Mesa Selimovic

XVI, 2011. 34 1

8 11.163 .4 1*3 8

. *; *'

: 24. XI 2010.

: 20. XII 2011.

" -

" -

-

.

" ( )

.

",

-

".

()

: , ", ,

-

, , , , ,

mkovacevic31 @gmail.com

(178014) .

342 ...; XVI, 2011, . 341- 363

,

.

.

,

;

.

-

. ' ,

.

,

;

.

()

. () -

. , ,

()

()

,

, .

1914.

--

"

-

, ( .

1996/2003). "

-

( ) / -

. ,

() , ,

. , -

()

., ...; XVI, 2011, . 341- 363 343

. ,

, ,

" ,

() -

. "

,

:

".

, , 50- 60-

XX , ,

, (), .

. 50- ( .

2004/2006), , -

, , ,

- .

"

, (. -

1960), -

.

()

. , , -

" , ,

, (.

)

(. . 2000/2003). -

()

. (1952, 1952a),

3. (3. 1949),

"

(. 2010:228), -

" (1957), 3. .

, :

.

,

" (. 2010:228).

- /

344 ...; XVI, 2011, . 341- 363

-

." ( 20 10: 230

- 231).

, ,

", ,

,

( ) , -

. ,

,

( ) "

1955. (. 1991),

1955. . (. 1955: 96- 102).

-

. -

[] ,

" ( . 2010: 242).

-

" ( )

"

, sklad koj i postoj i izmeu glasovne

strukture rei, s j edne strane, i izmeu nj enog misaonog znaenj a i emocionalnog

zvuanj a, s druge strane. U j eziku uopte postoj i tenj a da se u reima poklope i

sloe nj ihovo glasovno zvuanj e i nj ihovo misaono-emocionalno znaenj e

" ( .

1991:50). ,,U pesnikom j eziku-

- ekspresivnost

rei se neobino poj aava. Teei uopte harmonij i i skladu sadrine i forme, knj i-

evnik tei i tome da se glasovna struktura nj egova j ezikog izraza harmonino

sloi s misaono-emoconalnim znaenj em rei . Sluei se optom ekspresij om

svoga maternj eg j ezika knj ievnik stvara u svakom posebnom sluaj u i svoj u po-

sebnu ekspresij u, koj a odgovara smislu i inocionalnom tonu nj egova dela. Npr. u

poznatoj Santievoj pesmi Vee na kolj u ostvaren j e veoma uspean sklad izmedu

glasovnog zvuenj a rei i emotivnog raspoloenj a u pesmi (...). U prvoj strofi,

u prva tri stiha, ponavlj anj e neutralnog samoglasnika a (puino, plava, spava,

pada, mmk, zadnj i, zra k) i zvuno predaj e neodreenu emotivnu tonalnost prve

strofe i kao da doprinosi sanj ivoj monotonij i ritma; u drugim trima stihovima te

prve strofe ponavlj anj e suglasnika r (vrh, h/ idi, crne, trne, zrak) u skladu j e sa

znaenj em ovih rei, koj e oznaavaj u gaenj e svetlosti i nagovetavaj u turobno

raspoloenj e. U drugoj strofi ponavlj anj e samoglasnika o i u skladu j e sa bolnim

i sumornim oseanj em ubogog puka". Vrlo zvune i uestale rime (plava

- spa-

va, mrak - zrak, crne

- trne, zvono - bono, zvuk

- puk, tuge

- duge) poj aavaj u

bolnu melodioznost ove pesme" (. 1991: 51

- 52).

ce -

,

., ...: XVI, 2011, . 341- 363 345

,

. -

(: 1958) "

() , : "

- (. 2005). -

, , .

-

- ,

" (. 2005:75).

, -

.

,

- (

- ),

, , .

-

: -

; ( ) -

; ( ) -

. (. 2005:167- 168).

" -

, ,

, " -

.

, , , ,

. ,

,

, -

.

, ,

,

, -

, -

,

-

, -

(" - )

, , -

346 ., ...; XVI, 2011, . 341- 363

,

'

' " (. 2005:169).

()

, -

. "

-

- .

, , -

, , -

-

. , ,

( - ,

- ) , - ,

-

( - ,

- ) , - ,

( , - ) , ,

,

( 3.

- ), ,

,

.

, -

, , .

, .

(, , , , , , )

-

, (

), (... ...)

( ,

, , , , ), re

(

, , , , , , ),

(, ,

, , Tvre, , , , , , , .)" ( .

