, jo jednom u Parizu... Na Pigalu, Monmartru. U Mulen Ruu, okruen mladim i razuzdanim igraicama kan-kana. Pa hajde, mislim, dok vrtim guzom pod njim, hajde. Neka se seti, neka oseti. Steem ga picom, moji nokti prave rezove na njegovim leima. Da bude lepe i uzbudljivije. Vijagra dejstvuje, Goran je sada divlji jaha seksualne Apokalipse. Okreem mu se, zovem. Puni me otpozadi, izvlaei iz sebe i poslednji atom snage. Dok odjednom ne prsne, jecajui od zadovoljstva. I kada se vratim osveena iz kupatila, ae su pune ampanjca. Jo jednom Pariz. I dve novanice od petsto evra. Slaem ih na hladnu kou Smit-Vesona. Najbolji uvar za jednu damu, za njen poduhvat. - Hodi - kae mi, ogrnut bade mantilom. Njegova golotinja nije ba stimulativna, ali ~87 SPONZORUA

dokle bih dogurala da se obazirem na svaku trivijalnost? On je lik, ime. Beograd mu se klanja. A on luduje za mnom. Pokazuje mi veliko platno. I zaista, to bi mogla, ali zaista, da budem JA! S jednom rakom ispod glave. Dugonoga, tajanstvena. I pronaao je neki moj osmeh, pokret. Senke na platnu, moje oi. Skoro da sam se zatreskala u tu leporu. Pa, takva sam, eto. Trebalo bi neto da kaem. I ja kaem: - Lepa je, zaista. - Ja uglavnom nisam portretista, Nataa... Ali kada sam tebe video neto se prelomilo u meni. Boji znak, mislim. - Aneoska inspiracija? Miluje obema rukama moje golo telo. Mrsi mi sitne, oblikovane picine dlaice. Oseam da ponovo bubri, uzbuuje se. Odlazi do stola i guta jo dve pilule. Vraa se meni s poluerekcijom. Ali, poznajui kako vijagra deluje, nee trebati jo mnogo vremena i bie spreman. Da li da mu dam gratis, pitam se, ili da neto poelim? Kolebam se samo tren. Ja nisam nikakva humanitarna radnica, najzad! Ja sam sponzorua i to skupa! Jer... Cena lepote i nebeskog seksa je... neprocenjiva! - Ti si aneo koga sam tako dugo oekivao, Nataa... -govori mi, uzbuujui se sve vie i vie. - Aneo inspiracije i aneo poude! Pripijam se uz njega. Trlja ga o moju radilicu makicu, stee me obema akama za guzu. Mirie na tafelaj, na masne boje... Ali i na evre, na slavu, uspeh. On je ime. On 88~ okaen. I kustos, E, k sama seta, dok meam i diem mu ga, e, ba ovako k Vrel, da budem ponekad i aneo greha... O, misiur, nismo jo do biznjsmeni ez Tu je i Tatiea Vidan. Tu su , ortacnu J ^ go ovanih problema z* svoje f ntkrnj ^ ^. njegovog skoka , vod,m ka lez j ^ ^, smo na bok i ja aPucem: ga u sebi, hajde! Reci, poeH, uradi m, *-*. -h g ^ nj. -Houdateusrec,m,NataSa...u F ,,0) gog osim mene. Samo n , ja, u itnoj samo mene. _ _rebacujem nogu preko boka, I dok se ^bakamh'laem^ da to pre svri i da idem guram ga petom jo bli ^ehm ^ ^ Svde. Sladunjavo, ^ zamara. Zar mora sve muvanje u umetnosn, P^e mene

zadovolji, da vidi tako prozaino da bude. P ^^ ^ kako sam prokleto j ebeno srecn ^ SPONZORUA na u svojoj umetnikoj venosti razmilja o sebi kao o najboljem ljubavniku, ekstra tucau? Priseam se proitane teorije. - Hajde - kaem umilno. - Utanaha bandha. Izgleda zbunjeno. Zar nikad sa svojom enom nije probao nita razliito osim klasike... Ja na tebi, a ti ispod? - Ne deluje mi francuski, ni srpski. - Indija, dragi. Mudrac za seks, Vatsjajana. Hajde sad ovako... - malo se smejem u sebi, ali nita ne izlazi na moje lice. irim noge to vie. On lee izmeu i ne moe da se uzdri. Gura ga napred u mene spremnu. - Ovo je na indijskom upthulaha, dragi... - grcam, poinjem da stenjem, ali lagano, iskusno. Kao crna udovica primam svog mujaka u sebe. A on bi samo da mi ga metne, da mi balavi u uvo