-

2005: 172- 173).

()-

, (),

". ,

, , ()-

, : Vee na kolj u " odAlekse antia (J.

1959- 1960). Nadaleko j e -

poinj e svoj u analizu Milovi - poznata

krta na izrazu pj esma Vee na kolj u od Alekse Santia" : Sve j e

...; XVI, 2011, . 341- 363 347

u antievoj j edinstvenoj lirskoj pjesmi Vee na kolj u spremno da zaspe mrtvim

snom: beskraj no plavo more ve spava, prohladni mrak nadolazi, poslj ednj i rume-

ni zrak isezava, zvuk se bonoga zvona rasplinj uj e po vrhovima hridina, narod s

upalim j agodicama i ispij enim licem klei pred boj am likom, raspeti bog uti , san

se pribliuj e i zaj edno s mrakom obavija sve svoj im platom. Zbog toga anti i

daje naslov svojoj pjesmi Vee na kolju". (J. 1959

- 1960:181). A

, , . Lj epota

ove pj esme -

- u prelij evanj u boj a, arenilu slika i u zvuku.

Spolj anj a pri roda prua naemu pj esniku materij al za prvu strofu nj egove pj esine.

On u nj oj slika ono to nj egovo oko vidi. Tu iskrsavaj u plava, cma i ukasta boj a.

Jedan trenutak j e snimlj en s prirode. Ta lilca godi oi ima, j er j e puna kontrasta. Iz

druge kitice uj u se: j ecanj e zvona, drhtanj e zvuka i uzdisaj i uboga puka". To j e

muzika za uvo. Trea strofa sadri glavnu idej u pj esme. Ona prikazuj e beznadeni

i ubogi puk", koj i se moli raspetom bogu. To j e teka scena iz nae bij ede. Tu ne

-

ma ni j edne boje, ve samo konture mravih glava i raspelo. etvrta kitica zatvara

itavu pj esmu" (J. 1959

- 1960:181). ,

, .

, muke i enske rime: mrak-zrak, zvuk-puk, svog

-Bog, plava-spava, crne

-tr-

ne, zvono-bono, tuge-duge, tamo

-samo, bl ie-stie, dj eluj u na uvo kao muzika. Tu

j e melodinost poj aana estim asonancaima i al iteracij ama. Jedanaest srednj ih

zvonkih a sretamo u prvoj strofi , koj a su u naj veoj skladnosti sa svj etluckanj em

poslj ednj eg suneva zraka. U istoj se kitici uj e osam puta glas r sa mnogobroj nim

tokavskim titraj ima, kao da otrica noa ili vrh igle klizi po tvrdom metalu", koj e

j e zaposleno as kao suglasnik, a as kao samoglasnik, i koj e nas unekoliko podsj e-

a n a zaot ren e v rh ov e h r i d i na.

U st i hov i m a :

Puina plava

Spava,

Prohladni pada mrak

j avlj a se pet puta krti i praskavi glas p, koj i nam i nehotimino izaziva u sj eanj u

razbij anj e poslj ediij ih sunevih zrakova o morsku puinu i o vrhove hridina. U

drugoj kitici poj avlj uj e se osam puta samoglasnik o, koj i, izgleda, nastoj i da nam

doara j ecanj e bonoga zvona. Osam samoglasnika u opominj u nas na uzdisaj e

tekog bolnika. Uz bok bezbroj nih sitih" samoglasnika (tako E. Staiger naziva

vokale) stoj e po dva suglasnika-podupiraa. 1 to nij esu posni

" suglasnici . To

su polusamoglasnici : / i r , zatim zvuni suglasnici z i i . Oni daj u rimi ,j o j edan

glas" i na taj nain poveavaj u zvunost. To se lako da osj etiti im poreaimo rij e

-

i koj e se rimuj u u ovoj pj esmi: plava-spava, mrak

-zrak, crne-trne, zvono-bono,

zvuk-puk, tuge-duge, blie

-stie i t. d. Svemu tome - - treba

j o dodati i u velikom dij elu poklapanj e akcenita u rij eima koj e se rimuj u", a

348 ...; XVI, 2011, . 341-363

antieva pj esma Vee rta kolj u sastoj i se od etiri strofe. Svaka kitica

ima po est stihova. U svakoj se strofi rimuj u: prvi i drugi, trei i esti , etvrti i

peti stih. U prvom i drugom, etvrtom i petom stihu svake kitice enska j e rima, a

u treem i estom muka. Broj slogova u poj edinim stihovima razliit j e: prvi stih

svake strofe ima pet slogova, drugi i peti dva, trei i esti est. Ritam pj esme stoj i

u tij esnoj vezi s rij eima i misaonim valovima. Svaka se kitica dij eli u tri ritmike

cj eline.U pj esmi vlada apsolutna pravalnost u izmj eni mukih i enskih rima" (J.

1959- 1960: 183).

-

:

, .

anti - - obrazuje za rij ei: spava, trne, bono, duge, glave,

samo, stie po j edan stih. M ogao j e napisati prva dva stiha u j ednom redu: Punna

plava spava", j er se tu zaista radi o j ednom misaonom talasu, ali on to nij e uinio,

j er nam j e prvam stihom Puina plava" htio pokazati plavo more, a drugim: Spa

-

va" uspavano more. Na taj nain razastire dvij e sl ike pred naim oima. I zato mu

j e bio potreban odmor",

tim [] htio nagovij estiti nadolaenj e prohlanog mraka, isezavanj e

poslj ednj eg suneva zraka i rasplinj avanj e po kru iznemogla zvuka" (J.

1959- 1960: 182- 183).

j e ; ,

,,i napaj ao, i njegova pj esma Vee na kolj u postalaj e pod utj ecaj em druge

strofe poznate Haineove pj esme Die Lorelet',

pjesma Vee Skolj u izdvaj a iz itava antieva pj esnitva.

Ona prelazi u artizam; moda zato to j e dobila poticaj spolj a. Zato bi se moglo i

posumnj ati u istinitost doivlj aj a" (J. 1959

- 1960:184, 186).

- -

": .

(. 1966/ 1972) . ( 1962- 1963/ 1987).

-

, "

-

. . ,

( ) . ()

(60:

40%), ,,u stihovanom izrazu uloga silaznih i uzlaznih akcenata menj a. To

se naroito moe zapaziti, i to vidno zapaziti, u l irskoj poezij i : raste procenat silaznih

akcenata ukoliko j e j aa unutarnj a dinamika pesnikova psihikog stanj a, ukoliko

treba da se izrazi u otrij im crtama unutarnj a psihika dinamika. Otud proistie

poj ava da j e u lirskoj pesmi koj a osnovno oseanj e ima zasnovano na socij alnom

revoltu procenat silaznih akcenata u velikom preimustvu u odnosu prema procentu

uzlaznih. Na suprotnoj strani stoj i lirski izraz lj ubavne poezij e inspirisan obinom

., ...; XVI, 2011, . 341- 363 349

lj ubavnom enj om, bolom zbog nesrene lj ubavi - i sl ino. Izmeu ovih, u smislu

dinamike polarizovanih psihikih stanj a (socij alni revolt- i lj ubavna enj a) kreu

se sve oscilacij e u razlikama procenta si laznih i uzlaznih akcenata u svim lirskim

poetskim izrazima ukoliko su vie subj ektivno oboj eni (i svim epskim ukoliko

su oboj enii subj ektivno linou umetnika stvaraoca). U kolikoj meri moe biti

poetski relevantan si lazni i li uzlazni akcenat u proporcij ama nj ihova rasporeda u

pesmi, mogu nam predoiti samo po dve poetne strofe iz dvej u pesama, j edne so-

cij alne a druge lj ubavne ispevane od j ednog istog pesnika. Pesnik j e Aleksa Santi,

poznat posebno po izvanrednoj muzikalnoj vrednosti izvesnih svoj ih pesama (u

svoj oj sredini, u Mostaru, u svoj e vreme poznat i po svom amaterskorn muzikom

i pozorinom delovanj u)". J.

"

",

" nalazimo 20

silaznih samo 4 uzlazna akcenta; itava pesma saj o dve strofe ima odnos 41:7 (u

procentima 85,4% : 14,6%)", ce

"

odnos reflektuj e u obrnutom smislu, priblino slino: silazna 4 a uzlaznih 12

akcenata (u procentima 25%:75%)" (J. 1972: 247

- 248).

. , , "

",

:

, , ,

.

.

. .

-

-

. , 48 -

, 42 , 6 .

. ,

.

, , 2/3

, .

,

.

. -

, ,

, .

(3 3 ) -

. , ,

() .

:

350 ., ,..; XV/, 2011, . 341-363

() ...

.

, , ,

, () ,

.

, -

",

(. 1987: 16- 17).

.

,

: , , , , ; , , , ;

.