o neemu to i ne ujem, da pumpa i pumpa... I pri tome eli da zajedno, u mahu, svrimo! Za mene je ovaj jeb samo u funkciji totalnog zavoenja i osvajanja. Jer sponzorua kao ja, nikada nema samo jednog. Nikada. - Nataa, ohhh, Nataa... - jeca i grca, propinje se kao pastuv na mladoj drebici, zabija se i zabija, l znam da to u stvari iz njega izbija vijagra. Ijedan deo mene zaokupljen je posledicama. Nee valjda, svravajui, da rikne u meni i na meni? Da od stresa dobijem vaginalni gr i da tako preivim blam i pakao koji bi doao? Zato ubrzavam pokrete. Meam i steem ga, podstiem. I prva kiica Beograda, a pretposlednja kitica Pariza, nabija se pomahnitalo u mene... dok ne eksplodira, s jednim a, ahhh, a, ahhh. 90~ SPONZORUA I to je sve, sve. Theend,kiai,finito. Kraj naeg drugog jeba, ne i kraj njegove vake. Po povratku iz kupatila on me eka sa ampanjcem. Sedam mu gola u krilo, nazdravljamo. - Za nas - kae mi. - Za nas, Goksi - odgovaram. I svesna sam da mu se svia to ga zovem po nadimku koga sam sama skucala. Osea se mlad, mnogo mlai... Spreman za jo jednu gutku vijagre, jo jedan jeb. Ali, za danas mu je dosta od mene. - Da odemo negde na ruak? I krajikom oka vidim da mu je lice u oekivanju mog odgovora. Ruak mi se ini naglim, suvie otvorenim. Beograd ima mali milion mesta gde par moe da se sakrije od radoznalih oiju Ijubopitljivaca i zavidljivaca. Ali, dan je dan. - Moramo , Goksi, da pazimo na tvoj status. Profesor si mi. Tera kompletan fakultet i univerzitet u majinu. I neka se jebu svi odreda! Pa on im je dao... POKLONIO... svoje ime! Da se die, koriste ga! Ja sam punoletna, jebe

mu se! On moe sa svojim statusom i imenom da sam bira drutvo! I jebe mu se za skrupule, za laan moral, apsolutno mu se jebe! I onda sluam male, prljave tajne ostalih njegovih kolega. Ko se s kim i gde kree. Ko je plagijator, a ko preispoljni cipov, bandit, seljaina u pola ina. Ko je dekanova guzica, a ko je u njoj ~ SPONZORUA maro i ulizica. Sve odlinici i podvinici. Pa on, ON... glas mu je vibrantan i oscilira, die se i sputa... ON je za sve, SVE NJIH, LEGENDA. Mit! Reju, kolos sa Rodosa, div Beograda! - Znam to, Goksi dragi, znam - govorim mu, prolazei prstima kroz njegovu kosu, kroz ono to mu je ostalo. -Znam. Ali, dragi, ti ima svoj rad, predavanja... Izaimo negde na veeru, samo nas dvoje. Razmilja malo dok ispija ampanjac. Dom Perinjon je ekstra klasa, prvoliga... Goksica je, kad je legao na franke, kasnije na evre i dolare, navikao i na klasu. Koju i ja elim! Klasu! Najbolje! to vie, to bolje! Oseam da mu se okica budi, a to je zvonce za uzbunu. Ustajem i oblaim se, pruajui njegovim oima uitak. - Zar ve odlazi? Mislio sam... - Jo jednom? Ostavi nam malo i za sutra, za drugi put. A moram da se vratim i zbog mojih. Dao si mi novac i elim da ga potroim. Oseam se nekako... I tu stanem. Kao zagrcnuta. Naivka, ptice. Slatko, preukusno pie, koja je iskljucao, potucao, stari jastreb. I on je tu, uz mene, da me utei. - Ne misli valjda da mi ga vrati, Nataa? Nikada nisam pomislio da te uvredim, kunem se! elim da deo novca koga imam dam... poklonim tebi! Da kupuje sve to ti padne na pamet! Najbolje i najskuplje! Troi, draga moja, nemilice troi! 92~ l SPONZORUA I gura mi jo petsto evra u dep. - Od srca, Nataa, od sveg srca! I kako da ga odbijem? Kada govori reci koje su med, koje su melem. A zaista toliko toga to mi treba! Izdravam njegov poljubac, ukus njegovog jezika, dah. Ali, to je za oprotaj, za dovienja. Istrpi se, na mah.