, ,

, -

-

, .

, -

,

"

(. 1987: 17).

,

:

,

46,47%, 42,10%. -

.

, .

: 27; 16; 12; 19; 21; 9:

104 .

.

-

. , ,

,

:

15; 8; 10; 2; 6; 7 - 48.

(, )

(, ) . , -

(), , :

12 10 !

; ...; XVI, 2011, . 341- 363 35 ]

: 9 7. ,

.

, ,

.

: ,

, -

, , , ,

"

(. 1987: 18- 19).

- -

"

/ -

: ()

() .

. (

) -

1963. (

),

nij e sastavni dio gramatike, a ne odgovara ni pr incipima moderne stil istike" (T.

1963:8). A j e

( ) 1964. -

( . 1964). ,

, ().

(. . 1971, . 1973)

, ,

: (1968),

( 1974), -

( 1975), (1975),

( 1974)

. ,

", .

"

, -

. .

" , ,

.

, , .

352 ., ...; XV/, 2011, . 341-363

, .

" 3.

, ,

() -

.

-

, 3. ,,ak i

onako jedinstven i neponovljiv j eziki izraz kao to je antiev stih Puina plava

spava nij e nita drugo do rezultat j ednog procesa koj i se moe opisati kao selekcij a

slinih j ezikih elemenata na paradigmatskom nizu i nj ihova kombinacij a prema

bliskosti i povezanosti na sintagmatskom nizu. Moemo pretpostaviti da se taj pro-

ces izvrio na osnovu ovih mogunosti koj im raspolae na j ezik:

Vertikalni nizovi su paradigmatski, zasnovani na slinosti po znaenj u, hori-

zontalni nizovi su sintagmatski, zasnovani na mogunosti povezivanj a u sintagme

i reenice. Selekcij om u j ednom i kombinacij om u drugom nizu, u j ednom procesu

koliko simultanom tol iko i instinktivnom, ostvarila se j edna od broj nih mogunosti :

Puina plava spava". Istovremeno, ta ostvarena mogunost prestavlj a se u odnosu

na sve druge kao posebna. Iako uva osnovnu koliinu znaenj a koj e sadravaj u i sve

druge, neostvarene mogunosti (a stvarno j e iznenauj ue mala semanticka razlika

meu .nj ima), antiev stih se bar u tri aspekta razlikuje od drugih moguih varij an-

ti . Prvo, aliteracij e konsonantap, koj i se poj avlj uj e u sve tri rij ei stiha, uj edinjuj e

elemente izraza u cj elovit i formalno koherentan j eziki izraz, a dobij ena asonanca

plava spava ostvaruj e j edan samostalni muziki valer, koj i druge kombmacij e ne

bi imale i koj i j este stvarni razlog ovakvog grupisanj a rij ei. Time se potvruj e

estetska funkcij a samog izraza, koj i na taj nain prevazilazi istu komunikacij u.

Drugo, izbor rij ei spava" pridaj e miru mora j ednu nij ansu lj udskog znaenj a:

da li nekog ugodnog umora?, ili neke bezbrine odsutnosti?, ili nekog taj nog sna?

- to j e na nama da svako za sebe odlui, ali se upravo time potvruj e stvaralaka

sposobnost pj esnika da rij eima in praesentia dovede u nau svij est poj move in

absentia, ostvaruj ui j ednu asocij ativnu" (3. 1979: 175).

".

, , ".

: ' .

'

: ,

. ,

plavo

m o d ro

sinj e

m o r e

morska povrina

puina

m i r n o j e

miruj e

poiva

sp av a

...; XVI, 2011, . 341- 363 353

, ("

").

. ,

.

.(...) -

. (...)

-

.

: /. - -

" . (.

1998: 111- 112). ( )

() .

"

". ,

, "

-

",

"

. -

- cnaea, -

-

: , ,

.

:

cnaea. ? cnaeamu, ,

: '

".

'

',

: '

',

'

'.

'

' cnaeamu -

'

'. ,

-

; . -

, '

',

'

', , :

'

', '

'

'

',

'

',

'

' . , , ,

.

, , ,

, .

. -

- .

-

,

" (. 2001: 93

- 94).

354 ., ...; XV/, 2011, . 341- 363

"

, ,

. -

- . -

-

.

;

; , ;

; ;

; (

); .

-

-

.

, , -

, :

, , , , ;

; , ; -

" (. 1998: 147

- 148).

, , -

/

, ,

.

: ( -

) ".

",

,

(. 1991: 82- 83; . 1998: 216).

,

",

-

, ". . ,

,

". ,

-

, , .

, -

, .

, , ,

. (...)

: m aea / Cnaea / /

/ / -

( ,

, ).

. ,

...; XVI, 20, . 341- 363 355

( )

, > .

: ( )

,

. ,

,

.

, ,

.

" (. 1965: 130

- 131).

. Glasovi u j eziku -

- ne-

maj u samostalnu vrij ednost, ve su uvij ek u slubi j ezikog openj a, obezbj euj u-

i tanost i punou saopenj a, a na taj nain i samo sporazumij evanj e. Meutim,

kako j e u fi zikom smislu nj ihov karakter akustiki, oni mogu posj edovati i neke

relativno samostalne kvalitete: postoj e duboki vokali (o, u) i visoki vokali (i, e),

tvrdi konzonanti (t.d, k, g) i meki konzonanti (j , Ij , nj , m. , s), koj i u izvj esnim

kombinacij ama mogu dobiti izrazito eufoniki karakter, a potpomognuti duinom

ili kratkoom vokala mogu zazavuati veoma melodiozno, kao na primj er, u an-

tievom stihu: Puina plava spava, prohladni pada mrak...". Osim toga, izvj esne

kombinacij e glasova mogu u j ednom odgovaraj uem kontekstu dobiti isto ekspre-

sivnu vrij ednost: gomilanj e dubokoih vokala, na primj er, moe da ostavi tmurni,

sumorni i mukli utisak, kao u drugom jednom stihu iz iste antieve pjesme: ,,S

uzdahom tuge duge ubogi moli puk..." (3. 1979: 90).

-

,

. (.

2000: 214- 217).

. -

'

'

'

',

.

. , ,

, , , .

, , : '

'

-

. ,

, ,

.

356 ., ...; XVI, 2011, . 341- 363

-

. '

'

: , ,

. '

" '

,

; : , .

, ,

, , -

,

, ,

;

, , . .

-

. , '

'.

-

.

[ != ]

-

. -

[ != ]

-

.

() (), (

/ , ; -

-

: ; .

/ pacnemu ) . [ != ]

,

,

. [ != ,

,

, . -

: [ != ]

-

- ; [ !

= ]

.

.

( /,/ -/

. / pacneiuu )

-

-

.

.

., ...; XVI, 2011, . 341-363 357

, [!= ]

'

-

' ,

. , (

50%): /; / (2); . / .

: nnaea/Cnaea,

,

: / ; / .

[ != ] ,

-

: , ,

.

: // (2);

// . :

// pacnemu .

245

99, 145. ,

. , :

, -

, 36 ,

(27 ).

,

(7- 7- 10- 12), ,

, (15- 4 7 - 10);

, , ,

(2 - 15- 8- 2).

-

:

(7/ 15/2), (7/4/ 15),

, , ( 10/7/8),

, ,

(12/10/2).

, , .

: 1. -//

-/

; 2. -//

-/; 3. .

-//-/; 4. . ue-ue/a/pe

-pe/a.

358 ., ...; XV/, 2011, . 341- 363

12 , . 24 ,

, 40 ; (2),

( 10), (8), (4), (2).

, , , -

, += 16, ; ,

, , ,

: + = 12; +

= 12.

, -

, , , -

.

: .

. -

: , -

- .

,

'

',

'

'

- ' '.

'

'

- .

, -

,

, , -

.

'

'

-

.

: -

-

'

'

-

;

'

', ,

,

, " (.

200: 214- 217).

-

"

-

. , ,

.

, ,

, ,

., ,..; XVI, 2011, . 341- 363 359

. -

, , . (2007)

, ()

,

() .

-

-

,

. ,

. (...) -

.

-

-

,

: ,

.

, . (...)

. ,

(

-

). ,

, ,

.

(. 2007: 26- 27).

, ,

,

".

( 1955. ) (1958. ) -

.

-,

",

. -

360 ...; XVI, 2011, . 341- 363

.

(. , . ),

(. ),

(3. ),

(. ),

(. , . ), -

(.

). " (. )

(. ),

(. , . ,

3. , . , . , . ). ,

" (. ).

"

-

: /

, , , -

, , .

( -

) (

). " , ,

" ,

: ( -

) .

1974: Antica Ano, Osnove lingvistike stilistike, kolska knj iga, Zagreb.

1998: , -

, , (. , , .

11;

, . 147- 148).

1971: . . , ,

, ,

, , .