Odluujem da proetam. Ne elim da mislim na zapaljenu, osvetoljubivu budalu surinsku! Hou da proem Knez Mihajlovom, da biram i odabiram, da se kolebam i odluujem. Jer, novac mi vie ne kaplje, kap po kap. Sada stie i prestie. Ja elim mlaz! Ja elim potop! Da vie ne razmiljam o njemu, da ga ima na kilo! I biram i odabiram. Kupujem i Zorici skupu minku. Za Radomira neki levi automobilski deo, suvie skup za njega. Da mu ne kalje motor na parkingu i vergla, dovodei stanare do ludila. Jer, sada u imati brdo izgovora. Honorarni rad kod Tatice Viana. Prevoenje kod Dejana i arka. I sve je legalno, pokriveno. Za jednu sponzorau kao blago iz zemlje otkriveno. Pametna, partam Beogradom. Zadovoljna, sedam u moju piceriju Okean. Zatim nastavljam dalje. U ekskluzivnom ribljem restoranu na Slaviji, gde mogu da se vide poznate face i likovi s estrade, filma, pozorita... U Poletu, naruujem plodove mora. Uivam. Pijem belo itali-jansko vino. Uivam i u pogledima mukaraca koji su sa enama i devojkama. ~93 SPONZORUA Jer znam da porede. ta je pored njih, a ta nasuprot. Hvatam i ljubomorne enske poglede. Kako razmiljaju? Lako za pogoditi. Vidi samo ovu malu kukicu! Pa odakle joj lova za tu skupu minku, za te krpice na njoj? Vidi kako se samo provokativno, kurvinski oblai! I vidi ovog mog soma od mua kako blene! Pa ta ona piki, kolonjsku vodu? Jer, one tako zaista i misle. Ali, neka ih. Zavist ponekad tako slatko greje! I zato neka ih, muka uda. Kojima je doka na prvom mestu. Koji bi da u meni isprazne muda. Neka ih, neka. I ako to i ele, neka priu. Da vide, da shvate. Na koga e naii. Tamo dole, jasno. Na plavu, na brinetu. Crnku ili riu? Plaam i ostavljam konobaru baki iz snova, treinu njegove plate. Znam da e me zapamtiti, svakako. I da e se slomiti kada sledei put, sa bilo kim, budem dola. Jer, ja sam Nataa. Jer, ja sam Sponzorua. Ne dri me mesto. Ljubazno mi zove taksi, prati do vrata. Prate me i pohotni pogledi. I oni koji bi, da mogu, bunuli moju kimu, prosuli malo sode u moju au. Od koje opada kosa, jasno. Pa, zbogom likovi, za danas. Sedam u taksi, koji zaustavljajui se ba tu, prkosi propisima i kazni. Jer i on je iskusnjak. Video je firmirane stvari, brendove na ambalai i ve je poeo da rauna

baki. 94~ SPONZORUA Govorim adresu, taksi kree. I, naravno, nije se prevario. Dobija baki i razbija se od ljubaznosti. Otvara mi vrata, pomae sa kesama do lifta. Putujem gore. Radomir i Zorica su tu i oekujem sueljavanje. Naprotiv, bar polovino. Radomir se zadovoljava mojim objanjenjem koje se tie novca. A automobilski deo mu izgleda kao pehar Vimbldona. Zorica me eka u njihovoj sobi, gde joj na noge donosim Garnijer, Revlon, Labela nusi... Okice su joj zasijale, ali je ipak upitala: -Otkud ti novac? Od koga ovo stie? - Radim honorarno. Naplaujem znanje francuskog i engleskog, Zorice. Ne ekam da mi bacite kosku od deparca. - Ovo ne moe da kupi