1965: , - -

,

, . X XVI, -

, . 9, , 55- 140. (130

- 131).

., ...; XVI, 2011, . 341- 363 36 1

1972 ['19661: ,

-

, : . ,

, , , 1972,

236- 250; 1966. : Stuia z f ilologii polskiej i

slovvianskiej , V I, Warsza\va, 1966, 213- 224.

2000: Novo Vukovi, Putevi stilsitike idej e, Jasen, N iki.

. 1964: Pierre Guiraud, Stil istika, prevod sa francuskog Branko Dakula,

Veselin Maslea, Saraj evo.

2007: , ,

, , .

1952: Petar Guberina, Zvuk i pokret u j ezikit, Matica hrvatska, Zagreb.

1952a: Petar Guberina, Povezanost j ezinih elemenata, M atica hrvat-

ska, Zagreb.

1955: ,

, , ( ", .

96- 102).

2005 14 958): , " -

- , , . 12, , 1958, 583- 597,

: ,

,

, , 2005, 164- 174.

1991 |'1955]: ,

-

, , ,

, , 1991.

1975: , , -

, .

1973: , ,

, , .

2004/2006: , -

, . ",

-

, 2004, 48- 66; Cnucu ,

, , 2006, 223- 257.

1996/ 2003: , I l onoeuh

, .

II", , 1996, 79

- 93; -

, , , 2003, 177- 196.

362 ., ...; XVI, 2011, . 341- 363

2000/2003: , ,

, V/ l-2, , 2000, 127

- 143;

, ,

, 2003, 197- 219.

1979: Zdenko Lei, Jezik i knj ievno dj elo, Svj etlost, Saraj evo.

1963: Tomo M areti, Gramatika hrvatskoga il i srpskoga knj ievnog

j ezika, Matica hrvatska, Zagreb.

1959- 1960: Jevto Milovi, Vee na kolj u " odAlekse antia, Radovi

Filozofskog fakulteta u Zadru, god. I, sv. 1, Zadar, 180- 186.

1997: , Teopuj a ,

, .

1967: Zoran Mii, Antologij a srpskepoezij e, Nolit, Beograd.

1975: , , , -

.

2010: , , ,

.

1968 [21973,

31985): Krunoslav Pranj i, Jezik i knj ievno dj elo. Ogledi

za lingvostil istiku anal izu knj ievnih telcstova, Skolska knj iga, Za-

greb.

1960: , , , -

.

2005: , ,

: : - 80

",

, ", , 74

- 87.

1987 |'1962-1963] : ,

", : ,

, , 1987, 15- 19, :

, . 7, , 1962- 1963, 137

- 141.

2000: , :

, , -

, .

2001: , ,

, , , .

1998: , , -

, .

. ...; XVI, 2011, . 341-363 363

1974: Milorad orac, Slilistika srpskohrvatskog knj ievnogj ezika, Nauna

knj iga, Beograd.

1949: Zdenko kreb, Znaenj e igre rij eima, Rad JAZU 278, Zagreb,

7 7- 19 3 .

ANALYSES OF ANTI'S POEM

"NIGHT ON THE COAST

" -

A N IN D IC AT O R O F T REN D S O F L IN G U O -ST Y L IST IC

D EV E L O PM EN T A M O N G T H E SE R B S

ummar y

Aleksa anti's poem

"Night on the Coast

" has for more than fi ft y years been a topic

of linguo-stylistic analyses. Numerous analyses of this poem have integrated all l inguo

-

stylstic units and their disciplines. Certain components and/or the whole structure of "Night

on the Coast" have been subj ect both to phonostylistic, morphostylistic, semantic

-sty listic,

syntactic-styl istic, textual

-stylistic and graphosty !istic analyses. Those analyses included

both the stylematic level (that of structural defamil iarisation) and the styIogenic level (that

of functional value) of the l inguistic units under discussion. Thus the analyses of "N ight

on the Coast" have in the most explicit way demonstrated not only the possibil ities, but the

potentials of integral l inguo-stylisties, which implies a simultaneous acceptance of both

stylematic and of styIogenic criteria of linguistic units: from the phoneme (or even from the

dist inctive feature) to the connected text or discourse.

Therefore we can j ustly conclude that the results of l inguo-stylistic analyses of

"Night

on the Coast" rather paved the way for Serbian l inguo

-stylistics than applied the generally

accepted linguo-stylist ic criteria in the analysis of this poem.

M i l o M . K o va ev i