studentska zadruga. Ja nisam luda, Nataa. Ovo je uvek bilo preskupo za mene. - Nemoj da mi moralises, Zorice - brecam se i ve se nerviram. Guza joj je zevnula kad je videla brendove... A onda majinska serka po erci. Suvie kasno, prekasno. -Ako ti se ne dopada, vratiu. Ili zakljuaj u fijoku i nou vadi i naslauj se. A na posao idi naminkana sa china colour bojama! Ili s poslednjim ostacima iz prolosti. ao. Izlazim i vraam se u svoju sobu. I kao to ree moj Goksi, ma jebe mi se za njene sumnje i optube! Uzmi, Zorice, ili ostavi i adio! A onda ja vadim, odlaem. Probam, miriem. I uivam! 95 SPONZORUA ju. Koliko iznoenja love na Kipar? Koliko rauna i ko zna ega jo? Ali, tada mi jo nita ne govori o vili. U hotelu, u apartmanu za dvoje, oputamo se. On je malo, malice, kao zabrinut. Seda na ivicu velike kade u kojoj se banjamo ja i moja makica. Sipa iz buteljke crno vino u dve ae. Nazdravljamo. Onda mi daje uputstva. Ko e sve tu da bude. I sve da pamtim. Ama ba sve, pitam. Sve, sve, odgovara. Sve, mazo. Ti ima kompjuterski mozak, ti to moe. Ovo je deo posla i za dravu, zna. A i ja se tu ugraujem, zna. Grci i Nemci su dobri za svaku vrstu razgovora, ali ne elim da me hvataju na finese, zna. Aha, kaem i mislim da je vino kul. Diem noicu i on je halapljivo grabi, pohotnik. Ljubi me i lizucka, gricka prstie, mumla, kako te oboavam, medena! Sve na tebi, sve! A onda, ne prestajui s lizuckanjem, nastavlja. Jer ako ugovor bude uraen, prolazim i ja, zna. A kad je meni dobro, mazo, bie i tebi dobro. Aha, mislim. I odmah kuli-ram da je tu negde moja bunda. Tatica hoe da pazim na finese. Da ga u poslu ne zajebu inostrani

kulovi, mrske ajkule. Ovo je samo predugovor, mazice. Predugovorni dogovor. Gnjavim te? Ne, ne, kaem. I sve pamtim. Znai, tako to ide. Doe malo ranije i epa za sebe procenat. Dou malo kasnije i prihvate ve dogovoreno. Pametan je moj Tatica Glavica, nema ta! I svi tu nekog levog, drugog, treeg, dravu., zavru ui, jebu, trte. Lepo. Pa neka im. Ali Nataa mora da dobije bundu. I plaenu carinu. Ne brini, dragi. Paziu maksimalno. 98~ SPONZORUA Pada mu kamence sa srca. I onda hoe egzotiku i perverziju. Gura svoje dupe i stomak u kadu kod mene i hoe zguza da uleti u moju ribicu. Putam ga, otvaram je. Tatica uiva, a ja kontam. Da li mi je dovoljna bunda? Samo bunda? Ko zna da li e posao da bude sklopljen. Bolje da se Nataa u startu obezbedi. Dae mi svoju platinastu karticu koja pokriva sve banke na Kipra, bilo gde. Viza. A ja sam Mona pohotljiva za luksuzom Liza. Stenjem i, kao, uivam. Bunda i neko zlato. Malo, malice. Grci ga prodaju na tone. Mala narukvica oko ruice. A ako mu tada zajeim, jer oseam da svrava... ahhh, to, to, mili! Svravam i ja, sad, sad! Nabi mi ga do dna, jako, jako! Hvatam mu desnom rukom zabaenom unazad jaja i steem ih blago. Tatica svrava steui moje guzice. Ako, samo tako, Tatice moj! Neka bude zadovoljan i sit. istim mozgom vodice bolje poslove. Sat kasnije, posle naeg oporavka, dao mi je karticu. - Moram da se ujem s njima, da dogovorim susret. To su dosadni razgovori, mazo. Zato ne ode i kupi za sebe neto u buticima? Pun ih je hotel. A toliko zvezdica bilo bi udo da ih nema. - A ta da kupim? Razglednice? Pitam i oblaim se. On guta oima sve to vidi, iako je vrlo skoro od maloas kresao to isto. - Kupi ta eli! ta god ti padne na pamet! To je Nataa i htela da uje. Ostavljam ga i silazim dole. I sat vremena klizim, lunjam, ulazim, izlazim. Grke oi se ne razlikuju od srpskih... Moje sise, noge, guza, sve to ~99 SPONZORUA pleni i osvaja. Kupujem i skidam evre s kartice, ne mislim nita. Zlatna narukvica i lane sa srcem. Da ga pali i pod-sea. Garderoba firmirana. Italijanski i francuski ve, kompleti za plau, dva za veernje izlaske. Natrpana, pretrpana, vraam se u pratnji hotelskog momka nosaa. Tatica izgleda prokleto zadovoljan. Ne obraa panju na ono to sam kupila. Cmae moju ruku na kojoj je zlato, lie srce na laniu. Ja se odmah kajem to nije deblje i tee. Ali, polako, Nataa! Ovo je tek prvi dan radnog biznis vikenda na Kipru. - Sve je ugovoreno, mazo. Idemo prvo zajedno tamo, do sedita izvozne firme. Tu

su i Nemac i Grk, njihovo osoblje. Ti i ja smo tada strogo zvanini. Ja sam tvoj direktor i pretpostavljeni. Ti predvodi, notira dalje, vodi stenografiju, pamti... Zatim, ako sve bude u redu, idemo na uobiajeni poslovni ruak. - O, ba mi je drago! - glumatam, ali ne ba sasvim. Ako posao bude zakljuen, na krilima uspeha doletee i moja bunda. Udeavam se, pazim na svaki detalj. Iz svega onog to sam kupila odabirani poslovni letnji komplet. Suknja do kolena u be boji, od Donatele Versace. Svilena bluza, malo, malice providna, s uklapajuom bojom. minka diskretna, nenaglaena. Smemost i ednost, uspenost i poslovnost. I tamo u muvatorsko poslovnom okruenju, ja kapiram koliko je Tatica zaista kul igra za drpanje od drave. Osmesima, procentima. Grk i Nemac nisu propustili da gledaju i moje velike dude. Ja, kao biznis sekretarica, 1-0 SPONZORIMA stenografkinja i memorator, nalazim se svuda. Ne isputam detalje, piem, briem. Ali, kuliram jo neto. Da se i Tati -a Glavica folira preda mnom. Sve, sve je ve bilo dogovoreno! Ni re cenjkanja, natezanja. Rukovanja, osmesi. Odmeravanje moje figure. Prostorije s klimatizacijom, sekretarice koje donose spremljene predugovore, papire, tajne fusnote, sve. Ja, Nataa, bila sam samo figurina. Njegov presti, slika. Moda i nemuto obeanje her Fridrihu iz Frankfurta i Mikosu Makropulosu s Krita, moje guze i mojih usluga. Jer sam ja, to shvatam odmah, pred njima dvojicom vlasnitvo her Viana iz Beorgada. Ruak je u svim varijantama luksuza, to more moe da ponudi. Smirnoff votka. i sko, italijanska, panska i grka vina. ampanjac je dolazio za no. Ostrige, jastozi. Sve. I Nataa uiva, uestvuje u konverzaciji. Sve je neobavezno i tako, tako blisko. Pod stolom oseam kako me Mikosova raka gladi po butini. Her Fridrih iz Frankfurta miluje, pak, oima moje siske. A Tatica takoe uiva. Posao je okej. Partneri su zadovoljni. On istovetno. Nisam mogla da pretpostavim o kojim je ciframa re, ali ta koliina pozitivne energije i zadovoljstva, to je u mlazevima vidljivim mome oku izbijala iz njega, govorila mi je o stotinama hiljadarki evra. Opa, seko, mislim. Pa, raduj se, sponzoruo! Tvoja bunda je doletela. / dok rukom, mislim. Grkos Mikos mi zavlai prste pod minijer za njega sam ja samo pista, kolai. Slatki srpToT SPONZORUA ski pii. I her Fridrih misli isto, svakako. Debeloguzi lovatori, navikli na sponzorue i pratilje. Na ovakve kao to sam ja. Ali neka. Ako zaele parence moje tvrde guze, neka se isprue. Jer ona nije Grka ni Nemaka, ve samo moja, moja, moja. I moe da se cmae i grize, ujeda. I gura u nju. I ona, kao i ja, vlasnica, sve voli. Za sada malo nakita i svoju prvu skupu bundu. A posle? Garsonjera za

slobodnu animir macu, Natau Sponzoruu. I Reno Klio. Ne, zato? Neka bude slatki Megan. A ta im Tatica nemuto veli? Doi emo opet. I bie vaa te noi i druge. Ko ispuni njene elje. I zar se no na Kipru razlikuje od dana? Igram, ludim. Trojica pare oi. Ja igram samo za njih, samo za gazdu i Partnere. Malo i za svoju bundu, jasno. I sve je tada kul. I sve je krasno. I kako da sada ne zavolim Kipar i crno vino? l XIV - Kod mene su , plta me brzo, na hodniku. Vadim SPONZORUA mobilni, pantomimiarka sam. Shvata, jasno. I govori mi da je moj portret sasvim pri zavretku. I dodaje da ga je videla i njegova ena kad je iznenada banula u atelje. I? pitam ja. Pariz u Beogradu se smeje. Shvatila je, kae, da je moj model neto to ona nikad nee moi da bude, niti je ikad bila. A je li bila, pitam. Nekad, da. I ta pria prelazi u klie. Koga sluam dok, kao, koracamo sluajno. Profesor i studentkmja. Zajedno, hodnikom. Bogati model iz Pariza. Poetnik slikar izbegao iz Beograda. I eljan slave. U stvari: Pigmalion u eni koja trai novo. Jo neiskusan za makaste ari. Opoj Pigala i Monmartra, Sene. Gde etaju, nude se, iskusne i lepe ene. A slikar, on, talentom pun, prepun. I novo to je poneo sobom. Taj novi stil, grbinu srpsku. Mirise ruinog ulja, na jeziku ukus gloga i prevrele ljive. Mazne ga brzo i vesto, u potkrovlju. I nudi franke da potokom teku. Zauzvrat? To sada zna. Ova preda mnom useknuta sponzorua, srpska, muka. to uz ampanjac, njenu piu, peurke, zaboravi na, do tada, motive na platnima ponetim, svojim. Na zauzdane, uorene, arene vojvoanske njive. Zvae me, naravno. Zvau ga, jasno. Na mom spisku bio je prvi. to nita, u stvari i ne znai. Napolju sunce. Beograd pee i kuva. Zrai. I, naravno: Zorica. Kao osica, kao naizgled i odjednom svetica. Sve u poslednje vreme skuca u jednostavno pitanje: - Odakle? ? I ovo? Pitala sam i znam koliko ta bunda u tvom do P do dranja